2.

12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

2.12 DIJAGNOSTIKA U VOZILU SA OTO MOTOROM

2.12.1 Uvod u tehniku dijagnostiku

Dijagnostika, ili pronalaenje neispravnosti, je osnovni deo tehnikog
odravanja automobila.
Tehnika dijagnostika obuhvata aktivnosti koje se sprovode u cilju ocene
trenutnog tehnikog stanja sistema (bez rastavljanja ili razaranja), a u cilju
preduzimanja planiranih aktivnosti odravanja ili prognoze tehnikog stanja sistema u
budunosti.
Dugovenost, pouzdanost i dijagnostika su meusobno povezani parametri,
koji odreuju tehniko stanje sistema u celini. Dijagnostika, koja se zasniva na
naunoj osnovi, na matematikim i fizikim zakonitostima i metodama, koji
omoguavaju postizanje optimalnih rezultata, predstavlja novi ogranak tehnike
kibernetike. Osim toga, dijagnostika predstavlja vaan sastavni deo tehnikog
odravanja, poto omoguava da se bez rasklapanja odredi stanje sistema i predvidi
resurs njegovog pouzdanog rada.
U zavisnosti od oblika tehnikog stanja, koje je potrebno utvrditi dijagnostika
omoguuje:
- proveru ispravnosti sistema ili sastavnih delova,
- proveru radne sposobnosti sistema,
- proveru funkcionisanja sistema,
- istraivanje otkaza (mesta, oblika i uzroka) itd.

Osnovne pretpostavke za dijagnostiku su:

- poznavanje fenomena procesa (sistema) koji se dijagnostikuju,
- poznavanje metoda, tehnika i mogunosti koje se koriste za merenje
raznih mehanikih veliina,
- poznavanje metoda obrade izmerenih veliina,
- priprema poslova, odnosno prikupljanje informacija o objektima koji se
dijagnostikuju (geometrija, snaga, br. obrtaja, standardi, propisi),
- izbor neophodne opreme,
- izrada plana merenja i obrade rezultata.

Sva novija vozila sadre u sebi odreeni broj elektronskih sistema kao to su:
elektronska kontrola motora, ABS, AirBag, itd.
Svaki od ovih sistema sadri odreeni broj takozvanih funkcionalnih grupa
koje su logiki povezane. Svaka funkcionalna grupa se sastoji od nekoliko komponenti
kao to su: prekidai, senzori, kablovi, itd. Na osnovu ove strukture, prvi dijagnostiki
korak bio bi identifikacija neispravnih elektronskih sistema, sledei korak je otkrivanje
neispravnih funkcionalnih grupa u tim sistemima i na kraju lokalizacija i popravka
neispravnih komponenti u tim grupama.
Na primer kolo senzora temperature rashladne tenosti predstavlja jednu
funkcionalnu celinu. Ona se sastoji od senzora, kablova, kontrolne jedinice i softvera
u kontrolnoj jedinici.

275
2 Oprema vozila sa oto motorima

Svaki proizvoa vozila ima razvijenu proceduru dijagnostikovanja kvara na

elektronskim sistemima u svojim vozilima. U tim uputstvima su detaljno opisani koraci
otkrivanja kvarova i njihovih otklanjanja.
Broj razliitih tipova i modela
automobila je u porastu. Udeo elektronike raste
takoe. Vreme za razvoj novih vozila je sve
krae. Zato je dijagnostika postala vrlo vana u
cilju ostvarivanja pouzdanosti i efikasnosti novih
modela vozila pa se implementira u EUJ
(Elektronska Upravljaka Jedinica) vozila. Tako
je nastao i novi vid samo-dijagnostike sistema
vozila koju, tokom normalne eksploatacije, vri i
memorie EUJ, u nekim sluajevima se
odreena neispravnost signalizira vozau preko
odgovarajue sijalice na instrument tabli. Zbog
Slika 2.161: Dijagnostika vozila toga je taj vid dijagnostike dobio naziv
dijagnostika u vozilu (engl. On-Board Diagnostics OBD). Kod takve dijagnostike
vozila serviseri treba samo da, uz pomo odgovarajuih ureaja, proitaju listu
dijagnostikovanih neispravnosti, slika 2.161.

BEZ INTEGRACIJE SIGNAL

ANALOGNI
SENZOR AOS A/D EUJ
OSETLJIV
NA SMETNJE
1. STEPEN INTEGRACIJE
ANALOGNI
VIESTRUKO
SENZOR(I) AOS A/D EUJ
PRIMENLJIV
MALO OSETLJIV
NA SMETNJE

2. STEPEN INTEGRACIJE
KVAZI-
BUS DIGITALNI
SENZOR(I) AOS A/D EUJ
IMUN
(DUM)
NA SMETNJE

3. STEPEN INTEGRACIJE
BUS DIGITALNI
SENZOR(I) AOS A/D C EUJ
IMUN
NA SMETNJE

AOS - analogna obrada signala

A/D analogno-digitalna konverzija
EUJ Elektronska Upravljaka jedinica
(DUM digitalni upravljaki modul)
C - mikrokontroler
Slika 2.162: Varijante integrisanja elektronskih kola sa senzorom
(eng. BUS=bus sabirnica)
276
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

Analogni pokazivai kod sporih procesa su prisutni zbog vidljivih tragova o

prethodnim i nagovetajima narednih promena. Sa druge strane rad sa brzim i
brojnim fenomenima daje prednost digitalnoj obradi signala.
Razvoj novih sistema dijagnostike u vozilu doveo je do ukupne promene u
konstrukciji, servisiranju i odravanju vozila. Na primer, svi davai imaju jo jedan
dodatni signal za praenje ispravnosti funkcija davaa i senzora, i znatno vei stepen
obrade signala u samom senzoru.
Postoji vie razloga zbog kojih se sve vei broj elektronskih elemenata i kola
u okviru mernih i upravljakih sistema koncentrie na merno mesto, integriui se sa
senzorom. To su, pre svega:
- vii stepen obrade signala, ime se fiziki i funkcionalno rastereuje
centralna jedinica,
- potreba da vie razliitih podsistema koristi informaciju o jednoj istoj
merenoj veliini a s tim u vezi i potreba prilagoavanja novim
komunikacionim strukturama uz korienje sabirnice,
- kompenzacija delovanja ometajuih uticajnih veliina i korekcija statikih i
dinamikih karakteristika,
- poboljanje zatite od smetnji,
- samoprovera, dijagnostika i dr.

Senzori sa veim stepenom obrade nazvani su inteligentni senzori.

Poslednjih godina velika panja je posveena istraivanjima u oblasti inteligentnih
senzora (intelligent sensors), povezivanja senzora posredstvom sabirnica (engl. BUS-
multiplex) i u oblasti mrea raspodeljenih senzora (Distributed Sensor Networks -
DSN). Razvoj i primena mernih i upravljakih sistema na motornim vozilima u stopu
prati rezultate istraivanja u tim oblastima.
S obzirom na izloene definicije treba imati u vidu da se u ve ustanovljenim
izrazima kao to su "inteligentni senzor" ili "mree raspodeljenih senzora" radi
uglavnom o mernim davaima ili, uslovno, o senzorima u irem smislu.
Neke tipine varijante integrisanja elektronskih kola sa senzorom prikazane
su na slici 2.162.

2.12.2 Nove tehnologije kontrolera u sistemu upravljanja vozilom

Za primenu eljene regulacije, optimizacije, simulacije, dijagnostike ili
selekcije u motornim vozilima najee se koriste sledei kontroleri: klasini PID (eng.
ProportionalIntegralDerivative controller), linearni, sa predvianjem, Fuzzy i
kontroleri na bazi neuronskih mrea.

eljena el.signal Stvarna

Kontroler Aktuator
pozicija pozicija

Senzor

Slika 2.163: Lokalna kontrola aktuatora

277
2 Oprema vozila sa oto motorima

U mnogim sluajevima lokalne kontrole aktuatora koriste se klasini PID

regulatori (kontroleri), slika 2.163.
Neki sistemi kao na primer kontrola recirkulacije izduvnih gasova (EGR)
zbog visokih temperatura, vibracija, nelineranog izlaza itd., zahteva preciznu Feed
forward open-loop (predvianje sa otvorenom petljom) kontrolu radi breg postizanja
eljene pozicije.

