NASILJE

PREMA
ENAMA
U INTIMNOM
PARTNERSKOM
ODNOSU:
MODEL
KOORDINIRANOG
ODGOVORA
ZAJEDNICE
Naslov:
NASILJE PREMA ENAMA
U INTIMNOM PARTNERSKOM
ODNOSU:
MODEL KOORDINIRANOG
ODGOVORA ZAJEDNICE

Autorka:
Tanja Ignjatovi

Izdaje:
Rekonstrukcija enski fond
Vlajkovieva 15
Beograd

Urednica:
Slavica Stojanovi

Recenzentkinje:
Nada Polovina
Marina Ajdukovi
Milica Anti Gaber

Lektura:
Sanja Miti

Dizajn i grafika obrada:

Nikola Stevanovi

tampa:
Artprint
Novi Sad

Tira:
3500

Godina izdanja:
2011

ISBN 978-86-910101-2-6
 Rei zahvalnosti

Za nastanak ove knjige podsticaji i podrke stizali su

sa razliitih strana. Neizmernu zahvalnost dugujem
dr Nadi Polovini, koja je ovaj tekst itala vie puta u
razliitim fazama njegovog nastajanja i iji su komentari
i usmeravanja bili dragoceni za reavanje brojnih dilema,
a posebno u koncipiranju istraivanja i strukture teksta.
Istraivanje koje sam sprovela ne bi bilo mogue bez
poverenja i uea strunjakinja/a iz Lazarevca, sa kojima
godinama saraujem i koje/i su u praksi proveravale/i
i potvrivale/i koncepte koje sam promovisala.
Zahvaljujem se Mirjam Radosavljevi, Milanki Petrovi,
Nadedi Boi, Svetlani Mati, Dragani Ivanovi, Oliveri
Mladenovi i elimiru Kulundiu. Zahvalnost dugujem
i svojim prijateljicama, Mariji Luki, iji su radovi bili
podsticaj i orijentir, Slavici Stojanovi, koja je itala tekst
i davala korisne sugestije za izmene, i Bobani Macanovi,
ija je kontinuirana podrka bila od sutinskog znaaja za
moj rad u ovoj oblasti.
 Nasilje prema enama 5

3 REI ZAHVALNOSTI

5 SADRAJ

9 PREDGOVOR

Prvi deo:
19 TEORIJSKE KONCEPTUALIZACIJE I DRUTVENE
REAKCIJE NA NASILJE PREMA ENAMA

20 Prvo poglavlje: O FENOMENU NASILJA PREMA ENAMA

KARAKTERISTIKE NASILJA PREMA ENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM

23
ODNOSU

42 OBLICI NASILJA U PARTNERSKOM ODNOSU I U PORODICI

Drugo poglavlje: TEORIJSKI KONCEPTI O NASILJU U INTIMNOM

48
PARTNERSKOM ODNOSU

48 Bioloke osnove nasilja

50 Psiholoke konceptualizacije
55 Socioloke konceptualizacije
58 Feministike konceptualizacije
63 Faktori koji doprinose nasilju prema enama

65 NAINI NA KOJE SE NASILJE PREMA ENAMA INI NEVIDLJIVIM

69 POSLEDICE NASILJA PREMA ENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU

75 INSTITUCIONALNE REAKCIJE NA NASILJE PREMA ENAMA

83 Tree poglavlje: DRUTVENA REAKCIJA NA NASILJE PREMA ENAMA

83 MEUNARODNE OBAVEZE KAO OKVIR ZA DRAVNE POLITIKE

DULUT MODEL KOORDINIRANA AKCIJA ZAJEDNICE U ZATITI ENA OD

89
NASILJA U PARTNERSKOM ODNOSU

PRILAGOENA VERZIJA DULUT MODELA AUSTRIJSKI MODEL

97
INTERVENCIJE
6 Tanja Ignjatovi

Drugi deo:
POSTUPANJE PROFESIONALACA U SITUACIJAMA NASILJA PREMA
103 ENAMA: EMPIRIJSKI ZASNOVANA PRILAGOENA VERZIJA DULUT
MODELA ZA KONTEKST SRBIJE

etvrto poglavlje: KA PRILAGOENOJ VERZIJI DULUT MODELA ZA

104
KONTEKST SRBIJE

105 OSNOVNE PRETPOSTAVKE MODELA I USLOVI U NAEM KONTEKSTU

105 Teorijske konceptualizacije nasilja u intimnom partnerskom odnosu i politika delovanja

112 Potreba za sloenim drutvenim sistemom slubi i intervencija
118 Planiranje i praenje implementacije politike i sistema zatite

Peto poglavlje: POSTUPANJE PROFESIONALACA U SITUACIJAMA

120
NASILJA PREMA ENAMA: EMPIRIJSKA ANALIZA

120 Metodoloki okvir istraivanja

123 Karakteristike identifikovanih sluajeva nasilja u intimnom partnerskom odnosu:
propratni nalazi koji informiu

124 ANALIZA ADMINISTRATIVNIH ASPEKATA DOKUMENTACIJE O

NASILJU U PARTNERSKOM ODNOSU

130 Zapaanja o postupanju profesionalaca na osnovu analize administrativnihaspekata

dokumentacije

137 KONSTRUKCIJA I PROVERA VALJANOSTI MATRICE ZA PROCENU

POSTUPANJA PROFESIONALACA

145 KARAKTERISTIKE POSTUPANJA PROFESIONALACA NA OSNOVU ANALIZE

SADRAJA DOKUMENTACIJE

151 Zapaanja o postupanju profesionalaca na osnovu analize sadraja strune dokumentacije

o nasilju u partnerskom odnosu

158 ANALIZA MILJENJA PROFESIONALACA O POSTUPANJU I DOKUMENTOVANJU

POSTUPAKA

158 Analiza individualnih odgovora anketirane grupe profesionalaca

162 Analiza odgovora iz fokus-grupne diskusije
166 Zapaanja o miljenjima profesionalaca
 Nasilje prema enama 7

esto poglavlje: KOORDINIRANA AKCIJA ZAJEDNICE PRIMERENA

168
KONTEKSTU U SRBIJI

SLINOSTI I RAZLIKE IZMEU IZVORNOG MODELA I POSTUPANJA

168 PROFESIONALACA U NAEM KONTEKSTU

MODEL KOORDINIRANOG INTERVENISANJA PRILAGOEN NAEM

173
KONTEKSTU: OSNOVNE ODREDNICE

179 Razvoj koordinacionih i radnih struktura

182 Sadraj (standardnih) postupaka i procedura

203 ZAKLJUNI KOMENTAR

208 LITERATURA
 Predgovor 9

PREDGOVOR

Nasilje prema enama je fenomen koji poznaju kulture i drutveni

sistemi u svim vremenima i na svim prostorima, ali su sistematsko
interesovanje, istraivanja i objanjenja ove pojave poela 70-tih i
80-tih godina prolog veka, inicirana aktivnostima feministikih
organizacija. Devedesetih godina, na meunarodnom planu, dolo
je do bitnih promena u razumevanju i tretiranju ovog fenomena,
kao krenja osnovnih ljudskih prava i sloboda, te su dokumenti
Ujedinjenih nacija, a u evropskom kontekstu Saveta Evrope i Evropske
unije, uslovili promene u zakonodavstvu drava lanica, ali i itav niz
sistematskih mera prevencije i zatite od nasilja prema enama. Iako
znanje o uzrocima nasilja prema enama jo nije u dovoljnoj meri
razvijeno, primetno je to da dravne strategije nisu uvek graene na
postojeim znanjima, podacima i indikatorima. Od drava se trai
da prevaziu jaz izmeu meunarodnih standarda i nacionalnih
politika i praksi, da uspostave koordinirane strategije (na nacionalnom
i lokalnom nivou), da alociraju adekvatna sredstva i resurse, kao i da
jaaju i ukljue u razvojne strategije baze znanja o svim formama nasilja
prema enama (UN Studija, 2006). Istovremeno, istraivaka panja
pomerena je ka analizama drutvene reakcije, efektima primene zakona
i modela intervencije, kreiranju standarda postupanja (mere i usluge),
izuavanju uloge mukaraca, ali i okolnostima u kojima nasilje ine
ene. Istie se da je vano da se istraivai i kreatori politika opredele za
multidisciplinarni i mulifaktorski pristup u razumevanju inilaca koji
doprinose nastajanju, trajanju i eskalaciji nasilja i da se naglasak stavi
na akciona istraivanja, odnosno na kreiranje drutvene promene i na
reavanje konkretenih problema. To ukljuuje pronalaenje optimalnih
naina za drutvenu reakciju i dravnu intervenciju, koje bi trebalo da
uzmu u obzir doivljaj i stav potinjenih i marginalizovanih, a ne samo
dominirajuih grupa (UN Studija, 2006).
10 Tanja Ignjatovi

I u naim uslovima, feministike organizacije su poetkom

devedesetih godina prolog veka, pored ukazivanja na postojanje
fenomena, prve organizovale pruanje specijalizovanih usluga za ene
rtve mukog nasilja (Mlaenovi, 1995). U to vreme istraivaka i
drutvena panja znatno su vie bile usmeravane na pitanje nasilja
prema deci (Milosavljevi, 1998; Obretkovi i Pejakovi, 2001), dok je
nasilje prema enama u fokus drutvene panje ulo preko koncepta
nasilja u porodici. Ova konceptualizacija je otvorila i pitanje o tome
da li se radi o jedinstvenom fenomenu, koji bi implicirao homogenost
pojave, a time i mogunost jedinstvenog okvira istraivanja i delovanja
(politike i drutvene reakcije), ili se radi o veem broju fenomena, koji
nedvosmisleno imaju veliki broj zajednikih karakteristika i esto isti
izvor nasilja, ali i neke bitne specifinosti (Luki, 2003:3).
Teite razmatranja u ovoj knjizi stavljam na pitanje nasilja prema
enama u intimnim partnerskim relacijama (koje ukljuuje aktulene
i bive, brane i vanbrane odnose mukaraca i ena) zbog injenice
da je ovo najei vid nasilja u porodici, kao i zbog toga to je naa
struna javnost u dosadanjem periodu najvie bila usredsreena
na problem nasilja prema deci, ozbiljno zanemarujui nasilje prema
enama1 i veze izmeu ovih fenomena. Izmenama u Krivinom zakonu
iz 2002. godine, kojim se inkriminie nasilje u porodici, nasilje prema
enama postaje vidljiviji fenomen, a broj prijava i sudskih sluajeva je u
stalnom porastu. Ipak, u naim uslovima, pitanje nasilja u porodici nije
u strunoj javnosti pokrenulo diskusiju o rodnoj dimenziji fenomena,
a samim tim ni specifinu politiku i rodno osetljive mere2. Razmere
fenomena, njegove posledice i drutveni znaaj ukazuju na vanost
razumevanja njegove prirode i organizovanja odgovarajue drutvene
akcije. Zbog nedostatka jedinstvene evidencije sluajeva nasilja u
porodici, ukljuujui tu i nasilje prema enama, teko je govoriti o
rasprostranjenosti i trendovima, ali je jo tee proceniti individualne,
porodine i drutvene posledice nasilja. Bez sumnje, nasilje dovodi
do niza nespecifinih psihikih i fizikih povreda koje za posledicu

1. Izuzetak ini jedan broj pravnica feministike orijentacije i tekstovi koji su nastali u
okviru enskih organizacija.
2. Naprotiv, uoljiva je stalno prisutna tendencija da se rodna dimenzija zanemari ili
izgubi u optim i rodno neutralno definisanim pojmovima, ne samo zakona ve i
dravnih politika i podzakonskih akata.
 Predgovor 11

imaju smanjenje mogunosti korienja linih resursa i proizvode

privremena i trajna oteenja i ekonomske gubitke, ne samo za direktne
rtve nasilnog akta ve i za lanove porodice koji su nasilju izloeni kao
svedoci, ali i za itavu zajednicu.
Problemu nasilja prema enama u intimnim partnerskim relacijama
pristupam sa aspekta intervencija u zatiti i organizaciji slubi u
zajednici koje se bave ovom problematikom. U naim okolnostima,
dravne institucije, iako nije obezbeena njihova specijalizacija, jo
ostaju glavni nosioci aktivnosti zatite od nasilja u porodici zbog dobre
mrene pokrivenosti teritorije drave, ali i zbog neregulisanog statusa
drugih prualaca usluga, u prvom redu enskih nevladinih organizacija
koje su specijalizovane za ovu problematiku. To opredeljuje i teite
razmatranja u delu knjige u kom su ekstenzivno predstavljeni rezultati
istraivanja koje sam realizovala u sklopu analize postojeih praksi rada
u zajednici na zatiti ena od nasilja u intimnim partnerskim odnosima.
Istraivanje je bilo usmereno na rad javnih slubi, to dobijene rezultate
i preporuke stavlja u okvir kreiranja politike delovanja (policy) u ovom
domenu.
Moj pristup ovoj temi konkretizovan je oslanjanjem na model
Interventnog programa za zatitu od nasilja u porodici, nastao u Dulutu,
drava Minesota (SAD), odnosno kroz analizu uslova i mogunosti
za njegovu implementaciju u naoj lokalnoj sredini. Ovaj model je u
domaoj strunoj javnosti konceptualno prisutan od 1998. godine
(Phillips, 2002)3, a pokuaji implementacije modela koje sprovodim
u okviru Programa razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici u
Autonomnom enskom centru4 datiraju unazad devet godina. U okviru
ovog programa, kroz interakciju sa velikim brojem saradnika/ca i
uesnika/ca edukativnih i konsultativnih aktivnosti, razvijena su znanja
o intersektorskom i interdisciplinarnom pristupu u prevenciji i zatiti
(ena) od nasilja u porodici, koja u predstaviti u ovoj knjizi.

3. Prenos modela u zemlje jugoistone Evrope (ukljuujui i Srbiju) omoguio je Open

Society Institute Network Womens Program (Mrea enskih programa Instituta za
otvoreno drutvo).
4. Autonomni enski centar (AC), enska nevladina organizacija iz Beograda
(osnovana 1993. godine), specijalizovano se bavi pitanjima zatite ena od nasilja u
porodinom kontekstu i od seksualnog nasilja.
12 Tanja Ignjatovi

Dosadanja praktina iskustva pokazuju da su kljune pretpostavke

i principi izvornog modela, naelno gledano, primenljivi i u naoj
sredini, ali razlike u osobenostima konteksta/sistema implementacije
zahtevaju izmene i prilagoavanja odreenih segmenata modela. Stoga
je polazna taka analize procesa implementacije izvornog modela bila
provera postojee prakse i sagledavanje tekoa u implementaciji kljunih
principa na kojima je model intervencije baziran i koji su osnova za
orijentaciju postupanja strunjaka. Korienje ovog modela u sadrajno
konceptualnom smislu, ali i kao modela miljenja, odnosno kao metoda
saznavanja i istraivanja teme, predstavlja alat za potpunije sagledavanje
i razumevanje postojeeg stanja ove sloene pojave u naoj sredini.
Naznaeni pristup otvara put da se kroz teorijsku analizu i
sprovedeno istraivanje prui doprinos razvijanju efikasnog sistema
intervencije slubi u zajednici u zatiti ena od nasilja u intimnim
partnerskim relacijama, i to sagledavanjem vanosti usmeravanja
intervencija utemeljenih na jasnim principima koji su zajedniki za
sve slube. Stoga e znaajan deo ove knjige biti orijentisan na: (1)
Sagledavanje aktuelnog postupanja slubi u zajednici i efekata tog
postupanja kroz prizmu kljunih principa Dulut modela intervencije i
(2) Kreiranje revidirane verzije Dulut modela primerene specifinostima
konteksta u Srbiji. Naime, prema sadanjoj proceni stanja, postupanje
slubi i profesionalaca je fragmentarno, ogranienih efekata, doprinosi
sekundarnoj viktimizaciji rtava i pojaava doivljaj profesionalne
neefikasnosti.
Za pristup problematici nasilja prema enama u intimnim
partnerskim relacijama koji razvijam u knjizi vano je razmotriti
upotrebu i znaenja kljunih pojmova u ovom polju, posebno kada
oni impliciraju sagledavanje problema iz ugla koji nije dominantan u
naem kontekstu. U tekstu pre koristim termin nasilje (violence), a ne
agresija (aggression), mada sam svesna postojanja tekoa u preciznom
definisanju ovih pojmova, kao i razlika izmeu definicija i upotrebe
pojmova, i u naem i u engleskom jeziku. Iako se i agresivno ponaanje
definie preko cilja ili namere da se druga osoba (fiziki i psihiki) povredi
ili da joj se nanese teta, naglasak je na sklonosti osobe da se agresivno
ponaa, to upuuje na relativno trajnu crtu linosti, ali i na injenicu
 Predgovor 13

da agresija ne mora biti ispoljena, odnosno da ona moe biti potisnuta,

pomerena, sublimisana, latentna (Rot, 1983: 248-9; Popadi, 2009: 24-
25). S druge strane, iako se re violence eksplicitno izjednaava sa
fizikim nasiljem, a autori predlau da se agresijom smatraju napadi
bez fizike povrede, a nasiljem napadi koji dovode do fizike povrede
(Archer, 2000), nasilje se mnogo ee vezuje za realizovanu agresiju,
nanoenje neopravdane tete (namera nije uvek nuna), odnosno
ozbiljan, ekstremni vid agresije, i to ne samo fizike (Popadi, 2009: 24-
25). U nameri da proirim znaenje termina nasilje, u njega ukljuujem
i zlostavljanje, zloupotrebu, maltretiranje i vreanje (abuse) kako bi se
obuhvatio iri raspon nasilnikih ponaanja, a ne samo fiziko nasilje.
Nasilje u intimnim partnerskim vezama uz fiziko nasilje podrazumeva
i sistem kontinuirano prisutnih nasilnih taktika pretnje, zastraivanja
i prinude, iji je cilj odravanje moi i kontrole nad drugom osobom
stvaranjem realnog i stalno prisutnog straha za ivot i dobrobit,
odnosno jako grubo ponaanje u dugom periodu vremena (battering).
Iako ovo upuuje na trajanje (kontinuitet), svaki pojedinani akt, fiziki
i seksualni napad (physical/sexual assault), takoe predstavlja nasilje.
Istovremeno, kako se u knjizi bavim politikama delovanja, za odreenje
razliitih vrsta nasilja bie koriene definicije iz meunarodnih
dokumenata. Tako e nasilje i/ili zlostavljanje u intimnim partnerskim
relacijama (intimate-partner-violence/abuse) biti odreeno kao fiziko,
seksualno i psihiko nasilje ili pretnje takvim aktima, ukljuujui tu i
silovanje i silovanje u braku, to podrazumeva da ga moe uiniti stalni
ili povremeni partner, bivi partner, suprunik ili bivi suprunik,
partner sa kojim postoji ili ne kohabitacija (zajednica ivota), partner
istog ili razliitog pola, odnosno da moe biti uinjeno prema partneru
u svim navedenim tipovima partnerskih relacija5.
Upotreba termina nasilje u porodici (domestic violence), kao
i nasilje u intimnim partnerskim odnosima, ali i novijeg termina
rodno zasnovano nasilje (gender based violence) prikriva, meutim,

5. Istovremeno, u ovom odreenju navodi se da iako deca ne pripadaju grupi

direktnih rtvi intimnog partnerskog nasilja, efekat svedoenja roditeljskom nasilju
ima alarmantne posledice na njihov psiholoki razvoj. Otuda su ona indirektno
pogoena nasiljem u intimnim partnerskim odnosima (CAHVIO(2009)3).
CAHVIO je skraenica od Coordination Action on Human Rights Violations.
14 Tanja Ignjatovi

njihovu rodnu6 dimenziju, odnosno injenicu da su ene u znatno

veem procentu, na specifian nain i sa ozbiljnim posledicama, rtve
ovog vida nasilja. Stoga e se u ovoj knjizi izraz uinilac nasilja
(nasilnik) odnositi na mukarce, a osoba koja je izloena nasilju ili ga
je preivela na ene. Dalje, upotreba termina rtva esto pretpostavlja
pasivnost i nemo, fokusirana je na (negativne) posledice nasilja, to
nije karakteristino ponaanje i izgled svih osoba koje su izloene i koje
su preivele nasilje. Ovo oekivanje moe da ima negativne posledice
po reakciju institucija sistema, o emu u diskutovati u daljem toku
knjige. Zbog toga, feministike organizacije koriste termin preivela
(survivor) kako bi se naglasak stavio na snage ene i pozitivne aspekte
koji omoguavaju da se izae iz situacije nasilja. U knjizi u koristiti
termin rtva, uzimajui u obzir novu paradigmu koja stavlja naglasak na
promenjenu poziciju rtve, na njeno pravo da bude sigurna/bezbedna i
zatiena od nasilja i da dobije podrku (bude osnaena) da izae iz
nasilne situacije. Ovo implicira odgovornost drave u organizovanju
zatite i spreavanju tetnih posledica koje bi mogle da nastanu
neinjenjem ili nedelotvornim i neefiksanim postupcima, o emu u
takoe detaljno diskutovati.
Kada se govori o drutvenoj reakciji na nasilje, engleski pojam
protect the victim kod nas se najee prevodi izrazom zatita od
nasilja. Pojam zatita se u naoj institucijskoj i strunoj javnosti
koristi u irem znaenju, obuhvatajui politiku i sve mere kojima se
unapreuju dobrobit i blagostanje razliitih osetljivih grupa ljudi7.
Ue znaenje termina zatita, karakteristino za anglosaksonske
zemlje, prvenstveno se odnosi na aktivnosti zatite od nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja, usmerene na postizanje sigurnosti rtve
(safety), korienjem mera uspostavljanja i sprovoenja zakonskih
sankcija nad uiniocem (imposing and enforcing legal sanctions on the
assailant), kao i mera osnaivanja i pomoi rtvi. Na ovaj nain, pojam

6. Re rod odnosi se na drutveno konstruisane uloge i oekivanja od ena i

mukaraca, na ije uspostavljanje i odravanje utie niz razliitih faktora: drutveni,
kulturni, religijski, politiki, ekonomski, obiajni, kao i pravo, rasna, klasna i etnika
pripadnost, predrasude rairene u datom drutvu i sl. Stavovi i ponaanja prema
rodu su naueni i mogu se menjati.
7. Polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja, str.11
 Predgovor 15

sigurnost implicira istovremeno postojanje dva aspekta znaenja

unutranji doivljaj sigurnosti, koji je oslonjen na koncept bezbednosti,
i koji se postie u spoljnoj sredini. Koncept bezbednosti, uspostavljen
kroz kontrolu nasilnika i nasilja, iako ueg znaenja, ima iri znaaj
jer implicira sigurnost i predstavlja prvi i nuni korak intervenisanja u
zatiti od nasilja, koji potom ukljuuje postizanje sigurnosti u naem,
irem konceptu zatite (socijalna, zdravstvena, ekonomska i drugi
oblici zatite). Na ovaj nain zatita od nasilja, odnosno zatita rtve,
postaje prvenstveno pravno pitanje, a primarna nadlenost u zatiti
(postizanje bezbednosti/sigurnosti) daje se policijsko-pravosudnom
sistemu, kroz kombinaciju kazni i ogranienja (sanction and restriction),
odnosno nadgledanog tretmana nasilnika. Intervencije svih drugih
sistema slede u drugom koraku. Ovo predstavlja najznaajniju
promenu paradigme sagledavanje nasilja u porodici, ukljuujui tu
i nasilje u intimnoj partnerskoj vezi, u konceptu ljudskih prava, to na
drugaiji nain usmerava konceptualizaciju intervencija i praktinog
delovanja profesionalaca, nagalaavajui obavezu drave da organizuje,
sprovodi i nadzire postupke i efekte zatite rtava nasilja u porodici koji
garantuju sigurnost/bezbednost i omoguavaju unapreenje dobrobiti i
blagostanja.
Sadraj knjige organizovala sam u dva dela: Prvi deo sadri tri
poglavlja u kojima prikazujem kljune karakteristike nasilja prema
enama u intimnim partnerskim relacijama, opisujem najuestalije
oblike nasilja, predstavljam teorijske konceptualizacije (bioloke,
psiholoke, socioloke i feministike) nasilja prema enama, kao i
brojne faktore uticaja/rizika na ovu pojavu i posledice nasilja. Posebno
diskutujem o nainima na koje se nasilje prema enama moe uiniti
nevidljivim (konstrukcijom teorija i istraivanja), kao i o pitanjima
institucionalnog reagovanja na ovu pojavu. Drutvena reakcija na nasilje
prema enama prikazana je kroz okvir koji postavljaju meunarodna
tela i dokumenta kao obaveze i/ili preporuke dravnoj politici i praksi.
Kako je Dulut model koordiniranog odgovora zajednice posluio kao
konceptualni okvir za teorijsku i empirijsku analizu domae prakse,
panju sam usmerila na prikaz teorijsko-vrednosnih i organizacionih
aspekata ovog modela, kao i na kljune aspekte njegove najpoznatije
evropske adaptacije austrijskog modela intervencije.
16 Tanja Ignjatovi

U drugom delu knjige, koji takoe sadri tri poglavlja, diskutovala sam
o osnovnim pretpostavkama za primenu Dulut modela koordiniranog
postupanja slubi u naem kontekstu. Ekstenzivan prikaz empirijskog
istraivanja ukljuio je nalaze provere valjanosti matrice indikatora
za procenu postupanja profesionalaca, konstruisane za potrebe ovog
istraivanja, koja operacionalizuje pet kljunih principa iz Dulut
modela, primenljivih i u naem kontekstu. Na osnovu matrice i analize
sadraja strune dokumentacije iz tri slube (Centar za socijalni rad,
Policija i Dom zdravlja), o 53 sluaja nasilja prema enama koje ine
njihovi intimni partneri, u jednoj lokalnoj zajednici (Gradska optina
Lazarevac), prikazane su i komentarisane karakteristike postupanja
profesionalaca. Ovaj je prikaz upotpunjen analizom administrativnih
aspekata dokumentacije (broj, vrsta i vremenski intervali), kao i analizom
miljenja grupe profesionalaca o vlastitom postupanju i dokumentovanju
rada. Na osnovu komparacije izmeu izvornog i predloenog modela
intervencija, koji je prilagoen domaem kontekstu i uslovima delovanja,
opisala sam i mogue koordinacione i radne strukture, kao i sadraj
standardnih postupaka i procedura modela delovanja.
Zakljuni komentar kratko se osvre na vanost buduih intervencija
u nekoliko oblasti delovanja, kao i na potvrdu upotrebne vrednosti
matrice indikatora za procenu postupanja profesionalaca, navodei
da je primena prilagoene verzije Dulut modela mogua i u naem
kontekstu, ali i da e, zbog karakteristika drutvenog sistema, najvie
zavisiti od volje donosilaca odluka.
Verujem u to da e ova knjiga pruiti korisne informacije za
profesionalce/ke iz razliitih slubi koji/e su angaovani/e u postupcima
zatite od nasilja prema enama u porodinom kontekstu. Obim
odreenih delova teksta uslovljen je mojom procenom lokalnih potreba
za razumevanjem nekih od pojava, posebno u svetlu iskustva o iroko
rasprostranjenim predrasudama, prisutnim i u strunoj javnosti, kao
i nedostatkom domaih tekstova o ovim temama. Takoe, verujem
u to da ovde izloene analize i predlozi mogu doprineti razvijanju
efikasnog sistema intervencija slubi u zajednici sagledavanjem vanosti
usmeravanja intervencija utemeljenih na odgovarajuim teorijskim
konceptima i jasnim principima delovanja, zajednikim za sve slube.
 Predgovor 17

Kako je veina diskutovanih tema povezana sa vrednosnim pitanjima,

nisam teila tome da tekst bude neutralan. Naprotiv, teila sam tome
da jasno istaknem uticaj i znaaj vrednosti na koncipiranje teorijskog i
istraivakog, ali i drutvenog i dravnog odgovora na pojavu (mukog)
nasilja prema enama. Svesna sloenosti svih pretpostavki, nalaza i
postupaka, ali i vieslojnosti njihovih implikacija na realne ivote realnih
ljudi, koji ne dele nae (profesionalne) pozicije (moi), ali koji zavise
od njih, nastojala sam da u fokusu zadrim odgovornost za sigurnost,
pravinost i dobrobit rtve.
 Nasilje prema enama 19

Prvi deo:
TEORIJSKE
KONCEPTUALIZACIJE I
DRUTVENE REAKCIJE
NA NASILJE PREMA
ENAMA
20 Tanja Ignjatovi

Prvo poglavlje
O FENOMENU NASILJA PREMA ENAMA

N asilje prema enama objanjava se kao rezultat nejednakosti moi

izmeu mukaraca i ena, koja vodi ozbiljnoj diskriminaciji ena,
unutar drutva i porodice, to kri ili oteuje i ukida uivanje njihovih
ljudskih prava i temeljnih sloboda.8 Navodi se da nasilje ostavlja
posledice na psihiki, fiziki i seksualni integitet ena, inei ih viestruko
diskriminisanim, na osnovu pola i porekla, koristei tradiciju i obiaje
kao opravdanje za krenje njihovih prava, to je protivno stvaranju
jednakosti i mira, te ini ogromnu prepreku graanskoj sigurnosti i
demokratiji. Stoga, nasilje prema enama treba shvatiti kao svako delo
nasilja utemeljeno na rodnoj/polnoj osnovi, koje rezultira, ili bi moglo
rezultirati, u fizikoj, seksualnoj ili psihikoj povredi ili patnji ena,
ukljuujui pretnje takvim delima, prisiljavanje ili oduzimanje slobode,
bez obzira na to da li se to dogaa u javnom ili privatnom ivotu.9 Ovo
nasilje, koje ini kombinacija vrsta nasilja, mesta izvrenja i razliitih
izvrilaca, obuhvata razliite forme, ali nije ogranieno njima: (a) nasilje
koje se dogaa u porodici ili domainstvu10; (b) nasilje koje se dogaa u
zajednici11; (c) nasilje poinjeno ili odobreno od strane drave ili njenih
predstavnika i slubenika (u svim vrstama institucija gde borave ene);
(d) nasilje i krenje ljudskih prava ena u situacijama ratnog konflikta12
(Rec(2002)5).

8. Iz Preporuke Rec(2002)5 Saveta ministara dravama lanicama o zatiti ena od

nasilja;
9. Iz UN Deklaracije protiv nasilja prema enama, 1993;
10. i ukljuuje fiziku i mentalnu agresiju, emocionalno i psihiko zlostavljanje,
silovanje i seksualno zlostavljanje, raunajui tu i silovanje meu suprunicima,
stalnim ili povremenim partnerima i ukuanima, incest, zloine poinjene u ime
asti, genitalna sakaenja i ostale tradicionalne obiaje tetne za ene kao to su
rani, prisilni i ugovoreni brakovi, prisile u vezi reproduktivnih prava (sterilizacija
ili pobaaj, zabrana upotrebe kontracepcije, prenatalna selekcija pola deteta i sl.);
11. i koje ukljuuje silovanje i seksualno zlostavljanje, seksualno ucenjivanje i
uznemiravanje na poslu, trgovinu enama u svrhu seksualne eksploatacije, seks-
turizam i ekonomsko iskoriavanje ena;
12. ... uzimanje za taoce, progon, sistematsko silovanje, seksualno ropstvo, prisilna
trudnoa, te trgovina u svrhu seksualne i ekonomske eksploatacije;
 Nasilje prema enama 21

Kada je re o nasilju u porodinom kontekstu, uz estu upotrebu

rodno neutralnih pojmova, ne postoji saglasnost teoretiara ni u
odreenju dva kljuna pojma: ta je (sve) nasilje i ko su (sve) lanovi
porodica. To u praktinom smislu utie na odreivanje drutvene
reakcije, pre svega na sankcionisanje odreenih ponaanja i na krug lica
na koje se zatita odnosi (Luki, 2003). Zapravo, pitanje je gde povui
demarkacionu liniju u irokom dijapazonu spolja vidljivih i doivljajno
prepoznatljivih formi, koje mogu ui u okvir nasilnog ponaanja
(Polovina, 1997).
U pokuaju da ponude reanja, kriminoloki koncepti ukljuuju
objektivne i subjektivne kriterijume nasilja: upotrebu sile i pretnju silom
(objektivno ponaanje), ali i svaki akt koji se doivljava/percipira kao
namera da se druga osoba povredi (subjektivni doivljaj manifestacije
akta), to bi obuhvatilo i okolnosti koje su uticale na ovakav doivljaj
(Luki, 2003:6). Autori/ke socioloke i feministike orijentacije nasilje
sagledavaju znatno ire, kroz koncept dominacije, zloupotrebe moi
i prisile (zastraivanja i manipulacije) radi ostvarivanja kontrole.
Navodi se da je svaki disbalans moi u porodici i partnerskoj relaciji
potencijalna situacija njene zloupotrebe, a da li e ona rezultirati
nasiljem, zavisi od niza faktora. Istovremeno, naglaava se da onaj ko
ima mo, ima izbor (slobodu) da bira kako e je upotrebiti, to implicira
iskljuivu odgovornost za nasilno ponaanje (Ajdukovi, 2000c:11;
Ostoji, 1999:103; Pence, 1996). U kontekstu nasilja u porodici jasna
manifestacija sile, kao i pretnja koja proizvodi silu, moe da izostane,
ali se kontrola moe vriti preutnim, prepoznatljivim oblicima
prinude, preko psihikog i verbalnog nasilja, to teite panje pomera
sa zloupotrebe moi na prinudu (da se neto uini ili ne uini) kao
oblik prisile, za koji je karakteristino postojanje namere, odnosno
odsustvo dobrovoljnosti onoga ko je prisiljen (Adams, 1998, prema
Luki, 2003:8). Takoe, naglaava se da nije u pitanju tua, pojedinani
ili povremeni fenomen, iako se i oni dogaaju i mogu biti krivina dela.
Nasilje prema enama u porodinom kontekstu je obrazac neprekidnog
nastavljanja nasilja i zloupotrebe, situacija ponovljene viktimizacije, gde
je rtva ranjiva ba zbog toga to deli dom sa svojim zlostavljaem, a
ima i oseanje lojalnosti, ili ak ljubavi, prema njemu (Kelly, 2003:55-8).
22 Tanja Ignjatovi

U odreenju razliitih formi nasilja predlau se modeli koncen-

trinih krugova. Prema jednom modelu, ue odreenje nasilja
obuhvatalo bi sistematsko (ponovljeno, planirano) nasilno ponaanje
i instinktoidno-nekontrolisano ponaanje koje se iskazuje paralelnim
naruavanjem fizikog i psihikog integriteta, a ire odreenje
obuhvatilo bi pasivno-agresivne ili verbalno-agresivne akte injenja i
neinjenja ija poetna akcija cilja na psihiki integritet, uz mogunost
naruavanja fizikog integriteta (Polovina, 1997). Drugi model, koji
e u ovom radu biti detaljnije izloen, takoe predstavlja dva kruga
razliitih nasilnih radnji kojima se obezbeuje cilj uspostavljanje moi
i kontrole nad partnerkom (Pence, 1995; 1996).
to se tie kruga zatienih lica, takoe postoje velika neslaganja
autora/ki u odreenjima ko se sve smatra lanom porodice, od
klasinih, uskih definicija, do irih odreenja koja naglaavaju znaaj
specifinog odnosa, aktuelan ili bivi ivot u zajednici (bez obzira na
formu zajednice), ili postojanje intimnih odnosa (Luki, 2003). Imajui
u vidu to da sve statistike potvruju da su tipine rtve nasilja u
porodici ene, deca i stare osobe, a tipini uinioci osobe mukog
pola, postavlja se pitanje da li se radi o jednoj ili o tri razliite pojave u
okviru fenomena nasilja u porodici, odnosno da li specifinost relacije
nasilnika i rtve provocira razliite uzroke, manifestacije, efekte i
razliite institucionalne reakcije. Kada se nasilje u porodici objanjava
konceptima moi, zloupotrebe i kontrole (resursa, prava, poverenja,
zavisnosti), kao posledica disbalansa moi, nasilje prema enama u
partnerskim relacijama, iako predstavlja odnos formalno jednakih,
deava se u kontekstu ukupne diskriminacije ena, nejednakih
mogunosti, nedostupnosti linih, drutvenih, politikih, ekonomskih i
drugih resursa, kao i stereotipa vezanih za rodne uloge i marginalizovanje
ove vrste nasilja (Luki, 2003). S druge strane, nasilje prema deci i prema
starim osobama bazira se, pre svega, na njihovoj objektivnoj zavisnosti,
zloupotrebi poverenja u kontekstu potreba i zatite i odsustvu realne
mogunosti njihovog uticaja na ishode.
Koncepti kojima se odreuje ko su (sve) lanovi porodice i ta se
(sve) smatra nasiljem u porodinom kontekstu najdirektnije utiu na
dravnu intervenciju, koja je inae optereena pitanjem privatnosti
 Nasilje prema enama 23

porodinih i partnerskih odnosa i visokom tolerancijom na forme nasilja

u ovom kontekstu, te one, i pored postojeih zakonskih reenja, ostaju
marginalizovane i minimalizovane. Meutim, injenica da se radi o
masovnoj pojavi i kriminalom ponaanju, sa znaajnim posledicama po
individuu, porodicu, ali i po celokupno drutvo, upuuje na drutvenu
opasnost nasilja u porodinom kontekstu i nasilja prema enama i
zahteva sistematsku dravnu reakciju.
Dosadanja istraivanja potvruju saglasnost oko nekoliko injenica:
ena moe biti izloena nasilju u porodici tokom celog svog ivota; nasilje
u porodici ukljuuje irok spektar ugroavajuih ponaanja jednog ili
vie lanova porodice; posledice izloenosti nasilju su brojne i bitno
utiu na mentalno i fiziko zdravlje; nasilje se objanjava interaktivnim
delovanjem veeg broja faktora; postoji jasna povezanost izmeu
prisustva nasilja u porodici i koliine nasilja u drutvu, ukljuujui tu i
nasilje prikazano u medijima; postoji meugeneracijski prenos nasilja;
nasilje predstavlja krenje temeljnih ljudskih prava (Ajdukovi, 2000c:
12-13). Sagledano u konceptu ljudskih prava, ivot, telesni integritet
i ljudsko dostojanstvo su osnovni principi ljudskih prava, i svaki
pojedinac, bez obzira na kontekst ili odnos, ima apsolutno podjednaka
prava na zatitu svojih prava, a drava ima odgovornost da realizuje ta
prava.

KARAKTERISTIKE NASILJA PREMA ENAMA

U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU

Partnerska relacija13, brana i vanbrana, predstavlja jedan od

najsloenijih i najintimnijih ljudskih odnosa, koji zahteva prilagoavanje,
stalnu interakciju i promene kroz razvojne procese i krize, razmenu
pozitivnih, ali i negativnih emocija i destrukcija (Joji-Milenkovi,
1997). Naalost, praksa svakodnevnog rada sa klijentima uverava nas
da je nasilje u braku i u porodici mnogo ee nego to mislimo, po
posledicama mnogo nepovoljnije nego to pretpostavljamo, i mnogo
manje sankconisano nego to bi zdrav razum i struni argumenti

13. Ovaj tekst odnosi se samo na heteroseksualne partnerske relacije, iako je fenomen
nasilja u istopolnim partnerskim relacijama takoe prisutan i istraivan.
24 Tanja Ignjatovi

nalagali (Whitaker and Kate, 1981:133, prema Polovina, 1997:140).

