10 1.-VOUNHK I DREAVA, Jango, Sma, Bosra (108)1 Oficirski poziv kav profesija PROFESIONALIZAM I YOJSKA savietnen ofits kor je profestonalna grupacija a savsement ‘yojtaficn ye profesonalae. Ovo fe, moda. rafosnovaiatexa ove [knige Protees fe posebna vsta acon grupe s visoko spe- ‘Sjaizovanim karafteristkama Vajn,steaograh, bogasi indus jal 1 autor retiama inaje posebne funkcie ali ajedna od th Feskeija nie profesialaa po seo) prirodk Peofestonalizam i, medutim, karsteristka satsemenog eficiraw stom smi u ko feeo araitensticatekarailsdvokata Profesionaieam randvaja vo fog oficita danabajice od suena a prethodngn periods. Postojcje Gtltestoy Kora kno protesionsine grapacie dae psobeno odede ‘je envremenota problema civiinowe}aih odnosa (0 piece istorii dri actmane kao prox ved neko vreme emo resem Profesional karaktersayemenog firs ora jecinedtim, raporedien U asera drustra binismen moze nabteva vike phous: poliicar mote ebtevau yi mock profsiocalag, meds lint zahteva vie posta U jvnost kao | naténom set, rll fa fica pleda ns et ain Lao aa ad¢oEat Uh ekara, 2 fiir se {hone uknase onalla posiovane kolko claim profesioma. Cau sam soja pod wajrn mes Kop naj ujevnost we ponckad ot Dinje de prosate implacle voy soptvenog profesiomulnog eats. Kal se cennin pvofesonalag” upenrebira aa rjao osc, obiéao erie bona amtesprofesionalae”nasuproe mater’, 2 maye ‘tsmisiy profes” aasupsor zankinaajs it anata. asa rote Sonaina vojsks" | proesionaia vojik” ae prave jas raaik x sed kere coveka koji eu Yoo) shiz dab obtvario noveann faznadu | kanjezeoficira koi e proesionalacw veoma drugaciems ‘ella fe ed ontrarene as cijers” ws des,ot atove . POJAM PROFESIFE Pri on wana geofesionsinogkaraker vremenog oestng ora detain proesomalama Kaeabterstie je raz ede rotesu kao poteboe ste saimanja su srucost odsorornos | pe Padaisvo prope! _STRUCNOST Frofeonsac le chaps +1 speiaioanim zeae 1 yesunem u mata) ona aang asap Negev ust ‘este tre produto thalovanje sas foto oe zh saan proftonlneLompetence ra alas Prose ‘her od la raj ele lompeteninst papa ro- {Gaye Tat saoda svonierat atau ten opsdents os ‘net settintmogn ee gederaineprmenit berobnea serene ne 50, Ooseavesiaa saa pst stam saan! fone se ons devs hoy seul oaredets tenia be doves wverao ontn So fe bio pre. Protesonaino saa fe, men iatealay po sop nest ens ewan nae ‘abbr nebo snsfe te ent neopets st preston tompetac 4 nautninraadh oben seus term profit |petesy oionsoe maf eine Renate ‘Sea atademstah | pain sana profs sc cara put {opie konerenciaporceanoleseaelnit akc ncate "echt tnt pert Rau ttre tas pe a es Rania i ay aerate seit dh canons npn Sob enue salamat Boece ese cone arene Series BAGS reac mee pers aeons ere aes | ecreee Siateacermon ana eno Sota cameramen Str muieers Gere oe ae Si eeercuaCon gato Reodita uthsaraieene cere 10 pce oc pro Profesional staénose im adn ir dena koa neds oben santinanjns. To je egment akupnc kolearae adie dt {.Profesonaiac mae sspesno da print svje wmete stro Pada fesveten ove Ste tndioe Gp jeon den, Naucene profes 20 yaw Een jecstavng ato ota saya dea elne brspoeana ude {vu Stags profesional obrazovane sto iz ave tae: pr Foe ‘Shasta Hoku, opt, Kultur poradiny, | druge sop obuaets Spesiaizovane vestige ananh same profes OpSum cbraovacje, Drofeionaes obiéao uperfiein ope observe intueje drat: Joje sa posieene to} Sst Drugs fl chats fu protesionalang Inpraevan ses dege sane dob speci satiny koe Jima se porch upratia dias estes deo sme profes ODGOVORNOST. Pof-sionalc fe prakitan espest fof rad pos sonow dasiyenom olsuden|pruza uss, io to suunapredene Sra obvagorja i prave obi hfe scope ae funk ‘Sonisanje raters Kijent nak professee drains ke Icke lemicar trata na panes abe proesonuac jer sige M- Fe prt, oriene za dato niu neophodne za uepesedel ops ‘a finkeonsagje orstys sano Dy Prox + Bureau of Sande me vei i neposredntiateress 9am St 08 oa ds pom Oxo [1s ops kerater usage mionopa nad sopssveaom Yltinom names Drofeionalcu cdgevoroot da rut uslugu Fada druiwo to od sees [Ehweva Ow drufvens odgovoroos clue pees Od dra rer andar n sey Onn 5)» ST Paso Soar Stuy Inet ale ons cone Gf 9 1 [BUACL Cig the fbn 9 Ong tate a 6 eee ‘Seder EACH Guna 8) Ls hb poten chaser pen Saul dpa ih Sooo sa tan Mt The Phe ep Een ot Arverta (¥en Haren. (950, DO. JEST. Usps fast pre ave Seige Serta ec phn i ‘ound aye fro aay rs Tse 5 Mae ee Te Inj oe oars ar oc Pa Op an Lagije sare ksperaaki posed sro inttekevalna ued. emir irae, fe primer eid hemicriaiva ako ors soa ume aa nan Uijyesteta a dasro Al profesicalac ne mote rie da pula vlogs tbo vu da pedir oj Grstveau odgovornst ear prestaje 2 in tekar ako kort ue vine u vie hoje Su Sze po era. Crigoweraec da bude na usa | pomecenostsopstenim umes herbed profeonalau mothactks Novtaas maga ne note bit ‘noon cl profesionalea Roo profesionaka,Stoga fe profesionana a dIoknada eno samo Slimiéao edredena preporarnjem na otOre ftom wide egulisana je profesional obseajem 1 zkonom rutanjecauorne wtoge koja ll regulizna wobiajenim ogee jem finansiphih agenda eaters espestavjanie aekdh previa koje ‘eeulu odnose profes prema ono delu dutta, Kon Le ‘ned profesionaica‘ajeporih Kena, edu pipadnicim profe- Sie, abiins oberheduje nepostedia podstek 2a foraulaajem ith prov, Protea, prema tome, pontsjeneka vista orane dine CEgp vapostanjeedretene vredaost deal Koj ute ouput Sivo prinadnicims profes w afore} Lomonikaci sa icima, Oro {Spur nate bit up aepisanh pravila koja se prenose kor pro- ‘ESonan! ebrazovn stem ill mode bist kedifovano pone Kano fe profesionane cx PRIPADNISTVO GRUP. Pripadaicl neke profes dele eset za ‘ongansto edinens esto eebi Eso 9 grip! koa je von od Ta Ma Oval ajo cue ima vole pore w dain aciphine 10 ke koji sw neophodal scale profesionalne kompetenc 23d: ae am opm ec ett een cement gine eateries aot cous Se Star jects hae Eevicmaeiiceiriainas avy ato tas Ba ena merece See Bae le er gi hea Ee ee oe cance amet eee Sie Ben rennet ENS Noes orate SA Sate ee eae a ae R nicks) pveranae hoa prowtce x posi, deobt posebae arustvene ‘aigoreenont. Osc jenava se eaalfestajeu profeslonalno) org ric lols formalianjeprmenjje tandatte protesionaine ne {coo uspssoniai primenjue tandede proesonalne nigonorno [St Priamos profesinnaio} sezaniacj,zjedno va posedovanjem Speejsine sucess petwarinjem specalne odgevornest pose froma tome, tein profesional sana koi joss Fai Pprotesinatea od ate U interes e peoleske da eberbed so} re Dpatnike od iskortesvana profesional Rowpetenee u oblastiaa fe aks kompetencip mje elerantaa ob atGo, dase at oa sera Koj bi mogl da de dasa profesionaine komperental zo, ‘upena a zaslaga' drug oblast. Profedogane oranteace se ‘eral glesaao su Uludriven = socfache fi bckentske suka Fe U profesjuma koje se udrobyu (soe protesie) kao Sto Iediion | prvo,steniakobieco radi ecavieno ima neposredaa fies odes sx avs Kgentom Biraralske profene; kro fe dplo- ‘tsa tbs, posed sok Sepen specalaace rad edgovor ‘Rot unuta profen, 4 profess ao clea prodaKolekemu wluga ‘clon drive. Ove dre kategore nsw usjumnoLaklucive: broke “kiclemend poste seni profes kejese aa, 2 wdetvanfe ese dope foralou stculeara birokrasih peses Asoc ‘he proele abiéno imal pana ecka pravasolrom da je svat Fewéng indivkhaing sudcen sa problemom pedesaog ponatania reins ijt i kolegams iokratske protege # drupe strane, te Erk urmv uopitenii oreclekerne pofesonaine odgovornce ‘orci ulogu profes w dru VOJNA PROFESIIA ‘ofick! pas sabre mpunjene osnovid kena peolesinna lima Upraka jeo minemane cae ee edicina Ul pavo, nema sve keralesrle oe br vsie = ideale rote OF Ges Poa Yer fatno neste ene ideale no Blo ya od ost poten. pak Diego eanovn arsker kan prfenje nesporn 1 praks, ocak pont jenapeaznit saeco se rave pea profesional ‘om ideals nasa ae Kad Je deko od oes ‘STRUENOST OFICIRSKOG POV, Safe spectalianana sucrose sojnng oss? Poet nek Ws Loja je ade 2S Yojne ofcicealojase ope ne jaahod bo koe vine grape? Na pr poate {esc a move it suc Ofc ein mnogo ith speci ise luca vel rej on ot aay odgovarja eaianj s ‘Ghtnem tigen Ingenes, doktor, pot caper a bodbena tet, {Extensa ehsper obwvetja clopors homualkacon!cksper = 3 ‘njedho pote unvae irvansavemenog fcr hors Ca tho Sctanemare teins speajasts ge e sri petanat sopsteno} ‘tas za, sua Sroka podela ors nx ofc Lode 8 Kop, ‘more iivaziun cbt sonny inst uuakegama hoje se ttode ‘retinasa koje tu potrebne Kapetan stance Ikomandaatpesaise {Gv leds ds su euotenisa toma rei problemi kj za tevajuveom ratte sposobnostt ‘pak posts posebna oblast ojneKompetenle jae alse ka fener shore te, ohelre | uoj rahe of Sen tt koro Sits clvia Ova Seaurtna veitna Je moféa sajbole reamicana {fuel facolan asrela-upravane nanijen” Faokeyavoye le je {Gpedna orulans borba Dutnors oojaog ovis uj) oF Hikizocanje opremanie obutavacje ove le; 2) planirange nf Stuvaonts1 G) unmersvsoenjeathoperac wt van borbe, Upea “STanfe oper ontelnutskom organteacomy cf oso Ta faskejeprimens ssi, poreboa fe vesting cra. To fe Zaled- itcko a ttcvnost fiir s vandal, aa Ropaw ma ora, o rai je vojong ofcirs Rao toviog oflra od estlthspectaita ko fosjeleseveemerin oevaani sigan Seana matin ov ae Porat qogu Dll neophodna zs postage ellrs vote ste. Al oal ow ost pomoca ranimanja Koa ima nt odmos prema sue Sout fens kao to zosnja medicine sestre hesear, borat Fsbo tehaigars,djteteara apotekars treadgenstog teniccs maja prema stucnest lekara Ni jedan od pomocaih specjaata tp tenant i fea sll vojnim profess ee spose: Sah ea hupeavioje naslfem, kao Sto fdas ou spect Koj pomadc wdici:ko) potest ie sposcban da cjagnostkue le ane Ste cto pasa escent dchomioom Cposorenja Angpocima = (pipadnicima pomorske akademife 8 “Senapott, pron peew) dae apo duznest bt dae, bore pro {rie Poyedngy Ero so 5 doktor, kn lsu kompetenta Spraviajerasijem all pripadaicl afictshog Kora obieno sec hae opechain culave 1 ormakama | kjocent 50 so poo “ ero pete ha pe ‘ojne komande. Oni pripsdajy ofcrstom kara a ajcgorom so} ru dayne sdilalstradvae organzacie. alae w sojstm pres featne organize UUnutar profesie poste specialist 2a uprajaaienasem pa mo: su kop lu asda kao tow mcdicint posto cpecilu za stew mak 1 9 Vas specjusa fe alts kot fe poscbno ckspert oravane pristenom nalja pod odredenim propsanim vision Retnoresnest usiova pod koja sc nase mode upetebi i radiie forme «koja mode bet primenjeno forma ssnovu 23 ubprofe ‘Sonalnu spesiplinseija Ono, akode, Cit osparu 2 proceaianje {Ecitvnetehaickekompeteaje. Sto su veces cleteie oraatzacje ‘nal oj je oe sposcbaa Ga pra So fever} seuack Jpislva pod loon mote da rad te sla ajegora peesioming Evmperencin Covet hop je sposcban samo da upraif asivacstna elas dreds ima folio aa aiv profesionlne ogposobijne ‘ida strona granitho lat Covek koi mote da uprasopers ‘Gjama vardutnodeninne dvaje stadia na aaeachsvnna jee ‘to ompetentan proleionsi.Ofcs hn moze da rukovods sade nim aktivostara kombincvane operscie koja leu laene Moe the, sandutne | kopnene svapee nave sof pee ‘Vee e odileino da won funk ater vk stepen seuost [jedan pojeinae bes obuia na ielecane spesabnost | osebine Exrakera verse koje posed, be sé da oda ove Risk ‘upetna her ckedene ob Issa. Uvantedain uae ae. ‘ten en mofe be sposoban da ease kao Yoja ofr nahn oF tou m jin Krak vrei 8 a wenreamalfeligentas a nce (22 pomegne do we sugne doktor Pre acga So few svtemeno) cil cli upesanje el post les seen sodats, te mo gate dase nelo berspeciaizoranc uke bav ofc pusivor Ss (Be muedtim, samo subs kon popuao poste woe can vieme ‘rom adie mode da se aad dace raz devon sepen prfeso- tne Fompetsnaje Vina oficia aja nat (ei je priaran me InagieA fH umes hej tabterajedinsiea | nepeenost Glesa0. ‘Gas je vanrag soieno intleevaing umes koje sate soba Tato stadia bak. Mors ve tls da posea via crs Us ‘prava aaeaniesama yo stein mule Pocanie puke, na pek ter jew now metanicksvestina pra operscaa Dre pr {ska ebeevs potpano deus vest spocobnot kaa se delinscnoopted smote nani jg tino tx pase skustva Inlet s- ‘raj vojneprofenjestera da avrement fics pret ok eda ie ‘ina sop peoesionalaoy Eve formaloom ieloray, o fe vera howe dnos vremens posecenog abraamanu prema Yremen fo [econo pratt nego u io ojo} drug) prea Ove deinen fre {ars oprnitene moguenont fics de vari pltng lis "ati segura vou arian. All vel me oe ine ‘acto slozenast jae steacnos. Posebaast ume¢s vojnog ofc e a je ona uaiverzaaa w sist «da njegova suitna ee pod wtiajem promena w erement fi aes ap So su ilfiscke dobseg tturga stew Cis kaos Nec, ‘sl scandal profesionainevojne kompereanje se preenjuw a Ris isos Americ iu deverntestom ve tao ceadesctont Poser "aaj 2ufednicke proesioainevetne fevers med wjnm ofr oj. umannye osale exe Zanimaaje icra poseduye + ctor. ‘Upraiane asjem nije efina loom se jeanoscavao moze oad lao bp dese ul postojcetchahe. Ona Jew stainom proces fae Yoja ncophodno fe a oii azine ca avo} da bude upoanat sa jggevim aanotni rendencjimoatendovicia Samo a je upoenat f istoisham ravojem tebnska organlzovanje | upravan Yojisa Sagan ofl moze da oceLuj da esas a hu soe reese to ise anata yeh odnos tala tice u vo elias Frojoots obrarortaa. Da bi se ovadao vjaom vettiom potrebnaje Sroka opiteultur podlogs Metode orgatlaanjprimtnjanja naa a0 ko} ‘Sovskojetaps su isto povesane fa celkpnim kina obra cer deuva Kao Sto pravo tana dociatheaaks x etonor polite ou, ekonomjm,secologow | phctogj, 1 teva 24 von ‘estan Stave, so aan kde ima dade tesla ea pod. ‘nso enuama kao Sto su hess, faa | Bolopix Da enum 20) posto kako uebs, ofc mora a ina ack predstav overt 0g por Ma saovimdripim cblastims i naiaime nase ore drupe oblast on dj moze horse wsopstiene swe Talode on ne te vara da zie svou anaiticen testing, pronilvor imaqioacns | peausva fj abo se obucars sano oka obarers swoga zanna, Sposa. ‘ost nave ima koe sma pote w jeBowy protesionano} {blss mg velit) mend bud osearens sm carjunjemn zoe ‘ja evan njegove pres Cinjenica da fe bao advokst lear usa cp pean psa nom Kontak shui zor od jog ds ima die razumevane feds stvora, motvacet pousiaaja 0 opie obrasaanje samt se Kuo 8 eopiteabrazoraje postal predusov aa pees u pr fel medicinske profes, sada je On shoro universang prize ao potelinaKvalifkach lz profesioualaog oft (ODGOVORNOST OFICIASKOG POZIVA Stratnost fiir mamece sow posebau drutveau odgpvoreost Nemorano hein nee frutnost usopstieau kos i odablo aunove date Kio Mou ‘Betas praks, drustvo issn de upetanje aster ia kot ‘rao sa dratveno odabrene seh Dry in ciektan, salen |p Lal teres upotebi oe Yltine 2 poveeane sopstrene vvine hee badoostDotesu ste profesje sumo do odredenog stepems regula eed strane ditave, ead vojaoen ptesom Sree in eonopol Ve Sina letar fe dijgnoza i wetan jepors odgonornoit je eaearlc jegov jenat Vetting olcrafe upravane salem negons ovornoste ojnaheasednow fosinoa Khents. duis spun be odgovornosu rantees otadaane vestinom ovtadiaaje weit fa sje prilstnjeongorornoe, | odgoverset | retina ral kyo oft of teagos drustrenth supa Sm peipadase usa ot Inter a ostvarenge Nernst wa) data nepestednoaante resovana 73 postin ovog cia korg drutsvenih wrens al ‘ius kor fe iskjucivo ogovorn 2 ojeu besDedaost do stepena “aremuivana sin deugis clove Dali oticc ima profesionalny moctmcyu? Jasna fe da oa ae ad primarno abog materiainih interes. U zapadnady deasta ofl fhe aabimanje ae dobro acveano aagredeno, Into Uke Were Ponaiaajeunutar profene nije rukovadcnt ekinorsaim grads yal kaznama Ofc nije mma bo prenoe sje ualuge tama {ete one mubale nageaduju nite gradaniarojie koe prvte: ‘Reno uvojct nsprsin saaznia ents patient dune Sima a hes erste tstine tlle dee uaneeava w upraviaae flyer Mouacye abet te: prirzenost! Iubay pret som port su sea} drustvene obereze da sori ta pont su dobrooi da ‘va Kombinaci ovis podtrcka stars profesionalau motive Draiwo, druge strane, mote samo da sbesbedl ont motiraciN ako pond svojm oficia stan ovina plata doe su easy kia! (ad Se pearoniiafics posedue neealzovans ves, 24 Se ovadavanie fe po techno imenivna ween. Al, 28 ay of advokata dolor, on alle fremsnodno asoha ks barf see obsteze tolovaneo8 se tang be "ijima Tet njegove profesional spowsdnas fe romena ehnicog uj fudstom konteken,§cboirom dx ors pemena nie egulsare ‘koaomasean steavima, fore si porebna ponivaa upusva koje {ajo chasers njegoveodgorornon premastaaia ocean pode ‘nun, nadredenims ida kao sha Njegowo ponaanje unt vo} fe avultue erkovodenn dogenm mnosvor ava Obs dc je Nicgowe ponsange wean na csivo je vodenosiebea 8 a9" ‘eSuna me da ide ShlScena smo see ineje odo drukve prcho soy polsekin msrp. reve. Dok Je os Og WOKBOS [etea ped aisaivin pacentom | acwokaea pred jegoeam Kenton, [lve odwornost olin pred arom, Nepoma oeeDvornes pred Srzvom je adgovoranst keperstog sack Kan acca eka on {teers jan segment ahtrnors sjgoven kent. tog, om fe mots da puncte som Kijenty ode Se se ungldcye prota ‘in oblast jepone posebne tomipeienche. On sano eke da obj ‘om Kijen oegovepotrebe uty chasu, dag sven AD da Se ‘SS ain pouebama Longs, kad ijat donese cee ode, pomogne ‘nu dah osean. Do odedenog te-pena ponaten ofa prema drtavt jervodeno chpliciain kndlaoas Lyfe rien py, racic Lake hh prfesie KORPORATIVNT KARAKTER OFICIRSKOG POZIVA. Oftiski po- sv e javna birokraska prolesia. Zkonsep pravo da se bave sv}0} ‘profesjom opraniceno jena lic kje sa obra pode tele prk- Premijonog bora Dotyent Cin rofl fe to so dona a eke fx Nararno,oferals kor Je minogo vse od poste kreanure dave. unkeiona!imperativ besSednos namesu pote stvarana jed fae dotene strutre profesionalnih insti koa fcr kor wo ‘eave w jedan aoaomau entiet drake euup w oj Erug ogran Een je ea one sa potrcbnin cbranovanjem tabubon + 200 fe do- Zroljea samo os tajaem nis profesionaine kompctencie ope Fruita srr ficishog kort neve sumo ranean DOK ty ve buries adraenje, Sole, casopise, bite tradiche Prof ‘ula set oie te da obutvac nea easpostanien vid ne fovih aktvnogt.Ofce obitao 2x1 # rad alvojenn of ostaka dru iva fight devSiveno on vecoramo uma manje neprofesionainh 18 1 oninepos has pre koprakata nego veins asta peofesionales. Granes amedu nega Ina via java fe simbolzovara uiforowma Leznakars nov, Oficiski hor je bicokraaka profesia | birch organiza, UUauias presi asi kompetenshe se taka pees heat e ova unutarorgnizace utnose sc eiru pre hijrarije polo Ja Cin posse acratojan od poredinea | predutavlia trae nfegovoe plofesionainog postgnacs merenog.preko sskust, sarcSastey, Shrazcwanj sposebnosd. RaspodeTa nova obiéao vei sam ofc Sor prtmenijucopice principe koje e pons dara, Zadact prema Doloisjusn cbigoa acto podiosnst spoljasjem wij. sie iro Eaujame norte sotte oo pola profesonalag birokatia Liskovann 2a polos) pociod fina Offi Je doraleno da teva "2 odredene vrte datnor|funkeia na osnove Qias kop a: on ae ‘ob tin sox toga soe postavjen na plaka u praks posto nual od og prada, profesional’ haracesofcrshog bora pocita ta plonnetu jee nora ta hierar pole (ORcitsi hor obiéno wus odreden bro} cepeotetonalaca se sersst Toe ako abog fuktuslonih potebz ofl actuogucne- Eedrane ofl w anunuiers ofits kort velit koje po- ‘ebna a vantedae stuace, Revers su privremena dopana oar ‘og koravalsiguja se 2a oat cinkroz abracovate | obuk. Fos Se pripadais kora oni obieno poseduju ssa ovlscenp odgewore>- Mika | profesional ito loa Lega rita ied ats pote Sonalaca je, eda, sacyvana prem saat ofetld ko je mn {0 vite ogrnicen nego prj rexerved Kade Reservist rao Co- iSi2u nivo profesioalne vestine koje Soseapaa oir 2 je Aarjra sta, najveti do rezervita ina nike Cinove profesionalne bheokratje, dak au vil age pod monopolom peofesionalaca. Ovi Dosteda kao sala clement uvojno ruktas 2bog above super ‘ene prokesionsiac lompetcacie, obieno su saduzen! mobrazoraie ‘mo privfemeno preutina profeionaiay odgovoraost. Negete “snow fuss a rus su texe drone, Kao rela ga, co foe mocivacijevteinst | ponstanje se Gest) Yeon ea Oo Shh Koj a profesional ey eto Rae Regrat poasedenlofciskom koru su deo organizacione biokrs te at nei profesionlae birakratje Regrotorane ose nema mits 1»‘elektualne vetinenprofestonatau odgorarnostofcra Oni su spe ‘Salt priment nal, ne w upernpenarem. Ns sae je je zaeat oe profesia. Ora asuoraa eva red aici kara ‘regrutovanog kadea je iaefenau oo} granict koja J obléna por ‘Bena tamed nin sm ojos sagas sets Kad ne bio oer. ‘Gsojenen, mopla bids posts jecnavojns hierar Loja se prove ‘od aj egruta do mais ofa. ali ea haraker ova da ze fimanis ni organizacions hija dskoatimualgou. Cio jt postoje kod cegratovanog kadea ne ine profesionalau inject (al su rar rain alent, sposobnoss polofaa unutarvaniaa ff wont, pomseraae spod trad jth je mange protnéaije nego fo ofc kara ana ized oficea | regratoranis Danian [skjadue bilo kaka opt aupredak ie jedaog ranimanj drugo,Po- jis regrurposeaj fier lr fe pre ime nego pravilo. Or Zovanje 1 obaks koji so neophodn 21 oficess posw #4 0b:e09 Be Kompaubin' sa produzenom steam reget. 