Slika 2.164: Elektronsko upravljanje leptirom - Elektronski gas (EGAS)

Kod brizgaa za direktno ubrizgavanje benzina protok goriva bitno zavisi od

promene pritiska goriva u magistrali, pa zato njegov lokalni kontroler mora korigovati
svaku promenu pritiska, to ga dodatno usloanjava.
Kod EGAS-a nije izvreno jednostavno udvajanje pedale. Zato se promena
poloaja pedale od strane vozaa ne preslikava direktno na promenu poloaja leptira.
Kontroler, koji vri lokalnu kontrolu leptira, mora biti sloen, slika 2.164. U njega ulazi
vei broj informacija i on mora biti adaptivan. Najbolja solucija jeste nelinearni Fuzzy
kontroler.
Dijagnostika automobila zahteva kontrolere koji mogu otkrivati greke ili
devijacije od nominalnih deavanja u sistemu. Ti kontroleri moraju biti zasnovani na
adaptivnim algoritmima koji su najpogodniji za uvoenje kontrolera na bazi
neuronskih mrea.

2.12.3 Elektronski upravljaki sistemi na vozilu

Da bi vozilo, koje ima sve vei broj razliitih elektronskih sistema,
funkcionisalo kao celina neophodno je da oni meusobno razmenjuju informacije. To
uslovljava veoma sloenu hardversku i softversku strukturu savremenih i buduih
vozila.
Konvencionalan nain prenosa i razmene podataka od take do take,
pomou individualnih linija odavno je dostigao svoje praktine limite. Kompleksnost
ine instalacije na vozilima i veliine utinica i konektora su ve sada veoma teki za
rukovanje. Ogranien broj pinova u konektorima takoe je usporio rad na razvoju
elektronskih upravljakih jedinica. Treba napomenuti i to da je na vozilu srednje

278
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

veliine, ukupna duina kablova vea od 1 km, ima oko 300 konektora i kuita sa
ukupnim brojem od oko 2000 pinova. Dakle, jedino reenje je primena mrenih
sistema za prenos podataka i upravljanje.
iroki spektar primene elektronskih komunikacionih sistema i sistema
upravljanja u otvorenoj i zatvorenoj povratnoj sprezi, za razliite funkcije na vozilu,
uinio je da je od sutinskog znaaja mreno povezivanje pojedinanih elektronskih
upravljakih jedinica.
Klasini sistem prenosa podataka i upravljanja funkcijama vozila ima
zvezdastu strukturu, prikazanu na slici 2.165, u kojoj postoji jedna glavna (master)
upravljaka jedinica (GUJ), kao i vie lokalnih upravljakih jedinica (LUJ), senzora
(S), i aktuatora (A), koje su sa GUJ povezane preko lokalne serijske ili paralelne
veze. Obrada signala senzora i komande aktuatorima mogu biti realizovane u glavnoj
mikroprocesorskoj upravljakoj jedinici ili u odgovarajuem lokalnom upravljakom
sistemu.
Zvezdasta konfiguracija upravljakog sistema zahteva da glavni upravljaki
sistem ima mikroprocesor velike brzine da bi obradio sve informacije koje se slivaju u
njega. iana instalacija za povezivanje senzora i aktuatora sa upravljakim
jedinicama je veoma sloena, velike duine, to oteava interakciju izmeu razliitih
sistema a istovremeno ceo sistem je podloan smetnjama.
Klasina kontrola rada CAN- moderna elektronika vozila
1- kontrola menjaa; 2- komandna tabla; 1- kontrola menjaa; 2- komandna tabla;
3- kontrola motora; 4- ABS/ESP 3- kontrola motora; 4- ABS/ESP

Slika 2.165. Zvezdasta struktura sistema Slika 2.166: Mrena struktura sistema
upravljanja upravljanja

Bolji kvalitet upravljanja vozilom postie se primenom mree, obino

dvoine, na koju su prikljuene sve upravljake jedinice sistema na vozilu,
inteligentni senzori i inteligentni aktuatori, i kod koje se komunikacija odvija serijski.

279
2 Oprema vozila sa oto motorima

ematski prikaz jedne takve mree dat je na slici 2.166. U njoj ne mora da postoji
glavna upravljaka jedinica.
Mrea na vozilu treba da omogui i vezu sa drugim kompjuterskim sistemima
koji su van vozila (navigacija, dijagnostika, kontrola ekolokih parametara vozila, itd.),
zbog ega mora da zadovolji i opte standarde povezivanja kompjuterske opreme
date standardom ISO 7498 koji definie otvoreni sistem povezivanja OSI (Open
System Interconection) sa sedam osnovnih nivoa povezivanja.

2.12.3.1 Arhitektura elektronskih sistema na vozilu

Vozilo, kao sloeni distribuirani elektronski sistem, se sastoji od vie mreno

povezanih podsistema koji se nazivaju grupe (clusters). Svaka grupa realizuje jednu
posebnu funkciju. Primeri za grupe su elektronski sistemi za upravljanje pogonskim
agregatom i dinamikom vozila, elektronski sistemi karoserije (signalizacija i komfor),
multimedijalni i navigacioni elektronski sistemi i td.
Grupa se sastoji od vie vorova (node). Na primer, sistem za upravljanje
pogonskim agregatom i dinamikom vozila ima vor sa elektronskim sistemom za
upravljanje motorom, vor sa elektronskim sistemom za upravljanje koionim
sistemom, vor sa elektronskim sistemom za upravljanje vozilom, vor sa
elektronskim sistemom za upravljanje transmisijom, vor za komandni panel vozaa,
vor za povezivanje sa drugim grupama, itd. U cilju razmene podataka svi vorovi se
povezuju komunikacionim kanalima pomou kojih se informacije razmenjuju po
odgovarajuem protokolu. Komunikacioni kanal kod sistema koji su kritini sa
stanovita bezbednosti ima redundansu dobijenu dupliranjem komunikacionog kanala
pri emu se ista informacija prenosi po oba kanala.

2.12.3.2 Mree i mreni protokoli na vozilima

Vozilo obino ima vie mrea koji imaju razliite hardverske i softverske
realizacije odnosno funkcioniu primenjujui razliite protokole. Mrea i mreni
protokol za primenu na vozilu moraju da imaju sledee osnovne karakteristike:
- visoka integrabilnost ukomponovana sa ostalim komponentama i
sistemima vozila u celinu, tj. verovatnoa pojave sluajnih greaka treba
da je beznaajna i da ne utie na fukcionisanje vozila,
- funkcionalna prilagoenost, tj. maksimalno vreme ekanja na prenos i
prenos informacije treba da bude dovoljno kratko tako da ne ometa
upravljanje,
- konfigurabilnost mree tj. mrea se moe lako proirivati i modifikovati,
- otpornost na greke tj. komunikacija se mora obnoviti kada se otkloni
greka a postojanje rezervnog kanala je poeljno a ponekad i
neophodno,
- minimalan broj meuveza tj. svaka dodatna veza odnosno konektor
poveava verovatnou pojave greke,
- dimenziono i funcionalno prilagoeni konektori,
- elektromagnetska kompatibilnost,

280
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

- otpornost na uticaje okoline - temperaturu, vlanost, vibracije, prainu,

kapljice goriva, ulja, maziva i td,
- niska cena.

Klasifikacija mrea moe se izvriti po razliitim kriterijumima. Ameriko

drutvo automobilskih inenjera (Society of Automotive Engineers SAE) u
zavisnosti od brzine prenosa informacija kroz mreu, a samim tim i od primene na
vozilima, podelilo je u svojim standardima mree na vozilima u tri klase: A, B, i C. Brzi
razvoj multimedijskih aplikacija (Internet, navigacija, digitalna televizija) kao i
takozvano upravljanje pomou ice, tj. X-By-Wire, (gde se upravljanje, X, odnosi
na upravlja, konicu, menja, motor i sl.), zahtevaju vee brzine prenosa podataka
to uslovljava da se formira jo nestandardizovana klasa D. Osnovne karakteristike i
namene tih klasa date su u tabeli 2.39.

Tabela 2.39: Podela mree na vozilima u klase

Klasa mree Brzina prenosa Primena
Komfor vozaa i putnika:
<10 kb/s
A podeavanje ogledala i sedita, otvaranje
Male brzine
prtljanika, centralno zakljuavanje
10-125 kb/s Instrumenti u vozilu, brzina vozila, podaci o
B
Srednje brzine emisijama vozila
125 kb/s1 Mb/s Upravljanje u realnom vremenu
C Velike brzine funkcijama motora, dinamikom vozila,
konim sistemom
Upravljanje u realnom vremenu sistemima
>1 Mb/s
D odgovornim za bezbednost putnika i vozaa;
multimedijalne aplikacije

Primena mrea u upravljanju sistemima vozila uslovila je potrebu za

odgovarajuim protokolom za razmenu informacija izmeu vorova u mrei. Pojavilo
se vie tipova protokola jer su proizvoai razliito realizovali i nazvali protokole:
- Volkswagen je razvio ABUS protokol (Allgemeine Bitserielle Universelle
Schnittstelle),
- Renault & PSA VAN (Vehicle Area Network) protokol,
- Toyota BEAN protokol (Body Electronics Area Network),
- General Motors - J1850VPW protokol (Variable Pulse With Modulation -
Varijabilni impulsi sa modulacijom),
- Ford - J1850 PWM (Pulse With Modulation - Impulsi sa modulacijom)
komunikacioni protokol, itd.

