zbog rizika da nastavni kadar ne zapadne u zaputanje stvari filozofije ne obnavljajui

i ne nadgradjujui svoja znanja. Taj ivi rad duha mora se odravati na svim nivoima
obrazovanja kako bi filozofija imala potvrdu u samoj sebi, te kako bi pripremila valja-
ne odravatelje zadatka miljenja.

Arhe, III, 5-6/2006

UDK 37.02 , 371.3 : 372.81
Pregledni lanak

URICA CRVENKO
Filozofski fakultet, Novi Sad

PROGRAMSKI CILJEVI I ZADACI

NASTAVE FILOZOFIJE
I

Program nastave filozofije u IV razredu srednje kole istovetan je za uenike svih

gimnazijskih i strunih srednjokolskih usmerenja.
Struktura programa nastave filozofije u IV razredu obuhvata, unutar posebnih po-
glavlja, odreenje filozofije, antiku i srednjovekovnu filozofiju, filozofiju novog doba
i savremenu filozofiju.
Cilj nastave filozofije je unapreenje opteg obrazovanja i upoznavanjem glavnih
sadrina i razvojno-istorijskih tokova filozofskog miljenja.
Zadaci nastave filozofije su:
razumevanje filozofskih problema i njihovih reenja na primerima najveih
dostignua filozofske misli, kao i osposobljavanje pozitivnim transferom za razumeva-
nje drugih teorijskih i praktinih problema,
unapreivanje opteg obrazovanja uenika sagledavanjem opte-teorijskih i
humanistikih tokova miljenja koja su uobliavala odreene istorijske epohe i ini-
la osnovu savremenih humanistikih i kritikih orijentacija (Slubeni glasnik RS-Pro-
svetni glasnik, 1991.).

Naveemo, po poglavljima, vaspitno obrazovne zadatke:

1. Odreenje filozofije. Odreenje filozofije treba zapoeti upoznavanjem
uenika sa ljudskim pobudama za filozofskim istraivanjima, izvorima i karakteristi-
kama filozofskog naina miljenja, sa odnosom filozofskog shvatanja sveta prema mit-
sko-mitolokim, religioznim i drugim predstavama sveta, sa razlikama i slinostima fi-
lozofije, nauke i umetnosti.

404
 Naroitu panju treba posvetiti onim pitanjima i problemima koji ine sutinsku
vrednost osnovnih pravaca u filozofiji.
2. Antika filozofija. Uenici bi trebalo da se upoznaju sa filozofskim kon-
cepcijama o prirodi i oveku, sa filozofskim sistemom Platona, Aristotela i da shvate
znaaj antike filozofije za celokupnu kasniju filozofsku misao.
3. Srednjovekovna filozofija. Uenici trebalo bi da se upoznaju sa nastan-
kom hrianstva i nainom tretiranja nekih problema koji za ishod imaju odnos filozo-
fije i religije.
4. Filozofija novog doba. Uenici trebalo bi da se upoznaju sa odnosom fi-
lozofije i posebnih nauka, sa metafizikim koncepcijama u novom veku kao i sa nastan-
kom moderne politike filozofije.
5. Savremena filozofija. U odeljku savremene filozofije treba celovito obra-
diti filozofske pravce, na uenjima najsavremenijih predstavnika, a u skladu sa njiho-
vim istorijskim javljanjima.

Uputstvo za nastavnike:

Nastavnik treba da koristi savremene metode u nastavi kako bi se uenici osposobili

za uspeno voenje razgovora i diskusiju o svim aktuelnim filozofskim problemima.
Za pronalaenje provokativne osnove i odabiranje problema treba koristiti izvorne
tekstove filozofa. Navikavanje uenika na korienje izvornog teksta kao osnovne in-
formacije omoguie prevazilaenje slabosti udbenike i prirune literature i doprine-
e razvijanju potrebe za autentinijim filozofskim samoobrazovanjem kod uenika.
U procesu ispitivanja i procenjivanja navedenog gradiva treba uzimati u obzir sve
steene vrednosti i nivoe znanja: korienje literature, uestvovanje u diskusiji, uoa-
vanje pravih problema i postavljanje smiljenih pitanja. Neophodno je uoiti i vredno-
vati postignuti uspeh uenika u razvijanju sposobnosti samostalnog i kritikog milje-
nja o oveku, njegove stvarnosti i perspektive (Slubeni glasnik RS-Prosvetni glasnik,
1991.).
Trebalo bi istai da su navedeni ciljevi i zadaci veoma uopteno formulisani, te da
ih je neophodno operacionalizovati u nastavnom procesu.

