NASTAVNO-NAUCNOM VECU ELEKTRONSKOG FAKULTETA U NISU Predmet; Izvestaj Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mr Dragane U- Zivaljevic Odlukom Nastavno-nauénog veéa Elektronskog fakulteta u Nisu ‘br. 07/03-025/17-003 ‘od 25.05.2017. godine, imenovani smo u Komisiju za ocenu { odbranu doktorske disertacije mor Dragane U. Zivaljevié pod naslovom DIREKTNA SINTEZA DIGITALNIH FILTARA ZA PODOPSEZNO KQDOVANTE as y ATT nat Fipauropo 2-70. /¢ Pose detaljnog pregleda navedene doktorske disertacje, podnosimo sIRdeC Bpol er/a5. 05 )t--4 IZVESTAS Doktorska disertacja mr Dragane U. Zivaljevié pod naslovom “Direkina sinte® digitalni fitara za podopseéno kodovanje” izlodena je na 12) strani) formata Ad i sadr2i slike i 10 tabela, Disertacia ima logiéan tok i precizno je jezicki formulisana. Podeljena je na Sest glava: Uvod, Osnovni teorijski principi sistema podopseZno kodovanje, Nova vranke fitara pogodna za podopse2no kodovanje, Korekeija faznog izabligenja w IIR bankama fara, Zakfjutak i Prilozi, Na kraju discrtacije dat je spisak koriséene Ierature, koji sadr2i 102 bibliografske jedinice. Disertacja je radena u LaTeX paket U Uvodu je istaknut znaéaj obradene teme, data je krititka analiza radova k codnose na predmet disertacije, predoteni su osnovni ciljevi i izlozena Je organizacija disertacije, Diskretni sistemi sa viestrukim odmeravanjem (multirate sistemi) imaju primenu ‘L obradi audio signala, obradi slike, obradi video signala, tehnikama 2 ‘otklanjanje Suma, Skremblovanju, adaptivnoj obrada signala, implementaciji wavelet ‘transformacija itd. Veliki bro} primenjenih tehnika u ovo} oblasti bazira se na t2y. podopseznom kodovanju koje s© implementira pomoéu kvadraturnih bank’ fitara (QMIF - Quadrature Mirror Filtar banks). Dvokanaina banka filtara predstavlja osnovni gradivni blok za realizaciju vigekanalne banke fitara, U dvokanalnim QMF bankama, ulazni signal se razdvaja na da frekvencijska podopsega, Koji se dale pojedinagno obraduju sa nizom frekvencijom odmeravanja a zatim na see formaraju ponovo jedan Kompozitni signal. Na taj natin moguée je postiéi smanjenje Kompleksnosti prilikom realizacije, smanjenje zahteva 78 memorijskim skladistenjem, veéa seen rada itd, Prilikom projektovanja banki fltara vazno je postiéi dobra frekveneijsku vclektivnost zmedu podopsega iu isto vreme zadovoljavajucu rekonstrukciiy uulaznog signala pri emu je idealno da iztazni signal bude zakasnela replika ulaznog signala. U ovo glavi data je podela banki filtara u zavisnosti od vrst filtara Koji se primenjuju. U nastayku je izvrsena sea usiova koje treba ispuniti prilikom realizacije, pri Eemu su mavedene prednosti i edostaci ovakvih sistema. Takode, dat je i istorjat razvoja bank! Glare podopseZnog Kodovanja i ostalih aspekata multirate sistema.LU drugo} glavi dati su osnovni teorijskiprine'Pi koji se odnose na dvokanalnu rekurzivny kvadratury banku fitara, Kako su. tez1 detaljno obradene dvokanalne QMF anke filtara sa beskonaénim impulsnim odzivom (UR — Infinite Impulse Response) ¢ priblizno savrSenom rekostrukeijom (NPR = Neat Perfect Reconstruction), opisani su osnova Melovi ovakvih sistema, prineip rada i nabrojana jzobligenja koje treba prevazici prilikom realizacije. U sklopu toga, izvréena je analiza ‘transformacije digitalnog signala kada se on ovede na ulaz banke filtara. Pokazano je da ‘zlazni signal, koji zavisi od ulaznog signala i prenosnih funkeija fitarskih bank analize i sinteze, w sebi nosi amplitudsko izobligenje, fazno a ligenje i preklapanje spektra (aliasing). Kako je cilj projektovanja banki filtara obezbedit ‘fe izlazni signal banke filtara bude zakasnela