2 Uspon vojne profesije u zapadnom drustou NOVA SOCYALNA KATEGORYA ‘Vetus vodenja orbe fe stam dostignuce Govetanstea Vojna pro- {esi mnedutim, je seorans oreirasavremenop drusa Iste}sH {ledaaa, profesionalzan jeosobeno obelejesspadne kleare. Vette tine prose je su sew kasnom srednfem vets, + vsoko ‘jenoj forms poetknm ceamagesng veka. Profs iia, med ts, bla jeu deat protrvad devenaestog ven. Bf fe to, sak, yea o ‘anaesjh inatkacionaish oeevina tog veka. Tek sy ‘Redutim, uw Napeiennenim raorima icin pote $a urea speci lowane metnde delovaja po koja sv sh relive 2 sc rurviaju ponebnl standard, edaost organzacia srojene tr vie merodima. Kuo posehna seiaa Kategoria profesional of ‘Sr koe i bogaindustialic, postjeosobena karakterisiea ek ire ‘menog druseva. Pojaaoftcusing ora kno auronomne protesionae Insta ne maze se. garteno, vera 7a bilo ¥akav precizan. ani, ‘Gea ve svarla postepenottegabno. Dre Cijenice su, sueguci, ne Sanjiv rv, pre 100 nj bio seep kao of profesional of ‘ea ce. Drugo, pose 1900 takve instruc so postjale w peak fo svt vary Zeama. Pojars profesioninog oftcrskog koea stvorda Je Jedan nov pro blem's exinavojrin adnosina u Eerop Severno} Amerieh Naru no pre lk) godine mou se govorw o pase ene kaso 9) Ske lojakhog uma, al saint tasformaciy ov) oblast koa se ‘estan pre) potosint devetazestog veka, in elusive espredes- fhm ricinje ato rete poten 2a accimt Ho bi baclo vide sels fat savremene probleme. Poznavanje ponaSana t perspeltive tade aDei sar {njeg arlstokratshog, adividualsighoy amatera seedejecekomnog vi eri od male je pore 1a szimevane profestonauh rrecuosd | sinvetajs oj ine stvremen: ojala um. Aktvaost Preonyanske farce nde male horsni ouka acirdan kontrol saveemenoj dr Ent problem se ne ava vc ortuane pebane, vce 0 ocn0s ck [peta poem poltéara Rareicavane odnosa tenia med vojah ‘etn fra pone ke su sordeg daturnn. ‘Ovo pogivle te bask pastepentm usponom ofc kora 0 autonome drustene institacje: neni prechodnicams, korenien ‘jenom rion koro, Prusks, Francusea | Bngleska i glavae se oj rele ps ovo} mov} pov ice kor8eene ko Hustac}apro- tens od predprofeioadiama osemoaestog ve do proesionalizma ‘Seveianesog teks Razvo}profesiaalne sruénostt odgovornost 5 Dpripsdaosi grup bie meren evolucjom pet Kijueni asin Yo ‘Bog vanimanj: (1) usiovima za pie oficitel! ior, (2) oblesma na Dredovanja untae oftestog Kor, 3) karakterom vojnog obra2o Fog stems, (4) prrodom sistema vojnog seas (5) ops duos ‘kompetenciom oficstog tora Promene u ori faldorima dovele ‘do Fania jee aove profesional ete, Koja fe predsevala i felektulaa oemow 2s pojmm moog Spa Yaa searanje north op ib astiicka [NAJAMNICKE 1 ARISTOKRATSKI OFICIRSKI POZTV. -Kopnene vojste | mornarice predvodene cficcina postajate su pre 1800, ako ov ofc nisu bil profesional, Sx su oak BU ObiC ‘ho ei il nafmnic sh aristobrat. Niko od min se gledno na ot ‘ski posi kao aa profes Z saamaik oj bio posto; 2 mats {Te anatolrnte to fe blo hob Lines profesionalnog il kome ele tapertse sbudbe, prima je ej bio dob a deugina east avant, ‘Otic najananik je bio domsnantna kategon od soma feudalizama 4 kasnog sedamasesiog veks. Njewowo poretlo vodt i slobednih ‘edrtenj, koa ou bulla toltom Stogodiojeg rts (1337-14653) U aa jamaichom sistem ofice jeu suttin io boss preduzeini, oj se ‘odeasivao sacrum din kako i sve luge ponudi wa pods Ji Ofice naj e toga da pocede i nit mio pefesionak re kompetencje Uspeh au, medusa, ale procenvan po profes niin standard vet prema njegorim finaasiskim mosuénost Iba. Vesa jb savcanjena od aderjenh fediea ava iwi Gnliey drugog komandaota Najunnicl sa bit individualist sme Ado odredenng stepensu vonkureacht jedan prema drugom; ais me Ins sjednickesondarde mst cu zafednis. Dscplina | odgovor- ‘hast ada Bl priawtn, Rat bio piaBkaS posto J upeav je eke [jsbeatleng pols preiadsvala Kaj najamaidcog sem fe dosan sa Friseeeiogoctnjm rxtom (1518-1648) 1 uspesia discipiaoraath ‘ojshi Gustavbsa Adofues {Olena Krometa’ Ontac stern, meds Tin, edrzalsu se sora do peta profesionalizma “etoje da se astmnidoficir ramen ertokratsbiasmaterom & ‘osnon fe Dia eau konscildovanja vast sacioalnih momar fo fi au oecel, poor dx rane woe snage vaste ejhove erty | Usiguejanihovy sadavina. Pre tops koprene soit | mornarce fpovremens regratoral krajeltduga vase, onéa | kako se o8e¢r EE potrcon 2s njima Ta potreba monarha je, medutin, potupng po- fists, fou tao nasal stjaca Wopka | stad mormarica ‘Oblén wok redove cm vojaim snagama su uns dobrovoli, ngadovaoh 28 pera od catm do dvanaest gona, jt su doa, ‘plavnom, & ajgorh deuleventh slojers, pute mit, karupeje sp ‘be: Oficire su onars regeutorall i feudalaog plemsta, koje etd Jje bilo pedeedena vot vada, Piemstvo fe bio prisavano Qa Praskop bipodmidirano (koe u Erancustop da pastep!u kraljera sla us. Funk egrutovana je oduacta od oficia i dodellens spec ‘io kealjetnzasupnicina,Voje sage su bile pod Komando Ke ‘be ane njegovi sstupalee, Offi su postal stm shu?benscl Keune She predurciaic kop rade aa osnovu ugovors, Uurnko, vojsa Funke arpecop drtanoy at psig ee Ler eyru etek ce aponan oe eon oe reine fender On see ponmalnom wean ee thon ‘alrcojetuil unielng) renee Vie Fel Prick Sched ‘rosen otros rcs, WS) pp 55 Theo k Dog Came Zia (uence W ens sone ah See Sate han ene ee 2ej sara Jaje bila socializorans: drawna otro jeamenila paiva konto for Sve do 3789. godine arisokrat je mala praktifao moaopal, sem {seid fmneajeri. nad polozajima ofera w evtopskis vojskar Ina! Antoksitk oficirskt pour fe bo posing BME predproteso- nainog ofcrshog poziva, Lo j,kasne, dostgao nepriknsnovenn Aostinact uzapadnoms dear ARISTOKRATSKE INSITTUCIJE OSAMNAESTOG VEKA, PRUEM: RODEUE I BOGATSTVO. Tokom sedarnazesiog veka v pr rane) vee Boje moog pripaanica nd tale? ko- Ii sui kao ofc. U sledecem ves, medutim, ddl fe do poste Peniog ostran}ivaja ovdh elemental edora oficir, poo Je arsto- Erato poses poxato neophodno 22 uhzak wsve rane vojae si de seat tebnieiuh profejaa ates | insenjenjPostupan £0 W Prancusto|éak | ove ,burdouske™ profs bile nedostupne a neat ftoleate U Pes) Fedeh Viel [ (1713-140) piso pemsteo (Seals w vj a redeisVei, (1750-1786) veren da si aisto- ‘rae maj Eas tojlnos i hrzbrst,sstematsi je ebacvao radan- sr elementefroftsa or, jem» tkole osnovnog vojang obeazoranja, koje su bile snore ne fu Francisioj tu Frusksj poloviaom osamaaestogveks, Dio Je ‘granicen samo za aisokrate Kao rezulat tga franciska veka fe 1789. u oficskom Kors, Koj se sastofx0 od 9,578 ofits, mala 6335 ptemica, 1.848 onlh nisegstaleta 1100 oni Kai su dos {2 doguth soja. U Pruskr) 1806 « ofcrstom koeu, hope brojac TOD flee, blo fe samo 700 gash Koj usu Bis lems, | peak. ‘nosis avi on ilu tebeickin granama U Faacusto su poteebe att Stokratje odredvale veleiow ficiahog kota Vojna koraisia 23 pet Jem vo ita pur da se pot palots ostromasenog plemstra 3 vie Joe Ne aro Boman brag, Caine, Han, 180, ‘xt tates' non fmt fan in eo 0p. SMO Wesco at fray, wt, BD, Bian ss is taeert Dre Compton rip oe New ar Sap, Ses tr Rik ro rae: Be tbe 8c a RGSS we eh eG ot 2 Upnejns poe zapadnom inane kao reeulia toga 1775, godine bilo je 60.000 ofiira w vojsc, 2 hieypna sWvarae pote vojske bila Je samo teceina od wo broke. (Gea ogromaa sfakosabla posto je, ata hao mira, coon {olog tog veka, ste do Revalace 1 wesbanting| i pluokrasko poscrcsiauracis) Engle) arisor catia fe, lege peewadvals a Yoser Alto fe a arsckataprol tehlaizbogustra ranogo vie nego po rodenj di stausu. U0}, [ovina pola ba sredso tax prin ta napsedovagje svi Ye} it branisma sem tehrscum shbama Sistem kupovine polozeh, tine, evodenj imovindke aiftzcye 2a voje in sees Je ustaNo ‘ijn da bse oberbodda Hensgnostinteesa eed vos | lade a Wabi ue suita mogaenoet 28 stare Jos nekevojne kaze ra ‘ritanekon tris, Veoka cena va lespovint potas ase pate os lr of koje prakléno aie nog Set, 2 edsusto Bl aoe ‘Sema za penvlonsne, wen su da sau sizaedopstom periods of ‘Shea poten bak pod moaepolom adh noes x Dopath anak. “kth doje, kj su poscdoval ac privtaprgod. Ura je ois for prosaan tly su se stare nove reimeateu ima fe ino ‘Se mogio da stele prikieno oto So je tao neopbdesstedstea “Tokom posledne polovine sedamaacitg veka tandka motnatica fs toe, wt rupu sad ofc Do 1794, medi, aie post- Jao system regulars pera 2 ned den kana 2h 4 Vedina ofr je poeta cos Hane fade’ oo posta kapetans brodova lost Ueno Balko budace ofcre. Gone 1739 vada ‘omar Moraannskaderjo" shoo suse obucaal gospodski sion ‘earos orga do Sesnaes godin da ofc verre. ll ‘vals ned njida mnogo uspefna Ambiciozali mad 5 vie Yoke {da udu mings pres sitema dapetanowys posdnoy” Uboak ‘mornaic se. ee toe postao re pela Yen wie patrons ‘Sra neo pelo arbtokrataih sera vena eden | Boge? setulae os gia Nor outers Pa pa ‘in Spesie Wiha a hon ay Spe non Oo Hp. Bt SEMEWU Ge SesenArens pCa t Fars 186 po. 13-4512 rabrene octcenj ae aw ser vobrenclon NG lense te Gea ener ond arth Gt epee Pa Te 2%oj arse NAPREDOVANIE: KUPOVINA, RODENJE { POUTIKA Bogats¥o, sodea\e pols wtcs bil ss pre 1900. godine element za ulizaku dficirskt Roe ta napredovane muta Kora O funkeionisanjusiscema lkupovine éinova u britansho| vost Je ve bilo rane re U franc shojvojsc, ste do posledaje eervrtne csummaestog veka, napredova tee taode,obsceo io preeo sistema upovine- Navi ofa oc ‘isu bil pod monopolom dvorskog plemstva, dok su stomata seo. £4 plemiG staal ra nitin Snow Rriterjum Dogster se, med ‘um sukooio sa Enterijumom rodenj i 1776 godine seosko plerastvo ‘se bborlo a abter da se pocne sa cininacijm sistema Kupovine c+ fnova. Promena of kriterijma bogatsva ka krterjum rodenja kao ‘Reophodaom uslovy ma mapredovane, aij, medutin, ygecla mono pollo je velik plemstvo malo oat njvsim polodaia. Cesto ve Je- real da Jetgci od dvanaest i petmaestgodina Dudu postaslieni 23 Komandaint cement Sve do 1788. fenomen polovnika aa bare {nije bio ogranie, ttl tala sa uyedene poluprofesionale eto ‘de dtpedovaaja Altads blo acno dase proment sister sacogce- ‘ima. U Prusko| sy is fee, ede, bil pod monopolom viseg plemstve mada je odreavana predstava o unapredenju po asx. U isvarnont liens mijn thaprievadars as bt alton: oalusvani. nage nse plate, koe Je f8 ie nino Tridel Veli. 4 odsustvo bilo lakvog penaicnog sistema su, kode, doprinell da se uvede imorin= she lacs w sistem a piesa? ss tartar Un, 94.9. 251-284, Oe avo ore 0 ‘pl pd ncpatomsanctre Dom competion for Bmp (0 fete u pratt sp ta Deir Der Bee Pera te ‘ees B95 pp 28 tht ay, Prnachen Amer 7a Ta Pe, Iie Say tz, enhanc, Gocbuht de Pruner rc, {21d p13 Rona rman do, p. 3038 tas Spe Menara th Bi att Gary Stat hcaedy We kau pp 3516-0 seem bop ccs Chace We Cte ty ares of i nts 2 15 ‘ovendt Xt Cited sonora he Bre Sami dey = i TEES feb p10 4 foe Bran deny 9-0" HE Robert ‘Pulm’ Army tip-iteNce Yo ofp 4-3) Matisse Siew eh ntn Soft y uRa , 3 2a acs pity agree wt CA Thema Taniratons ar me Pra, a2 we 65,1 ped, ASG Dane, Ear 2 Upon eae rei apa date Politic sia} je obiéao ouredivao pestavienje ea aajise Ko- manaine povkijen sve voit snagua U Fancusko) su dvoreke in {hige doprinaslle hou garnokomancojuceg genera voske oko ‘SedmogodiBnicg cata nepeededle utes} Madara de Porpadur do ‘eo e do toga dj 0 mane nk lbe nego Seat Romandanata bilo po fraveno u ito tole gocina, U Setar utce) na Kruno i Pal sent na ob insituce, bio je odiuCyjucs a oberbedense i rade Envanjevsdkog Koaandneg polis Cesto fe vel yo) ora aa ‘nest Parlaments, 94 stojuakoaodavnn posi koi za sop ‘veal napredaiu vec. ihova dvojaaulogs, edu, fe Cella podlotnu irajevom prin, hogs se Deoeas It al najaanje ave Ik blo da primenjue. Vuokoangireniofiii su Geto bit danni sa ‘roth Hoveandah polotjs ako se-siprowtsvhal fea Keane. orremene, rojna hijrarhia je bila bhorweavans radi zadobiana gla- ov oftelra U mormil je, tshode, postalienje a Wise polotafe wa {0 ponckad bil ra canon 2asuga, 4 Cekce uz podrsku ules pore ‘ice, sods piste, jedaonnseeha po dateresu™ OBRAZOVANJE: PLEMICI 1 TEHNICARI. Obrazevanje 72 oftcirs poair je bilo ackompatblno isa primkivaim staem vojne naake | haieakratskiyrereojem dso jen zaevl 2a korndovanien ‘but uredeat gea 22 hrabrost eas, Prv 8 Yoo obrszvanje ucla heprakiainy posledn sa gx ueindt nepotrebnim. Vojne sole Roe ‘St poste hile su irate teeu povoj, One se mogs poset ta dr opts tips ope. 72-76 3-87, 99-1020 Mention, rma de Laren ee deo 2 GPE ie Becton fais OD, pp. 186A, Nibisor enc. {E.ak os Aker inten ee tab ats Caen Regie Fase 108 ‘Roh be ln Harmon, oes de ame ga ea vote Pu me obs oceinns fh ast ple ret Maur oe ke ence mln at of tr srburg foe p28 © pov sucess Prue nworbon 9 outed accrue anh DSA, 4 sca he ti oy, Loon 1893p 16 Lew Fant Se fe, poh 8 Ge ig ve 2 We S94 Sern] vO Re Fe aBC So Ae ap attr ptr Nea 57 p40 8 »onivtarame Prve su bile Sole 24 preliminarno obweaeane oficia Koji su il plea il plemickog poreda:U ova kategorjaspada Beole Mitare Taya Xv osnowana 1753, Ree Akadenne Fidei Velléog osnovana 1765, Eaglesha mocaaczk Sl, koja je owvorena 1729. Kealtetstu- Alenaca | nivo obuke u cvim Sklar au Bil pogjednako sabi. Ecole Militsce fe porebno storens da bi fila sredsvo subvencionsonjadr- Eavaog pemnsiva pre nego sredato anapredenia voske.Vojaa ica sa Iisa wal wlogi ajenoe nastavnom plans, Bio Je, hao Sto Tuetey Kate, ondacjaflantropsog intereea vide nego vojaeg interes. Fridrihovaakademai bls ramijera da obueava plemstvo za dipio- Imatsku sad | vojse J nucle najoekomplesalje asjacsavesenie Shrazovanje. Snow plemica su az prs voikw sa dvanaest dt fetraiest godin | dodiali sa samo oskudmy obvi pre nega 80 bi Dreuzell sje komande Englesia moenaria Hota je Da llenog ka Iibra, a engesia sojsk aie maa neds ops ustanowa 2 prelim: ‘arn obi, Drugi tip vojne Shoe tz peioda pre 1800. godine J bio stvoren a bise abusiral chica Kompetenral fiir 22 arcljerit Linvenjerf © oususcra bilo kakve prave vojne nauke opiteg ipa za sve oficre, ‘ovo su bile jin gruickofe sw ale prav ornows ea intelektvaln ‘Seabu.Sobsirom da su ove profes u vei} meri popunil ofc Bsracasskihsaleza, vojoe skoe koje su prencsle ovo tehnitko zmanje fis bile weak sx teorijom po ko) je sitokeatsit ofc woman ‘orao na osnora roden race, Skolt ienjerii je osnovana 1 Prosko) 1798 Kraljevska vojoa akademuja u Vuluicu za asters | lndenjeske oficre daira oa 1741, Yrancuai su poet sazlesskom ‘obskom w Dot 1679. ospovall hols 2a indenjere w Meziseu 174. Sodine, Obeszovad aso :karater ovih skola se z0303)90 raaikova0. 5 bv cys. 37-S8.0 nae Sciam Meo. Lira 2 ion een. pp Pein, bea Ve nate 7 jee lee ore te {tow tei ene ta ec 85% pan cue, Seine nd Warn he Oke maven 9, spp 20h sca past obra, ae ay ase ieee tata i, ae 4), 23186 Pchanc. Prnchernards, {oda nen taaar aus Soon ane Cos of emncon ie Sencar ‘eof Psesipin 860 py. 28-104 won Saban Praion ay ‘Eyota rast) ew nk 43, pp. 29 8319 O copia eae et eee stay ror 450 4, ten ganda Ofer 87-988 oar ‘Dooce ap The Soy of the Ray casey Loto 5 pas 2 2. tpon eae rfl sepa ‘Yalig je, a primer, do ielemente vojaog | opsteg obrazovzna, st {re dok prim spi ie uveden 177% gocine mang dents pri ‘mani bes bilo eave starne peipeeme, sock Cake bez mae) ciara {pita Tehaigke Role plemicie skademije su sve do osamaaestog ‘oka bile deo vojeog abrazovana Skoie za wsoko abrazovanjeofiira ‘avi Komandae polotsjenisu postole ‘STADOVE USPOREN RAZVO). VojiSab eu osnowi profesionana uscancra koa salsupiathni2ho znane | praktieno g2 primealuje na Uipranjunje nase. Preis sevremenon vojaog Saba pojzia se ‘jskama Gustavusa Adolfuss | Kromvela Od sede sedamnaestog ‘eka do raja artmnsestog veka, edu, odsustvo aapretka u org bizar oe paraelno saseaicnin\arakterom vojne nauk St ‘im ku postal 1790. godine wopiteno su vise He na one od ‘re so pedesergncina ii cane. nego na one pedeset godine Kasnye, ‘Orgenteacs Raa, cudimencoena Kaka je bl, tala e poreko suxivnossina 21 potcbe soabdevana lnje ss Ble neophodne za sts fe dedavne je, Kip fig rani Sabet Do je general feodant, Poito ay ated! inzeaeri bi jedine grane svsbe knje ‘Stvahvevale ehnicka obaky,logistéke asivaost s) be edie Funk ‘Se Hoje st zahtevaleeksperss planieanje tkontotu. U skdadu usa [abov u imal qalo uéesea n vojaim operacjams, Stratis alta ‘sr ost blast Komandajuceg generala Kome je pomagalo ncinlko Pomocaiks ~aiderde camps. Ako je general io clabog kalbea ake {ividao potrebu 2a organizovanim eadeom Saba. Ako je bio sposoban seneral kao Eek di Sale -lmao Je may poteebu 28 en, Rad Saba Je blo nepotreban sve dok rat aj postao eaikoslozen ko taegove rtece avn Feancusta je posedovel najazvjenji taped sistem v osamnae- ‘stom vei, ait stra fe pet gona, 1766-1771 | ponow poste 1783, Frances mala pravi generastd savremicoom: profesoaalnom “miu. Ova) fencusk Sta, kj fe organizarao Bure, zateva0 je kao tslow 2a pave iste pba rn. Takes instenca, medi, 3 je feprinctens francusko| vos! hojom je eukovoda anstakeata. U rusk se eacevak ncke veste gencrastabs moze madh« genera i tendants | ojegovim pomocaicims. Njihove Funke sa, meds, B- Je ogranitene nn nabdevanie i foriikace ojhor uta)! zaaca je fonao nezpatan sve do kraja samnaestog veka, { Veli) Beant 2praktiéno nikaloa toa pobafaaja w fonkcionisagju faba aisu ‘etvaena ivan arendmana kot spose w Krome) woseh®| KOMPETENCIIA YOJNICEL DUH (ESPRI). Ofciesi kor osarana- cextog veka porcedio fe wo}ne medaost kao 8 ay steuenoeh acpi bs toagooraostadstolaatsim veednostia ksi, yabrost ind ‘iduaisma Ariatolzaa jebio amster v oficskos poo: 22 wees ie ilo zanimanje sasopstvenun eijevina standatdima vec ured nielement njegetog poloajau deutvuZajedno sadokolicom, ovom { dobrim svetom bids je bia stmo deo aegovog idealahobi koje ‘rednovan eat mogucnast koe u pro sport seantura Za eke Dod omih amaters se spostavalo dam kompetenta! vojict a ont Dil fsveec ms ister, ne njegors protevodJediai ofc france hn voc oj sn bil chy prakeis sspekma siog znimanja lis ons vojn tea koma jeto Bi eda vor prboda, x oni su i {sme manna oral ogranitenistano ma jai angove. Op- ‘nie kompetenoie fancuskih ofiiradovodio e do otaj nihone Komandante Stanje u eagles prasiin shzbama aie buo goUxo nits bolle. Seninaye, korupaietnevignest pruskog ofcieskog hora ‘se avetal tim osamnaestog veka poso su vie Cinove aural, stare genera, a aite iaove nayanjesposobalsinov plemsa, PogorSavane sets oftishog kor, peoivod eelekupacg fideihow- shogsistenaselekie i organizace,kalminitao fe wkatasof Kod Fe ‘et kapjtlacg pruskib urvedesja pred Napoleanos UFrancusho} je nepasojanje blo kak drufveath asprava ovo sci unio odtzavanje discipline asoovana na rangovlima peaksieno ‘nemogucim Osi koe veoma uvedbanih cupa, oft wh enor alt hnkog socio palolala pottajvall sa se svoj podredeniaa ko- isu inak vie poreLo, Useoskim sredinama kao faa d¥orw od oft Fae odekival da ode domadinsivo wsiada sa svoju deuiveenin ‘Satusom. Ue ms dvoru omoguti je oficima da agpusi soe rh tne oxgowornon Kada bi it se proto U Pras escort 2e- Iie spretilo uksune ispade kis karaktersaltfancaske sompe Prasif ofc nedutim,sisu imal yeh oseéa)odgovornost teks 5b, ma, me Mears Harsdurs 199, 90,7538 an, Pear cnn amc i 9 9 be Satu ud reper £273 BEET erat of cs inh a irs ur % 2 pono presen penn casio ‘eta od novi francs koiega, i obigno su kort pik da se Dbogate ma radan kralershog bogaistr, Ansokrash ko ofieira pot \eopan fev dicipine uc) ned mia sein ocean primer bio uabicaiena pojavs.UVelio| Brita staloo mean Par fEmentsi Keune wroje posove je utinuo adrzae disapline nemo- gucom, Canon Plamen pripadnit cine lasts interven ‘Shoris pobuajenita denertra koi eu bi ath codae th prec 2 oftet'su asec slobodu da napste svoj puoe kada 30 oO prekomandy m2 aj aepodelisa mesta” [REZIME. Ofictsl kor osumeacsog re Je konciptan vi 2 po ‘webe anstchratije nego 2a uspesoo ostraree vojac fuakie. Boga ‘vo, fedeaj, Kilt polis utc su bil presudas va postaviene hpeedovan offer Deca nekomperen su es imal visoke oj ne einove Nie pao nko ko fe indo prolesionalao 2panje. Sogn isw pestople akalve usanore. sem sekoliko teach skoin, Koje Suimogle dt prenesu rojno zeae ntl je postop sistem koji br om [gocavao primenu fog nana upraks.Ofleat suse ponata verevalh ‘ie kt aristektate nego kao offi. Zaostalo stale vojnog zat bio fe wsopeomnost 2 usovia koi su posto u pravm, medicioe slim {sveicenickim profeiama tog doba ako u zaétku nezavisan poloza|ovih profes cinto je nezamisivi nek vst peosituisanjs Koj ekarakteriao vojoo zanimanje Ukrako, von profes jeda sara nie postojatz PREPROFESIONALNT IDEAL. ‘VOJNI ZANAT I PRIRODNA NADARENOST {Uosaamnzestom ves e dost do ogromne preplaiienest vojaom | ‘iterataom: So je oznatilo vrnunacJedne epohe w vojao} ass 34m0 blede zageike saviemenh pogleda, Nekoliko autora Je stor deta gp steric ene ran et See be Meiuary zeforms pp 95-96 Ours, Armes Roja pp 211-212, Section, Aree Sete Raine gp Le Ls Dt, Be cay a be os Senay Ena gal yp oS ences a any os HC GEER eaten sc a soe aeis aase ‘eed pomen 0 spesijuizsoanim tema; s dra autora ossminae. og eela = Zier i Lojd sa peedidelt razvoju devetnestom veka [SU prve korae lt weobutwatnom aauénom sheatanj cat." Alt ‘nas bil izuzcch. Najesi doo spavlao je vojeKotene fe proitost ‘aaenran fe soe dene oa von) praks Gr nana, Nesta Io-im e bln Kaleo stvaeno eazumevane ststine + grtnice predauett [prouéavanp, Unesto nautne koncepee aa, psc sw audi paktc fe siete 0 rim nepoverania emana. Ur sve poStovane jah fastinielja onto vlan prodne nacareaost ssc ao alesaat ‘wrzakoncepeis profesionainogoficrshog posiva Vojna misao asa Inesiog vel je bit haraktersiéaa preprotesonalaa, aij una f= inet, vemerene, tor. sistem. Ona je taco odraanvala pei tivno sanje wine salt | adeusto profestoanihwstanors, _Najupacivt nedostsskw vojno} mist do 1800. ¢filo ods bilo talvevoncepelewoje naske tan potebae grane ananja sea hvatae i kompletirane,suinterewvane 2a logs analiza jens tient delowa, oper povezane sa deugit granaiva zanj.U sar ‘ojnl psc sain negiral moguenest dase a ame taka mate Fst io lait uted piacips eats, Rat fe, plsao je Marfa Saks, ‘auka puna Sea u Col Se nejsnost ne moe Kretal sigurais ko ‘erecta dpa camnemyt ite ote peasants eres sat trae etaeeeermme tan ce SESa Si ees SS Se Merete SoS SRS Rt ogre TE Re a eee nero Eamnarncgeememnentyntemtmenant Pomerat nae canenen eee fe Ledll ac ep 8-18, 87 Sakon. eH 7%. 