Lider u oblasti mrenih protokola za primenu na vozilima postao je Bosch sa

svojim CAN (Controller Area Network) protokolom koji je formiran 1985. godine, a
aktuelni oblik dobio 1991. godine. Bosch je omoguio da njegov protokol bude
otvoren za sve korisnike zbog ega je brzo prihvaen i postao osnova za ISO i SAE
standarde kako na vozilima tako i u industriji i drugim oblastima.
Prema nainu na koji se pojavljuju informacije na mrei protokole moemo
podeliti na protokole upravljane dogaajem i vremenski upravljane protokole.

281
2 Oprema vozila sa oto motorima

2.12.3.3 Protokol upravljan dogaajem

Protokoli upravljani dogaajem rade na principu da se informacija iz nekog

vora u mrei generie kada doe do promene informacije koju alje taj vor. U
jednom trenutku samo jedan vor u mrei emituje poruku koju primaju svi vorovi u
mrei pa i onaj koji je emituje. Ako se informacija ne menja vor je ne alje pa samim
tim i ne optereuje mreu. Svi vorovi u mrei imaju odgovarajui prioritet i pri
istovremenom slanju poruke iz dva vora odbacuje se poruka nieg prioriteta. Ovakav
tip protokola obino se implementira pomou serijske mree. Jedna od najvanijih
njegovih prednosti je zatita od pojave greaka u mrei i unutranjih greaka
posedovanjem samokontrole (BUS Guardian).
Protokoli upravljani dogaajem su CAN (Controller Area Network), LIN (Local
Interconection Network), Byteflight, i td.
CAN protokol je postao osnova za standarde za mree u vozilima u Evropi:
ISO 11519-2 standard za spore aplikacije, ISO 11898 za brze aplikacije i ISO 9141 za
dijagnostiku, kao i u Americi: SAE J1939 za mree klase C na teretnim vozilima, SAE
J2284 za putnika vozila (zasnovan na ISO 11898) i SAE J1850 za mree klase A i B
i dijagnostiku.
Problem kod protokola upravljanog dogaajem je to optereenje mree nije
konstantno tako da se moe desiti da poruke vorova nieg prioriteta budu
potiskivane toliko dugo da postanu neaktuelne.

2.12.3.4 Vremenski upravljan protokol

Poruke kod vremenski upravljanih protokola, TTP (Time Trigered Protocol)

alju se u unapred definisanim vremenskim intervalima. Ukupno vreme u kome
moraju da se pojave sve poruke deli se na intervale, odeljke, i svakom voru se
odreuje odeljak u kome treba da alje poruku. Svi vorovi u mrei pri tome imaju
pristup mrei i mogu da itaju sve ostale poruke pa i svoju poruku. Zbog vremenske
definisanosti trenutka slanja poruke, mrea mora biti vremenski sinhronizovana, to
se postie obino posebnim vorom koji alje sinhronizacione impulse svim
vorovima.
Vremenski upravljani protokoli su TTP/C, FlexRay i td. Nihova osnovna
primena je predviena za sisteme kritine sa stanovita bezbednosti, kao to su
sistemi za upravljanje pomou ice (X-by-Wire), gde se postojei mehaniki sistemi
zamenjuju mehatronikim sistemima.
Mehatroniki sistemi nemaju rezervni mehaniki sistem kojim se preuzima
kontrola u sluaju otkaza elektronskog sistema pa je zbog toga neophodno da
elektronski sistemi sa svojim komunikacionim kanalima budu tako napravljeni da su
imuni na greke bilo koje vrste.
Determinisanost vremenski upravljanog protokola stvara veliku pouzadanost
u sistemima upravljanja uz ravnomerno optereenje mree, ali oteava prikljuenje
novih vorova u mreu.
Dodavanje novih vorova zahteva potpuno rekonfigurisanje cele mree.
Dobre karakteristike vremenski upravljanih protokola i protokola upravljanih
dogaajima su pokuali u Bosch-u da integriu u TTCAN (Time Trigered Controller
Area Network) protokolu. TTCAN deli vreme pristupa mrei tako da u odreenim

282
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

odeljcima mrei imaju pristup odreeni vorovi, bitni za pouzdano funkcionisanje

sistema upravljanja, dok se u drugim odeljcima primenjuju standardni reimi CAN
protokola.

2.12.4 Dijagnostika u vozilu

Obaveza da u toku itavog ivotnog ciklusa vozila zadovoljavaju vaee
ekoloke granice je dovela do razvoja novih dijagnostikih sistema. Oni registruju
neispravnosti svih ureaja odgovornih za emisiju iz vozila i omoguuju da se ta
neispravnost zapamti u EUJ (Elektronskoj upravljakoj jedinici). I to na takav nain da
se moe proitati i adekvatno interpretirati: kao ekspres dijagnostika kod vozaa, kao
obavezna stavka u bazi podataka prvo u servisu a onda u razvoju kod proizvoaa za
praenje pouzdanosti. Tako su nastali On-Board Diagnostic (OBD) sistemi koji su
danas prisutni u svim savremenim automobilima. Cilj OBD dijagnostike je da
obezbedi vozilo sa dijagnostikim sistemom koji je u stanju da kontinualno prati
efikasnost sistema odgovornih za kontrolu emisije, i da unapredi dijagnostikovanje i
popravku kada se kvar dogodi.

2.12.4.1 Dijagnostika u vozilu u SAD

Opet, prvo u Americi, EPA (engl. US Environmental Protection Agency) je

htela da bitno smanji emisiju iz mobilnih izvora - automobila sa zahtevom da
proizvoai prave vozila koja u toku itavog ivotnog ciklusa zadovoljavaju sve
stroije granice. Takvi zahtevi su doveli do razvoja novih dijagnostikih sistema koji
su morali da informiu vozae o neispravnosti ureaja odgovornih za emisiju na
vozilu i da tu neispravnost registruju u EUJ (Elektronskoj upravljakoj jedinici) na
takav nain da se ona u servisu moe proitati i adekvatno intepretirati. Tako su
nastali On-Board Diagnostic (OBD) sistemi koji su danas prisutni u mnogim
savremenim automobilima.

Tabela 2.40: Uvoenje OBD sistema u SAD

OBD II uvoenje.
Kalifornijski
Vozila sa novim
Kalifornija OBD Sva vozila
motorima moraju da
Standardi. Sva vozila moraju da
zadovolje OBD II
moraju da zadovolje
zadovolje federalne OBD
kalifornijske II standarde
Kalifornijski OBD II (bazirane na
Ne postoje zakoni standarde. kalifornijskim
OBD/OBD II
Federacija koji reguliu OBD OBD II).
se prihvataju kao
sisteme.
vaei za federaciju.

Godina 88 94 96 98

283
2 Oprema vozila sa oto motorima

U toku 70-tih i ranih 80-tih godina

Malfunction Indicator Lamp - MIL
Signalna sijalica na instrument tabli
Diagnostic Trouble Codes - DTC
Dijagnostiki kod kvara
Diagnostic monitor of
Dijagnostiko nadgledanje
Major input sensors
Senzora bitnih ulaznih veliina
Fuel Metering
Odmeravanje goriva
EGR System function
Funkcionisanje EGR sistema
Circuits Monitored for
Opened and Shorted
Nadgledanje prekida ili
kratkog spoja pojedinih kola
Slika 2.167: Glavne komponente OBD
sistema
motora izae van dozvoljenih granica, slika 2.167.
proizvoai vozila su poeli sa primenom
elektronike radi upravljanja funkcijama
motora i vozila i radi dijagnoze problema
motora. U 1985.godini CARB (California
Air Research Board) donosi propise za
OBD I koji su vaili za modele vozila od
1988. U 1989.-toj godini su uraeni
propisi OBD II za modele vozila od 1994.
OBD II otkriva, informie vozaa i
registruje neispravnosti na svim
komponentama koje doprinose poveanju
emisije iznad dozvoljenih granica; vri
potpunu kontrolu motora i nadgledanje
delova asije, karoserije, pomonih
ureaja itd. US EPA je usvojila OBD II u
1993. sa poetkom primene na svim
modelima u 1996.godini. U 1998. godini
(tabela 2.40) OBD II je poveao cenu
vozila za 60-70$.
OBD je kompjuterski baziran
sistem za detektovanje i uvanje kodova
koji oznaavaju kvar u radu motora i
sistema za kontrolu emisije. Zadatak
OBD sistema je da informie vozaa kada
neki od parametara emisije ili rada

Prva generacija dijagnostike u vozilu (OBD, Generation 1)

U aprilu 1985, CARB je odobrio propise u vezi samo-dijagnostike vozila. Ovi

propisi, koji su se odnosili skoro na sva putnika i laka transportna vozila koja su se
od 1988. pa nadalje prodavala na tritu Kalifornije, zahtevali su da elektonska
upravljaka jedinica motora prati kritine komponente u vezi emisije, i da upali
signalnu sijalicu kada se kvar detektuje. OBD takoe daje i dijagnostiki kod kvara
to pomae mehaniarima u odreivanju najverovatnijeg uzroka kvara na sistemu za
obradu emisije ili elektronike motora. Osnovna namera ovih propisa je dvojaka:
1. unapreenje emisije u toku eksploatacije na taj nain to se voza opominje
kada se kvar dogodi i
2. pomo mehaniarima u identifikovanju i popravljanju kvara na sistemu za
kontrolu emisije.

