SADRAJ

UVOD ........................................................................................................................................ 2
1. Analiza ponude i tranje ........................................................................................................ 3
1.1. Tranja ............................................................................................................................ 4
1.1.1. Odrednice tranje ......................................................................................................... 5
1.2. Ponuda............................................................................................................................. 5
1.2.1. Odrednice ponude ........................................................................................................ 7
2. Odnos ponude i tranje .......................................................................................................... 7
3. ZAKLJUAK ...................................................................................................................... 10
4. LITERATURA .................................................................................................................... 11
 UVOD

Ponuda i tranja predstavljaju osnovne ekonomske pojmove, a njihov odnos i sve toiz tog
odnosa proistie je kima trine ekonomije. Trina privreda predstavlja ekonomskisistem u
kome su cene po kojima se vri razmena roba i usluga odreene prometom koji jerezultat
cene ponude, koju odreuje prodavac, i odgovarajuim kupovnim cenama kojeodreuje
kupac. Za trite se moe rei da je skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih i
potencijalnih meusobnih delovanja odreuju cenu proizvoda.

Tranja je koliina robe ili usluga za kojima postoji elja i mogunost za kupovinu odstrane
potroaa. Mnogi ele Mercedes, na primer, ali ga samo neki mogu i kupiti.

Ponuda je koliina robe ili usluga koji su proizvoai voljni da isporue tritu poodreenoj
ceni. Uopteno govorei, cena proistie iz odnosa ponude i tranje. Premaosnovnim
principima teorije trine ekonomije, upravo su ponuda i tranja odgovorni zaefikasno
korienje oskudnih resursa. Ovi principi su pretoeni u zakone: zakon tranje izakon
ponude.1

Ponuda i tranja su pojmovi kojima se ekonomisti najee koriste i to sa dobrim razlogom,

jer su ponuda i tranja sile koje omoguavaju funkcionisanje trinih ekonomija. One
odreuju koliinu svakog dobra koje se proizvodi i cenu po kojoj se ona prodaje.2

Trite je skup kupaca i prodavaca, koji putem svojih stvarnih ili potencijalnih meusobnih
delovanja odreuju cenu proizvoda (skupine proizvoda) i usluga.

Trite je proces u kome se putem cena i konkurencije usklauju odluke grupe kupca i
prodavaca za odreena dobra ili usluge.3

1
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost
2

http://www.vtssa.edu.rs/Ekonomija/Seminarski%20radovi%202013/Seminarski%20rad%20TRZISNE%20SILE
%20PONUDE%20I%20TRAZNJE.pdf
3

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0ahUKEwjW8vfr8srMAhViF8A
KHTo4De8QFggfMAA&url=http%3A%2F%2Fwww.singipedia.com%2Fattachment.php%3Fattachmentid%3

2
 1. Analiza ponude i tranje

Svaka privreda mora da odabere dobra koja e da proizvodi, mora da odlui kako e ta dobra
da proizvodi i za koga. U privredi veine zapadnih zemalja, i u nekim zemljama Istoka,
sistem cena i trite odreuju veinu ekonomskih aktivnosti. Pomou novca, tj. novanih
glasova potroai odluuju ta e da kupe. Oni koji imaju najvie novca odluuju ta e da se
proizvodi i kome e da pritiu ta dobra, a preduzea proizvode ta dobra za kojima postoji
tranja.

Postavljaju se mnoga pitanja kako sistem novanih glasova funkcionie u trinoj privredi.4
Na primer, zato je zlato koje nije neophodno za ivot skupo, a voda koja je neophodna za
ivot jeftinija? Ili zato je zemljite u Beogradu veoma skupo, dok je u unutranjosti jeftino?
Ili zato je ezdesetih godina mali broj ljudi posedovao TV, a danas ga gotovo svaka
porodica poseduje?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja pronalazimo u analizi ponude i tranje. Ta teorija
daje odgovor na pitanje kako potroake preferencije odreuju tranju za robama,dok su
trokovi proizvodnje preduzea, osnova za proizvodnju, odnosno ponudu roba. Pomou
trinog mehanizma ustanovljava se ravnotea ponude i tranje i formira cena. Osnovni
model ponude i tranje nam pomae da shvatimo zato i kako se menjaju cene i ta se deava
kada se drava uplie na trite. Model ponude i tranje povezuje dva vana koncepta: krivu
ponude (pokazuje odnos izmeu cene dobra i ponuene koliine) i krivu tranje (pokazuje
odnos izmeu cene dobra i traene koliine).