1923-157 Radon unc Srapnew ea ieacming ee Epamem suomi ar rnaere stamina ence 2 2 inp pepe span uo rokom . Sve naukeimaj principe pravils Rat nema njedro* der TLojd se etal seaje Eijeafe bop nepostjania pake eaovan tivesina veinih nics fe apsoteysmateala da je ona pepotebas ‘Get mnsioc isu uspevai akode, da wose mogatoostlogicke anal 2 eats prema bjegoeizn sablomponentam, sam su se poneyle Modal tories ved trate, kta Seg gran Sj ‘ne nate Kao relat toga dela rata su se bavlaraznovsnim me ‘va ema tnjc io nt mao folcke vez ene sa dg [toe Blo dove du nis posedoval nikaay sistem organizacj, sem hwatenja neki elemeauta po sziucrom rey koje fe bilo hronalo- “ko po peivods Ota shvatanfe ye prakticoo bilo Meariéne soa Ij je mao Vegceie Hote piso u Stvrogs velens ey radon fanogia xpaktians Bll primenivand wsedamazestom veku b20 10 Seem kada ea napisan Ova honolesh fv fe, parave, bio sia pratt logttom teoreom pestupa koji pocinjd 6 prio- ‘dom rts bite, «onda, dedakovno pozelie tipare opreme, obuke, ‘ramescesepautovaja iz cijos bg Ropih a vojne sage stvara hncdah postigny Tipisnovojpedelooxsmnaestog vee meGutay je pre bio Fatlog nego disks. Pie cje dels ta paso suprotexshvatanja je Heart Loyd oj jevdinio napor dx iat austin rata» Hae fe stanje ace" ddolz toga evuce Sama prirod vojske. Posten je definiso 0 “Seumentljim se trvolseaha sta vojne ake" Nastavioe, ond, ‘Se analisea rojo kao maines,ezzmateajel zit ojene del ye ajthore meduodnose. 28 racy o@ Saks, Loy fe smatra da je ‘esemn rans ap seas druga,zasnovana na odtedenim 1 fs FBnim prncipima, koji su po svoj) prin: nepromenti, smo se tke mesjattwhovs primens aX ont su sbi konstantn Saree Inenk Bentama,iasstra jena rigoroeno) vo}na)utltaregst Se proto od hronolatkng pupa, on je smatean 2 Wsta borDe Koja ‘plan operacv maja sek ca odkede bros vrsa tne et kraier sadist ® Osim kod vor engleskog stor Fora lo je naporaulodeco, medi, x2 staneano razimevaeje + Aetinsanje rata Preece 48Vth esa 1 osamnaestom ve pribvaGena ico gemezasea bil je weed sedena oko koncepta priodne nadazenostVojna komanda je bil tumetnost, kao suri Hh skulpeura hoje zahwevalawrodenstaenat oj kompetencia mie mogl ua bude preneseaa Hi raucens 10 fe bie proizvad testo subjltivalh fakzora koje a postoja shui pre nego sezala ila Zega tn je sojena tokoline Ove eso ‘romanticns i aniprotesionaias Ustvas, fe bila pomena, nad vidualnoan elvoa arlstokraste trie da su oder ud roden: da Fadaja naredeajaa dh ah stop Plemaoo je satelo 6a su si to di his fodeat u obvi tog loa plemara spoi0bni da be {3 afer. Voje set prosteszejoea su mail da sumo Covel Kot Je roden #1 superiomom urodeaom sposobanscu mote da bude wspe- ‘in kemandant Obe tore su dbachale moguéneststarania etch fll genecsi kroz objelvne drutwene situ Teor pricodne ‘nadarenostiea artpa aki aapredn’ mislios tog doba. Sas jose frao da posto osnovan liEncet nme rata otal vein. Zier {sie rodenog generals” Lofé je smatsao ca se rat moze pod fa da del i, mchaléid deo koji se moze maucitl putem previa | ‘outa, vill deo kojim se mote ovladat samo putem prod nog, nts Inivaog ananip genta jedne peawio, ajedao ueeafe th primena, bez obire tote prijczna nilesko iusto, rua Kali 4380, ao. [gb da nauce ava) dex: to fe deseo samog ee" POREKLO PROFESIONALIZMA, PRIMAT PRUSKE. Ako bi bilo neophosino da se a taéan dacum po rekla voine profes, reblo Ml tabrat 6 avgunt 1808, Nata dan pre tka vada je doneia uredbu o animenovanj offs, Ho fe postal ‘osnovne standarde profesionalizaa sa neprikosnovencia Jaspocore: Jedina tevaliphacija 2a oftctrstu dutrost Ce il vreme mira obrazovanye profestonaino snanje; w orem rela, laknta hrabr Sout moc percep. Stoga. 0 pofedinc! cele nace OY poteduja See beatitee su Bralipievani xa najeits iogne duznoett Se pret ghd tty ie reg. 9). cba Ge ee ie pe pica ena so a4 2. pom et projet xzapdnom dat odo postoyece klasne privilagovanostes u vefont wstrofte se ibid {suai Cove, bax obaira na niegovo pore, ta jira (Gutnoet (jeciraba prava ‘elikereforme Sueahorsts, Gnasenaua, Grolmana | pruske vojne omishe cenit strani paSelak vojne profesie ma Zepadu. Dela ‘vin vodecih nos sn az nervanioneStuje Si, Aska! 58a je su se pojvile u prasen| vj! w postednoj decent prethodnog, ‘ela Hoje su se xabuale poste Jene. Ova) poke fe Oran ast teinju date raskne 2s osamnaestin veLom,Saeahorst! Grajsenau, 2 fe Frdsia VEU | njegov otc. su bib provi atemehivas satremene ematke rose. Oal st oeaoral insite Adele kof su domain ‘rusk snagema do Lj vela | koi su postayli model po kome ou Drakeno #1 drugiofkest Kovort bil konacuo woblizavank, Saka Ardara je napravils topstvensdopsiaes kale rapadnog desta. 20 ‘Slaga Prusks je obliterans natasha peofeshonainog ofciea, Profesionlizacys vojke oswarvaa seu dva periods u devermae stom Yeku, Tekom I neposredno pose Napoleonovihratoravecins dr2ava je utemelia ustanove poteenog vo)nog obazoraa | sman Vala peepeche za ulazaku oft kor U eco) Betta veka, proce. $iprjema{wrapeedenjasu bil pobolian, tara suse generalstb>- ‘il oonivane usanove veg vojtog obrazovana,U oba perioda Pri ka fe proba led. Dok Sve razve Berope do 1875. gocine usta le samo osnovac elemente vojneg profesionalizma, w samo| Pru) Su ov element rural u zzokruzen ikompletan sistem, Zaevi 2 ‘psi speci cbeazovanjem za prj spt institacje 2a se spine obrazowanje:napredovane na osnor slug | postignuca,de- {alan |etieasan sisem Sabor oseca) zaledaleeog jain 1 od ‘vornoit prienavanje granica profesionalne kowpetencle sve je 0 2 pegiane ser ae Beng de ete der ert ts end te ew is fr, atc da eh ‘nah dra Pst ried, esa 87, vod lS 3 pp 36569. Yiet vopen SK Prewsachan ase (a5-425 17, 14 a Lcane, Serbo Yithian, Pram ary Seon pte Gy Sar [lc Sth ate Bogor Pret 007th Picton, 2 pat, Seteap ch Recep diem ror SB, 3a TD LPP, eri sn al Be te sb ondsepa caran Prvsks posedovala do seanvednog stepena Ito tak, bio feto Pras, lnuzeri in doprineotcoretstam objasnjenu nove presi. Za. ‘ae bas ora rej prewasls primat na kav atin’ Odgovor Jed ‘optim uzrocima odgowornim 12 poplsvanie profesianakzaa © [Eyrap ua poscbnom stepena kom on bis petstat u Pras. OF faitor su tl tchnototka specaizaci, kompeetivns sacionaleam, Sukob ise demoleae anstokrate, 5 piss sable legen ne ast, UUSLOVI PROFESIONALIZMA. Porast populace osamnaestom + evetnaestom: veh, 122.0 tehnologe, potec!industyalema. us ‘pon uibasiaia-ave atone pojave doprinele poreeano fankcionsloo} “Spealieaci spell rac Rat, kao sve ostal, rife vile bia jednast nskonipan posse, Voce ou ble ree Jeanie, Pile 3 Mvlone od veces boa taki ciemenata, eked, a jad vr fim saugama sv staal fe fankch uel 0 borba nepiatia opin tnatevima- Sade su Yojske | mosnarice poste slozen org tans citaajuc stoulne auth speciflness, svarajul pote b 1B Grugom vistom specialise: spectalstm za hoordinisane | ups ‘jane vim ren delovima dab se slo do ej kop im je dace jen Vise aij blo moguce dase ovlada arom vetdaom, 2 dase dae zhde2s kompetentnost u eno dru. oblascma, Ono So fe BD iajosobuie fe de postal nemioguce ds se bude ekspert w paris bj aasjem 23 spojeu edbranu dase w sto veeme bude obucen br Jo'z poles drizrna pitanja Uk 22 uote ste ea postieane une lexan eda. Funke oleirasu postal aziite od onth koje so im NW polan pola. Tehnoloska pectic je bila vie i mane Pdjednako prisuta stor ZapadaProtestonaliam je morao da se Sadigne Objnjenle aleove posebne manlestcie w Pras se am aaj ueruiteenim | politekam vslovina ‘rug znatsjan fktorw vojtom profestonalizm je bio rat acto nalnih desta. Autonome postojanie ofc loa iadvolen0g od Grog deustveni isos, zat spnjenfe da uslva de 08 ‘eophodan tas posto dovoljan steastavaza ajegove porebe. bass Inia obexbedana ranojam sbema defars saci. Koskurencia medu {eZavana ungohoval je da Sta swos stale ekapertske Lads ove kop ‘sr posvecen atresia Vojne bexbadaosu. Gubtta is pret fub irom te eshednost stor, ou precieije, sof porazoun a 6 2 Lipo mje eu sapa data bis je 2 syaka aaciy momentalni podstics za profesonaizaci Prusha je poceavlainichatny 2a starane profe‘onainog ficiskog fora pene poraca 1806. peels det talas profesionaascje ko Je usledio posle ponienj bos je dabivea od Danske 1848. Profesio fullanij je ints najerspre Korake w Pancusko) posi 1835.1 1870, a Eoglsko) poste 1856, 1870.1 1902, Velfina nacionalne de tive je, ako, obeabediaia dovoline 2eore 2a podtSku stalno} vo} 0] protest a0 deo dream bios, osim top, oferhs Hoe Inoqle da oie stmo drafeasa vioko szsjeas ncticima Vast, Element kompetivnog,niconalziaje inao posebau primes vost u Bruck, foto ao) neonate prod granice {mala ters, toric rachacane Sitoes Nema, Pre je bla aavons ake one Se abe agavsia vo neanernost inegeet. ViadanPraske a i {vein togn od polovine gedamnacitogVeka ull su opromaa seed {Sva udsko snag da bi odril ffeane stains yok tolom cele ‘Sesnanuestog veka Ako Pra, kao St e rato vedo, ile Ba {avn ca veekons ree vos ea drgevom, oj bilo 20a St fw veora posehnona sult, postjanke vopke a ncophodno 2a pastjanje de {ine Porte ponifenfe Prske od strane brojano aadmocasa Napo- Teomovih ara poz praskin vadarina da Up vojaia saga te nares veka nie Vise moga0 dai gataaaje bezbednost Dat Se siprcsevis mcionaiaya Francuske fevalucje, prs stanov a vo ce regrutvalo uw rojc, Dai se supeotstavia geasju Napoleona leat megoih marsala, kof su brani bog svoj spasobnost na Insarcn lt efektan nin, Frus su rail Kolekuvau kompecensns ‘iganiaac ofcrs hoje nfumfovali Keo supesorau obubu, org flzachia | posveecnont dines Na due suze, predaostPruske Je be India se nfedaa prrodan vodu njepojvio da ujedint nacjnu pene porazy, Odeurtwo ove pojave develo je do toga da Prusi pabegau sh remushou obucavanja prosecn iat Kao woiaoaajneiguenia ve [a alla u Boro, eto da e bilo tznenaajue dae Pusha Ba po. ‘iru etaran profeslonslnogoficistog Kora ‘spon demokratsi Mela {pact bo fe tri for hoje uh ‘ao at rst profestonaiznn. Demokratea eologia fe ia w 0900 “sistem organizovana pole sostiuci. Nfeni protagonist, edi, pokusi da | Vojne Instucle oblikujs w sad sa ovis ‘rom obrsscem- Oot su rai aistokratsla dea! zamenil repeezea ‘Seivnlnidealon ofcrsa Kor bi ucbalo demoksatzovat l ofareselekcioniat ne po r0deniu veé prema iors nishosthsunatodin ia Americo} cevotve lsbor a ollie Bll sy preasfadujct ‘Sua poseviienja dsdavan wide, U pevim godinams Fracost= fevlbele pokutana ye da se spartans sistem, 62 poajedako ne ‘cpesoim fezultatina, Reprezemativn teal, arava, bra fe to etnekompeibiln s4 wjpim protsioaaiemam kao \aistokratskt Idea. To je, medutim, blo Wueal fake wy razbijanjy monopora Plemets nid ofiirsbin rom Koaflike mega da idea pevo} Polonia devesnsstog veka storing px porte koa e ila penal Been mapredst peotesonalizina. Rade Svaka para Mela da pod eal vob svoj interesima | principma,feina osnosa 2a Kort promis hilo wzsjamnn primanje neapliodnost aceavisnog ofl tog kors kot bi, bes parte ts acne Vezaaost, bio rgaalovan prema sopsrrenimy iteeesisa + peinepims. Povotina ravnoteta za profestonalzu e postealanaroitow Pr s4oj Lu manjem men. Francs. U pe) 2emip aesokratja tate Saale vednose ou stl iu Ves hoje sled posi Jene U {So rent lberae dels use ema buctoan fe porate ‘och sukob vais Kish ideologaoko dooninace ad ofc kim locona je asjpoje mogao Dit seen profesionatqom orguaizack jm odvojeao od poke. Praske reforme od 1506-1812 bile su Sonkretaneaae ove situacde:Vojar Kogzervativel su eel da odcZe Grotobratses ones oticuekog hors Ekstemnyi eformators s des: evsrane flelisu da ga zamene sistemom ahora aoficra Saenborse Fe uspeo da balansia med fede {drage grape, ida stvort sistem Tsnovan ns profesionanim standardma ko} aie tadovol0 med: fbustesow life bia pebinaiiv za ob, Guvinjon Sen Si je orto I Strwegie decenj lava u Francasko Voiks pod Nepoleonom je ‘owalazasceoalberlizmom, ProviaietRestauracie su Sle: da ga fc otres vente se oa model is 1789. godine Sen Sire 181% name favo srojereforme qacaproeotporu chsremists aa oba Era poise og speti, alt sa podatiom solldaogbloka pristabea umetenog mk ‘jen. U emi ano je Eagles, sanuge strane, ge sutob ie 13.0 emu vide Rey, tc nd Kron 630; Se ‘xan, Schama Ge ap, en fearon p91; Danae eaves i2-t aor ofncies ehacl Cede fs Sari a dane nce amemporne (1818-135) Pro 133 ch x (4 assckeae | derpokratie, dok je potato i pared sega nije bo [sao oftar ni tako obunentan kao dupe Neds} je a poe ‘relega ve dae do professonaliana kaa sredstadeustyeaag kom falra Kosatno, a Sjedinjenim Dravana. ade ne Bo arstokratie, | fe je democrats ate iano siono ber hanewa oa) possrek rt Profetonaizmom praciéns nie pasate Suprotsajene soage aistokrate | demokraje ma evropstom sameciskom homtinents dein objsSrjavaja feist OHS feuspelt posmatraca es obe strane Aantka da uote eophodnast “ojang pebfsionaioma. U Evropf pofesionalizun peedsvlia re ov nt dotad domiranine artngate stogs Su gx on polstvet a ‘Semokratons U Amerie poresionalzan bie reat #x down ina demokrati, {toga e posto postovecivan sa anstokratfom,Po- Sedice ove Cade stancl e mogu vide De Tokslovom kat Chose Soetie hivenih Rarakcrsha prolesonalaag oficrshog Hore. PO- “mitre svetevropsis oti on, tuedutim plsuje ove profes tule cleatente kao karakteristhedemobsatsi vfs is 80 Ime deksonsunciusjeainjenim Orzavama ite ore istiecie Ka je De Toll okaraktexiano lao demokratske kita kao aristobrat She Ove instiucy, narmno, ni bile mi dempokraske et sristokeat Se; one ile yon, ln atokratska i demokeatska perspektvs rife mogls dats ale od deustvenepaltickeg nepal Tosledni fktor kj olakzavan raze) proesionalizma bio je p> stojanjeJedoog panty fvorszkonite asl ra sojnam sagan, Frofesonal eee epeedet sdealom suena dest stan om mo [ds bce ojala join} nsizacis kj eopste pace ko ob sje sunita drtave Ge ita ntdmetans atonteta i nagmetenis ‘ja ioje Bi teebalo en td mitoriter. pose teho, ako ne + nero [sce post protesonaizam Ors su Ronstauctomaaih eolgs ji dezava janet deli ofiekrabt os i polit razzoateanja eed rot sana fad vojaih rasta wrodost.Prtoda polite be hainort ofieiea porta nascjays 2a zara nego alo agave profe oaaine kompetcrete omcarc in dvr, ange, 2a, 1863 336-33. 1 Nema seria ne rome asec ee aspen pre Sige erp epee montane oop di 3°owrba a jedi diam mestom autoriteta nad vojskom ogrank awa repen uoga Haas sukodl pogo srl profesional, Profesional je ometan pre nego tae podstlean aa eu naprots ‘vjene Mle postale poatoeene sa detavnim instiacima roe Tange gde sas tel dr pore nek astoiter ad oft Koro lao ve Mate imajg a omor xuitita anova o konsteacioml- ‘oj stan Orne. Kia suis doprinosi dobrobil profesional: Sma samo a obe tape prihtataju autoete odredene drzavne inst ‘ej nad ojskom Profesional, prema tome, zahteva odaajane partipke nesioge | paliuékog subnba Kosa daje od vojathsoapab “stearenje poliekog wes aid vorkom preko nekah priivacent oemaots fescis drdave. Nek! mininales stepen konsceciowsl- “Hoghonsenans fe, prea tome 2eophodan rojo ofesionaliza. oamatranou seetia oth eazmtrana ania fe Sinfenica da feo te deve, Prue, Rancuske | Velike Brean samo Pus poston jal Koestiocionana suse povljna za rv) vojnog profesional $m Osnovna *2pojava pestng provesionalizma tl fe piznavane ‘rag wan wenovnog ranog2apenednika | Jedimog autonec 2 vojre pPoslove:Upekoeratoco| mach, prota bursosuis nad mie bia spo. Soon, sem kratkow period 1848-1850.) 