OBD sistem primenjuje se na komponentama za koje se smatra da bi njihov

kvar najvie uticao na pogoranje emisije. Najee to obuhvata:
1. sve glavne senzore motora,
2. sistem za merenje potronje goriva i
3. sistem za recirkulaciju izduvnih gasova.

284
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

Signalna sijalica na instrument tabli

Malfunction Indicator Lamp ( MIL)

Kada se dogodi kvar MIL ostaje upaljena dokle god je kvar prisutan, a gasi se
kada se ponovo uspostave normalni uslovi, ostavljajui dijagnostiki kod kvara
sauvan u memoriji. Bitni parametri mogu se pratiti kontinualno, periodino, ili kada
se steknu uslovi za merenje.
MIL takoe slui i kao vizuelna
provera u veini programa provere i
odravanja sistema za kontrolu emisije,
slika 2.168. Ona dozvoljava
Slika 2.168: Primeri izgleda signalne inspektorima za emisiju da vizuelno brzo
sijalice provere da li sistem za kontrolu emisije
motora radi normalno. Tokom vizuelne inspekcije, inspektor mora da nadgleda MIL
dok je dat kontakt kljuem i kada motor radi. MIL treba da bude upaljena dok je dat
kontakt a da se zatim ugasi kada se motor startuje. Ako vozilo proe ovu proveru,
vrlo je verovatno da sistem za kontrolu emisije motora radi normalno.
Iako su se OBD I standardi bili obavezni samo za vozila koja su se prodavala
na teritoriji Kalifornije, neke od komponenti OBD I sistema ili kompletni sistemi nalazili
su se i na vozilima za ostala trita.

Dijagnostiki kod kvara

Diagnostic Trouble Codes (DTC)

Ove kodove generiu dijagnostiki sistemi na vozilu i skladite ih u memoriji

elektronske upravljake jedinice motora. Oni oznaavaju kolo u okviru koga je
detektovan kvar. Kontrolni modul motora ima dve vrste memorije, privremenu i trajnu.
Da li e kod biti zapisan u jednu ili drugu zavisi da li je re o kontinualnom (tekom)
kvaru ili kvaru koji se javlja sa prekidima. Pojedini proizvoai (Toyota) koriste OBD
sisteme kod kojih se svi kodovi skladite u trajnu memoriju.

Serijski prenos podataka

Serial data streams

Iako nije zahtevano OBD

Slika 2.169: Serijski prenos podataka
propisima, neki proizvoai su uveli
serijski prenos podataka, kojima se
moe pristupiti pomou specijalnih
servisnih ureaja. Kod serijskog
prenosa podataka, elektronska
informacija o davau, aktuatoru, koliini
ubruzganog goriva, paljenju itd. prenosi
se putem samo jedne ice koja izlazi iz
kontrolnog modula motora. Termin
serijski prenos podataka znai da su
informacije digitalno kodirane i da se
prenose u serijama digitalnih karaktera
(data word). Serije ovih karaktera se

285
2 Oprema vozila sa oto motorima

mogu dekodirati i prikazati pomou servisnih ureaja, slika 2.169.

Najee se serijski prenos podataka vri pomou 20 serija digitalnih
karaktera koji sadre informacije o vrednostima koje oitava dava, poloaju pojedinih
prekidaa, statusu aktuatora, i ostalim podacima o radu motora.

Druga generacija dijagnostike u vozilu (OBD, Generation 2)

Iako je OBD obezbeivao bitne informacije o veem broju sistema i

komponenti kritinih za emisiju, postojalo je nekoliko informacija koje nisu ugraene u
OBD sistem usled tehnikih ogranienja koja su postojala u vreme kada je sistem
uveden u proizvodnju (tokom modelske 1988. godine). Od vremena kada je OBD
uveden desilo se nekoliko
"Continuous monitor" and "Once per Trip" Functional tests velikih tehnikih otkria. Na
Stalni i jednom u tok u vonje testovi funk cionalnosti primer tehnologija praenja
Enhanced Oxygen Sensor Diagnostics
izostanka paljenja i efikasnosti
Unapreena dijagnostika senzora k iseonika katalizatora su bile razvijene i
uvedene u serijska vozila.
Enhanced Fuel Trim Diagnostics Kao rezultat ovih
Unapreena dijagnostika ubrizgavanja goriva
tehnikih otkria i zato to su se
Engine Misfire Detection postojei programi provere i
Detek cija izostank a sagorevanja odravanja sistemima za
Catalyst Efficiency Monitor kontrolu emisije pokazali manje
Praenje efikasnosti katalizatora efikasni nego to se oekivalo u
detektovanju kvarova koji se
EGR Flow Monitor
Praenje protok a k roz EGR ventil
javljaju tokom normalne
eksploatacije, po nareenju
Evaporative Purge Flow Meter (posle 1995.g.) CARB-a razvijeni su obimniji
Kontrola sistema isparenja iz rezervoara OBD sistemi.
Secondary Air Monitor OBD II, koji je uveden
Nadgledanje sistema sek undarnog vazduha na vozilima koja su se
prodavala od 1994. do 1996.
New MIL Illumination Rules
Nova pravila za signalnu sijalicu
godine imao je sledee
dodatke:
Standardization - praenje efikasnosti
Standardizacija katalizatora,
Diagnostic Trouble Codes - praenje izostanka
Dijagnostik ih k odova kvara sagorevanja,
Serial Data Stream - praenje sistema za
Serijskog prenosa podataka prikupljanje isparenja iz
rezervoara,
Scan Tool
Servisni ureaj
- praenje sistema
sekundarnog vazduha i
Slika 2.170: Glavne komponente OBD II sistema - praenje protoka kroz
EGR ventil.

Uz to, serijski prenos podataka koji se sastoji od 20 osnovnih parametara i

dijagnostikih kodova kvarova postao je obavezni deo dijagnostikog sistema, slika
2.170.

286
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

Pored osnovnih OBD propisa u vezi prenosa podataka Toyota je dalje

unapredila sistem prenosa podataka i on sadri jo oko 60 dodatnih parametara.
Pristup svim OBD II podacima
mogu je pomou servisnih ureaja
preko standardizovanog konektora za
prenos podataka (Data Link Connector
DLC) koji se nalazi na pogodnom
mestu instrument table, slika 2.171.
Razliiti proizvoai koriste razliite
Slika 2.171: Dijagnostiki prikljuak DLC pinove ovog konektora. Ima 5
kombinacija predvienih standardima, svaki od njih koristi specifini protokol, tabela
2.41.
Tabela 2.41: Korienje pojedinih pinova u DLC konektoru
Protokol Korieni pin konektora
J1850 VPW 2, 4, 5, i 16, ali ne 10
ISO 9141-2 4, 5, 7, 15 (vidi napomenu) i 16
J1850 PWM 2, 4, 5, 10 i 16
KWP2000
4, 5, 7, 15 (vidi dole) i 16
(ISO 14230)
CAN (Controller Area Network) 4, 5, 6, 14 i 16
Napomena: Za ISO/KWP2000 komunikacije, pin 15 (L-line) nije uvek potreban. Pin 15 je korien u
ranijim ISO/KWP2000 vozilima da probudi" ECU pre nego to komunikacija pone na pinu 7 (K-Line).
Kasnija vozila za komunikaciju koriste samo pin 7 (K-Line).

Standardi u vezi podataka, servisnih ureaja, uslova testa, digitalnih kodova

kvara, i svega vezanog za uvoenje OBD II propisa, ustanovljeni su od strane
udruenja automobilskih inenjera (SAE).
U poetku stvaranja OBD sistema svaki proizvoa je pravio sopstveni
standard za konektore i komunikacione protokole za iitavanje parametara. Kasnije
su konektori i protokoli standarizovani. Proizvoai automobila i uvoznici u SAD
uglavnom koriste naredna tri razliita komunikaciona protokola:
1. GM u putnika vozila i manje kamione koristi SAE J1850 VPW (Variable
Pulse Width Modulation - Varijabilni impulsi sa modulacijom),
2. Chrysler - ova vozila, sva evropska i veina azijskih koriste ISO 9141 i
3. Ford koristi SAE J1850 PWM (Pulse Width Modulation - Impulsi sa
modulacijom) komunikacioni protokol.

