Elektrotehniki fakultet

Univerzitet u Beogradu

OPTIKE
TELEKOMUNIKACIJE
Dr Dejan Gvozdi, prof.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 1

Informacije o kursu
ifra kursa: OT3OT 6
Nivo Osnovne ESPB 6 Semestar:
OS3OT 6
kursa: studije
j
OF4OT 6

Naziv kursa: Optike telekomunikacije Godina studija: 3

Predava: Dr Dejan Gvozdi

Ciljevi kursa: Upoznavanje studenata sa optikim prenosom informacija.

Razmatranje fundamentalnih fizikih pojava koje utiu na
pravilno funkcionisanje optikog komunikacionog lanca.
Razumevanje funkcionisanja osnovnih optoelektronskih
komunikacionih naprava.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 2

Sadraj kursa
1. Pet generacija optoelektronskih komunikacionih sistema. Osobine
svetlosti. Tipovi optikih vlakana. Zrana teorija. Modalna teorija.
Maxwell ove jednaine.
Maxwell-ove jednaine Slabljenje i disperzija u optikim vlaknima.
vlaknima

2. Poluprovodnike laserske diode (LD). Materijali za izradu LD. Princip rada

LD: struja praga, izlazna snaga i efikasnost, jednaine prelaza i frekventni
odziv. Vrste LD. Svetlee diode (LED). Poreenje LED i LD.
Elektroluminiscencija, efikasnost, karakteristike i frekventni odziv LED-a.
Optiki predajnici.

3. Tipovi fotodetektora. Proces fotodetekcije. PiN fotodetektori. Lavinski

fotodetektori (APD). um i frekventni odziv PiN i APD. Optiki prijemnici.

4. Performanse optoelektronskih komunikacionih sistema. Podela prema

generaciji nastanka. Topologije i osobine. Projektovanje optikog point-
to-point linka.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 3

Metode predavanja i literatura
Metodi predavanja:
predavanja + vebe na tabli sa reavanjem zadataka + laboratorijske vebe
M t di ocenjivanja:
Metodi ji j
Pravila polaganja ispita i nain formiranja ocene istaknuta su na web
prezentaciji kursa i na tabli pored sobe 86.
Literatura:
Zbirka zadataka iz optikih telekomunikacija, Milan
Bjelica,
j , Petar Matavulj,j, Dejan
j Gvozdi,, Akademska misao,, 2005.
Optical Fiber Communication, Gerd Keiser, McGraw-Hill, 2000.
Fiber-Optics Communication Systems, Godvin Agrawal, John-Wiley & Sons,
Inc., 1997.
Sajt sa materijalima http://nobel.etf.rs/studiranje/kursevi/of4ot
Pristup materijalima je ifrovan:
user: opto_komunikacije
t k ik ij
pass: FP-LD@ok11
2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 4
Sadraj kursa
1. UVOD
Istorijski pregled
P t generacija
Pet ij optikih
tikih kkomunikacionih
ik i ih sistema
it
Optiki komunikacioni sistemi

2. OPTIKA VLAKNA
3. OPTIKI PREDAJNICI
4 OPTIKI PRIJEMNICI
4.
5. PROJEKTOVANJE OPTIKOG
KOMUNIKACIONOG SISTEMA

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 5

Optiki komunikacioni sistemi
Komunikacioni sistemi prenose
informacije s jednog mesta na
drugo, bez obzira da li je
rastojanje nekoliko kilometara ili
transokeansko rastojanje.
Nosilac informacije je
elektromagnetski talas ija
frekvencija varira od nekoliko
megaherca (MHz) do nekoliko
stotina teraherca (100THz).

Nosilac:
elektromagnetno zraenje

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 6

Optiki komunikacioni sistemi
Slobodni prostor-atmosfera
Medijum prenosa
Optiki vodovi-vlakna

Na predmet prouavanja su pre svega oni sistemi gde je medijum prenosa

optiko vlakno, a nosei elektromagnetni talas u opsegu od 100THz (vidljivi
i bliski infracrveni deo spektra).
Prvi znaajni komunikacioni sistemi se javljaju 1980. godine
(lightwave technology + microelectronics = information age)