replika ‘ulaznog signala, ova izobliGenja treba potisnuti, Sto odreduje dali tok projektovanin. ‘Komponenta izlaznog signala nastala usled aliasinga, Koji se javija kao postediea preklapanja spekira niskopropusnog i visokopropusnog filtra, ponistena je adekvatnim izborom ‘niskopropusnih i visokopropusnih filtara u banc! sinteve, Dale, na filtre analize i sinteze primenjena Je polifazna reprezentacija tj, usvojeno je dda su polifazne Komponente allpass funkcije, Sime je iz funkcije distorzije eliminisano amplitudsko izobligenje pa preostaje fazno igobligenje odredeno faznom karakteristikom nisko frekvencijskog filtra. ‘Treéa glava posvecena je definisanju niskopropysne prototipske funkeije na osnovt koje se dalje generiSu fittri anatize i sinteze kao gradivni blokovi banki filtara. Poseban naglasak stavljen je na izbor niskopropusniog prototip filtra koji je potrebno definisati na samom potetku projektovanja banke filtara, a Koji dalje specificira fitre analize i sinteze Isbor NF prototipskog filtra je najvazniji korak u projektovanju banke fitara jer sve ostale Karakteristike sistema proistiéu iz njegovih arakteristika. Generalno gledano, postoji veliki ‘proj moguénosti za izbor prenosne funkcije prototipa NF filtra a optimalan izbor je uvek prilagoden konkretno} primeni. Od poznatih fitara, komplementarnu dekompoziciju moguce je ivesti samo kod Buttervorthovor i liptikog filtra, s obzirom da je neophodan uslov da tude komplementari po snazi tj da karakteristika slabljenja ima jednak broj ekstremuma propusnom i nepropusnom opsegu. Tako same nyihove prenosne funkeije ispunjavaju potrebne i dovoljne uslove da bi se primenile kao prototipska funkeija. U ovo} glavi predlozena je direktna sinteza nove ‘Klase rekurzivnih digitalnih filtara, kao prototipske funkeije koja zadovoljava usloy 72 komplementarnu dekompoziciju. Ova Klas fitara nazvana je Prelazna klasa filtara jer se nent kkarakteristike prostiru izmedu arakteristika Butterworthiovog i Elipti¢kog filtra. Njena pret art funkcija projektovana je tako da zadovoljava sve uslove komplementame dekompozicije tj, svi polovi banke filtara vataze se na imaginarno} osi a sve nule lebe na jedinifnom ‘krugu ime je ispunjen uslov ‘minimalne faze. Opisan je proces projektovanja Prelaznih filtara 25 klase funkeija sa jednom, dve, tri i etiri Konane nule prenosa. IzraGunavanje Koeficjenata preset funkcije Prelazne klase ‘tara formulisano je kao inverzni problem. Data je Prenostl funkeija kvadrata amplitudske arakteristike Prelaznih IR. filtara. Primenjen je umeriski postupak za_utvrdivanje hstremnih vrednosti Karakteristike slabljenja, u cilia da se ova funkeija podesi tako da ima vriniemaks (equitipple) karakteristiku w propusnom i nepropusiity copsegu. Dalje, primenom ‘dgovarajuée frekvencijske promenljve, dobijena je prenosna funkcija niskopropusnog filtra 1u digitatnom domenu sa svim polovima na ‘maginarnoj osi i svim nulama na jedinignom terugu uz ravni. Zatim su usvojeni polovi koji lebe wnt jedinisnog kruga na osnovu kojih je dobijena digitalna prenosna funkeija prototipskog NF filtra, Ova finkcija je razlozena na dvaallpassfiltra komplementarnom dekompozicijom. Konaéno, niskopropusn! | visokopropusni filtri, kao komplementarni par, izvedeni su iz ovih allpass fitara “Za klasu Prelaznih fitara sa jednom konaénom nulom prenosa izvedeni su koeficijenti prenosne funkeije u zatvorenom obliku sto znaéajno olakSava postupak projektovanja. rrrena ovako dobijenih koeficijenata je znatajna jer se pri konverzji frekvenciie odabiranja zahteva filtar sa najmanjom moguéom kompleksnoscu. ‘Za sve Klase Prelaznih fitara date su karakteristike