D3065%26d%3D1363268000&usg=AFQjCNHxLolIp3Q6RwEQ2x0DyOwDa3x1WA&bvm=bv.121421273,d.
bGg&cad=rja
4
Prof. Dr J.Jednak: Ekonomija, Beograd, 2007, str. 58

3
1.1. Tranja

Tranja predstavlja koliinu robe koju su potroai spremni da kupe. U ekonomskoj teoriji na
potranju utiu dva faktora: ukus potroaa i mogunost da kupe proizvod. Ukus, koji
predstavlja elju za posedovanjem robe, odreuje spremnost da se kupi roba po odreenoj
ceni. Mogunost da se kupi proizvod po odreenoj ceni podrazumeva da kupac mora da ima
odgovorajui iznos novca ili prihod kako bi kupio robu.

Oba faktora potranje zavise od trine cene. Kada je trina cena proizvoda visoka,
potranja e biti niska. Kada je cena niska, potranja je velika.

Pri vrlo niskim cenama, veliki broj potroaa moi e da kupi proizvod. Potranja za
proizvodom po manjoj ceni je ograniena ukusom i nije neograniena ak i kad bi cena bila
jednaka nuli. Kako se cena poveava, za istu koliinu novca bie prodato manje proizvoda.

Kada je cena proizvoda veoma visoka, potranja e biti smanjena zato to e potroa, iako
ima elju da kupi proizvod, biti ogranien mogunou da plati.5

5
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost

4
 Slika 1. Kriva potranje
( http://simlab.fon.bg.ac.yu/predmeti/udos/skripta/ponuda.html#d)

Kriva na ovom grafikonu prikazuje odnos po kome potroa eli da nabavi proizvod po datoj
ceni. Na osnovu ove jednostavne krive tranje, moe se zakljuiti da je cena jedini faktor koji
utie na potranju. Ovo nije pravo stanje; postoje druge odrednice tranje, koje e biti
navedene u daljem tekstu.

Izmeu koliine dobara i usluga koju su kupci spremni i voljni platiti po odreenoj ceni i
trine cene postoji veza koja se naziva funkcija tranje.

Kriva tranje ima negativan nagib (pribliavajui se apcisi), a takav oblik ima usled delovanja
zakona opadajue tranje prema kome se porastom cena traena koliina smanjuje, dok se
njenim padom traena koliina poveava.

Smanjenje traene koliine usled porasta cena posledica je delovanja efekta supstitucije
(ogleda se u preusmeravanju tranje na sline ili srodne proizvode, ako doe do porasta cena
pri datom dohotku) i efekta dohotka (ogleda se u smanjenju traene koliine usled pada
kupovne moi izazvane smanjenjem dohotka).

1.1.1. Odrednice tranje

Prosean dohodak

Veliina trita

Cene povezanih proizvoda (komplemenata i supstituta)

Ukusi i preferencije

Posebni uticaji

Oekivane budue cene

Stanovnitvo

Poboljanje informisanosti

1.2. Ponuda

elje i mogunosti da ponude robu odreuju ponaanje prodavaca. Proizvoai su

zainteresovani da po veim cenama ponude vie robe. Bez obzira na vee trokove

5
proizvodnje koji su posledica kratkoronog poveanja kapaciteta, proizvoai mogu da
ostvare profit pri viim cenama proizvoda. 6

Na realnom tritu, kada je koliina robe koja se nudi manja od eljene, proizvoai e
poveati i koliine robe i cene (vea proizvodnja, vei trokovi, vea cena).

Slika 2. Kriva snabdevenosti

( http://simlab.fon.bg.ac.yu/predmeti/udos/skripta/ponuda.html#d)

Pri viim cenama poveava se proizvodnja. Ovaj sloeni proces se u klasinoj ekonomskoj
teoriji aproksimira datom krivom za krai vremenski period.

Izmeu ponuene koliine proizvoda i usluga koje su ekonomski subjekti spremni da iznesu
na trite po odreenoj ceni i trine cene postoji odnos koji se naziva funkcija ponude.7

6
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost
7
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost

6
 1.2.1. Odrednice ponude

Trokovi proizvodnje (cene inputa i tehnologija)

Cene supstituta i komplemenata
Politika drave
Posebni uticaji
Oekivane budue cene
Broj ponuaa
Primena tehnologija

Zakon ponude: Pri pretpostavci da su ostale odrednice date, to su vie cene

proizvoda to e biti manja traena koliina i obrnuto.8

2. Odnos ponude i tranje

Tranja je definisana kao koliina robe ili vrednost usluge koju su potroai spremni da plate
po razliitim cenama, dok je ponuda definisana kao koliina robe ili vrednost usluge koja je
ponuena po odreenoj ceni.

