HTML

(raeno po prologodinjoj knjizi)

ML Markup Language
ML su kreirani sa ciljem da se standardizuje nain kreiranja, opisa, obrade i prikaza
teksta. Na taj nain dobijen je tekstualni fajl koji e se koristiti kao standardizovani ulaz/izlaz iz
pojedinih aplikacija, softvera, ureaja itd., i biti prilagoen to iroj grupi medija. ML moraju
imati vrlo jednostavnu sintaksu i strukturu da bi bili svima razumljivi, pa se krenulo od
Generalized ML. Za osnovnu strukturu ML izabran je tag. Tag predstavlja jedinstvenu oznaku sa
odreenim znaenjem koje se odnosi na neki deo teksta. Na taj nain jedan ML ima veliki skup
tagova kojima se moe opisati ili kreirati eljeni sadraj.
Postoje dve vrste ML: Specific ML i GML.
Specific ML se razvija za posebne namene, aplikacije ili ureaje u za druge potrebe najee ne
mogu biti korieni. Ovi jezici ne moraju biti kompatibilni sa drugim jezicima jer se koriste za
specifine potrebe ali moraju biti standardizovani. Ovi jezici po pravilu definiu nain upotrebe
teksta i prikaza teksta. To su HTML i RTF. RTF se koristi za rad sa klasinim tekstom dok se HTML
koristi za tekst na webu.
Generalized ML slue da istovremeno opiu strukturu i znaenje teksta u fajlu, ali po pravilu ne
definiu kako e se tekst koristiti i na koji nain e se prikazivati. Ovi jezici se mogu koristiti u
velikom broju aplikacija poto nisu specifikovani. Poto GML ima iroku upotrebu poto nije
standardizovan, bilo je potrebno napraviti novi jezik koji e ga u potpunosti razumeti SGML.
Standard Generalized ML je zamiljen da radi sa velikom koliinom podataka, sa jadnom i
unapred odreenom sintaksom, ali proizvoljnog broja i naziva tagova. SGML je planiran da:
1. Identifikuje karaktere koji se mogu koristiti u dokumentu
2. Omogui nain identifikacije objekata koje se mogu koristiti u dokumentima (entiteti)
3. Omogui nain ukljuivanja eksternih podataka u dokument. (eksterni css)
Nastao je problem poto je SGML bio previe obiman, pa su iz njega nastali HTML i XML.
GML(1969)SGML(1986) HTML(1990) (XML je nastao od SGML-a plus delova HTML-a)
XML(1996)

Istorijski razvoj HTML-a

iste budalatine

Princip funkcionisanja web stranice

Web strana je obian tekstualni fajl koji je napisan pomou HTML i CSS. Pored njih moe
da sadri jo neki klijentski ili serverski jezik ali ne moe da ih realizuje bez HTML-a. Ekstenzija
HTML-a moe da bude html ili htm. HTML ima tano odreen skup tj broj tagova koji su na
raspolaganju programeru pomou kojih moe da kreira grafiku sajta. Pored samog teksta, mogu
se koristiti hyperlink-ovi(hypertext) tj linkovi koji klikom na neki tekst, sliku ili oblast moe
odvesti na potpuno drugu adresu, sadraj ili tekstualni fajl. (proces http request i response
valjda znamo, to neu da ponavljam ovde). Vano je zapamtiti da pri uitavanju html koda, web
brauzer poinje da ita kod od poetka, tako da e prvo da uita head podatke i propratni CSS
fajl u kojem je definisana struktura web stranice, pa tek onda ostatak sadraja iz html fajla.
Ceo HTML i CSS kod je dostupan svima desnim klikom na prazan deo stranice i view page
source, ili ctrl + shift + I.

Poetak izrade web stranice

Da bi se kreirala neka web stranica prvo je potrebno:
1. Osmisliti organizaciju kroz blokove i regione
2. Definisati dizajn pojedinih delova strane
3. Osmisliti pojedinane stranice sajta (broj, imena, organizaciju)
4. Predvideti tip navigacije meu stranicama i
5. Definisati sadraje pojedinanih stranica.

Organizacija web stranice

Ovaj postupak podrazumeva tano definisati blokove i regione (divove) u kojima e biti
pojedini delovi sajta kao to su zaglavlje, logo, meni, sadraj itd.

Dizajn pojedinanih delova web stranice

Definisanje pozadine stranice, pojedinanih blokova, fontovi, boja teksta

Navigacija
Nadam se da znamo ta je navigacija i kako funkcionie kretanje izmeu stranica i
navigacioni meni

Sadraj pojedinanih stranica

Sadraj se definie pre pisanja koda i veoma je vano potovati pravila koje SEO
preporuuje. Ignorisanjem SEO uputstva rizikuje se da stranica ne doivi indeksiranje i tako
dovedemo u pitanje njenu vidljivost na webu.