slabljenja uporedno Butterwothovim i Eliptickim karakteritikama slablienia kako bi se ustanovile prednosti mane predlozenog filtra u odnosu na ova dva fir, Takode su u tabelama dete vrednosti polova i nula za sve klase Prelaznih filtra, Karakteristike slabljenja na svim graficima date su rorovimainy vrednost slabljenja u nepropusnom opsegu od 40dB kako bi se omogvé poredenje svih tipove filtara, Na polovini frekveneijskog opsega vrednost slabljenja iznosi 3B s obzirom da su u pitanju halfband filtr. va Prema klasi fitara sa jednom Konatnom nulom izvtSeno je poredenie arakterstka slabljenja za isti stepen viSestrukosti konjugovano-kompleksne mule prenosné funkcije a za raziGti red filtra, Zatim je prikazano poredenje ovih karakteristika za isti red firs ali 2a razlgite stepenevitestrukosti Dati su poloZaji polova i nula za pet, sedmi, deveti i jedanaesti red filtra kao i odgovarajuéi Koefieijentiprenosnih funkeila. Takode je izvreno poredenje Prelazne klase filtara petog, sedmog, devetog i jedanaestou reda sa vertermowthovim | Elipti¢kim filtrom istog reda. Zakljuceno je da Prelazni fir imaju boty lektivnost u odnosu na Butterworthov fia, a neSto lsiju u odnosu na Eliptidki. Medutim, kako je Eliptitki fit projektovan koriséenjem bilinearne transformacij, njegovi polovi nisu tistoimaginarni a realni delovi polova se povesavaju sa poveéanjem reda fra, Ovo dovodi do sreske kod amplitudske karakteritike visokofrekvenciskog fila, Sto znaéi da Prelazni fit postidu veéu taénost pri Komplementarnoj dekompozieij u odnosu na Flint filtre. ‘Opisan je postupak Komplementame dekompozicje Prelazne Kase fara na dva allpassfikra eije su prenosne funkeje takode date za peti, sedmi, devet i jedanaest red filtra, Za eve ove moguénosti prikazane su karakteristke slabljenja NF/VF komplementarnog PAC dobijenog sabiranjemvoduzimanjem prenosnih funkeija allpass fara, Za klasu Prelaznih fitera sa po dva ckstremuma u propusnom i nepropusnom opsegu dale su halfoand snareistike slablienja za sedmi, devel, jedannest i trinasti red. Za klasu Prelazih fitera sa po i ekstremuma 1 propusnom i nepropusom opsegu date su hal/band karakteristike Slablenja za devet i jedanaesti red a za klasu prelaznih fitara sa po Getii ekstreme propusnom i nepropusnom opsegu 7a jedanaesti i trinaesti red. Za sve slugajeve dati su polozaji polova i nulatabelarno i grafitkt kao i koefejentiprenosnih funkeija. ObjaSnjen je postupak komplementarne dekompozicie, date su prenosne funk allpass filtara i prikazane bdgovarajuée karakterstike slabljenja dobijenih NF/VF komplementarnih parova ‘Na osnovu dobijenih rezultata doslo se do sledecih zakjucaka: {@ Prediozena klasa Prelaznih fitara za sintezu dvokanalne banke filtaa, ima polove sa tisto imaginarim delom Gime je obezbedena visoka tatnost pri komplementarnoj ekompozicij koju Eliptickiftar ne moze postii standardnom metodom aproksimacie. (6) Praktitna realizacija nove Klase je jednostavnja w odnosu na Elipticki far s obsirom da ima vigestruku nulu u 2 =I i da moZe da ima manje parova konjugovano- kompleksnih nula na jedinignom krugu. (© Polovi Elipttkog filtra nagomilan su u okolin vice propusnog opsega irastojanie iamedu njth se smanjue sa porastom reda fitra, Ovo zahteva veliku duzinu digtalne rei 2aimplementaciju filtara visokog reda. Nova Klasa ima aproksimativno ckvidistantni raspored polova na imaginamo} osi pa se moze realizovati sa manjom duzinom digitalne re&i u odnosu na Elipti¢ki filtar. (a) Nova klasa predloZenih filtara ima vetu stabilnost u odnosu na Elipticki filtar s obzirom da su polovi smesteni blize koordinatnom podetku, odnosno dalje od jedinitnog kruga. Da