O nasilju u intimnoj partnerskoj relaciji teko se govori zbog brojnih
manevara zatite, poricanja i izbegavanja, zbog line (zavera utanja,
stid), druvene (tradicionalna verovanja i dozvole za agresivnost
mukaraca) i slubene (nedoreene nadlenosti unutar slubi i
meusobna nepovezanost institucionalnog sistema) odbojnosti da se
prizna o kakvom ponaanju je re. Ali, ovaj se problem ne sme otpisati
i za njega se moraju traiti sutinska operativna reenja (Polovina,
1997:140). U literaturi postoji dosta konfuzije u odnosu na kljunu
karakteristiku nasilja u intimnom partnerskom odnosu, njegovu rodnu
dimenziju, te u nju, u odnosu na druge karakteristike fenomena, ovde
detaljnije razmotriti.
Univerzalnost. Globalni karakter nasilja prema enama odraava
se kroz njegovo prisustvo u svim vremenima i prostorima, u svim
kulturama i drutvenim sistemima, to potvruje sistemski i sistematski
karakter ovog vida nasilja. Slinost fenomena ukazuje na njegovo
jednako znaenje, odnosno da je to nasilje prema enama kao grupi, a
ne prema pojedinim enama zbog njihovih individualnih karakteristika.
Ovo ga ini bliskim sa svim hijerarhijskim sistemima dominacije
(seksizam, rasizam, klasizam, homofobija i slino), ali se te veze esto ne
prepoznaju ni u konceptima ni u praksi. Univerzalnost pojave ne znai
zanemarivanje konteksta, kulturolokih i istorijskih razlika i osobenosti,
kao ni lokalnih dogaaja koji utiu na promene u ispoljavanjima i
reakcijama (individualnim i drutvenim) na nasilje prema enama
(Yick, 2001; Piispa, 2002; Hester, 2004; Lybecker Jensen and Nielsen,
2005). Istovremeno, globalizacija, meunarodne preokupacije i
transnacionalne veze utiu ne samo na sagledavanje fenomena nasilja
prema enama, ve i na pojavu i/ili irenje specifinih formi nasilja14, ali
i na usmeravanje politike i akcija u ovoj oblasti (Hester, 2004).
Rodni karakter nasilja u intimnom partnerskom odnosu. Iako
postoje tendencije da se ene u partnerskoj relaciji prikau jednako
fiziki agresivane kao i mukarci (Archer, 2000, 2002), da iniciraju
nasilje, svete se i da koriste smrtonosnu silu gotovo isto kao i mukarci

14. ... nasilje i eksploatacija ena koja proistie iz globalizacije trgovine i iz tretiranja ljudi
i seksa kao robe, koja utie na poveanje trgovine enama, seksualne eksploatacije
(prostitucija, seks-turizam) i radne eksploatacije (kuno roblje);
 Nasilje prema enama 25

(Sewel and Sewel, 1996, prema Dasgupta, 1999), brojna istraivanja

prevalencije i konsekvenci potvruju da je nasilje mukaraca prema
enama ozbiljnije, da ga ine tea i uestalija dela, veeg raspona
manifestacija i sa teim posledicama. Zbog toga je neopravdano
govoriti o postojanju rodne simetrije i ovu vrstu nasilja predstavljati
rodno neutralnim pojmovima. Autorke feministike orijentacije
ukazuju da, ne samo da su ene najee rtve nasilja u porodici,
ve je ono i usmereno na njih zato to su ene. U tom smislu, one
ne tumae nasilje koje ine mukarci kao deficit sposobnosti noenja
sa problemima, nedostatak vetina reavanja konflikata, nedostatak
komunikacijskih vetina ili nisku samokontrolu. Ono nije, u najveem
broju sluajeva, ni rezultat bolesti i psihikog poremeaja, ve
socijalno prilagoeno ponaanje koje dovodi do eljenih efekata, a
time i svesno izabrano ponaanje (Adams, 1988, prema Luki, 2003;
Pence, 1996). Kao to navodi Elen Pens, nasilje mukaraca prema
enama nije posledica nemogunosti kontrole besa, jer se kontrola
pokazuje u drugim frustrirajuim i konfliktnim situacijama, a posebno
u odnosu prema nadreenima na radnom mestu ili u kontaktima sa
policijom i pravosudnim organima. Bes je posledica nemogunosti
uspostavljanja zadovoljavajue kontrole ene, te se intervencijama
mora oduiti ponaanje duboko ukrenjeno u stavovima mukaraca
i podrano vrednostima kulture i patrijarhalnog modela drutvenih
odnosa (Pence and Paymar, 1993).
Istraivanja agresije i nasilja jo su nedovoljna i deskriptivna,
retko dubinska. Ipak, ukazuju na razlike (u ekspresiji i posledici,
ali i u motivaciji i nameri) izmeu muke i enske agresije i
nasilja. Instrumentalni tip agresije i nasilja ee se vezuje za
ponaanje mukaraca i slui instrumentalnoj interpersonalnoj svrsi
(demonstraciji kontrole nad drugima, na kojoj se zasnivaju mo i
samopotovanje). Ekspresivni tip agresije (zasnovan na verovanju
da je agresija socijalno i lino disfunkcionalna i na zainteresovanosti
za unutranju dinamiku i ekspresiju besa, pre nego na meuljudsku
dominaciju) ee je prisutan kod ena (Kambel i Manser, 1998)15.

15. Autori naglaavaju da ne postoji obavezna veza izmeu mukosti i instrumen-

talizma, odnosno da subkultura, klasa, starost, drutvene uloge i drugi socijalni
faktori postaju posredinici u orijentaciji agresije.
26 Tanja Ignjatovi

Rodna dimenzija nasilja moe izgledati sasvim razliito u zavisnosti

od toga da li istraivanja i izvetaji ukljuuju ili iskljuuju odreene
akte (npr. seksualno nasilje, proganjanje i sl.). Dosledno se potvruje
razlika u odnosu na prirodu nasilnih incidenata izmeu mukaraca i
ena: intenzitet i estina nasilja koje ine mukarci su vei i oni mnogo
ee koriste forme koje izazivaju strah i kontrolu rtve, to predstavlja
kritinu komponentu partnerskog nasilja. ene znatno ee
izvetavaju o prisustvu seksualnog i fizikog nasilja, kao i proganjanja,
o strahu od i o prisustvu povreda, gubitku posla, veoj upotrebi
medikamenata, o problemima mentalnog zdravlja i o eoj upotrebi
pravosudnog sistema (Tjaden and Thoennes, 2000). Ponavljanje
nasilja, odnosno uestalost incidenata, znatno je vee kada nasilje ine
mukarci16 (Hester, 2009). Uoava se i razlika u situacijama kada su oba
partnera registrovana kao nasilni, u odnosu na nasilje jednog partnera17
(Hester, 2009). Istie se da muko nasilje nije samo zloin protiv tela
ene ve i protiv njene slobode, nezavisnosti i autonomije (Stark, 2004).
Takoe, dosledno se konstatuju razliiti uticaji nasilja u odnosu na pol i
ozbiljnost posledica: ene su vie zaplaene, vie su kontrolisane i lake
ih je kontolisati zbog straha, a povrede su ee i ozbiljnije, ukljuujui
tu i smrtne ishode, vee je prisustvo patnje, traumatskog iskustva i
gubitka slobode. Zanimljive su i razlike u analizama hapenja, optuenja
i osuenja mukaraca i ena kao izvrilaca nasilja. Iako je primetno to
da broj ena koje su prijavljene ili hapene zbog nasilja lagano raste,
podaci potvruju da je znatno vei broj mukih uinilaca hapen, ali i
da je ovaj odnos u korelaciji sa uestalou i estinom nasilja koje ine,
kao i sa eom optom krimnalnom istorijom mukaraca18. Mukarci

16. Mukarci uine ukupno 83% registrovanih incidenata nasilja (u proseku od 1 do 52

incidenta). Dve treine ena (62%) uini samo jedan incident, a i kada ga ponavlja,
to je najvie do osam puta (Hester, 2009).
17. Ovi sluajevi ukljuuju vei broj incidenata nasilja, niskog intenziteta, ali ekstremno
uznemravajuih, koje su najee uinili muki partneri. Polovina incidenata
deava se u periodu po razdvajanju partnera (u vezi sa pitanjima razvoda i kontakta
sa decom). Drugi tip nasilja oba partnera registruje se kada postoji zavisnost/
alkoholisanost, koja nekada ini nejasnim ko je rtva, a ko nasilnik, odnosno kako
se policija opredeljuje u vezi sa tim.
18. Interesantno je to da su ene imale tri puta veu verovatnou da budu uhapene
za nasilje nego mukarci, odnosno mukarac je hapen (u proseku) na svaki deseti
incident (11% ukpnih incidenata), a ene na svaki trei uinjeni incident (32%
incidenata) (Hester, 2009).
 Nasilje prema enama 27

su ee bili optueni ili upozoreni za nasilje, ali su optuenja retko

rezultirala osudom19. rtve, i mukarac i ena, pokazuju tendenciju da
odbiju da daju izjavu ili povlae svedoenje, ali iz razliitih razloga20
(Hester, 2009).
Postoje i velike razlike izmeu mukaraca i ena u razumevanju i
stavu prema nasilju u partnerskom odnosu: mukarci negiraju nasilje,
opisuju ga kao obian, nedramatian dogaaj, umanjujui svoju mo
i uticaj, odnosno normalizujui nasilje. Oni koriste kompleksne jezike
konstrukcije, u kombinaciji vie razliitih definicija, ali ga vide odvojeno
od ostatka ivota, opisujui ga uglavnom kao specifian dogaaj (u
odreeno vreme, na odreenom mestu), kao incident, a ne kao proces
koji preplavljuje enin svakodnevni ivot i koji je onemoguava da izae
iz sistema zloupotreba (Hearn, 1998). Istraivanja i evidencije takoe
potvruju da mukarci ree prijavljuju pretrpljeno nasilje iz brojnih
razloga (jer ono nee biti ozbiljno shvaeno, jer se ne radi o tekim
oblicima nasilja; Hester, 2009). Primeeno je i to da iskazi mukaraca
mogu delovati upeatljivije i dobijati veu panju, upravo zbog brojnih
stereotipa vezanih za rodne uloge (Ajdukovi, 2000a: 58).
Autori/ke naglaavaju da mukarcima kao uiniocima nasilja pomae
itav niz multiplih veza izmeu mukaraca, poimanja maskulinosti i
nasilja21 (Hearn, 2007). Drutvene definicije maskulinosti imaju velikog
uticaja na muku sklonost ka nasilju. Tvrdi se da je u drutvu u kojem je
mukarcima dozvoljeno da prepoznaju strah nivo nasilja manji, a da je
u drutvima gde se mukarci razmeu hrabrou, gde su potiskivanje
i poricanje straha definisane karakteristike mukosti i gde su mukost

19. I ovde je zanimljiva priroda rodne razlike: tek je svaki trei mukarac koji je zbog
nasilja bio hapeen i optuen bio i osuen, dok je svaka optuena ena bila osuena
za nasilje (Hester, 2009).
20. Mukarci ne ele da svedoe ako su ene koristile nasilje u samoodbrani, a ene ako
su partneri vrlo pretei ili kontroliui. Takoe, ne ele da svedoe ni kada su oboje
konzumirali alkohol.
21. Mukarci su lanovi socijalnih grupa (asocijacija) koje imaju mo; mogu se
posmatrati kao eksperti za nasilje (prema enama, deci, jedni prema drugima,
prema ivotinjama ili sebi); iako nasilje nije uvek prihvatljivo, ono moe biti
prihvaeno kao nain da se postane ili bude mukarac (bezbroj primera u sportu,
seksualnosti...); mukarci dominiraju u institucijama specijalizovanim za nasilje
(ukljuujui vojsku, policiju, krivino pravo); nasilje se moe razumeti kao centar
patrijarhata i patrijarhalnih odnosa; nasilje i mukost imaju zajednike implikacije
u mas-medijima, na filmu, u imaginaciji, simbolima, fantaziji...
28 Tanja Ignjatovi

i enskost visoko diferencirane, vea verovatnoa da e biti nasilja

(Howell and Willis, 1989, prema Hearn, 2009). Drutvo legitimizuje
nasilje mukaraca prema enama na vie naina: (a) istorijski, nasilje
je korieno za reavanje konflikata (na svim nivoima) i postalo je
testirani nain za dosezanje cilja; (b) individualno angaovanje
u konfliktu ne mora da podrazumeva istu mo u pregovaranju22; (c)
institucionalne intervencije su dizajnirane da podre individue sa
manje moi, ali aktuelno, one mogu da poveaju ranjivost rtava23
(Dasgupta, 1999). Kako se muko nasilje prepoznaje i kao jedan od
najmasovnijih drutvenih globalnih problema, koji ima razliite forme
i razliite rtve, naglaava se nunost drutvene problematizacije
koncepta mukosti i uloge mukaraca da bi dolo do promena,
unapreenja rodnih relacija i redukcije nejednakosti (Hearn, 2007;
2009). Takoe, rezultati postojeih istraivanja ukazuju na to da nasilje
nije bioloki determinisano (da se mukarci ne mogu sagledavati kao
po prirodi nasilni), ve da je proizvedeno u zajednici, to nagaava
vanost osetljivosti na kulturalne razlike i vanost multidisciplinarnog
pristupa (Greig, 2001; Hearn, 2007; 2009)24. Dugogodinje iskustvo
rada sa nasilnim mukarcima potvrdilo je da su oni koji su preuzeli
odgovornost prekinuli nasilno ponaanje, dok su oni koji okrivljuju
druge imali samo ograniene promene (Tonkin, 2001; Hearn, 2009).
Istovremeno, nasilje ena prema partnerima poinje da bude vana
istraivaka tema i otvara veliki broj pitanja koja se jo ne razumeju
na najbolji nain. Studije naglaavaju vanost sagledavanja konteksta

22. Rodne uloge, percepcija autoriteta, lina autonomija, pripisani statusi, socijalne
privilegije i socijalna podrka determiniu (ne)jednakost moi. Razlika u moima
je i institucionalno podrana.
23. Na primer, sve studije pokazuju da kada ena odlui da napusti partnera koji je
nasilan, ona postaje osetljivija na napad, a kada mukarac napusti svoju nasilnu
partnerku, nasilje obino prestaje. Ili, kada se ena razvede, njeni prihodi postaju
manji, dok se prihodi njenog partnera uveavaju. Ipak, procedure, a esto i usluge,
jednake su za sve.
24. Diskurs maskulinosti ima brojne vane implikacije i trai multikulturalna i
multidisciplinarna istraivanja komplikovanih relacija izmeu mukaraca, moi,
hijerarhije, socijalnih struktura, opresije, otpornosti, dobiti od nasilja i cene
maskulinosti. Naglaava se vanost uspostavljanja veza izmeu nasilja i drugih
fenomena (npr. rodne prakse kako rod i seksualost utiu na vezu individualnih,
porodinih i drutvenih struktura i kultura) ili razliitih i brojnih formi socijalne
iskljuenosti.
 Nasilje prema enama 29

muko i ensko nasilje razlikuju se po tome ta je bilo ranije, tokom

i posle nasilja. To potvruje da ene ine nasilje u kontekstu nasilja
koje trpe, kao i da mukarci lake uspostavljaju taktike primoravajue
kontrole, jer im u tome pomau kulturno uspostavljene norme. ena
koja zlostavlja partnera moe da pokua da mu ogranii kretanje ili
finansijsku nezavisnost, ali to ne uspeva u istoj meri kao zlostavljajui
mukarac (Barnett, 1997, prema Dasgupta, 1999; Fugate, et. al, 2005).
ene koriste oruje najee u kontekstu zatite, jer prepoznaju svoje
partnere kao fiziki jae i ele da uspostave balans u moima, da se
efikasno zatite ili da spree eskalaciju nasilja prema sebi. (Dasgupta,
1999; Hester, 2009). Pokazatelji prisustva emotivnog zlostavljanja, i
onda kada se nisu razlikovali po uestalosti, bili su razliiti po tipinim
formama (Swan and Snow, 2002). Iako i ene mogu fiziki napasti svog
partnera, one imaju manju ansu da ga sistematski teroriu, ne uspevaju
da ga zastrae gestovima i izgledom koji signalizuje pretnju, fiziko ili
seksualno zlostavljanje i retko mogu da proizvedu strah kod njega25, jer
nemaju istu podrku patrijarhalnih stereotipa. Tradicionalne norme
podravaju mukarce u uverenju da je njihov dom njihova tvrava i
da oni postavljaju pravila. U terminima motivacije, namere, rezultata i
posledica, ene koriste nasilje kao izlazni instrument. Motivacija ena
je vie voena zaustavljanjem aktuelnog nasilja, uzvraanjem ili osvetom,
traenjem potovanja, pridobijanjem panje ili odgovornog ponaanja, ili
samo izraavanjem besa i frustracije u vezi sa situacijom koju kontrolie
mukarac. Konsekvence upuuju na dramatine razlike u povredama
ena, a nema podataka o mukarcima koji su imali traumu od nasilja
koje su trpeli od svojih partnerki26 (Dasgupta, 1999; Stark, 2004).
Kao to svako nasilje mukarca prema eni ne mora biti sistematski
sklop aktivnosti koji provocira sistematski strah i pokoravanje (koje
oznaava engleska re battering), tako bi bilo neopravdano ene
prikazivati kao nenasilne po prirodi i nesposobne za maltretiranje
drugih. Jasno je da ene imaju taj potencijal i da mogu initi nasilje,
i u okviru zajednice i u porodinom kontekstu, ali, kao to navodi

25. ... samo kada ene koriste oruje (pitolj, no ili delove nametaja), mukaci postaju
privremeno uplaeni.
26. ... na primer, pokuali da izvre samoubistvo, razvili problem zavisnosti ili postali
psihotini ili depresivni zbog nasilja koje ine njihove partnerke;
30 Tanja Ignjatovi

Dasgupta, pitanje nije da li ene imaju kapacitet da budu nasilne, ve da

li ensko nasilje ispoljeno u heterosekusalnoj partnerskoj relaciji moe
biti nazvano prebijanje ili dugotrajno, ponavljano, grubo maltretiranje,
koje ukljuuje kontrolu, prinudu i pretnju i koje dovodi do sistematskog
straha i pokoravanja (Dasgupta, 1999).
Pokuavajui da premosti razliku koja nastaje u istraivakim
nalazima o nasilju u intimnim partnerskim odnosima, Donson
hipotezira o postojanju dva tipa ovog nasilja: uzajamno nasilje para i
patrijarhalni terorizam (Johnson, 1995). Ovaj koncept kasnije proiruje
na etiri kvalitativno razliita tipa nasilja u partnerskim relacijama: (a)
terorisanje intimne partnerke (intimate terrorism), najozbiljniji tip
nasilja koji karakterie estoko, uestalo nasilje koje ima tendenciju
da vremenom eskalira, koje je praeno povredama i iji su uinioci
gotovo iskljuivo mukarci; (b) meusobno nasilje partnera (common
couple violence), najuestalije nasilje, prisutno u svakodnevnom ivotu
i motivisano potrebom da se kontrolie specifina situacija, ali ne i
optom potrebom da se kontrolie relacija. Ono je preteno bazirano
na konfliktu, ne mora da eskalira i retko proizvodi povrede, a izgleda
da postoji jednaka inicijativa mukaraca i ena; (c) nasilje (u znak)
otpora (violent resistance), koje se odnosi na fiziko nasilje koje nije
kontroliue i gotovo uvek ga ine ene kao odgovor na nasilje koje
ine njihovi nasilni i kontroliui partneri (kao samoodbrana ili
vraanje napada); (d) uzajamna nasilna kontrola (mutual violent
control), u kojoj su oba partnera i nasilna i kontroliua (Johnson,
2000). Empirijske verifikacije Donsonove teze izgleda da potvruju da
se nasilje u partnerskom odnosu deava u dve dimenzije dimenziji
konflikta (sukoba) i dimenziji prisile, kao i da je nasilje koje se deava u
kontekstu prisile mnogo tetnije za enin ivot, zdravlje i optu dobrobit
i da izaziva intenzivnije strateke odgovore (reakcije), koji mogu dalje
poveati njenu izloenost nasilju (Cook and Goodman, 2006).
Analiza nasilja koje su uinile ene pokazala je da su sve bile rtve
nasilja svojih partnera, izdvajajui tri tipa enskog nasilja: (a) tip
rtve (victim type) (34%), gde su mukarci bili mnogo ozbiljnije nasilni
i koristili su kontroliua ponaanja; (b) tip agresorke (aggressor
type) (12%), gde su ene izvestile o uestalijem i ozbiljnijem nasilju
 Nasilje prema enama 31

prema partnerima; i (c) kombinovani tip (mixed type) (50%), kada

jedan partner koristi vie nasilja, a drugi vie kontroliueg ponaanja.
U treem tipu nasilja, i kada su ene jednako ili vie nasilne prema
partneru, oni ee kontroliu njihovo ponaanje (33 napram 17%).
Istovremeno, u relacijama gde ene koriste vie kontrole, a njihovi
partneri jednako ili vie nasilja, nasilje koje su uinili i ena i mukarac
je najnieg nivoa. Rezultati navode na zakljuak da i kada postoje
slinosti u apsolutnim vrednostima nasilja koje ine mukarci i ene,
vanu razliku ini prisustvo prisilne kontrole u mukom nasilju,
injenica da je gotovo svo nasilje ena poinjeno u kontekstu nasilja
koje ine njihovi partneri i da one iskuse znatno ozbiljnije forme nasilja
(Swan and Snow, 2002).
Razlika izmeu partnerskog konflikta i nasilja. Problemi u partner-
skim odnosima mogu biti brojni i mogu imati razliite uzroke/povode27.
Dinamika odnosa u situaciji partnerskog sukoba28 ukljuuje nekoliko
faza. Poinje postojanjem razliitih oekivanja, uoavanjem razlika
i borbom za ostvarenje svog ideala, zbog ega e se oba partnera
oseati kritikovanim, a tipine reakcije e biti napad29 ili povlaenje30
(Van Lawick i Groen, 1998, prema Van Oosten i Van der Vlugt,
2004). Meutim, ono to sukob razlikuje od nasilja je reciprocitet
uloga i odgovornosti (doivljaj oba partnera da su odgovorni za
odnos), nasuprot disbalansu moi i odgovornosti u nasilnom odnosu.
Nesigurnost, strah, nemogunost (slobodnog) izbora i zabrinutost

27. Neki od najeih su razlike u oekivanjima partnera u odnosu na sve bitne teme
partnerstva, razlike u komunikacijskim stilovima, promene (razvojne i sluajne) u
ivotu porodice, krizni dogaaji, nestanak prvobitne privlanosti, nezadovoljstvo
raspodelom moi, promene u raspodeli uloga i zadataka, problemi odgajanja dece,
ekonomski problemi i sl.
28. Sukob se obino definie kao kolizija ili neslaganje, kontradiktornost, nesaglasnost,
opozicija ili sudar razliitih miljenja ili ponaanja. Sukob moe biti dobar,
odnosno moe motivisati da se stvari promisle na drugi nain, prilika za rast i
razvoj. Ali, ako jedna osoba (intenzivno) nastoji da pobedi, pre nego da razrei
razliitosti kroz dijalog i kompromis, konflikt moe prei od uzajamnog neslaganja
u zlostavljanje ili nasilje.
29. Napad ovde nema znaenje i formu zlostavljanja ili nasilja. On moe da oznaava
optuivanje, kritikovanje, prebacivanje, povremenu verbalnu agresiju ili agresivne
radnje, npr. lupanje vratima, bez fizikog nasilja ili povreivanja.
30. Povlaenje oznaava utanje, prestanak razgovora, privremeno naputanje stana
ili sline radnje.
32 Tanja Ignjatovi

za vlastitu dobrobit i ivot, ili zabrinutost za decu, jesu dominantni

doivljaji rtve nasilja, koji nisu svojstveni odnosima u kojima postoji
partnerski sukob. Nasilje koje se deava u kontekstu sukoba je ee
prisutno u partnerskim relacijama, ali je nasilje u kontekstu prisile
mnogo tetnije za enu31. Iako i sukobi mogu imati oteujue dejstvo,
prisiljavanje se pokazuje konzistentno u relaciji sa simptomima depresije
i posttraumatskog stresnog poremeaja, kao i sa upotrebom razliitih
stratekih odgovora (Tjaden, 2006). Previanje ove razlike ili pokuaj
da se nasilje izjednai sa sukobom visoko su rizini, jer ignoriu pitanje
bezbednosti rtve, usmeravaju na pogrean tip formalne reakcija (npr.
savetovanje i terapiju), te mogu rezultirati tekim posledicama.
Uestalost i rasprostranjenost nasilja. Nasilje prema enama
je najuestaliji, iroko rasprostranjen vid nasilja u porodici. U
Studiji Ujedinjenih nacija (2006), na osnovu istraivanja o obimu i
prevalenciji oblika intimnog partnerskog nasilja u 71 zemlji sveta,
ono je registrovano kod 1361% ena, najee izmeu 23 i 49%.
Prema podacima istraivanja iz 10 zemalja (dobijenih na osnovu iste
istraivake metodologije), fiziko zlostavljanje koje su uinili partneri
doivelo je 1361% ena u periodu izmeu 15 i 49 godina ivota, a
seksualno 659% ena (Garcia-Moreno, et. al, 2005). Kada nasilje
prema enama dovede do smrtnog ishoda, uinioci nasilja u 4070%
sluajeva su njihovi intimni partneri. Psihiko i emotivno nasilje
privlailo je mnogo manje istraivake panje, ali Studija Svetske
zdravstvene organizacije navodi prevalenciju 2075%. Istovremeno,
naglaava se da razliita metodologija prikupljanja i beleenja
podataka32 o incidentima daje vrlo razliite pokazatelje godinje stope
nasilja, ali nedvosmisleno iskorenjuje dobro poznati mit o nasilniku

31. Prisila je pre nego sukob u stanju da redukuje mobilnost, rezultira viim nivoom
nepredvidivih nasilnih epizoda i oteuje enin oseaj za kontrolu vlastitog ivota,
to sve predstavlja faktore kritine za njenu dobrobit.
32. Ne postoji jedan, najbolji nain prikupljanja podataka o rasprostranjenosti i
incidentima nasilja (najei izvori su: baze podataka u krivinom sistemu ili u
slubama Hitne pomoi i u bolnicama, nacionalna istraivanja koja ukljuuju
samoizvetavanje ena, ili statistike ubistava, silovanja i sl.). Kao kljune tekoe
navode se: postojanje tabua, razliita tumaenja u kriminalnoj prirodi ponaanja
i dela i relativno niske stope tekog i fatalnog nasilja prema enama u odnosu na
mnogo veu uestalost i rasprostranjenost lakih telesnih povreda ili nasilja koje ne
ostavlja (trenutno) vidljive posledice.
 Nasilje prema enama 33

kao strancu koji vreba iza buna. To potvruje da e ene najee

biti povreivane, silovane ili ubijene od strane mukaraca koje znaju
i koje esto vole. Grupe ena koje su posebno osetljive na nasilje u
intimnim partnerskim vezama su mlade ene, one koje ive u uslovima
ekonomske ugroenosti i ene tokom perioda odvajanja od nasilnog
partnera (Bachman, 2000; Gelles, 2000; Smith, et. al, 2002). Naglaava
se znaaj formiranja metodolokog vodia koji bi omoguio, ne samo
proirivanje istraivanja o mukom nasilju prema enama i njihova
meusobna poreenja, ve i prikupljanje nacionalno specifinih
informacija (Nevala, 2005).
Pregledni podaci za Evropu naglaavaju znaaj varijacija u
metodologiji, ali upuuju na to da je najmanje izmeu 20 i 25% ena
tokom ivota bar jednom iskusilo fiziko nasilje od strane partnera,
a njih vie od 10% seksualno nasilje koje je ukljuivalo upotrebu sile
(Hagemann-White, 2006; Martinez and Schrttle, 2006). O psihikom
nasilju, kao posebnoj kategoriji, govori se u nekoliko studija, a stope se
kreu od 19 do 42% (Martinez and Schrttle, 2006). Ako bi se uzele u
obzir sve forme nasilja (ukljuujui i proganjanje), vie od 45% ena
u Evropi imalo je u svom ivotu iskustvo nasilja (Hagemann-White,
2006). Istraivai objanjavaju postojanje razliitih stopa u prevelenciji
nasilja u evropskim zemljama uticajem tri iroka drutvena faktora:
(a) slabi ekonomski uslovi ivota, (b) tradicionalni stavovi prema
enama i deci i (c) opta tolerancija na nasilniko ponaanje u drutvu,
naglaavajui da se ovi faktori prelamaju sa razliitim nainima
linog prevladavanja (Kury, et. al, 2004).
Istraivanja u regionu takoe potvruju rasprostranjenost feno-
mena. Na primer, u istraivanju koje je sprovedeno u Makedoniji (na
uzorku od 850 ena), 61,5% ena izjavilo je da su bile rtve nekog od
oblika psihikog nasilja, dok je njih 24% bilo rtva nekog od oblika
fizikog nasilja (ESE, 2000:24-26). Podaci za Bosnu i Hercegovinu i
Hrvatsku potvruju sline rezultate, mada ih nije mogue direktno
porediti zbog razlika u metodologiji (Medica, Zenica, 1999; Kovaevi
i Menari, 2000).
Iako malobrojna i uglavnom od enskih organizacija i grupa
sprovoena, istraivanja nasilja prema enama u porodinom kontekstu
34 Tanja Ignjatovi

u Srbiji takoe potvruju osnovne karakteristike fenomena. Ispitivanje

koje je sprovelo Viktimoloko drutvo Srbije 2001. godine, na uzorku od
700 ena33, pokazalo je da je skoro svaka druga ena (46,1%) doivela
neki oblik psihikog nasilja, a da je svaka trea ena doivela fiziki
napad od nekog lana porodice (30,6%). Najvie fizikog nasilja prema
eni u porodici uini njen suprug ili partner (45,5%). On je i najei
uinilac svih drugih oblika registrovanog nasilja: 63,5% registrovanog
psihikog nasilja, 72,8% pretnji, 74,8% fizikog nasilja, 75% nasilja
uz upotrebu oruja i 88,5% seksualnog nasilja (Vidakovi, 2002). U
istraivanju Autonomnog enskog centra34, fiziko nasilje prijavilo je
22,8%, a seksualno nasilje 6,3% ena, s tim to se u 5,4% sluajeva ova
dva oblika javljaju zajedno (Otaevi, 2005).
Evidencije o prijavljenim sluajevima nasilja u porodici, iako
sadre brojne nedostatke, potvruju rodni karakter i rasprostranjenost
fenomena. Na primer, policijska statistika u Velikoj Britaniji potvruje
tipini sklop uinioca i rtve u 92% sluajeva nasilje uini mukarac,
a njegove rtve su 91% ene. Mukarci uine i znatno vei broj
ponovljenih incidenata nasilja nego ene (tanije 83% svih registrovanih
incidenata) (Walby, 2007; Hester, 2009). Slino, evidencija Ministarstva
unutranjih poslova u Srbiji potvruje da su rtve krivinog dela nasilje
u porodici daleko ee osobe enskog pola (80,8%), a izvrioci osobe
mukog pola (96,9%)35. Evidencija beogradskih odeljenja Gradskog
centra za socijalni rad potvruje da su osobe enskog pola u 73,583,5%
sluajeva rtve, a osobe mukog pola u 82,688,3% uinioci nasilja, od
ega partneri (39,8%) i bivi partneri (13,3%). Istovremeno, kada se
pol rtve nasilja dovede u vezu sa godinama ivota, dok je 81,3% ena-
rtava starije od 18 godina, manje od treine mukaraca-rtava (28,7%)
ima vie od 18 godina (Ignjatovi, 2004; 2007c). Evidencija pravosnano
okonanih prekrajnih predmeta sa elementima nasilja (koja ini 11,6%
svih predmeta za krenje javnog reda i mira) potvruje da su najee

33. Uzorak je obuhvatio ene koje su bile starije od 18 godina sa teritorije optina:
Beograd, Subotica, Novi Sad, Uice, Zajear, Ni i Vrnjaka Banja (iz gradske
sredine 74,4% i iz seoske sredine 25,6%).
34. ... po metodologiji SZO, a u okviru komparativne Studije o zdravstvenim posle-
dicama partnerskog nasilja; na uzorku od 1194 ena izmeu 15 i 49 godina iz
Beograda (koje su ikada bile u partnerskim odnosima);
35. Polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja, 2005:5;
 Nasilje prema enama 35

izvrioci nasilja mukarci (89,2%), a u odnosu na srodstvo prema

rtvi, u 33,3% sluajeva suprug i u 8% sluajeva bivi suprug, dok je
supruga uinalac nasilja u 4,1% i biva supruga u 1,2% sluajeva (Brki,
2006:30-31). Istovremeno, ukazuje se na znaaj potrebe ispitivanja
uzroka neprijavljivanja nasilja ili odustajanja od sudskih postupaka, kao
i iskustva rtava u postupcima i procesima pred dravnim organima
kako bi se umanjili efekti loeg institucionalnog postupanja i zatite, to
bi direktno uticalo na vei broj prijavljenih sluajeva (Luki i Jovanovi,
2001; opi, 2002).
Trajanje nasilja. Sva znanja potvruju da se ne radi o izolovanom
incidentu (kao posledici nekih specifinih okolnosti) i prolaznom
problemu. Naime, nasilje je prisutno dugi niz godina pre nego to
se prijavi i razrei, to je vano imati na umu prilikom intervencija,
naroito kod izbora mera kojima e se ono zaustaviti i koje e spreti
budue akte. I nae evidencije potvruju dugo trajanje nasilja u porodici
pre nego to ga rtva prijavi institucijama sistema. Pre nego to je nasilje
identifikovano u Centru za socijalni rad, u 68,7% sluajeva ono je trajalo
izmeu godinu i pet godina, a u 18,3% sluajeva izmeu est i deset
godina (Ignjatovi, 2004; 2007c).
Postoje brojna nerazumevanja profesionalaca u odnosu na pitanje
zato ene ostaju (tako dugo) u nasilnim relacijama i zato se po
prijavljivanju i pokretanju sudskih postupaka predomisle, menjaju
iskaze i ne ele da svedoe. Istraivanja i iskustvo iz rada sa enama
pokazuju da se razlozi koje one navode u osnovi uklapaju u specifine
karakteristike partnerskog odnosa i mehanizme nasilja, ali i u
uobiajene predrasude koje pojedinci i drutvo imaju prema polnim
ulogama i prema nasilju prema enama u porodinom kontekstu.
Ekonomski razlozi, roditeljstvo, stavovi ire porodice i rodbine,
mehanizmi kontrole i izolacije koje koristi nasilnik, strah, spasiteljski
sindrom, poricanje, ljubav, oseanje krivice, odgovornosti i dunosti,
sramota, ponienje, nisko samopotovanje, prihvaene polno/rodne
uloge, religijska uverenja i obiaji, nepoznavanje zakona i procedura,
fizika i psihika iscrpljenost i nerazumevanje profesionalaca i slubi
jesu najei razlozi koje navode ene (Mamula i Ajdukovi, 2000: 86-
87), kao i specifine strategije preivljavanja (izbegavanje, separacija,
36 Tanja Ignjatovi

identifikacija sa uiniocem) razvijene u okolnostima ivota u opasnosti

(Van der Ent, et. al, 2005: 24-33). Kada su institucije u pitanju, navedeni
razlozi nisu bez osnove, posebno kada profesionalci nisu obueni
da razumeju specifinosti fenomena (kontekst, odnos, mehanizme i
dinamiku nasilja), ako u slubi ne postoje jasna politika i odgovarajue i
obavezujue procedure. Za odgovarajuu instiucionalnu reakciju vano
je da se sagledaju kontekst nasilja, aktuelni dogaaj i istorija (ukupna
sloenost, ozbiljnost i opasnost nasilja) kako bi se predvidele budue
reakcije nasilnika i kako bi se planirali adekvatni odgovori, odnosno
zaustavilo i spreilo nasilje.
Rodni stereotipi. Nasilje u porodici i partnersko nasilje praeni su
nizom uverenja, tipinih stavova i pretpostavki o pojavi, zasnovanih
na neposrednim ili posrednim, manje ili vie pouzdanim injenicama
i pojednostavljenim objanjenjima sloenih fenomena (Srna i Tenjovi,
2006:35)36. Ispitivanje rodnih stereotipa pokazuje se kao vano jer oni
oblikuju lina, ali i profesionalna gledita o ulogama mukaraca i ena,
njihovim (poeljnim) odnosima i o pojavi nasilja. Analiza mitova
i kulturnih obrazaca koji oblikuju psiholoki profil ene i mukarca na
komplementaran nain ukazuje na suptilan nain opravdavanja muke
dominacije i podravanja enskog trpljenja domincije i nasilja (Walker i
Goldner, 1995, prema Bogdanovi, 1997)37. Kada se radi o pojavi nasilja,
iroko rasprostranjena miljenja uglavnom sadre pretpostavke o
manjoj drutvenoj opasnosti fenomena, o vezi nasilnog ponaanja sa
specifinim karakteristikama konteksta ili nasilnika, o odgovornosti
ene i o stereotipnim shvatanjima o porodici i o roditeljstvu (Ajdukovi,
2000b: 33-42, Kelly, 2003: 60-2; Van der Ent, et. al, 2005: 37-45). Ona
poivaju na pretpostavci da se takve stvari dogaaju drugima, to
smanjuje oseanje line ranjivosti i strahovanja, ali i oseanje empatije
sa drugima (Barrnet, et. al, 1997, prema Ajdukov, 2000: 33). Socijalna

36. Ovaj tip pretpostavki esto se naziva mitovi. U psiholokim renicima mit se
definie kao pogrena ali uporna ideja ili teorija koja je nairoko prihvaena (Ingli,
H. B.; Ingli, A. ., 1972). Izraz se upotrebljava i u irokom i metaforinom smislu
bajke, fikcije, zablude, lai da bi oznaio neku rasprostranjenu psiholoku teoriju,
hipotezu ili ideju kao fantastinu ili netanu (Trebjeanin, , 2000).
37. Najei stereotip zapadne kulture je saoseanje sa mukarcem (ugroenim,
ranjenim) i divljenje prema eni koja se rtvuje za njega i koju bi trebalo vrednovati
kroz davanje, brigu, rtvu i odnos (sa partnerom, decom, roditeljima).
 Nasilje prema enama 37

disocijacija, kao univerzalna potreba ljudi da se katastrofe (posebno one

koje uine ljudi), zlo i nasilje ne vide, ne uju i da se o njima ne govori,
doprinosi tome da ono nestane iz seanja. Interesi uinioca nasilja idu u
istom pravcu, inei da se nasilje zaboravi (sakrije, umanji), da onemogui
da rtve govore ili da se razvije sumnja u verodostojnost njihovih
doivljaja ili iskaza (Van der Ent, et. al, 2005: 33-35; Copps Hartley,
2001). Mitovi oblikuju i stavove ena prema nasilju kojem su izloene,
to rezultira njihovim razliitim ponaanjima i izborima. Reagovanja
ena variraju od negiranja problema i njegovog preoblikovanja, preko
samooptuvanja i traenja opravdanja za nasilnika, samokontrole
i kontrole drugih (najee dece), do traenja socijalne podrke
(neformalne i formalne) i reavanja problema (Pavlekovi, 2000:18-19).
Meu profesionalcima iroko je rasprostranjena i tenja ka ouvanju
porodice i zatiti porodine privatnosti, kao i pogreno tumaenje
objekta zatite, po kojem porodica kao celina uiva veu zatitu od
pojedinanih lanova. Detaljna analiza sudskih procesa koja se fokusira
na teme i strategije koje odbrana koristi na suenjima za teka krivina
dela nasilja prema enama kako bi osporila navode tuilatva ukazuje
na to da se ene, koje ine veinu rtava nasilja u porodici, esto
doivljavaju kao svedokinje sa manje kredibiliteta. Njima nedostaje
kredibilitet na tri polja: (a) kolektivni kredibilitet38, (b) kontekstualni
kredibilitet39 i (c) kredibilitet po vanosti40. Oklevanje da se uhapse ili
gone nasilnici i klasifikacija nasilja u porodici kao manje ozbiljnog dela