Od 2008. god. sva vozila prodata u SAD-u moraju da ispune ISO 15765-4
(CAN bus protokol).

Dijagnostikovanje stanja senzora kiseonika lambda sonde

Oxygen Sensor (02S) Diagnostics

Unapreena dijagnostika senzora kiseonika (lambda sonde) ukljuuje

merenje izlaznog napona, praenje degradacije i stvaranja naslaga na osnovu
frekvencije rada i na osnovu vremena za koje registruje promenu bogata-siromana,
siromana-bogata smea.

287
2 Oprema vozila sa oto motorima

Praenje rada sistema za snabdevanje gorivom

Fuel System Monitoring

Veina sistema za snabdevanje gorivom kontinualno menja svoje osnovno

podeavanje da bi kompenzovali promene u atmosferskom pritisku, temperaturi,
sastavu goriva i drugim faktorima. Ovo prilagodljivo ponaanje je normalno sve dok
se ostaje u granicama odreenim pri projektovanju sistema.
Pod odreenim uslovima moe se desiti da sistem radi izvan granica, na
primer kada dobija netaan podatak o protoku vazduha, pritisku goriva, ili nekim
drugim mehanikim problemima, i tada OBD II registruje nenormalne uslove rada.
Ako ovi uslovi traju due od nekog odreenog vremena, dijagnostiki kod kvara e biti
zapisan. Pored toga tada se zapisuju podaci koji opisuju radne uslove motora, kao
to su: broj obrtaja motora, optereenje, temperatura motora itd.

Praenje izostanka sagorevanja

Misfire Monitoring

Kod oto motora izostajanje sagorevanja smee u cilindru moe dovesti do

ozbiljnih posledica po katalizator. Viestruko izostajanje dovodi do unitenja
katalizatora. Zato je informacija o izostajanju sagorevanja veoma vana za OBD
dijagnostiku. Do skoro je postojao problem sa nepouzdanim davaima.
Jedan od naina detektovanja izostanka sagorevanja je razvila firma Toyota i
nazvala ga Ne senzor, slika 2.172. Taj senzor pobuuje nazubljena ploa sa 36
manje 2 zuba. Izostavljeni zubi (4) slue da stvore signal referentnog poloaja na bazi
koga se identifikuje cilindar u kome je dolo do izostanka sagorevanja.
Signal sa davaa broja obrtaja obrauje elektronska upravljaka jedinica
motora. Na osnovu izgleda
signala utvruje se da li je
dolo do izostanka
sagorevanja, na kom se
cilindru to dogodilo i stepen
sagorevanja (normalno,
delimino izostalo ili potpuno
izostalo). Tok signala je takav
da, kada motor ima uspeno
upaljenje i dalje efikasno
sagorevanje smee, ugaona
brzina kolenastog vratilo ima
porast nakon sagorevanja
tokom svakog irenja. Kada
se dogodi izostanak upaljenja
i sagorevanja, onda ne dolazi
1-senzor br. obrtaja, 2-zub, 3-razmak (vreme izmeu dva do porasta ugaona brzina
susedna zuba), 4-izostavljeni zub u cilju definisanja
kolenastog vratila. Kada je
referentnog poloaja pojedinih cilindara, 5-sredina zuba
detektovan izostanak
upaljenja - sagorevanja bilo
Slika 2.172: Detektovanje izostanka sagorevanja

288
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

kog stepena, belei se: dijagnostiki kod kvara, broj obrtaja, optereenje i
temperatura motora. U teim sluajevima izostanka paljenja obavetava se i voza
tako to e poeti da trepe signalna MIL sijalica na instrument tabli.

Slika 2.173: Integrisani piezo- elektrini dava u zaptivau glave cilidara

Na slici 2.173 prikazan je integrisani davai u zaptivkama motora, koji pored

informacija o izostajanju paljenja daju informacije i o nenormalnom sagorevanju
(detonaciji kod oto motora) i to po svakom cilindru.

Praenje efikasnosti katalizatora

Catalyst Monitoring

Lambda sonda (senzor kiseonika) za rad motora se nalazi na ulazu u

katalizator i slui za komunikaciju sa EUJ u cilju normalnog rada motora. Lambda
sonda (senzor kiseonika) za dijagnostiku se nalazi na izlazu iz katalizatora i u
kontaktu je sa gasovima koji se prerauju u katalizatoru. Efikasnost katalizatora moe
se odrediti uporeivanjem signala ove dve lambda sonde. Opadanjem efikasnosti
katalizatora gasovi u njemu se sve manje prerauju, te se sastav gasova pre i posle
katalizatora, sve manje
razlikuje. Zato signal
lamda sonde za
dijagnostiku sve vie lii,
i po obliku i po
uestanosti, na signal
lamda sonde za rad
motora, slika 2.174.
Pored ove
uloge, lambda sonda za
dijagnostiku takoe
pomae u radu motora i
upravljanju ubrizgava-
njem goriva kada doe
do degradacije prve
lambda sonde ispred
Slika 2.174: Praenje efikasnosti katalizatora katalizatora.

289
2 Oprema vozila sa oto motorima

Praenje sistema za recirkulaciju izduvnih gasova

EGR System Monitoring

Unapreeni sistem za praenje protoka kroz EGR omoguuje registrovanje

protoka koji su iznad ili ispod protoka koji su odreeni za taj reim rada. Jedan nain
za postizanje ovoga je jednostavno praenje promene temperature na usisnoj strani
EGR-a. Drugi nain je praenje korekcije obogaenja smee kada se na trenutak
zaustavi protok kroz EGR.

Praenje sistema za prikupljanje isparenja iz rezervoara

Evaporative Purge System Monitoring

Praenjem signala lambda sonde (senzora kiseonika) i trajanja impulsa

ubrizgavanja tokom pranjenja kanistera sa aktivnim ugljem, EUJ moe da detektuje
smanjenje koliine kiseonika u izduvnim gasovima i da izvri odgovarajue smanjenje
duine impulsa ubrizgavanja kako bi korigovao trenutno obogaenje smee. U tom
smislu EUJ moe da detektuje kvar u sistemu za pranjenje kanistera sa aktivnim
ugljem, da memorie DTC i obavesti vozaa o kvaru preko signalne sijalice. Ovaj
sistem se primenjuje od 1995. godine.

Praenje sistema sekundarnog vazduha

Secondary Air System Monitoring

Provera ispravnosti sistema sekundarnog vazduha vri se trenutnim

putanjem sekundarnog vazduha ispred prve lambda sonde (senzora kiseonika) za
vreme rada motora u zatvorenoj petlji regulacije sastava smee. Tada EUJ treba da
prati reakciju senzora kiseonika, iji signal mora ukazati na prisustvo vika kiseonika
u izduvnim gasovima koje EUJ shvata kao osiromaenje smee. Radi odravanja
stehiometrijskog sastava smee EUJ produava trajanje impulsa ubrizgavanja.
Ukoliko se sve ovo desi tada se dobija informacija da sistem sekundarnog vazduha
funkcionie normalno. Ukoliko nakon trenutnog ubrizgavanja sekundarnog vazduha
ne doe do produenja trajanje impulsa ubrizgavanja EUJ treba da detektuje kvar u
sistemu sekundarnog vazduha, da memorie DTC i obavesti vozaa o kvaru preko
MIL sijalice.

Paljenje signalne sijalice

Malfunction Indicator Light Illumination

Jednom kada se uspostavi stanje neispravnosti (detektuje se dva puta u toku

voznog ciklusa) signalna sijalica e se upaliti i ostati upaljena i u sluaju kada to
stanje nije kontinualno-stalno. Tada se u memoriju EUJ upisuje i kod kvara. Sijalica
e ostati upaljena i posle sledeeg startovanja motora ak i ako stanje neispravnosti
vie nije prisutno. OBD II sistem moe da ugasi sijalicu samo ako se neispravnost ne
pojavi tokom tri sledea vozna ciklusa.