II

Didaktiko metodika organizacija nastave filozofije metode i metodiki

postupci. U Pedagokoj enciklopediji se istie da je bilo nastojanja da se nekim me-
todama pripie univerzalan karakter, ali se ubrzo pokazalo da u nastavi ne postoji jedna
metoda koja bi bila dovoljna i koja bi mogla da ispuni sve zahteve i oekivanja koje po-
stavlja drutvo na odreenoj etapi svog razvoja. U savremenim uslovima su neophodne
takve nastavne metode koje e podsticati razvoj saznajnih sposobnosti uenika, njiho-
vih interesovanja, unutranjih motiva za uenje i slino, i koje treba spretno kombino-
vati sa proverenim tradicionalnim metodama (Pedagoka enciklopedija, 1989., 98).
Stipan Juki smatra da su istraivanja pokazala da su u tradicionalnoj nastavi domi-
nirajue verbalno-tekstualne, a da su zanemarene ilustrativno-demonstrativne i labora-

405
torijsko-eksperimentalne nastavne metode. Osnovna karakteristika primene navedenih
metoda u tradicionalnoj nastavi je, pored ostalog, i u tome to se pri njihovom korie-
nju ne potencira istraivaki i samostalni rad uenika, nego i dalje glavnu ulogu ima na-
stavnik. Tano je da se svaka od metoda moe koristiti tako da se u nastavnom proce-
su uspenije neguje subjekatska pozicija uenika, ali tradicionalno shvatanje ovih me-
toda i njihova primena, to joj ne omoguuju (Juki, S., 2001.).
Napominjemo da su nam monoloke, dijaloke i demonstrativne metode itekako ne-
ophodne i u modernoj nastavi u kombinaciji sa istraivakom metodom. Ovakva kombi-
nacija moe uticati na evazilaenje tradicionalnih modela organizacije nastavnog rada.
Kako je predmet naeg istraivanja bio mogunost primene savremenih nastavnih
metoda u nastavi filozofije, zbog specifinosti samog predmeta, opredelili smo se za
istraivaku metodu istraivanje u tekstu u kombinaciji sa dijalokom metodom he-
uristikim razgovorom i diskusijom, koje je imalo istaknutu ulogu u eksperimentalnom
programu naeg empirijskog istraivanja.
Istraivanjem u nastavi se smatra individualni ili grupni rad, koji je pod kontrolom
nastavnika, usmeren ka traganju za odgovorima na postavljano pitanje ili reenja po-
stavljenog zadatka uz saoptavanje rezultata kako nastavniku tako i svim uenicima u
odeljenju. Prema tome, kad god u nastavi uenici individualno, u grupi ili u paru imaju
zadatak da samostalno otkrivaju ono to im je nepoznato, a da pri tome rezultate svojih
traganja za odgovorima ili reenjima saoptavaju nastavniku ili svim uenicima u ode-
ljenju, koristimo istraivaku nastavnu metodu.
Ovom metodom potencira se samostalni i stvaralaki rad uenika, njihovo samo-
stalno planiranje, prikupljanje injenica korienjem razliitih izvora znanja, samostal-
na analiza injenica, njihovo tumaenje i samostalno saoptavanje rezultata sopstve-
nog istraivanja.
U ovakvoj nastavi, nastavnik je najmanje u ulozi prenosioca gotovih znanja uenici-
ma posrednik izmeu izvora znanja i uenika, organizator, usmeriva nastavnog pro-
cesa, identifikator, dijagnostiar i saradnik koji prati razvoj uenika i prilagoava zah-
teve njihovim individualnim mogunostima i sposobnostima (Juki, S., 2001.).