38. to znai da one pripadaju grupi koju drutvo generalno doivljava kao grupu
kojoj se manje veruje;
39. koji se defnie kao kredibilitet koji zavisi od razumevanja konteksta tvrdnje i
podrazumeva sposobnost da se neko stavi u poziciju druge osobe. Kada se incident
nasilja u porodici izvadi iz konteksta nasilne veze, kao to je to esto sluaj na
suenjima za krivina dela, porota ili sudije su u poziciji da procenjuju svedoenje
rtve u vakuumu. Ako imaju nedovoljna znanja o specifinostima fenomena
ili zablude o rtvama nasilja, bie im teko da razumeju kontekst iskustva rtve.
Istraivanja takoe potvruju da tuilatva retko koriste struna svedoenja
da bi objasnila na koji nain nasilje utie na interakcije i na koji nain e rtva
koja je stavljena u poziciju nemoi (moda) reagovati drugaije od osoba koje su
u ravnopravnijoj vezi, i sasvim drugaije od osoba koje nisu ni u kakvoj vezi sa
uiniocem nasilja koje su pretrpele.
40. kredibilitet po vanosti znai biti vien kao neko ko je vaan, kao neko koga
treba shvatiti ozbiljno, odnosno shvatiti neije povrede ozbiljno, ne devalvirati ih i
ne trivijalizovati.
38 Tanja Ignjatovi

od drugih krivinih dela sa istim nivoom povreda su neki od naina

kako pravosudni sistem trivijalizuje i minimalizuje iskustva rtava
intimnog partnerskog nasilja (Copps Hartley, 2001). Svi ovi stavovi
vode izostanku ili neosetljivim reakcijama predstavnika institucija, zbog
ega je uspostavljanje jasne politike i profesionalnog stava, baziranog na
znanjima, informacijama i standardima, preduslov odgovorne dravne/
institucionalne reakcije.
Ciklina dimanika nasilja. Za nasilje u partnerskoj relaciji
karakteristina je odreena pravilnost u nastajanju, trajanju i prestanku.
Ciklus zlostavljanja obuhvata nekoliko meusobno povezanih faza,
a najee se opisuju tri (Walker, 1979). Prva faza karakterie se
rastom napetosti koje nastaje iz razliitih razloga, javljanjem manjih
incidenata, svesti ene da je napad/nasilje neizbean, kao i ponaanjem
kojim ona nastoji da smiri situaciju i da izbegne nasilje. U drugoj
fazi (eskalacija nasilja) dolazi do nekontrolisanog oslobaanja
akumulirane napetosti i ispoljavanja razliitih oblika nasilja. Kod ene
se nakon nasilnog dogaaja javlja ok, neverica i poricanje, tako da
ona u ovoj fazi obino ne trai pomo, osim ako nema povrede koje
zahtevaju medicinsku intervenciju i obino se vraa partneru nakon
primljene pomoi. Privremeni odlazak iz doma, odnosno naputanje
partnera takoe je oekivana reakcija ene. Trea faza predstavlja fazu
aljenja i izvinjavanja, koje je u funkciji obnavljanja veze. ena se u
ovoj fazi najee vraa nasilniku, verujui u to da se on iskreno kaje,
da e se promeniti i da e sve biti u redu.
U nasilnim vezama ciklusi nasilja se ponavljaju nakon poslednje
faze, tenzija ponovo poinje da raste i ciklus zapoinje iznova. Treba
primetiti da su elementi kontrole i dominacije prisutni u svim fazama
ciklusa, a nasilnici, ak ni u fazi aljenja i izvinjavanja ne pokazuju
spremnost da preuzmu odgovornost za vlastito ponaanje. aljenje i
izvinjavanje je funkcionalno u odnosu na cilj (da se ponovo uspostavi
partnerski odnos i kontrola), to predstavlja manipulativni manevar,
odnosno specifian mehanizam uspostavljanja kontrole, a ne nagovetaj
stvarne promene ponaanja. Psiholoki, ova faza je vana jer rtvi
stvara (lanu) nadu da je promena (ipak) mogua (Pence, 1995). Kako
se ciklusi nasilja ponavljaju, periodi izmeu faze stvaranja tenzije i
 Nasilje prema enama 39

eksplozije nasilja sve vie se skrauju, odnosno nasilni incidenti

postaju sve ei, nivo stresa nakon svakog ciklusa postaje sve vii,
te se tri faze nasilnog dogaaja saimaju porast napetosti je bri,
eksplozija je jaa, a aljenje je krae ili potpuno iezava (Mamula,
Ajdukovi, 2000: 83-85).
Feministike aktivistkinje kritiki sagledavaju teorijski koncept o
ciklinoj prirodi nasilja, ukazujui na to da on fokusira psiholoke
aspekte zlostavljanja, zanemarujui politiki, socijalni i istorijski
kontekst, to za posledicu moe da ima neadekvatne akcije i neispravan
plan rada (Pence, 1995: 22)41. Za praktiare je od posebne vanosti
da treu fazu prepoznaju kao nasilje, a ne kao njegov prestanak i
normalizaciju partnerskog odnosa.
Specifine strategije i taktike nasilja. U literaturi su ponaanja kojima
partner ostvaruje (zloupotrebljava) kontrolu i ispoljava mo opisana
kroz model toka nasilja ili toka moi i kontrole (Pence, 1993;
1995). Centar toka pokazuje cilj nasilnog ponaanja, koji se ogleda u
demonstraciji moi i u uspostavljanju kontrole nad partnerkom. Spolja-
nji krug oznaava razliite vidove ispoljavanja fizikog i seksualnog
nasilja, kao krajnjih strategija odravanja kontrole, a unutranji krug
predstavlja taktike kojima se nasilnik slui da bi postigao eljeni
cilj. Pomenute taktike mogu biti koriene istovremeno, u razliitim
kombinacijama, a njihov izbor, nain primene, intenzitet i uestalost
zavise od linih svojstava nasilnika, procene situacije i eljenih efekata.
Najee koriene taktike ukljuuju: izolaciju, zastraivanje, psihiko i
emotivno zlostavljanje, pretnje i prinudu, korienje dece (manipulacija
decom), korienje mukih privilegija (ili besmisleni zahtevi),
ekonomsko zlostvaljanje. Nasilnikovi manevri, posebno strategije

41. Opisivanje nasilja kao rasta napetosti vodi akcijama (kao to je rad sa uiniocima)
koje se fokusiraju na pitanja smanjenja nivoa stresa, razvijanja strategija izlaeja na
kraj sa besom, uenja izraavanja emocija, a ne na sagledavanje duboko ukorenjenih
stavova i vrednosti o moi i kontroli. S druge strane, mnoge ene koje su preivele
nasilje ne slau se sa opisom o ciklusima (a posebno ne sa uobiajenim nazivom
za treu fazu medeni mesec). One jasno navode da je nasilje bilo kontinuirano
i da se odnosilo na sve aspekte njihovog svakodnevnog ivota, a da je ciklino
menjalo forme i svrhe. Zbog toga Pens (Pence, 1995) smatra da je nuno da sve
teorijske konceptualizacije o nasilju prema enama budu povezane i proveravane sa
njihvim iskustvima da ne bismo stvarali/e lane pretpostavke i u pogrenom pravcu
usmeravali/e praksu.
40 Tanja Ignjatovi

poricanja, umanjivanja ili okrivljavanja rtve, predstavljaju jo jedan vid

nasilja, jer enu prisiljavaju na kognitivna iskrivljavanja (nije se desilo
to to se desilo) i na poricanje realnosti, tj. stvaraju neizvesnost oko toga
ta je zapravo realnost (Polovina, 1997). Iste strategije uinioci e koristiti
i kod policijsko-pravosudnih intervencija (Copps Hartley, 2001).
Veza izmeu nasilja prema enama i nasilja prema deci u porodici.
Podaci o ko-dogaanju govore da u 3060% porodica u kojima je
nasilan jedan ili oba roditelja postoji i zlostavljanje dece (Appel and
Holden, 1998; Pulido and Gupta, 2002; Margolin and Gordis, 2003),
a u porodicama gde postoji nasilje zbog kog ena mora da trai
pomo policije ili da napusti dom, ak u 75100% sluajeva deca su
bila rtve nasilja (Emery and Laumann-Billings, 1998). U policijskoj
evidenciji Velike Britanije o nasilju u porodici zabeleeno je da su deca
prisustvovala nasilju u 55% sluajeva, najee u vezi sa vianjem dece
nakon razdvajanja partnera (30%) (Hester, 2009). Iako postoji veliko
preklapanje, nasilje prema deci u naem kontekstu najee se anailzira
kao odvojena pojava od nasilja prema enama u porodici (egarac i Brki,
1998; egarac, 2004)42. Istovremeno, prepoznaje se da su intervencije
sistema, ukljuujui i socijalni, nastavak pritiska na ene (jer ne neguju
decu na odreeni nain, ne prijavljuju zlostavljanje, ne primeuju incest),
dok se odgovornost mukaraca ne razmatra, a mehanizmi kontrole ne
spreavaju stvarnog nasilnika (egarac, 2004: 56). Evidencije Centara za
socijalni rad dosledno potvruju da je nasilno ponaanje usmereno prema
partnerki paralelno sa nasiljem prema deci u 4050% sluajeva, da su deca
svedoila nasilju prema majkama u gotovo 80% sluajeva, kao i obrnuto,
kada su deca identifikovane rtve nasilja u porodici, u 5060% sluajeva
nasilje trpe i njihove majke. Neprepoznavanje ove veza i brojni problemi
koji proistiu iz toga uzrokuju itav niz pogrenih pretpostavki, procena
i intervencija slubi koje donose odluke, to moe da proizvede tetne

42. U naem kontekstu istraivai upotrebljavaju rodno neutralne konstrukcije

(fiziko nasilje izmeu suprunika ili prisustvo dece svaama i tui izmeu
suprunika), koje zamagljuju smer akcija i posledica, ali i pitanje odgovornosti
(egarac i Brki, 1998: 94-8); U istraivakim podacima o zlostavljanu i zane-
marivanju dece smetene u ustanove socijalne zatite navodi se da je u 59,5%
sluajeva postojalo fiziko nasilje meu partnerima, najee roditeljima dece (to
moe da implicira reciproni akt i jednaku odgovornost);
 Nasilje prema enama 41

posledice (Ignjatovi, 2004; 2006d)43, ukljuujui tu i dalju izloenost

ene i dece nasilju, ak do smrtnog ishoda. Autori/ke nedvosmisleno
naglaavaju da je nasilje u porodici uvek nasilje prema deci (Logar, 2007), a
istraivanja analiziraju specifine taktike manipulacije i nasilja prema deci
u funkciji kontrole i nasilja prema partnerki (Davidson, 1995; Enos, 1996;
Gelles, 2000; Venier, 2000)44, ali i fenomen nasilja prema deci koje ine
majke, koje su i same rtve partnerskog nasilja (Stark, 1999/2000; Stark,
2009)45. Dravna politika u oblasti zatite dece46 pokazuje neosetljivost
za ovu vezu, tretirajui roditelje kao par (rodno neutralno), iako je
jasno da uloge i odgovornosti svakog od njih (u naim predstavama i u
realizaciji) nisu iste (rodna specifinost roditeljstva), posebno u situaciji
postojanja partnerskog nasilja. Hester ovaj problem opisuje kao model
tri planete47, naglaavjui da je konceptualni jaz izmeu njih tako veliki
da nas spreava da sagledamo i da procenimo realni rizik od nasilja
(Hanmer, 2006; Hester, 2004; 2007).
Poveanje nasilja u periodu separacije od nasilnog partnera. Iako
se razdvajanje partnera ne zavri uvek nasiljem, naputanje nasilnog
partnera je potencijalno opasnije od ostajanja u vezi. Istraivanja kao
primarni motiv ovog nasilja identifikuju tenju da se odri kontrola,
ali i dovljaj vlasnitva prema partnerki. Verbalne pretnje, fiziko i
psiholoko nasilje, klima straha, borba za roditeljsko starateljstvo,
pretnje finansijskim iscrpljivanjem ili iscrpljujuim parnienjem,

43. Analiza prakse socijalnih slubi ukazuje na to da, iako su ene dva puta ree
registrovane kao nasilan roditelj, na njih se statistiki znatno ee primenjuju
mere nadzora, kontrole i liavanja roditeljskih prava.
44. Deca predstavljaju moan instrument kontrole. Nasilje i kontrola dece moe
se sprovoditi kako bi se obezbedila njihova poslunost i odanost, ili potpuno
otuivanje od majke, a moe biti i strategija prinude nad majkom (tangencionalno
zlostavljanje suprunika);
45. Jedna od posledica kontrole prinudom odnosi se na izbor koji ena mora da
napravi izmeu vlastite bezbednosti i bezbednosti deteta (da napusti porodicu i
decu, da ne zatiti decu od nasilja, da zanemari i/ili povredi decu), koji nastaje kao
procena da je sve drugo opasnije po decu i po nju. Za enu je on racionalan u okviru
realnosti koja je drugaija od uobiajene, ali se ova ponaanja, spolja gledano,
najee ne razumeju i osuuju.
46. Nacionalna strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja (Sl. glasnik, br. 55/05,
71/05, 101/07 i 65/08)
47. ... planeta nasilje prema partnerki, planeta zatita dece od izloenosti nasilju i
planeta reim poseta/kontakta nasilnog roditelja sa decom;
42 Tanja Ignjatovi

rizik da ena postane beskunica, uznemiravanje na radnom mestu,

nemogunost da se ostvari socijalna pomo ili strah od njenog gubitka,
zdravstveni problemi i psihike smetnje i korienje dece protiv
rtvi nasilja, samo su neke od formi nasilja u periodu separacije i
postrazvodnog roditeljstva, koje esto uslovljavaju proces pregovaranja
i pravljenja kompromisa na tetu rtve nasilja (Hardesty, 2002; Hester,
2009). U kontekstu postrazvodnog roditeljstva ene takoe mogu biti
izloene nasilju prilikom ostvarivanja kontakta izmeu dece i nasilnog
partnera, jer u mnogim sluajevima nema nadziranog/kontrolisanog
vianja zbog nedostatka resursa slubi (Liss and Stahly, 1993).

OBLICI NASILJA U PARTNERSKOM

ODNOSU I U PORODICI

Nasilje prema enama u porodici i u partnerskim relacijama ima brojne

manifestacije, a najee klasifikacije specifinih oblika ukljuuju
fiziko, seksualno, psihiko i ekonomsko nasilje, uz injenicu da je u
realnim situacijama ono isprepleteno i da se vremenom menja.
Fiziko nasilje podrazumeva brojne i veoma razliite manifestacije
primene ili pretnje silom48. Teina nastalih povreda varira, od minimalnih
i lakih do ozbiljnih, tekih povreda i funkcionalnih oteenja, ak i
smrtnih ishoda. Sloenost dogaaja i dinamika odnosa uinioca i rtve
upuuju na to da bi se za objektivniju procenu opasnosti fizikog nasilja
ili pretnje morali koristiti kriterijumi koji ukljuuju vrstu, uestalost i
intenzitet nasilja, kao i kriterijumi u vezi sa povredama (Luki, 2003: 26).
Seksualno nasilje podrazumeva irok spektar radnji koje predstavljaju
svako neeljeno ponaanje seksualne prirode49. Javno mnjenje, pa i
struna javnost, imaju bitno razliite reakcije kada je u pitanju silovanje
i seksualno zlostavljanje branog ili vanbranog partnera i zlostavljanje
nepoznatog lica. Pretpostavke o dobrovoljnosti i mogunosti zloupotrebe

48. Ono obuhvata, ali ne iskljuuje i druge oblike: odgurivanje, povlaenje za kosu,
amaranje, udaranje, ugrize, davljenje, paljenje, polivanje vrelom vodom, ubode,
premlaivanje, fiziko muenje, upotrebu oruja ili orua sa namerom da se rva
povredi, ali i ubistvo.
49. Svaka seksualna aktivnost bez pristanka, to ukljuuje nepoeljne seksualne
komentare i predloge, prisilu na uee ili gledanje pornografije, neeljeno
dodirivanje, bolni i poniavajui seksualni in, prisilni seks, silovanje, incest.
 Nasilje prema enama 43

vrlo su prisutne u sluajevima seksualnog nasilja prema partnerki, iako

ih istraivanja ne potvruju (Luki, 2003: 27)50. Navodi se da to je
kontekst privatniji i to je vea bliskost odnosa izmeu osoba, manja
je verovatnoa da e seksualni napad biti prepoznat (Kelly, 2003:19). S
aspekta drutvene akcije, iako podaci potvruju rasprostranjenost ovog
vida nasilja u porodici, ono je veoma potcenjeno.
Psihiiko nasilje51 najee se tretira kao pratilac i indikator drugih
oblika nasilja, a analize upuuju na to da je u nasilnikom ponaanju
nekada teko razdvojiti nezavisne oblike (Lewis-Herman, 1996).
Samostalno prisutan, ili u kombinaciji sa drugim oblicima nasilja, ovaj
oblik nasilja igra kljunu ulogu u slamanju otpora i u obezbeivanju
dobrovoljne rtve. Tee forme nasilja (fiziko i seksulno) nisu nune
u postizanju moi i kontrole nad partnerkom, osim kao potencijalna
pretnja, sa realnom mogunou realizacije, koja enu dri u stalnom
strahu za ivot i zdravlje. Istovremeno, zbog nedovoljno jasnih odreenja,
esta je praksa strunjaka da psihiko nasilje zamenjuju, odnosno
ne razlikuju od loih partnerskih interakcija i disfunkcionalnih
partnerskih odnosa kao iroko rasprostranjenih pojava u kojima ne
mora biti nasilja. Psihiko nasilje prema partnerki je svesno, namerno i sa
ciljem sprovedeno kako bi se naneo psihiki bol. Ono se esto osnovano
poredi sa torturom52, te se neke od tipinih reakcija rtvi objanjavaju

50. Zloupotreba inkriminacije silovanja ne belei se u vie od 2% sluajeva, ali je strah

od lanog prijavljivanja jedan od najrasprostranjenijih kod predstavnika krivinog
gonjenja.
51. Psihiko (mentalno, emotivno) nasilje podrazumeva, ali ne iskljuuje i druge oblike:
omalovaavanje, vreanje, ignorisanje, korienje privilegija, psovke, ismevanje,
podrugivanje, prigovaranje, pretnje i prinude (sa upotrebom ili bez upotrebe orua
i oruja kojima se mogu izazvati telesne povrede), zastraivanje, kontrolu, izolaciju,
prezir, maltretiranje, okrivljavanje, manipulacije decom, verbalni napad. Poseban
oblik psihikog nasilja predstavlja duhovno nasilja usmereno na nacionalna,
religijska i kulturna svojstva rtve (nametanje ili unitavanje kulturnih ili religijskih
uverenja/verovanja putem ismevanja, kanjavanja, omalovaavanja ili prisile da se
ne praktikuje vlastiti sistem vednosti i/ili da se usvoji sistem vrednosti koji pripada
nasilniku).
52. Tortura predstavlja svirepo i nehumano ponaanje i odsustvo saaljenja prema
drugima (izmeu ostalog, podrazumeva izolaciju, iznurivanje, fiziko iscrpljivanje,
pretnje zlom uinjene prema rtvi ili lanovima njene porodice, vreanje, psovanje,
degradaciju, poniavanje, uskraivanje predmeta za linu upotrebu, prisilu na
odreena ponaanja, to ukljuuje i kriminal, nasilje prema drugim licima,
upotrebu alkohola, narkotika i sl, ali i povremena obeanja prestanka zlostavljanja,
ili najavljivanje pokajnikih dela (Center for Human Rights of UN, 1993).
44 Tanja Ignjatovi

dugim periodom izloenosti ovim vidovima nasilja53. S druge strane,

autorke navode potrebu opreza kada se rtva partnerskog nasilja
sagledava i tretira kao posve pasivna, o emu u vie pisati dalje u tekstu.
Ekonomsko nasilje prepoznaje se kao kontekst, odnosno faktor
nasilja54, kao posledica izloenosti drugim oblicima nasilja i kao nezavisni
oblik nasilja prema enama u porodici, odnosno nain na koji nasilnik
postie kontrolu i dominaciju nad partnerkom55. Istovremeno, elja ene
za ekonomskom nezavisnou predstavlja faktor rizika za pojavu nasilja,
a njegova oigledna posledica je onesposobljavanje ene za samostalnu
egzistenciju, te se percipira i kao najei razlog ostanka u zajednici
sa nasilnikom. U naem kontekstu ova prepreka je posebno pojaana
dugotrajnom ekonomskom krizom, velikom stopom nezaposlenosti
i izrazito malim sredstvima socijalne materijalne pomoi. Takoe,
istraivanja ukazuju i na obrnuti fenomen, po kome su zaposlene ene
koje zarauju vie od svojih partnera izloene nasilju (Nikoli-Ristanovi,
2002). Dva oblika mukosti u odnosu na tradicionalnu rodnu podelu
rada, prisutna u periodu ekonomske tranzicije, navode se kao faktori
rizika za nasilje prema enama: kada je mukarac jedini hranilac porodice i
uspeno obezbeuje porodino blagostanje (u tranzicijskim okolnostima,
mukarac koji se naglo i mnogo obogatio) i kada je mukarac jedini
hranilac porodice, ali nije u stanju da obezbedi finansijsko blagostanje
(marginalizacija muke uloge) (Nikoli-Ristanovi, 2008).

53. Na primer, stokholmski sindrom, sindrom (pre)tuene ene, odnosno nauene

bespomonosti specifino ponaanje pasivnosti, trpljenja i nenaputanje
nasilnika. Naalost, u naim uslovima, ovo se gubi iz vida kada se radi o dijagnostici
(ukljuujui i sudska psiholoka i psihijatrijska vetaenja; videti: Kovaevi
i Kecman, 2006), ak i u situacijama ubistva u porodici, kada su ubice ene koje
su dugi niz godina trpele brutalno nasilje partnera, bez adekvatne institucionalne
intervencije.
54. Siromatvo, beda i socijalna iskljuenost navode se kao esti faktori nasilja, potvreni
u brojnim istraivanjima, ali se ne mogu smatrati njegovim uzrocima. Nasilje se
tumai kao oekivani bihejvioralni odgovor ljudi koji su izloeni razliitim vrstama
socijalne i ekonomske deprivacije.
55. Ukljuuje nejednaku dostupnost zajednikim sredstvima, uskraivanje/kontro-
lisanje pristupa novcu, spreavanje zapoljavanja ili obrazovanja i strunog napre-
dovanja, uskraivanje prava na vlasnitvo, prisiljavanje da se odrekne vlasnitva ili
da trai vlasnitvo kojeg se odrekla/nameravala da se odrekne, prodaju stvari bez
saglasnosti vlasnika/ce, prodaju pod prinudom i drugo.
 Nasilje prema enama 45

Sloenost, promenljivost i isprepletanost razliitih formi partnerskog

nasilja prema enama upuuje na potrebu sagledavanja sloenije slike
rtve. Naglaava se da istraivanja koja koriste specifina pitanja i uzorke
homogenizuju rtve nasilja, to iskljuuje vane razlike izmeu tipa
nasilja, karakteristika partnera i kulturnog konteksta u kome se nasilje
dogaa, kao i razlike u nainima na koje ene prevazilaze muko nasilje.
Ukljuivanjem ireg opsega varijabli56 i sloenijih statistikih obrada
mogu se izdvojiti razliiti sklopovi nasilja u aktuelnim i zavrenim
partnerskim vezama. Istraivanje obavljeno u Finskoj, iako odraava i
specifian kulturoloki kontekst57, potvrdilo je postojanje etiri sklopa
u aktuelnim formama nasilja (i tri sklopa nasilja koja opisuju prethodna
iskustva ena): (a) kratka istorija nasilja, karakteristina za ene mlae od
30 godina, koje su najee obrazovane, esto u svojoj prvoj partnerskoj
relaciji, koja traje poslednje etiri godine (ene studentkinje i majke sa
decom malog uzrasta koje ostaju u kui da brinu o deci)58, za aktuelno
nasilje koje je poelo pre tri-etiri godine, najee kao razliite forme
fizikog nasilja, koje nije uvek rezultiralo povredama; (b) terorisanje
partnerke, prisutno kod 10% ena koje su najee nezaposlene, u penziji
ili koriste pomo za decu, zarauju malo i ekonomski su zavisnije od
partnera (ali su i njihovi partneri esto podzaposleni), nasilje je aktuelno,
a poelo je 510 godina ranije, kao fiziko nasilje koje ostavlja ozbiljne
posledice i povrede, dok ene imaju tekoe da trae pomo zbog
stigmatizacije, straha, oseanja krivice; (c) mentalno muenje/patnja,

56. ... pitanja koja opisuju prirodu nasilja, utvruju kada je prvi i kada poslednji put
doivljeno nasilje, koje efekte je imao najozbiljniji napad, koja analiziraju naine na
koje je mukarac koristio mo i kontrolu, ukljuuju i druge vane line karakteristike
(godine, zanimanje, obrazovanje, decu, uestalost konzumacije alkohola), prisustvo
oseanja i traenje razliitih vrsta pomoi (medicinske, policije, podrku bliskih
osoba, pomo specijalzovanih agencija);
57. Podaci su sakupljani potanskim upitnikom poslatim na 7.000 adresa ena.
Vraeno je blizu 5.000 upitnika (70% uzorka), a 456 ena je izvestilo o nasilju u
aktuelnim vezama i 494 ene o nasilju u prethodnim vezama. Autorka je svesna
brojnih zamerki koje se stavljaju upitnikom tipu istraivanja. Istovremeno,
finsko drutvo je izgraeno na sistemu visokih standarda rodne jednakosti; uee
ena na tritu rada je visoko (71% ), a dravni sistem socijalne pomoi efikasno
podrava jednakost izmeu mukaraca i ena i redukuje finansijsku zavisnost ena.
58. ... to se uklapa u rezultate istraivanja koji naglaavaju vezu nasilja i materinstva,
jer su ene tada mnogo zavisnije od partnera emocionalno i ekonomski (Hester
and Radford, 1996);
46 Tanja Ignjatovi

prisutno kod neto manje od petine uzorka, a karakteriu ga poetak u

prolosti (kada je imalo ozbiljne forme i rezultiralo povredama), odsustvo
aktuelnog fizikog nasilja, ali prisustvo razliitih formi kontrole i moi
(optuivanje, degradiranje) koje ostavljaju psihike posledice, i tipino je
za ene koje su u dugim partnerskim vezama (starosti izmeu 54 i 64
godine, obino udatim i u polovini sluajeva penzinerkama); (d) epizode u
prolosti oslikavaju nasilje koje se deavalo tokom dueg ili kraeg perioda
u prolosti, koje nije aktuelno, nije bilo estoko, mada su mogle da postoje
i otre forme, nije rezultiralo povredama ili psiholokim posledicama, a
koje je najuestalije prisutno nasilje (40%), uobiajeno kod ena starijih
od 45 godina (56%), u braku, gde oba suprunika rade i imaju prosena
primanja. Nasilje iz prethodnih veza imalo je iste karakteristike kao prva
tri opisana sklopa, a ono to ih je razlikovalo od aktuelnog nasilja je nain
na koji su ene traile pomo i nain na koji su mukarci upotrebljavali
kontrolu i mo. Polovina partnera koji su koristili terorisanje ili
mentalno muenje bili su nasilni i prema svojim bivim partnerkama,
a nastavili su sa nasilnim ponaanjem i po razdvajanju. Nasilni mukarci
koristili su razliite naine kontrole i moi, ali je ono uobiajeno poinjalo
ljubomorom (29%) i pokuajima da se ena ponizi (27%). U ovom uzorku
nije bilo oekivanog spreavanja kontakata sa roacima i prijateljima,
ali je bilo kontrole eninog ivotnog prostora, unitavanja zajednike
imovine, pokuaja uticaja na njene finansije (kod mentalnog muenja) i
pretnji da e povrediti sebe ako ga napusti (kod terorisanja partnerke).
Razliiti sklopovi nasilja izazivali su razliite emocije kod ena. Mrnja je
najee prisutna emocija, ali menja poziciju u odnosu na sklop, dok je
krivica specifina za kratku istoriju nasilja59, a strah, mrnja, depresija
i smanjeno samopouzdanje za mentalno muenje60 i terororisanje
partnerke61. ene su se razlikovale i po tipovima traenja pomoi: u

59. ...jer ene ele da sauvaju brak, u neverici su, veruju da je partner dobar, vole ga,
te su sklone da njegovo ponaanje interpretiraju kao svoju greku, ostaju u vezi
pokuavajui da je unaprede (slino etapi u eninom reagovanju na nasilje koju Keli
naziva upravljanje situacijom) (Kelly, 2003);
60. Strah potvruje da, iako mukarac nije fiziki nasilan, on koristi nevidljivu mo
da kontrolie.
61. Osam od deset ena osealo je strah, mrnju, depresiju, a polovina njih imala je
nisko samopouzdanje. Prevalencija drugih tekoa i oseanja (utrnulost, krivica,
stid, disfunkcionalno spavanje i koncentracija) bila je takoe visoka (6276%).
 Nasilje prema enama 47

kratkoj istoriji nasilja uglavnom nisu traile slubenu pomo62 ve

su priale o dogaaju sa prijateljicama ili porodicom. ene koje su
ivele u stanju partnerske torture ili mentalnog muenja traile su
razliite forme slubene pomoi, najvie od slubi za mentalno zdravlje
ili porodino savetovanje, ali i od drugih agencija dostupnih u zajednici.
Jedna petina ovog nasilja prijavljivana je policiji, obino kada je nasilje
bilo aktuelno... Istraivanje nije moglo da odgovori na pitanje kako su
reagovale slube63 (Piispa, 2002). Ovo, kao i druga istraivanja, potvruje
vanost kompleksnijeg sagledavanja nasilja prema enama u intimnim
pratnerskim relacijama u cilju organizovanja bolje drutvene reakcije.

62. ...zbog verovanja da je nasilje izolovani incident koji se nee ponoviti, jer nije
bilo povreda, jer vole partnera i tee da opravdaju njegovo ponaanje, ine sve da
poprave relacije, a neke su okrivljavale svoje ponaanje.
63. Autorka naglaava da su ene u razliitim pozicijama prema slubama zavisno od
svog statusa. Siromane, ene iz radnike klase, manjine ee imaju vie problema,
dok ene iz srednje klase lake ostvare panju sistema. Istovremeno, pozicija ena
srednje klase moe da uslovi i negativne efekte, jer moe da proizvede skepticizam
i predrasude kod profesionalaca, posebno u odnosu na stav da mukarci srednje (i
vie) klase nisu nasilni (Radford, 1996). Ipak, ene srednje klase i one obrazovane
imaju i druge resurse da se nose sa nasiljem, kao to su bolje razumevanje informacija
i finansijka nezavisnost, te su manje zavisne od podrke slubi.
48 Tanja Ignjatovi

Drugo poglavlje
TEORIJSKI KONCEPTI O NASILJU U INTIMNOM
PARTNERSKOM ODNOSU

N asilje u porodici i u partnerskim odnosima predstavlja sloen

fenomen na individualnom, partnerskom/porodinom, drutve-
nom i globalnom planu, te je teko zamisliti jedinstven, univerzalni
odgovor o njegovim uzrocima, ali je celovit, sveobuhvatan i konzistentan
koncept nuan za uspostavljanje politike i kreiranje drutvene i dravne
reakcije. Razvoj teorijskih koncepata o nasilju u porodici, ukljuujui tu
i intimne partnerske odnose, kretao se od traenja uzroka u biolokim i
neurolokim (organskim) svojstvima, u individalnim karakteristikama
i u ponaanju pojedinca, do analize brojnih faktora kulture i opteg
drutvenog sistema, a u najskorije vreme i do analize reakcija drutva
i drave na nasilje prema enama i u porodici. U ovom radu, zbog cilja
prema kojem je orijentisan, vea panja e biti usmerena na koncepte
koji naglaavaju znaaj konteksta i odgovornost drutva i drave.

Bioloke osnove nasilja

Autori istiu nedostatak kataloga sa kategorijama tipiva agresivnog

ponaanja ljudi, koji bi opisali razliita ispoljavanja nasilnog
sindroma du etiri ose karakteristika: psihijatrijskih, psiholokih,
biolokih i socijalnih. U biolokoj grupi uzroka agresivnosti i nasilja
nalaze se: (a) genetski i (b) neuroanatomski uzroci, abnormalnosti u
relaciji sa (c) neurotransmiterima, (d) elektrinim korelatima (EEG i
epileptika pranjenja), (e) endokrinim i (f) metabolikim korelatima,
i (g) abnormalnosti senzornog sistema (Eichelman and Hatwig, 1997).
Svi bioloki koncepti naglasak stavljaju na uticaj konstitucionalnih,
organskih faktora u oblikovanju ljudskog ponaanja. To je u skladu
sa laikim teorijama o uroenoj agresivnosti i nasilnom ponaanju
po prirodi, gde se uzroci nasilja vide u individualnim (uroenim)
karakteristikama osobe, koje su teko podlone promeni, to je i izvesna
vrsta opravdanja za takvo ponaanje. ezdestih godina prolog veka
 Nasilje prema enama 49

bila je popularna teorija da je agresivno ponaanje povezano sa vikom

hromozoma Y (XYY kombinacija), da bi istraivanja pokazala da je
ova pretpostavka pogrena64 (Murray, 1997). U okviru neurohemijskih
poremeaja, najee je pominjan neurotansmiter serotonin i
metabolizam 5HIAA (5-hidroksiindolsiretna kiselina), iji nizak nivo
dovodi do agresivnih ispoljavanja. Neuroanatomski poremaji ukazivali
su na znaaj oteenja frontalnog renja, odnosno prednjeg frontalnog
i temporalnog regiona, koji dovode do iritabilnog, agresivnog, pa i
nasilnog ponaanja, ali i da ova oteenja nisu produkovala agresivnost,
ve da su pogaala kontrolu (inhibiciju) ovog ponaanja (Benson and
Miller, 1997; Grisolia, 1997). Istraivanja su potvrdila da ne postoji
direktna veza izmeu neuroloke disfunkcije nekog od regiona mozga
i agresivnog ponaanja, odnosno da nema centra za nasilje u mozgu
(Pincus, 1997). Genetske analize ukazale su na znaaj deficita enzima koji
se zove MAO-A (monoamin oksidaza A) i gena odgovornog za njegovu
regulaciju, ali nisu potvrdile postojanje gena agresivnosti, ukazujui
na to da su ivotna iskustva vitalna za razvoj mozga i oblikovanje uma
(Murray, 1997).
Istraivanja ne potvruju (jednoznano) uticaj biolokih faktora na
nasilno ponaanje, naglaavajui da ponaanje ukljuuje kombinaciju
interakcija izmeu biolokih, psiholokih i socijalnih faktora; da geni
nemaju direktni uticaj na ponaanje, ve da se njihov efekat manifestuje
indirektno, kroz aktivnosti psihikog sistema; da na ponaanje utiu
i odreene supstance, mentalne bolesti, razliiti ivotni problemi
(Murray, 1997). Podseajui na mogue etike konskevence, na veze sa
drutvenim predrasudama i stigmatiziranjem, kritiari biologistikih
koncepata istiu da se na ovaj nain odrie uticaj socijalne odgovornost.
Mi znamo da je uzrok nasilja u naem drutvu: u siromatvu,
diskriminaciji, grekama naeg obrazovnog sistema. Nema gena koji
uzrokuje nasilje u naem drutvu. Ono je u naem drutvenom sistemu
(Billings, 1993, prema Kevles, 1997).

64. Iako su ove osobe ee zatvarane, to je bilo zbog dela u vezi sa imovinom, a ne
zbog agresivnih napada. Istovremeno, pokazalo se da je ova karakteristika bila u
vezi sa niom inteligencijom, niim nivoom obrazovanja i sa socijalnim stavovima
tih osoba.
50 Tanja Ignjatovi

Psiholoke konceptualizacije

Ove konceptualizacije su u velikoj meri oblikovale laiko, ali i struno

miljenje, naglaavaju znaaj uticaja individualnih karakteristika
(osobine linosti, snage ega ili patologije) na ponaanje, a u kasnijim
fazama, znaaj interakcije i uticaj socijalnih faktora na uenje. Ako
se izuzmu instiktivistika shvatanja o agresivnosti65, starije teorije
o mazohizmu ena jo ive u naim strunim krugovima (Joji-
Milenkovi, 1997: 134)66 i teorije o patologiji nasilnika, koje nemaju
snane empirijske potvrde, novije teorije oseajnog vezivanja, socijalnog
uenja i socijalno-kognitivne teorije naglasak stavljaju na iskustva iz
primarne porodice iskustvo primarnog odbacivanja i siromanog
emotivnog odnosa sa majkom, na rano uenje agresivnog i/ili pasivnog
ponaanja preko identifikacije sa roditeljem, ili na sloene kognitivne
procese (Gelles, 1993).
Bolbijeva (Bowlby) teorija o oseajnom vezivanju sugerie na to da
su istorija i trenutni stil oseajne vezanosti faktori koji mogu objasniti
neprijateljstvo i bes u intimnoj partnerskoj relaciji. Bolbi je verovao
da bes u vezama ima funkciju da upozori na to da potrebe osobe nisu
zadovoljene (percepcija neispunjenih potreba za vezivanjem, koja potie
iz unutranjeg radnog modela, moe ubrzati pojavu nasilnog ponaanja,
koje slui kao oblik protesta protiv percepiranih pretnji od razdvajanja
ili nedostupnosti osobe za koju je vezano). Odrasli mogu imati sigurni
(secure)67 i nesigurni (insecure) stil vezanosti opisan kao: anksiozna/

65. ...od kojih je najpoznatije Frojdovo uenje o destruktivnom instinktu iz koga izvire
agresivni nagon, ali i uenje Konrada Lorenca o uroenom agresivnom instinktu koji
je vaan za odranje jedinke i vrste, ali koji je i socijalna aktivnost usmerena prema
jedinkama iste vrste (Rot, 1983);
66. Teorije o mazohizmu ena, uz druge faktore, naglaavaju znaaj psiholoke strukture
linosti koje prihvataju fiziko nasilje partnera, ne samo kao obrazac kulturolokog,
obiajnog prava, ve i kao psiholoki fenomen muenitva rtve u takozvanim sado-
mazohistikim brakovima praktino normalnih ljudi, sa normalnim funkcionisanjem
u svim ostalim odnosima.
67. ... koji sugerie fleksibilnost, zadovoljstvo, pristup nezavisnosti i kooperativnog
odgovora u stresnim situacijama. Osobe koje su usvojile ovaj stil vezanosti opisuju
svoje veze kao srene, prijateljske i pune poverenja, a njihove intimne veze due traju
od veza osoba sa stilom nesigurne vezanosti;
 Nasilje prema enama 51

ambivalentna68 i izbegavajua (odbacujua i bojaljiva)69 vezanost.