bi predlozena originalna reSenja bila potpuna i imala praktitan znataj, u éetvrtoj alavi disertacie predlozena je korekcija faznog izoblitenja koje je preostalo poste eliminaeije daiasinga i amplitudskog izobligenja opisanog u drugoj glavi. Fazno izobligenje potice od nelinearnih faznih karakteristika allpass filtara u prenosnoj funkeiji distorzije QMF banke i njegova korekeija izvedena je uvodenjem faznih korektora éije se prenosne funkije dobijaju primenom MATLAB softvera, Kaskadnim povezivanjem faznih Korektora. sa postojecim flipass funkcijama moze se dobiti grupno kaSnjenje sa mini-maks karakteristikom. U okviru fovog razmatrana je korekeija grupnog kasnjenja kod QMF banke Prelaznog tipa fitara, Butterworthovog i Eliptigkog filtra pri emu je izvrSena i analiza uticaja reda faznog korektora na tatnost rekonstrukcije signala. Treba napomenuti da se isti fazni korektori mogu primeniti i na niskopropusnu i na visokopropusnu funkeiju banke filtara s obzirom da se polovi prenosnih funkcija niskopropusnog i visokopropusnog fitra poklapaju na imaginarnoj bsi, dok njihove nule prenosa leze na jedini¢nom krugu u z-ravni pa nemaju uticaja na faznu karakteristiku filtra. U petoj glavi sumirani su rezultati disertacije kroz precizno definisane doprinose i izvedeni zakljuéei do kojih se doslo tokom rada na disertaciji, Jedan deo prikazanih rezultata verifikovan jeu nekoliko naugnih radova objavijenih u medunarodnim tasopisima i zbornicima sa medunarodnih i domaéih konférencija, Sto je i citirano u okviru literature. Takode su dati moguéi pravei daljeg usavrSavanja na ovom polit. U gestoj glavi pokazani su principi komplementarne dekompozicije na konkretnim primerima poznatihfiltara i razradeni su osnovni pojmovi Koji se pominju u disertaciji: pojam polifazne reprezentacije, dekompozicije na alipass fitre i projektovanje NF/VF fiekvencijskog para. S obzirom da su oni veé detalino opisani u navedenim referencama, ovde je napravijen samo kratak pregled njihovih definicija kako bi se olakSalo praéenje toka disertacije, Rezultati iz ove disertacije predstavijaju znatajan doprinos razvoju_ teorlje podopse2nog kodovanja koje treba da omoguéi efikasan prenos signala uz zadovoljavajue! kvalitet i prihvatljiva kompleksnost. Data su reSenja koja omogucavaju generalizactju ‘generisanja prototipske funkeije. Postupkom komplementarme dekompozicije omoguéeno je da se isti hardver Koristi za realizaciju niskopropusnog i visokopropusnog dela banke filtara Sime se postize znaéajna uteda pri implementaciji.ZAKLJUCAK Na osnovu uvida u podnetu doktorsku disertaciju i uradene detaljne analize, moze se zakljuditi da doktorska disertacija mr Dragane U. Zivaljevié sadr2i niz originalnih nauénih doprinosa u razvoju digitalnih filtara sa podopseznim kodovanjem, Kojima su prevazideni neki od postojecih nedostataka i ogranigenja, Rezultati istrazivanja su od zataja, kako sa nauénog, tako i sa stanovista moguénosti prakticne primene, Imajuéi u vidu znataj obradene problematike i ostvarene nauéne rezultate kandidata, komisija predlaze Nastavno-nauénom veéu Elektronskog fakulteta u NiSu da prihvati ovaj izvestaj i da kandidatu mr Dragani U. Zivaljevié odobri usmenu odbranu doktorske disertacije pod naslovom Direktna sinteza digitalnih filtara za podopseZno kodovanje. Ni8, 10.10.2017. Clanovi Komisi Dr Saka Nikolié, vanredni profesor Elektronskog fakulteta u Niu \ Mule A Dr Gradimir Milovanovié, redovni profesor, akademik SANU Dr Zlata Cvetkovié redovni profesor Elektronskog fakulteta u Nisu Dr Goran Stanti¢ docent Elektronskog fakulteta u NiSu Dr Nebojsa Raitevié vanredni profesor Ek skog fakulteta u Nisu a iE