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 7

Istorijski pregled
Dimni signali i vatra nose samo jednu informaciju.
18. vek signalne lampe, zastave i semafori.
Optike
O tik komunikacije
k ik ij nastale
t l su pre oko
k 2 veka,
k nastankom
t k
optikog telegrafa, (Claude Chappe, 1790.). inio ga je
sistem semafora montiran na kulama, sa kojih je operater
prosleivao poruku sa jedne kule na drugu. Ovaj sistem je
sredinom 19. veka zamenjen elektrinim telegrafom. Brzina
protoka bila je 1b/sec.
Telegrafija 1830. umesto svetla elektrini signali B = 10b/s digitalni
Morse code, 1000km rastojanje. Transatlanski telegrafski kabal 1866.
godine
1876. Alexander Graham Bell. Prenos elektrinog signala analognim putem i
pojava telefona.
telefona

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 8

Istorijski pregled
Alexander Graham Bell je 1880. patentirao optiki telefonski sistem
Photophone, ali se njegov stariji izum, telefon pokazao mnogo
praktinijim.
k Razmiljao
l je o tome kako
k k da
d alje
l optike
k signalel kroz
k
atmosferu, ali je ta transmisija bila manje pouzdana od one koja se odvijala
preko elektrinih vodova.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 9

Istorijski pregled
1840. godine vajcarski fiziar Danijel
Collodon i francuski fiziar Jackues Babinet
d
demonstriralil su princip su voenja
svetlosti kroz vodene mlazove, koje su
nazivali svetlosnim fontanama ili
svetlosnim vodovima. U periodu od 1854.
godine Johan Tyndall, britanski fiziar esto
je komentarisao i ukazivao na efekat
voenja svetlosti putem vodenog mlaza.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 10

 Istorijski pregled
Na prelazu izmeu 19. i 20. veka pronalazai su shvatili da savijeni kvarcni
tapovi mogu prenositi svetlost, pa su ih patentirali kao zubne iluminatore. Do
1940. godine koristili su ih i mnogi doktori kao instrument za pregled grla.
U toku 20-tih godina prolog veka John Logie Baird i Clarence W. Hansell
patentirali su ideju o upotrebi upljih cevi i transparentnih ipki u prenosu
televizijskih
j slika ili faksimila. Meutim,, onajj kojij jje to p
prvi realizovao bio jje
nemaki lekar jevrejskog porekla Heinrich Lamm, tada student u Minhenu. On
je koristio staklena vlakna povezana u snop da zaviri u nedostupne delove tela
prvi endoskop.
Nakon pokuaja Holger Moller-a iz Danske da 1951. patentira svoju verziju
fiber-optikog sistema za prenos slike putem snopa vlakana nita se nije
deavalo sve do 1954.
1954 godine
Tada su Abraham von Hell (Delft), Harold H. Hopkins i Navinder Kapony (IC
London) predstavili snopove za prenos slike u asopisu Nature. Za razliku od
prethodnika njihova su vlakna bila presvuena transparentnim slojem sa
prethodnika,
niim indeksom prelamanja.
2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 11
Istorijski pregled
U meuvremenu, telekomunikacioni inenjeri su tragali za veim
propusnim opsegom. Vrhunac tehnologije bili su sistemi bazirani na
milimetarskim talasima koji su voeni putem upljih cevi, ime se
zaobilazila
b l l velika
l k apsorpcija u atmosferi.
f
U julu 1960. pojavio se LASER, optiki pojaava baziran na stimulisanoj
emisiji. U atmosferi je transparencija bila bolja za optike talasne duine
nego za milimetarske
ili k talase,
l alili su magla,
l kia
ki i oblaci
bl i predstavljali
d lj li ozbiljan
bilj
problem za sve optike sisteme. Situacija ostaje nereena sve do 1965.
godine. Milimetarski talasi su imali male gubitke samo ako su izuzetno
dobro usmereni,
usmereni ali nisu imali dobre repetitore signala.
signala Optiki talasovodi
su bili jo uvek nedovoljno dobri (primer gasnih soiva u upljim
talasovodima).
1961 godine Elias Snitzer iz American Optical-a
1961. Optical a proizveo je vlakna sa
jezgrom koje je moglo da prenosi svetlost u jednom talasovodnom modu.
Tada ovaj rezultat nije shvaen ozbiljno jer je slabljenje bilo 1dB/m, a za
komunikaciju na velike daljine trebalo je slabljenje od 10 10-20
20 dB/km.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 12