Bes moe eskalirati u nasilje ako osoba nije sposobna da kontrolie ili
sprei razdvajanje od osobe za koju se vezala. Analize pokazuju da
je muko nasilje u srazmernom odnosu sa sigurnim stilom oseajne
vezanosti mukaraca, zaokupljenim stilom oseajne vezanosti ena (to
sugerie na to da ene sa ovim stilovima oseajne vezanosti mogu biti
pod rizikom da nenamerno izazovu nasilnu reakciju mukarca koji su
nesigurno ili bojaljivo oseajno vezani), sa stresom usled negativnih
dogaaja u ivotu mukaraca70 i nasiljem u detinjstvu mukaraca71.
Mada istorija oseajne vezanosti u detinjstvu nije povezana sa mukim
nasiljem u odraslom dobu, ona je povezana sa stilovima oseajne
vezanosti odraslih mukaraca (Kesner and McKenry, 1998). Studije
potvruju da su mukarci sa nesigurnim oseajnim vezama osetljiviji
na negativne aspekte muke socijalizacije od sigurno vezanih osoba, ili
ak i nesigurno vezanih ena72. Obe karakteristike, nesigurno vezivanje i
dranje mukih normi, potrebne su da bi se predvideo rizik od nasilja,
a znaaj razlika u rodnoj socijalizaciji upuuje na razliku u odgovoru
u odnosu na pol. Na primer, dok se izbegavajue vezani mukarci
socijalizuju da ljutnju/bes u partnerskoj relaciji mogu pokazati kroz
nasilje, izbegavajue vezane ene se socijalizuju da internalizuju
ljutnju, mogue i kroz depresivne reakcije. Manja istraivaka panja
usmerena je na ene koje imaju nesigurni obrazac oseajne veze, koje se
ne pridravaju enskih uloga, ili se slau sa mukom rodnom ulogom,

68. Anksiozne/ambivalentno vezane osobe karakteriu emotivni usponi i padovi,

opsesivne misli o partneru/ki i snana elja za zajednitvom sa partnerom/kom.
69. Intimne veze izbegavajuih osoba karakterie strah od intimnosti i ekstremna
ljubomora (odbacuju potrebu za intimnou i/ili se plae intimnih veza i izbegavaju
ih). Autori predlau da se osobe karakteriu kombinacijom sva etiri stila vezanosti, a
ne da se svrstaju samo u jedan tip.
70. Prisustvo stresa ne uspeva da napravi razliku izmeu nasilnih i nenasilnih
mukaraca, to potvruje da je stres povezan sa nasiljem, ali da nisu nasilni svi oni
koji su mu izloeni (odnosno da nije uzrok nasilja).
71. Suprotno oekivanju, ovo istraivanje ukazuje na to da se nasilje u primarnoj
porodici nije pokazalo statistiki znatno povezano sa nasiljem mukaraca u
odraslom dobu, odnosno da se razarajui efekat nasilja u primarnoj porodici moe
bolje razumeti istraivanjem dugoronih efekata na oseajne veze.
72. Socijalizacija vodi nesigurno vezanog mukarca ka sklonosti ka agresiji, ka ekspresiji
svih negativnih afekata kao besa, problematinom postupanju u interpersonalnim
relacijama i ka tekoama u reavanju problema u kojima postoji imperativ da
mukarac bude kompetentan.
52 Tanja Ignjatovi

odnosno da li to poveava rizik od nasilja (Gomley, 2005). Autori/ke

upuuju i na nedostatak znanja o sloenim interakcijama stila oseajnog
vezivanja sa drugim faktorima73, to ne dozvoljava da se izvedu zakljuci
o uzrocima nasilja (Kesner and McKenry, 1998).
Teorije uenja naglaavaju da se nasilje, kao i druga ponaanja, ui
klasinim, instrumentalnim ili opservacionim uenjem, kao nain
postizanja cilja u socijalnim relacijama. Neutralne drai asocirane sa
draima koje izazivaju agresiju ili emocije koje vode agresiji vremenom
poinju i same da izazivaju agresivno ponaanje ili emociju. Agresivni
postupci jaaju zavisno od posledica pozitivnih ili negativnih do
kojih dovode: pozitivno potkrepljenje (postizanje eljenog cilja),
negativno potkrepljenje (izbegavanje neprijatnosti), pozitivna kazna
(delovanje averzivne drai), negativna kazna (uskraivanje prijatne
drai). Ui se i razlikovanje situacija ili osoba prema kojima se moe biti
nasilno, kao i generalizacija ovog ponaanja (Popadi, 2009: 182-184).
Posmatranje agresivnih postupaka i nasilja dovodi do podraavanja
agresivnog ponaanja modela, to predstavlja osnovu Bandurinog
tumaenja agresivnosti, koje naglaava da e manifestacija nauenog
zavisiti od potkrepljenja (pozitivnih i negativnih posledica), ali i od
vikarijskog potkrepljenja (opaenih posledica nasilnikovog ponaanja
po nasilnika), kao i od samoregulacije, odnosno samopotkrepljenja74
(Bandura, 1986, prema Popadi, 2009: 184-186).
esto korieno i zdravorazumski prihvatljivo objanjenje za nasilno
ponaanje je frustraciona teorija agresivnosti, koja apostrofira postojanje
spoljanjih prepreka, frustracija, koje spreavaju zadovoljenje potreba
i motiva, to vodi pojavi agresivnog impulsa, koji moe dovesti do
agresivnog ponaanja. Slino Frojdovoj teoriji, u osnovi agresivnog
ponaanja je nagon koji motivie ponaanje, ali koji ne odreuje

73. ...o uticaju upotrebe supstanci, poremeaja linosti i mentalnih poremeaja (npr.
depresije), kao i drugih faktora u intimnim partnerskim odnosima, kao to su
procesi komunikacije, stilovi interakcije u konfliktu, odbrane od personalnih
pretnji i drugi;
74. To su standardi koje ljudi sebi postavljaju i na osnovu kojih tumae svoje i
tue postupke, kroz samonagraivanje, samokanjavanje ili neutralisanje
samokanjavanja (koje ukljuuje moralno opravdavanje, ublaavajue poreenje,
eufemistiko oznaavanje, pomeranje odgovornosti ili difuziju odgovornosti,
dehumanizaciju rtve, pripisivanje krivice rtvi, pogreno predstavljanje posledica).
U ovome prepoznajemo i vrlo rasprostranjene drutvene mehanizme opravdavanja/
normalizacije nasilnog ponaanja mukaraca prema enama (Romito, 2008).
 Nasilje prema enama 53

njegov smer. Frustracijom izazvana nagomilana agresivnost usmerava

se ka najpristrupanijem cilju, a ne na izvor frustracije, jer je to
najjednostavnije i proizvodi najmanje straha od nepoeljnih reakcija i
posledica (koncept poznat kao teorija traenja rtve) (Miller i Dollard,
1941, prema Rot, 1983). Modifikacije ove teorije75 ukazivale su na znaaj
uenja (instrumentalna vrednost ponaanja) i uticaj frustracija na
oseanje besa, odnosno negativne afekte, koji dovode do spremnosti za
agresivno ponaanje, koje e se javiti ako se pree nivo praga. Sloenije
modifikacije naglaavaju uticaj frustracija, ali i drugih averzivnih
uslova76 na pojavu negativnih afekata, koji automatski aktiviraju delove
mree oseanja, seanja, ekspresivno-motornih reakcija, ali koji ne
moraju dovesti do agresivnog ponaanja. Kognitivni procesi vieg reda
odgovorni su za tumaenje situacije i frustracije (teorija kognitivnog
neoasocijacionizma, Berkowitz, 1965, 1969, 1989, prema Popadi, 2009:
186-189).
Novije socijalno-kognitivne teorije ukljuuju model obrade
(socijalnih) informacija, istiui znaaj uzrono-posledinih lanaca
mentalnih opercija za objanjenje pojave agresivnog/nasilnog
ponaanja. Model Doda (Dodge) i saradnika opisuje est faza neli-
nearnog77 procesuiranja socijalnih informacija koje prethode akciji.
Sloen proces obrade informacija sastoji se od (a) vienja, snimka
situacije (koje je uvek selektivno), (b) tumaenja znakova (isti znak
moe imati razliita znaenja), (c) usmerenja ka cilju (na koje utiu
brojni faktori), (d) produkovanja moguih odgovora (razmatranje
ranijih reakcija ili kreacija novih), (e) odluke o reakciji (izbor zavisi
od instrumentalnosti, normi, sposobnosti da se izabrano izvede i sl.)
i (f) reagovanja (koje e se evaluirati, a rezultati e uticati na budue
procese). Autori naglaavaju da se pojedinci dosta razlikuju u poetnim
koracima (u fazi procesuiranja i interpretacije situacije) i u koraku kada
se donosi odluka o vlastitoj reakciji, navodei da je veina ovih procesa

75. Teorija je imala brojne prigovore da ne dovode sve frustracije do agresivnosti;

da reakcija na frustracije nije samo agresivno (nasilno) ponaanje; da moe biti
agresivnosti i bez ikakave frustracije.
76. ...kao to su fiziki napad, bol, ugroeno samopotovanje, depresivnost ili brojni
stresori, ukljuujui tu i fizike;
77. Tokom socijalnih interakcija neprestano se odvija interakcija izmeu aktuelnih
procesa (on-line procesi) i baze podataka koja ukljuuje uskladiteni mentalni
materijal (memorija, pravila, socijalna znanja i sheme) (off-line procesi).
54 Tanja Ignjatovi

automatizovana, nesvesna, ponekad emotivno visoko arirana, da

odvijanje ovih procesa zavisi od uenja, kao i da navike formiraju sklop
obrade informacija koji je relativno stabilan, ali koji se moe i menjati
(Popadi, 2009: 193-200). U ovu grupu teorijskih koncepata spada i
atribucioni pristup agresivnosti, koji se bavi pripisivanjem uzroka i
namera tuem i vlastitom ponaanju i posledicama takvih atribucija,
naglaavajui da samo oznaavanje nekog ponaanja kao agresivnog/
nasilnog ne proizilazi iz samooiglednosti ve je rezultat zakljuivanja
(atribucija) koje treba izvesti iz opaanja (Popadi, 2009: 200-203).
Ovde e biti pomenut i koncept nauene bespomonosti
(Seligman, 1975), koji je Leonora Voker preuzela i proirila na
objanjenje sindroma (pre)tuene ene. Naglaava se znaaj uenja
bespomonosti kao doivljaja koji se formira ako preduzimane radnje
nemaju pozitivnu posledicu, a ne kao objektivne (i nepromenljive)
realnosti. Naime, kada se ljudsko bie nae u bolnoj situaciji iz koje
pokuava da pobegne i kada nema relacije izmeu uloene snaga i
efekata, ono razvija oseaj bespomonosti, karakteristinu apatiju,
gubitak nade, smanjuju se kapaciteti za reakcije i imunoloke odbrane,
to moe da se zavri i smru. Kognitivna komponenta je kljuna, jer
utie na emotivni i motivacioni nivo, bez obzira na to da li su oekivanja
zasnovana. Vokerova navodi da je ovo ponaanje/reakcija tipino za ene
koje su dugo vremena bile u nasilju i da objanjava njihovo specifino
ponaanje (tekoe u reagovanju, manjak samopouzdanja, neizlaenje
iz nasilja, koje nastaje zbog toga to zlostavljana ena ne veruje u to
da e reakcijama nestati ukupna prinuda, a ne samo fiziko nasilje)
(Walker, 1979: 46-54). Iako dosta korien, ovom konceptu zamerano je
to da doprinosi patologizaciji rtve, odnosno stvaranju netane slike
o pasivnosti, submisivnosti i depresivnosti ena koje nisu sposobne da
donesu odluke u svom (najboljem) interesu, to sa aspekta drutvene
reakcije ima brojne nepovoljne posledice. Zbog toga je odgovor na
negativnu sliku ene bila teorija preivljavanja, koja naglaava aktivnost
i racionalnost ovakvog ponaanja, ako se imaju u vidu okolnosti u
kojima ena ivi. ena mnogo puta uspeva da izbegne, kontrolie
ili umanji nasilje, da aktivno trai pomo, ali kako ova izostaje, stie
loe iskustvo. Ukazuje se i na proporcionalnost eskalacije nasilja sa
 Nasilje prema enama 55

traenjem pomoi, to pod posebnu panju dovodi stav i akcije javnih

slubi. Stavljanje naglaska na stav ene (ranije, na njenu odgovornost),
kao na presudan faktor za naputanje nasilnika i uzimanje kontrole nad
vlastitim ivotom, moe pomeriti panju sa odgovornosti nasilnika, kao
i sa pitanja drutvene podrke i osnaivanja ene da izae iz nasilja, na
individualnu odgovornost rtve.
Psiholokim konceptualizacijama uglavnom se zamera usmerenost
na individualne karakteristike i procese (nasilnika ili rtve), to spreava
sagledavanje uticaja ireg socijalnog konteksta (izvan porodice i uskih
socijalnih grupa), kao i uticaj istorijskih, politikih i kulturnih faktora na
pojavu i odravanje sveukupnog nasilja u interpersonalnim relacijama,
pa tako i u porodici i u intimnom partnerskom odnosu. Takoe, navodi
se da neke od psiholokih konceptualizacija (nenamerno) dovode do
psihologizacije problema, to doprinosi odravanju status quo stanja i
tupi otricu usmerenu ka socijalnim promenama (Romito, 2008).

Socioloke konceptualizacije

U ovom okviru konceptualizovanja fenomena nasilja u intimnoj

partnerskoj relaciji naglaava se vanost brojnih drutvenih faktora,
odnosa i strukture u celini, potvrujui da se radi o drutvenim
konstruktima, a ne o objektivno postojeoj, univerzalnoj realnosti. Tako
opta teorija sistema smatra da je porodino nasilje proizvod opteg
(drutvenog) sistema, iji je porodica podsistem, a funkcionisanje
porodinog sistema moe uticati na odravanje i dinamiku nasilja
(Galles, 1993: 37). Teorije razmene i socijalne kontrole naglasak stavljaju
na razmenu agresivnosti nastalu primenom principa trokova/
kazne i nagrade. Nasilje se javlja kada je nagrada vea od moguih
gubitaka koje nasilniko ponaanje moe da proizvede. Teorija konflikta
vezuje nasilje u porodici za sukob interesa, kao deo svakodnevice, kao
uobiajenu pojavu. Nasilje je ekstremna varijanta sukoba i javlja se
kada su ostala sredstva kontrole i uticaja iscrpljena, ali i kada lanovi
porodice koji nemaju mo ele da dou do pozicije autoriteta. Teorija
kulture nasilja (nasilje kao norma) i teorija nasilja subkultura78

78. Istie se da neke grupe potvruju vrednosti upotrebe nasilja, te se nasilno ponaanje
ui u porodici i podgrupi.
56 Tanja Ignjatovi

zasnivaju se na premisi da vrednosti i norme zajednice/grupe (formalne

i neformalne) daju znaenje i usmeravaju nasilje, promoviui ga,
odobravajui ga, a u odreenim kontekstima, ak i favorizujui ga. Tako
je nasilno ponaanje, prema miljenju nasilnika, ne samo doputeno,
ve i propisano normama.
Teorije resursa navode da svi drutveni sistemi, pa i porodica,
poivaju na sili ili pretnji silom, da je upotreba sile legitimna za
odravanje stabilnih odnosa i da se socijalizacijom ui da je sila ili
pretnja sredstvo odravanja funkcionisanja porodice. Osoba koja u
porodici poseduje vie resursa u prilici je da koristi silu i da utie na
druge. Resursi favorizuju lana porodice, te to ih ima vie, manje je u
prilici da otvoreno koristi silu. Nasilje je stoga nain da se zadri ili odri
dominacija kada su resursi slabi ili se gube, to bi znailo da se ee
javlja u porodicama nieg socijalno-ekonomskog statusa i u vreme krize.
Srodna ovoj, teorija o neusaglaenosti statusa (Straus i Gelles) tvrdi da
mo donoenja odluka zavisi od koliine i vrednosti resursa kojima
pojedinac/ka doprinosi porodici. U porodici svaki lan primenjuje neki
stepen sile, koja nije obavezno izjednaena sa fizikim nasiljem, ve je
mo pre izraena u opipljivim faktorima (kao to su ekonomija i novac)
ili unutranjim elementima (presti, status ili potovanje). Oni/e sa vie
resursa posedovae i vie sile, ali je nee obavezno koristiti na otvoreni
nain kao nasilje. Oni/e koji/e su ugroeni nedostatkom resursa ili koji/e
svoj status doivljavaju u neskladu u odnosu na drutvene norme pod
najveim su rizikom da pribegavaju nasilju.
Uzrok nasilja u porodici se, osim u karakteristikama i strukturi
porodice, vidi i u stresorima koji je pogaaju, to je u skladu sa teorijom
ivotnih dogaaja (Fishbein, 1990). Faktori za koje je zakljueno da
utiu na vezu izmeu stresnih dogaaja i nasilja u porodici su oni
koji ugroavaju tradicionalnu muku ulogu, na primer siromatvo,
nezaposlenost, odvajanje partnerke. Neusaglaenost statusa preti
patrijarhalnim obrascima autoriteta i sistemima verovanja (Lenton,
1995, prema Yick, 2001)79, te je verovatnije da e se nasilje desiti kada

79. ... oni/e koji/e su ugroeni/e nedostatkom resursa doivljavaju stres ili nesklad
zbog asimetrine raspodele resursa; pokazalo se da su ene bile najranjivije za
oblike nasilja opasne po ivot kada su imale vii status zanimanja u odnosu na
svoje partnere, kao i da su mukarci koji su imali zanimanja koja nisu u skladu sa
njihovim obrazovanjem bili pod visokim rizikom da poine nasilje;
 Nasilje prema enama 57

status pojedinca/ke nije u skladu sa novim normama ili kada standardne

norme kojima se rukovodi porodica postanu dvosmislene (Campbell,
1992, prema Yick, 2001).
U pokuaju da se objasni zato se neki sukobi (svae) okreu nasilju
a neki ne, kao i zato je nasilje u porodici ee usmereno ka enama,
oslanjajui se na socijanu strukturu nasilja u porodici, koncipirana je
integrativna teorija socijalnih struktura, koja ukljuije konceptualizacije
iz opte sistemske teorije, teorije nasilja subkultura i feministike teorije.
Naglaava se to da je kljuno prepoznati strukturalne inioce drutveng
ivota koji mogu da predvide nasilne i nenasilne konfrontacije. Nasilje
u porodici se manje deava u kontekstima gde postoji: (a) nizak stepen
socijalne izolacije ili jaka podrka mree; (b) uzajamna, meuzavisna
ili integrativna podrka mree ili vie preseka izmeu glavnih mrea,
koje stvaraju socijalni pritisak na nasilje; (c) visok stepen jednakosti
ili relativo jedanak pristup i kontrola materijalnih resursa80; (d) nii
nivo intimnosti kombinovan sa rastuom kulturnom distancom81;
(e) manje centralizacije i autoriteta; (f) prihvatanje nenasilne mree
ili alternativnih formi reavanja sukoba82 (Michalski, 2004). Autor
naznaava da se pre radi o sintetikoj teoriji nego o sasvim novom
konceptu, koji bi trebalo testirati u razliim socijalnim kontekstima
kako bi se ponudili adekvatniji ogovori na nasilje83. Takoe, on navodi
tipina ogranienja odreenog tipa istraivanja84 koja izostavljaju neka
kljuna strukturalna pitanja, tako da dobijeni zakljuci imaju slabe
prediktivne moi.

80. ... nejednakost kao faktor rizika je iroko dokumentovana: u drutvima gde ene
nemaju jednake mogunosti za sticanje ekonomskih i politikih resursa verovatnoa
nasilja raste;
81. ... relacije distance, odnosno koliko ljudi jedni drugima uestvuju u ivotima, utiu
na pojavu nasilja; postoje tendencije da nasilje bude korieno ee u relacijama
sa niim nivoom distance, mada bi trebalo imati u vidu to da intimne veze nisu
konstantne i da imaju mnogo dimenzija;
82. ... slae se sa stajalitima teorija socijalnog uenja koje naglaavaju znaaj okruenja,
svedoenja nasilju, upotrebe nasilja u reavanju konflikata i sl;
83. Izbor intervencija i usluga treba initi na osnovu rezultata koji pokazuju da li su
one odgovarajue za prisutne strukturalne inioce (npr. da li je sklonite dobar
odgovor za rtve u svim strukturama, ili pre odgovara velikim i urbanim struktuama,
dok je jaanje enske ekonomske moi adekvatnija usluga u drugim strukturama).
84. Upitnika istraivanja (karakteristina za Kanadu i SAD) usmeravaju na ispitivanje
individualnih i demografskih faktora, zanemarujui strukturalne i socijalne.
58 Tanja Ignjatovi

Zajedniko svim sociolokim konceptima je analiza mnogobrojnih

uticaja na nastanak, razvoj i usmeravanje nasilja u prodinom kontekstu,
to na bolji nain odraava multifaktorsku uslovljenost fenomena.
Meutim, rodno neutralnim konceptima nije mogue odgovoriti na
neka vana pitanja, pre svega na to zato se u daleko veem procentu
nasilje u porodici deava enama, kao i zato se deava samo u nekim
porodicama. Ove teorije ne analiziraju ni uticaj makro-strukturalnih
faktora koji odreuju hijerarhije i distribuciju resursa85. Takoe,
zanemaruju i individualna svojstva aktera u interpretaciji konteksta, tueg
i vlastitog ponaanja. Istovremeno, intervencije proistekle iz teorijskih
konceptualizacija ovog tipa su kratkorone, fokusirane na mikro-sistem i
na politiku i programe koji unapreuju porodine odnose (Yick, 2001)86.

Feministike konceptualizacije

Ove konceptualizacije nastale su kao kritika postojeih teorija i na osnovu

feministike prakse, naglaavajui vremensku i prostornu univerzalnost
fenomena i patrijarhat kao koncept koji raa i odrava nejednakost
mukaraca i ena. Stoga su kategorije pol/rod, mo, uticaj i kontrola
kljune za razumevanje partnerskog nasilja, a postojei socioloki
koncepti (posebno teorije resursa, neusaglaenih statusa i konflikta)
modifikovani su. Usvajajui koncept socijalne nejednakosti, konflikata i
moi i nasilja kao poslednjeg resursa (izvora) osiguravanja podreenosti
ena (Yell, 1993), feministike teoretiarke naglaavaju da se ne radi o
sukobu interesa jednakih, ve o borbi za mo izmeu unapred nejednakih,
jer su pozicije ena i mukaraca drutveno, institucionalno, ideoloki
i individualno/lino postavljene asimetrino, odnosno status ena (u
svim drutvima) zavisi od statusa mukaraca i odraava viestruki odnos
podreenosti. Bejker-Miler objanjava da privremena nejednakost u

85. Drutvena i kulturoloka pravila koja utiu na to kako se stiu i kako se odreuje
vrednost resursa, da li postoji hijerarhija resursa i vrednosti, da li je mogue jednu
vrstu resursa zameniti drugom? Na primer: ta se vie vrednuje obrazovanje ili
zarada, zarada ili status zanimanja u situaciji kada supruga ima vie obrazovanja
od supruga, ali suprug vie zarauje, da li bi takva vrsta neusaglaenosti statusa
izazvala nasilje?
86. Cilj je ublaiti stresore koji utiu na porodicu i vratiti joj stabilnost. Smatra se da je
za porodice u krizi korisna novana pomo ili pomo slubi mentalnog zdravlja i
savetovalita za unapreivanje komunikacijskih vetina i reavanje problema.
 Nasilje prema enama 59

poziciji roditelj/dete, kao i drutvena predodreenost za nejednakost

(koja nas odreuje roenjem, zbog razlika u definisanju znaenja rase,
pola, klase i drugih svojstava, a koja pripadnike jedne gupe postavlja
u poziciju superiornosti, a pripadnike druge u poziciju inferiornosti),
mogu uticati na formiranje stalne nejednakosti, koja na individualnom
nivou odreuje nain na koji se misli i osea, a na drutvenom nivou
daje mo dominantnoj grupi da formira znanja i kulturu, odnosno da
nejednakost uini legitimnom i ukljuenom u sve drutvene koncepte87
(Bejker-Miler, 1997).
Feministike teoretiarke kljunu ulogu u razumevanju svih oblika
mukog nasilja prema enama88 vide u drutvenoj konstrukciji pola,
u kojoj je mo (dominacija) mukaraca u porodici deo ireg sistema
moi. Patrijarhalni drutveni sistem (makro nivo) predstavlja muku
dominaciju (mikro nivo) ojaanu postojeim ekonomskim, drutvenim
i politikim strukturama. Mo nije polno neutralna89, ali ni neizbena.
Nasilje u partnerskoj relaciji je rezultat opresije ena u patrijarhalnom
drutvu, preko aktuelne i istorijske moi mukaraca, koja ene dri
subordiniranim kroz kontrolu. ene se socijalizuju da trpe/podnose ovu
nejednakost i kontrolu, te to nije privatna i individualna (psiholoka)
pojava, ve pojava uslovljena istorijskim, socijalnim, kulturnim i
politikim odnosima i snagama (zbog ega se trae javna, drutvena
reenja i reakcije) (Dobash and Dobash, 1979, Walker, 1979). Zbog toga
je teorija konflikta preformulisana u teoriju kontrole putem prinude
(prinudne kontrole), koja kao cilj nasilja prepoznaje tenju da se ouvaju
i/ili unaprede mo i dominacija. Koncept kontrole putem prinude
dopunjen je teorijom o ciklinom karakteru nasilja (Walker, 1979),
koja sadri preraene koncepte teorije nauene bespomonosti i teorije
preivljavanja.

87. Potinjeni su na ovaj nain podstaknuti da formiraju odreene psiholoke

karakteristike, one koje zadovoljavaju dominantnu grupu, a usvojenost ovih osobina
smatrae se dobrom prilagoenou, dok e razvijanje suprotnih osobina (poto za
potinjene nema mesta meu dominantnima) biti proglaeno neobinim, ako ne i
nenormalnim ponaanjem.
88. Feministike teoretiarke ne koriste termine kao to su nasilje u porodici, nasilje
u braku, supruniko nasilje, jer oni odvraaju fokus od pojma muke prisile/
nasilja prema enama.
89. Mukarci i ene imaju razliite pristupe strukturalnim resursima, to je rezultat
drutvenog vrednovanja odreenih karakteristika kao inferiornih ili superiornih. U
veini drutava rod je atribut koji odreuje mo/status.
60 Tanja Ignjatovi

Opisujui strategije i taktike kojima se uspostvalja kontrola partnerke,

Luis-Herman (Lewis-Herman, 1996) navodi da se kontrola iri na svaki
vid ivota ene, onesposobljavajui je na takav nain da ona poinje
da veruje da ne ume samostalno da izvede osnovne ivotne aktivnosti.
Ovo doprinosi nastajanju nesigurnosti, straha i bespomonosti i razara
doivljaj samopotovanja i odnosa sa drugima. Psiholoka nadmo postie
se odravanjem rtve u stalnom stanju straha, koji se pojaava hirovitim
nametanjem besmislenih zahteva i pravila i nasiljem koje je nepredvidivo
i nije izazvano odreenim ponaanjem. Istovremeno, hirovito udeljivanje
sitnih milosti podriva psihiki otpor rtve, stvarajui nadu da e se
odnos vratiti na staro stanje. Ovo ponaanje je delotvornije od stalnog
uskraivanja, pretnji ili nasilja i ima za cilj da rtvu vee uz nasilnika i da
slomi otpor rtve. Potpuna izolacija od izvora informacija, emocionalne
podrke i konkretne pomoi dovodi do vee zavisnosti od nasilnika, a to je
ena vie izolovana i uplaena, to se vie vezuje za jedini doputeni odnos,
odnos sa partnerom. Poto za nju ne postoji drugi svet, ona poinje da
posmatra svet oima nasilnika. Totalna predaja nastupa onda kada sve
pomenute taktike dovedu do pokorne i poslune rtve, do uverenja da
je nasilnik svemoan, da ga niko ne moe zaustaviti ili kontrolisati, da
je otpor uzaludan, da ivot zavisi od njegove milosti koja e se dobiti
kroz apsolutnu poslunost. Konana kontrola postie se onda kada ena
izda/napusti svoja moralna naela i temeljne veze sa ljudima. Ovaj
koncept objanjava nain na koji ena postaje rtva i sauesnik u svojoj
viktimizaciji, kao i razloge zbog kojih dugo ostaje u situaciji nasilja.
Uz razliite taktike i akte nasilja, kod oba partnera (istovremeno)
primeuje se i pojava taktika koje normalizuju nasilje. Mukarci razvijaju
strategije kontrole, a ene strategije adaptacije90, koje imaju karakteristine
posledice na status rtve91 (Lundgren, 2001, prema Lybecker Jensen and
Nielsen, 2005). Ipak, veina autorki naglaava ogranienja ovog modela u
nekoliko vanih aspekata.

90. Tipine strategije kontrole su: kontrolisana/ograniena zloupotreba, izolacija ene,

oscilacije izmeu nenosti i nasilja, a tipine strategije adaptacije su potiskivanje ili
umanjivanje zlostavljanja, nalaenje objanjenja za mukarevo ponaanje i vlastita
izolacija (zbog stida, krivice ili straha).
91. ... nisko samopouzdanje, greke u prosuivanju i razvoj emotivne zavisnosti od
nasilnika, to vremenom uslovljava internalizaciju nasilja, prihvatanje nasilnikovih
razloga i njegovih zahteva, kao i sagledavanje sebe kroz njegove oi, to utie na
ono to ona vidi u situaciji nasilja;
 Nasilje prema enama 61

ene pronalaze razne naine da se nose sa problemom nasilja, te sve

strategije radije koriste aktivnost nego pasivnost. Varijacije u reagovanju
ena, ili jedne ene u vremenskom periodu, dovoljan su razlog da se
uoi kako jedan nefleksibilan model efekata kao to je sindrom (pre)
tuene ene moe biti opasan, jer ne samo da iskljuuje vei broj oblika
enskog ponaanja, nego postavlja standard za procenu. Izlazak iz nasilne
veze obuhvata veliki broj procesa i pre odraava spiralno kretanje, iako
drugima moe izgledati da se ena kree u zaaranom krugu, i ukljuuje
nekoliko etapa: od pokuaja upravljanja situacijom, iskrivljenja slike
realnosti, definisanja zloupotrebe, ponovnog procenjivanja odnosa, do
okonanja odnosa i okonanja nasilja. Keli naglaava da svaka ena kroz
njega prolazi na razliite naine, nekada zaprepaujue brzo, muno,
sporo ili mnogo tota izmeu (Kelly, 2003: 62-66).
Meutim, trebalo bi objasniti i zato nasilje izbija ak i u onim
partnerskim vezama gde je ena viestruko zavisna od nasilnika i gde
pozicija dominacije i autoriteta nije ugroena, te korienje prinude nije
u funkciji postizanja cilja. Ovde feministike teoretiarke uvode drugi
kljuni koncept, patrijarhat, kao najiri kontekst deavanja zloupotreba i
diskriminacije, ali i njegov najoptije shvaeni uzrok. Patrijarhat proizvodi
i odrava zloupotrebu i nasilje prema enama strukturalnim (preko
drutvenih institucija) i ideolokim uticajima (procesom socijalizacije).
Odgovarajui na kritike feministikog pristupa nasilju prema enama
u partnerskoj relaciji, javljaju se nastojanja da se izgradi integrativni
feministiki model, koji bi zadrao (u centru slike-slagalice) osnovne
feministike pretpostavke o korenu nasilja, koji osobu pogaa na
individualnom nivou, kombinovano sa drugim faktorima i produktima
konteksta, to bi omoguilo razumevanje razliitih formi nasilja. Ovaj
model zadrava fokus na patrijarhalnim privilegijama i opresiji ena, ali
priznaje multiple uzroke nasilja, povezujui ga sa drugim, alternativnim
teorijama. Zabrinutost zastupnica koje rade sa enama rtvama nasilja u
odnosu na integrativni feministiki koncept vezuje se za potencijalne
opasnosti kao to su: vraanje problema nasilja na problem u odnosu,
iz kog izostaje analiza moi (i indivudualne, a posebno strukturalne i
ideoloke) i zanemarivanje povezanosti nasilja prema enama sa irokim
socio-kulturnim temama (rasizam, klasizam, siromatvo...). Navodi
se da i nasilnik i drutvo upotrebljavaju koncept enske agresije da
62 Tanja Ignjatovi

se okrive ene, da se pomeri odgovornost nasilnika i minimalizuje

problem. Uoava se i ozbiljna opasnost u vezi pitanja izbora ene koja
je rtva nasilja (ne samo da je traumatizovanim enama teko da donesu
odluke, ve se postavlja pitanje i koliko bi izbor, otvoreno ili latentno, bio
samostalan). Naglaava se to da bi izostanak zakonske procedure zatite
mogao da teti bezbednosti/sigurnosti ene, a izraava se i skepticizam
u odnosu na odgovornost zajednice (razliite programe podrke) i
efekte restorativne pravde (Konstatinovi-Vili, 2005; McPhail, et. al,
2007). Zbog svega toga, autorka naglaava da integrativni feministiki
model nije poziv za dekriminalizaciju nasilja prema enama, ve poziv
za istraivanje prakse i proirivanje teorijskih koncepata, kao i za
kreiranje programa koji izlaze u susret razlikama u nasilju i izborima
rtava, uz proveravanje njihovih efekata.
Prednost feministikog pogleda je iroka konceptualizacija nasilja
prema enama i njegovo sagledavanje u istorijskim i kulturolokim
kontekstima. To je doprinelo tome da se smanji uticaj teorija o indivi-
dualnoj psihopatologiji rtve i nasilnika, kao i da se smanji okrivljavanje
rtve za izazivanje nasilja. Takoe, ovi koncepti doprineli su i tome da
se rod (gender) kao kategorija analize povee sa drugim kategorijama
opresije (rasa, klasa, nacionalnost, seksualna orijentacija, godine,
invaliditet). Intervencije zasnovane na feministikim okvirima bave se
makro-sistemom, pozivajui na drutvenu akciju za promenu postojeih
drutvenih struktura, sa dugoronim ciljem da se promeni hijerarhija
rodnih odnosa (da se preraspodeli mo izmeu mukaraca i ena). Cilj
feministikih intervencija je da osnae ene da iskorae iz svojih unapred
odreenih drutvenih uloga, da naue da imaju izbor i da im obezbede
adekvatne resurse i odrive naine za prevazilaenje ekonomskih
barijera (Yick, 2001). Ove konceptualizacije nisu se bavile (u dovoljnoj
meri) individualnim karakteristikama aktera i drugim vidovima nasilja
u porodici, ukljuujui tu i nasilje koje ine ena92. Kritici je izloen i
paradoks naglaska na autonomiji izbora i samoodreenja svake ene u
odnosu na insistiranje na postupcima krivinog sistema93. Ipak, femini-
stike konceptualizacije imale su snaan uticaj na sagledavanje nasilja

92. Istraivanja i praksa zahtevaju da feministiki model prizna nasilje koje ine
ene (verbalno, emotivno, ali i fiziko i seksualno, nasilje prema deci i nasilje u
istopolnim zajednicama), odnosno da ga istrae i objasne izvan okvira samoodbrane
i internalizacije patrijarhalnih opresija.
 Nasilje prema enama 63

prema enama kao krenje osnovnih ljudskih prava i na shvatanje

znaaja drutvene reakcije i dravne odgovornosti za preduzimanje
intervencije zatite.

Faktori koji doprinose nasilju prema enama

Istraivanja potvruju znaaj meusobno isprepletenih inilaca koji

doprinose pojavi nasilja prema enama, grupisanih na razliite naine,
najee u etiri iroke kateorije: (a) kulturalni faktori, (b) socijalni i
ekonomski faktori, (c) nekanjivost i nedostatak restriktivnih mera i (d)
individualni i psiholoki faktori uticaja. Kljuni inioci faktora kulture
su: dupli standardi za polove, norme asti i vernosti primenjivane
samo za ene, shvatanje nasilja kao naina da se kontroliu ensko telo i
sekualnost, kulturni, drutveni i religijski standardi o izgradnji dobre i
kanjavanju loe ene, prihvatanje agresivnosti kao oznake mukosti i
potvrivanje nasilja kao prihvatljivog naina reavanja konflikata. Sadraj
socio-ekonomskih faktora ine: strukture domainstva koje izoluju i dovode
do ekonomske zavisnosti ena, manjak uslova i prilika za obrazovanje,
imovinski zahtevi prema enama, ekonomske promene, siromatvo i
iroko rasprostranjena klima nasilja u drutvu koja doprinosi i nasilju
prema enama. Istovremeno, odgovor drutva ogleda se u: toleranciji
zajednice na nasilje prema enama i u porodici, u nepostojanju drutvenih
akcija i sankcionisanja ponaanja nasilnika94, u nedostatku zakonskih
reenja koja uzimaju u obzir specifine situacije koje poveavaju rizik za
nasilje prema enama95. Konano, i individualne karakteristike e imati
svog udela kao faktori rizika za pojavu nasilja, a ukljuuju: (patoloku)
potrebu potvrivanja dominacije i kontrole, psiholoki disbalans i manjak
samopotovanja, traumatina iskustva, isloenost nasilju u dejem dobu,
zloupotrebu alkohola i drugih supstanci i prisustvo razliitih stresora u
okruenju za koje ne postoji dobar individualni odgovor (Jacobs, 2003:
61-63).

93. Posebno su na meti kritike protivnika feministikog koncepta insistiranja na

obavezi hapenja, postupanju tuilatva po slubenoj dunosti i krivinoj osudi.
94. ... to bi se moglo shvatiti kao dravno sauestvovanje i/ili manjak brige za zatitu
ena, dece, starih i drugih izloenih grupa;
95. ... kao to su imigracija i izbeglitvo ili diskriminacija na osnovu drugih linih
svojstava;
64 Tanja Ignjatovi

Ekoloki model faktora istie i meupovezanost faktora na razliitim

nivoima. Bronfrenbrenerova teorija ekolokih sistema opisuje tri nivoa
socijalnih konteksta koji utiu na pojavu nasilja mikro, mezo i makro
sistem, sa sloenim interakcijama izmeu njih (Bronfrenbrenner, 1979).
Druge teorije naglaavaju etiri vrste faktora: u drutvu, zajednici,
relacijama i na individualnom nivou, vizuelizovano u formi etiri
koncentrina kruga. Unutranji krug reprezentuje lina svojstva (od
biologije do line istorije) koja svaka osoba unosi u interpersonalne
relacije. Drugi krug reprezentuje trenutni kontekst u kojem nasilje
zauzima mesto u relacijama (u porodici, intimnim, prijateljskim/
poznanikim vezama). Trei krug reprezentuje institucionalne i
drutvene strukture (formalne i neformalne) u koje su ukljuene relacije
(susedi, radno mesto, socijalna mrea i vrnjake grupe). etvrti,
spoljni krug, predstavlja ekonomsko i drutveno okruenje/sredinu i
kulturne norme (Heise, Ellsberg and Gottemoeller, 1999). Kombinaci-
jom individualnih i drutvenih fakora ekoloki model pokuava da
odgovori na pitanja zato su neke relacije i neke zajednice manje ili
vie nasilne od drugih i zato su ene konzistentno ee rtve nasilja.
Smatra se da je istorijska nejednakost ena i mukaraca, a ne specifinost
kulture, religije, drutvenog sistema ili individualne karakteristike,
najiri kontekst nasilja, sa velikim brojem faktora i strukturalnih uzroka,
koji obuhvataju nivo drutva, ali i dravnu neaktivnost96.
Dakle, koreni nasilja su mnogobrojni zakonski, istorijski,
socijalni, psiholoki, ali su prisutni i u politikama i praksi, i nisu
statini, ve akumulativni i dinamini (Hearn, 2007). Takoe, odnosi
izmeu faktora nemaju jednoznano dejstvo, a nekada ni oekivani
smer uticaja (Puchert and Busche, 2006). Iako je znanje u ovoj oblasti
znatno napredovalo u poslednjih 30 godina, teorijski koncepti o
uzrocima nasilja jo nisu saglasni, a istraivaki nacrti i instrumenti su
sa velikim brojem ogranienja97. Kako se radi o sloenom fenomenu,

96. Neadekvatni zakoni i politika prevencije i kanjavanja, nezainteresovani strunjaci

i slube utiu na to da drava ne spreava budua nasilja, ne samo u konkretnoj
situaciji ve i strateki (UN Studija, 2006).
97. ... u vezi sa veliinom ili tipom uzorka (najee dostupne, usko selektovane
grupe ena koje ne ispunjavaju uslov reprezentativnosti), u vezi sa brojem varijabli
koje ukljuuju, ili sa razlikama u kvalitetu (i postojanju specifinih) mernih
instrumenata, u vezi sa nainom ispitivanja (ee kvantitativne, nego kvalitativne
studije, izuzetno retke longitudinalne studije) i slino;
 Nasilje prema enama 65

prvi korak bi trebalo da bude preciznije definisanje kljunih pojmova,

odnosno identifikovanje komponenata razliitih vrsta nasilja prema
enama (uspostavljanje operacionalnih definicija i opisa karakteristika
svakog uzorka ponaanja) kako bi se omoguilo meusobno pore-
enje podataka iz razliitih studija. Iako je istraivaki fokus na
indikatorima koji mere rasprostranjenost, tanije obim nasilja98, oni
nisu (jedini) indikatori za razvoj politika prevencije i zatite od nasilja.
Istovremeno, sa porastom broja istraivanja rasla je i svest o njihovim
nedostacima i istraivakim problemima (Moore Parmley, 2004;
Walby, 2007), a samim tim i tumaenje rasta ili smanjenja nasilja.
Postoji saglasnost istraivaa oko toga da je nuno postaviti minimum
metodologije za budua istraivanja i baze podataka, postii maksimum
reprezentativnosti99 i koristiti etike standarde za istraivanja u ovoj
oblasti100. Preporuuje se razvijanje posebnih indikatora za istraivanja
u pravosudnom, socijalnom i zdravstvenom sistemu, kao i da se
istraivanja na nacionalnom nivou izvode svakih pet godina kako bi se
pratili efekti i na osnovu njih menjale prakse (Martinez, et. al, 2007).