Kupci i prodavci razliito reaguju na promenu cene. Kad se cena povea, spremnost i
mogunost prodavaca da ponude robu e se poveati, dok e se spremnost i mogunost kupca
za kupovinom robe smanjiti.9

8
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost
9
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost

7
 Primer: u tabeli 1 prikazan je odnos tranje i ponude odreenog proizvoda.

Cena Tranja Ponuda

(dolari) (nedeljno) (nedeljno)

50 10 100
45 14 97
40 18 94
35 22 89
30 28 84
25 35 77
20 45 68
15 57 57
10 73 40
5 100 0

Tabela 1. Raspored potranje i ponude

( http://simlab.fon.bg.ac.yu/predmeti/udos/skripta/ponuda.html#d)

Za razliku od klasinog ekonomskog modela ponude i potranje u dinamici sistema se

raspoloivost proizvoda (koliina robe na zalihama), a ne brzina proizvodnje, smatra
kljunim faktorom koji utie na formiranje cene proizvoda i njegovu tranju.10

10
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost

8
 Slika 3. Kriva potranje i ponude
( http://simlab.fon.bg.ac.yu/predmeti/udos/skripta/ponuda.html#d)

Sile ponude i tranje , delujui jedna na drugu, nastoje da postignu ravnoteu cene i koliine,
to podrazumeva uravnoteenost ponude i tranje. Dakle, trina ravnotea predstavlja
cenovni i koliinski odnos, gde su sile ponude i tranje u ravnotei. U taki ravnotee,
koliina koju kupci ele da kupe, upravno je srazmerna koliini koju prodavci ele da
prodaju. Cena odreena u ovom preseku zove se ravnotena cena, a koliina je ravnotena
koliina.

Da zakljuimo: Ravnotena cena se uspostavlja na onom novou, gde je dobrovoljno

ponuena koliina jednaka dobrovoljno traenoj koliini. U uslovima slobodne konkurencije,

9
ta ravnotea se nalazi u preseku krivih ponude i tranje. Pri ravnotenoj ceni nema ni vikova
ni manjkova.11

ZAKLJUAK

Analiza ponude i tranje jedan je od osnovnih ekonomskih alata, a ekonomisti ga koriste za

analizu konkurentnih trita. Na konkurentnim tritima krive ponude i tranje nam govore
koliko e firme biti spremne da proizvedu i koliko e potroai da potrauju, zavisno od cena.
Kupovina dobara pored cene zavisi i od drugih inilaca, kao to su dohodak, cene supstituta,
ukus potroaa, oekivanja i broj kupaca.

Kriva tranje pokazuje kako koliina dobara koja se potrauje zavisi od cene. Na osnovu
zakona tranje, ako cena opada, tranja se poveava, i obrnuto.

Kriva ponude, s druge strane, pokazuje kako se koliina dobara koja se nudi zavisi od cene.
Prema zakonu ponude, kada cena raste, raste i ponuda dobara, i obrnuto. Pored cene ponuda
zavisi i od trokova proizvodnje, tehnologije, oekivanja i broja prodavaca. Pored ponude i
tranje, znaajan pojam je i elastinost. Elastinost je mera kojom se meri reagovanje traene
i ponuene koliine na jednu od njihovih determinanti. Ponuda, tranja i elastinost u sprezi
formiraju trine prilike, tj. odreuju kako e sistem funkcionisati.12

11
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost
12
https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-elasti%C4%8Dnost

10
 LITERATURA

1) http://www.vtssa.edu.rs/Ekonomija/Seminarski%20radovi%202013/Seminarski%20rad%20T
RZISNE%20SILE%20PONUDE%20I%20TRAZNJE.pdf
2) https://www.scribd.com/doc/47552312/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-njohova-
elasti%C4%8Dnost
3) https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0ahUKEwjW8v
fr8srMAhViF8AKHTo4De8QFggfMAA&url=http%3A%2F%2Fwww.singipedia.com%2Fatt
achment.php%3Fattachmentid%3D3065%26d%3D1363268000&usg=AFQjCNHxLolIp3Q6R
wEQ2x0DyOwDa3x1WA&bvm=bv.121421273,d.bGg&cad=rja
4) Prof. Dr J.Jednak: Ekonomija, Beograd, 2007, str. 58
5) http://simlab.fon.bg.ac.yu/predmeti/udos/skripta/ponuda.html#d

11