1860~3863, da se saptoe ‘Savlovem sorter stake autoytet partment. Stop fe lo re Jatvmo lake ds vosta ostine a stan od svake konstitvne Poe- Kerasprve® "Veto sani, medaim, sistem dvoje Kontrol ks fe were Io uetavnd sportzom tz 1688 Je odlodio profestonalzsche Paeament Jemao ovlatenjedsformira dria voc sage: Komaada posts ‘enja sbi ynidletaosts Kee. fstuctonaino rivals tvesnet {ahonocnene vai je uplelo batanste vojue seageu dorascu policy ‘re dok previa parlavents ne bia vest utemeljena v devetnae Stora veka Postanje Ove prelas Yon} sft fe pote s svar ‘fem biros mina rca (790m godnams save se wider buoa Glvnog Komtandanta st godina kasnje. U meduvremens, pine ped gusumcnion +. roe pred Ket, ot rans ene Sodtpnao dnd nena crane segorate Spends sestnean shen tog Soni Vdete Cogan Cau Tne Pf Dae Pras A, hetipuf Sued 85. pp ats 8285, 0 a 2 wpamsatne pate sap non stem osamnacstog va je, pak, bio ivezen u amerithe holon ko Pras gu stearaocs amevihog Usavn. Kao relat tog, ang od Problema vojneg profesinnatnms bce Kontrol ran He Keene sun Sedijene Desavereama podsecap ea one kel su po stojalru dtocananstoy eas Franck) je wisn suk bio dbl, tego fe ae man fe d- leko vie nepovliuhefekata aa profesionalzam. U pojedinim sue Jeviira ao Sof io 1818 enaine, ova suko Je iogso it skort. een da unapredi protesionalzacyja oruiani s0agh Al, bien Je Dorbu bua tot itera tujucvaa fe coliko suprounih Kons ‘lonaini deslogya dae Hompromls putem dvs oishog Ko "101 poitke bio newogue.Rasol kop su dell deta su se actaz ‘alu nj vojnim snagama. Repubikanc leis ponsparust ‘Se nll dvehane eapore da koatoiu ya uancenk drsva su bil ataped tamed ideta poepuno depolitzovanog, potest falnog ofiewskog kor ob adeiao skrupuloun arcane str fin dsb se, ako ne upoerehe vo wea) 4 oniguraja loans ofcra 3 visokian cinovia ea svoju Koasbiuctonala ideology ociskd or mogao pakarat nepoundai ea revolucionarau u vanes ‘oun slesacijaa. Prema feu doba Restusacie, Sen Se pokusan ds ‘eurallzje ofits Kor ako sto bl ga profesibualizvao, alot se detare vous sa insistrale oa Kasai ofera prema ators poltchin sawovima,pravecl Goacu med onima So} nu sneak ‘realm poveven, lab wske pismo tate ple ® mens Makension, Blunts, Daj, Sarah De le Rok, Feten {De Gol svedoce 6 nepreksdnoy uujuceqost anc oftisog hora w poli (OPSTA SIUZBA I FROFESIONALIZAM. Uspoa agconalizaa i de mole je imao fda vatan protrvd kos fe io blsko pores st ‘istjasiem profesiontma To bia pof saci pod onus’ Sledstvena tome aaconalas vj, a biti iui regrutorai ‘soz opie slutba seh gradana tokom kracey broja godina Promene 5 man, ramon | 429-2 Gime, Sie Mia po. 35 vane bccn The tan ea Mary: Rew Wo 15 pss tetera ne Car ann. Prot, ese puta) Monee metas sin es ited 136 pp 3-18 Ono Ls Copii ee1 ofceskom kona od smateroma hx profesionalizan prakléno lek bite povenvane sa promensina koje se desl od obléaih vo fuka,odnosto kada so Gxt od ofa oa kane posta yeadantoh ick Pus, peva rem koja Je Potesionaizvala so} oes kor Je,takode bla pra lojafe uve Sanu opt susbu Zakon od 3. sep. tembea 1814. je zkteraa da sv prua podanie suze pet godina & Sts) vet (erin aktvno| sit Ive w reverent étraaet god ‘imi ih Lanauohne Dok lov siete varrasvremens a reme, osnovai sistem kof Je stemejen ovim aakonom esta je na Sar do Prog sethog at U Fraucusko je vojnaobavezs, koa feko- ‘Scena ca pvemeniny # Kontuznlm ostovama token Revalcje L (Caste, zbranjena Poveljom Taja XVI. Upoceda sajegovim refor mama ofcrskog Kora, Sen sire, reduri, pobutee dauvede nek. Ss opie slube. Otpor arstokrale ga je pruvorzo na kompronss pa fe denet kon po kame J asta popunfeeanst puter dobrowajaos prisupanj | pitem cbaveae, Zamene su, medutin. bile domvojene | posto fe profesionaliacj flog Kora stagniaa stedinom veka Francusis se vrata ma predrevelucionara sistem regruovaaja vj. ‘i patem strana vojiks od kargere as dobrovljo)ortort. Te je $5 drugim talasom profesonalzacye pase Francueko prog cvs Francs uevoa koncepe masovae woke. Eaglsia tao 1 Scdaje ne Drie als usee imnodopseu yojau obavera se do dvadesetng ‘eka. Trjunt Praske 1870. godine, medutim,doven fe do taga da et tanct ne stmo fo su ukinl! sistent kupovine polezja w ofcehon, ova, Yee ot napa Kora v peatou msovne wake - kraj vreme ube sa deset a Ses godina | Hae vel! napor da se pore aregrotovanjeu voseu na kr rok letovremeno uvodenje vojnecbaveze é profesionallzma je delim no bila puraleina reals potretn za vojnom bezbednose. rusk fe profesonaiiovala svoj nice |wvela vou obavens 28 obiene Yop bike iso odgorer 1 para od Napoleons, Ose evropske sete su Tuvojie ova dea povezana aspeltaprusiog sistema, fr 0 lesone °S shunt, Pruson itary pnp. 78-2, WOH G fr byes te acy Ln at es 98 ed B89, tan ese [i sm er ren Beeson so epee eps pp 1-29 SIPS teas me can The ty Oana ‘ofr el 1 ha nd Ph a 2 Lips pete manpanom ina prednost bie sneacene i posmatranjem i neposretnim pesca Etustvom, Zale a ito au Vella Brita SJedinjene Dave, ko Frau geogrfki be igual ble su spore u wroden edne dew be promene Posed togz, mest, postop Je Jo deka veza 2 theta voje abarece | peofeionaizma Na ariokrake astere ‘oglo osioei tektolke siglo bi obit wee Bl agoroen {i stalnom sist. Kad ov posted posta anaterojsc, Nor Sie bu pose hese te je la nesphedna swear mone sposat fi {skasny; reed! kadae Fanta ofits fe postal ta hoa je {ebalo da aebeduje same ospote vojnogesubismtent da ont of ‘nt -tidoagowret v3 ro rome tented. eave novo Uotlereprste Promena 0 pritod 1 ofcrskog Kora edict vee ‘promeni e aoe adnose sa ostackor dre, U wos same ‘og eka obi vojees su io grup ozpacaiea, olorany bee po ‘ezenja her korea, iveza ss ostrrom dures Ofer, «dig sr dn, oils dtinieng sate rote asugom og aitkratkg polodsj U lamenjnim ulogama koje sa se ostarte w deveimaesom Sek, reget predavah presck nacionalae populsete = gradan, {onic su post rscbna profesionaina grops kone sapere ‘som svetusa malo ver en ofpiaim drastom ck #8 regratovan ‘ll predseaulan3yect oj deo vo} osaanaestog ve, oF Ganas predsuja oj” sr svtemene woke, Nek anor nasal da prenapse zat vader opie tue igs sunemare vazpost promena oftsestom Kor? Fobeda Prske ‘od Francwnkom 1870 godine ila enaatsupetiosneproestonal fe sposobnost praskogefcisog kara aposebno meno generat tal. ei, scr Kaa pre ojo Nagar nada} promene od stare peofeionsine wise" do nove gradansie” IMmaorae yojte, ov komearator so poten nats pave profe Sonatzms a ofetsiom kor jon eapemarkasje ovo Ekta th jedovelo do toga dz ajuce da masovne woke neabetgo mace tt at krvai naciceala eanfor neogranizene svieepes. Vojos bz veea je modds zsta sora tendece wove praeu, alone su de Unaienouravaotedene omerenom, rcionalnom,eracnat sr uen {jae pooestoaleaciom oficlsog hora uvedens who} 7 vide fins Riko, he ded Herd 1795-839. New ose 0, prvi i iy rion pp 30 8NASTANAK PROFESIONALNIH INSTITUCIJA, 1800-1875, PRUIEM 1 FOCETNO OBRAZOVANIE. Rezo} profesionainih smetoda pijema svoj je prosao hor thf (2) pro pest ia elininaejaarstokratskih predustora za prijem, (2) druga fe hasta sa ahtevoua za osnavrim nivoum profestansine obite ompetencije 1 (3) eecu karakterite Zahter 22 miimainizn op ‘in obeizovenjem t postaljanje wlova da ovo obrazavanje te Dade w ustauovama koji upeaia wos UU Peusko) su dekretom od 6. avgusta 1808, godine ubinuts la. ‘ona ogranizena v2 riers, Stvoren je detaljan tedosed eb avov ‘ah Fispiaih zahteva da bt oberbedlo oenorau Kompeteniaat ‘ficestng Kora" Upros formalno) otorenost hors a sve kvaliGe Torane Landidate, astokeatko pore je, medutien, | Sa cat Je naéajan clement pei prijemu. Elta gardske repimence st ‘obitno einile samo aristokrate tehaleke suite wojske ut najveco) teri su bile bustoaske" a vole edinicsstalnog eastava u bill manje lt vite jednako podeljent. Props kojgv utvedivalt da ine- hhovasja vs pukovnik segimente il, kao drugs ope, da on os ‘ia prem u kadets skola, omogucis su dase ibjuce kandida Uo} iow imall odgovarajuée porodicae posehlo Neatisokeate, ‘medutio, uvek su bil raatajan clement ofllrskog korg; Poste 815. hors proporcya u kora je eajpee apale o@ oxprilie, jo ne polovine na eda treCinn 1860. Poste toga niiow bro} se Sak ‘Ao poredavao sve dok nisu, pred potetak Prvog svetshog rata do. Stgibeoj od dve srecine hors. Postavijanje obrspownih iapiaie teva kno uslova za ulazakw hoe, oj ne ueerdem! 1868, oberbe. sea i eA urngsaeFeto e ‘toe (0 posteje sx esaala(Portepefahnrich) (3) Sever mes! abahe ftrtono| al (peu pes eves pen) preaaiod ee Se einen (2) ebtane in ported Yl oto a ops SS ace pn ane arcane pc ‘jer ta nematto morearch oa kraj veka hia madeltana proms ovo 3 SSkica e hc wat aa enn Cte tr Rae “ 2: cpr ene pre capo da «4s osnosns Kompetentaose kod svihofice,acstokratskb ‘Sainte gradanstih sredion. a ona eta ns daeko vise alvou ne ou bila bajo} deugey evropska) Yosh Rani peusktseformatort sta su da Je poteljao | ope abrazo nj posebvo sheszananje 3 ofiire. © potedku, medusi, obe Ninte obrarovanj tu ble pomedzne #4 2buajujucom razothkotcu {ota tispunth hora (844, godine, veka ceorganizaia je po- tiga zanteve opsteg oheazova2 I asno raxdvola epic i tchnie fo cbrazovanje Fulozois hoje stayala aa ove promene je bila da bi eexranovanje za oftelaks pos webato da bude po Isom oan fu Bao | segruravanje rs aval stuene profes? Prema edima edn preston genera Pre vee i cojnog abrazonanta fe Bio da se obesbadl tai cobras situra fiir aja ce ine prekomennoobnazouna Gabergebsdeis) vc otvenena za nov asf ein gebdtes Oster * ents tn Soa Coon of Imo i er ant cel a Pek tp. ak 2) mon evan ae Sect 1 ep tes ea der ig Same a ‘Singin leone reas mera rw oP "Pe pipemns canoan hoje corso ancl arts e fenp ave tune vp abnor eg, ae oaoe fe poke xan pose EgetSt Sait pcos supe he etnias oe onan dena uo] prednont eedajew pian oem topic abooane Peshaiein lone min pena nt otc Shcgpoeea tao nn pea eran peconps): drug lj bio das obezdedt proerwnene abrasovan oft ‘rie hor ein berufebilets Ofziencorps) (04 buch ofc zateao Il da ave glmeaziuidoblju ser tlst¢epremaort 23 oiwermtes ako wtome ne usp, ds pol 4s strogtetodnevn opt pit je wveden ne taliko da prover Enanje cea, vel ejego ntlcmula pacitet anal spon fase Ox dvetrecineofietraje dlualo mgumnaaye drug Salsi fees prpremale conte ave Swoene putev, dol oral lk pe fijeai prvensrenolekadetash koa koe je dara formal sino Sebiith ofr, Uber vu preanswkadetske Sot sa dese ec ‘ans, dt petoaet i fennaest godina ate ou kadet ls podtesgrut ‘ojag|dcplink prakieno sa sve sate ile ops preci ‘dua Minstarsva zara o koe Séenjy opt peipremnh Sala ware 'is je, ararna, prinspspectalizorane profesionsine kompetencie Opie obeszovanje hoje a aula u kadai lama fe Blo elahje (2d onog iz aimenaie {sen prusk vjn es e Bio podeben oko po- “ejaost dag odrzanja aces Sola Tenner obucenos push ‘hers je bin obexbedena taka fo se zantevle od sn pola, Sem od nei asjoips stunts kadetskih Beal a ae tet meted earutovanma Vojoicma da pahadaju diva sol 2 ce ‘etomeseenn rete vojau obvi onda da pole ascses seis tehnigh voja precmeta 1 Francasto} je Revoluca ciminisala asokrasko poreklo kxo bisow a prjem Naa vte cen nije io foram poedstv 2: wy icin Tokom testnracee postoja snaan pris ds se ven na ‘aatin prema ll jee Si uspeo da Gest urea plac po kore bo pam rebato da bade samo pute honktiencie vt Sol th fncestin angova Shey standart bis postayns a orate, ‘Tohom deveansestogveaobesnibe eu inal vioko, mada promerije vu, proporei arsobratsuhofcira Ova Cujenies. met, jevise Br {a roz veorgineresovanja 2a vojmukarora miedu nestoktsisnpO- rodicaus nego bi Eakvog vapanhzabevaza poe vyihow kes, stn sonnet oa acto nonce Praia ah ae de ed Sera 197 ple ey, ssa fey, RESP Bemeerccube er a 8 9300268 46 2 Open pee zap train ‘Sen Srv slo i Kanjemonodavstvo 9 omogucll da Jedaa do “dee treine ofa reba du doe ie oj ska, 2 os nego fe ofcis bez ov ola ima sapmanje eet gochne dudbe Re [dows naaatars” koa su unapeeden od obienh walk Ces nist De {jean alle w odgovounce | dusnostena fed ota 21 be> ‘ojaog abeazorana | malo so dopeincinteekmsinom avon oer ‘Sogtors On ofc oj su oi ska ual sy spot, dx ‘bra. opite dobro week odraxraaje Postale se inttcie 22 Drofesionains obuka Poehnia Skol (Feole Polytechnique), osao- ‘na 1°94, je obeabedaa wos aes | indenershim fice Taga mornaicy manne seinem oni, moenaceM a {elisa daigim tein spectaistuam, Sper vojra Eoia 22 ‘bake ofcrs ta konBo | peda fe osnovaas u Foresblou 1803, 2 premedtena je sensir 1865 gone Nornarehe koe su eanovane a rence Tulogy 3810, 1615, godine ss ebyeinyene ua vstanoe Uojae snovana uBrests 1827, Pojem ws oe sae je bio pute pr fem ita anda! sw oben bk eda esac dvadeset o> fins 2a Police sneer Sen Se, ze cearmaet 1 Sesnaet 22 HMovnaris Soo U yds suds medst,prtpostra se da ‘Sukandidat 236 vobiaea! Kurs ue, Kod Pranaiza se re a [go kod Prusaotekieso ds afc poiadayobiene sede ole Jeu fi nvztasje ho Pryrance Mie, jedias pear vojoappremns Sc [Frames koe svake gndine sala cgraniéen bro) oicskih s- ‘sors woe let Kursev Sea Siu {Poles Sol taj {re gains Po mastaenon plan w Sen Situ pv godina se prete2n0| {xojls od opin obrnnenihpredipeta, 2 drugs upavoom oa voit predict Flite Sot aba je bia skoro ska ssc ft od opin obvi ehnian preoets, se sano dam Kae ‘om 0 Yojaj ebat topografil Polzniciw Movnaréh Slims sa ple | profesional presente cve godine a Brest, ronda su pole hile jenogorsny paki obey a brods 22 buku” 5 wat hae lr Sak p89 2520 | a Ar _sronth of ren anion Wp Tee Mont, se eo ‘Mitsiefe tbs psc Jabs Nol aor on Rata Sees of el ‘turin nnn a, 0 soe tor anno oe tc Stuarts ee p38 ahcch 99 eer hope Tne Les pst stn Proc Py, 94-290, Pa Thee reoyu acne Arlsokratsko poreto io usar 2a prfesn otal sv mnogo due W rans vjsc nego uancasm pruski snagara Prot rash sa sstcinom placanja a pasa kor ni, naravao, ater inte jens se desio 2 osntvanjem Kraleskog wong holed wSundher- ‘stu 1802, Imenorane od sraae @avackomandulséeg je bilo neo hhodno 2 prijemw ove instruc als dion! dob einowe De> placaja Seedinom 1g veks weinje aapoe Ua se rosie mali [ema kof nu sake placane vs pic live do ukidanjaco- [ogsttema 1871 arsoksatske Wala nou presee a ima or ‘malno meso Gass 2s pany Brian U Betasho) meena ipsiem ptem sistema napetanorog polos” je ukinat 1794 st ‘eine Dobrovollaca pve ase koe bo instechonliwan tae ‘su, meu, oftte postal kapetant endows, Prvedranje ov posaijnja od seine Admiraites filo je uvedeno 1835.1 pit 18381839, godine Kapctanovaolascenja eu 1848 js vite opranice naa 167, gone uvedeo fe edan stem ,granicene LonkurencVe 1 kame je zahtevano de posse eve prekminarne kandidate ca ‘Stak postaviienj, Uidanfe putzonatsva ta prem u branch ior ‘arin je prea tome, uses otplie ito vicme kaa elina. (je sstema pacana peter w bron oj 5 osnivaniem Krajevchog wojnogkoledia 1802, organization, {i ckeparzjom Vulvien 1806," presaranjem Mornaiitte stademijeu Krallevshi mornar2kt Koled? iste godine, Vella Britanja je pote i sara odgovnrsuce uetsnove pripremnog profesionsinoy sbra: ‘sovanja Pokadarje ovis Ska te, medutan, ae vabralo od Sh ‘ottcira Pored toga, lsu postjle kahve specithacye ze adekvat ‘bo opite brazovanje Smieat Su peimaai u Vale | Sandhetst te “onda pwm pen eah plete 8h 87 2167 ie pat emia sb Searne Oye canine ase ps cake trashed ia shh eugun rsemt mtea oP Satew arnt gun yeaa onan 200 peer erent tae th try. 927M Hla, Siar oe 3194 0 pie martes ra ct Ls ‘Hina erp. a apr th Comte ne Eton of Kot Senate iit dcr aa Rapes mT psa sa “ 2 Ggom ope prey mpc dons prvataih hola i Bstanske prnatne Skoe nsu mute abeazovanje Enjese ante oporcit sa gimnszijom com. Admirer, poh ops, dupe se dtzao politike jubvat th mae’, (atc ‘em young") ‘Blunt budace olete moenarice ra uzrasy od évanaestdo te [ftaestpodina Decrna tome aka i ofieie noemaice neo 2 dab Upte obtezovane, moran fe da a debie od Admucates. Od 1806. [Bp 1857 godine nijen e aapor dase avo obrazovanie obesbediv [rajerotow mornerighon loledsa u Portsmut, Keted je, medo- fim iatvoren 183% godine |opite obeazevane fe premeseno a note, gue su hadete momnariceteoretse ebrazoeal witli ea plo. “edera brow U peas bala a moru je hia koro u powpanost Deakins chateka, Ov} sistem fe itu 1857. godine | Brod 23 Shales fesmetten warmups kadeu uzast of danaest dee ‘ratea godine imal cvogodit obwba pre repost bse uisnl the more Speci mite je 1886. godine zahtevan od Admiralie. fda obexbedt il stepeninteligencie 1 bobe opie obrazovanje” {i take Sto bs som obeabeain opste oranwane i edlazanfem r= [ruoranj ofieta ve dok ne aaeese sean sols. Mornareka shor Truonbornu je 1903, godine eorganizovena skladusmastojanjer Gase omogndsprva od ovihallernativa aes godinakasnie Lr Gropele fe uncfonsceko fen se dorelivao special peje fp ‘Shai Stola® Prem rome ko to godina post je opie t speci. Tinovann sbexzoranfe bilo tabtevano za ofeize prushe ojke, nis postal obavenni x oie britanske mornaric. [NAPREDOVANSE. Ustannwlenie peofestoralnh standarda za pr Jem a eftarai tore pesto posta pro‘etonalah standaréa z= Ipapredevaaje ovesc Kora Uopste, nom sistem napcedora eo ‘So unapre ene pues petelps seriontcta upotpanjen sazermom selec Peas je Sarnorst seo des pita tao preduslova za unapre- Geni ports je pate oficiea cz Br umanio rare clananje na spo Isto prod. Speschnl oii su napredovali bez woe geoeralta jis ra as na eu SS hee eye hot eg ee ames ube SN Ca FoR ate ae Bea *°ba. Upthos nedostat formalizovanih peal, ue} §favosiovanje srimali malo vlogu w mspedovank ofits, Usapretene do eina a petans obicno je feo po princpu senionceca, ada su trata spo foal fic, posebno ont hej suse Ealfkoval a generaita th SMutanta kancelach generia, ogi dx napredih tte Unaprede- ble uaa ins kagetna je Duo umbar ine prncp seniiteta se Sprovodio suole Od ofits key peskodio elt ng Keds bs $20 sed da bude unapeeden po prinipa senorita. okivaa sed se powute st paloma Yecina oer je mogia dn ocek ye da napred Jezaredom db ina mara aes ter aapeedovaajae postean od tg &in do pukovalla pit su konceai Kao aati das sehen Fafa ofc widens peasy an Francus zon i 1818 je bio hrabar pokua| dase ede nepeo- fesionan faker! za mpeedovanje. Po njenu se zalerao da ve xe {ine vin unapredenj, ve do fina porpukovnia, bude po prince SenionteesOstatak od jedne trecne wnapredenjevnife Cane isa Pastatena 2a pulovade generale ipove suse rl purena elk ‘ie. Zakon se, meduten previe oslnjo ne princp storie ca {erajue suvitedago vieme sludbe wai einovuma 1 je perp Sprott arueokratsd favrizam. Ceo scan je rvidtan ajuk ‘Soauihijem 1852 godine Vremckoje se vata w sakor Ci pre ‘ozpredeaja fe bo 2sauno smanieno, a peoporelia postarenis do ‘major jase ela po peinipu seicetct senaniena je sa de ree ‘nena jedou polovi, Ono st je zaatanie eda je or vakon Jobio Stoje me kao Poneto volt sao eo je garamoraa fic vickO in sem u sludjevims nedoliénog porslanp 1 kssne od strane vOinog ‘ida Tada je uveden cetajan sstem prepordka z= unapredenie, po ‘ome s goainjeu sake vat sassltne lite ofc alin: ftv mapredowanje na sno nega su postanjeaja ves havo {nspettoribLomitet raskahofcce Svecbubvatan | seplaizoran 5 Stem pendioatsnj je wreden 151. godine. Tako au do seine dev ‘nuesiog veka ustagosjena formalna prava 24 profesionalno napre- ‘Soran w franca) voc. U soarney prnent, medi, sisery jet ‘dae bio podlodsnodrodenim nedostacna | doupotrebar, sori su bil head tu fancasioj nosnseiet. Napeedovane je ‘og fina Srp je ahterala ode do ei godine sstbe nize ina, odredenim sluajevima komandno skusve. Od naaies ra do kapetansfregse unapredenje se obavialo| preko ster sat 50 2 gon ee pp spade data viet putem slekg imal ovog cin, samo selekeom U poste i en ders ea aed Sania Et Dredovariem, tokovshog sporim pessionisaajer vist ofc, do Rove do rsproseanne pojve tepouama (favor cama da bse d= bo ono ano dostapash pestareni. Poo je pod Carsvoo near jum anlulnosi pleovatarao 2 naptedovane « pevia godiaa ‘rec cepablke wes} -rajesye spol fe Blo neophedan Suze je shee posal ble betes ere tanpe i acun ociged hv neeien sposobmest sina amiralat nnistara olka easina, je ceo sists revidan 1800, godine, Saver admaaea oi fe po Sofas og 1824, godine, hop je posta Zit acorilema, ukinut 2 {ede sic nspetor gencrala oj so atv one ofiie ko Ita evabrovses za unapredenje® “Tokom deveinestog veka jedino fon Britansko| sot sparo nest ao utes} polite na rsh sistem Kuporine nove rvs Kors ka Daranleenj stirs police lafen fe 1794 godine ada je ostovina anceleneomananta sab Sa uvodenjem emg palo? oan fe uci dase peed ao da je van dom pare poled Pontepeno fe ot polit podioensih ath minster os) vj preuseo poston dssplinn, Kaman saa fe 156. cta pot Puna odgomornost ra komands, ail #postatjeny urs, kos obi poodle opty Kontal Keune aad upravanjem vom ‘apach eigovarnost insta at 23 izertengeEraleskih pret tien Da be pomogle Ke«andaru proces postrenj.8 sakog iencraabaog oltre ce tsa podnese pelugodi ives > ‘Stop poveijeauna Pribino w sto wreme spi sa postal bavezn Er unapredeaje mladh oficea suspesno aaeravanye Kurs Sapsiog oles postlo fe predusiow dab e alla duznost v generals Prav sistem profesionalaog napredovanis fe bio nemoguc u bee tay vq! sd dak fe poston ssn hupovine Cava De 1856 fodinc, cin kapetana je kostao oko 2400 fust, x potpnkownika {Foo Tnntt Heazetno ald plat oiira se aisu poveevale od vlads 2 en Peja 38-69 Ar Spo Prac 9.1,vine Vlewa il, nesavisian sopstven prod je odgledna bio aeo- Phodan 14 vojau kanjor, Kile nedosnalokriitara ove situacie Tord Grey fe 1846. pine som lestinorh aapzo takay sistem Lor ‘Gullsao dalekosetan program eeforme.Jedna Kraljevska kms Je 1850. eo tako dablazadatak da preispica or] sistem, Otpor eof. imi. medutim, esto jak Sistem kupoving, smtralo e, eberbest ‘ao je ojalnostvjskeardavi na aj mason tose Soatalo da Helo I vojke obeabeduja ist movin Interest koji dominiajo dra som Ditekiae druftrenepelcke kontrole sa bile prefecirne w ‘dnosu ns oslnjane 08 otees a profesionalau odgovoenost. Kon Sereativt lao Vojroda od Velngtona su encegicoo osuaival pred Tope 6s snajaaigka vojsa eens on koja bi vod Jud! Boga se alters fot maja neke vere ss Interesima $ bogatere tna