NAINI NA KOJE SE NASILJE PREMA ENAMA INI

NEVIDLJIVIM

Drutvene politike i prakse kao to su izbegavanje imenovanja

mukaraca kao uinilaca nasilja (upotrebom rodno neutralnih termina
nasilje u porodici, nasilje u partnerskoj relaciji), objanjenje nasilja
na nain koji izvinjava mukarca, umanjivanje ili negiranje razlika u
uestalosti, estini i posledicama nasilja koje ine mukarci u odnosu
na nasilje ena, sagledavanje nasilja kao individualnog problema, usko
definisanje i izdvajanje nasilja od ostatka drutvenog ivota, tretiranje
trenutnih rodnih odnosa kao prirodnih mogu da stvore podravajue

98. ... najee kao prevalencija i incidencija nasilja, a za merenje su najee koriene
dve tehnike: identifikovanje vremenskog perioda (ceo ivot; poslednjih 12 meseci) i
identifikovanje populacije (starost; brani status; drugo specifino svojstvo);
99. ... eliminisanje problema iskljuenih grupa u istraivakim uzorcima, posebno zbog
injenice da su marginalizovane grupe izloene viestrukim i specifinim formama
i posledicama nasilja;
100. ... kao to su sigurnosne mere da bi se umanjio procenat odbijanja uea u
istraivanjima (koji se kree do 35% anketiranih), poverljivost i podrka posle
istraivanja za sve osobe koje su izvestile o nasilju;
66 Tanja Ignjatovi

okolnosti za nasilje mukaraca prema enama (Hearn, 2009). I tendencije

u istraivanju ove pojave kao to su rodno neosetljivi istraivaki nacrti,
specifini statistiki prikazi (Walby, 2007)101, karakteristike instrumenata
za ispitivanje fenomena102 i odreene karakteristike uzorka103 mogu da
zamagle podatke o nasilju koje ine mukarci prema enama (Tjaden,
2006; Swan and Snow, 2002).
Opisujui taktike i strategije kojima se prikriva muko nasilje104,
Patricija Romito naglaava da one utiu, a nekada i odreuju, nain na
koji se prima realnost, a samim tim i nae reakcije, oseanja i ponaanja,
i navodi neke od najeih: (a) eufemizacija je specifina politika jezika

101. Na primer, Britansko istraivanje kriminala (British Crime Survey Home Office),
koje upotrebljava koncept prevalencije u poslednjih 12 meseci, potvruje da 4,2%
ena trpi nasilje u poreenju sa 2,3% mukaraca, to je 1,8 puta vie ena rtava
nasilja nego mukaraca. Meutim, ako se koristi koncept incidencije, rodni racio
izgleda drugaije. ene u proseku trpe 20 incidenata godinje, a mukarci sedam,
to znai da je 5,2 puta vie nasilja koje trpe ene, odnosno 84% svih incidenata
nasilja u porodici je prema enama, a 16% prema mukarcima.
102. Upitniko ispitivanje, primena skala konstruisanih za ispitivanje nasilja koje ine
mukarci u ispitivanjima nasilja ena, neosetljivost na rodne i kulturoloke razlike,
fokusiranost na uestalost i zanemarivanje teine/estine nasilja - primedba upuena
najee korienoj istraivakoj tehnici Conflict Tactic Scales (Straus, 1979, revizija
1996); Istovremeno, psihiko nasilje i taktike prisilne kontrole manje se ispituju
i tee ih je empirijski uhvatiti, ali su one krucijalne za opisivanje razlike u nasilju
koje ine mukarci i ene.
103. Na primer, izvetaji o nasilju dobijeni primarno iz nacionalnih studija o
viktimizaciji, od policije, iz bolnica, sudskih postupaka, sklonita za ene rtve
nasilja dosledno pokazuju da su ene najee rtve partnerskog nasilja, da su
mnogo ee povreene, a da ensko nasilje prema mukarcima postoji uglavnom
kao samoodbrana ili vraanje udarca. Istovremeno, istraivanja braka i vanbranih
relacija i samoizvetaji mukaraca i ena o uinjenom i trpljenom nasilju (dobijeni
upotrebom istih upitnika i skala za oba partnera) daju podatke da ene iniciraju
i koriste nasilje kao i mukarci, a da su koreni nasilja u situacionim stresorima i
javno prihvatljivoj upotrebi odreenih formi nasilja u porodinom kontekstu ili
partnerskoj relaciji.
104. Taktike i strategije su mentalne operacije, naini na koje se vidi, konceptualizuje
i imenuje realnost, koje se materijalizuju u ponaanju i shvataju kao zdravorazumske
i koje postaju ideologije koje se centriraju na interese monih, a mogu biti
institucionalizovane na razliite naine: kao zakon, nauna ili pseudonauna
teorija ili kao rad praktiara u zakonodavnom i socijalnom sistemu. Strategije
su kompleksni manevri, generalne metode za prikrivanje mukog nasilja, koje
dozvoljavaju da se odri status quo, privilegija i muka dominacija. Taktike su alati
koji se mogu koristiti u irokoj varijanti strategija, i nisu specifine samo za muko
nasilje prema enama.
 Nasilje prema enama 67

koja koristi lingvistiko izbegavanje i tehniku namernog ili nesvesnog

nestajanja mukaraca u diskursu i tekstovima o nasilju (od zakona
do istraivanja); (b) dehumanizacija rtve ukljuuje obezvreivanje,
potcenjivanje, naglaavanje intelektualnih, moralnih i svih drugih
nedostataka ena (ugraena u zapadnoevropsku kulturu, filozofiju
i nauku), i uz (c) okrivljavanje rtve, ini osnovni mehanizam koji
omoguava da se okrutna dela ine bez pokajanja. Dalje, (d) naturalizacija
tumai nasilje socio-biolokim ili objanjenjima evolucione psihologije,
to ga na izvestan nain normalizuje i opravdava; (e) separacija
omoguava da se razliita nasilja koja ine mukarci razdvoje i izoluju
jedna od drugih, da se imenuju posebnim imenima, to spreava da
ih sagledamo u kontinuitetu i u meusobnim vezama/preklapanjima,
kao i da najee potiu iz istog izvora; (f) psihologizacija, jednostavan
kognitivni metod za kategorizaciju i interpretaciju realnosti, koji poiva
na interpretaciji problema kao individualnog i psiholokog, pre nego
kao politikog, ekonomskog ili socijalnog. Ovaj mehanizam ima mo
da sprei svest o opresiji, kao i potencijalnu pobunu, te tako utie na
tip drutvenog odgovora na nasilje (Romito, 2008: 43-69). Ona navodi
brojne primere korienja psihologizacije.
Neke psiholoke teorije mogu biti mone u okrivljavanju rtve
ili, s druge strane, u umanjivanju njene nemoi105, to upuuje na
psihoterapijski tretman, koji moe u potpunosti ignorisati nasilje u
partnerskoj relaciji, ili ga tretirati kao uzgrednu pojavu prikrivenog
poremeaja. Usmeravanje rtve nasilja primarno na zdravstveni ili
socijalni sistem pomoi moe da uslovi tetne posledice po nju, jer
ona dobija oznaku mentalne nestabilnosti, potvrujui ono to joj
nasilnik govori (ti si luda, uzee ti decu)106. Nasilje imenovano kao
brane razmirice navodi policiju na to da se stavlja u ulogu savetnika,
odnosno da upotrebljava psiholoke i socijalne intervencije umesto
bezbednosnih, to predstavlja jedan od naina dekriminalizacije nasilja,

105. ... opisujui nasilje u partnerskom odnosu kao enino agresivno, provocirajue
ponaanje, kao mazohistike karakteristike, sekundarnu dobit ili sve to zajedno,
dok se uinilac nasilja sagledava kao frustrirana, depresivna, nesrena ili osoba sa
niskim samopouzdanjem;
106. Na ovaj nain postavljen je zaarani krug: psiholoka trpnja (kao rizik) raste,
zato to tretman (lekovi, psihoterapija) ne pomau, a ena poinje da se osea
kao psihijatrijski problem, videi to kao uzrok svojih tekoa (dok, istovremeno,
izostaju konsekvence za nasilno ponaanje partnera);
68 Tanja Ignjatovi

posebno kada se tretman nudi umesto ili pre pravnog procesa. Programi
za nasilnike esto ne brinu (u dovoljnoj meri ili uopte) o sigurnosti
ena, a ispitivanja njihovih efekata pokazuju kontroverzne rezultate107.
Jo jedan rasprostranjeni rezultat psihologizacije je porodina
medijacija, posebno zastupljena u razvodima gde postoji spor oko
roditeljskog starateljstva. Ovo je metod kojim se vodi konflikt i kojim
se on pomera od pravnog procesa na psiholoki, sa javne na privatnu
temu. Sa teoretske take gledita, medijacija ima inspiraciju u sistemskoj
teoriji, u pretpostavci o cirkularnosti procesa, o difuznoj odgovornosti
i o neutralnosti terapeuta. Zbog toga to ne uzima u obzir disbalans
moi i ograniene kapacitete rtve da sama sebe efikasno zastupa,
kao i zato to omoguava kontakte nasilnika sa rtvom, potencijalno
ugroava rtvinu sigurnost i odluivanje u njenom najboljem interesu108
(Eriksson and Hester, 2001; Hester and Radford, 2006; Brown, 2008),
medijacija nikako ne bi smela da se koristi ako ima nasilja u porodici
(Gerencser, 1995)109.
Istovremeno, psiholokim mehanizmom pomeranja radikalni
socijalni zahtevi i politiki pokret ena smetaju se u individualistiki,
terapijski pokret zahteva se promena ene, a ne promena drutva. Ovo
pomeranje vidljivo je i u centrima za ene u Evropi i SAD ne samo
da se zahteva profesionalizacija koja je psiholoki usmerena, ve mnoge
enske organizacije vie ne funkcioniu kao grass roots organizacije
usmerene protiv socijalnih problema ve kao dravno-finansirane
agencije koje promoviu samopomo i personalno zaceljenje (oporavak).

107. Nema jednoznanih potvrda da ovi programi dovode do smanjenja nasilnog

ponaanja i opasnosti po ene (bilo je sluajeva da mukarac ubije bivu enu posle
tretmana), ali svakako umiruju ene, jer su njihovi muevi na programu, a one
treba da im daju drugu ansu (umesto da ga napuste). Ono to se obino pokazuje
kao efekat ovih tretmana je da nasilje ne raste, ali da menja forme, jer nasilnici ue
sofisticirane naine psihosocijalne kontrole ena. Ovo ne iskljuuje potrebu da se
organizuju programi za nasilnike, ali oni moraju biti postavljeni na sasvim drugim
konceptualnim pretpostavkama, o emu u pisati dalje u tekstu.
108. Svaka enina alba na tretman dece (zanemarivanje, zlostavljanje, manipilacije)
moe biti doivljena kao osvetoljubivost ili netrpeljivost prema partneru, ocu dece,
to je opisano u roditeljskom sindromu alijenacije.
109. Ovaj stav zastupa i Preporuka R(98)1 Komiteta ministara Saveta Evrope dravama
lanicama o porodinoj medijaciji, kao i na Zakon o posredovanju medijaciji (Sl.
glasnik RS br. 18/2005), ali bez obzira na to, svakog dana su ene pod pritiskom da
prihvate medijaciju pre nego to zaponu zakonsku proceduru.
 Nasilje prema enama 69

Meutim, Patricija Romito naglaava i nuan oprez u oslikavanju realnosti

jer, s jedne strane, trpljenje nasilja trai psiholoku pomo, a s druge strane,
ne bi se moglo tvrditi da su sve psiholoke teorije dekontekstualizovane,
konzervativne, mizogine ili pro-porodine. Ona zakljuuje da psihologija
koja je svesna svojih ogranienja moe proizvesti vane alate za razumevanje
realnosti i za drutvene akcije (Romito, 2008: 69-79).

POSLEDICE NASILJA PREMA ENAMA U INTIMNOM

PARTNERSKOM ODNOSU

Znanje o posledicama partnerskog nasilja prema enama dolazi iz razliitih

izvora i potvruje da dugotrajnost i ozbiljnost nasilja moe da ostavi velike
posledice po zdravlje, psihiko, socijalno i ekonomsko funkcionisanje ene
i drugih lanova porodice, koji su nasilju direktno i indirektno izloeni.
Poslednjih godina razvija se sloena metodologija za merenje trokova/
kotanja nasilja u porodici, uticaja koji nadilaze individualnu sferu i
ostavljaju posledice na drutveni, politiki i ekonomski ivot zajednice.
Ukazuje se na etiri tipa trokova: (a) direkni trokovi koji ukljuuju
cenu usluga zaustavljanja nasilja, tretmana rtve i nasilnika i prevencije
buduih dogaaja, (b) nenovani trokovi koji obuhvataju teko merljive
indikatore trpljenja, boli i ljudske patnje, (c) viestruke ekonomske efekte
kao to su izostajanje sa posla, bolovanje, niska produktivnost, tekoe
u pronalaenju i zadravanju posla, ee gubljenje posla, izostanak
napredovanja i usavravanja i slino i (d) viestruke drutvene efekte koji
ukljuuju kvalitet relacija i ivota (Jacobs, 2003: 67-69; UN Studija, 2006;
Hagemann-White, 2006: 11; Walby, 2009). Zbog razlika u metodologiji
izbora indikatora i razliitih naina izraunavanja i/ili procene trokova
ne moe se dobiti jednostavan i meu dravama lako uporediv podataka,
ali su procene da evropske drave godinje za nasilje u porodici izdvajaju
izmeu 9,2 i 555 evra po glavi stanovnika (Hagemann-White, 2006: 10).
Na primer, procenjeni trokovi u Velikoj Britaniji su vrlo visoki110, jer

110. U 2001. godini ovi trokovi su za Englesku i Vels bili 23 milijarde funti, a inili su
ih trokovi krivinog sistema (1.017 miliona funti, od ega 487 miliona za policiju),
zdravstvenog sistema (1.396 miliona funti), trokovi socijalnih usluga (228 miliona),
stanovanja (158 miliona), trokovi graansko-pravnog sistema zatite (312 miliona),
procenjeni ekonomski gubitak (2.672 miliona) i najvea suma koja obuhvata ljudske i
emotivne gubitke (17.086 miliona funti).
70 Tanja Ignjatovi

ukljuuju irok opseg klasifikacije trokova, posebno onih koji se odnose

na ekonomske, ljudske i emotivne gubitke (Walby, 2004). U regionu,
procena trokova nasilja u porodici je izraunavana u Makedoniji i
obuhvata izmeu 250 i 300 miliona evra za puni institucionalni odgovor
i jo toliko sredstava za nevidljive trokove111 (Gancheva, 2006).
Nasilje prema enama predstavlja rizik za fiziko i reproduktivno
zdravlje, a Svetska zdravstvena organizacija ga proglaava prioritetnim
javno-zdravstvenim problemom, koji zahteva energinu akciju
usmerenu ka njegovom suzbijanju i prestanku112. Nasilje ostavlja
razliite, specifine i nespecifine, meusobno povezane posledice, a
predstavlja i vodei uzrok povreda zbog kojih ene trae medicinsku
pomo. Literatura o (ogromnom) uticaju interpersonalnog nasilja na
zdravstveni status rtava, od smrtnih ishoda i invaliditeta do umanjenja
mentalnog, fizikog i socijalnog statusa, navodi razliite rezultate,
zavisno od metodolokih razlika. Dosledno se potvruje postojanje:
nieg opteg zdravstvenog statusa rtava nasilja, vie fizikih, psihikih
i mentalnih problema, vie tekoa u postizanju zadovoljavajueg
porodinog, drutvenog i profesionalnog ivota i postojanje znaajnih
rodnih razlika u zdravstvenim posledicama nasilja (Martinez and
Schrttle, 2006; Walby and Allen, 2004).
Fizikim nasiljem nastaju razliite mehanike i fizike povrede, kao i
funkcionalni poremeaji zdravlja, ija uestalost varira izmeu 40 i 75%,
mada pravi uzrok povreivanja moe ostati nejasan i neutvren, ak i od
iskusnih zdravstvenih radnika (ikanovi, 2006:18-19). Tipine povrede
pretuenih ena mogu biti od manjeg medicinskog znaaja (mada
neke od njih dovode i do ozbiljnih povreda i smrti), jer mnoge nasilne
aktivnosti nee ostaviti neku veu povredu, ali ono to ih karakterie je
ponavljanje, te stopa zlostavljanja zabeleena u odeljenjima primarne
zdravstvene zatite moe biti vea nego u odeljenjima Hitne pomoi113
(Bradley, et. al, 2002, prema Stark, 2004). Seksualno nasilje kod ena
koje su ga iskusile tri puta ee dovodi do ginekolokih problema, koji

111. Po slinoj metodologiji trenutno se realizuje i istraivanje za procenu trokova

porodinog nasilja u Hrvatskoj, a Autonomni enski centar e, i pored ozbiljnog
nedostataka zvaninih statistikih podataka, pokuati da proceni trokove nasilja
prema enama u porodinom kontekstu u Srbiji.
112. Violence against Women: a priority health isssue, WHO/FRH/WHD/97.8.
113. Na primer, u Irskoj 39% ena koje su dolazile kod lekara opte prakse imale su
iskustvo nasilja, dva puta vie nego u Hitnoj pomoi.
 Nasilje prema enama 71

su uglavnom dugotrajni i rekurentni. Nasilje je est pratilac trudnoe

(prevalencija se kree u raspnu od 3,9 do 8,3% u razliitim svetskim
istraivanjima), to predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje i ivot i majke
i deteta (Krug, 2002; McCauley, et. al, 1995, prema ikanovi, 2006:
18-19). Istie se da vrsta povreda ukazuje na politiku seksualnosti
koja postoji u partnerskom odnosu (povrede usta, stomaka, grudi on
pokuavao da je uutka, da povredi bebu, da ugui njenu seksualnost)
(Stark, 2004). Istraivanje zdravstvenih posledica nasilja u partnerskom
odnosu u naem kontekstu pokazalo je da ene koje su doivele fiziko
i seksualno nasilje dva do etiri puta ee prijavljuju zdravstvene
probleme114, a telesne povrede su prisutne kod 28,8% ena koje trpe
nasilje. ene koje su bile izloene nekom od oblika nasilja razmiljale
su o samoubistvu tri do pet puta ee nego ene koje nisu imale takvo
iskustvo (Otaevi, 2005). U 4070% ubistava ena izvrioci su bili
njihovi brani ili vanbrani partneri (a samo 48,6% ubistava mukaraca
izvrile su njihove ene) (UN Studija, 2006; Logar, 2007). esti smrtni
ishodi nasilja prema enama, kao i oekivani smer ubistava, potvreni su
i u naem kontekstu. Istraivanje ubistava heteroseksualnih partnera u
Beogradu (u periodu 1985-1993) pokazalo je da je od brane ili ljubavne
partnerke stradalo tek 4,4% od ukupnog broja ubijenih mukaraca, dok
je od branog/ljubavnog partnera stradalo 65,6% ukupnog broja rtava
ubistva ili pokuaja ubistva enskog pola (Simeunovi-Pati, 2002).
Nasilje prema enama uslovljava i razliite poremeaje u njihovom
mentalnom zdravlju. Potvruje se veza izmeu psihikog nasilja i
nespecifinih patnji (49%) i psihijatrijskih poremeaja (52%) (Lamy, et.
al, 2009), kao i uestala pojava depresije, anksioznosti i posttraumatskog
stresnog poremeaja (koji je vie od tri puta ee prisutan i sa
izraenijim simptomima kod ena koje su bile rtve nasilja) (Campbell,
2002, prema ikanovi, 2006). Luis-Herman predlae naziv sloeni
posttraumatski stresni poremeaj kako bi se ukazalo na postojanje
spektra stanja, pre nego na jedinstveni poremeaj. Ova stanja seu od
(kratke) stresne reakcije koja nikada ne dospeva do dijagnoze, preko
klasinog (jednostavnog) posttraumatskog sresnog poremeaja, pa do
sloenih sindroma dugotrajne, ponavljane traume (Lewis-Herman,
1996). Mnoge studije potvruju estu vezu izmeu nasilja u intimnoj

114. ... povrede, bolovi, uznemirenost, problemi pamenja i koncentracije, emotivne

smetnje, smanjena radna efikasnost, poveana upotreba lekova, alkohola i duvana;
72 Tanja Ignjatovi

partnerskoj relaciji i zavisnosti ili zloupotrebe supstanci i pokuaja

suicida115 (Stark, 2004; Lamy, et. al, 2009). ene koriste alkohol, drogu
ili tablete kako bi se smirile i prividno izborile sa specifinim grupama
simptoma (uznemirenost, beg od realnosti ili hiperekscitiranost), a
ova se veza ee zapaa u sluajevima ponavljanog nasilja, traume
u detinjstvu, izraenog PTSP (Campbell, 2002) i u periodu trudnoe
(Martin, et. al, 2009). Istovremeno, navodi se da postoji sklonost da se
uzrok i posledica obrnu, i umesto da se nasilje posmatra kao razlog za
zloupotrebu supstanci, zloupotreba se tumai kao razlog za sve ostalo (i
nasilje), a ene se upuuju na psihijatriju, na leenje od bolesti zavisnosti
ili na neku od porodinih ili grupnih terapija, gde su njihovi zlostavljai
odreivani da se staraju o njima. Na taj nain zatvarao se zaarani
krug koji je zapoeo zlostavlja i zbog koga su ene dolazile da zatrae
pomo (Stark, 2004).
Nasilja koja ene preivljavaju povezuju se i sa razliitim psihikim
posledicama: promenjenim doivljajem sebe i zanemarivanjem sop-
stvenih potreba116, gubitkom sposobnosti da se veruje u sebe i druge (jer
nasilje kida veze sa partnerom, ali i sa ljudima iz okruenja), doivljajem
inferiornosti, oseanjem stida (zato to ne mogu da kontroliu nasilje),
promenjenom slikom o sebi, doivljajem bespomonosti, nemogunosti
da se donose odluke (Lewis-Herman, 1996). Jedan od moguih naina
da se ublae negativne posledice po samopotovanje ena moe biti
samoafirmacija117, a potencijalni izvori afirmacije mogu biti aktivnosti
ili interakcije sa drugima (Lynch and Graham-Bermann, 2000), to
potvruje znaaj i ulogu drutvene reakcije na nasilje.
Nasilje u partnerskoj relaciji utie i na odnos roditelj-dete i na razvoj
deteta, meutim istraivanja uticaja nisu jednostavna i jednoznana zbog
preklapanja razliith nepovoljnih faktora (siromatvo, stresni dogaaji i
krize, alkoholizam lana porodice, uticaj razliitih vrsta nasilja i slino).

115. Oko 45% akloholiarki ima istoriju nasilja u porodici i 30% suicidalnih ena;
Pregledom kartona koji sadre komentar hipohondar ili dobro poznate tegobe,
ispostavilo se da je oko 85% ena imalo iskustvo nasilja;
116. ... zbog nasilnikovih negativnih komentara i kritika koji se nastavljaju dok ona
pokuava da ispuni njegove zahteve ili zbog toga to mora da fokusira svu svoju
panju na zadovoljavanje nasilnikovih zahteva kako bi spreila dalje nasilje;
117. Samoafirmacija je proces (konstrukt) koji se aktivira onda kada osoba prepozna
pretnju shvatanju sebe kao dobre, adekvatne osobe ili osobe sposobne da kontrolie
znaajne interakcije.
 Nasilje prema enama 73

Deca su izloena opasnostima, moguem zaputanju i zlostavljanju,

a odnos deteta sa majkom i ocem menja se na razliite naine (i ne
uvek jednoznano). Posledice nasilja po zdravlje majke utiu na njen
odnos sa detetom, na roditeljske vetine, mogunost uspostavljanja
autoriteta i nadzor deteta. Majke-rtve nasilja su u psiholokom smislu
manje na raspolaganju detetu i imaju nedosledniji stil roditeljstva
(Ajdukovi i Penik, 2000). U ekstremnim situacijama nasilja prema
majci, kod dece se javljaju izrazite i nepovoljne promene ponaanja
u razliitim formama eksternalizacije ili internalizacije simptoma
(Levendosky i Graham-Bermann, 2000, Levendosky, et. al, 2003), a
raste i rizik da deca budu povreena (Wright, et. al, 2009). Potvruje
se bliska veza izmeu nasilja u porodici i u zajednici (delinkventna
ponaanja dece) i meugeneracijski prenos nasilnih obrazaca118. Deca
koja svedoe nasilju prema majci suoavaju se sa ovim problemom na
razliite naine (zavisno od uzrasta i karakteristika okolnosti), ali esto
kao posledicu imaju smanjen doivljaj line vrednosti, anksiozna su
i zastraena, doivljavaju svet kao nesigurno i neprijateljsko mesto za
ivot (Ajdukovi i Penik, 2000; UN Studija, 2006). Takoe, sve je vie
izvetaja koji ukazuju na to da je nasilje u partnerskoj relaciji prema
majci povezano sa njenim zlostavljajuim ponaanjem prema deci
(Stark, 2000), ali i (frustrirajuih) podataka o oduzimanju dece od rtava
nasilja (Stark, 2004)119. Istovremeno, i pored potvrda o neprimerenom
postupanju sa decom i nedostatka kvalitetne roditeljske relacije, postoji
iroko rasprostranjena pretpostavka da partner koji zlostavlja partnerku
moe da bude dovoljno dobar otac, odnosno da je nuno da odrava
line odnose sa decom (Eriksson and Hester, 2001).
ene rtve nasilja su daleko ee korisnice socijalne i materijalne
pomoi i u znatno su veem riziku od siromatva i socijalne iskljuenosti

118. .... korienje nasilja u buduim vezama, prema ostarelim roditeljima ili prema svojoj
deci. Empirijske evidencije ne potvruju potpuna preklapanja ovih fenomena. U
naem kontekstu, ispitivane ene su u svojim primarnim porodicama videle nasilje
oca prema majci (21,6% sluajeva) i kao deca su doivele nasilje u porodici (25,9%
), a nasilje je postojalo i u primarnim porodicama njihovih partnera (otac je bio
nasilan prema majci u 28,8%, a oni su bili rtve u 28,45% sluajeva) (Nikoli-
Ristanovi, 2002);
119. .... gubljenje starateljstva zbog toga to nisu u stanju (same) da zatite dete ili zbog
toga to su, odgovarajui na nasilje prema sebi, bile hapene i zatvarane, iako su
putane iz zatvora ili osloboene optubi za nasilje;
74 Tanja Ignjatovi

(Seith, 2001)120. iroki uzroci siromatva mogu da utiu jedan na drugi

i da vre pritisak na svakodnevni ivot ene, limitirajui njen pristup
resursima i mogunostima. Nasilje, u interakciji sa drugim faktorima,
uslovljava marginalizaciju i iskljuenje ena u razliitim oblastima:
ueu na tritu rada, primanjima, edukaciji, porodinoj i socijalnoj
mrei, posedovanju vlastitog mesta ivljenja, slobodnim aktivnostima
(Lybecker and Nielsen, 2005). Za mnoge ene odluka da izau iz nasilne
veze i da zaponu ivot kao samohrane majke nosi vrlo visok rizik od
siromatva (Seith, 2001; Klein, 2009). Istovremeno, iako je nasilje u
porodici zajedniko mnogim enama koje primaju socijalnu pomo
i u vezi je sa (ne)zaposlenou, rtve retko primaju socijalne usluge i
pomo ovih slubi u vezi sa nasiljem (Lindhorst, et. al, 2008)121, a ovo
potvruju i podaci iz naih slubi socijalne zatite. Identifikovane rtve
nasilja (ene i deca) ine samo 2,2% od ukupnog broja korisnika/ca
socijalnih usluga i u Srbiji (Jovanovi, 2010; Kozaranin, 2010).
Meutim, autori/ke sa pravom istiu da prenaglaavanje teine traume
nasilja moe da rezultira oekivanjem stereotipne slike rtve, to dalje
moe da utie na nepovoljnu procenu optih kapaciteta ene, posebno
njenih kapaciteta za roditeljstvo122, kao i na neodgovarajuu procenu
njenog ponaanja123. Keli navodi da je pravni okvir slabo prilagoen seriji
neprekidne zloupotrebe, gde se pojedinani incidenti ne moraju smatrati
ozbiljnim prestupima, ali oni postaju ozbiljni kada se stave u kontekst
kumulativnog efekta ponavljanja zloupotreba koje oteuju. Ovakva
situacija jednako frustrira i predstavnike institucija i rtve, jer u nekim
sluajevima nije mogue podii krivinu optubu, a maksimalna kazna za
prekraj je neodgovarajua i najee je novana, te ne obezbeuje zatitu
niti proizvodi efekat zastraivanja (Kelly, 2003: 55).

120. Nasilje je ee nalaeno (63% ) u socijalnim kategorijam neadekvatna primanja

(36%) i jedini roditelj ili razdvojeni par (27% ), te se zakljuuje da dve razliite grupe
ena ee iskuse nasilje: udate ene u ijm brakovima primanja nisu visoka i ene
koje ive u braku da bi dobijale socijalnu pomo jer su nezaposlene.
121. I kada izveste o nasilju u porodici, tek 0,53% ena dobije uslugu radnika u
socijalnim slubama:
122. Na primer, da se zakljui da je majka nesposobna da brine o deci ili da ih zatiti, ili
da e se ona stalno vraati nasilniku i time ugroziti interes dece, te da se predloi
lienje roditeljskih prava.
123. ... kada ena pokazuje otpor, nezavisnost, borbenost ili agresivnost (u funkciji
odbrane), ovo ponaanje moe da se tumai kao izazivanje, obostrano ili njeno
nasilje, to uslovljava nepoverenje u iskaz rtve, ali i osudu, ak i kanjavanje rtve;
 Nasilje prema enama 75

INSTITUCIONALNE REAKCIJE NA NASILJE PREMA ENAMA

Iskustvo ena rtava nasilja u institucijama. Zbog sloenosti problema,

ali i injenice da je nasilje esto udrueno sa razliitim socijalnim,
ekonomskim i zdravstvenim problemima, ene se, osim policiji i
pravosudnom sistemu, obraaju i drugim slubama u zajednici.
Istraivanja, meutim, pokazuju da veliki broj zlostavljanih ena nije
koristilo formalne i neformalne izvore pomoi (Fugate, et. al, 2005)124.
Kao najei razlog navodi se da nije bilo potrebe ili da obraanje nije
koristilo, a kao najee prepreke identifikuju se: (a) eksterne novac,
vreme, manjak znanja o resursima (nisu znale kome i kako da se obrate),
logistike (briga za decu ili nemogunost prevoza do slube), partner
ih je spreio (ali i injenica da su partneri ili njihovi roaci policajci),
nisu verovale da e dobiti pomo, nisu imale nikog dostupnog,
sramota, strah da e biti osuivane ili kritikovane; (b) zatita partnera
(spaavanje odnosa ili izvinjenje partnera); i (c) pitanje privatnosti i
poverljivosti (nedostatak poverenja, oseanje posramljenosti, strah da
e se informacija preneti drugoj slubi) (Fugate, et. al, 2005).
Istraivanja izvetavaju i o (ne)zadovoljstvu ena uslugama pruenim
u institucijama, ukazujui na razliite faktore od kojih one zavise. Reakcije
rtava na policijske odgovore pokazale su variranje du celog spektra
procena o zadovoljstvu i relevantnosti intervencija, koje su zavisile
od perioda kada je istraivanje obavljeno i od karakteristika etnikih
ili socijalnih grupa kojima su ene pripadale. Pozitivne ocene policije
povezane su sa dobijanjem korisnih i usluga koje su u skladu sa eninim
oekivanjima. Jedno istraivanje ovog tipa125 pokazalo je da najvei
procenat ena (75%) policijsku intervenciju smatra korisnom i da izraava
spremnost da je ponovo pozove (81%), odnosno da samo 6% ena sigurno
ili verovatno ne bi pozvalo policiju u sluaju budueg incidenta, najee
iz straha da e ih nasilnik povrediti126 (Apsler, Cummins and Carl, 2003).

124. Na primer, u ovom istraivanju navodi se da pomo agencija ili savetnika nije trailo
82% ispitanih, medicinsku pomo 74% , nije zvalo policiju 62% , a ak treina (29%)
nije ni razgovarala sa nekom bliskom osobom;
125. ... koje su izvodili obueni policijski slubenici (telefonski razgovori sa rtvama) u
okviru policijske stanice koja ima specijalizovane policajce za intervencije na nasilje
prema enama, to svakako ima uticaja na dobijene rezultate;
126. Samo dve ene su imale jasno negativne reakcije prema policiji, i u oba sluaja
zabeleeno je da je policija uhapsila uinioce i pored protivljenja ena.
76 Tanja Ignjatovi

ene koje su kontaktirale socijalne slube zbog nasilja, a koje su uslugu

procenile nerelevantnom (skoro trena, 28%), najee kao razlog navode
manjak razumevanja, dugo ekanja na sastanke i malo informacija o
mogunostima podrke. Kao uzroci nezadovoljstva uslugom (32%)
navode se: doivljaj da nisu tretirane sa ozbiljnou, nije im se verovalo,
nisu ih razumeli ili ih nisu sluali, nisu hteli da plate neku od usluga
(npr. smetaj u sklonite). Odsustvo predrasuda, prepoznavanje glavnih
potreba korisnica i poverenje u sposobnost profesionalaca da pomognu
predstavljaju kljune faktore u postizanju zadovoljstva ena koje trae
podrku u socijalnim slubama (Lybecker Jensen and Nielsen, 2005).
Istraivanja oekivanja ena od zdravstvenih slubi ukazuju na
izraenu potrebu za diskrecijom, da se razgovor obavi bez prekidanja, da
se paljivo saslua i da se ne insistira na razgovoru ukoliko ena to ne eli.
ene imaju potrebu za reima ohrabrenja, podrke, osuivanja nasilja i
nepreispitivanje onoga to mu je prethodilo (Gielen, et. al, 2000; Dowd,
et. al, 2002, prema ikanovi, 2008). Takoe, navodi se znaaj procene
bezbednosti, odnosno rizika u kome se ene nalaze, dokumentovanja
fizikih povreda (bez obzira na to da li ena eli da prijavi nasilje) i davanja
konkretne pomoi (ikanovi, 2008).
Podaci istraivanja obavljenih u naem kontekstu pre zakonskih
izmena (2002. godine) ukazali su na to da, prema navodima ena, slube
pokazuju sklonost da intervencije usmeravaju ka ouvanju porodice i
pomirenju sa nasilnikom, najee obrazloeno interesima dece. Reakcije
profesionalaca procenjivane su kao uzdrane i neprimerene, uz esto
prebacivanje nadlenosti na druge institucije ili druga odeljenja iste
slube. ene su se alile i na duinu sudskih postupaka, posebno razvoda
braka, i na mogunosti da ih njihovi nasilni partneri na razliite naine
produavaju127 (Luki i Jovanovi, 2001). Relativno mali procenat ena koje
su iskusile fiziko nasilje trailo je podrku institucija128, a veina njih nije
bila zadovoljna intervencijom. Takoe, mali broj ena pokrenuo je sudski

127. ... najee nedolaenjem na roite, ali i traenjem vetaenja duevnog zdravlja
svojih ena, traenjem starateljstva nad decom, osporavanjem prava na podelu
imovine i slino;
128. Poslednji dogaaj nasilja policiji je prijavilo 16,8% ena, a samo je polovina njih bila
zadovoljna intervencijom. Pomo od zdravstvenih slubi zatrailo je samo 14,8%
ovih ena, a veina njih bila je zadovoljna tretmanom, dok se 9,6% obratilo Centru
za socijalni rad, a dve treine njih nije bilo zadovoljno dobijenom uslugom.
 Nasilje prema enama 77

postupak129, a veina njih izrazila je nezadovoljstvo sudskim procesima

(zbog duine trajanja i odluka u vezi sa olakavajuim okolnostima) i
zbog ishoda (visina kazni) (opi, 2002).
Analiza zadovoljstva ena intervencijama koje su dobijene u
slubama u zajednici130 ukazala je na postojanje razlika u zadovoljstvu
tretmanom, pozitivno povezanih sa zakonskim promenama, koje
su verovatno uslovile promenu stavova profesionalaca, inei nasilje
prema enama javnim problemom i odreujui slubenu obavezu
postupanja. Najvei broj ena se za pomo obratilo policiji i nijedna nije
izvestila da policija nije intervenisala131. Ipak, zadovoljstvo policijskom
intervencijom zabeleeno je tek kod polovine ena (49%), a bilo je u
direktnoj vezi sa odsustvom procene da policija opravdava ili podrava
nasilnika, odnosno umanjuje nasilje ili okrivljuje rtvu. ene su u
najveem procentu bile zadovoljne intervencijama zdravstvenih slubi
(73,2%), ali je registrovano i da petina ispitanih ena nije dobila nijednu
od navedenih specifinih usluga. Tek je svaka trea ena bila zadovoljna
uslugama dobijenim u Centru za socijalni rad, a ove slube pruile su i
najmanje intervencija direktne pomoi132, tako da se pozitivna procena
pokazala povezanom sa pruanjem direktnih/konkretnih usluga i sa
odsustvom negativnog stava prema rtvi. Svaka etvrta anketirana ena
prijavila je nasilje tuilatvu (27,7%), a intervencijama je bila zadovoljna
gotovo polovina (43,5%), opet najee u vezi sa stavom profesionalca
koji ne umanjuje nasilje, ne opravdava nasilnika i ne okrivljuje rtvu
(Ignjatovi, 2004b).