- Istraivaka metoda. Istraivanje u tekstu skoro u svim nastavnim predmetima

ima potrebe da se uenici u nastavnom procesu stave u situaciju da u konkretnom tekstu
tragaju za odgovorima na postavljena pitanja ili zadatke (Juki, S., 2001., 291).
Istraivaki zadaci slue da se maksimalno iskoriste intelektualne sposobnosti ue-
nika tako to se, pomou njih, sistematino stimulie i izotrava italaka panja i po-
buuje kritika i istraivaka radoznalost.
Istraivaki zadaci se mogu podeliti na istraivake zadatke na nastavnom asu i
na pripremne istraivake zadatke, koji se unapred daju uenicima, te ih ostvaruju kod
kue a funkcija im je priprema uenika za nastavni rad. Pod spretnim vostvom na-
stavnika mogue je rasplamsati matu uenika, motivisati ih za samostalno istraivanje
i omoguiti da rezultati obrade odreenog teksta budu uspeniji.
to se tie pripremnog istraivakog zadatka, koji se daje unapred uenicima, nije
dovoljno rei: Proitajte jer emo na sledeem asu razgovarati o tome.

406
 Zadatak, bez obzira da li dat za rad na asu ili za pripremu za sledei as, mora biti
konkretno formulisan, jer e samo tako usmeriti uenika ka traganju za pravim odgo-
vorom na postavljena pitanja ili postavljene zadatke.
Uspenost reavanja postavljenog zadatka bie potpuna samo ako uenici budu u
ulozi istraivaa jer e tako biti motivisani na maksimalnu misaonu aktivnost pri obra-
di teksta (Juki, S., 2001.).
Istraivaka nastavna metoda se obavezno kombinuje sa dijalokom, monolokom
i metodom demonstacije. to je kombinacija kvalitetnija, time je i saznavanje uenika
uspenije. Uenje, zasnovano na osnovama istraivake nastavne metode, moe biti us-
penije, znanja trajnija i primenljivija.

- Dijaloke metode (metoda razgovora) heuristiki razgovor i diskusija. Metoda

razgovora (dijaloka) je metoda u kojoj se nastavni zadaci ostvaruju u obliku pitanja i
odgovora, u razgovoru nastavnika sa uenicima ili u obliku rasprave. Moe se koristiti
uspeno u svim tipovima i etapama nastavnih asova, a najvie se praktikuje prilikom
ponavljanja, uvebavanja i proveravanja znanja. Naravno, moe se koristiti i pri obradi
gradiva ali uenici tada moraju imati potrebno predznanje.
Razgovor u nastavi je tematski odreen, logiki strukturiran i usmeren ka odree-
nom cilju, i treba da ima mesta kako za nastavnika tako i za uenika pitanja. Uloga
pitanja u nastavnom razgovoru je veoma znaajna. Iz sadraja pitanja lako se izvlai za-
kljuak o karakteru miljenja onoga koji pita.
Didaktika funkcija pitanja je da podstie samostalnost uenika, da usmerava ue-
nikovu misaonu aktivnost, da proverava uenikovo znanje i da uenika zadri na ono-
me to je bitno. U nastavi postoje pitanja kojima se trai reprodukcija injenica ili pi-
tanja kojima se trai sagledavanje veza meu injenicama odnosno to su pitanja kojima
se podstie ueniko miljenje.
Pored provere znanja, prema postavljenom didaktikom zadatku, razgovor se vodi
radi sticanja uverenja i razvoja sposobnosti kao i radi ponavljanja gradiva. Razgovor
moe biti strogo kontrolisan i njega vodi nastavnik, zatim slobodan njega vodi na-
stavnik ali iz drugog plana i rasprava razgovor u kome se sueljavaju miljenja.
Heuristikim razgovorom se ubrzava razvoj uenikog logikog miljenja a to je ta-
kav oblik razgovora u kome nastavnik pomou razvojnih pitanja podstie uenike da,
na osnovu prethodnih znanja, samostalno zakljuuju (Vilotijevi, M., 1999.).
U Pedagokom leksikonu se istie da je dijaloka metoda jedna od metoda zajed-
nikog rada nastavnika i uenika i da se zasniva na razgovoru nastavnika sa uenicima.
Heuristiki razgovor je razgovor koji vodi ka pronalaenju istine. Odnosno, heuristiki
razgovor je razgovor u kome nastavnik vetim postavljanjem razvojnih pitanja, podsti-
e uenike da sami, sopstvenim naporom i miljenjem, a na osnovu prethodnih znanja i
iskustava, dou do odgovarajuih novih saznanja (Pedagoki leksikon, 1996.).
Dijaloka metoda-metoda razgovora spada u metode zajednikog rada nastavnika
i uenika kojom treba da se ostvare odreeni rezultati u okviru postavljenog didakti-
kog cilja. Zasniva se na pitanjima i odgovorima, razgovoru nastavnika sa uenicima,
to ini njenu osnovnu karakteristiku (Pedagoka enciklopedija, 1989.).