290
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

EUJ u vozilu ima mogunost da zapamti trenutne vrednosti stanja senzora i

aktuatora (temperatura motora, broj obrtaja motora, poloaj leptira, pritisak goriva,
pritisak u usisnoj grani, brzina vozila itd.) u trenutku paljenja MIL sijalice. Na taj nain
se omoguuje uvid u stanje koje je izazvalo paljenje sijalice pomou specijalne
dijagnostike opreme. Ti podaci se zovu fiksirani podaci (engl. "freeze frame").
Ukoliko se kvar koji je izazvao paljenje signalne sijalice ne pojavi ponovo u
toku tri korienja vozila, dolazi do gaenja MIL sijalice. Posle 40 ciklusa zagrevanja
(promena temperature motora od hladne - ispod 49C do radne - iznad 71C
temperature) bez pojave kvara brie se kod kvara i "freeze
frame" iz memorije kompjutera vozila.
UN Reg. 83, Annex 11 definie izgled simbola za
MIL sijalica kao simbol broj 4.36 standarda ISO 2575, slika
2.175. Signalna sijalica ne sme biti crvene boje (uobiajeno
je ute boje ilibara) i rad ove sijalice se ne sme
kombinovati za prikazivanje bilo koje druge greke na
vozilu. Sijalica uvek mora zasvetleti prilikom davanja
kontakta i pokretanja motora (kako bi se proverilo da li ista
Slika 2.175: Izgled radi ili je pregorela i, ukoliko nema registrovanih kvarova,
simbola MIL sijalice gasi se neposredno nakon pokretanja motora).

Vozni ciklus druge generacije dijagnostike u vozilu

Kompletan vozni ciklus mora omoguiti dijagnostiku svih sistema, odnosno

ostvarivanje svih potrebnih uslova da bi se sve dijagnostike obavile, i on traje manje
od 15 minuta. U toku tog ciklusa zastupljeni su svi reimi rada motora pa ima sledee
faze:
1. Hladan start, radi provere grejane lambda sonde.
2. Prazan hod, kada se prati rad grejane lambda sonde, izostajanje
upaljenja, vreme ubrizgavanja goriva itd.
3. Ubrzanje do 88 km/h a prati se izostajanje upaljenja, vreme ubrizgavanja
itd.
4. Konstantna brzina od 88 km/h u trajanju od 3 minuta a prati se lambda
sonda, protok vazduha, recirkulacija izduvnih gasova, izostajanje paljenja,
vreme ubrizgavanja goriva itd.
5. Usporenje. Samo se skida noga sa gasa bez diranja papue konice.
Tada vozilo lagano usporava do 32 km/h. U toku tog vremena se prate i
kontroliu recirkulacija izduvnih gasova, izostajanje paljenja, vreme
ubrizgavanja goriva itd.
6. Ubrzavanje do 88-96 km/h. Kontrolie se isto kao kod prethodnog
ubrzavanja (taka 3).
7. Konstantna brzina od 88 km/h u trajanju od 5 minuta. U toku ove faze,
pored dijagnostike iz take 4, kontrolie se funkcionisanje katalizatora.
8. Usporenje. Vri se ista dijagnostika kao u taki 5.

291
2 Oprema vozila sa oto motorima

Brzi testovi
Readiness Test

OBD II sistem kontinualno prati izostanak paljenja i rad sistema za

snabdevanje gorivom. On takoe izvodi funkcionalne testove na katalizatoru, EGR
sistemu i lambda sondama (senzorima kiseonika) jednom tokom svakog voznog
ciklusa ili jednog putovanja (korienja vozila). Potrebno je da se steknu odgovarajui
uslovi pre nego to se moe rei da ovi sistemi funkcioniu normalno. Na primer
motor mora postii punu radnu temperaturu, otvorenost komande gasa mora da
pree odreenu vrednost, motor mora da ostvari optereenja iznad odreene
vrednosti, itd.
U sluaju da se ne steknu ovi uslovi, EUJ nee moi da vri ove testove i da
generie podatke o njima. Tada servisni ureaj izbacuje poruku da nisu izvreni svi
testovi koje on podrava, upozoravajui servisera da nisu svi podaci dostupni. Ukoliko
se ovo dogodi prilikom provere OBD II sistema, vozilo se mora voziti sve dok se ne
steknu svi potrebni uslovi za vrenje svih testova.

Zapisani trenutni podaci o motoru

Stored Engine Freeze Frame Data

Nakon detekcije neispravnosti, OBD II sistem e zapisati DTC i sve podatke o

stanju motora u trenutku detekcije neispravnosti (temperatura motora, broj obrtaja
motora, poloaj leptira, pritisak goriva, pritisak u usisnoj grani, brzina vozila itd.). Ovi
podaci se takoe mogu videti pomou servisnih ureaja.

Struktura koda greke

Structure of Diagnostic Trouble Codes - DTC

Standard SAE J2012 (Diagnostic Trouble Codes - DTC) definie set

dijagnostikih kodova greke. DTC sadri jedan slovni karakter koga prate jo etiri
karaktera.

Prvi karakter oznaava tip elektronskog sistema:

- Pxxxx - pogonski sistem (Powertrain),
- Bxxxx - karoserija (Body),
- Cxxxx - asija (Chassis) i
- Uxxxx - mrea (UART - Network)

Drugi karakter oznaava da li je DTC opti SAE DTC ili proizvoaev-

specifini DTC:
- Pogonski sistem
- P0xxx opti,
- P1xxx - proizvoaev-specifini,
- P2xxx - opti (od 2000. godine),
- P30xx-P33xx - proizvoaev-specifini (od 2000. godine) i
- P34xx-P39xx - opti (od 2000. godine).

292
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

- Karoserija
- B0xxx opti,
- B1xxx - proizvoaev-specifini,
- B2xxx - proizvoaev-specifini i
- B3xxx opti.

- asija
- C0xxx opti,
- C1xxx - proizvoaev-specifini,
- C2xxx - proizvoaev-specifini i
- C3xxx opti.

- Mrea
- U0xxx opti,
- U1xxx - proizvoaev-specifini,
- U2xxx - proizvoaev-specifini i
- U3xxx opti.

Preostali karakteri oznaavaju odreeni kvar u elektronskom sistemu.

Karakteri su heksadecimalni (0 - F).

Trei karakter oznaava odreeni elektronski sistem ili podsistem u vozilu

gde je dolo do pojave kvara:
1 - merenje goriva i vazduha,
2 - merenje goriva i vazduha (kvarovi vezani za ubrizgavanje),
3 - paljenje i varnica,
4 - pomoni sistem za kontrolu izduvnih gasova,
5 - brzina vozila i regulacija praznog hoda,
6 - izlazni signali kompjutera,
7 transmisija,
8 transmisija i
9 - izlazni i ulazni signali kompjutera.

etvrti i peti karakter ukazuju na odreeni kvar. Nema pravila za njihovo

tano definisanje poto sistemi mogu da sadre mnogo razliitih komponenti.
Treba samo napomenuti da proizvoai nisu obavezni da prate ova pravila
prilikom formiranja svojih specifinih kodova greaka.

293
2 Oprema vozila sa oto motorima

2.12.4.2 Dijagnostika u vozilu u Evropi

lanice Evropske Unije ele da i u Evropi bitno smanje emisiju iz "mobilnih

izvora" u toku itavog ivotnog ciklusa, pa su zato doneli odgovarajuu regulativu
(direktiva 98/69 EC). Po toj direktivi sva vozila, sa benzinskim motorima, proizvedena
posle 01.01.2000. godine moraju imati ugraen OBD sistem. Za putnika vozila koja
koriste naftni teni gas ili prirodni gas ta obaveza vai od 2003. godine.
Evropska vozila se razlikuju od Amerikih, kao i granice za emisiju i vek, pa je
logino da se i pravila za OBD dijagnostiku razlikuju. Otuda u Evropi naziv EOBD.
Kada emisija vozila, tokom ciklusa Tipa I (revidirani gradski i vangradski ECE
ciklus) pree kritine vrednosti iz tabele 2.42 sistem za OBD mora upozoriti vozaa i
zabeleiti greku i radne uslove motora kada je greka nastala. Stroije granice se
planiraju za Euro 5, tabela 2.43 i za Euro 6, tabela 2.44.