129. Samo devet od 250 ena pokrenulo je sudski postupak protiv nasilnika, a samo
su dvojica njih osuena kaznama zatvora (do est meseci), njih trojica dobili su
novane kazne, a dvojica uslovne osude.
130. U analizi su uestvovale klijentkinje Autonomnog enskog centra. One su se ee
nego ene iz populacije obraale institucijama: 91,6% njih trailo je pomo od jedne
(30,1%), dve (26,5%) ili tri slube (24,1%) pre nego su dole u AC. To potvruje
pretpostavku da se ene nevladinoj organizaciji obraaju onda kada iscrpe
mogunosti koje prua sistem, ali i injenicu da ove ene ive u velikom gradu, da
su im dostupnije informacije, da su u proseku bolje obrazovane i vie zaposlene od
ena u populaciji.
131. Najuestalije intervencije bile su dolazak policijske patrole, pisanje prekrajne ili
krivine prijave ili privoenje nasilnika u policijsku stanicu (69,5%), ali i upuivanje
na druge slube u zajednici (49,2%) ili davanje drugih saveta.
132. Uglavnom su rtve upuivane na druge slube (40,5%) ili su im pruane druge vrste
saveta (23,8%).
78 Tanja Ignjatovi

Ispitivanje perspektiva rtava o korisnosti ili efikasnosti intervencija,

o efektima pojedinanih ili povezanih intervencija, o razlozima za
opredeljivanje prema odreenim tipovima intervencija od vitalnog je
znaaja za razumevanje kako sistem moe da unapredi svoje postupke.
(Fugate, et. al, 2005). Ispitivanje zadovoljstva korisnica i relevantnosti,
pravinosti, dostupnosti, efikasnosti i efektivnosti usluga predstavlja
vanu dimenziju provere kvaliteta rada slube (Pandi i sar. 2009: 126-
127), ali i nain dobijanja povratnih informacija o primeni politika,
procedura i zakona koji tite rtve nasilja. Zbog toga bi ove postupke
trebalo ukljuiti u redovne procedure rada slubi, to predstavlja jednu
od karakteristika svih modela dobre prakse, o emu u jo pisati.
Reakcije profesionalaca na nasilje prema enama. Kada ne postoje
obavezujue zakonske procedure, pokazuje se da diskreciona uloga
policije igra veliku ulogu u odluivanju i odreivanju intervencija,
te se na isto delo moe intervenisati na razliite naine. Klasini
odgovor policije, smirivanje situacije bez drugih posledica po
uinioca133, posebno karakteristian za raniji period, ali esto prisutan
i u sitaucijama kada nema telesnih povreda, odraava visok nivo
institucionalne i drutvene tolerancije za ovaj problem. Postupanje
policije smatra se znaajnim i s aspekta samosagledavanja rtve, jer
zadovoljstvo reakcijom moe da ohrabri da se policija ponovo pozove
i da se trai zakonska zatita od nasilja, dok je negativna reakcija
povezana sa odustajanjem da se izvesti o dogaaju (Luki i Jovanovi,
2001; Gracia, et. al, 2008). Pokazuje se da razliiti faktori utiu na tip
policijskog odgovora, od demografskih karakteristika rtve i uinioca,
preko karakteristika i stavova policijskog slubenika i situacionih
faktora (ponavljanje incidenata, oruje, izvetaji svedoka). Ekstremno,
opasno i ponavljajue nasilje izaziva odlunije reakcije policije, ali
se nasilje nieg stepena u intimnim partnerskim relacijama smatra
manje opasnim od istih incidenata uinjenih prema nepoznatoj osobi
(Jordan, 2004, prema Gracia, et. al, 2008). Istraivanja su pokazala da
ene i stariji policijski slubenici manje hapse i vie slede preferencije
rtve nego obavezu policije (Robinson and Chanden, 2000, prema
Garca, et. al, 2008). U studiji koja je ispitivala stepen ukljuenosti

133. ... ponekada praeno reakcijama indiferentnosti, okrivljavanja rtve, izbegavanja

hapenja, tumaenjem nasilja kao porodine ili privatne stvari;
 Nasilje prema enama 79

policijskih slubenika134 u odnosu na estinu (severity) incidenta, svest

o personalnoj odgovornosti i razliite demografske karakteristike (pol,
godine starosti i godine iskustva policijskog slubenika), pokazalo se da
postoji znaajna veza izmeu opaanja opasnosti situacije i intervencije
samo kod visokog nivoa ukljuenosti. Ovo je, prema autorima, potvrdilo
pretpostavku da, kada nema obavezujeeg postupanja, odluka policije
nije u vezi iskljuivo sa procenom situacije ve i sa procenom vlastitog
stepena angaovanja135. Ako isti scenariji nisu izazvali istu procenu
opasnosti i ukljuenosti, onda bi obuka, uputstva za praksu, praenje
i supervizija postupanja trebalo da unaprede percepciju ozbiljnosti
nasilja i percepciju policijske odgovornosti, kao i da obezbede
poveanje konzistentnosti i uniformnosti policijskog odgvora (Gracia,
Garca and Lila, 2008).
I u praksi socijalnih slubi, nasilje u porodinom kontekstu i prema
enama je dobro poznat, ali potcenjen fenomen, emu doprinose postojee
kategorizacije i vrste registrovanih podataka, ali i razlika u konceptima i
jeziku profesije136. To konstituie realnost u kojoj nasilje prema enama
ostaje nevidljivo, normalizovano i bez refleksija, (nije sagledano kao
krenje psihikog i fizikog integriteta ene, odnosno kao krenje zakona)
(Seith, 2001: 811). Istraivanja ukazuju na sklonost socijalnih radnika/
ca da, pre nego da se konfrontiraju nasilnom mukarcu, usmeravaju
panju, posmatraju i prate ene, posebno ako su one majke. Naglaavana
je neutralna pozicija i preferencija da se napravi balansirani pogled
na situaciju, kao i tenja da se obnovi naruena porodina ravnotea
(Maynard, 1985, prema Seith, 2001). Kao to se sistem socijalne zatite

134. Stepen ukljuenosti je opisan kao: (a) niska ukljuenost (medijacija, razgovor,
saveti), (b) srednja (uslovni zakonski odgovor policije, odnosno hapenje kao akcija
samo na rtvin zahtev), (c) visoka (nerestriktivan zakonski odgovor, odnosno
hapenje nezavisno od rtvine preferencije, kompletiranje krivinog izvetaja,
optunica).
135. ... odnosno, reakcija zavisi od procene koje e sve aktivnosti policijski slubenik
morati da obavi u odnosu na procenu situacije (intervju sa akterima dogaaja,
popunjavanje evidencije, svedoenje, pisanje izvetaja, ukljuujui tu i psiholoke
aspekte rada kao to je noenje sa rtvinim izmenama izjava ili nesaradnjom);
136. ... upotrebljavaju se rodno neutralni termini, npr. nesporazum i svae izmeu
partnera, ili je nasilje definisano kao personalno pojedinano ponaanje;
reinterpretira se asimetrina relacija moi, problem biva transformisan u zajedniki,
a odatle je mali korak da se nasilje smatra normalnom reakcijom na svau;
80 Tanja Ignjatovi

ne konfrontira nasilnom mukarcu137, ni mukarci ne odgovaraju na

ovu vrstu intervencija. To ukazuje da e sposobnost socijalih radnika
da podre ene zavisiti ne samo od postojanja razvijene svesti i prakse,
ve i od aktivnosti ostalih slubi, posebno od krivinog sistema koji
intervenie prema uiniocu (Seith, 2001).
Ispitivanje zdravstvenih radnika u naoj sredini pokazalo je da se,
kada je re o opaanju nasilja prema enama, pojavljuju tri teme: (a)
neprihvatljivost nasilja, (b) razumevanje za ene kao rtve nasilja, i u
manjem procentu (c) kritika procena doprinosa nasilju od strane oba
partnera. U odnosu na opaanje sopstvene uloge u sluaju nasilja prema
enama, zdravstveni profesionalci istiu znaaj: (a) pruanja podrke
eni, (b) dobijanja eninog priznanja, odnosno saoptenja o nasilju, i (c)
nedoumice o odgovarajuoj ulozi u lancu podrke138. Kao najznaajnije
barijere u pruanju usluga navode se: (a) nedovoljno razvijena mrea
podrke, (b) nedostatak obuke, protokola i zvanino distribuiranih
informacija (posebno o zakonskoj regulativi), i (c) sveukupna drutvena
nesigurnost kao kontekst u kome se odvija nasilje (nedostatak solidarnosti,
empatije i bezbednosti) (ikanovi, 2008).
Rad sa traumatskim iskustvom rtve je sloen i naporan. Strunjaci
se mogu osetiti bespomono i nedelotvorno ili mogu biti razoarani
zbog neuspeha da se postigne promena nakon mnogo uloenog rada.
Nekada mogu imati oseaj izneverenosti (osobito ako rtva ponovo
ue u nasilnu vezu ili se vrati nasilniku), sumnjati u motive rtve, ili
strahovati od toga da e biti izmanipulisani. Sve ovo moe da vodi u
nesigurnost, povlaenje i izostajanje delotvorne pomoi, ili intervenciju
moe pretvoriti u pokazivanje moi i kontrole strunjaka nad rtvom
(Ajdukovi i Pavlekovi, 2004; Ajdukovi, 2010). Meutim, ono to se od
strunjaka oekuje jeste da uju iskustvo koje rtve imaju u instituciji i
da ga ne doive kao napad na sebe, da ga ne okrenu protiv rtve, ve da
ga transformiu u socijalnu akciju koja dovodi do promene profesionalnog
konteksta i delovanja (Ajdukovi, 2010: 195).

137. I kada partner ponavlja nasilje, on nije pozivan u slube socijalne zatite. Pokazuje
se da tek jedna treina (38%) nasilnih mukaraca bude pozvana, a da se samo u
12% sluajeva sluba konfrontira i ukori zbog nasilja. Mukarci su u kontaktu sa
strunim radnicima/ama izraavali sve tipine reakcije, ukljuujui i pretnje, ali su
one najee oznaavane kao problemi u vezi (Seith, 2001).
138. ... oseaju se nedovoljno kvalifikovanim da uspeno odgovore na problem nasilja
nad enama, nedostaju im jasan putokaz i koraci koji bi ih vodili u aktivnostima u
pruanju pomoi enama koje su rtve nasilja;
 Nasilje prema enama 81

Sekundarna viktimizacija. Izvrenjem nasilja, pored primarne, rtve

nasilja trpe i sekundarnu viktimizaciju139, koja nastaje kao posledica
negativne reakcije sredine i neadekvatne reakcije slubi u zajednici140.
Iako meunarodni dokumenti u ovoj oblasti nemaju obavezujue
dejstvo, oni zahtevaju od drava da poboljaju poloaj rtava u pet
oblasti: informisanje o postupku, dozvoljavanje da se uje miljenje rtve,
obezbeivanje pomoi i podrke tokom celog postupka, smanjivanje na
minimum neprijatnosti i maksimalno poveanje bezbednosti rtava i
izbegavanje nepotrebnog odugovlaenja postupka (Nikoli-Ristanovi,
2003b). Pregledom zakonskih reenja u odnosu na osnovne principe
pravde za rtvu (Van Dijk, 2006) moe se uoiti da Srbija, i pored
znaajnog napretka, ne garantuje rtvama krivinih dela onaj nivo
zatite osnovnih ljudskih prava koji je u skladu sa meunarodnim
preporukama141, kao i da su neke od postojeih zakonskih mogunosti
vrlo retko koriene od javnog tuilatva (Macanovi i Ignjatovi, 2010).
rtve esto doivljavaju iste manipulacije tokom suanja, kao one koje
su doivljavale od nasilnika, to navodi na zakljuak da je potrebno
postaviti vea ogranienja u vezi sa informacijama o rtvama koje
se mogu iznositi na suenjima i uvesti programe koji ih pripremaju
za suenja i koji obezbeuju da sudije (i porotnici) bolje poznaju
specifinosti fenomena (Copps Hartley, 2001).

139. Sekundarna viktimizacija moe biti direktna (nesenzitivni tretman profesionalaca,

ponovljeno i nesenzitivno ispitivanje, nedovoljna zatita od neprimerenog
publiciteta i nedovoljna zatita od zastraivanja ili osvete) i indirektna sekundarna
viktimizacija (nedovoljan protok informacija izmeu rtve i krivino-pravnog
sistema, tekoe u vezi sa pravima rtve na kompenzaciju od drave i problemi u
dobijanju naknade tete od uinioca. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope
br. R (85)11
140. Institucionalno nasilje moe biti direktno nasilje profesionalaca prema korisnicama/
ima usluga ili indirektno, uinjeno kroz stavove i ponaanja koji vode uskraivanju
pomoi, umanjivanju nasilja ili posledica nasilja, okrivljavanju rtve, nedelotvornosti
i neefikasnosti postupanja ili nepovezanosti slubi sistema.
141. Na primer, ne postoji mogunost naknade tete od drave zato to dravni organi
nisu spreili nastupanje tetne posledice. Zakonom i podzakonskim aktima nije
zagarantovana veina prava rtve na oporavak i potedu (sa izuzetkom rtava
trgovine ljudima i dece). Zakonske odredbe ne poznaju mogunost svedoenja uz
upotrebu tehnikih ureaja za punoletne rtve nasilja u porodici, a samim tim ni
korienje snimaka iz istranog postupka na glavnom pretresu kako bi se smanjio
broj iskaza koji rtva krivinog dela mora da ponovi (to je omogueno maloletnim
rtvama krivinih dela).
82 Tanja Ignjatovi

Profesionalci/ke u svim relevantnim slubama odgovorni su za

postupanje koje ukljuuje: sposobnost da se prepozna nasilje i onda
kada ono nije lako uoljivo; potovanje tajnosti i privatnosti podataka,
to istovremno ne ugroava ivot i zatitu od nasilja; potovanje
potreba, procena i stavova osobe koja je preivela nasilje (subjekatska
pozicija korisnika); negovanje empatije u radu sa rtvama nasilja;
eliminisanje predrasuda u tretmanu rtava, posebno u odnosu na
klasne, rasne, nacionalne, verske, polne, seksualne, mentalne i/ili fizike
specifinosti rtve; doslednost u radu, uvaavanje principa hitnosti i
efikasnosti, dobru informisanost i koordiniranu razmenu informacija
izmeu slubi, preduzimanje svih dostupnih mera socijalne kontrole
i maksimalno korienje zakonskih mogunosti, stalno preispitivanje
efekata pojedinanih mera i njihovo unapreivanje (Ajdukovi, 2000e:
109-115; Ignjatovi, 2006a: 47-51).
Traumatski ivotni dogaaji nuno naruavaju ljudske odnose, ali
ljudi iz okruenja imaju mogunost da utiu na konaan ishod traume.
Stoga je rtvama nasilja potrebno razumevanje, osnaivanje i podrka
okoline, porodice, ali i svih profesionalno angaovanih lica. Podrka
ublaava posledice dogaaja, dok odbijanje, negiranje ili umanjivanje
traume uveava tetu, odnosno oteava traumatski sindrom (ADMIRA,
2005a; Nikoli-Ristanovi, 2003b). Najvanije reakcije okoline ukljuuju
garantovanje sigurnosti i zatite i podrku koja vraa poverenje u svet,
ljude, pravdu i vrednosti. Kod nasilja u intimnim partnerskim relacijama
i u porodici upravo su mogunosti obezbeivanja sigurnosti, zatite i
podrke dovedene u pitanje, jer rtva esto ostaje u istom prostoru, ili
je dostupna nasilniku, koji esto ima vii/bolji poloaj u zajednici, ili
raspolae boljim resursima (linim, materijalnim, drutvenim); ljudi
bliski rtvi nee znati kako da joj prue pomo, dok zajednica moe
pruiti podrku nasilniku okrivljujui rtvu. Utvrivanje odgovornosti
nasilnika i naknada za povredu (priznanje i obeteenje) nuni su za
obnovu doivljaja reda i pravde (ADMIRA, 2005a; Ignjatovi, 2006b).
 Nasilje prema enama 83

Tree poglavlje
DRUTVENA REAKCIJA NA NASILJE PREMA ENAMA

MEUNARODNE OBAVEZE KAO

OKVIR ZA DRAVNE POLITIKE

Nasilje prema enama u braku i u partnerskim relacijama postalo je

drutveno pitanje (javni problem) posredstvom enskog pokreta (Logar,
2004; Mlaenovi, 1995). enske grupe organizovane oko pruanja
neposredne pomoi rtvama nasilja gajile su veliko nepoverenje u
dravu i dravni uticaj142, doivljavajui policiju i pravosudni sistem kao
deo patrijarhalnih institucija od kojih se ne moe oekivati solidarnost
sa enama (Logar, 2004). Ovaj stav poinje da se menja 80-tih godina
prologa veka, o emu Elen Pens pie:
shvatile smo da patrijarhat nije nain miljenja, ve je on praksa... I tako
smo prestale da razmiljamo kako da promenimo neije stavove i poele
da mislimo kako da promenimo njihova dela... Ne samo miljenje ili stav
ili uverenje, ve konkretne aktivnosti stvaraju te odnose dominacije. I zato
pravo mesto za zastupanje njenih prava nije toliko sklonite, koliko upravo
ono mesto gde ena trpi kontrolu. A nju ne kontrolie samo onaj koji je
tue, ve je kontrolisana na svakom mestu u sistemu koji tada nastupa i
koji ojaava njegovu mo. I zato za mene na rad poinje u tom sistemu...
Pravosudni sistem je umean svakoga dana u ivot pretuenih ena. A tu
nedostaje nae zastupanje njenih prava (Pens, 1996: 177).

U veini drava enske grupe i organizacije inicirale su kljune

aktivnosti: organizovale su (besplatne) usluge za ene izloene nasilju,
prikupljale su podatke o prevalenciji nasilja, rukovodile manja ili vea
istraivanja i studije, predlagale neophodne promene u zakonodavstvu
i procedurama, sprovodile kampanje za podizanje svesti javnosti, vrile
pritisak na meunarodne organizacije, inicirale mutidisciplinarni i

142. U Evropi je 1971. godine otvoreno prvo sklonite za ene u Londonu. Tokom 70-
tih i 80-tih, posebno u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u zemljama zapadne
Evrope, u nedostatku dravnih intervencija, enske grupe su osnovale veliki broj
sklonita za ene rtve nasilja. U istonoj Evropi prvi SOS telefoni i sklonita za ene
nastali su u bivoj Jugoslaviji (prvi SOS telefon za pomo enama rtvama mukog
nasilja otvoren je u Zagrebu 1988, u Ljubljani 1989. i 1990. godine u Beogradu).
84 Tanja Ignjatovi

multisektorski pristup problemu, vodile prve obuke za profesionalce i

dravne institucije (Anti Gaber, Dobnikar and Selinik, 2009). Globalni
enski pokret zahtevao je definisanje nasilja prema enama kao krenje
osnovnih ljudskih prava. Promene koje su sledile u meunarodnoj politici
u ovoj oblasti, razumevajui znaaj enskih organizacija, sadrale su i
njihovu stalnu ukljuenost u procese kreiranja i sprovoenja dravnih
politika, a posebno uee u aktivnostima praenja i procene efekata
primene politika i praksi. enske organizacije dosledno su nagalaavale
vanost odbrane ljudskih prava i dostojanstva ena, efikasnost zatite i
stalnog pritiska na institucije sistema, ali i na meunarodne organizacije
da se ispune standardi garantovani u dokumentima. Stoga, one snano
zastupaju potrebu za otvorenom, participativnom politikom drave,
koja ukljuuje zadravanje autonomne pozicije enskih organizacija,
uz stabilnije finansiranje njihovih aktivnosti, to omoguava da ostanu
kljuni akteri promocije najznaajnijih promena, unapreenja politike u
ovoj oblasti i njene primene (Anti Gaber, Dobnikar and Selinik, 2009;
Logar, 2005, 2008a).
U meunarodnim dokumentima, od kojih su neki ekvivalent
nacionalnom zakonodavstvu, a drugi preporuke o ciljevima kojima bi
trebalo teiti143, nasilje prema enama definisano je dijapazonom oblika
nasilja, konteksta i odnosa u kojima se deava, i postalo je glavno pitanje
ljudskih prava, ali i vano zdravstveno, socijalno i ekonomsko pitanje
(Kelly, 2003: 17). U njima se naglaava da drava ima kljunu ulogu, a
Vlade odgovornost da stvore klimu nulte tolerancije prihvatanjem
odreenih mera i uvoenjem sistema zatite i prevencije. Ipak, do danas
su se zadrali snani otpori i brojni problemi, a neki od najznaajnijih
su: dihotmija liberalnog koncepta (javo-privatno), duboko ukorenjena
patrijarhalna kultura i kontrola od strane mukaraca, neadekvatne
zatitne strukture (koje spreavaju ene da izveste o pretrpljenom

143. Neki od najvanijih su: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 1948, A/

RES/217A(III); Evropska konvencija o ljudskim pravima, dopunjena Protokolom 11
(ETS No.155), Savet Evrope, 1994.; Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije
ena (CEDAW), 1981, i Opa preporuka br. 19; Beka deklaracija o ljudskim
pravima, 1993, A/CONF.157/24; Pekinka deklaracija i platforma delovanja, 1995,
A/CONF.177/20; Prevencija kriminala i mere krivinog pravosua sa elementima
nasilja nad enama, 1998, A/RES/52/86; Preporuka Rec(2002)5 Komiteta ministara
drava lanica o zatiti ena od nasilja i Memorandum sa objanjenima, Savet
Evrope, 2002.
 Nasilje prema enama 85

nasilju, a da budu sigurne od buduih dela), dravna politika koja ne

odgovora na potrebe svih drutvenih grupa u istoj meri, odvojeni reimi
odgovornosti (individualni i dravni), kulturni relativizam (nasuprot
konceptu univerzalnosti ljudskih prava), nedostatak konsenzusa u vezi sa
terminologijom, indikatorima i podacima (Ertrk, 2007). Meunarodne
organizacije usvojile su liste principa i obaveza drava lanica da
preveniraju, zatite i pokrenu pravne i druge lekove za nadoknadu tete
uinjene nasiljem, ali trenutna primena standarda ukazuje na veliku
neefiksnost drava i institucija (UN Studija, 2006). Iako se standard
dune panje (due diligence standard) proiruje na alate za efektivnu
implementaciju enskih ljudskih prava, u primeni se obaveze drave
uglavnom svode na nasilje koje se dogodilo (zanemarujui obavezu da se
ono sprei i da se nadoknadi teta) i na odgovornost nedravnih aktera
(Ertrk, 2006). Takoe, primat se stavlja na ivot bez nasilja u odnosu
na bilo koje kulturne prakse koje opravdavaju ili objanjavaju nasilje
prema enama i krenje njihovih prava, a od drava se izriito zahteva
da osude takvo nasilje (Ertrk, 2007). Fokus dravnih obaveza ukljuuje
transformaciju drutvenih vrednosti i institucionalizovanih rodnih
nejednakosti (Chinkin, 2010).
U Evropi, meunarodni instituti ljudskih prava, Savet Evrope i
nadnacionalne institucije Evropske unije uestvovali su u razvoju poli-tike
protiv rodno zasnovanog nasilja, a njihova uloga poslednjih decenija
postaje sve znaajnija. Istovremeno se primeuje da u oblasti nasilja prema
enama u porodinom kontekstu Evropska unija (EU) jo funkcionie kroz
mere mekog zakonodavstva (Lombardo and Meier, 2008: 110, prema
Anti Gaber, et. al, 2009: 28). Iako je EU agenda rodne ravnopravnosti
proirena144, ona nije pruila pravno obavezujue mere za sprovoenje
politike o nasilju prema enama i u porodici, to je rezultiralo predstavlja-
njem nasilja kao zdravstvenog problema, kroz ekonomske trokove za
drutvo, ili u okviru socijalne politike. Druga negativna posledica ovog
pristupa bilo je nestajanje radikalne kritike patrijarhata i ekonomskih
nejednakosti na osnovu pola kao kljunog uzroka rodno zasnovang nasilja
(Hemment, 2004: 821, prema Anti Gaber, et. al, 2009: 28).

144. A Roadmap for Equality between Women and Men (2006-2010); EU Guidelines
Human Rights and International Humanitarian Law, 2009; Strategy for equality
between women and men 2010-2015, kao i najnoviji dokument Eradication of
Violence Against Women in the European Union, usvojen 8. marta 2010. godine;
86 Tanja Ignjatovi

Tokom kampanje koju je 2006. godine lansirao Savet Evrope sainjen

je niz analiza u vezi sa nasiljem prema enama, a pokrenuto je i pitanje
odgovornosti Vlada, parlamenata i lokalnih samouprava za poboljanje
stanja. Ekspertska radna grupa je na osnovu ovih materijala sastavila
dokument (EG-TFV (2008) 2 final) u kojem se konstatuje da su, uprkos
pozitivnim deavanjima na polju prava, politike i prakse, mere na
zatiti ena imale ogranien uinak. Stoga je radna grupa preporuila
izradu Evropske konvencije za spreavanje i borbu protiv nasilja prema
enama145, kao i niz predloga mehanizama za praenje Konvencije i
preporuka za drave lanice. Evropski enski lobi, najvea mrea
enskih asocijacija u Evropskoj uniji, aktivno prati ovaj proces, nastojei
da utie na predstavnike drava da podre da Konvencija ukljui najvie
standarde zatite ljudskih prava ena (EWL, 2010; 2011146).
Kampanje i debate uticale su na nacionalne politike i na kreiranje
novih zakonskih reenja, koja su imala pozitivne efekte (Hester, 2004).
Uvoenje zakonskih i proceduralnih promena podrazumevalo je prome-
nu u razumevanju fenomena, uzimanje u obzir perspektive ena rtava
nasilja, formiranje jedinstvenih evidencija i baza podataka i praenje
efekata primene propisanih mera, briljivo usaglaavanje rada slubi i
temeljnu obuku profesionalaca. Promena paradigme postupanja, foku-
siranje na policijsko-pravosudnu intervenciju i znaaj (precizno defini-
sanog) multisektorskog i multidisciplinarnog pristupa147 baziranog na ho-
listikom148 (Hagemann-White, 2007) i pristupu osnaivanja149 (ADMIRA,

145. Elements for Discussion, Ad Hoc Committee on Preventing and Combating Violence
against Women and Domestic Violence (CAHVIO (2009) 3).
146. Finalna verzija predloga Konvecije zavrena je 28. januara 2011. i prosleena je Komitetu
ministara Saveta Evrope koji e je uputiti Parlamentarnoj skuptini na usvajanje.
147. U novije vreme koristi se izraz intersektorski i interdisciplinarni pristup kako bi se naglasila
vra veza (kooperacija) izmeu slubi (UN Studija, 2006)
148. Holistiki pristup ukljuuje tri kljune obaveze drave u vezi sa ljudskim pravima u oblasti
nasilja prema enama - prevenciju, zatitu i kanjavanje, koje se implementiraju na
konzistentan i koordiniran nain u svakom pojedinanom sluaju, to je jedino mogue
ako su sve slube zajedniki odgovorne za svaki deo aktivnosti.
149. Osnaivanje osobe koja je preivela nasilje u porodici poiva na pretpostavkama da ljudi
imaju snagu, vetine i kapacitete da savladaju tekoe sa kojima se suoavaju u ivotu,
posebno ako dobiju adekvatnu podrku okruenja, porodice i slubi u zajednici (i esto
se sukobljava sa tradicionalnim modelom zatite mentalnog zdravlja). Otkrivanje snaga
je proces koji ukljuuje saradnju na nekoliko nivoa: izmeu osobe/a kojoj je potrebna
pomo i osobe koja prua profesionalnu pomo, izmeu profesionalnog pomagaa i
ireg profesionalnog okruenja, izmeu zajednice i osobe kojoj je potrebna pomo.
 Nasilje prema enama 87

2005a: 3-5) procenjuju se kao najznaajnije pretpostavke efikasnih modela

i mera zatite od nasilja u porodinom kontekstu (Humphreys, et. al, 2000;
Kelly, 2003; Hagemann-White, 2007; Anti Gaber, 2009: 12-16; iak,
2010). U tom pravcu publikovana su brojna dokumenta i preporuke, koje
ukljuuju politike i standarde rada u razliitim oblastima za relevantne
slube. Naglaava se nunost da se proire postojea znanja o uslugama
za rtve, koja su bazirana na znanjima o pruanju podrke koja ukljuuje
standarde ljudskih prava, kao i nunost da se postave minimumi standarda
za sve zemlje i za sve usluge (Kelly, 2007; Kelly and Dubois, 2008; Logar,
2007). Istovremeno, razvija se i debata o uslugama i njihovim ciljevima,
podseajui na to da enske organizacije pruaju usluge koje su usmerene
na osnaivanje ena, ali i na drutvenu promenu, to ih ini drugaijim
pruaocima usluga u odnosu na javni sektor (Lehrner and Allen, 2009;
Macanovi, 2010).
Zbirka pokazatelja o obavezama drava u ispunjavanju enskih
ljudskih prava organizovana je oko dve velike teme: (a) drutvena
tolerancija na nasilje prema enama, koja obuhvata pokazatelje u vezi
sa kulturnim kontekstom koji tolerie i opravdava nasilje, percepcijom
mukaraca koja se teko menja, pitanjima (preuskih) definicija nasilja,
nivoom svesti graana/ki, i (b) dravna i institucionalna odgovornost,
koja obuhvata jasni spisak pokazatelja, saglasan internacionalnim
zakonima i standardima. Trai se da pokazatelji budu meusobno
povezani, kao i da ukljue pokazatelje procesa koji su vani za praenje
efekata (pravosudne podatke segregirane prema polu i tipovima nasilja)
(Ertrk, 2008), ali i da budu jasno merljivi.
Prihvatajui meunarodne obaveze, ili suoene sa rasprostranjenou
i posledicama nasilja u porodici i prema enama, evropske drave
krenule su u koncipiranje sveobuhvatnih sistema prevencije i zatite
od nasilja (WAVE Office, 2000; Ignjatovi, 2002; Milivojevi, 2003).
Intervenisano je u zakonodavnoj oblasti inkriminisanjem silovanja
u braku i nasilja u porodinom kontekstu. Kako se nasilje u porodici
manifestuje i u brojnim delima koja po pravilu ostaju nekanjena (kao
to su izolacija i zabrana vianja sa prijateljima i porodicom, nedolino
obraanje, nipodatavanje, skrivanje i/ili oduzimanje zajednike
imovine i slino), usvajani su i zakoni koji krivino sankcioniu i ova
dela (Nylen and Heimer, 1999; Logar, 2009), ili objedinjuju delovanje
88 Tanja Ignjatovi

razliitih zakonskih mera150. Preduzete su mere za poveanje efikasnosti

postupanja policije i efikasno voenje sudskih postupaka (kao reakcija
na istraivanja koja su upuivala na proizvoljnost u odluivanju o
hapenju nasilnika, na mali broj krivinih postupaka protiv uhapenih
nasilnika i na krivino gonjenje za delo manjeg znaaja, odnosno sa
blaim zapreenim kaznama) (Hoyle, 1998, prema Milivojevi, 2003).
Propisivana je interna politika policije i tuilatva, a oformljene su
i specijalne policijske jedinice. Osnivani su centri i specijalizovane
ustanove za pomo rtvama (Kavamann, et al, 1998; Hagemann-White
and Kavemann, 2004; Harwin, 2007), podstican je multisektorski i
multidisciplinarni rad slubi (Robinson, 2006; Hagemann-White,
2009). Posebna panja posveena je bezbednosti rtava, proceni rizika
od ponavljanja nasilja, tekog nasilja i povreivanja, kao i bezbednosti
tokom sudskih postupaka. Da bi se unapredilo postupanje policije i
sudova razvijani su modeli baza podataka koji dozvoljavaju brzi pristup
informacijama o svim incidentima (to se koristi i u sluajevima kada
rtva odbija da uestvuje u sudskom postupku) (Nylen and Heimer,
1999). Ipak, procene efekata koordiniranog delovanja ukazale su na
postojanje velikih praznina, koje predstavljaju teme za razmiljanje,
motivaciju za dalji rad, za istraivanja i prevoenje politika, preporuka i
zakljuaka u praksu (Grieger, et al, 2004).
U nastavku teksta o primerima dobrih praksi u organizovanju zatite
ena od nasilja u intimnim partnerskim vezama i u porodici detaljnije
u predstaviti dva modela delovanja. Oba modela predstavljaju primere
celovitog koncepta delovanja, to ukljuuje jasnu politiku (vrednosti),
preciznu operacionalizaciju aktivnosti i dobar sistem (interni i eksterni)
praenja i procene efekata. Oba modela kreirana su aktivnim ueem
predstavnica enskih organizacija, ali i povratnim uticajima ena koje

150. Na primer, panija je 2004. godine usvojila Organski zakon o integrisanim

merama protiv rodno zasnovanog nasilja (Organic Act 1/2004 of 28 December on
Integrated Protection Measures against Gender Violence). U preambuli ovog Zakona
(prvi paragraf) konstatovano je da rodno nasilje nije problem privatne sfere, ve da
predstavlja najbrutalniji simbol nejednskosti koja opstaje u naem drutvu. Trai
se da vlasti prepoznaju ovo nasilje kao najznaajnije i najoiglednije krenje ljudskih
prava i sloboda, jednakosti, ivota, integriteta i kao diskriminaciju ena. Samo etiri
godine po usvajanju Zakona, panska vlada organizovala je sprovoenje procene
prvih rezultata njegove primene (An Evaluation of the Application of Organic Law
1/2004 of 28 December on Comprehensive Protection Measures against Gender-Based
Violence Executive Report, 17. decembar 2009.).
 Nasilje prema enama 89

su preivele nasilje na promenu procedure ili postupka. Oba modela su

preporuena od strane meunarodnih tela (Ujedinjenih nacija i Saveta
Evrope) kao primeri dobre prakse i decenijama unazad ine inspiraciju
za kreiranje nacionalnih zakona, politika i procedura.

DULUT MODEL KOORDINIRANA AKCIJA ZAJEDNICE

U ZATITI ENA OD PARTNERSKOG NASILJA

Multisektorski pristup u reavanju problema nasilja u porodici i nasilja

prema enama danas je postao standard. Istorijski, inspiracija za
koordinaciju i kooperaciju slubi u zajednici dola je iz Interventnog
programa za nasilje u porodici (Domestic Abuse Intervention Project
u daljem tekstu DAIP), razvijenog u gradu Dulutu, u dravi Minesota
(SAD). DAIP predstavlja sveobuhvatan program intervencije slubi
u zajednici u sluajevima partnerskog nasilja u porodici. Program je
fokusiran na zaustavljanje nasilja uspostavljanjem sigurnosti rtve (koja
prijavom, pozivom policiji, pokree sloen drutveni sistem intervencije)
i predstavlja odgovor na fragmentarno delovanje i neefiksanu zatitu,
koja je posledica iroko rasprostranjenog stava tolerancije prema nasilju
u porodici, razlika u individualnom stavu osoba koje se bave nasiljem,
kao i orijentacije na potovanje (postojeih) institucionalnih procedura,
pre nego na princip da je sigurnost rtve uvek u prvom planu zatite.
Pre uspostavljanja zajednike politike i modela saradnje, slube
policijsko-pravosudnog sistema najee su panju usmeravale na
prikupljanje informacija u vezi sa dogaajem koji je neposredno
prethodio, jer se specifian akt nasilja razumevao kao simptom loeg
odnosa umesto kao deo sistema kontrole i dominacije koju uspostavlja
jedan partner nad drugim. Ovaj stav rezultirao je postupanjem policije
u pravcu posredovanja u raspravi ili u sukobu, dok su javni tuioci
odustajali od optubi zbog neodlunog svedoka, nadleni za uslovnu
slobodu predlagali su novanu kaznu ili uslovnu slobodu bez supervizije
uinioca i njegovog budueg ponaanja. Stoga, program naglaava
znaaj zajednikog stava i pristupa svih slubi, pokuavajui da jasno
ustanovi vezu izmeu onoga to sluba preduzima u sluaju nasilja u
porodici i efekata intervencije (Pence, 1996). Program je nastojao da
postigne promenu na dva nivoa: na makro-nivou (zakoni, policijske
90 Tanja Ignjatovi

procedure, optuenja) i na mikro-nivou (stvaranje sigurnog prostora

za ene i njihove zastupnice, procedure u dnevnim praksama policije i
sudova, prisustvo informacija odreenog tipa u policijskim izvetajima)
(Pence and Shepard, 1999)151.
Osnovne pretpostavke Dulut modela. Filozofija modela poiva na
razumevanju svrhe nasilja kao drutvene, a ne privatne i individualne
konstrukcije, te je kljuno pitanje bilo da se ustanovi ko ta kome ini i
sa kakvim uticajem? Drugo vano pitanje bilo je zato je krivini sistem
(tako) nedelotvoran u zaustavljanju nasilja? Standardan odgovor do
1980. godine bio je da je rtva ambivalentna u vezi sa tim ta eli da uini,
a ne da je sistem neefikasan jer je ovo nasilje tretirao razliito od istih dela
uinjenih van porodice. (Pence, 1999). Izgradnja modela ukljuila je pet
pretpostavki: (1) kad god je mogue, teret suprotstavljanja uiniocima
nasilja i sprovoenje mera restrikcije treba da snosi zajednica a ne
rtva; (2) sutinske promene u reagovanju zajednice na nasilje prema
enama mogue su samo ako slube deluju u saradnji i sinhronizovano,
rukovodei se obukom, opisom posla i standardizovanim procedurama
koje su orijentisane ka eljenoj promeni; (3) intervencija treba da bude
adekvatna sveukupnosti tete koja je naneta nasiljem, a ne da se sprovodi
od sluaja do sluaja ili da se svede na kaznenu proceduru; (4) u sluaju
sukobljavanja dva cilja intervencije, sigurnost rtve uvek je na prvom
mestu; (5) interventne procedure prvenstveno i uvek moraju imati na
umu rtvu/rtve i brigu o njoj/njima, zato to pojedinane i zajednike
akcije slubi prvenstveno i najvie utiu na ivot rtve (Pence, 1996).
Osnovni principi Dulut modela. Na osnovu usvojenog teorijskog
koncepta i kljunih pretpostavki izgraeni su principi intervencija
kojima se rukovodi postupanje slubi: (1) rtvama mora biti dostupan
i omoguen siguran smetaj u hitnim sluajevima (sklonite). (2) rtve
treba da dobiju odgovarajue informacije i savete u cilju sprovoenja
sudskog postupka, odnosno ne sme im se uskratiti zatita zbog trokova
profesionalne pomoi. (3) Osim u sluajevima samoodbrane, nasilje je
kriminalni akt i policija i sud treba da primene sva pravna sredstva kako
bi spreili dalja dela, a vrsta intervencije treba da odgovori na potrebu za
zatitom od daljeg nanoenja povreda i na mere koje nasilnika odvraaju

151. DAIP se nije bavio konkretnim sluajevima nasilja ve posmatranjem, praenjem

i koordinacijom svih agencija i praktiara koji interveniu u svakom konkretnom
sluaju.
 Nasilje prema enama 91

od dalje primene nasilja. (4) Prioritet intervencije je primena politike i

protokola kojima se rtva titi od daljeg povreivanja. (5) Organizacija
van pravosudnog sistema koja se bavi programom pomoi rtvama treba
neprestano da prati i nadgleda politiku i prodecure koje primenjuju
pravosudne ustanove. (6) Zaustavljanje nasilja, a ne popravljanje
odnosa ili njegov prekid, treba da bude fokus intervencije. (7) Politika
i procedure treba da su u funkciji sveopteg spreavanja i odvraanja
od nasilja u drutvenoj zajednici. (8) Sud prilikom postupka u sluaju
nasilja ne treba da se bavi propisivanjem ponaanja ili akcija rtava152.
(9) Sud i zakonodavne slube treba da sarauju sa programima pomoi
rtvama i da im preko njih obezbede najiri mogui pristup pravnim
informacijama. (10) Sud treba da odredi mandatnu kaznu edukacije za
nasilnike i da izrekne posebno otre kazne u sluaju ponovljenog nasilja.
(11) Sve proceduralne smernice treba da prou reviziju neveinskih
pripadnica/ka konkretne zajednice kako bi se izbegla pristrasnost u
politici ili u procedurama koje se primenjuju. (12) Praksa i politika
treba neprestano da se evaluiraju da bi se obezbedila njihova efikasnost
i omoguila kontinuirana obuka zaposlenih u nadlenim slubama. (13)
Svaka mera intervencije treba da uzima u obzir disbalans moi izmeu
nasilnika i rtve (Pence, 1996: 20-21).
Cilj je bio da se kreira dugorona socijalna klima, a ne da se promovie
odreeni nain postupanja. Pitanje zato zamenjeno je pitanjem kako
profesionalci organizuju postupanje i kako profesionalne rutine dobijaju
tendenciju da marginalizuju sigurnost rtava. Program je nastojao da
napravi pregled svih postupaka i da ih stavi u vodie i prirunike za
usmeravanje prakse. Beleenje sluajeva postalo je kljuni organizacioni
element u preduzimanju akcije, jer je ono predstavljalo institucionalnu
reprezentaciju dela nasilja ko, ta, kada i sa kojom svrhom ini kome,
a profesionalni diskurs postao je vaan jer je odreivao ta se desilo
(Pence, 1999; Pence and McDonnell, 1999). Ovo u ilustrovati sluajem
koji navode Elen Pens i Kerol Mekdonel, a koji nazivaju Pria o maloj
zelenoj abi.
Zastupnice ena iz enske grupe dobile su saglasnost za praenje svih
kljunih institucionalnih procedura u sluaju prijave nasilja u porodici.
Dok je posmatran proces u zatvoru prilikom privoenja osumnjienog,

152. Na primer, ne sme da prisiljava rtve na svedoenje pretei im zatvorom ili

izricanjem mandatne kazne.
92 Tanja Ignjatovi

slubenik je traio da privedeni mukarac izvadi sve stvari koje ima u

depovima. Potom je u formular zapisao stavke: 5,85 dolara, mala plastina
zelena aba, mali vajcarski vojni no, ealj, bolero kravata i nekoliko
drugih stvari. Zatim je slubenik potpisao formular, sve stavio u plastinu
kesu i obavestio da e privedeni stvari dobiti natrag na izlasku iz zatvora.
To je pokazalo da slubenik ima jasnu proceduru za ovaj deo posla. Ipak,
bilo je udno u ovom postupku to je privedeni, koji je bio vrlo ljut, vikao
i pretio svojoj eni, govorei: Jednoga dana ja u otii i ubiti kuku. Ona
zna da e se to dogoditi. Ne mogu da verujem u ovo. Svaki put kada doem
do kue ona kae deci da zovu 911. Platie za ovo!. Zastupnica je pitala
slubenika da li je zabeleio pretnje koje su izgovorene ovom prilikom, a on
je odgovorio da nije. Ona je pitala da li postoji formular za beleenje ovakve
vrste pretnji, a slubenik je potvrdio da postoji, ali za incidente za koje su
u obavezi da izveste o pretnjama. Zastupnica je dalje pitala zato u ovom
sluaju nisu registrovane pretnje, a slubenik je odgovorio da izvetavaju
samo o ozbiljnim pretnjama. Ona je traila da joj objasni kako razlikuju
ozbiljne od pretnji koje nisu ozbiljne, a slubenik je odgovorio da je ovaj
mukarac bio zatvaran ve nekoliko puta i da je uvek duvao paru kao sada,
ali da on zna da to nije nita ozbiljno (Pence and McDonnell, 1999: 29-50).