vem, pored mise susena Negovom Velieanstvu™ Dubvopee hovog models e dvesta godin pode Restavacie i dalle wrnemire ‘a0 umove betasish voz drtavaia. Tek primer superiorae ‘keenest proske vojne matine rata ex raneustom omogncio| eed Hardee da 1871, godine obesbed aladanje stems kuport- ze Eitors, Cak fe ‘ada bilo dost rea na raéun ideje sprofesio- daine” wish je Kardvel moran da staked ho otto foda Toke hoe sm0 nal ix torte posledng poioda, io Jo ovo = da fe tana Druskog uspeha vite w profesional ‘nom obras oftctna regi blo Rom drugom rola Roy mst 25 maze pripsat 1 uncsn, wh hoyotzom MM of lee POO ber profesionalne obucenost. Pislamient je sevaiuo priazo da M Moltke mogan bit ee pret cj ed Kxoenela ovata feted da oct item kpovine cree "olicgeluvede dstem uapreden rsnovan ns senior selec (yt prema sposobnost Protesionalno napcedovanje se akte protiato u batansko) moe natiet nego voce Politica Je vojse u veto} mest ciminisana potethom desetnacsog veka Servite, ie bilo siatems kupovine Ck hava. Do dnge polovine tog veka Je uveden operativan sistem pen- 2 gua, ord cant p81 9173-7 Foxe ri Ar 71a Sst S97 388 Sa, Ream nd he nny pp OO acter cine ty ee 98 He sage Sea 8 2 tigen age fra apm rn onisanja, & poste 1860. godine, sta postatfenla su vrSena aa funcvu yea! ie ;polozaj Podoliis porporucnici su uaapee- ivan gutem ita, porvencitkomandanuseleksjo, a vi ost= Ipotem seniors ‘OBRAZOVANIE Kao je nats 9 121 Sia seo prosor i posta {als slodenia, institeyje za ajeao svecbubvatajeteuavanje su po- aja sve neaphodaje Pruska je co uviela mnogo rane nego br lo koja druga lapse vee 1810 Serahorst osnovan caveats Raenv Sadeaniu Citiegeakademic) ering. Ova skola je koneipiana ‘a vojal univerzte x ise susie aauke ovata, Obes pi iniporte pet godina shut, potvedom njhovihkomancanata jedint Cada poje dumnost ivesivallNompetentno, | polozenim de Sctodnevaim specjalaite pltom. Obleno je svake godine bia fetrdesecod terseer il secemvdeset kandicta Predet ba Akad ‘aj ehijucial tates, voy ston, nau o oruny,teveasks tasjoa veredenj won 1 potaicks uprava s ekonomi, matemath key, aien,spechaina geografjut geology, sapste Guznost | ‘ja jucuprugenci, Oko jedne polovine akademseog ral eh Ib iebormo totes ye mogao da bie lzeda opie intone, opie ge- ‘opr, ogi, Fike heme kjlcwnosti, ge ecodez, Be es fematike, trancustog i raskog Grable se sastolab ad Yojmh Ved ‘tah astators ako fe imalncalieau Dibiotek Ratna skaccmi je Dia cenrsin ustanowa prog pofestonal zo remicnom ste nz Akaceaii postales jedan od predstara 2 posteune bo vteg ca i ekg oe lo primaralioih polo reteraltaba. Dugo vemeaa je Akademi Bs fedina wstanora tare Viste Fvoph fedan pokazatel alenog wena fe proceaa da je 1859, ko 30 procenaia von ltevture u Eto prodsteklo ur Nemadke 1 Ratan ade, kao imi Seo weil aglaa je bio a8 avoju opegcizumtevat | Scoke teoretakeSposabnost kod See- hata vile uega detlng aranje inenica msmovang ta parcem Straai posmatrai ss poten sical anaCa}naglasnvana | podsues nis autonorien sealant pata oj se poklanela ia cfr hha obrauanja ne sions! ecipinnvanf ums Loker 2g moyen pnyn carve iu oaviea pribwatasa bes Lztishog odaosa"® Droceajen prema bodandima tarremene tee abrazovania, prusis vojal obezznval fist mors da je bio medy agjeapredajim u Boropt-civlnim ii vop bn tokom devernaestog veka Trancusaj, Kao Pasa, osnerala nekoico vin specalzovanih skola oom prve polovine devensestng vebx Franca, edt, ae Selmi sta tose moglo upove se Ksegstkademic. Jecia ust ‘nov Koa adalkapibldavaa bla e Heapsia ola (Ecoke @ App ition d bie bajo, ot je oxnorsa Sen str HIS. godine. Pijem fe bie oganigen ma mal bro ajboiih erst eS Sra Polehe kee le | aabolih potporucniksw aktivmoy suf. Se Kandi tmoral da pototeegorozan pit evan predmera Ksetrja0 de odine i je mango ute fokusiean ju suten, lementaraa ode on naxearai plan u Kregskacesnie, Pobadane tole fe, ipa, bilo Ineoptiodas 28 poseienje kadeoen generaltaha. Keo tinge tt owe (rancuskog profesionaiama, ova stapes skola mje anogo at ‘eedonlatolem teka Kao st e Joan franck oj state a Tel fin primetio 18604, se rancuskevojoe wstanove Dil SM po Hopnivrede akote"s poredenpss Kreprakademie 2 Pose porte 167), ged francs fit a pote das efor corganea ma sie Sopstvens woo obrazavane, upravo ka So Su pru- Soft wad I Vata 1874 ralmenovla Komp da prove da lajepotctn dase one etmakaderip + 1876 concvan fe specsla seus Se ofl uSapsiog Stk Konztno, 1878. godine esnovana fe pravarazmaskaderj Boole Miia Supércre jem 8 Ow kak ‘lo puter spits provers a wieden je dvopod Ruts atapetane + emcee 4 bil preven awe komande plate u tabu Dok Je tnolekanaje nah seojeuspone pare, ancusko snore [rod eada ona mnogo lem nou nego tae hao pre 1870. godine 25 crew uti. Mary Etetion py. 338-334. ode Bem toc Scns pp. 88,5959 Speaue ibe. The Bsn ofan mye SR pp toa “Se ry ne 9 setter meen St 2 jum me pro agp don {UVelko Brian su ustneve vides vojnog obrazvania stone 2 ogima U Francusko) Yojeds od Tork fe 1799. ovoro special Shotw auubrazovangeSapsih ofiira Ona je 1602 reorganiovana u Xealerst vo! koled, ade Sepak hors postaje Ve odejenge hole (a-V8eodefjene fe, wedaan, tao rela sal logs beta Som vojnom tvoru eda 1857, kas eocsojeno | orgaizorano kao [posebaa Sapshi holed. NI ovaj Koledz aj bio a sivou standarda Druske Akadenale tek fe ramos wodina sti bsitnsha vo|ta dor Bilz prov sty jms Sou na visoko ou, Fatecl motraickog {eg Chimrovanj vezani su 221937. godiau Kid je Krav porns "Gil holed Portrait ecnganizovan kao visa Sola. Ova oles 1675 preseijenu Grn posto jecencar za boku ma visokom ak ow a btenoke} mornaric sa jem dase obrazju ote ieaad pos ‘fsrshog fina svn ganna eeoetakihtauendh pouavanjabo- Jae odnose an aihow profergu'2® [STABOVI Privat Pas axe se ipolfo w szvoj profssona nog, tata. Peushigeneralstah » proven smi data od 25. novem ‘ben 1803 kata je Kral sarod eeorganizaca prethodno postjece Imvendsatsog deaerataba a pesvl generat re toga 1800. gost re, general fos Lelok je sprovea neke prliminarne reforme, al ‘eagwne houire gencrlstata 1 savremenom,profesionanom Sa tho se pro pet mogu ase Selettzma koje je pravo pukown fon ‘Masenbah od 1802-1903 geaine oje ss poste Hao osnova 2 po- remutykraljews nares tr 1803 godine. Preana oro nated, oer "enol bid imenovantu Sab samo pot bi poli posshan ltt potorasu povtemeno onan ime polozjau sta dutaost tre [imeats Dutaoat ov ble podaljenew dv hategorie stalne dutnoss, lnfe ao ukuevale raz) osnovtih nacea Yow opeeaca, speci re dvdnost, kje st okjucazetekuce vojae probleme | pipresa ‘nuk plancra “Gencrafah nk nije nao moguénost da funkcione u peaks! pre porta Praske od Napeleona. Sarnhorst je 1808. reorgantzows0 Fay presisaie redefinisn ejogove duzpoct wea pov ma velit seneraltad sa sete u Berbau I geaerastab tects staph, po 28s in ems et aon pA F Mae en 5Vege sartve ‘eit je oicire na Huapskim poloisima ss Kriegsazademie | uveo po- ‘etneOblike stein dvoine Komarve po kome ss genera of Fi dels odgovornoe a kartandantima. Pose paca Napoleon pene: ‘alfa je astivio dau miraodopstim aksinortim primenjuje fuck te kof fe prethodne primenjvso u rar. Tokom deveiazestog veka [generat fe nstoao de bude organizacono uporite praskog pro- {esionalizna U prvim decenijama tog veka on je morao da se 2borh ‘aporicij! prananfe, ina) prod toga Mlnistarstvo 2a at Yojut ‘ines, kev fetih ds budu Geatar arstortseereabce. Pod Yo ‘vom fon Molten koje posto njegor Sef 1857, generaltab je, me ‘tin, ubeao aadoblo prevlast oltkeva nay | raconalea strat fost posta dopsinantan ideal nemakog oficieskog Lora Oc 1560- Uh gona slutbau generaiabu je Bla nlp elie duznoetu nemat {oj vojec Cevena eas a panalonama, kop je oatataraa ofa ge Deraltaba poss je imbol nove elite wnotar oficistog Lora, rem profes, omatavajudi narie sandarde ananja, kompetencie 3 po- Srecenostsduinost, Za ofira general, dalko vise nego a 0 fog dragog pripadnica ficztog sora, ove ovo je Bo potenjeno ‘ahtevima profesonalnesluzbe, Uvek bodi vibe nego Ho deuje", ‘io je Molter nalogajegovim Sapskinofcrime Pola veka kasnie fon Ze je sao ovu tradi ledetim ops2anjem: ‘Forma se promenta, al fe duh ostao ist. To fe duh cuit, nese bigne posuedonaat! dusnort 1 vojne)stasbt. Generalitabr oftart stator Veroramo nsjevolucionaraifaspekt pruskog sstema je bla pret postavea da je superior ua euvlan, ck opasan, ed ostonac mors {a bude na prosetaim judi koji postaj uspetai kroz eliéno bre: ‘evanje, organist skustvo. Ovakay pastup podtedio Je pojedia- ‘x Koleiciono} voll | iteigenci celine, a oper, garantov2e fe poe fincu Sroka Sloboda delovania sve dol bi ost aa sebl odgovara ‘em aivou | aootaesopstvenesfere odgovornost Taka pristop Dio 29 carne Where Be Th om of Per Te Gera ey Po a 8190 Lot 95 p91 0 lao babu ie ede Water Ge, ‘abo ce Carman General London 995 pp 19% 3798 Goer Rosa ‘Shunt hiccbom, Bc arabic sr Preston Ranged Das Sater seria 95pm to- 437 9, Falrosavon halen Th ue tie Covra fan, eda. 8 pp oa 56 2 ton pee rae Ie anticeateorlf osamnacstg vekaovojlékom wrodenom geau, En fhesks posmatrac prusogsstema ss bil ipresionianl edsustvom Mopac i mehaaucke poslasnost prema peetpostayjenima, 9 je bil ‘Gtakterisaka deugih vad kno 1 tepenom do kog je sraki ofr Shtrasivig sou adredent Rinks bee upltanja uh u rjegore ‘uanost ‘Urancusko) je 1900. genera Pol Tibo ida pre Seapskipeiruéaik morlernog dobe U svarno| rash Nepoleonov komandan taba Bee. fee raevo cudimentarnu onganicacia generaStaba, ms da 3 nego (a Celokupna stktirs/fncionsenje bl beled Napoleonovon, Spovobnofeu penton Bertleorom infesorposeu ijubemorom. To ‘om Restauracfe, Sen Sire asnovac {aps kori hola da bi bute tao ofcte 24 nega alge | sam generat. Claroviovog kor su Br Iesposteni tomandovanjem trupama,w Ministarstra za rat drugim sciinistratinim cesta kao sto 3a yoo ataleLusteenim zea Finecukiost vtim wojim solama Mie, edad, blo mecega kao Sto elk generaltab” su auronomaim, izdvojenim statusom w oo ‘nos is Miaistarivo za rat. e postoja Komandan aba Stoga fe ‘obrazovanj radu ofilranedostaaa sta fokus Posle 1831. god fe Sapa kor feu vec meri posto uskatehpicha sutha koja se be ‘Vi cranjem stopagraom Svaranje fancuskogtabaje kode bio Dtedano zato sta fda vis Koncepsia osamnaestog veka oj {ana Napoleanovin | Afeekiseetovitn, po kome Je pretpostaiens ‘fii bio ona ols oslanaa na sje urodene pirodne talente Vise ego na elspertei sive | pomoe Ukesto, avo korpeteneie tap ‘hog Sacra i alcgova sposobnos da se uspesno bork sa problemima oj mogl da pripadje jednom protesionaloom Sabu su sano ‘pada room cetedeset godina, od 1830. do 1870. godine. Do Fram. ‘tskorpruskog sata feaneueki Rab je bio A4 ako plskom nivoo, da tole aj bila enenadujice So we nije pon fed sYOm Ae- smackom elvivalents> 2 sso Hae, Opertont of Pa, abun 8 27298. xg mn rm of yo ih one ec 51 yt tsi ure A Mes Ron 198-203 ite, Mary St gp #9 stool abe fh ener Sah pO aio, Careeps araua ‘Tokom moj ratova na kontinenry, Velington je stvoro veoma or suanaovan Sab 25 brtansku waka Sa zakjaenjem tira, edt, Batansa Sab se, manoj eco) meri caspao, okom devetnsesog ‘eka Velika Bitanija ne inala generlta a sevremenom smisla te Fe Nevspesl Driaaske vojske w Krinskom rata dovel su do predix $imanja nah Kora Koj su voi ebaow Saba, jedi ean eau {az je bilo stvaranje Stapsing koledia 1857. godine. fedina vets nek [ivog Stabau britansko) vos co wreme postjaa jew vd general vin adueanata | oftiskog osobla' intendanisirn oveljenina: nie ‘io stwarnog cat ko Bi se bavo vojaim aperacljroa i vojaim ob ‘veStgni radom -domenosa sraege klik, ane samo adainist (hom | seabderanjem. Ora) nedasatak nije prevaniden do prve dece- ‘je dvadesetog veka, Kada je zahvajujucs pone encazast, tao ‘co fe bio Spenser Vikinson, alt poukasoa i Burskog rats, doslo do sprovadenja rearganizacfe vojske- 1908. godine osnovan fe Vojns2 set 2 ada je useden poloza} komandantagenersstaba Noeoiko go fina kaso ceorganicaija vojsk fe prosicena ina funk koordin Ssnj vojne saraine a dominionina tror aovoosnovani lmperant fgeneeleexD 2 KOMPETENCIJA 1 DUM PROFESIONALIZMA. Rast znatss hompe- ‘ence {daha profestonatana medu oficirza aeinbe2n0 je reds ‘ojte meailo 23 stepen do nga se dota ss wvodenjm profesonalnih Insucucja. Engleska je ostala najrosalja od trl vei se Strudnost nih vojnh voda fe bia sputana tbog preorladuceguplia arian Ktstinssocipinih faitors, z2eshu pjenom ofestam koru we do “dvadesetog veka. Kao So je jedan of njenih genera ives, cnple- ska vojsia Je 1890. godine | dalle bia podeljena traedu ox kot sa fedrza Velingronoveteadicie ton Koj so Sele dn naprave vo} profestonalnom”23 U Francuso), pre Francueko pro rt 2 oft ‘ref Bh wprofsionainom lintcekruainom wspon te leealo ‘sumnjom ladsidualzam jbo Yeoma ratte ideal vjeke Drogo, area e lo astokrasis Peau sabrour, Cove dezgraniéne hrabre- 52 eve marry stag. 121-165: Joka Dutton Te Dectipmet of te ‘rns rTP, ond 38 9p. 28 98 eel Dae the (Smo Sai p.97-108 23 vc Ws, The Sing Ay of Gro Etat, Harpers XK, Fe 38 2 Opn ora prose nsupadnom de su odvanost ali ber potzebe ds rami" Odpacvane intelekas- dine aivnost tusk, rigidne granice obrazowndh taps sistema bik su cclugujac element w porazu od Nemaca. Poste reform tz {67th duh profestonalizma je postao domuantan unuta franeuseih haga, a je dae bio sputan eoloskom koauaveraiom ok prio ‘etesacatte drsve Profesinaina lempetencifa duh profesionalizma dostigi su 0) ajporpunii avo u Praskoy, Taazita funkcionalna efkasnost pr $Skin wojnis snaga rsaena 1866 1 1670. godine bla Jew strom or taste prema nekompetentno} dezorjenscanostiengleske vojke ir 1856, Roush ameriih ama & Gradanskom rat | labostina stk frncus vojel koe fe poral Pruska Vel zaca| p> ‘Sevan vojaim tolama !ldjuénaologa penerataba dal su prosko}V}- ‘sclintclcktualan peta koi nije postojeow drugiea vojaim saagama, ‘ao Seo fe jedan engleshi posmteaé 1059. podine suEn9 konsatovao. Cinjnica eda je obrazowanj2a prushog oft bo sve tel se. a4 pretavat e pokrotatkss poign Wofa ga fora da so usaer¥aia te soa) profes d tewcsnost naprodovaria po mas, a ne prema Ikaprics tndisepraoke ote dalcko tena oftcira hope nalazino npleskoleajct?® Uptkos osporw konzesvatvaca, kao So ou Veangler Mantofel, du pruskog oelrsog kora se pola transforsisao od duha aistoke [ke Kar u dun voje kate Od sedine veka naglasal jeu veo meri bio na bilstom edasera drugarswu co ofiirs ber absira aa ho- \osocijlne pore. Linaje povacena med vojnog ciilnog, Dre nego iamedu gradanskog plemickog. Aristlera}a po rodenj jez fmenjena arbtokratujom po obrazovanj tpostigaucn. Prskl ofc je bio siroatan,saean,dtciplinovan i posvecen bio fesatavnl deo {resto povezane profesonalne raedaiee Reatatbio Korporstvan, Suh jensen u Sveoph Prema retima Britanske vojae komsife 24 bbeizorane Stein oe oft Aner lay 1, MSA se Soe ae sp 94054 Sonsam tees nouns laseucoe fate pasa et 9 Elica eee Power were 070-M baeda. 28513 2 tases Wen Ta dra of th Great omar London 6S, pp 99160 s9Sri ofiei prs vojse a leds a sebe kan a deo fednog eto- venogora Offaier corps sjediyenog svakodaevaom povezano- fame pristup tm Krug smatrzo se ao agrada sae ‘etnim pocastima, koe su nametale posebne obavene26 EYROPSKI PROFESIONALIZAM: SUMARNI IZVESTAJ GENERALA APTONA, 1875. 1 pored \sralnog odeiavanja aristokratskinelemenat, osnavae soscitcie profesionalizma su do 1875. gorline postale eves ute- ‘meljenct Yojuim sinzbama alavaih evropskih sla Jedan pakazatl ‘ore Eijenice je set opis evropskin vote kot je stéito ameritkt {general Fjmot! Apton fe godine. Aptona sy posal (a Fyropu) ame. Fieki general Serman misistra brane Belknap da proucava orgs flzacif, tata, discipiau | obyszovane evropski | aziskit vo fi posehnim aagiskom na nemaei oj sistem, U sve ive Staju apton Je posebno istakac da je ustanovio da Exom Evvope Dpreoeladiye poston profesiouslalh insteulfnlodio se 24 nit hhovo momentalno uvodecje u tmesiCku armiju. On ovako suai seojenalize 1, Peiem u oficesi or obavia se jedino potera zvefene vojne ole unapredenjem w Cin po zavrsetkn posebnog kursa profesto ‘ine obuie | plaganjakvalifacionog ispea, 2, Rataaakademija obrazue ofl za vie nauke o rt, pripreme: nel th polotaen an I rsoke omandne dino. 3. Zageneratad se rite of kom’, Ofc se otrjy med aps trupath poli. 4. .Dabi se vast omogucto da korst nafatentovanse kadrove u ‘ofl uvedens su ubraans unapredena prjemom u sapsii laa Selekcljom za e oflcice koh pokafu rasta peveZenost pore pro: festonana sposabnost 5. Da b vada bila upoonatasaWalfikacima sojih ofiira, od kor snandni ofa se teal podnotenje godtbnjin tt dvogodtnjin ive 36 avery tacoon pe @ 2 Uponefne open zpadnan dri aja koji prikzaje.prvrZenost poi, sposobnost posebne kvalt ‘skacie en) Raakiernjfioh pottinent 6. otc se zadrBavaja Sus sana ako Su od Koes Wad, Sto- ‘ako se poze 4 ene oficr neznalica il nekomperentan, vida ‘mode patem personaln ines | posebmih pita, da zassiani nie [Bow mapredovanje to spre: seed na ratua sutbe. FORMULISANJE PROFESIONALNE ETIKE: AUTONOMIA ISUBORDINIRANOST RATA U KLAUZEVICOVOM DELU VOM KRIEGE Ineactanje Jedne komplikovane naue 9 rata i pojava profesional nh ineicuc koe ube poseene to} nasc,doprinelo fe astarewy jt Kancepola fe ossransesog vel 0 rata ao jednom nejino de‘ Alsace umeéa, 20 generat kio prrodnom geniu, Nov wslov ss {xhtevall aovu ter koja je obi srojeprvo syeobuheatno I joo formiaisnfe dea Vos Rrioge (O rat), Kala foa Kiauzerica, pose fnimng iacatom 1831 godine Zaaajao e ita a je Klauseee bio ‘omocaik Sernborst | Gasjsenana w nfhovom radu a vojnojrefor imi Napisso je ops kajgu dok je bio deektor Rate adem & > 4inawa posie 1813. stan, kayiga je obezbeda intelektwaau osm: ‘ua relorme u koja jon prethodno usestove0. Problem u procenivanju vrednost Klazevicanjepovog dela je w tome kako 6 te obi cepa sutara ust legog dela Vos [komentator sv pratitno bis ednogiasalw relganjsovog Praca er ‘yenog nosa kao napoli vojnog misiocarapadnog drasteSekopi- iktGetes med soja pistes opsteanjurjegovog dala 9B be sone anake Vena ons Koraentators je heals Klauzevicoy 3 enor pos, Te armen rig New YOM 178, 819-200 au of But Copies Caues Lane tech arb Pl Be ‘alsin ssn: Has Boney crusty eC arse btaarn orang 93-5 Li oe eters 4 eh ure Ent agperedel peti otjge ‘ier igor pp 29-50 0 Becee IRMEE cia Rnegncseatiey Ih e338 nw Rages De aincsravoj strategie tae, ajogovo eazumevaaie formu je antine Napotennovog metoda Kiauzevicevashvatanatatike 5, ‘edutis, dava0 prevazidena,anjegovarazmateanjonaéslima sta Xeni alas net posebno iuactnau odnosu na sazmijanja moog “Sevpinvojmin mishaca Njepov tnaalan dopratos led i vscko a ‘vou anlze,posebao uw razmacranja pte inherentne pride rats Fodnosa rite prema devgim cbicima Wudske akvimnost Kiauzevic, frarno, nije Bo fenlovan od iteekmalnintokows njega. Dre ‘on pac oa istratial u isom peaveu { nnogl od ah su aagorest- Ineke tej kage se suogu natiu dei O rat, Ont ou se, medutin, ‘bléno bail samo sporednim aipektin promena koje suse od {eu priodi rata Kauzevi e bo fedinstven w wotaraja iizeazavanh sume sifting nog preobratse. og toga au ojo} mish astazeno {2auzima mest Loe priblie mede da se uporedi sa Marksovim ‘tori sooalsdeke eon vecna spsa koja suse pov pre ajega ‘subi saicjalna‘ragmentatna, a potom woblitenau negovom deli ‘edina oneg# Sto fe dol pase ajega bdo fe ksibomansiocicanje | ‘umacene ueteleve mis, Osnovni element u Klauzoriceo} ceo e nlegovs koncepcfa © évoino} pivot rata Rate stovremeno autonomna nauk 52 sopstve bm metodom cijevina, a ope, suboediieaza aula po come sto se jegowt Kran cle posta evan je Ovasva koacepals rata je rofesionainau pravom smishy re, poo olgava see one So ini sr ‘Rinu blo koje profes: rasgraneavanje osohenog predmeta ncaes. ja nezavisang od drwgih Iyncekih mis aktimoss, i priznavanje gr fics ovog predinets unutar ukupni okvira Inske aivnost ici sszhe Late som Kage Yon Bebrnhan 29 Chow, Bai 194, pp. 6-2, ‘ge try often p92 Blows Drees Neen Keptont ‘wa oes ances seas ge an ohare ‘ke schon pomp prose ats se aera Maroy [ier ete pp 8-14 to Camere Pa amen of Sate! ae {eurang nett Cnt nnd 190%. ed Rae aa ‘seen io fraen Hen jomim ie Pra re a Cu Pee ‘seb rg got Omer po som wa} note ean siete ‘eon ta sv