Tabela 2.42: Kritine vrednosti emisije za OBD

EOBD kritine vrednosti merene po ECE+EUDC CO HC NOx
za Euro 3 / Euro 4, g/km g/km g/km
Putnika vozila M1ukupne mase manje od 2.5 t i
3.2 0.4 0.6
teretna N1 klase 1
Teretna vozila N1 klase 2 5.8 0.5 0.7
Teretna vozila N1 klase 3 i putnika vozila M1 ukupne
7.3 0.6 0.8
mase vee od 2.5 a manje od 3.5 t

Tabela 2.43: Kritine vrednosti emisije za OBD prema UN Reg. 83, Annex 11
EOBD kritine vrednosti Datum uvoenja
merene po ECE+EUDC CO NMHC NOx
za Euro 5 Novi Prva mg/km mg/km mg/km
modeli registracija
Putnika vozila M, teretna N1
01.09.09 01.01.11 1900 320 540
klase 1
Teretna vozila N1 klase 2 01.09.10 01.01.12 2400 360 705
Teretna vozila N1 klase 3 i N2 01.09.10 01.01.12 2800 400 840
Napomena: Samo za direktno ubrizgavanje benzina granica za estice je 50 mg/km

Tabela 2.44: Kritine vrednosti emisije za OBD (bie potvrena pre 01.09.2010.)
EOBD kritine vrednosti Datum uvoenja
merene po ECE+EUDC za CO NMHC NOx
Euro 6 Novi Prva mg/km mg/km mg/km
modeli registracija
Putnika vozila M, teretna N1
01.09.14 01.01.15 1500 100 90
klase 1
Teretna vozila N1 klase 2 01.09.15 01.01.16 2700 130 110
Teretna vozila N1 klase 3 i N2 01.09.15 01.01.16 3400 160 120
Napomena: Samo za direktno ubrizgavanje benzina granica za estice je 9 mg/km

Sistemi koji se nadgledaju u Euro 3 i 4 su:

- katalizator,
- izostanak sagorevanja,
- degradacija lambda sonda (senzora kiseonika),
- sistem za ubrizgavanje goriva,

294
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

- prekidi u strujnim kolima napajanja svih elemenat odgovornih za emisiju i

- ostali elementi i sistemi (protok vazduha, EGR itd) ija neispravnost
dovodi do porasta emisije.

U predlogu Euro 5 proireno je nadgledanje na sledee sisteme:

- recirkulacija izduvnih gasova,
- protok i hlaenje izduvnih gasova u recirkulaciji,
- katalizator u pogledu NMHC,
- katalizator u pogledu NOx,
- ureaj za naknadni tretman NOx sa ili bez aditiva,
- sve senzore kiseonika (sve lambda sonde),
- filter estica i
- indikator uestanosti nadgledanja pojedinih sistema.

Pristup OBD informacijama:

- slino kao kod UN Reg. 83 zahteva,
- sa pogodnim ureajima, koji su usaglaeni sa ISO 15031-5 standardom,
- uvoenjem Euro 6 on-board i off-board trai se komunikacioni protokol
ISO 15765-4 - "Road vehicles Diagnostics on Controller Area Network
(CAN) Part - 4: Requirements for emissions-related systems dated 10
Jan 2005.

Svako nadgledanje OBD sistem mora da izvri najmanje jednom u toku

voznog ciklusa, kada su zadovoljeni uslovi za nadgledanje a koji su opisani u UN
Reg. 83, Annex 11.
Vozni ciklus se sastoji od startovanja motora, reima rada motora sa
uslovima u kojima se mogu otkriti odgovarajue greke, ukoliko su prisutne, i od
gaenja motora.
Nakon revizije Euro 5 (Euro 5+) dodatni zahtev je nadgledanje indikatora
performanse - uinka nadgledanja pojedinih sistema tokom korienja vozila - IUPR
(engl. In Use Performance Ratio Monitoring). Indikator uinka nadgledanja pojedinog
sistema tokom korienja vozila definie se:

IUPRM=BrojilacM/ImenilacM (2.12)

Kolinik brojilaca i imenilaca daje nam informaciju koliko esto se vre

specifina nadgledanja pojedinih sistema M u odnosu na vreme upotrebe vozila. Radi
ostvarivanja uniformnosti praenja IUPR u UN Reg. 83, Annex 11 dati su detaljni
uslovi i zahtevi za odreivanje imenioca i brojioca u izrazu (2.12)

BrojilacM
Brojilac je u stvari kumulativni broja izvrenih nadgledanja kojim se moe
identifikovati eventualna greaka specifinog sistema M na vozilu u cilju upozorenja
vozaa, kako je to predvieno od strane proizvoaa vozila. Ovaj broja ne bi trebalo
da se uveava vie od jednom za jedan vozni ciklus, osim ako tehniki razlozi to ne
trae.

295
2 Oprema vozila sa oto motorima

ImenilacM
Svrha ovog brojaa u imeniocu izraza (2.12) je da obezbedi kumulativni broj
dogaaja u toku vonje kada su bili ispunjeni specifini uslovi za nadgledanje sistema
M na vozilu. Ovaj broja mora da se uvea najmanje jednom za jedan vozni ciklus.
Pravila za uveavanje ovog brojaa su definisana UN Reg. 83, Annex 11.
Na primer u sluaju nadgledanja sistema za sekundarni vazduh imenilac
izraza (2.12) treba da se uvea za jedan ukoliko je komanda za sekundarni vazduh u
stanju on tano ili due od 10 sekundi. Pri odreivanju vremena u toku koga je
komanda u stanju on OBD sistem ne ukljuuje vreme tokom koga se sistem za
sekundarni vazduh testira u cilju nadgledanja.
Kada se radi o nadgledanju svih sistema koji su aktivni tokom hladnog starta
imenilac izraza (2.12) treba da se uvea za jedan ukoliko je njihova strategija ili
komanda u stanju on tano ili due od 10 sekundi.
Imenilac izraza (2.12) za nadgledanje sistema za varijabilni pogon ventila
(VVT) i/ili kontrolnih sistema treba da se uvea za jedan ukoliko su te komponente ili
komandne funkcije (na primer komande on, open, closed, locked, itd.) u dva ili
vie sluaja tokom voznog ciklusa ili tokom vremena koje je jednako ili vee od 10
sekundi, ta se prvo ostvari.
Za nadgledanje oksidacionog katalizatora i filtera za estice dizel motora
imenilac izraza (2.12) treba da se uvea za jedan ukoliko, pored uveanja za jedan u
cilju zadovoljenje uslova da se pri svakom voznom ciklusu mora uveati najmanje
jednom, je vozilo prelo najmanje 800 km od trenutka zadnjeg uveanja imenioca.
Kod revidiranog Euro 5+ indikator IUPR mora biti vei ili jednak 0.1 za sve
sisteme.
Kod Euro 6 ovaj indikator ima sledee vrednosti za pojedine sisteme:
- vei ili jednak od 0.260 za nadgledanje sistema sekundarnog vazduha i
ostalih sistema za poboljanje hladnog starta,
- vei ili jednak od 0.520 za kontrolu ventilacije rezervoara i isparenja i
- vei ili jednak od 0.336 za sva ostala nadgledanja.

Indikator IUPR se posebno belei za nadgledanje:

- katalizatora,
- recirkulacije izduvnih gasova, filtera estica,
- sistema za varijabilni pogon ventila (VVT),
- senzora kiseonika i izduvnih gasova,
- sistema za sekundarni vazduh,
- NOx naknadne obrada i
- kontrole nadpunjenja motora.

EOBD2 nije nova verzija EOBD. Kako je EOBD simbola za European On-
Board Diagnostics tada je EOBD2 simbol za unapreenu dijagnostiku druge
generacije - Enhanced On-Board Diagnostics, Second Generation'. EOBD2
omoguava pristup, pored uobiajenim parametrima/informacijama, dopunskim
parametrima/informacijama iz vozila koje su raspoloive za EOBD/OBDII vozila.
EOBD2 mogunosti specificira proizvoa vozila i za sada su prisutne samo
kod pojedinih proizvoaa, kao to je Ford. Postoje i vozila koja nisu EOBD2 ali kod
koji se EOBD2 ureajima moe pristupiti dopunskim dijagnostikim informacijama.

296
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

U budunosti, na prostoru EU se predvia da e i policija na putu imati

mogunost provere rada MIL sijalice tako da ako ista svetli prilikom neke rutinske
kontrole, neodgovorni voza bie kanjen.
Dalji razvoj OBD II i EOBD ide ka stvaranju tree generacije OBD III
dijagnostikih sistema. Za sada se zna da e OBD III biti povezan sa GPS (Global
Positioning System) sistemima. Tada e odgovarajue dravne institucije imati
podatke o neispravnosti ureaja za kontrolu emisije na vozilima. Ukoliko voza i
nakon signala upozorenja, da su ureaji za kontrolu emisije na njegovom vozilu
neispravni, nastavi da koristi svoje vozilo odgovarajua institucija e moi preko GPS
da to vozilo iskljui iz saobraaja i da poalje ekipu da to vozilo popravi ili ga odveze
u servis.
Dakle, budunost je u povezivanju svih vozila sa globalnim sistemom
pozicioniranja. Voza samo unosi eljene deonice oekujui od raunara u vozilu da
nudi ekoloku, ekonominu, najbru i druge varijante vonje. Uloga vozaa je na
povremenim korekcijama radi prilagoavanja saobraajnim situacijama. Jasno, pre
toga su svi putni pravci osposobljeni za dinamiko voenje, sa varijabilnom putnom
signalizacijom i centralnim komuniciranjem sa vozilima u kojima su brojni inteligentni
izvrni organi, davai, senzori i kontroleri.