Ovaj i slini sluajevi pomogli su da se razumeju praznine u

sistemu i da se istrai ta bi bile adekvatne procedure koje bi obezbedile
dve kljune take: sigurnost i odgovornost sistemskih reenja.
Ciljevi koji definiu okvir intervencija. DAIP naglaava da je
zajedniki okvir intervencija svih slubi zasnovan na pitanjima: Ko koga
ugroava? Koliko je situacija opasna? Kome je potrebna zatita? Program
intervencija nastoji da izbegne dalju viktimizaciju rtve stavom da je
nasilnik iskljuivo odgovoran za nasilno ponaanje. Ovaj stav orijentie
programske aktivnosti u pravcu intervencija koje ukljuuju kombinaciju
sankcija, ogranienja i rehabilitacije153 nasilnika (sanction, restriction

153. Iako originalni program rada sa uiniocima nasilja koristi termin rehabilitacija,
koristiu termin resocijalizacija nasilnika, za koji smatram da vie odgovara sutini
ovog procesa. Naime, rehabilitacija predstavlja razliite metode pomoi pojedincima
da povrate izgubljene sposobnosti (ili prava) i da se ukljue u ivot uprkos tekoama
(pristup se oslanja na osnaivanje osobe za korienje svojih najboljih kapaciteta i
sposobnosti) (Videnovi, 2006), to ovaj termin ini pogodnim za oznaavanje metoda
rada sa rtvama nasilja (iako rehabilitacija u penologiji predstavlja proces povratka
prestupnika u drutveni ivot nakon odleane zatvorske kazne). S druge strane,
resocijalizacija oznaava planski proces korigovanja drutveno neprilagoenih stavova,
uverenja, sistema vrednosti i asocijalnog ponaanja sa ciljem integrisanja pojedinca u
drutvo (Videnovi, 2006), to bolje odgovara sutini rada sa uiniocem nasilja.
 Nasilje prema enama 93

and rehabilitation) u cilju zaustavljanja aktuelnog i spreavanja budueg

nasilja, uzimajui u obzir njegove specifine karakteristike, kao i doivljaj
i procene rtve o nasilju i o nasilniku kako bi se postiglo efikasno
(kratki rokovi), povezano (koordinirano) i usklaeno (sinhronizovano)
delovanje kljunih slubi. Usmerenost na uinioce nasilja stavila je
policijsko-pravosudni sistem u centar intervencija, dok su druge slube
u funkciji obezbeivanja podravajuih usluga i imaju proaktivan stav154.
Da bi se ostvario glavni cilj intervencije, DAIP razrauje etiri
primarna cilja koji usmeravaju aktivnosti slubi, a ukljuuju: (1)
Zatitu rtve kanjavanjem uinioca unutar pravosudnog sistema uz
smanjenje neprepoznatih (screening out) sluajeva. (2) Zatitu rtve
uspostavljanjem i sprovoenjem zakonskih sankcija nad uiniocem
koje e spreiti budue nasilne aktivnosti. (3) Zatitu rtve kroz
obezbeivanje sigurnog smetaja, pravnog zastupanja i edukacije.
(4) Zatitu rtve praenjem sluaja kroz itav sistem, koordinisanjem
meusektorske razmene informacija i nadgledanjem procedura i optih
pristupa (Pence, 1996: 26).
Operacionalizacija ciljeva kroz intervencije. Svaki od etiri izabrana
cilja operacionalizovan je kroz odreeni broj intervencija. Re je o
16 razliitih tipova intervencija koje su naknadno grupisane u osam
komponenti koje ine model. Model je graen induktivno, kroz proces
dogovaranja, praenja, proveravanja i menjanja reenja u praksi.
Prvi cilj u osnovi ima nastojanje da se uspostavi zatita rtve kroz
adekvatno prepoznavanje i utvrivanje sluajeva nasilja, odnosno da se
smanji broj neprepoznatih sluajeva i da se ogranii delovanje nasilnika
na rtvu. On obuhvata sledee intervencije: (a) primenu definisanih i pre-
ciznih policijskih procedura155; (b) pruanje zastupnike pomoi rtvi156;

154. Nisu oslonjene samo na inicijativu rtve nego aktivno prilaze i rtvama koje se
nisu obratile za pomo, posebno ako reakcija policije nije bila hapenje i privoenje
nasilnika.
155. Policijske procedure ograniavaju diskreciono pravo policije. Zahteva se privoenje
nasilnika pod jasno definisanim uslovima i prema standardizovanoj proceduri.
Policijski slubenici duni su da podnesu izvetaj za sve prijave i intervencije u vezi sa
porodinim nasiljem. Regulacija postupanja policije uvoena je postepeno, u periodu
od tri godine, uz precizno merenje efekata odreenih procedura, tako da su usvojne
procedure bile rezultat zajednikog uvida o efektima.
156. U svim situacijama kada policija ne odreaguje privoenjem nasilnika, zastupnice (iz
enskih grupa) kontaktiraju rtvu da bi se prikupile dodatne informacije u vezi sa
izdavanjem naloga za zatitu ili za podnoenje tubi.
94 Tanja Ignjatovi

(c) izbegavanje odustajanja od optunice157; (d) zadravanje nasilnika u

pritvoru158; (e) odbranu sa slobode159.
Drugi cilj je u funkciji uspostavljanja zatite rtve spreavanjem bu-
duih nasilnih akata kroz sprovoenje kombinacije zakonskih sankcija
prema uiniocu. Ovaj cilj ostvaruje se kroz sledee intervencije: (a)
procena profila zlostavljanja (pre nego linosti nasilnika/zlostavljaa)160;
(b) pomo kroz nalog o zatiti161; (c) presude u prekrajnim procesima (iste
smernice prihvaene su i u krivinim postupcima)162; (d) resocijalizacija
uinilaca163; e) kontrola sprovoenja zakona (kao temelj efikasnog pro-
cesa intervencije).

157. Tuilatvo je usvojilo smernice za sudsko gonjenje i politiku orijentisanu na traenje

dokaza.
158. Ovo omoguava izdavanje privremenih mera zatite (npr. zabranu povratka u dom),
kao i kontaktiranje rtve i prikupljanje dodatnih podataka, informisanje nasilnika o
sudskom postupku, o programima za rad sa nasilnicima dostupnih u zajednici i sl.
159. Uslovi odbrane sa slobode formuliu se na osnovu informacija koje se dobijaju od
zastupnica ili direktno od rtve. Nepridravanje uslova putanja na slobodu ima
posledice (samo) po odreivanje jemstva (videti dalje u tekstu).
160. Program intervencija poiva na pretpostavci o vanosti razumevanja prirode nasilja i
sistematske upotrebe prinuujue kontrole. Policijsko-pravosudni sistem je efikasniji
u zaustavljanju nasilja ako razume fenomen i ako moe da napravi razliku izmeu
razliitih oblika nasilja.
161. Graanski sud moe da naloi primenu razliite kombinacije zatitnih mera (koje
postoje i u krivinom postupku). DAIP je razvio vie procedura kojima se uklanjaju
prepreke za efikasne sudske intervencije u graanskom postupku. Takoe, on
izvetava sud ukoliko optueni ne potuje obaveze.
162. Zapisnici istranih intervjua i izvetaji za sud fokusiraju se na ozbiljnost nasilja,
faktore rizika, dejstvo i kontekst nasilja. Prva prekrajna presuda obino podrazumeva
uslovnu zatvorsku kaznu (tokom koje se ispunjavaju razliiti uslovi) i period praenja
od godinu dana. U sluaju ozbiljnog dela, prekraja sudskog naloga o zatitnim
merama ili procene da je resocijalizacija neodgovarajua mera, odreuje se zatvorska
kazna. Druga prekrajna kazna obino podrazumeva zatvorsku kaznu do 90 dana,
koja se slui najmanje 30 dana pre uslovnog oslobaanja. Zakon tretira kao ozbiljan
prekraj drugi napad na istu osobu u periodu od pet godina, ili presudu za napad
protiv druge osobe u periodu od dve godine.
163. Proces resocijalizacije sadri prijemne aktivnosti, nakon ega se nasilnik ukljuuje u
redovne sastanke u trajanju od 27 nedelja (sa mogunou da se izostane etiri puta uz
nadoknadu). Program za nasilnike pomera panju sa pitanja upravljanja ili kontrole
besa ka pitanju prava da se kontrolie partnerka. DAIP program za rad sa nasilnicima
izvodi se u svim slubama mentalnog zdravlja u Dulutu (tako da nasilnik ne moe u
zajednici da nae laki program). Proces resocijalizacije pojaava poruku zajednice
da je nasilje nedozvoljeno i poveava bezbednost nekih ena, ali se ne predstavlja kao
lek za sve da se ne bi stvorili lana nada ili lano oseanje sigurnosti.
 Nasilje prema enama 95

Trei cilj povezuje aktivnosti koje izlaze u susret potrebama ene i

nastojanjima da se ona podri i osnai kao nain zatite od aktuelnog
i buduih nasilja, to ukljuuje: (a) siguran smetaj164; (b) pravno
zastupanje (praenje, pomo u popunjavanju formulara, informisanje,
prikupljanje podataka i zastupanje pred sudom); (c) edukativne grupe
za ene (tri razliita tipa165).
etvrti cilj orijentisan je ka obezbeivanju zatite rtava partnerskog
nasilja organizovanjem praenja sluajeva kroz itav sistem, preko
koordinisanja meusektorske razmene informacija i nadgledanja
potovanja dogovorenih procedura i optih pristupa. Interventni
program razvio je precizno definisane tokove rezmene informacija i
procedure nadgledanja usaglaenosti postupanja unutar i izmeu slubi
kako bi se lino razumevanje i pristrasnost profesionalaca sveli na
minimum. Aktivnosti su organizovane kroz: (a) praenje sluajeva166;
(b) nadgledanje interventnog programa167; (c) organizovanje meu-
sektorskog programa intervencija (razvijanje strategija za uspostavljanje
i organizovanje modela u zajednici)168.
Pregled ciljeva i intervencija potvruje da je ve njihovo postavljanje
i definisanje afirmisalo osnovne principe delovanja zatita rtve se
164. Zakon obavezuje policiju da rtvi prui informacije o sigurnom smetaju i o pravnoj
pomoi. Zastupnice se bave i pomoi u obezbeivanju sredstava za ivot i mesta za
stanovanje.
165. Prvi tip grupe u kojoj se ui o razliitim oblicima porodinog nasilja i posledicama
na enu da bi se smanjio uticaj nasilnika na nju u sudskim postupcima. Grupe
samopomoi (za aktuelne i bive korisnice) koje slobodno biraju teme. Trea grupa
namenjena je enama iji su partneri u grupama za mukarce, sa ciljem da im
se objasni program koji mukarci prolaze i da im se pomogne da razmotre svoje
partnerske odnose i mogunosti izbora. Na poetku uspostavljanja Programa (prvih
pet godina) funkcionisala je i enska grupa za socijalne akcije koja je radila na irim
socijalnim problemima koji podravaju nasilje i na promenama institucionalnih
procedura). Ova grupa komentarisala je sve predloge za izmene institucionalnih
postupaka i procedura, ime je obezbeivan korisniki pogled na promene.
166. Tim zaduen za praenje odreuje koje su informacije neophodne od svake
nadlene slube da bi se sluajevi uspeno pratili. Eventualni probemi razmatraju se
na redovnim meusektorskim sastancima.
167. Iako je izvesna fleksibilnost sistema neophodna, iskustvo je pokazalo da veina
odstupanja i loih odluka nastaje kao posledica nedostataka ili lanih informacija
i nedovoljne komunikacije, koja nasilniku daje mogunost da izdejstvuje najblae
mogue mere, odnosno da izbegne punu odgovornost za svoja dela.
168. Paralelno sa pruanjem efikasne zatite u svakom pojedinanom sluaju, DAIP je
postavljao i strategiju za izgradnju celovitog modela koordinacije intervencija u
zajednici.
96 Tanja Ignjatovi

prioritetno postie zaustavljanjem nasilja i spreavanjem buduih akata,

to zahteva dobro organizovanu intervenciju policijskog i pravosudnog
sistema, a potom se nuno oslanja na ostale sisteme u zajednici (socijalni,
zdravstveni, obrazovni). Ovim se postie da odgovarajua kombinacija
intervencija daje smisao doivljaju sigurnosti i dugorone zatite i na
nivou rtve i na nivou sistema. Dok koncept dugorone zatite ima
element samoevidentnosti na nivou rtve (i primarno se realizuje
preko intervencija koje oganiavaju delovanje nasilnika), dotle ideja
dugorone zatite na nivou sistema nije eksplicitna i valja je pojasniti.
Naime, smislenom i povezanom intervencijom koja ograniava,
kontrolie i sankcionie aktuelno i budua nasilja sistem zaustavlja:
(a) lanac nesvrsishodnog angaovanja slubi i pojedinaca169; (b)
perpetuiranje profesionalne neefikasnosti koja vodi doivljaju neuspeha
i nemoi, a na dui rok profesionalnom stresu i sindromu sagorevanja
(ADMIRA, 2005b; Slavkovi, 2006, Polovina i egarac, 2007; Ajdukovi,
2010)170; (c) viegeneracijski prenos i ponavljanje nasilja u partnerskoj
relaciji i porodici. U krajnjem ishodu, dugorona dobit sistema od
prihvatanja koncepta i principa koji ispravno orijentiu delovanje slubi
i profesionalaca iskazala bi se ne samo u smanjenju individualnih teta,
ve i u razvijanju kulture prava i u ekonomisanju resursima (Logar,
2003: 22; Hagemmann-White, 2006; UN Studija, 2006).
U duhu reenog moe se posmatrati i grupisanje intervencija u
osam komponenti modela, koje su autorke sprovele kroz: (1) Razvijanje
etosa konkretne drutvene zajednice171 u odnosu na tematiku nasilja u

169. I to izbegavanjem: (a) ponavljanja istih ili slinih radnji koje ne dovode do efekata
(npr. usmena upozorenja nasilniku prilikom svakog izlaska na lice mesta); (b)
angaovanja slubi i primene mera koje ne mogu da zaustave i spree nasilje (npr.
savetodavne aktivnosti namenjene pojedincu, partnerskom paru ili porodici); (c)
oekivanja da se preduzmu mere koje nisu nune ili nisu pravine, jer se izbegavaju
i ne koriste postojei mehanizmi kontrole i sankcionisanja ponaanja nasilnika
(npr. smetanje rtve i njene dece u prihvatilite, posebno u sitacijama kada procena
rizika ne ukazuje na ovu potrebu, odnosno kada mogu da se koriste postojee
zakonske mere kao to su privoenje, zadravanje, pritvor, izricanje zatitnih mera
i kanjavanje).
170. ... kao posledice dugogodinje izloenosti situacijama visokog rizika po ivot i
zdravlje klijenata, ali i vlastito, bez efikasnih i delotvornih naina reavanja.
171. Nivo drave, ali mogue i nivo regije ili optine (pod pretpostavkom da ne postoje
zakonske prepreke za regulaciju postupanja slubi na niem nivou).
 Nasilje prema enama 97

pertnerskom odnosu, to daje osnovu za razvoj i primenu principa i

operativnih postupaka. (2) Razvijanje okvira koordinisanog delovanja
slubi u zajednici (sistemska struktura i organizacija). (3) Razvijanje
sistema praenja svakog pojedinanog sluaja nasilja, kako bi se nadziralo
postupanje svakog profesionalca i postupanje slubi u primeni principa
i operativnih postupaka. (4) Razvijanje precizno definisanog sistema
prikupljanja, razmene informacija, komunikacije i odluivanja izmeu
slubi u zajednici. (5, 6 i 7) Razvijanje sistema intervencija usmerenih na
rtvu, uinioca i decu kroz: omoguavanje da potrebna sredstva i usluge
budu pristupani rtvama i svim lanovima porodice pod rizikom
kako bi se obezbedila zatita; korienje kombinacije kanjavanja,
uskraivanja i omoguavanja resocijalizacije kako bi uinioci bili pod
stalnim nadzorom, a rtve zatiene od daljeg zlostavljanja; saniranje
tete nainjene deci. (8) Postupci za procenu (evaluaciju) koordinisane
akcije zajednice iz ugla bezbednosti rtve i ispunjavanje optih ciljeva
programa zatite (Pence, 1996: 22-25; Gamache and Asmus, 1999).
Kreatorke/i programa naglaavaju vanost kontekstualnih osobenosti
sredine u kojoj se vri implementacija programa, odnosno istiu da ne
postoji jedan model odgovarajui za sve sredine, niti se on uspostavlja
jednom, bez naknadnih promena. Kljuni segment, zajedniki za
sve sredine, jeste da se intervencije u okviru modela oblikuju prema
osnovnom konceptu o partnerskom nasilju (koji podrazumeva
zloupotrebu moi kroz prisustvo razliitih mehanizama dominacije i
kontrole u partnerskom odnosu) i u skladu sa jedinstvenim faktorima
u svakoj zajednici. Razliite aktivnosti imaju prioritet u odnosu na
raspoloiva sredstva i resurse zajednice, kao i u razliitim fazama
implementacije modela. Izgradnja zajednikog stava kod predstavnika
institucija je trajan proces koji uvek zahteva vie vremena na poetku i
tokom implementacije aktivnosti.

PRILAGOENA VERZIJA DULUT MODELA

AUSTRIJSKI MODEL INTERVENCIJE

Dulut model inspirisao je zahtev enskih grupa iz Austrije za nalaenjem

novih reenja za zatitu ena i dece od nasilja u porodici (Logar,
98 Tanja Ignjatovi

2003)172. Kada su se sredinom 90-tih godina povele rasprave o modelu

zatite, postalo je jasno da ameriki model (obaveza policije da hapsi
u sluajevima nasilja u porodici) nee biti prihvaen zbog austrijske
zakonodavne politike (Logar, 2004.)173, te su traene alternative da se
zatite ene na nain koji bi im omoguio da ostanu u svojim domovima.
Donoenjem Zakona o zatiti od nasilja u porodici 1997. godine
promenjene su osnovne paradigme postupanja slubi: (a) akti nasilja u
porodici postali su drutveni problem, a ne privatna ili porodina stvar;
(b) nasilje nije sagledavano kao izolovani incident ve, naprotiv, kao
pojava sa duboko ukorenjenim uzrocima, zbog kojih e se ono verovatno
ponoviti; (c) muko nasilje prema branoj ili vanbranoj partnerki nije
smatrano prirodnim fenomenom ve tekim kriminalitetom za koji je
odgovoran uinilac (Dearing, 2002). Novi odgovor drave zamiljen je
kao postupanje koje izraava bezuslovno neodobravanje nasilnog akta,
to je impliciralo prihvatanje odgovornosti slubi (posebno policije
i sudova) za preduzimanje odgovarajuih i srazmernih mera u cilju
zatite osoba koje doivljavaju nasilje od partnera, kao i drugih osoba
koje su mu izloene. Definisan je koncept policijske intervencije za iju
su realizaciju bile nune sledee pretpostavke: (a) pravo pripadnika
policije da dobiju jasne, zakonom propisane instrukcije koje se odnose
na intervenciju; (b) da prou temeljnu obuku, kroz koju se prvenstveno
upoznaju sa fenomenom nasilja u intimnom partnerskom odnosu; (c)
da se nakon policijske intervencije ukljue druge komplementarne
slube kako policija ne bi bila ostavljena sama sa sluajem (Dearing,
2002). Razumevanje fenomena nasilja uslovilo je reakciju drave
struktuiranu u dve faze, sa tri kljuna elementa. Tokom prve faze
intervencija ne zavisi od elje ene, a u odreenim sluajevima (zatite
ivota) ona mora da se preduzme ak i protiv njene volje. Austrijski
zakon je policiji dao ovlaenje da nasilniku izda nalog za iseljenje iz
stana na preiod od 10 (odnosno 20) dana, bez obzira na elju ene.

172. Zanimljivo, iako je Ute Rozman (Rsemann) iz savetovalita Gladbeck donela u

centralnu Evropu ideju koordiniranih intervencija iz Dulut projekta i izradila
studiju o prenosivosti modela, ideja je naila na veliki otpor i nije prihvaena u
Nemakoj, ali je postala inspiracija za austrijski model intervencija, koji e kasnije
imati uticaja na promene zakona u Nemakoj.
173. Hapenje se smatralo otrom intervencijom za sitan incident. Dominirale su mere
dekriminalizacije i osude institucije zatvora i zatvorske kulture, koja promovie
nasilno ponaanje.
 Nasilje prema enama 99

Izdvajanje nasilnika iz stana pokazalo se kao efikasno sredstvo i snana

poruka: podrka sigurnosti i bezbednosti ene u momentu kada je
nasilje zaustavljeno i nasilna veza prekinuta, kao i sloboda koju ena
dobija da donese odluke o moguim promenama (Dearing, 2002).
Policijska intervencija je ograniena i predstavlja prvi korak, nakon ega
se kontrola nad daljim procesom jasno i bezuslovno preputa eni, u
okolnostima u kojima ona raspolae informacijama i moe da donese
nezavisnu odluku, i koja zahteva dalju saradnju institucija. U drugoj
fazi intervencija podrazumeva dugoroniju zatitu, graansko-pravne
privremene zatitne mere i podrku za rtve kroz koordinaciju usluga
slubi (Logar, 2003)174. Interventni program obuhvata: (a) proaktivni
pristup (automatski prenos informacija regulisan je zakonom; obavezno
kontaktiranje rtve); (b) procenu opasnosti i planiranje bezbednosti
(upotrebljava se lista pitanja i faktora kojima se olakavaju procena i
planiranje); (c) organizovanje konferencije sluaja radi prevencije
nasilja; (d) savetovanje rtve (na srednji i dui rok) i kontrolni kontakti
(ako se ene ne javljaju tri ili est meseci); (e) kune posete i savetovanje
kod kue (za sluaj da ena nema resurse za uvanje dece, putovanje i
sl.); (f) koordinisanje i umreavanje grupa i intervencija; (g) intervencije
koje se odnose na nasilnike175 i (h) obuku za profesionalce (Logar, 2003).
Praenje efekata zatite smatra se drugim kljunim elementom uspeha.
Identifikuju se pokazatelji dobre prakse: broj, prostorna i vremenska
dostupnost usluga zatite za ene; preciznost definicija i zakonske
regulacije policijskog postupanja, implementacija mera, efikasnost
primene zatitnih mera (Logar, 2005.)176. Istrauju se i problemi i izazovi
za implementaciju: nedostatak sredstava za finansiranje interventnih

174. U svakoj od devet saveznih pokrajina kao zakonsko reenje ustanovljena je

interventna sluba protiv nasilja (propratna socijalna mera). Radni koncept beke
interventne slube (koncipiran prema DAIP modelu) sluio je kao model za sve
slube.
175. Intervencije su takoe bazirane na DAIP-u i CHANGE treningu. Austrijsko
Ministarstvo za ivotnu sredinu, omladinu i porodicu je 1999. uspostavilo standarde
za rad sa nasilnicima.
176. Na primer, od 1997. do 2004. godine policija je izdala 26.717 naredbi o iseljenju,
a registrovano je tek 12% krenja, zbog dosledne politike kanjavanja prekrioca,
novano, ak i hapenjem. U analizi vie od 1000 policijskih dosijea (u okviru druge
evaluacije primene Zakona, Haller, 2002, prema Logar 2005), zabrana prilaska
iskoriena je u 43% sluajeva, u 52% policija je primenila smirivanje svae, a u
5% sluajeva podnete su prijave protiv nasilnika bez ikakvih zatitnih mera.
100 Tanja Ignjatovi

centara, zbog ega nije mogue obezbediti iroku i sveobuhvatnu

zatitu za sve rtve; nedostaci u koordinaciji i elementima zatite rtve,
posebno kada se radi o ekstremno opasnim nasilnicima177; krivino-
pravosudni sistem kao karika koja nedostaje178, nedovoljna zatita
emigrantkinja179, problem zatite dece u porodicama u kojima su majke
rtve i sl. (Logar, 2005).
Analizirajui pritube povodom sluaja ubistva dve ene, UN
Komitet za eliminaciju diskriminacije ena, uvaavajui postignuto,
preporuio je Austriji da: (a) ojaa primenu i praenje sprovoenja
Zakona za zatitu od nasilja u porodici i relevantnih odredbi Krivinog
zakona; (b) odluno i brzo procesuira uinioce nasilja u porodici i
osigura da se u svim akcijama obrati duna panja na bezbednost ene,
naglaavajui to da prava nasilnika ne mogu imati primat nad enskim
ljudskim pravima na ivot i na fiziki i mentalni integritet; (c) obezbedi
poboljanu koordinaciju izmeu policije i predstavnika pravosua, a
takoe i da obezbedi da svi nivoi krivino-pravnog sistema (policija,
javni tuioci, sudije) redovno sarauju sa nevladinim organizacijama
koje rade na zatiti i podrci enama koje su preivele rodno zasnovano
nasilje; (d) usavri programe treninga i edukacije na temu nasilja u
porodici za sudije, advokate i policiju180.
Austrijski Zakon o zatiti od nasilja dopunjavan je 1999, 2002. i 2004.
godine, da bi juna 2009. bio usvojen Drugi Zakon o zatiti od nasilja,
kojim je poboljana zatita i podrka za rtve. Pravo na zatitu od nasilja

177. Zakon o zatiti od nasilja i mera iseljenja ne spreavaju ekstremno opasne nasilnike
od daljeg injenja nasilja, zbog ega su se u Austriji (2002. i 2003. godine) desila
dva ubistva ena i pored toga to su nasilnici imali meru iseljenja i zabranu prilaska,
a ene prijavile policiji pretnje nasilnka da e ih ubiti. Beki Interventni centar i
Asocijacija za pristup ena pravdi su 2004. godine podneli predstavku Komitetu za
eliminaciju diskriminacije nad enama, koji je konstatovao propuste drave u zatiti
i dao preporuke za unapreenje.
178. Haller je otkrila da je priblino svaka druga prijava fizike povrede odbaena, a
samo u jednom od sedam sluajeva zabeleena je primena kazne. Svaki trei sluaj je
odbaen jer rtva nije htela da svedoi (prema Logar, 2005).
179. Model zakona nije nudio dovoljno specifine zatite, imajui u vidu to da su
emigrantkinje potpuno socijalno i ekonomski zavisne od partnera, kao i da u
sluajevima kada boravina dozvola nasilnika zavisi od njegovog branog statusa,
on moe biti dodatno opasan po svoju enu ako ona pokua da se odvoji ili zatrai
razvod braka.
180. CEDAW/C/39/D/5/2005 (6 August 2007); CEDAW/C/39/D/6/2005 (1 October 2007)
 Nasilje prema enama 101

garantovano je svakom licu koje boravi u Austriji, nezavisno od porekla

i dravljanstva. Zakon o bezbednosti omoguio je da policijski nalog
za iseljenje traje dve nedelje, a da se na sudu moe produiti na etiri
nedelje181. Dugorona zatita dobija se na sudu, kao iseljenje i zabrana
povratka u stan/kuu, koje moe trajati do est meseci182 i/ili mera opte
zatite od nasilja (zabrana pojavljivanja na odreenim mestima i zabrana
kontakta), koja moe trajati do godinu dana i moe se produavati ako
postoje opravdani razlozi. Mere se mogu izdati i za psihiko nasilje, a
mogu ih dobiti i deca koja su svedoila nasilju koje je injeno prema
njihovim majkama (za decu ovu meru mogu traiti i nadlene slube).
Sudski postupak ne traje due od etiri nedelje (zbog kontinuiteta
zatite), moe se okonati bez sasluanja nasilnika, a po prvi put rtve
dobijaju pravo na psiho-socijalnu podrku i praenje u graanskim
postupcima. Zakonske izmene iz 2009. obuhvatile su i proirenje
Krivinog zakona i Zakona o krivinom postupku. Zatita od nasilja je
u Krivinom zakonu (koji ne sadri delo nasilje u porodici) regulisana
veim brojem dela, da bi 2006. godine bila proirena delom uporno
proganjanje, a 2009. delom trajno vrenje nasilja, za koje je zapreena
stroa kazna nego za pojedinani sluaj nasilja. Proirena su prava rtve
u krivinom postupku, tako da obuhvataju: pravo na informisanje o
postupku, na uvid u sudske spise, na sasluanje sa posebnom potedom
i sa respektom (obavezno u svim sluajevima kada su deca rtve),
uestvovanje i davanje linog doprinosa u odvijanju krivinog postupka,
naknadu tete i naknadu za pretrpljeni bol i strah, pratnju u postupku. Od
2009. godine rtva moe da zahteva sasluanje sa posebnom potedom,
tajnost svoje adrese za nasilnika i praenje u postupku i u graanskim
procesima (uvek kada su oni u relaciji sa krivinim procesom za nasilje)
(Logar, 2009). Na ovaj nain zakonadavac je potvrdio opredeljenost za
bezuslovno neodobravanje nasilja i za prihvatanje odgovornosti drave
i slubi u ispunjavanju prava rtava nasilja.

181. Policija je duna da d pisanu informaciju i uiniocu nasilja i rtvi o pravima

i obavezama, kao i da napravi detaljni zapisnik o intervenciji. Takoe, policija
nadgleda izvrenje iseljenja (najmanje jedan obilazak). U sluaju otpora izvrenju,
policija moe da upotrebi silu, a u sluaju krenja ovih mera nasilnik plaa prekrajne
kazne, a moe biti i uhapen.
182. ... uz mogunost da se produi ako su pokrenuti drugi postupci u relaciji sa nasiljem,
npr. razvod braka ili zahtev za podelu imovine, kada mera traje do okonanja sudskog
postupka, odnosno pravosnanosti presude.
 Nasilje prema enama 103

Drugi deo:
POSTUPANJE PROFESIONALACA
U SITUACIJAMA NASILJA PREMA
ENAMA: EMPIRIJSKI ZASNOVANA
PRILAGOENA VERZIJA DULUT
MODELA ZA KONTEKST SRBIJE
104 Tanja Ignjatovi

etvrto poglavlje
KA PRILAGOENOJ VERZIJI DULUT MODELA
ZA KONTEKST SRBIJE

D ulut program, kao najbolji model integralne, koordinirane

akcije zajednice u prevenciji i zatiti od nasilja prema enama
u partnerskoj relaciji i u porodinom kontekstu, preporuen je u
studiji generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN Studija, 2006).
Austrijski model intervencije u situacijama nasilja u porodici postao
je najpoznatija evropska modifikacija Dulut modela, koju je Saveta
Evrope preporuio dravama lanicama. Sumirano, zajedniko i
delotvorno u dobrim modelima je: (a) politika koja predstavlja
celovit pristup, ima jasan teorijski koncept (o partnerskom nasilju
prema enama kao kontroli putem prinude) i postavlja jasan (glavni)
cilj (zatita rtve obezbeena neposredno po incidentu i sigurnost
u odnosu na budue epizode); (b) jasno definisane uloge slubi
(policijsko-pravosudnog sistema u prvoj fazi zatite i proaktivan
pristup (drugih) slubi u zajednici, koje pruaju podrku), regulisan
(zakonom ili obavezujuim pravilima) nain saradnje izmeu slubi
(to umreavanje ne ostavlja u polju dobre volje i line motivacije
profesionalaca); (c) dobro definisana uputstva o postupanju, koja se
odnose i na obavezu standardizovanog dokumentovanja, evidentiranja
i razmene podataka (to ih ini manje zavisnim od line jednaine
profesionalca, olakava odluivanje i ujednaava praksu); (d)
organizovano praenje koje omoguava procenu efekata postupanja
u svakom pojedinanom sluaju, ali i procenu pristupa i modela u
celini, kao i njihovu reviziju i dogradnju.
Imajui u vidu rasprostranjenost fenomena, kao i brojnost i teinu
njegovih posledica i u naem kontekstu, pokazuje se vanim pitanje
kritikog razmatranja karakteristika politike i sistema zatite od nasilja
u porodici, sa fokusom na partnersku relaciju. Stoga u u daljem
tekstu predstaviti teorijsku (osnovne pretpostavke modela s obzirom
na prilike i sistem zatite u naoj drutvenoj sredini) i empirijsku
 Koordinirani odgovor zajednice 105

analizu (terensko istraivanje dokumentacije o zabeleenim

sluajevima partnerskog nasilja u jednoj lokalnoj sredini), sa ciljem
da otvorim prostor za kreiranje prilagoene verzije Dulut modela u
naim uslovima.

OSNOVNE PRETPOSTAVKE MODELA

I USLOVI U NAEM KONTEKSTU

Teorijske konceptualizacije nasilja u intimnom partnerskom odnosu i

politika delovanja

Model koji predstavljam je: (a) konceptualizacija partnerskog

nasilja kroz politiku delovanja, iji je glavni cilj zaustavljanje nasilja i
spreavanje potencijalnih buduih epizoda, kao primarne intervencije
sistema zatite; (b) zasnovan na paradigmi o zatiti rtve kao (njenom)
pravu, a ne kao o problemu socijalne politike, to fokusira pitanje
uspostavljanja sigurnosti rtve od aktuelnog i ponavljanog nasilja; (c)
sloen drutveni sistem intervencija, koji zbog kompleksnosti fenomena
zahteva kompleksna reenja, odnosno strategiju sa jasno postavljenim
principima i ciljevima delovanja, i umreenost zakona i slubi iz
razliitih sektora; (d) skup intervencija slubi u zajednici u sluajevima
partnerskog nasilja koji podrazumeva jasne procedure i postupke u
okviru svake slube i procedure i postupke o saradnji izmeu njih; (e)
mehanizam za planiranje i praenje implementacije kako bi se sistem
intervencija stalno usavravao i modifikovao u odnosu na drutvenu
realnost, narastajue potrebe korisnica/ka i efekte primenjenih mera
(Ignjatovi, 2008, 2008a, 2009b).
Politika drave. Ako prihvatimo stav da se, kada je re o nasilju
u porodinom kontekstu, ne radi o jedinstvenom ve o najmanje
tri fenomena, sa specifinim uzrocima, rizicima, manifestacijama
i posledicama183, onda bi dravna politika morala da uzme u obzir
specifinosti svakog od njih. Sagledavajui dokumenta koja u naem
kontekstu izraavaju politiku drave, moe se zakljuiti da je ona

183. ... bez obzira na to to je izvor nasilja esto zajedniki, to su neke karakteristike iste
i to su ove vrste nasilja meusobno visoko povezane;
106 Tanja Ignjatovi

nekoherentna, nesinhronizovana i fragmentarna, odnosno nedovrena.