Istorijski pregled
Tim iz Standard Telecommunication Laboratories nije otpisao optika
vlakna. Antoni Karbowiak i angajac Charles K. Kao su ustanovili da
silicijum sam po sebi nije problem za slabljenje ve neistoe u njemu.
Karbowiak
b k odlazi
dl u Australiju,
l a umesto njega menader d za optike k
komunikacije postaje Kao. Aprila 1966. godine u asopisu Laser Focus on
iznosi ideju da se gubici u vlaknima mogu spustiti ispod kritinih 20 dB/km.
To je zainteresovalo britanski Post Office i nakon toga su laboratorije irom
sveta poele da rade na tom poslu. Potera za niskoapsorpcionim vlaknom
trajala je 4 godine. Septembra 1970. godine Corning Glass Works (danas
Corning Inc.)
Inc ) je predstavio svoje vlakno koje je na talasnoj duini 633nm
(HeNe laser) imalo slabljenje ispod 20 dB/km.
1948. godine pojavio se prvi mikrotalasni sistem u kome nosilac ima
frekvenciju 4 GHz.
Mikrotalasni komunikacioni sistemi: nosei signal 1-10 GHz iz 1970. god.
Najbolji koaksijalni sistem iz 1975. godine radio je na 274 Mb/s, ali na
kratkom rastojanju, do 1 km. Zbog toga je proizvod B BLL reda veliine 100
Mbkm/s.
2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 13
Istorijski pregled
Uobiajeno koriena veliina za karaktrizaciju komunikacione
sisteme je proizvod duine i bitskog protoka BL.

1015

1012 optiki pojaavai

109 optiki komunikacioni sistemi

BL
(bkm/s)
(b /s) 106 ik l i sistemi
mikrotalasni i i
koaksijalni kabl
103 telefon
telegraf
g
1
1850 1900 1950 2000
godina

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 14

Istorijski pregled
Tokom druge polovine dvadesetog veka dolo se do saznanja da proizvod BL
moe da se povea ako nosilac uzima za vrednost samo odreene uestanosti.
1966. godine je predloena upotreba optikih vlakana zbog optimalnosti
voenja svetlosti. Glavni problemi: slabljenje na vezama izmeu kablova i
slabljenje usled propagacije.
Gb/s)-km]

1.000.000

100.000 optiki solitoni

koherentna detekcija optiki
peerfomanse ssistema [(G

10.000
0 000
1.55 m pojaavai
1.000 monomodni
1.3 m laser
100 monomodno
0.8 m vlakno
10 multimodno
vlakno
1

0.1
1974 1976 1978 1980 1982 1984 1986 1988 1990 1992 1994 1996

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 15

Evolucija optikih komunikacionih sistema
Prva generacija optikih komunikacionih sistema, putena je u
komercijalnu upotrebu 1980. godine, radila je na talasnoj duini =0.8 m
sa protokom od 45 Mb/s i dometom do 10 km.

Druga generacija sistema, radi na talasnoj duini =1.3 m pri protoku do

1.7 Gb/s i sa dometom oko 50 km. Putena je u komercijalnu upotrebu
1987. godine.
Gubici na 1.3
1 3 m su 0.5
0 5 dB/km.
dB/km Na 1.55
1 55 m oni iznose 0.2
0 2 dB/km,
dB/km ali je
ovde velika disperzija.
Problem disperzije je reen korienjem vlakna sa pomerenom
disperzijom i ograniavanjem spektra signala iz lasera na samo jedan
longitudinalni mod.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 16

Evolucija optikih komunikacionih sistema
1990. godine pojavljuje se trea generacija sistema na 1.55 m, protoka
2.5 Gb/s i dometa preko 100 km.
Mana tree generacije je u tome to je signal obnavljan periodino,
periodino
svakih 60 - 70 km uz pomo repetitora, koji su konvertovali optiki
signal u elektrini i obrnuto i time ograniavali brzinu i poveavali
cenu celog sistema.
etvrta generacija optikih sistema koristi optike pojaavae i tehniku
multipleksiranja
p j p
po talasnim duinama ((WDM wavelenght g division
multiplexing) ime se protok znaajno poveava.
Takoe, iskoriena su erbijum (Er) dopirana vlakna ime su smanjeni
gubici.
bi i
Mogunost prenosa podataka preko 21 000 km brzinom 2.5 Gb/s,
odnosno 14 300 km brzinom 5 Gb/s
/ korienjem
j krune konfiguracije.
g j
Ovim rezultatom se dolo na ideju interkontinentalne komunikacije.
2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 17
Evolucija optikih komunikacionih sistema
Naglasak etvrte generacije je bio na poveanju kapaciteta sistema
prenosom vie kanala preko WDM tehnike.