pops cage onan ou pret rea © Mae ‘ES ese ueay cater, cophes ane petiked by nasa Hse, (ex See 0h Thon ow Snr ant Maen posto’ pp M3, Wehner seh sn Soe o 2 pm ne profes se Klavievi ierabava mooge druge elementeproftsionalne vine eee flv oni su mange bital Kiaurevicer presudaa dapsines fe w njegov0) Toncepeiio dvojno)peitodi ata ult vont. love postive, pra [ao sede goto si drugiaspeki profesonalizma 2a Klauzavia suing rat, kad so posmata kao nezsvsna naka, lex svar po seb (Krieg am sic), esta. Rat je, proma tome, din ele ‘jt primtoreva nakeg neprijatelia da radi po nate) vol. U ovom Sisk exc ae dorvoavanialvs ogranicenja Nau ora je maui © ‘tuorutavanj il prsiavanjs nepisteta som. U tor fe ovo wvek hneophodno, Sioa e Bick rvoproliee ne mogu bed) ‘Ne postoje {genera koji su oavaah bez Krvopralis” Klageeviceyaaglasa na th Dev ogranienj hao suStal ata doveo edo toga dasa neki homventae {ori tit da et fedioa suana nlegovog acer), da om uci xe- ‘ea rvavo nase id Har srozava ena) Klnuzcvia tvrdeti dj on ‘Maha masoynog {walimoog masa” | zateinikdoktrinc apsolat- fog rata teorie obo do kaj Ova ja mest, pogresaa ieee. prevacs Klauzevica, Stno ada se posnataapsteaktno,uteorh ne Favsno od svegs osalog. rt je nase ber ogeanienfa. U prakst, rat fad nj iolovan in. Sila nije cil po sebt On je apeavdana samo ‘ada se racionalao kori 2 oswearejejevnih civ, Rat je uvek stib- Drdinivanspolatsjim polickim eevims, kos odredfustepen pe ‘rod sil ja ce se uposrebt Reza rata ntkad nica 2psotn. «Na ‘raf naéin cela oblast 2a presale da bude peedmetstrktng akon fale davedenog do esteem” Tresor voy aie se skladaja pre fas cileviaan koh treba dase postigne. Plies cj ram predstalia fain vod tom cee bite. Mec! samo sauzimaju mest diploma fli porulea Prema njegowo najpoznauo) arco. tie isa drugs do nsstivakpoliickib cdnoes drugim sredstima” Ukeatho, rat ia opstvena pena alae sopstvenu lik" 39 cost of Rpeton 29-121 Vie ate. mogn The Sih ay eaarrienden Bitch sain tnrpsy tates faa a idee o oe Care ds tty Sosy, inary pats Spa 1, Pogo path tic On or! pruntnjeeamnne eine ones nee ae [ease anna or Canon 16 ep. he ze Uae sno Sete Nev Sou Dic SE a ht a ep ane 6a aren Cvahoacepci stato sutonomne, ipa instrumenaine uke alters sin teri los spectatss ra. Cajenica daa Sopaivena pearls namese potrebu dt vojim proesionalcima do- {roll da rat svoju analiza ob prava ber pestessooe mete Spa -Nojaa lina fedne vojske” ne nal sew pivodl wala 2bog ogee ona bor, kao 80 se sporobnodtjednogadvokaea ne proce fe knakterom njegords Wjenata. Odgovarajuc Fvalcetfedce wojne emacje se move procenjvattamo putem dezavisnn Yojalh tae ‘dard Frosudvanjeo cjevitna so bojih se eds vasa ange2i- Jee: medutin, van jene lompetencie polit cj satazasa evan ‘Sojnog doment -” Rat nema sopstent logic | svrhu Vojak uve ynora biti pettinjen drtaraika Vedeaje rae adgemornast eo or sor er zabteva auzlau posvedenostuvidu drive polkiku ni ‘in vie sfeane. Subondinaca polticoeg sldita venom blob norazwne, Bo: toe pleat ofa dovedi do rate; posta fe rca moa Yat jeiaina iniramont a ne obruto Subordinctavo}og Blea por Jnictomaje, roma tome, dina sto je moguce Minis rata ne mora da na dtaljao 2nane o vo)nim posovia, a vojnet su cesta lost miss Vojoa etka gles Je arava, net ‘etna intersex pole ejem, 2 puiska mor da wame ob ‘revs rasplotiva steaeta Klazzevic upucafe vojno upozorenje d- Zavmitu dz pe formalisanjaeljeva | obavezapadive proccojnie oss raicenja swe vojne moc, Alina kraj, potinka mora da prevada Polk tiks mode ds rode v pogretnom smeru, da priteat ds pod amb ‘lune cee, private increse data vada’ all fo mje u dome fn wojka a proceajje On mora da pribwan stanowiste da Je polit [x reprezentac svi nteresaulupacg dria i da im se kao tal ims poringje FormliSué prvu teoresieucsrov 2a Yoo zanimanic, Kintenve fe, takode, dope pevo teoretskom obraztobena cl ne kontote “ 3 Vojnichi um: konzervativni realizam profesionalne vojnicke etike ‘ZNACENJE VOJNICKOG UMA © posebnot i tnkeicnalnom asp wos esto se aspen vekorisenje ermina oj um’ U vom poplar seein! poeta) (ae ova) Honcept davoloo precizno define Kako bi Wego da posit kao eons stedsto a anal. Vainio anmu move se pie [spiiau eri race tacke gledee 1) prema negara spescdaostins blac 2) alegowim atnblema it karakterisama 3) ajegorie savovima sary! Autor oj tors evi pisup obléno itt nek vo weaietog ‘oa’ Tnteligencia obulretost {imaginacia profesionalnogvojoika Lipocedf se na nepowoljn navi 2 inteligeacjom, abulwataoseu t lanaginscjom pravnita, banismens, poluiara. Ova precpostaijena lateriorsor se ma radigite naive pspisue ome St cu ose koje [Porajs fei daerentao inferior talenata | sposobuost, 7am Seganinact vojne peoese kaa Obeenraevfe intlektle Ini. tira | ajead, nedovljncCestim emoguenostima koe se edaom oft ‘Sea prutai da aktivno penentswoy wien. Ov open prstup "op ttrgeggee nein Pt op Sevres ater ete sree Se eda eae ea REN eer wert ig CTEa mrknrnains erpeoeme er kas mannan arid ERR cetacean nee Hicatace ae area aR BRT araamatrsjednu karakteristiku voaiting uma, al ne pomate ds se etinsa speciticno -wojiek" spelt top wna. Sama Onentea da ojmich we sasima adreden mesto aa ska. inteligeacie ne goron hhtteo njegorinn pose isi karaeerstieama. To isto resto a sel, ‘ogi bd ausimay tinder zubaeKs um, ‘Deal peistup mata da posebacst voicing uma ew tesa ‘mcntainim atributima Ai kralittma oj cine Hiénost wojmica Uspsieno govorec vaaii cin psc se stu da je vont umd Uplinovan rut Jian, aveno narroen, alt da ie etastiean, to ‘aot. intutvaniemocionslan, Kantinuirsno obavanje vojaichog pos mote da dovede do nastanks ov excbina,Inmieae fore esta dst ot opi ako am nutes, ise ie all Cok se ae “kamaliea dovolino ana o enim osobiaames vjaka | drugih pole fick anaeajh grips a kode o odrosu tamed leaps vredaost | ponabanja u dreatvenim sbiscams, ore pristop nece BL W10 ‘Spowebtin va sealzu oduoes med vojieat ava ‘Tred | plodalt prisup fe analcranje salsa vojaitog uma ~ sonore, wednost 1 popleda vojana Ovo se obléro malenjekzeo od strane [ekog oie ogi nape i ose ee Teil Kier fe ahora relevance 2s cbadjanje soe foie PROFESIONALNA VOJNICKA ETTKA, COVEK, DRUSTVO 1 ISTORYA Postojane vojnicke protesije pret ‘post konflkene die Interse tupotrebu sllew cjucatrarenja ivinteress shodno fore, vous eka posmata Kontlikt kao unk ‘evzalnlobrazsc ka posto ceo} peiodt vidi nase kn ukorea [Fro ustalnu bist psolosku pero Zoveka. So sete dobrog, log covey, vojlcen etka inti zo. Covek je sebian, Motvisan je Badjor 14 mock bopatstvom 1 besbecnos@s ,undsi um fe po petodt jednosiran | ogranien"? Kad je tee 0 odes sage | abot 2 ti trom ened af ae tp ‘Sitorse ere ia Sep, Condon 148 pp. 5-16 Ded ean ge a Dron of Waa So Sey Coie 2, Herma Goth caer Modo ajar Nea ek pea Se an ae te Poste epee tenon 8 61 éoveku,vojlgia etka podvse sabost. Ls sebicnost vod orb ali udekasabost Cat da uspeSnont a Ronflics avs od ork nize, disdpline { vodsna. Kap sto fe rekao Klnizemc, seat Fat pretpostavjs udsku saboseeowek je protv je uereren™ Niko je esnii od profesionalaog vojnika dz norman ove nije her Yojna profesia orgalaue jude da bi ont reoviadal sine rodent steaove | nedostatie? Nesigarnot 1 sia koh pate woene rata {ethots dase antiiprau ake prouvnika Cine vo seepieaim ‘edness ualudsku foe presvicanat kontroe Kad se govot 9 onc Si razuma I iricionalgos Lod coveka.vojnicka eta naglsSara ‘opraniceni razum. NajbojeKudske zai Su osuecene prepeek. ‘ms koe se pojvjuustrarnest Rate podeucfe cesgurnnst ee ausevic; a Cetvrinecinaca sa koma se saws sins aetrnost nalsl se alinveno u magl vee Il manje asiguenost Pored fogs, Tudskaprzodaje univerzanat nepromeniiva. {jus seu Sey ‘eementinauosnovt tis Vjalspogied aa cove eto, ube v0 pesimistéan. Covel ima elemente cobsove soage | ramima ao fe tode i zap, sabi iackonalan, Covek voice ete je 0 osnowt Hobo ove Fostojanje wojnice proesjezevis od possojanlasaparnitsnacio- aalath driava Dyénost ve profs atane wine Bezbednost ze. (serail dudnost zane sarin, orgntacssdciptine Vjade aglaavs anata grape uedaow ma pojedinca kao bog sje dens asi rufa ao een, ako sbog parode stedtrs hoje poe ‘actu vieaasvojecunostUspet tao oj) aavan eaters su Dedinacih vole incmdue w odaosa rvs prope U sojitiom sreding- Som sistema visoko se rangi edict, jeliseo.aenee, Oficir pode svofe Lene eres Zee onome Se e mtn aa a> Slndbe: oj mora, ako fe ean jean nemads oa devenaestog ‘Yel, a nemae én hors. goiam Je bez lise sumo naeet Taste tiemaree tenement me on gpa ce {The Armed fore Offer, Waban 135,913. al on are Yor 148 pp. 2-85. 5-85: era Meroe, p26, ls Depeaf aerated Foes fp. teen de ae cheep BAO bea tse anos Opens 8 es | vymentane epee osohins hoje site a ici tor" Cove fe presashodn Utusinena tet On posto smn grup On se beekcama w grap Ina On io jerajabne sebe, cxvaru sao w goupama. Sls, mec ‘ietaha efemerna indend’ mote da postigne emocioninaaadat HeLmonino spunjene smo utesmaucsu sal vec tjaoss te lisomenost ainog orgaasts wcmelenogkoekviea® ofa co tafe po oj) pir: korporvna Ona jem osnon sande ‘Volek pouv je profesia zato Sto fe skamaliraniskuetv Kojt sige Harps provesinnalnog 2nania.§wojaiGke tatke peda, Co- Wek vei samo kroz iakustvo. Ako mas alo mogueénost da wei ke opstvenoy nkustva, on ora da uti Li skustea drugih, 2b to {fe oney proueavs itor stor fe, kako tite Ul ar, nh ‘erasing tkusteo, a ojna itor je, kako Je kazto Molt, wasje- Tikes atin da se u mira oi 9 eat. Vojea etka, zbog toga, prs fdaje posehan znacs) uredenom, sisishodaom proueavasjuitort jer lotorja fe vojniclma kersaa samo ako sla2t razjanje aaceta [oie ce modi da nad buduéa prmenu. Vojat satiation Stalno pokuiava daz vojh prouéavania invute generaizace, i ‘ojnieha esa ije obaveune verans 23 scleu posebina Leos isto Tle Dok odbjt monistcke interpeetacie, ona takode podsiaeh nada) ile aasuprot iceolotkim | ekonoashim Eieiocios. Trsjnost Ijudake pricode Cnt nemogucm bilo Lak teorjo napretka Peo. shena je neiabetna. Napredak nie nebbelan’® U meri u koja} p>. sot lens ey Ra Maat cat Gore ea “The Spirit of Miinery Instone, Philadelphia 1852. Fp 7 9 ll i egal pen, Te Saag of emt pone thudelicted Watgy al-tiese ie Rnhmond Geena nines Aone tat Pade and Neal Seg nd Gcer Brey, Landon 1928, 99 235-298.4.1 Na Ty iRint en saserdietn in Foe! Patmos Rael Aten (oc arr Barn 8 p38Yate stoje neki obeasc: u ister oni su cient po prod. Clacie inscajpeopadaj. Rat mirsecmeajujy, eto se desara isa supee tmacijom ofanzivaog | deisnzivnoy vodenia 1302? NACIONAENA VOJNA POLITIKA. Vojnic star prema naetorano} polite odessa profexionalna cdgovarnost a vojau bezdedaoct de Fave. Ova odgovorostsavods Yojite (1) da posmataju dave kao ‘senowma jecnice pole o:ganizace. (2) da pode taj prc {du pret ojo) Beaded crave taj mogwenoe rata 3) 33 ‘nighSinaj velldina aeposredah prem bezvednost () da se ze ‘um oaczavane js, raznliin prema vont sass (5) dase [rovivepeuniman obseeas od strane detave ! watenj dxZave 0 et ‘sem hata fe ped sigurna Pronat nactonaine dave. Posen vj proesie 208 of po- stojanjanaconsnih dear specs da ots votre {spremnis da odrtavajs dan raw esaument 208 opasoost ‘jhowu bexbednost Nema nuzrog rzioga zbox kogs bt nacionalne {cane tle eine socepolie grape ke arava proesionaine nage Ips nee penferse tunes aco. Vole shod to te, et poste! da je wacinala detava aja forma poke orga isncye Opravanje na dane thorscene vj sf eed od pole Sich seta Grave, Unvct rata st uve polite. Drzavna polska ‘smerena a ostrarenja poll efjeva prethodi rat, donost oda ' pubeyavanj rr diktra pico ata, okontava eit nasa poster Rat mors Subd instrument x polio serhom. Sha Ardave ne mote da bude jeno sopivenoanbtene Shogno ome, > {alata il apsolutnl a” reba dave bee ak posto verovaoga {aceon doves do uzjamnog opestoterj ciricenh sana ‘Stalnoct esigurncitmetcbeSnet rata sue nezvisaih nao aula detara problem vojac bechednost kad ne koaaeao rele, 2). Fee Arma one ior. Nem Yee 19459914 29.28 War pr 304-601 Side, tka Down Sumaary of te at of ar, New Mort SEL a Bonnar ar fy E33 Fenton asi rr TER Hr Ph Br ran he 200) pais Wag Aye 397 2 Se Madmetanje meds defavama je sano, a ct je somo intenzterane ‘nog macmeetna koje stam prsitnom pana vote bezhednost do Soa doze Katjesek mogue Fao kan choo netbesen. Rego Mncposredai wascc masta i Fonriktalk dresyla polit, al ae {in ndamentalnt ect se nalae doko sho} pri wk) enalaze avorl sh vdekinkonfsea. ,Dabeukiaul atmoramo Sa Sklonimo separ azo, kof led uw nesaSenostWodskepriode” Ako se uoct rata naar uso) per, pospano ukidane rata Jesemogice shodno tome, ojtskum je skepucan y odaosa a 2 Irish emerene ka spretavanja art Ugovors,edunatodao pao, ‘medunarodnasebirats, Hak sud Drustwo mara Uedinene mack Jee og male pomoct mire Oslutaje nae fe eek ods se kof Sostotiemedn dranva 0 kro saa asa dea nije regulsans ‘iti deusin do sllom | celishodaoiea" Diplomats sama po sa ‘imo dae potas omotse postoanj upoue sil Ugovers | Ura! tmedunarpa sporszuz iaju naeenje samo u med w Maj) odeazae ‘ay reanost se a pedunarodaom plana Jedea riaca mote malo “Er pestignedipromatjom eam alo nema sia yo da soe ettere potkrep slo. Kao so Je Neon ednom ean” Betas ata > {ee maooth presevaracw Bop ina neposrenost peat bezbednastt. Normalno, kod vole leazascsjaurmanu internet nepesresnone peer bezecees de five. Kao ord Ser: jedaom primeto Ako erat eka ‘ita ae sdravo: ako verjete eclzim, i alle nevino: ako veru- jets vajnicma, nea nije Bezbedao”. Voile prize Kontnuleant ke [ker ren dae al eaode ice Manos renatne past Cl protestonalne hompetiche sahtevs 04 soja de proces pret Se Jemoguce tne Ai vojeic kode ina grofesionalas tetesi profe “onal duznon da ste optsnors 3 row bezbednost. oda 31 aarp ope ec Gp gece eee ny enone Pega iy Hartono sap 4 tc Pace ee ‘eon er ttn 889 003 ols Neo me 3 1 sry Ac of th Ang Sons 18, aon a Met Nia re te Wray ton 4 er ot (Beeb pc na pp. ve cova Sune tea Oso, whats sarong Mach 9 S89 ”me, ebjektiae realnost medunarodae politike samo delimit ode ‘dajavojaekt procenu sitacye.Gledita vojalka kode odrazaahs Subjektvne prfesionalne pristrasaost, i imentitetzavis od njege ‘og opstesnivor profesionalzma, Ova profeionaina prisiasn0st lt ‘se¢s)profesionaiae odgovoenost, ins ds on oseca da, ako gee ‘Seoj] proceny, ols da tobe w pravew precenjvanja peteje Sho fap tome. on Ge partemend vide, pretnfe DerDeanost defave | ge rein usar nem. Kaa procenije prea berdeanostvojn uzima u obal apace. 1 drugh driava rade nezo mhowe namere. Namere su polticke po ‘ivodhu sustini establine promealive | praktléno nemoguteza peo ‘en i predvidanje® Ofiir je profesional sporaban da proce bor ben sagu druge driave At procenaajene pole f svar van nego. ‘we kompetenie Poo je udsa prods tata kakeaje, ps dav ak ead ne ba verorat dak kad ont proklamaje njpratjlajenamere. ‘Ako [edna drfava ima snagn da powreds nea beabedgos nutno Je [prespostait ds ce ona to wan Besbednost eaters dase drvgin sh Inna pripsunaigace mamerei naiprepredenie osobine Vojaitha fe od ‘dovornowt da se bude spremin za ras eventos Vojnieko led ‘Re nlkad ne sme da Dade obojeco Zejama ~ Vojalk ce posta na ‘osna vojnihih Cinjenka Eran bof, surove realest wemena, prostora | resurse"# Vojal planet Jedne zemije moge da pipremap Faxradene planove zara sadgom zmijom ada nufno ne pokad da Jee) pve erie da napa drug. _Nivof2vort voine mack Zabrinutost woaika 2bog opssnni a a ‘lonalnu herbednostsavodi th da se alana za poveeanfe cane or nih soaga koje sata raspolagaafs 2a ccuvaaje ezbednost drzave. Na tobicsjende spojavanje orakvog tava eaahte da voiska uvecoj me ‘iusearsujeu naclonalnom budiery str ova bgt navodl Ys, ta de, da nastoj da se vol resus (elonomas | fudskih potencja de ve) uamere ka postzanjustvarnevojne moc. Zz vojaikaje pine da Bi 0 rel ec tnt pins P05, 1 si nshd Cate (tangent of Fil Fate on a spy iam eon ake ten Fa ” i «je prosiostreglarnom sastavau odnosu na rezervn sta” seapa fecervsma orufa meso fabri sposobnim de proved ore [Sn vol raspolotivu su 3 ne latent sik, On takode fl nage sp sobne dite singe s stakim mogucom nepredsidenem opusoony (granigena udsie sposcbnost predvidana a opasain petpaser ‘ena ce pret bedbednust tu2no ima jedau odreden for, Shoda tome, voedeje pistes od2avanja nasi moguce raz Shona soaga pod presposaviom da je svak sista cru odin ‘an dovolna jak kan bt bo sposaban da se supeostan Wt pret je 2 oj predvigen Posto dezava ormealno nije w sanju dara. ‘asnage koje b ble u anja da se uprotsve svi Ui natece bron Tmoguéih pret, od tyne se objcno 2ahceva C2 Sia 158 oak Pubrteta Teo on Bl ucbalo dato veini na osnons objeRti Eiktevs vojne beahedaoss U realnostl on nara, ims #lon0% de ‘agli one vojeepotrebe isnage koje su mu poset ble. Umer ojo) se ponasa na ova natin. on posta lasnogowornik ake pose fe shudbe il gran interes pre nego suv voit kao cline Muti, ‘ex obaira kau era prorteta je uepostaio, jeg vn in ‘Stinks muvodi da od dave zhteva dae spual St ve abierasa ce proriteta Vojaik sc takodesalsic xa oturanie detave putem spotzuea js ‘era, pod slowom da cvakiarantmani povecavajusnag d23¥ ye. So} meri nego Ro su cbaveze hoje ona preuzima. Slabs, stb Svanturisicht nasojenl saveutict donoze vie odgovornostl nego Dreimnesiva Savernct wea da budu edabranlicjuco na aso “ajedievanacionalnt intresa berbednost bes obisa sa decor {Tpouelceepostave. Sven med dedavara treba da bu posteats- ni iskjvivosa stant politi moe (lle) Astor ve Wren io Je nematis monarhstaal bog ce fnjenice nj mao vee ra sve ‘iabog entadojes2Komonisiecom Risjom treo) 2ecenis XX ye. 3, nego amerihi vial ides 20g saradnje sa fstckom Spurn pedesetngodina tog veka Naconalta snaga moze takode de Bde jaCana Suenjem anconain teitonif | dobijanjem brza ioosay- ev, Fowde e bit da Srenje terior ima ka revit svain0 po. ‘ecanje moera da ne bade imo preteran preuzimanje caver Uo 1 igo Nan See oem gee The tr ofthe Geen Gi New York Shipp Bt SS %sic ne dll da sree wolovane, prekomorsbe tet koje su ranjve fa aapad {koe ye esto brant Ograniene angasovanjattebegovanfe rata, Vojlc ne vod i ‘500 poteljnoet | nepodelioostipoltekihcijeva kao tak. On fe, dui, aineresovan za odnos meds pouickin clea | vo “redstava pott to nepastedno utige a vojau bezbenost drzave. Do Tsar mor da past de nactonsine obavere ne prevaicu soagu von kapaciteta Velie police rami alekosefni pole cijeviereba dase idbegavaju ae zat Sto su nepodelial vee cao tou nepraktia” Vojna beabedaost drtave mora da bude na prvom mesta Moral ci: levi ideoloke tefnje ne smejy da bud ostrarvaai na alsa bezhed nose Potieka namera mode da predstaa cil al, po Klawzevicevimn ‘eZima, a sn treba na osnovu tog da bude despotkl zakonodava ‘ona nora da se pilagdavasredstviea koma rispolsic” Ova tvrd- js Cel digamican, svsshadan element drzavne poliike. Vojaik predtavapasirn Ineerumentaing sredatv. Njegovs je fais da Spomene drzavnika kad njegovt ejevt previzid sredstva Kojima ras polate Norman je 2 vjnika dase protivi acsmotend), agresivn ato bormo) ska. Ako erat pro odsedenesile nizberan 2 ak0 bi om 0 _ackom isaijem weauiku imzo emanjen Fanse 0 uspeh,vojaik mo {eda bude zigovoraik preventivnog rata" wey o€uvanja aclonal- se bezbednostt Normaino, medutim, on pranaje nemogucnost pred ‘idanja buducnost a siguraoscn, Ratu blo koje veeme predstarla {nteaziveanje pret vojao) hebedacstt drdave, bog toga Benerat ‘Do rat ne tea da bude sredsto kome se pibegava ona kao ajo) teri f samo Kad Je nlegoy hod s velixom verovatnogom sigutan™ ny oerarnerareeren games eee Soe ete eceet k Sharer tbiacentesramtro, Beir mean hr a 26 adem, rect of War, 8 Waker Jes (rapped), odo Sai dintar op. Ys eigen te proete rag Prema proven te Ried Yap Beer and Eishay Te Ser End ihd Contacte oer Reston, New Wek BSG G8 ymca ‘ov posed soy je retkoispunjen simu shia kad aka dears ‘atop 8 zolovanem malom it aa0salom reajom.Zhog toga se of ‘St retke zalage ea rat On Ce uvek dolervati kako j sop opasnast Gal tat potredno vece qaosutanje ali ce seiko dokazvat da povees he naovudasja Cini ¢prakticnim i pozljaun. On se we 2atze 28 fpremnos al se kad ne oseea spremnim. Shodno rome, profesie ‘thln vojaik dje opsezan, Konzervacivan, uzdréan gs formubsanja Uriavne politike. Gro je bia njegova Upigea uloga ut najrecem boa Sremenin rvs wktjaéape asset Netnadk, komunisdek Fe Shei demotratsu Amery, On te pla rat, 2eli da Se pripzema za {ai mikada mje spreman da se aalage bor za rat (Ovo) pactietils stax moze da ima Horene w iasucionalnom kon ervatiam bao bell dav bezbednost. Void der ena ve in jedne velikestruzsze mach drs, Cn rine se ak se 1 drusivo nade rats, Bio da dode do pobede ul ne, ra emet vojne instinicjeu veéo} meri nego bio koje deuge x druste. Jedan carkt® totic je Jenom prom ceo da meat ee mito Sto on kart arm jer aamesii moraaifl ofiir so se fall je Gradans at upro pesto atm mornarica”" Ovakay sav irsiava stanovite po kom Iprarno lagen oa eredstva sve do mese kacasredotva ne posta Clevo, prema Mortonovim retin, Sin} da atentaa fuse rane jue manifest. Vojau svoj) beet 22 mo mote da dode dot da ‘amu akamulaciia moti smatea ilem po stb, bez obra na to kako bita moe mogla da se upotrebsOn mote da postane velo nespreman a asipa tu mloé na bio ji magi ‘oink ma sitonot da sche vid kao veda et csdnog huskania na rat Nacod i polibéaejavgo mneaye | wade sont Koj pati re {ave jad 2 vjske suomi Koj tea dase Bose pti toga. vl le- Soft publicist akademict ne Yon, romantaaj | ploricuiy rat ‘oj sia kao tara ne fara rat Dea toa Zls a toora but do- bro naoruzina dab utili srojuZeljusnaénom. labe dtave ma sme da bud napadnte Teadeacya je poliear chia da Su jam 1 ea aeen expeennn Yat Mary of tre, 9 1. Cas ‘cates nn SAD) ton ye pee of Cf of Red er Be ‘Sta rome Recent we de Bein oer De Tectusie Dron ne, Cage 3 vo, 0, 1, 38-935.naklonost ograniéaajud vejal bude | rtvremeno vodee! arate ‘ks spolinn polities Voy se prativk edema tendencijaat. Vojna ‘ks a aj aan povladl eseruraliku named vojnesnage ratobore ost eaves akors voskom i rxtborne dave. Prva cclotvoruje ‘ojnidke vine organisovane soage: dicipliau, hievashdy, vadrés: host, postojaost. Drugu kaakierisu dies neodgoworno uabudenje ‘eneaiaram, lao bar pret ase, last avanert. 