297
2 Oprema vozila sa oto motorima

2.12.5 Neki primeri za kodove greaka

(Diagnostic Trouble Codes - DTC)

ifra koda - P0100

Tehniki opis. Greka u strujnom kolu davaa za merenja masenog protoka

vazduha (eng. Mass Air Flow (MAF) Circuit Malfunction)

ta to znai? Da postoji problem sa samim davaem masenog protoka

vazduha ili elektrinim kolima davaa.

Simptomi. Verovatno se ne primeuje nikakav ozbiljan problem tokom

vonje, mada mogu biti simptomi kao kanjenje reagovanja nakon davanja gasa ili
lenjost vozila.

Razlozi. Mogui su sledei:

1. konektor davaa nije prikljuen ili su spojevi na konektoru loi,
2. dava je neispravan i
3. elektrini kablovi pokidani itd.

Mogua reenja. Najjednostavnije je resetovati greku i videti da li se

ponovo javlja. Zatim zapoeti sa jednostavnijim i ii ka sloenijim procedurama
popravke:
- proveriti da je konektor senzora korektno prikljuen kao i da nema
prekinutih ni oteenih provodnika,
- skinuti i ponovo montirati konektor,
- proveriti napone na davau (prema odgovarajuem uputstvu za
servisiranje),
- zameniti dava protoka.

ifra koda - P0122

Tehniki opis. Greka u davau poloaja leptira/indikacija niskog izlaznog

napona napajanja (eng. Throttle Position Sensor/Switch A Circuit Low Input)

ta to znai? Da je EUJ registrovala nizak napon napajanja davaa poloaja

leptira. Kod veine vozila minimalno dozvoljeni nivo napona se nalazi na 0.17- 0.2 V.

Simptomi. Mogui su sledei simptomi:

- neravnomeran ili nizak prazan hod,
- zaustavljanje motora,
- slabo ubrzavanje motora itd.

298
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

Razlozi. Mogua su sledei:

1. dava poloaja leptira nije pravilno montiran,
2. kratak spoj u provodnicima za napajanje davaa,
3. neispravan dava,
4. neispravna EUJ.

Mogua reenja. Najjednostavnije je resetovati greku i videti da li se

ponovo javlja. Zatim zapoeti sa jednostavnijim i ii ka sloenijim procedurama
popravke:
- paljivo proveriti montau samog davaa, da li je konektor davaa
korektno prikljuen kao i da nema prekinutih ili oteenih provodnika,
- proveriti napone na davau (prema odgovarajuem uputstvu za
servisiranje),
- zameniti dava poloaja leptira.

ifra koda - P0171

Tehniki opis. Motor radi sa siromanom smeom (eng. System Too Lean)

ta to znai? Da je lambda sonda registrovala uslove siromane smee

(viak kiseonika u izduvnim gasovima).

Simptomi. Mogui su sledei simptomi:

- najverovatnije se nee primetiti nikakvi simptomi,
- mogue je primetiti gubitak snage i
- slabo ubrzavanje motora.

Razlozi. Mogui su sledei:

1. dava masenog protoka vazduha je prljav ili oteen,
2. zauljen i prljav filter za vazduh izaziva prljanje i davaa masenog protoka,
3. mogua oteenja u vodovima podpritiskaposle davaa protoka (ulaenje
fal vazduha),
4. zaprljani brizgai,
5. nedovoljan pritisak goriva.

Mogua reenja. Najjednostavnije je resetovati greku i videti da li se

ponovo javlja. Zatim zapoeti sa jednostavnijim i ii ka sloenijim procedurama
popravke:
- u najveem broju sluajeva obino ienje davaa masenog protoka
vazduha, pogodnim sprejovima, reava problem (pri tome treba
demontirati dava, paljivo ga oistiti i tek kada se potpuno osui ponovo
ga montirati),
- proveriti sve vakumske vodove i zameniti ih po potrebi,
- proveriti stanje filtera za gorivo i pritisak goriva,
- oistiti brizgae.

299
2 Oprema vozila sa oto motorima

ifra koda - P0300

Tehniki opis. Registrovano izostajanje sagorevanja u vie cilindara (eng.

Random/Multiple Cylinder Misfire Detected)

ta to znai? Da je EUJ registrovala da u vie cilindara je dolo do

izostajanja sagorevanja. Ukoliko je zadnja cifra oznaci koda P0300 razliita od 0,
onda taj broj oznaava cilindar u kome je dolo do izostanka sagorevanja. Kod
P0302, na primer, oznaava da je dolo do izostanka sagorevanja u drugom cilindru.

Simptomi. Mogui su sledei simptomi:

- oteano startovanje motora,
- motor radi neravnomerno sa prekidima itd.

Razlozi. Mogui su sledei:

1. oteene-neispravne sveice ili kablovi,
2. neispravne bobine,
3. neispravne lambda sonde,
4. neispravni brizgai,
5. nagoreli izduvni ventili,
6. neispravni zaepljeni katalizatori,
7. neispravan EGR ventil,
8. neispravan dava poloaja kolenastog vratila,
9. neispravna EUJ.

Mogua reenja. Ukoliko nema simptoma a greka se javila tada je

najjednostavnije resetovati greku i videti da li se ponovo javlja. Zatim zapoeti sa
jednostavnijim i ii ka sloenijim procedurama popravke:
- proveriti sve kablove i konektore koji idu do cilindra (sveice),
- ukoliko je vreme za redovne servise izvriti zamenu delova sistema za
paljenje (sveice,...),
- proveriti bobine i module za paljenje,
- mogua je i zamena katalizatora jer izostajanje sagorevanja moe
dovesti do oteenja katalizatora.

ifra koda - P0340

Tehniki opis. Greka u elektrinom kolu davaa poloaja kolenastog vratila

(eng. Camshaft Position Sensor Circuit Malfunction)

ta to znai? Indiciran je problem sa elektrinim kolom davaa. To znai da

problem moe biti u delu elektrinog kola u samom davau, u kablovima, konektorima
ili EUJ.

300
 2.12 Dijagnostika u vozilu sa oto motorom

Simptomi. Mogui su sledei simptomi:

- oteano ili bezuspeno startovanje motora,
- motor radi neravnomerno sa prekidima, izostaje sagorevanje,
- motor gubi snagu itd.

Razlozi. Mogua su sledei:

1. kratak spoj u provodnicima za napajanje davaa,
2. prekid u kablovima davaa,
3. neispravan dava,
4. neispravna EUJ.

Mogua reenja. Najjednostavnije je resetovati greku i videti da li se

ponovo javlja. Zatim zapoeti sa jednostavnijim i ii ka sloenijim procedurama
popravke:
- vizuelno proveriti sve kablove i konektore,
- proveriti neprekidnost kablova merenjem otpornosti kablova,
- proveriti napone na davau (prema odgovarajuem uputstvu za
servisiranje),
- zameniti konektore i/ili kablove ako je potrebno,
- zameniti dava ako je potrebno,
- zameniti EUJ ako je potrebno.

ifra koda - P0441

Tehniki opis. Greka u sistemu za kontrolu isparenja (eng. Evaporative

Emission Control System Incorrect Purge Flow)

ta to znai? Da deo sistema za kontrolu isparenja iz vozila ne funkcionie

korektno. Taj sistem se sastoji od dosta elemenata ukljuujui zatvara rezervoara,
cevi za gorivo, kanister sa aktivnim ugljem, ventile za ienje, i vodove za isparenja.
Zadatak ovog sistema je da sprei pare, iz sistema za napajanje gorivom, da idu
direktno u okruenje. Isparenja se odgovarajuim vodovima uvode u kanister sa
aktivnim ugljem. Kada motor radi ventili za ienje se otvaraju i omoguavaju da
podpritisak motora izvue isparenja u motor gde sagorevaju. ienje kanistera se
kontrolie preko ventila i vakumskog prekidaa koji detektuje postojanje protoka
isparenja ka motoru. Kada vakumski prekida ne detektuje protok isparenja ka
motoru javlja se ovaj kod greke.

Simptomi. Voza nee primetiti nikakve simptome u vonji ali e se upaliti

MIL sijalica.

Razlozi. Mogua su sledei:

1. neispravan vakumski prekida,
2. prekinuti ili oteeni vodovi za isparenja,
3. prekinuto elektrino kolo od EUJ ka komandi za otvaranje ventila za
ienje,

301
2 Oprema vozila sa oto motorima

4. neispravan solenoid na ventilu za ienje,

5. korozija i veliki prelazni otpori na konektoru ventila,
6. neispravna EUJ.

Mogua reenja:
- vizuelno proveriti sva creva u sistemu za kontrolu isparenja i kanister, po
potrebi zameniti oteene ili oistiti zapuenja,
- proveriti sve kablove i konektore u ovom sistemu, po potrebi zameniti
oteene,
- zameniti solenoid ventila za ienje,
- zameniti vakumski prekida,
- zameniti EUJ ako je potrebno.

302