Jedna demonstracija je pokazala prenos 20 kanala po 5 Gb/s/ preko 9 100

km to ukupno daje protok od 100 Gb/s i proizvod BL od 910 (Tb/s)km.

meunarodni optiki podvodni sistem

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 18

Evolucija optikih komunikacionih sistema
Detaljna mapa svetske mree podvodnih optikih kablova (2004 godina)

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 19

Evolucija optikih komunikacionih sistema
Peta generacija fiber - optikih komunikacionih sistema se najvie bavila
problemom disperzije u vlaknu.

Novi koncept su optiki solitoni, tj. optiki impulsi koji zadravaju svoju
formu pri propagaciji tako to se kompenzuju uticaj disperzije kroz
nelinearne efekte vlakna.

Do 1994. godine solitoni su omoguavali prenos preko 35 000 km na 10

Gb/s protoka i preko 24 000 km na 15 Gb/s protoka.

Znaajan je i eksperiment korienja solitona za prenos signala na

razdaljinu od 9 400 km pri protoku od 70 Gb/s, multipleksirajui sedam
kanala na 10 Gb/s.
Gb/s

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 20

Optiki komunikacioni sistemi

ulaz izlaz
predajnik kanal prijemnik

Optiki
k komunikacioni
k k sistemi se sastoje odd predajnika,
d k kkomunikacionog
k
kanala i prijemnika. Mogu biti voeni i nevoeni.
Kod voenih sistema karakteristino jje da se emitovan optiki
p snop
pppri
transmisiji prostorno ograniava korienjem optikih vlakana. Zbog
toga se ovi sistemi esto nazivaju i fiber - optiki komunikacioni
sistemi.
sistemi
Kod nevoenih sistema optiki snop se emituje kroz slobodan prostor.
Re je o takozvanim free space komunikacijama.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 21

Optiki komunikacioni sistemi
Komponente fiber - optikog komunikacionog sistema su:
optiko vlakno,
optiki predajnik,
optiki prijemnik

Optiko vlakno:
Veina optikih
p komunikacionih sistema koriste optika
p vlakna kao
kanal ime se omoguava prenos sa vrlo malim gubicima snage
korisnog signala. Pored gubitaka, vana odlika vlakna jeste disperzija.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 22

Optiki komunikacioni sistemi
Optiki predajnik:
Zadatak optikog predajnika jeste konverzija elektrinog signala u optiku
formu i transmisija optikog signala u optiko vlakno.
vlakno

napajanje signal

izlaz
kanalni
optiki izvor modulator
sprenjak

Poluprovodniki laseri i/ili LED diode se koriste kao optiki izvor.

Optiki signal se modulie direktno ili pomou modulatora.
Sprenjak (coupler) je najee mikrosoivo kojim optiki signal pobuuje
vlakno.
l k

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 23

Optiki komunikacioni sistemi
Snaga signala kojim se pobuuje vlakno, izraava se u dBm, po formuli:

snaga
snaga (dBm) = 10 log10
1mW

Za LED diode tipine snage su manje od -10 dBm, a za poluprovodnike

lasere vrednost je oko 10 dBm.
Kako su LED diode takoe limitirane u pogledu mogunosti modulacije,
najee korieni optiki izvori su poluprovodniki laseri.
laseri

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 24

Optiki komunikacioni sistemi
Optiki prijemnik konvertuje primljeni optiki signal na kraju vlakna u
originalni elektrini signal.

elektronika

ulaz Elektrini signal

kanalni
fotodetektor demodulator
sprenjak

Sprenjak fokusira i izdvaja optiki signal na fotodetektor.

Fotodetektor konvertuje optiki signal u elektrini.
Struktura demodulatora zavisi od modulacionog formata signala.
esto, primljeni
i lj i signal
i l je
j u formi
f i impulsa
i l i on se direktno
di k k
konvertuje
j u
elektrinu struju. Ova tehnika je poznatija kao IM/DD (intensity
modulation with direct detection) u kome predajnik koristi intenzitetsku
modulaciju, a na prijemu se vri direktna detekcija optikog signala.

2011 Elektrotehniki fakultet Dr Dejan Gvozdi Uvod u optike komunikacije 25