407
 Znai, razgovor omoguava verbalno komuniciranje, koje je ispunjeno odreenim
sadrajima, idejama, tako da istovremeno predstavlja i misaono komuniciranje pa pru-
a velike mogunosti za upravljanje procesom saznavanja. Dijalog-razgovor omogua-
va nastavniku da podstakne miljenje i misaone aktivnosti uenika i da, na osnovu od-
govora uenika, proverava celishodnost postavljenih pitanja i opravdanost svojih po-
stupaka u nastavi. Na osnovu toga moe unositi razne korekcije u pogledu dopuna ma-
terije koja se obrauje, to obezbeuje i aktivan poloaj uenika kao uesnika u sticanju
i obogaivanju znanja. Za primenu ove metode potrebno je da uenici raspolau izve-
snim podacima i znanjem o materiji koja se obrauje i kada nova istina logiki sledi iz
ranije poznate.
Dijaloka metoda je korisna za dublje razumevanje problema o kome se raspravlja,
za razvijanje kritikog miljenja, za potpunije razumevanje pojmova i razvoj sposob-
nosti u reavanju problema.
Metodu diskusije predstavlja dobru kolu miljenja jer prisiljava uenika na jasnost
misli, stvaranje vlastitih stavova i preciznost u njihovom formulisanju. Nastavna korist
ove metode je u injenici da se gradivo koje je na ovakav nain savladano due pamti i
dublje usvaja. Ono to smatramo bitnim i karakteristinim za diskusiju sastojalo bi se u
tome da ona proizilazi iz suprotnosti, a ne iz identinih gledita i da ona predstavlja ra-
zvoj misli iz sukoba dva ili vie razliitih stavova. Upravo ta dinamika, kojom se u dis-
kusiji misao kree vana je za efekat primene ove metode u nastavi. Ono ime disku-
sija moe uzbuditi jeste upravo mogunost afirmacije vlastitog shvatanja koje najee
nije jo dostiglo svoju obrazloenu formulaciju. Tok diskusije omoguava da se noena
misao izrazi, da se uporedi sa ostalima i tako afirmie. Kako je potvrivanje vlastitog
stava adolescentima vrlo vana, jer u odreenom vidu predstavlja i oblik njihove line
afirmacije u odeljenju, to znai da ih diskusija i emotivno angauje.
Za sadraje diskusije potrebno je odabrati takvu temu koja sadri u sebi problem o
kojem bi mnogi od uenika mogli neto da kau bez obzira na predznanje, oslanjajui
se iskljuivo na svoje iskustvo i misaone sposobnosti. Jedino tako se moe angaovati
maksimalan broj uenika.
to se tie nastavnika koji primenjuje ovu metodu potrebna je intelektualna angao-
vanost odnosno sposobnost da prati ceo kompleks interakcija, da vodi i usmerava dis-
kusiju a da ne izgubi nit ili strpljenje zbog njene kompleksnosti. Pri primeni ove meto-
de zahtevi koji se nameu nastavniku su i socijalna fleksibilnost, demokratinost i to-
lerantnost, kultura verbalnog komuniciranja, spretnost u voenju diskusije i razvijanje
odreene emocionalne klime.

408