Struktura HTML jezika

Tagovi su osnovni gradivni elementi HTML-a i dele se na uparene i neuparene tj
zatvarajue i samozatvarajue. Upareni su npr. head, p, h1, div Neupareni su br, hr, img
HTML nije case sensitive , to znai da se imena tagova mogu pisati mali, velikim slovima ili
kombinacijom. Pored tagova, koriste se i atributi kojima se blie definie nain delovanja taga ili
opie tag. Atributi se najee ispisuju u CSS-u i gaaju putem id ili class tagova. HTML
takoe sadri i komentare koji se ne vide na stranici ali mogu da se vide u kodu.
HTML Tagovi
Najosnovniji tagovi su html, head i body. Svaka stranica poinje i zavrava se html tagom
ime se prikazuje poetak i kraj primene html jezika. U head tagu idu skoro svi podaci koji su
korisnicima nevidljivi, podaci o samom dokumentu kao to su opis, kljune rei, ime autora itd.,
i svi skript jezici i veze sa eksternim fajlovima. Izuzetak je title tag. Body tag je namenjen za
pisanje koda koji treba da se prikae korisniku. Na stranici sme da postoji samo jedan body tag.
Kod je potreno pisati u bilo kom tekstualnom editoru, preporuljivo je u notepad++, i sauvati
kao index.html. Iako u datom kodu nismo naveli nikakve atribute, brauzeri ve imaju
podrazumevane vrednosti koje e primeniti u sluaju da mi nita ne napiemo.

Rad sa tekstom u HTML-u

Ubacivanjem linije koda <meta charset=utf-8> govorimo brauzeru da prilikom prikaza
treba da koristi drugi kodni raspored. Ovaj tag se pie u head sekciji. Regularni pasus
oznaavamo tagom p i zatvaramo sa /p. U okviru taga p najee se koristi atribut align kojim se
tekst moe poravnati. Slian tag je i blockquote koji ima ulogu da prikae da je dati tekst preuzet
iz nekog drugog izvora. Za prelazak u novi red koristi se tag /br koji ima ulogu kao taster Enter u
Wordu.
Tekst se moe stilizovati isto kao u Wordu, korienjem uparenih tagova <i>, <b> i <u>. Pored
toga postoje jo i <em>, <dfn>, <address>, <cite>, <strong> Boje se mogu upisati na tri naina:
slovima, heksadecimalnim zapisom (npr. #00ff00), ili pomou rgb. Tekst takoe moemo
stilizovati pomou tagova <del>(precrtan tekst), <s>(precrtan tekst), <q>(znaci navoda),
<sub>(oznaka indeksa), <sup>(oznaka eksponenta).
Entiteti su specijalno definisane grupe karaktera koji se kucaju u html kodu i imaju unapred
definisano znaenje. Poinju sa & a zavravaju sa ; .
Upareni tagovi <h1> do <h6> se koriste za definisanje veliine naslova, samim tim h1 ima
najvei prioritet dok h6 ima najmanji. H1 ima najveu veliinu slova, h2 manju itd. Vano
napomenuti da SEO preporuuje da se iskoriste barem h1 i h2 tagovi.
Boje svi znamo da koristimo Horizontalnu liniju isto
Liste moemo da definiemo pomou tagova ul, ol ili dl, s tim to se definicione liste najmanje
koriste. Elemente unutar ol ili ul liste oznaavamo pomou taga li koji je uparen.
Referenciranje objekata moemo izvriti pomou relativnih i apsolutnih putanja. Relativne
putanje se koriste kada gadjamo fajlove koje su u blizini naeg foldera. Apsolutna putanja se
koristi kada gadjamo fajl koji se nalazi duboko u strukturi raunara ili na nekom drugom sajt ili
stranici na webu. Prilikom korienja slike, koristimo tag img koji nije uparen, u koji obavezno
ide atribut alt koji e se videti u sluaju da se slika ne oita. Hyperlinkovi se oznaavaju tagom a
koji je uparen. Sadraj izmeu <a> i </a> se korisniku prikazuje kao vidljiv deo linka i smatra se
aktivnim delom linka. Da bi nas link negde odveo potrebno je u atribut href ubaciti eljenu
destinaciju.
Da dodajemo ikonicu u head-u znamo svi pretpostavljam (<link rel=shortcut icon src=# />)
Frejmove nema potrebe pisati, dr Koji ih je samo objasnio i rekao da nama nee trebati.
Tabele
Tabele se sastoje od vrsta i kolona. Osnovni tagovi su: <table> - kreiranje tabele,
<tr> - kreiranje reda, <td> - kreiranje polja unutar reda tj kolonu, <th> - zaglavlje tabele,
<thead>, <tbody> i <tfooter> se koriste u zaglavlju, telu i podnoju tabele. (Primer tabela je
okaio na grupi kolega Stefan Mijailovi).

Organizacija sadraja pomou CSS-a

Suvino je bilo ta rei, kako stilizovati divove i sadraj(ako to ne znate u problemu ste)

HTML Forme imate u fajlu koji je okaio kolega Stefan Mijailovi.

XML nismo nita konkretno radili.