2a profesie ‘alnog Veja, oj zna sta je rat, ova vista mentabtrs je malo privla®- ‘Dok vorue de eat kaso shod nelzdezan, cn dite najodiee ‘je gas prouv nepostednog angatovanj rt VOISKA I DRZAVA.Voina profs jeckapertska ogranktena. Nje- ‘i peipadnis tsa posebna nadleznos: u som dorgent taema ts ‘vu nadiednost van sog pojaaktivnostL Odnos ove profesje prema Asfay je zasnovan na ev} prirodno| podel! poss SuStna ovog ono $e se relatenog opeega noaletnorsejnog capers i patiecng cksperts i driavnia re profesionalzacje vojn nauk u devetaae- ‘om veks ia ovoba je mogla dau iso viene Dude krainkovana ‘be oblast Saf to nemoguce Napoleon fe bio ctslorvorenje sa ‘og jedinsteavojne rau politike Za ji su sled Blemark( Mole {eet su simbollzvall novu dibotomin- Tatra prods odnosa kit bicrebale da posto amedu deta oficra ne moze fe definiitt prectano. Alife moguce ancti neke principe foi treba dupes ‘vim edcsom. Vojns nauka je oblast hojoj je 2a donogenje oda akcijy nue na specializovans sposobnoststecena profeslonalacm cbukom f 'skustvom Ova oblast unja se odnosi na sprovodenye drzaene pol tike orutinom ior, je podeljena na Konstantae i variable Kom: "dc teion Mine Ctry and, CTEM, 63-684 Vg. sey. reer Sat pT Were Rc ato, Notre rung, Sok ta Diecut ict deta a ea ane speek ewe ema eye on at tg om Ita Jeo on polo prutronalinenoe od sane denolrae feta Sorc eine se naa out ota ple, sw se pred en, ‘pearinifcins wea tment pol ld arc Ea arch Te otal Uoedon aa pp 28 8 Srna poente, Ts podels fe bila pribvagens ck poi se pojvils wont Ponte Konstntai element rains stalaoat jude prtode fe Ee eomralljc Ovo se mote nazatsratepiom, te date ako ode Savarjooi clemenara, ake {ogi i mode Bi formut Slop fab et funcamentalat acpromenjvih, eth, acy ‘Seni 1 ont ase Jesemogece promenttnatea rata Vor ica se eal whee 0 Beja! sada wih ate al dat ne dovode 8 pitane minow postjanie kao fondamentaine Snove won nuke Nino se primens, medutin,salco mca) sa fromceon tehnologietdautene organacje Ideal Eovek wo Sie sogs konservativan kad estate w pian alle orore- ‘og um | progresivan kad sc rao novi ora obi ta {ie On fe posjedaakostutan kako vz Roostantne ako (2 v2 Dine apeitevojnenauke, Suita nepove vesine mote bit deft nama kao odnoe meds dve svar secpromenlfed fnéaicntak Ein uaova Jobrog tomaedovana w aiowom odnost Pema pr incnfivin ekki frmamn.°® To je domea u home drZavak thors da peas procen oj profesonalca Poltck profes se bavi cjevima detavne pole. Vestina u ovo} ‘oblast esi od imanjasirokesvesnosto elemental interests Seu potrebni a donotenje ode‘ u posedovanjlegkimne nade Tezaost dase donese tars oaluka Bavijenje poliicom jevan podru. javojee nadleinest | ées¢eoficiau polite potexpava nithow pro- {esionalizam, amenjujuc ajhova presionalmy sturnost, dalec prolesju prod sebe same, jzamenjujud vrednost profes win rednostina Ofte mors daestane poldck! aeutralasVojotkomaer ‘Sant ne sme alkads da dopust ca ajegovo valcke prosucvanje Dv 19 ot cate Vakivne Winton, Bee fan Awe 1 He dene ‘sewn eb tcp po phe ata eer. ek oo ‘fot sent tan ttn poate ee ie Atte Caer [rand ones craigs Ft Sab s9-195 AA Mawel stb). th bd pyr Oa arte heen Wh ne BSL. (SET asewee esas ey i nan ape, Sey Bas tance {saaych 5: borane om of TeDy 1 348 Ae Mi Bare ars Foepitrn rhar on ang acon tA. SAD) he ‘rnc War Saale Preceding LSD Jone 19, 1-5 Nee a Fock Pup und dpent laren 1919 pp P8218 81 Hau bt [Rigenerih ped raspy tna a8 om uae peat Beare {Seuss aca een Wik aaa ay 1944 068 ”ended de Isrivijeno poti&hom celishodnatGu"® Domen vojne nauke je fsbordinsan plite, ll ipak i nezvisan od njenog doraens. Bas kao So ra lu edjevime pollu, vojas profeija sud cljevima drzave resem, meducin, mora de pratt megster ove protest | men domes, Vojik ima pravo da oteke polacko vodse od strane de {Bvalka Civuna kontrola peta kad post) edgovarajueasubordiae- ‘ja jedne zutonomne profes w daomu ma eifeve polrike Odgovoraostvojaika prema dr2ar\ su tastruke Pr¥e, oc ia predstavaics fonkeij, da predstivia zabteve vojac bezbednosts ‘onutar drdarne maSineniie. On mora da sedovao cbavestava deta ne vlastio onome Sta on smatra nuZaimn za minisralnu vojuu bee Dednast w svetosti sposobnest Grugih sil, Tesko Je definisaa gra. flea do koje on made da iznosl sya glee, ll on mora da spoza {pslbva Cajenieu da postole ogranken)a Geaeralno, on ima pro ‘vot cuinost da tanese svoagledlstaorganima Javne las, Blo (3 ne il zakonodavec, Koj su ovlaséenl da dele resurse winedu vojaih Fdrugin zateva, Drago, ofcir ima saverodavou funk, da anal 1 srvestava 0 implifscyama alternaivaih Gr22vaih ae, <2Yojoe take pledita Ako drlava’ lider odlueus 0 tome oj je tt mo {Euce politike naj, vojesk naravno ne moe da procenije Koj fe Aapotelnia. On mote, medutim, da kaze da prva polities moze da 4 lakovodi sa vojom snagom koja je tenutao raspolotiva, da érw {Epos noe ozbiline rie ulliko se wojne sage znatno ne 0} af, ds je efilnrna rodenje tree pole vaa mogucaost vojail Keapactetadréave. Najead,ofiir ima egzekutivan funky david drtavae odluke koje se odnose na vojou Bezbednost cak! kad je o¢- foka u pitacju u oftejsuprotaost sa ajegovom vojitkom proce ‘hom. Drésvnit posta cil todredul resurse kot ie da see rise eu postizanja pomenorog ei Tada je na njem~ voja eu da radi kako aabolje mote. To je uastaznaéenje voc srateaije 1 odnasu nz police: praltiéna primena sredstavz data generala ‘a raspolagane da posigne cil ose la u vidu"! 20, oor Nays nea Serie it ET, 37 2 Yos Moet Lid Rat, Say of aire ppc, p85, se 124 19 om mek i sete tesa omen ooh > 80 3 piu Cileane je da posto znaéajno podeucje oa kome se seatepya + polcts pretiapaj. Natom podruca vebovni voi komendant ode FR eannstoatuke na isto wojny snort da wstanov! da oa ima je ‘iu nepoznate police implikacie. Kad se vo dogod, ober state. Jpjemorin cn espe mestaabzrima polite Vojik wera da priv HGjeni da te u donodenje veling brojanesamayio Csi vojesh Dilla, kao So fe bor podria az kome ée se vodin rt takode Tigjuenye pobre moa dase ponafau ska sim. Ka0 sto je Klnyeevic lao, .edtna rata na evojojnjvtej tack posta pol, tii naraveo, pala koja vod bitke, uanesto psanja ows. Vehovad {ji tiden drzave gettbefno dela ¥ ovom seus kame se med fobno protimate state | polite. On} uvek mora da bud ma ‘prez rodnosu nz police place sof vojnih stavora ida bur {3b epsemni da prtvate konatne oda drzavnka. Kadase od njega ‘feluje da avo vino lost dance odluke koje o ceb cade | oye | poi odie, ofiei yu idealnom siuéal uebalo da prvo Formule roe ojaitke mihene, ads gazutim anent usagi aso ‘eiom svoih politi save ‘oj profes post da bi sha de2avt Da b shui na nal nomad nan, cla profes ojaa is kojom ons upravja mora dbo Ge Konstuisana kao efkasan instrument drzavac politike. Posto por lWicho uemeravaoje cola samo s2 ea to zat da ova profes bo- ‘ds bude erganizovana na hijraehistojpoalulaost Ds i profess ‘ea svoj mbes val vo voksira ne mora da bude w anu da ‘Sbezbedi woammentaiau | loinu postesnost podtinjeal aivoa. Bez ‘vakvog odnos val profesionaliram je nemogué,shodno tome ve fost ¥ poshitnoee su aavise wjnleke Ytine:,prailo poshusnost fe prosto irae te vojnicke vine, od koje vise ve stale"? Kad vo} ‘ne dabije legalnn aredenje od strane ovaSéenog nadredenog. on ne potamja pisnjt om ar okleva, on ne menja naredenle2hog svoj Scpstenih sledita on momentaino postupa po saredeajs. Njegs prncenjuj ae preata politic ku sprove, vee pre prema promtao {vt elkxenost porzoea koje sprovod. Niegov cj jes wei sa¥e- {eninv instrament posluSnosty sama upoteba tog Instrument je van 22 nation Me May aie Otetenee, Ripe and Prot Roston ssc, ¢ 258 Berean, Marna tetas mere ene cs et isi ener aro reo, ais ape 905108 starses jegove adgcvornost, Njegora navi viina je insrumentala a 0¢ Lnataa. Kao Sekspicor oj « Heuniu Von vera da Je paved. ‘nos otra neSto ivan onoga #9 on cba da zn ja fm treba tet er ako fe Avalley oly pogretaa, uaa posluSnost kell pe te altin #3 nas Oficial kor fe profesionsan samo a mer shojo} njegova lok ‘ott predstzija vojnitk ideal Sta je poltichpriviacna jednog da ‘8 bic zaboravijenasledeceg. Ono So je politi privizéno 23 jed- Nog Covekaiazvace kod drugog tarda. Unutat vojnih snaga samo ‘ojnidksljalnos ideata profesionaine Kompetencie je konstantna Fobjedinjujuca: versost pojediaca idealu Dobrog Vojnike,vernost tojae jedinice cradii { dubu Najbolle Regiment. Nafeftkasnje ‘nage | aaompetencoif afisk Koeovt su on! Koy su motvisan ‘vim idealima pre nego poltickim | iZeeloskie ellevima. Samo osu motivisane vojaigkim idealima orudane snage Ce bit posh fine sluge drive t civlna Yoatols ce Btt obezbedeaa.U ssvreme- to] vojeiprofesionalna modvacy oficira deugadiae od motivact Je pradana -vojosa kojsu priveemeno mobilise il Kotsu se ore Jivll 0 vojs 12 ekonomstib i palitlah eaaloga. Profesionalns Dficcskt Kor je instrument defave Koj treba da osigura postusaest tmobiisinog orobls. Owl rug, aaravno, nikada ne mogu da raze Ju profesionalia motivacjykarakceitién 2a diplomee West Pots. {9 Sen Sita | pored toga, alka lamedu profesionanih ofcira | ‘mablisanog oeobija fe minimiziranaw to} meri ds mobiisan Oso: Dije postaje indiferentno na spoline metivacife {uticae. Profesio- halng vojska koja se dobro bal zat 0 J} Je posao da se dobro bo- je dileko pouzdania nego politica vojsea koja se bart dobre se. ‘10 dok je ponesa uicajem viseg caja Jedinice marinact Sjediale fh Drdava | Francuske Legiestranaca slaze svojiz vadama sa ne- Dromeniiivom | nepriserasnom vestnom bez obzie nat © joj fe Empey ree, Vomit; late profesional je nezavisan od ells koje bork [Naja vai welin je postutoost. Ali koje ou granice posiaino- «a Ovo pane se postaiau vel sa dve odvojene stan. Prva se Eeognessfmedu tojicke poshusnosu | profesionaine Rompetenck Je: morala| Inteletlne wrednost ofiie. Druga se odaost na kom Fie ames vojnicke postosnost | neve veednost. 82 ayniceapostusnost versus proferonatna Rompotanciia Koni tumedu vojaieke postoSoost i profesonalae kempeteneije obicno se tice adnoss femed petCnjenog voinika tnadredcaog vejnog ice Do toga dolua u da trol domens:operacionom 1 doktiearnom: Prat se odnos na avSenieod sane podZinjenog vojue naredbe Ja ce po njepovoy ocens covest 51 Vojaicke take gledsta do kat@sto- Faunog iznoga. Pod pretpostavkor da je podejent zee svoju pro ‘ent nacredenom da Cxk nije mao pte toda uinl, posta se pitunje dak porinjent w sao slacaj teba dase deat raredeap? Eft posithost ima za ell sprovodenje aja nadsedenog. Ako je podredeni potpuno uporaat sa orim cijem, ako oksinost nepozaa- enadtedenom bine da fe moguce posi va) ej samo nepastore jem naredanjs, podredent cada maze da bude w prava sto) ae Doslusnest, Ovo fe, medutim ee dogtda, Naravno, poremecs 0} be organiscije koja aaiva nepastusnost u odors oa operactone ‘oaredbe lms vecv teins nego tovst dobljena na taj aati. Mora se [respecte da nadeedem: aici ima veeu komperency | zoanje U ‘Speraclams, aod konkeetoie w samo} boeb,potpuna postutaost ne fmoke da bade u konflik #8 vojnom kompetencjom: 9 je suns ‘ojoe kompetencie" Druga mogufs manifesta Lonflits emedu vojne poslsnost | profesianuine komperencfe Nite se neoperacionaail dokinarash Eevaci:Rigidna i neetastiena poslvinost mofe da vgusl nate See 2 [postane:09 rutin u koje] ema napretks Nj rk slut da isos Komanda ims alien le rabufe postarkama fz polos i da kors ‘A: svof kontrola aad vojoom hijrarijra bak bi onemogacia noe avo) akties chal ko nj) ne odgovar.U ovakso sivachi Fe postarjaptanje Kojo meet mate lad fete ie ura da ne potluta svoj nacredene kalo bi se unaprede profesontine 2nanje? TU wie sare epeilaon yobann 8 operaiane muted wp plete pas ena gate ‘rons ndeedea el da uae ein ped ng not ‘Sura aed suerte nae ken sie nears Sama ‘tte post wow seisy ap nee orm main eesera wee ‘ton noon fvotts ceon 3ogh DIOL MOAN HE osc nd Poet ess 12 pp. 355-288Vehnn dace [Noms lath odgovora na ovo pitanje Autortet with oficrspretporte ‘jada oa! ingju superior profesionainu sposebnos. Kade co ni je sues. rerarhya komanaavanya prosieite se v neprofesonalne Sethe. Podredeni ofcit mors paZhivo prosudujustkada se zalze za Sokuine koje su 90 njckova|procealosigledno Superiore odnomy 'n one lay postoje u prcuenicima,Podtecen oct mora posebno {alne trednja da sto jedeaspeciienausavna forma ~obiéno dem> Katia ~taate ds osgurs chou kontratu, Cana kontrola te ideat- ficuje sa demolraskom viadon, 2 Yojng Koatroa 2 apsolutistgions Aitotaitanstickom vadom Ted se da seu demokraciim 2erlmna politika formira ubedivanier i ompromisom, 1 dase apeolutstie ‘kim zentjama ocreduje slom § prinudam iw asjmacj rau pret pastasijenom pretjom scm i prisudor) Shodno rome vojka, koja atioiée namocait instrument sass, tebalo bi da bide aca wo falitazim zeman acgo 0 demokratsiim Ustrar ova) argument n- je audio itn U jedno|demokrsse>| zemijvojnici mage da pouko- paw chip houteota {da stew vel polticka moe putem deme Erastih proce {inaucjademotratskevade| politike (na preee, Seinjene DrdaveDrigom svetkom rate) U roalitaraor rzinu, “rae strare snags Yojske moze de bude redukovana podelom oficir So kor u Kankarentskedelove osnianjem parish aemijai spect Janta vou saga (aaceike Waffen st MVD ~ sovetsto lala Sho uitratnjh peslors~ prin prev), infteianjem 1 vojna bijerar bbjo acesisnih lela homande (polldeks Somes. 1 lierim po ‘zupelma Teor, konspiracify prsmoua sla su metodvadanj wo talitanoydrzavcecor konspiracia pismotadsilasu sedstva puter ooj cil wedi) takvo} das komtroisnnjene orvzanesnage Ak se primene dovoino nemilosidao, ova stedeeva mog da elimini Yojnu politic moc (na primer, Nemacka n Drugom meter at). Subjektivm civina kontrola, dake, nije mouopoljedaog posebnog, vsetvnog sistema spon vojne protesije taneformisao je cienowjnithe odnose, kompliajuisapore civdah geupa daw aajveco men powesaju wo {ummo¢ nad vojskom: Takve grupe sada nis Bile stocene sumo ta dr {im civiim grupama koje eu imale ite cee, vee | sa aovita, nes isaim fankcionslnim vojaim imperatvima Prespostavks pose>rsh ‘oblika subjektie cine Koateoe aevala je dase ov impeeatn ‘odbace il mene. Ako to ne bi moglo bit wenjeno civiloa ontzola subjektlrnom sists bi pastla nemogacs. Neko now ance fe i ottebno aa osnovu koga bi se ureaval odnosi med funcional. ‘it ojnih imperativa i ostalog rusty, Tako dugo dok fe civina kom Gola bil pros jedna instrumencalna veednost odredeniy civh ‘supa, ilo je narvao pemoguce posisanje opt sporazuma 0 je Hom enadenj,Svak grup ja fe defintsala bao podelavlast kos je De la povolia 2a alene interese. Time se objasaiava neoblens tetra ‘inynica da civins kontrola, ako se aa nj redovno pesialo polit ‘iidesto palo w osameaestom {deveenaestom vektst pored toga nk ‘kaa fe definitna na zadovoljvajuck natin. Uspon vojne profes - Heymedutm,ciet\ odredene oblige cviine honeotezistaeliy, ak. {6 udinio mogucom I nova t ramus defini civtne kontrol ORJEKTIVNA CIVILNA KONTROLA: MAKSIMALIZIRANIE. VOR [NOG PROFESIONALIZNA. Civina kontrola w objektivom sms fe ‘maksimalranje vojnog profesionalizma Taéaje, to fe one podela poliicke moc: tamed vojh icin grupa koje aaipogodnia ‘varanje profesonainih stavva | ponatanja kod pripaaika ofciee seog tora Na tj nacin objektivaa tivina kontrola pectajedirekind suprotna subjetivno) co} Kontrol. Subjektivna civina kontrola ‘ostize svoj cl ako So def pripadnicima vojkecivlan obeledja Ch ‘ech da seu ajima relektae dear. Objeletvas cia Konfola Ste =v cj miltarizaciom pripadnika vofe ned ih oradem deiave Subjeluvna ciilna kontrola posto w ales oblika, objeivne cvina ‘entrola ima samo jedan, Antitza objetirne eile kontote fr} ‘0 ugedée u pki civil kontola se smanjve kao voi lcs bive uu sve ve¢o) meri ujucens u institaclonalou, Kassu i Konsicuco. 2 (a groferomai ieckeg rain polit, Subjektvna clea ontola,sdeuge strane, presposts Wis ov ubljuciange Suttina objelsvne civile Kortrle je peiznav Te autonomaog voinog profeelonslizms; stina subjlaiyae vine batle e neganje nezavsne voi sfere. Zahtey a obekuivaom c ‘ilnow Koaleciom fe stork potekao of vojee profes, a7ahter 2a “ibjekivnom konttolom ad strane raenevesnih eva grupa kojesu Jecle dav so veto} med povesaju oju mod uvojaose doen Najiemjastac aa blo fi stem cslne kontole je wmanjvanje ‘yojpe moc. Objekewna eva Konrola pose ovo unaafivanfe pro Festonalizacijom ronog asobli, neti ge poutscssterim neutral fim. To stars naj moguelnlvo vo}ne poiicke modi uw odgosu na fv sulne grape, radriavajue iste vreme osnova lesen oe Ko je neophodan za postaaje vojne profes. Visoko pretesionalni Stik koe je spreman da zu Telje bilo koje civ grupe koja ‘eke legiaman aren dre U sare se poscviae Krajnle franice vojne pelitéke modi ber obzia ea tenu earpodels fomed Frenth cides gra. Blo koje dalje umanjivanje we moe, aa cae ke na toj) je vod profesioaliaam na naeser ayy, sane donost rise nekoj poseboo} no} grup! samo shud da poveca moe te ‘grape nfenoj Bort 2 dragim srapama. Ne ta natin je podela pole tieke mo, kalau aajreso| mes claksara razvo} vojnog profesionali- “a, najida taka de hoje wa moe moze bit umanjena a dase ne {Ss prednost neko) od cvinih grupa. Objektvna define)z cfeine kontrote daje tbo toes, joni monkretan standard cvdne kontroke oli fe pola neuralan | koji sve draitvene grape mogy da prizns fe On wedite civdn kontata ined poutickog slogana ko) maskira Stupne interese na jedan anaiveli Koncept nczavisan of gupnit ocekiania, Subjeltiona definicis avline kontole pretpostaija toast ime x cline kone! poueba vojne bexbedaest, Ov ie, uopiteno gor ‘ore, blo priznst of strane pripadnuka odredensh cvih grapa oj su obigno teri dt produgena vojaa nesgarnost éint vilay teontrte nemogucem: Pod vim su prostomislltda polatane pret Detbedaost imap a eezulze pvecanje voi imperatir,u odnosa ina koje tua postje tefe utersciranfe ive s90c. Korsel koh se preduviaaja ues posta vojte Bezbednost Cada se posmatrayy {co pottopavane civdne lonerole.s cruge strane por da se pro Fi civina Hontrolaw subjesetynom sms Cesto fe padkopavan Wojaubeednost. Poo se alle. na prime, shvalo postoanje posetae vp ne profes sa enim sopstvenim pogledom na nacionalnu polity, vac grupe sa Sesto pretpostaale da je smanjvaje vojne moet neophodo da bise ocuvav me Ovo smanjeme voine modi ees fe, ‘medutim, dovodUe do povesania soc ratobornihehinih grupe ‘Shodno tome one ie grupe hoje poke a wane lak od ra smanayucl wejaa moe cesto sv ohesbrrvale upavo ano ita 4 po. kevlavale ds ibegas.TeSko da Je samo Kolncidencja injenica da eu ‘odinama nepostedno pre Drugog sveshog rata dotlo do sistema ‘Seog smanjrania police mocs vjeke kod wih bud zaracenih strana osim Jepana, i da e temperatura hlsdag rata Eni se varrala © abraute} Seance sa poltteom moel generals u Soveara Stve 121 Ako se, meduti,cviina kontole defini u objekvnom emis, he posto sub iamedo af ella voje Bezbednost U svi, ita jeupravo seprotna Objelttvaaciina kontrola ne samme io sme ‘mot vojse na najmani agua alvo w adnosy na sve cvne grupe, ‘ek, ode, u najeco} ment povesava veruvaenoc postizanja vojne Desbedaos Postizajc objcktvnecivilnc ontole je, naravao,postalo moguce tek $2 mitankom vojne profeie.Sobjektirno) cvao} kontsel & ‘osoovt nema mesta bilo om arustva y Lome je pode poss dove: ‘dena do tatkena koje) se pofavllujeposebna vsta specialist za pra: ‘janje nasijem. Pestzanfe objektivne civine kontrol, medi, bi ‘a epucavano abog tendencjeminoaih cilih grupa de civil kore Uolu shvacajuu subjektivnom smiia Keo 80 fe blo lj a aristo- lraujom 1 Durdoazijom devetnaestog veka fake francuskih lronstitualsta dvadesctog veka, one prosto niu spremie da private ‘ollie neural ofc kor One nastadjj da iniirap na pod ‘edenost ofczskog bora cijlu pomizanjasvjihinteresa i nage Snodao tome, objektivna cv konto eredakfenoyaea Cas vrementm zapadaim drastima DVA.NIVOA CIVILNO-VOJNIETODNOSA ~ Koji st 10 uslor koi verovseno mogu dau aajveoj mogsago} mest doprinest vojoom profesionalizm 1 objetivan} cin) Hontrol? ‘Gdgovor save od otlnoss tamed ta dva vos cvlno-ojathodnosa Nanlvou modi Wiuénopitane je moe oftlrsog lors wcdmost na 9 sine grupe droite. Na ideatoskom plan, Kudu pltane fe kom paublnose profesionaine vojne cue st polickim ideologiama koje frcovladujw ceuiens Potrebni s,s drugestrane krcerjuat Kofta Sige meri vojnatcivlna moe Osim toga, teba definisat! kako se profesiaalan oyna etka uktapa spekest Powckox aiStenja OFICIRSKIKOR TPOLITICKA MOC. Se fe sposobnostKoareoisa ja poatana drih Yd? Odos moc ims w namanjusuku dve menu: stepen I obim mod, o jest mera do kof jedan specifigan {ip ponasena jedne osobe koatrolisan od strane druge; i. drugo, op. cfs vusrecsredenost oes test port porabana na koje udeu dr {te oscba Hi geupa. Odnos!iemedu bilo koje dve ovobe di grupe nor Ilo sadréeprimenu moci w obs pravea, ada aajerovatij, na [evesno) meri ute nine ako se prelapalu. Moe postu dv ob lik, Formate vase efocmala wie), prt Gemu obs mogu bil mere fa prema ajihovom inenzitecs | obims Tormalaa vast ma za posi {ica hontrolu ponafana edne ovobe od strane deuge oa osaovu al hows polofaa's fednoj wewrdeno} druveno} suk. Vist mje io herentaa pojedncy Yee Je swejstvo status lh polozaje, shod to- fe, vat je uredena, struktsieaa i leptista moe. To estat bet. {ac pomadanja ka ost eltivo koastantan clean sukcesvaih pro- tena kod pojediages ka estan im odnostnn Nlegova Prine fn e sankcionisana ustavom, zakonom, podzakonskim ama, dekre- ‘om, dayno pritwacenim cbitsjem. OpSt fe poznata polldeka it faa da formalin vast predstada samo ceo pte © mock Fostae ako. ‘et neformaln odnosipatem koje jecna osoba i grupa osobs, bow trolie ponataaje drug osaba, ne ato Sto zaaziaje poseban polor "pp rt it a ee RRs Sonar ic ace areca ta at saison torte pre Bo Gita et ae marenmec rere see See ei See oe coe SARE eo ecru nun Royer Shan Seriya dete tei or anges Saya aere maton aiacte Toss, 120 HA ton, Muses on he Obseraion end Meare of Pa 95{aw formalno)strukru vee zato Bo kontrola deuge vate sankcla Mhageads, Ova) utea moze ea proisice fe ugleda lienost, Dogatsty ‘ena, peesias, prensa, sodstr li naa drug eacloge Nee ‘ova erazenaosabina je medutim, da pouce od specificnih pojedins (Gr geups, 3 ne i wloga stars koe pojedine il grape naj, Vlast Pllkom anslize obrazaca vast w cvlao-ojnim odnosims, [jc mena su reatva’ aio, eeatvne jediasto i elaivan ope, asl vojske iii grupa Sto vise vat fn edna srupa, reese jee Sinstyenostafenestrukture a St je Si opseynjene vas, ana Ce bs imoeai, [iv vast dnc se ns polo) kos! grupa zaunima w lain) nije ‘ahi oct Vertikana kontrola se wet nad volo w men aj} fe fo sputtena na podredeae aisoe via. Nivo war ofilshog Kora ‘edignut na ais stpen ako je postavjenu veh hijerarhje ako nu druge iastrute viade podredene: sk, devin sedis on il ne {out Yo lider imaju voja suverenitet Neto adi avo avorteta por oa voi nea vis a ron sca droge a fucfe nema vast nad njom.U oar slutsju poste dve paraetne strukture vist jedns vojanjedaa cviiaa Ovals sitwaca 20a wo fu nezavisnost Teceoftest kor moze da Dade podreden sam jet ‘oj drug insite koja nacfeatan fomacea autortet. Druga sce ‘ma, offers Lor ima diektanpristp suverenu,Poske ovogs of ski or moze da bude dale subordinisanuvading} tulsur Ovakra pod ‘edenost, meduti, generale ne ide predalek> | bing samo jedan hivo vast odvaj ofits or od suverersPoite ora avo obit inna formu civilog minstarsea, ova no vojnevlat mode Se nace ‘ministarcom kontolom. Jedinsevo iat izratava se stepenom do koga je jedna grupa stk twfalo ujedinjensu odnesu aa drugu grup, Sonopollsta poseduje prednost w ednosa navel broj drug frm na trite. Na vt ne i,j grupa kop je stukturalno vjedinjena ima velike prednost od nos na grupu toa je strukturalao caziedinjens. AKO je fetes hor bio prvobitno podeljen na kapaene, pomorskes vazdanoploene deo Doar Joumal of Pt, XV, Nownber 1983, 500516, Reber ers An ‘tai oft! Power Sotto, Bec 50 798 “a RL Neemane, sprees othe aah of Peal Por Pat Se i idone st ta “ oer 95 4 Sia propionate ‘pa se maxim wedinia pod wodstvom jednog zdraeno Saba gla To vou komandanta, ova promens ce dovest do tendencije pore Cinja megorog stortets w edna na deige institute ae. On ce {povorijedaim glaeom umesta sat Droge grupe nece Dit w stany [Srhavode jedan deo oflcrshog kora prose drugog ‘eeke,obim vast odo ee aa aahtost sta vrednasl w od yt koe je geupa formalin ovlaScena da vs last Autorietvojih frupe jena primes, norman ograniea na von pans. Ako bi Se Se scnceabeaba bi takade ovaieeni da daj set vaio potopri ‘rednim suovencizma, im ajtove vast bio bs zaaéaao protiren Horizontaina cia lonerola se v2 mad vojnim osolem w medi kojojonoostajeogranieeno na odredeni cbim akivnost pri Sem i vine ageneje Bi gue maja parseineaktivnost 2 istom nivou iar si vlad, Uc, Polke tea jecne geupe ‘nent yoda je fol tee proce: itl nego ajliow foraail swtoriterPostofe, medal, grubo reéeno, ‘adr pokazatela pomocu kojh je moguce procentt ofieirsk kor. () Grupne vezeoficirsie Korat njegovth vada. Jedao od meri uses jeune grupe su stepen {prioda njenihveza sa dragim moe fam prupam | pejedinciaa, 24 ofcei kor oe veze se sogu ss {ian ipa Povo, vee od pre was usu poeitu of akivnost of Gira pre nego sou postal anon oficeskog bora Ak je nae beoj Shei reprumovan i odredene drustvene Kase Ik iz ackog geogea Show podracja, mote se pretpostait dx ta Cientea fa veze ofc $kog Kora stom klasom sh podratlem. Drug, oficiri mogu da raz javezetokom obivjan aout vais duznost, kao ma primer spe- Elaine veee sa Roagreenim koraitetuma fsa oni industrjama de protmode koriste ojae sluibe. Najad, vere poste presania vojne Flatbe mogu da bud odraa opsteg obrsca akwnosl oficra posto hnapuste vojmusb Ako, na primer, potau dase bave posebnom vr ‘om posal ako se nstaneu nekom posebnom dela zene, peetpo- ‘Sava je dato mode da povecautisjofcra nate segment deus, (2) Ekocomsit | ds resursl podredeni vast oficestog kora | sjcgovth vods Sto se vec deo naclonalnog proizvoda odvaja 7a vojne poitebe,| So r¢i be poedioacs shai uvojlancuzbama, bilo w vo omilrcivlaom svjstra, veh ce bi wea ofteisiog Kora njegowih yoda. Poveeane ik smaajenje resus ko su podredent vojno} vss, oogo ‘couse, ne mora a dovedu do promene te same vast Nvo, Alinsto 1 opses vojue vag maga ds ostanu savim konstantal oko Promena sainim fesusima kyl su podredent vojg| koe G) Hijerarjpea meduscboaspeepletnostoficeskog kora | dew nin grupa Vojnt ties} se povetavako anor oficuchog koe ste {matajne polotsje u nerojim stzukturama moc Vojat ia} se sw: je ako nevojnielprodsu nz polozsie kof sa orralno precvident a ofr for f Fresst populrnost oficeshog Kora nlegovh voda. Usled oft esog hora njegoih voda us jvnom anjenju savor Sh delora odredenih grupe u drava prema woe su otigledao MND ele- tment! odeedivanje vojaog ues. (Ova ete falzora Ge pomosi dase w axeenoj mes odeede poss: tei poliidhog wea rojke Vike i manje kvnatavan opseg ow ‘oviose pokaruje seen vojnog polite ocala. Speciean sda) {Uprirods vin odanes cx invesnu deja mestavojaog ules. Na pe- lie, povecanje ukupnog brojavojnog.osobla koje saz polozale telat wobleno chin ograncima ade, opravdava ak j¥eak 0 po: ‘vesanja stepena vojnogutiesh. Posen tip sabe u koje) rade vojar {Lmogao br da ukaze a ou kom domenu fe doo do povecana uth ‘KE ont $01 moa ca oda, na pres, w minisarsva spovjih pos a mogu dase nalae i ova droga seproentinavade, PROFESIONALNA ETIKA I POUTICKE IDEOLOGIE. Kxo Sto po- ‘sof Se razician chai prupa udjtensh uborbu za vias ta eo posto ni satan cviadh etka tidealog Shodno tonne, acne: [Buce fe uspostavi jedan sistema veedaost u ko bi Dil ubloplen! = fedna iw nizu vojidke vednosts jedae I lve vredoost s deuge Strane Vojnitha etka jekonketna sala uaiverzaln laa 00" tanaéaya soo on0 Ko je nevojno. Nema dihotomieizmed wong og uma" cvinog uma” Ima mnogo -clloh Ymove" aaa ee dubilo koje dve cine euike mote bit veca nego rita iedu Blo foje-od nf wine eu Shodao tome; vojaa eka se moze upired ‘ki samo sa pjeuicaim ctviaio erates U ov} anit cea ce B- Uuporedena set manfestacje edn vste eine ete ~ polis ke Mectogie. Poltickeiologis fe skup vrednosi | sawova ke ‘odnose ma probleme drtave-laeologe kaye e bit uporedeae so ‘Bom eukem su etn majnatanie w zapadagj kul: iberalzam, ss 4 reo wtidee Scar, wasksisam | Konzervatiizam Sta idcologia Ce bid ame tena wopitene rapetkine, neevisng od ajenihspecii@nd tbe Sin moaifesacu O srakoa sayy osaowno pian ce bit stspen {do toga esdeclogia upisnj, posmatrana kao scm ej shade ive euprotnostsavojtom exkom Liberatizam. Suicoa Wheraliama je indvdvlzam. On naghaiva anumnost i moral dostojaneno pojedine 1 prot = paitckom, ‘horcmalora | drusevecom sputavanj lita iobode. Nasuprot ome, Stojnik eit stra dafe Covel 740, slab iracionalan da nora ‘bude padreden grup Nols ced de prcodan ods izmedu ud etuje dae pricodan odecs mir. Uberalza sacra lise mode da sevoclbarmonlfy interest. Za Hrala tepeh aio kos padulirata svi od maksimalnog dsabadana int ‘idan ences 22 vojika on zai od subordinaci i speclicn ‘Se. Uberal gloifje samorsacivane. vinikposteinose Liberale 2am odbia organsi tear o dross Nasuproc vojiceam glee, Iiberaltam swatra da adsta prod promenliva du se mote po: provid obazoranjem fodgovaralcin drustvenim nsttacjma-Lbe- Falnovsnalna vero @ napredskumanjue anata store Verovacn jeje da ce Covel mat cena za sve poli probleme ostanjjuc {era rami nego na sof skustio. Vojaiieie mats slew dsm odosimgliberalzam obléno th ‘spores postojnje te ih umanjje ajen una) fe krtkue kxo feito So eiaerencho Wo. Liberalzam je klon dx prespotar da ca [sia macionalna bezbednost koji vjalel stead estan ugro- ena vee posto. beraipo alee eu vei] meri bav ekonora thc ta ponent ou bomen Adana Deon Sie ln Eo, ‘Pi eiign Rees tonne wees Lowponersherann viet Hel ‘Ertaws Leche anion 927 VD ina henderson ee Sect ot 1 natrtmer ott lng seen om Kamp ‘Mita ne non arm ec tonto etn tr henry aa ee sade Wa he Pega ee ihe Soc toh hres focehlog,Yee eran of Wan Nem ‘rt 139 ae eunann, Both New Yn ae fee em ene, Re na Se New York ih oto so sa vs tsa fan I vaton asian ve a Bh te ipa tema am hee seu maw: pase neg eine nie Noa »Jom i chonomskin bagostanjem, prot se welkim vim snag, Aipomatzssnovano| ta rset saga vonim sareume, Liber ‘am vrue de put ka mir sot oon Instctonaa seas, Exe ‘Simedunacedho pro, medunazeat! sds! medutarodns orgaet “cia Liberalization pacifticke stones alcelbera non Imulno podeza rt tos wt cp unapeedenaHberalndn ena ae Ko instrament naconalne poliiej nemo at ie pe ‘ih univerzanh gaéea prave | slobode ne Na ai, Meera se Brot it ener ig esto prams povonim aserina ‘ok pret acu apseakom sh ase pret ye Spectinn maniestcama Pumice Iibraam je woptno gover pry aarti sta orofsienaad Yi One cin Ks mn ako acer a ‘in jen oronncp precvon cba da ud ipsenn eee fatat iberana aca Ca hotles eels fenetberaih es vj aucun, Noa profeonas oe SS soli, neompcesnn | sedan nosy en) tonomile mora esloghe Nacanana Cobos josey Shinn xo ncoline Auton posane petrcan Skee os Boriay sorta aud? osanbusc narod ce st artic Fatcam. oj ct fem 2 es strarina sth edu ina pono tos fundamentaa rahe, Ose esse brinvats ao nonce seas tojina se eba Dolson ot Eno holt eto moguce flats lone kas aajcce veto Si pone vn it ort kan neh ancrene jedi ‘htaosba: a poite orbs tao aja edo abaroec aja a prtest saconsny da ao nescsmu eine, [asta povrania deta spat kao telocorcne mele ho) tomate o Komi mule Kasi | rd Engels ejnct eto ean In acam: Resta tapers ees i ek of ran, No Yl eines cee ‘orc 95. Rasden opis hneertvmn arn, ote eat dBm Boe es puchnow fatto ove Pon Resin al pean eo (id gu sana toner sirs ates dc eae Cone etic Towa yom Soy Soa Py New a 2 9 100 4. profes eco tine, keajait aver moralnost.. Dok vojatéko misjenjeprihyata rat lnsisticko misjenje romantiuje at nasive. Vojnikprizaaje neop- odnost i upotrebu sie fseta obo#sea stu kao ci sam po seb Vojmcka etika prinrats nvinost vodstea i discipline w Hjudskom Urusov, fasitam aaglatava Yehovn OC | sposobnost rode Kao Upsolutau duinose podeedivanja njegovoj vo ogledi na judsku prix ony Bisa fue oie se we oj Bert raj amp vj tan unvertaost d- ‘Sit cntin foeaveruje upton spestomor abranog nat {eile inerentm gendaons | horns wna vote: Vojcko Innes druge sane, fe skepieoow ednos 2a sakoga. Dok v- tir et tore albeal se enna anu, ose nai jem palo tore ebay uredenoaranle | pratia! emp ‘Rama, On sit ur! Yolen apoinin preprelama. 8 tgs {ee iatam je inant neg iberaran dlof ojhe ‘Seep wie gemini Nacuprot Were, fam ado pode lava dane kh oj seage Dok se iberl ota idee, aoja za bezbeanest deve, fe SeaTac ps ewan pot apes Spreane nertbore sole pate vj faba se malade 2. sirinaascowarevohcioaen po sao pba ijevimdsokobattrenja mol dave do kaj pani Fast ve “Tintern poaredenot svi drih vsti nto dda A ora oun ven profee sor da bade eos abojena na ‘apovarjul natin Dk hit ne he uo Saeko ke eral Canctanj sold form voy testa, om fe Ek ne TENET nase prema posta blo keh fvora modi van de {Sve Sen bce, za vere (oan at masovae vo, {huts aon renin de bude oe _Marksizam, Marksttttt popled na Zoveka Je fundamentalno sw- protan od vojulthog. Za markara cvek ew osnovl dobar ricions- ft ojeps kvare zie lnsttucje.On fe po prcodi v mica st drugim {judskim bieima. Ovals fe ie Covekose stan pre potetka itor je. Takvo Ce bit ajeqovo staje kad se djleitiki proces! okontaj. Dok matksiesicle mito odbia postojanje bin radika med hud fo ne ovom stone etupays ona siatra proletariat progres tjen of ergih Klas. Marista, sito vojaku, pal prowcava rooan aeons Inc ston Dak post clement eliénon u stslnom ponzvanja te, antene (sine, osovnipavas none jelinearan proves ‘an U ajo raresta, én voi, vidi torbu a asupton mena {vid sumo Kuss Barbu Dok vj prinvats ogy sees Se sobode w stor, arast ata da su av reas dogs ‘eierinisaatchonowskim snaeama, Mathai posed ns tars i je monisuch dot je vojntea geste porlstickn, Marks se, ‘aida, eye od weal po som wereaja dace sora doco Svog kiss osvarenjom vite i ananje uropiiog cvs 1 marsim i vojcika ea peivatajzoa) sie | gropau ud skim odoinn, Markit, meds, naghasova vainst chonomate toc dk wo, sino Nabil, states da je superoraost na Soni maéx Za asi osnova grape aes —foveeansea eo joj se zasniva objektivna evan kootala je otigledne, u naman ri ‘co ceo. Staka protesjadonadjara tena med sv iaberentniy [protesionalnih aspieacja poids kojacevannjevodiu drut iw > Jv ona mote da bude uvusens. Vojma profeal, bog 20g i2uzetpoe ata a drutwo | mbog elie moe on mort da lm ed je dears ‘ugrozeea, manlecrje ru tea uveeoj merlacpo navel bj drag profesional grapa U over odnosy se nam element iagiene nit nost Profesional uspeh prevodi so) eoptven pad pocsticudi po iti angatovanje Profesoaalac kj se pidrlava vedios sve pee {eslonalnog angatovansi posiuinort politi koji nso da oe 0 modi rad oj same, predtavijja diva 2u.ciaips Ali lement aba po- tojew ajvecem Broa uds iea sabo grup. Zoog toga se ert ‘iplizmeda a dea Ups alkada ne mote aliens pa ode samo dase lured ao da bude u vol manoj me podncSii. Antimiliavsticke idcologie su erctale w eapadaim dusevima, 2 ‘abievi vojme bezbecnosth ih proso dels 22 mod, #4 aagonie 104 4a pronase iso mnoge pojedince | grape te vojske da fea} dominantae uloge w ‘ova visdama.Onteu fo, medusi, bus u stanja da nine samo od Feu se svi profesionalaog posieds. li posto su ovi pojedine’ + ripe a vojbe il asjtakatnis pouuektanangezovaaih vac ftv! tavov! su Gest bil squatrani od strane nevojain grap2 £20 Uipisna vojateko milenje, Tako deviantal nevonight nastojeni ‘Sinick, kao De Gol, Ladendort Malartur se desto smatajy repre ‘entativnim peimerims vojnikog wma” U steari ova ui gra jt svoj police loge, rrazavaju veedgost koje potitu iz evo} bi overs OBRASCT CIVILNO-VOJNIH ODNOSA. pst odnosi meds se, profesionazme i Meologie ine mogs ‘in petri Kalan apova cline odacsa” Ovo #0, a0. fava dei ekstremi svaenoj peaks eaoroal odnostu bo fom drusiru lowing clemcate da il ve upova. Tod evs pet Upova dorwljvaju vsoenivo profesionaliama i objekuvaw civ onroly va pretposavjje nizak protesionazam | subjktivaa ct vlna koncols (1 Aniivjna ideotog, s0ka vojoa moé,atzak val prfesions- tzam, Ova tp civil vojalh odmass wopsteno govoret, nana se 0 frimnvalas cue hj voi profes oan ‘Freijengim Zemljama kad se pretje bezbednoat nena intenzivi fs opi mag oso ply mo Tro cc ee ‘ojnickog profesonalizmnat2 Zapadne Berope u droge zea Js Kolls 1 tor intima astavme deioksatje. Suodo tome, na Blghoma oko, w Aji Lats) Amerie ova Up civinosojh od ‘sa je imap tendency peevage. Drive kao Tusa wspele su somo Gr elie tesence da utdone fie fe polkike da kulvisuajthove profesionelao ponaianje ized. Japan je bo jedina elias oa Je fhugo sremena odrisvala oa) obrazac lilnowojaih odaosa. Onis, oun an oman on. can tn eo opiate aPast ets poesentany je remopucs po sen esa son eur pretnainen api 2a ee oreo ec. Eaten nn vp nom poe oe abe 105oj area kode, bl uerakterisutat xa Nemaek & Prvom svetshom cata i ea Sesinjene Dezve u Deagom sveskom rt, (@) Anvvojm ideslogi,nska rojnapolititka mot, lz vojnikd profesionallzam, Ove Kombinacyaelemenats se pave samt tno fe fe drstwenaideologih tako intensieno prisutna ds fe jain ‘emoguce da lsbegau ajen ue, bee obsir a ho) neh rekoal ‘toys moe. Civnowojal odaost wsxeremenie sceitarnidrtavamaa [maj tencencj a ovom pu; Nema tokora Drago veto Fr te bil lines ovom pu. {@) Antiojnaideologi, nists voing polka moti vs vom proiesionalzam Ovskvom tipy dvnowojin dagen event dew ‘iva ojina ima malo pret bezbedost. Itoi ov obrazac fe lmao prevag a Sjedinjenim Detavama od 2avretia Gridansog 308 4 potetka Deugog svetseog 23, (& Prorojoa ideolog, visoks vojnapollidka me vsok vojaikd profesionlizam. Samo dott tie se salno gala suoceno s2 pret Shama Bezbednost hoje ms Weologgu kos ga simp prema vo ‘ickim vrednostima, moze 6a dazol sok ato vojieke poliicke not, da ipa rade yojnil profesanalzam «objet elas fontotu. erovarno aujsakautje ostarene ove vanjante cviine- ‘vojnn nos bla ono u Prusko} NemaZko}tokom epobe Bina ‘Motes 1860 ~ 1880 ) rowwjna Weologia, nia mv vojnidke politicke moet |v sok vojaihs profes Se mote otekivat 8 dr eva relavne oslobodenom od pretnje bebednost u kome domi llfju konzervauvne i druge ldeoloue koje wae simpave prema ‘jackin stzvorima. Civino-sojy odnost u Britanit dvadecetog ‘yeka bu, fvesno} mer eal rom tipu odnosa 106