Iako broj dokumenata doprinosi utisku postojanja politike volje da
se ova oblast regulie, vrsta i njihov sadraj, kao i dinamika usvajanja
i implementacije govore suprotno, potvrujui kao kljune probleme
nerazumevanje (specifinosti) fenomena i nepostojanje jasnog
koncepta. Nekoherentnost i nesinhronizovanost dravne politike
u oblasti nasilja u porodici ogleda se u meusobnoj nepovezanosti
stratekih dokumenata i zakona, kao i u nepostojanju veza izmeu
sadraja, ciljeva i mera koji se odnose na razliite ciljne grupe, koje se
identifikuju kao najee rtve nasilja u porodici184. Nedosledan, gotovo
haotian vremenski sled izrade (i usvajanja) stratekih i operativnih
dokumenata i zakona potvruje odsustvo jasne politike (i namere), i na
isti nain kao i nekoherentnost dokumenata, doprinosi optoj konfuziji
implementatora. Naime, kljuni dravni dokumenti u ovoj oblasti
nastajali su (i usvajani) u periodu izmeu 2005. i 2010. godine i ovaj
proces jo nije zavren185, a prve zakonske izmene uvedene su 2002.
godine, bez (ili pre) promene politike i paradigme postupanja186, ali i bez
uputstava o svrsi i o nainu sprovoenja zakona, potvrujui odsustvo
strategije i plana, odnosno loginog sleda i kontinuiteta koraka.
Nedovrena i/ili neusvojena dokumenta187, fragmentarna reenja188

184. Zakoni pokrivaju razliite vrste srodnikih odnosa, dok se strateki dokumenti i
podzakonska akta (koja reguliu procedure i postupke) gotovo iskljuivo odnose na
decu, istovremeno potpuno zanemarujui sasvim oigledno visoko preklapanje
nasilja prema ove dve grupe rtava.
185. Vei broj dokumenata jo su radni tekstovi i nacrti ili su tek usvojeni (2009), sa
planovima primene kojima se jo ne vide efekti.
186. Istorijski posmatrano, zakonska promena nije nastala kao samoinicirana politika
drave (u odnosu na preuzete meunarodne obaveze ili pokazatelje rasprostranjenosti
fenomena), ve na osnovu snanog lobiranja enskih nevladinih organizacija i
politiarki u Narodnoj skuptini Republike Srbije da se usvoje zakonske izmene u ovoj
oblasti, preuzimanjem dela reenja ponuenih u Modelu pravne zatite od nasilja
u porodici, koji je 1998. godine izradila radna grupa Viktimolokog drutva Srbije
(Nikoli-Ristanovi, 2003a).
187. Kao to su Polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja (radni tekst), oktobar
2005, Ministarstvo rada i socijalne politike (MRSP); Polazni okvir nacionalne
strategije prevencije kriminaliteta, maj 2007, Ministarstvo unutranjih poslova (MUP);
Deklaracija protiv nasilja nad enama i u porodici, Narodna skuptina RS, 2007.
188. Na primer, politika zatite svih lanova porodice (u zakonskim konceptima) u odnosu
na politiku zatite dece u dokumentima o organizaciji sistema zatite;
 Koordinirani odgovor zajednice 107

i zbunjujui koncepti189 upuuju na nerazumevanje razlika izmeu

razliitih fenomena nasilja. Neki od dokumenata dosledno iskljuuju
rodnu dimenziju odreenih vidova nasilja ili je svode na (nedoslednu)
statistiku pola190, to su takoe jasni indikatori nejasne politike drave,
u ijoj je osnovi nedostatak (teorijskog) koncepta na osnovu kojeg se
formulie specifina (za fenomen odgovarajua) politika, principi, ciljevi
i mere delovanja. Izuzetak ine Nacionalna strategije za poboljanje
poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova (usvojena februara
2009. godine)191 i Stategija za zatitu od nasilja u porodici i drugih rodno
zasnovanih oblika nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodina za period
2008-2012. (usvojena septembra 2008. godine)192.
Istovremeno, iako politika drave obuhvata irok koncept ciljeva
i akcija, ona ne naglaava dovoljno jasno da je zaustavljanje nasilja, u
konkretnom i u stratekom smislu, glavni cilj politike, to bi odredilo
i sve druge, operativne ciljeve, koji usmeravaju izgradnju sistema
intervencije, ukljuujui tu i pretpostavke za njegovo funkcionisanje i
postupanje profesionalaca. Deklarativno, dokumenta sadre izjavu da
je nasilje krenje prava, ali zatitu najee povezuju sa pitanjem zatite
dobrobiti, to je znatno iri koncept, koji, po svemu onome to o ovom
problemu znam, ne uspeva da obezbedi trenutno zaustavljanje nasilja

189. Na primer, namera da se jednim stratekim dokumentom odredi sistem zatite (i

prevencije) od razliitih vidova nasilja u drutvu (u Polaznim okvirima MRSP i
MUP-a, ili Nacrtu nacionalne strategije za zatitu dece od nasilja (MRSP); ili da se
seksualno i rodno zasnovano nasilje svede na rodno neutralni koncept nasilja u
porodici (u analizama i delu dokumenata nastalih u okviru projekta Borba protiv
seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Srbiji, Uprava za rodnu ravnopravnost,
MRSP i UNDP).
190. Na primer, u Polaznom okviru upotrebljava se formulacija lica i osobe, a strateki
ciljevi jasno se fokusiraju na zatitu dece od nasilja u porodinom kontekstu; u
Nacionalnoj strategiji za zatitu dece polne razlike se ne razmatraju kao faktor rizika
za odreene vrste nasilja.
191. ... u kojoj se jedna od est kljunih oblasti odnosi na prevenciju i suzbijanje nasilja
prema enama i unapreenje zatite rtava. Kako se ovaj dokument direktno oslanja
na Pekinku deklaraciju i Platformu za akciju (1995) i kako je nastao u participativnom
procesu sa enskim nevladinim organizacijama i grupama, u njega je ugraena
odgovarajua politika;
192. ... u koju je ugraena politika (definicije nasilja i objanjenja u vezi sa rodnim ulogama
rtve i nasilnika), po ugledu na Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope REC
2002(5);
108 Tanja Ignjatovi

i spreavanje buduih incidenata. Iz tog razloga, definisani strateki

pravci ne upuuju na red prioriteta ciljeva i akcija, to direktno utie na
sistem zatite.
Od dravne politike u oblasti zatite od nasilja u porodinom
kontekstu oekuje se, izmeu ostalog, da prepozna i uvai rodnu
dimenziju fenomena kako bi mogla da usvoji jasan koncept na kojem
bazira strategiju. Priznajui (javnom izjavom) rodni disbalans u
pozicijama rtve i uinioca u nasilju u intimnim partnerskim odnosima,
imenujui dominaciju i kontrolu kao cilj nasilnog ponaanja (u
najveem procentu sluajeva), za koji je iskljuivo odgovoran nasilnik, i
potvrujui da je odgovornost drave da stvori drutvenu klimu nulte
tolerancije i da izgradi sistem zatite koji obezbeuje zaustavljanje
nasilja i sigurnost rtve, dravna politika (koju nuno dele svi) jasno
bi usmerila strateke i operativne ciljeve i neposredno razumevanje i
postupanje profesionalaca.
Nova paradigma zatita rtve kao pravo. Da bi se zaustavilo i spreilo
nasilje nuno je sistem zatite koncipirati na paradigmi da rtva ima
pravo da bude zatiena, odnosno da drava ima obavezu da izgradi
sistem zakonskih instrumenata kojima se titi pravo na ivot, slobodu i
linu sigurnost graana/ki, odnosno da sprei (aktuelno i potencijalno)
nasilje gde god da se ono deava. Takoe, drava ima obavezu da
osobama koje su preivele nasilje prui sveobuhvatnu pravnu zatitu, ali
i druge vrste podrke (socijalnu, zdravstvenu, ekonomsku) radi izlaska
iz situacije nasilja i ublaavanja posledica (Logar, 2008)193. Pitanje zatite,
na ovaj nain sagledano, u prvi plan stavlja zaustavljanje aktuelnog i
spreavanje potencijalnih dela, odnosno akcije policijsko-pravosudnog
sistema. Meutim, pojam zatite u naem kontekstu, obuhvatajui iri
koncept, politiku i sve mere kojima se unapreuje blagostanje dece,
ena, starih i drugih vulnerabilnih grupa194, pokazuje se nedelotvornim,
jer ne uspeva efikasno da uspostavi sigurnost/bezbednost rtve kao
primarni uslov zatite od nasilja. Socijalno-psioloko-zdravstvena
procena i podrka (koje unapreuju blagostanje), iako vane, ne mogu

193. Dreve su odgovorne, na osnovu meunarodnih dokumenata koje su ratifikovale,

da harmonizuju zakone i da ih konsekventno primenjuju. Dobar zakon je nuan,
ali ne i dovoljan da bi garantovao zatitu, te su vane i druge mere, zakonom
predviene.
194. Polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja (radni tekst), oktobar 2005, strana 11.
 Koordinirani odgovor zajednice 109

efikasno da zatite od nasilja, jer nemaju dovoljno snane mehanizme

sankcionisanja (ne)odgovornosti, esto traju predugo (bez zatitnih
mera) i mogu biti oslonjene na pogrene pretpostavke, zbog ega se nude
neadekvatna reanja195. Ona paradoksalno, pokazuju vie razumevanja
za rehabilitaciju nasilnika nego za sigurnost i integritet rtve kao
njeno individualno pravo, koje ne sme biti ugroeno konceptima o
partnerskoj dinamici ili vanosti ouvanja porodine celine. Tako
nerazumevanje pozicije rtve kao korisnika prava i nerazumevanje zatite
kao mere obezbeivanja sigurnosti/ bezbednosti od nasilja generie itav
niz pogrenih pretpostavki, iz kojih se izvode pogrene i/ili neefikasne
intervencije slubi i profesionalaca. Fokusiranost na intervencije socijalno-
zdravstvenog sistema, suzdranost policijskog i neefikasnost pravnog
sistema predstavljaju ozbiljan rizik za zatitu rtve i svih drugih lanova
porodice koji su posredno izloeni nasilju ili trpe njegove posledice.
Istovremeno, i kada se pokrene pravni postupak, praksa ukazuje
na ozbiljne tekoe u primeni zakonskih reenja. Javni tuioci najee
se oslanjaju na iskaz rtve kao jedino dokazno sredstvo i u sluaju da
ono izostane, odbacuju krivine prijave zbog nedostatka (drugih)
dokaza (oko 30% svih prijava) (Konstatinovi-Vili i Petrui, 2004;
2007). Gotovo da ne postoji praksa tuilatva da uz krivinu prijavu,
po slubenoj dunosti, pokree tubu za mere zatite od nasilja u
graanskom postupku, to bi obezbedilo distancu rtve i nasilnika
i, mogue, smanjilo njegov uticaj na nju tokom sudskih procesa.
Istraivanja krivine prakse, takoe, potvruju da istrani postupak u
proseku traje od tri do pet meseci i da se prvostepena odluka u krivinom
procesu donese u roku od godinu dana samo u 40% sluajeva, a da je
preovlaujua tendencija blagog kanjavanja, uslovljena i smanjenjem
visine kazni196. Najvie se izrie uslovnih osuda (60%), dok su efektivne

195. Teorijski i praktini koncepti struka koji, bez uvaavanja specifinih karakteristika
nasilja u partnerskoj relaciji, nude terapijske programe za par ili porodicu,
posredovanje (medijaciju) u reavanju sukoba i sline usluge, ne vodei rauna o
poetnoj nejednakosti partnera, o postojeim mehanizmima kontrole i o bezbednosti
rtve.
196. ... nakon izmena Krivinog zakonika iz 2005, za koje nismo mogle nai opravdanje
u aktuelnoj kaznenoj politici u Srbiji; treba napomenuti to da su izmene Krivinog
zakonika iz 2009. ponovo predvidele vie kazne za delo nasilje u porodici, kao i
da su nastale na osnovu amandmana Zatitnika graana, a po predlogu enskih
organizacija.
110 Tanja Ignjatovi

kazne zatvora uglavnom odreene u trajanju koje predstavlja zakonski

minimum. Istie se da ne postoje mehanizmi za ujednaavanje stavova
tuilatva i sudova u pogledu pojedinih elemenata krivinog dela nasilje
u porodici, niti je jednoobraznost postignuta unutar ovih pravosudnih
institucija, te se preporuuje korienje odgovarajuih pravnih instru-
menata za ujednaavanje pravne prakse kao to su obavezna uputstva,
naelna miljenja i druga (Konstatinovi-Vili i Petrui, 2007: 108-
110). Analiza prakse porodino-pravne zatite ukazuje na to da i ovaj
mehanizam nije uvek korien u skladu sa njegovom zakonskom
svrhom, te su procesi trajali due i bili skuplji nego to su potrebe rtava
za zatitom i spreavanjem buduih epizoda nasilja. Postupak u parnici
za zatitu od nasilja u porodici najee su pokretale same rtve, a daleko
manje ovlaeni tuioci organ starateljstva i javni tuilac. Istovremeno,
vie od polovine tuilja nije imalo pravnog zastupnika, retko su koristile
zakonsku mogunost traenja odgovarajuih privremenih mera (iako
je, imajui u vidu injenice, to bilo mogue). Roita su esto odlagana,
a u velikom obimu (39,6%) registrovano je i povlaenje tube (Petrii i
Konstatinovi-Vili, 2008; 2010: 124-126).
U postupku drave prema uiniocu nasilja u porodici primetna je
i tendencija instrumentalizacije rtve (potencijanog svedoka), to
doprinosi njenoj daljoj marginalizaciji. U konceptu po kojem je rtva
korisnik prava, drava, odnosno njeni zakoni i institucije trebalo bi da
budu sredstva putem kojih se ta prava ostvaruju. To pomera teite sa
sprovoenja zakona na stvaranje i primenu zakona i procedura koji
idu u susret pravima i potrebama pojedinca/graanina, ukljuujui
tu i razumevanje specifinosti fenomena i specifinosti drutvenih
grupa (odnosno politiku izbegavanja strukturalnih i institucionalnih
diskriminacija i iskljuivanja) (Dearing, 2005). Kao korisnik prava i
primarni klijent veeg broja slubi, rtva ima pravo na sveobuhvatne i
dobro koordinisane mere, to od slubi zahteva meusobnu koordinaciju
kako bi se izbegli neefikasnost i nedelotvornost koji uslovljavaju
sekundarnu viktimizaciju, koja bi se mogla tumaiti kao specifian vid
institucionalnog nasilja.
Koncept prava rtve (i obaveze drave), baziran na razumevanju
specifinosti fenomena, zahteva promenu nekoliko iroko prihvaenih
 Koordinirani odgovor zajednice 111

pretpostavki, od kojih su neke deklarativno usvojene i kod nas.

(1) Razumevanje nasilja u porodici, ukljuujui tu i nasilje prema
enama u intimnim parnerskim odnosima, bazirano je na konceptu
da se radi o drutvenom (javnom) problemu, a ne o privatnoj ili
porodinoj stvari, to implicira obavezu reagovanja policije i tuilatva
u krivinom postupku, kao i drugih sistema u graanskom postupku.
Iako se rukovode zakonima, diskreciono pravo policije i tuilatva
vrlo je iroko, a od njihove odluke zavisi to da li e se uinjeno delo
procesuirati i po kom zakonu, te su tuilaka i policijska praksa u Srbiji
vrlo neujednaene. Prema izvetaju Udruenja sudija za prekraje,
u periodu od 2004. do kraja prve polovine 2006. godine, na teritoriji
Srbije desilo se 50.127 nasilnih dogaaja kada je intervenisala policijska
patrola: upozorenjem (upuivanje na drugu slubu, savet i sl.) okonano
je 62,4% svih sluajeva, prekrajnom prijavom (zahtevom za pokretanje
postupka) 31,7%, a samo je 6,9% dogaaja rezultiralo podnoenjem
krivine prijave. Razlike u postupanju izmeu policijskih uprava (kojih
u Srbiji ima 27) vrlo su velike (Brki, 2006: 33)197. Iako podaci potvruju
tendenciju porasta prijava za krivino delo nasilje u porodici, kao i
tendenciju poveanog osuivanja198, iz javno dostupnih statistikih
izvetaja199, zbog injenice da se ne belei tip relacije izmeu uinioca i
rtve, nije mogue utvrditi koji je obim nasilja u intimnim partnerskim
relacijama, ali ni to koliko je sluajeva nasilja procesuirano po drugoj
osnovi, odnosno kroz druga krivina dela (Jovanovi i sar, 2009). (2)
Nasilje u partnerskom odnosu (i u porodici) nije izolovani incident ve
sistematsko ponaanje prema partnerki ili prema drugim lanovima
porodice, zbog ega e se verovatno ponoviti u budunosti. Zbog toga
intervencije smirivanja, posredovanja, mirenja, savetovanja i slino,
koje ne uvaavaju disbalans moi izmeu uinioca i rtve i ne lociraju
(iskljuivu) odgovornost za nasilje na uinioca, mogu rtvu izloiti
ponovljenom nasilju (imajui u vidu ciklinu dinamiku i kontinuitet u

197. Na primer, Policijska uprava u Pirotu ima 95,7% upozorenja i samo 1% prekrajnih i
3,3% krivinih prijava, dok Policijska uprava Beograda ima 51% upozorenja, 41,8%
prekrajnih i 8,2% krivinih prijava.
198. ... u 2004. godini bilo je 347 osuenih lica, a u 2008. bilo ih je 1.681 (Republiki
zavod za statistiku);
199. ... izvetaji Republikog javnog tuilatva ili Republikog zavoda za statistiku (u
internet prezentacijama), iji se podaci, meutim, ne poklapaju;
112 Tanja Ignjatovi

ispoljavanju fenomena) i predstavljaju neadekvatne intervencije sistema,

te je nuno primeniti odgovarajue i srazmerne mere koje efikasno
zaustavljaju aktuelno i spreavaju budue akte nasilja. (3) Nasilje u
partnerskoj relaciji nije sukob (interesa i vrednosti, iako i sukob
moe dovesti do nasilnih manifestacija), ve kriminalno delo, za koje je
odgovoran uinilac, zbog ega se zatita rtve sprovodi ograniavanjem,
spreavanjem i sankcionisanjem nasilnog ponaanja (kao primarnom
intervencijom).
Da bi se pretpostavke na kojima poiva sistem zatite razumele,
imajui u vidu broj i otpornost predrasuda vezanih za ovaj femomen
kod rtve i nasilnika, ali i kod velikog dela strune javnosti, nuno je
da one budu jasno koncipirane, objanjene i dostupne u kljunim
dokumentima koja predstavljaju okvir delovanja strunjaka u javnim
i drugim slubama. Kada se zatita od nasilja postavlja kao pitanje
(ljudskih) prava, onda se policijsko-pravosudni sistem mora staviti u
prvi plan zatite i uiniti maksimalno efikasnim i sinhronizovanim,
uz potpunu svest o vanosti podrke drugih sistema (socijalnog i
zdravstvenog, kao i specijalizovanih slubi u okviru nevladinog ili
privatnog sektora), koji akcijom slede odmah po zaustavljanju nasilja i
uspostavljanju sigurnosti/bezbednosti rtve (prvenstveno kroz podrku
i osnaivanje, rehabilitacione i preventivne programe u zajednici).

Potreba za sloenim drutvenim sistemom slubi i intervencija

injenica da nasilje prema enama u intimnoj partnerskoj relaciji i u

prodici predstavlja kompleksan fenomen zahteva strateki prisup koji
je formulisan na jasnom (teorijskom) konceptu, kljunim principima
i ciljevima koji e usmeriti praksu, odnosno procedure i postupke
u svakoj relevantnoj slubi i izmeu njih. To bi trebalo da eliminie
fragmentarnost sistema zaite (siva mesta u postupanju slubi) koja
rtvu izlae riziku, kao i diskreciono pravo profesionalaca, koje ini
praksu neujednaenom i zavisnom od linih i profesionalnih stavova (i
predrasuda). Iako strateki pristup podrazumeva povezanost zakona i
slubi, umreenost (po sebi) ne garantuje pozitivne ili negativne efekte
zatite, jer izmeu strukturalnih obeleja mree ne postoji direktna
 Koordinirani odgovor zajednice 113

pozitivna ili negativna veza (Bulinger i Novak, 2004: 80). Zbog toga
efekat povezivanja slubi i intervencija direktno zavisi od koncepta i
principa na kojima poiva struktura i veze izmeu njih. Otuda neki od
formalizovanih modela postupanja i povezivanja ne pokazuju dovoljno
efekata, dok, nasuprot tome, neke neformalne strukture, koje dele
zajedniko razumevanje problema, nude efikasna reenja. U situacijama
zatite ena od nasilja u partnerskom odnosu i u porodici, umreenost
zakona i slubi trebalo bi na konzistentan nain da obezbedi dve, na
prvi pogled suprotne funkcije kontrolu i podrku, kroz uvaavanje
osnovnih principa mrenog rada (subjekatska pozicija korisnika,
transparentnost i participativnost pristupa, izbegavanje stigmatizacije i
sl.). Umreenost (slubi i pojedinaca) potencijalno pojaava kontrolnu
funkciju, to u situaciji nasilja, odnosno kontrole nasilnika i nasilnog
ponaanja ne predstavlja zloupotrebu. Naprotiv, to smanjuje njegovu
manipulaciju i manevarski prostor za izbegavanje odgovornosti.
Koordinacija reava vane probleme merama kao to su razmena i
meusobno informisanje, usklaivanje aktivnosti, oblasti i teita
rada (kako bi se izbegla preklapanja i siva mesta) i kooperacija klju-
nih aktera u zajednici (Bulinger i Novak, 2004: 117). Kritika taka
umreavanja je saradanja, koja poiva na usaglaavanju koncepata
i stvaranju zajednikog referentnog okvira (uzajamna povezanost
bazirana na zajednikom razumevanju problema). Umreenost
pretpostavlja pluralizam prualaca usluga, te je postojanje standarda
usluga, prualaca i obuke, vaan element sistemskog reenja. Prednosti
koordinacije i saradnje ogledaju se i u podizanju nivoa strunosti,
zajednikoj odgovornosti prema korisnicima, demokratizaciji procesa,
poveanoj efikasnosti, racionalnom korienju resursa u zajednici, ali
i u boljim kapacitetima za reavanje tekih i kompleksnih sluajeva
nasilja, kao i meusobnog neslaganja i potencijalnih konflikata izmeu
slubi i profesionalaca (Pence, 1996; Merhel, 1998, prema Bulinger i
Novak, 2004).
Pregled situacije u evropskim zemljama potvruje da veina nije
uspostavila dovoljno koherentnu vezu izmeu zakonodavne politike
i mera prevencije i zatite koje pruaju druge slube. Posebno se
uoava nedostatak veze izmeu krivinog zakona i mera zatite u
114 Tanja Ignjatovi

graanskim postupcima, izmeu nasilja u intimnim partnerskim

odnosima i regulisanja kontakata sa decom, ali i sa zakonima koji
reguliu zatitu dece, imigrantski status i slino (Hagemann-White,
2006: 23-24)200. Pokazuje se nunim uspostavljanje specifinih i
sveobuhvatnih zakonskih reenja, koja bi ponudila regulaciju u svim
relevantnim pravnim oblastima, regulisala procedure i izvrenja, kao i
obaveze slubi koje postupaju i/ili pruaju usluge. To bi podrazumevalo
definisanje odredbi o interventnim merama (zatitnim, preventivnim
i krivinim), o sigurnosti ena i o postupcima separacije od uinilaca
nasilja, o sigurnosti dece u tom kontekstu, o hitnim (brzim)
intervencijama, merama za kontrolisanje nasilnog ponaanja, kao i
odredbe koje bi regulisale usluge savetovanja i zastupanja, kao i resurse
za to (Hagemann-White, 2006: 25-27).
Kada se radi o sistemu zatite ena od nasilja u porodici u naem
kontekstu, tek je usvojen opti strateki, a u izradi su ostali dokumenti
na nacionalnom nivou, dok aktuelno uspostavljeni sistem u sferi
zakona i intervencija slubi nije sveobuhvatan u odnosu na ciljne
grupe koje predstavljaju najee rtve ovog vida nasilja201 i u odnosu
na razliite oblike nasilja (ukljuujui i taktike sprovoenja kontrole
i moi). Takoe, on ne poiva na jasnim ciljevima i principima
delovanja, zajednikim za sve relevantne sisteme i slube (u javnom
i drugim sektorima). Ne bi trebalo pretpostaviti da svi u sistemu ve
dele zajedniku (slinu) politiku o nasilju jer to ne odgovara realnosti.

200. Celovit zakonodavni pristup moe ponuditi razliita reenja. Na primer, panski
zakon iz 2004. predvia sveobuhvatni pristup u okiru krivinog sistema, kojim se
predviaju specifina istraga, specijalizovano tuilatvo i specifian sud za nasilje
prema enama, a zakonski se reguliu i integracija drugih slubi, socijalna asistencija,
obaveze zdravstvenog sistema u ranoj detekciji i asistenciji rtvama, specijalni
protokoli za primenu brzih mera, posebna obuka strunjaka i sl. Zemlje nemakog
govornog podruja (Nemaka, vajcarska i Austrija) razvijaju sveobuhvatni, holistiki
pristup u okviru graanskog zakona i postupka, stavljajui naglasak na efikasne mere
zatite i ogranienja postupanja nasilnika, krivinu odgovornost za krenje mera,
usluge zastupanja rtava i nadoknadu tete.
201. Zakonska reenja su rodno neutralna i ne garantuju postupanje bazirano na
znanjima o fenomenu. Izmene Krivinog zakonika iz 2009. uvode (novo) suenje
kruga zatienih lica, ograniavajui slubeno postupanje prema bivim partnerima
samo u sluajevima ako ive u zajednikom domainstvu, to pokazuje da predlaga
ne razume kljunu karakteristiku nasilja u partnerskom odnosu da to nije zajedniko
mesto prebivalita, ve emotivna i/ili porodina veza koja postoji izmeu njih.
 Koordinirani odgovor zajednice 115

Iskorak u pravcu definisanja sistema intervencija u oblasti zatite ena

od nasilja u porodinom kontekst zasad predstavlja vojvoanska
strategija202.
Postojei zakoni i postupci institucija nisu meusobno povezani na
nain koji bi garantovao zatitu rtve efikasnim zaustavljanjem nasilja
i primenom drugih mera podrke i osnaivanja, a nema ni dovoljno
slubi, posebno ne specijalizovanih, kao to nema ni standarda za
njihov rad203, postavljenih na konceptu ljudskih prava204 (Kelly and
Dubois, 2008). Vanost principa uvaavanja iskustva i pozicije rtve u
koncipiranju strategije i modela zatite ne bi trebalo da se gubi iz vida u
procesima analize stanja i kreiranja politika.
Jasne procedure i postupci za profesionalce. Da bi se obezbedila
efikasna intervencija slubi u zajednici nuno je definisati elemente koji
omoguavaju preciznost delovanja i razmena kao to su: (a) pedantno
definisani i objanjeni postupci i procedure205; (b) definisani domeni
odgovornosti svake pojedinane slube; (c) jasno i konkretizovano

202. ... iji cilj sadri politiko opredeljenje za uspostavljenje nulte tolerancije na nasilje
u porodici i sve druge oblike rodno zasnovanog nasilja koji se tretiraju kao krenje
osnovnih ljudskih prava. Takoe, po prvi put jedan domai dokument temelji
politiku i mere na specifinim principima zatite od nasilja (postojei dokumenti
uglavnom su bazirani na optim principima, koji predstavljaju preirok okvir). U
sistem zatite ukljueni su svi relevantni elementi za koje je nadlena Pokrajina, ali
upravo tu lei klju ogranienja nadlenosti u odnosu na policijsko-pravosudni
sistem. Zbog toga su velika oekivanja usmerena na Nacrt Nacionalne strategije za
spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama i nasilja u porodici u Republici Srbiji.
203. Autori uglavnom ne diskutuju o teorijskim konceptima na kojima poiva
razumevanje fenomena nasilja niti o politikama i principima koji rukovode
postupanje profesionalaca i pruanje usluga u Centrima za socijalni rad (CSR)
kao najee pominjanim pruaocima usluga podrke za rtve nasilja (videti:
Vukovi, 2006; Jovanovi, 2010). Nedostatak operativnih definicija seksualnog i
rodno zasnovanog nasilja u upitniku za prikupljanje podataka iz CSR je ozbiljna
prepreka za dobijanje valjanih i pouzdanih podataka o fenomenu i uslugama
(videti: Jovanovi, 2010 i komentare koje je uputio Autonomni enski centar, 27.
aprila 2010.).
204. Naprotiv, u prethodnom periodu podrane su i (projektno) finansirane usluge
u zajednici bez preispitivanja koncepta i principa na kojima poivaju, bez
ustanovljenih standarda rada i prethodno obuenog osoblja (Vukovi, 2006).
205. Ovo bi tebalo da olaka postupanje profesionalaca, posebno procese donoenja
odluka u konkretnim situacijama, smanjujui uticaj linih stavova i/ili diskreciono
pravo pri identifikovanju i postupanju, to ukljuuje i politiku obaveznog posta-
vljanja pitanja i odreenog naina beleenja injenica i procena.
116 Tanja Ignjatovi

delegirana odgovornost svakome ko postupa u konkretnom sluaju;

(d) odgovornost svake pojedinane slube za potovanje dogovorenih
procedura i postupaka unutar slube i za potovanje procedura
koordinacije i kooperacije izmeu slubi; (e) precizni naini razmene
informacija unutar i izmeu slubi; (f) centralizovana baza za
prikupljanje, pristup i distribuciju informacija; (g) uspostavljeni naini
za sistematsko i sistematino praenje i proveravanje primene zakona i
dogovorenih postupaka da bi se izbegla siva mesta i da bi se unapredilo
postupanje; (h) standardi za edukaciju, usavravanje i superviziju rada.
Vano je naglasiti to da definisani postupci i procedure po sebi ne
garantuju efikasno postupanje i da istraivanja potvruju da se ponaanje
profesionalaca moe znatno razlikovati od utvrenih standarda i
preporuenih pravila. Iako je koncept pravila rada kritikovan zbog
rigidnosti i determinizma, Hojl (Hoyle)206 konstatuje da ak i rigidna
pravila sadre fluidne elemente koji postupanje usmeravaju u nekom
od moguih pravaca, shodno razlikama u priama razliitih aktera
i nastojanjima profesionalca da sazna ta se zapravo desilo, kao i
da predvidi ta bi se moglo dogoditi u budunosti. Zbog toga je
razumevanje situacije i konteksta, u ijoj osnovi lei i znanje o fenomenu,
od presudne vanosti za uspostavljanje radnih pretpostavki koje e
profesionalca dovesti u vezu sa pravilima rada u svakoj konkretnoj
situaciji (Hoyle, 2000, prema Konstatinovi-Vili i Petrui, 2005).
Dakle, centralno pitanje postupanja je kako se razumeju fenomen i
cilj(evi) zatite207.
Vremenski sled aktiviranja sistema zatite i vrste postupaka pokazuje
se kao kljuni faktor delotvornosti i efikasnosti. Zbog toga, kada se
primarno intervenie preko socijalno-zdravstvenog sistema, procesi
obino traju dugo, a sankcionisanje odgovornosti izostaje ili je neade-
kvatno poinjenom nasilju, izmeu ostalog i zato to ovi sistemi nemaju

206. Hojl ovo zakljuuje na primeru rada policije, ali je, prema mom miljenju, ova
konstatacija univerzalna, odnosno odgovarajua za sve profesije.
207. U ovom pravcu treba navesti da je Nacrt Opteg protokola o postupanju i saradnji
ustanova u sluajevima nasilja u porodici u osnovi dobar poetni dokument,
zasnovan na jasnoj politici i principima delovanja, sveobuhvatan u popisu
nadlenosti slubi (a primeuje se i to da uvaava prethodne pokuaje i iskustva
u koncipiranju slinih dokumenta). Takoe, Posebni protokol Ministarstva zdravlja
Republike Srbije za zatitu i postupanje sa enama koje su izloene nasilju predstavlja
dobar dokument u gore opisanom smislu.
 Koordinirani odgovor zajednice 117

(nikakve ili vrste) mehanizme uticaja na nasilnika, to doprinosi,

vremenom posredovanom, razvodnjavanju problema, zamoru aktera
(posebno rtve) i ojaavanju nasilnika i njegovih manipulativnih
manevara (Polovina, 1997: 146). S druge strane, sama tehnologija
voenja postupka u instituciji i nejasne nadlenosti prenosa informacija
doprinose fragmentarnosti postupanja, a posledica toga nije samo
predugo trajanje procesa (potpuno neodgovarajue tipu problema), ve i
nedostatak uvida u celinu problema. Svaki deo sistema, svaki angaovani
profesionalac obavi odreeni zadatak, a zbir izvetaja i postupaka ne mora
imati stvarne veze sa rtvinim iskustvom, kontekstom, procenom rizika i
potrebom za zatitom. Zato Elen Pens navodi:
Ta tehnologija je takva da su svaije funkcije tako odvojene da niko nikada
ni ne pregleda ceo sluaj. S druge strane, lina ubeenja i implicitne teorije
o nasilju, vrednosno neutralni stav strunjaka i stereotipna praksa esto
utiu na to da profesionalci uju samo ono to potvruje njihovu teoriju:
Tako mi ignoriemo polovnu od onoga to ujemo od ene, jer elimo da
ujemo samo ono to potvruje na nain miljenja. I to radi svaka osoba u
sistemu (Pens, 1996: 181).
Jasni postupci i procedure trebalo bi da doprinesu boljoj zatiti
rtve, ali i dugoronom i efikasnom korienju institucionalnih resursa
(ukljuujui tu i finansijske), kao i zatiti od profesionalne neefikasnosti,
nemoi, stresa i sagorevanja. Nedostatak specifine politike i siste-
mskog pristupa drave vodi nedostatku procedura za postupanje slubi i
profesionalaca. U naem kontekstu mogue je nai veliki broj ilustracija
za ove nedostatke (na nivou pojedinanog sluaja i na nivou postupanja
slubi i saradnje izmeu njih), ali ne i sistematske (statistike) podatke
na osnovu kojih bi se uticalo na dravnu politiku i donosioce odluka. Na
primer, u dve treine policiji prijavljenih dogaaja nasilja u porodinom
kontekstu, osim upozorenja policijske patrole, nema drugih intervencija
(Brki, 2006: 33), a nemogue je ustanoviti koliko je puta pre toga policija
istim povodom ve dolazila u porodicu (i da li je intervenisala (samo)
upozorenjem, iako je oigledno to da prethodno upozorenje nije imalo
nikakvog efekta); da li je informaciju o dogaaju prenela nadlenom
Centru za socijalni rad; da li su se rtve (po savetu) obratile Centru za
socijalni rad, zdravstvenoj ili specijalizovanoj slubi za podrku; da li
se rtva, koliko puta i kome obraala pre nego to je prvi put pozvala
118 Tanja Ignjatovi

policiju i ta je tom prilikom uraeno na njenoj zatiti i zaustavljanju

nasilja. Uvid u pojedinane sluajeve potvruje da profesionalci ee
slede institucionalne procedure koje imaju svoje nedostatke (i informiu
rtvu o onome to nije mogue uiniti), nego to zastupaju njihove
interese pronalaenjem naina kako da se obezbede zatita i sigurnost.
U ovom pristupu postoje velike razlike izmeu lokalnih sredina u
Srbiji, kao i primeri uspenog lokalnog koordiniranja i saradnje slubi i
profesionalaca.

Planiranje i praenje implementacije politike i sistema zatite

Uspostavljanje nove politike, paradigme i sistema zatite i prevencije

nasilja prema enama u partnerskom i porodinom kontekstu zahteva
smisleni proces planiranja, implementacije politike i praenja efekata.
Pregled literature i iskustava upuuje na to da su promene u politici i
implementaciji odluka (policy proces) retko rezultat linearnog procesa
(Porter, 1995; Todorovic, 2008: 22-4)208, odnosno aktivnosti izolovanih
aktera i diskretnih dogaaja. U relnosti najee ne postoji jedna opcija
i irok politiki konsenzus oko nje, a i samo definisanje problema i
njegove vanosti moe biti vrlo razliito sa aspekta razliitih aktera u
procesu. ee se radi o procesima izrazite interakcije izmeu bar tri
toka aktivnosti: definisanja problema, sugerisanja reenja i dolaenja
do politikog konsenzusa, a promene se deavaju kada ova tri toka
konvergiraju209. Autori naglaavaju da usvajanje i implementacija

208. Faze koje vremenski i tematski slede jedna za drugom i koje prepoznaju:
identifikovanje problema, stavljanje/dovoenje problema na dnevni red, razvoj
predloga javne politike, usvajanje i implementaciju politike, kao i evaluaciju
implementacije i uticaja politika. Autori s pravom navode da je ovaj proces previe
racionalan i linearan, tako da teko reflektuje realne procese, koji su mnogo vie
neureeni, nesistematini i pod politikim nabojem.
209. Od onih koji podstiu procese donoenja javnih politika oekuje se da pitanje/
problem stave/dovedu na dnevni red, da privuku panju donosilaca odluka i da
budu katalizatori politikog konsenzusa. Istraiva javnih politika stoga mora
imati dinamian pristup prezentaciji informacija u mrei interaktivnih snaga
(koje ukljuuju viestruke resurse i informacije, kompleksne relacije moi i
promenljive institucionalne aranmane) i koristiti specifine i mnoge aktivnosti
u svakom toku kako bi se poveala mogunost uticaja na promene (istraivanje
i istraiva moraju da prihvate vanost procesa zagovaranja promene, iako su to
najee spori i dugi procesi).
 Koordinirani odgovor zajednice 119

politike zahtevaju vie od analize problema i moguih reenja, to je

takoe i organizacijski i politiki proces. On bi trebalo da obezbedi
i ukljui i unutranja, lokalna znanja i metode, kao i metode za
posredovanje informacija i reenja irokom krugu lokalnih aktera, sa
kojima se uspostavljaju komunikacija, poverenje i pozitivan uticaj
(Porter and Hicks, prema Porter, 1995). Odnosno, proces kreiranja i
usvajanja politike ne bi smeo da bude proces iskljuivog preuzimanja
spoljanjih znanja i metoda kroz gotova reenja drugih zemalja,
ali ni implementacija reenja koja su ponudili domai eksperti
bez ukljuivanja relevantnih aktera210, ne samo onih koji e biti
implementatori politike, ve i onih (graana i interesnih grupa) na
koje se politika direktno odnosi. Takoe, ovaj proces mora da bude
otvoren, jer se kontekst kontinuirano menja, pojavljuju se novi i nestaju
neki stari akteri, menjaju se informacije, a nova saznanja trae da budu
integrisana u planove i politiku implementacije. On mora da ukljui
proces prikupljanja informacija i praenja implementacije usvojenih
mera i efekata koje one imaju na definisan problem kako bi se sistem
intervencija stalno usavravao i modifikovao u odnosu na drutvenu
realnost, narastajue potrebe korisnica/ka i efekte primenjenih mera.

210. Iako veinu dokumenata izrauju radne grupe, u naem su kontekstu ovi
procesi (najee) izrazito zatvoreni do pojave nacrta dokumenta, a procesi javne
diskusije uglavnom nemaju nikakvog uticaja na finalni dokument. U tom smislu,
moda je najtipiniji primer ekskluzivnosti procesa u izradi stratekih dravnih
dokumenata onaj u okviru ve pominjanog projekta Borba protiv seksualnog i
rodno zasnovanog nasilja (MRSP i UNDP). Iako je izbor konsultanata bio kroz
javni konkurs, zbog sloenosti analiza i preporuka koje e posluiti kao osnova
za kreiranje dravne politike, za izmene i dopune postojeih zakona, unapreenje
profesionalne prakse, evidencije i obuke profesionalaca, ovaj je proces morao biti
bolje zamiljen i iroko inkluzivan.
120 Tanja Ignjatovi

Peto poglavlje
POSTUPANJE PROFESIONALACA U SITUACIJAMA
NASILJA PREMA ENAMA: EMPIRIJSKA ANALIZA

U ovom delu u predstaviti rezultate istraivanja gde se problemu na-

silja prema enama u intimnoj partnerskoj relaciji i u porodinom
kontekstu pristupa s aspekta intervencije u zatiti i organizaciji slubi
u zajednici koje se bave ovom problematikom. Konceptualni okvir za
empirijsku analizu baziran je na teoriji kontrole putem prinude i Dulut
modelu intervencije i predstavlja proveru uslova i mogunosti imple-
mentacije kljunih pretpostavki i principa ovog teorijskog koncepta i mo-
dela u naim uslovima. Polazna taka sagledavanja mogunosti primene
izvornog modela je analiza postojee prakse u jednoj lokalnoj zajednici,
kao i sagledavanje tekoa u implementaciji principa na kojima je model
intervencije baziran. Izabrano je pet kljunih principa koji usmeravaju
praksu profesionalaca, a koji bi se mogli aplicirati i u naim okolnostima,
bez obzira na nedostatak jasne politike i stratekih opredeljenja drave i
javnih slubi, kao i na nedostatak odreenih interventnih mera.

Metodoloki okvir istraivanja

U prethodnom poglavlju prikazana su dva sveobuhvatna modela zatite

ena od nasilja u intimnim partnerskim relacijama. Predstavljene
su kljune karakteristike konteksta i uslova u Srbiji i ukazano je na
znaaj prilagoavanja modela lokalnim prilikama. U svetlu navedenih
paradigmatskih okvira i teorijskih shvatanja, kao i rezultata istraivakih
nalaza, u ovom poglavlju u prikazati deo rezultata istraivanja koje
sam realizovala tokom 2008. godina u Gradskoj optini Lazarevac, u
tenji da doprinesem razvijanju efikasnog sistema intervencije slubi
u zajednici u zatiti ena od nasilja u partnerskim relacijama. Ovaj
osnovni cilj istraivanja dopunjava nastojanje da se sagleda mogunost
usmeravanja intervencija utemeljenih na jasnom konceptu i principima
koji objedinjuju delovanje svih relevantnih slubi.
 Koordinirani odgovor zajednice 121

Naznaeni osnovni cilj istraivanja konkretizovan je kroz dva

posebna cilja: (1) Sagledavanje aktuelnog postupanja slubi u zajednici
i efekata tog postupanja kroz prizmu kljunih principa Dulut modela
intervencije; (2) Kreiranje revidirane verzije Dulut modela primerene
specifinostima konteksta u Srbiji.
U odnosu na postavljene ciljeve, istraivaki zadaci su konkretizovani
kroz: (a) kreiranje matrice za procenu postupanja profesionalaca i
efekata koje to postupanje ima na zatitu rtve, na osnovu teorijskih
pretpostavki i principa Dulut modela intervencije; (b) sprovoenje
empirijske analize i provere aktuelnog postupanja strunjaka preko
analize strune dokumentacije; (c) analizu slinosti i razlika izmeu
postupanja definisanog modelom i postupanja u realnoj praksi; (d)
postavljanje osnovnih odrednica optimalnog modela koordinirane
intervencije slubi u zajednici u zatiti ena od intimnog partnerskog
nasilja i nasilja u porodici.
Sprovedeno istraivanje poiva na pretpostavkama: (a) da je za
efiksano postupanje profesionalaca nuno razumevanje fenomena,
odnosno da primena odreenog (opteg) postupka nije dovoljna ako
u njegovoj osnovi ne stoje jasne teorijske pretpostavke i principi koji
orijentiu postupanje; (b) da nema efikasnog postupanja ako nije jasno
odreeno ta se i na koji nain procenjuje u konkretnom sluaju nasilja,
u kakvoj vezi su procene sa odlukama i postupcima profesionalaca i kako
se razmenjuju informacije izmeu slubi da bi se uspostavila kompletna
slika o kompleksnom fenomenu i da bi se sprovela koordinirana akcija
slubi u zajednici.
Metod istraivanja. Empirijsko sagledavanje tekue prakse u ovoj
oblasti sprovedeno je korienjem kvalitativnih i kvantitativnih metoda
kao komplementarnih. Kvalitativni postupci, zbog svojih osnovnih
karakteristika pogodni su za istraivanja eksplorativnog i fenomenolokog
tipa (Halmi, 2001: 83-90; Sheppard, 2004). Eksplorativno primenjeno
istraivanje omoguava prikupljanje poetnih obavetenja u oblasti koja
je nedovoljno istraena kako bi se omoguilo produbljeno razumevanje
fenomena i razvijanje daljih istraivanja (Fern, 2001: 5-7, prema uri,
2007: 31). U odnosu na istraivaka pitanja, kvalitativni tip analize
usmeren je na dubinski sadraj i razumevanje smisla i znaenja (ta
122 Tanja Ignjatovi

i kako, pre nego koliko), ali omoguava i naknadnu kvantifikaciju

podataka. Takoe, u ovom tipu istraivanja koristi se teorijski repre-
zentativan uzorak, manjeg obima, a veliina i nain uzorkovanja
direktno su podreeni izuavanom problemu. Za prikupljanje podataka
najee se koriste razliite forme opservacije, intervjua i analize
tekstualnog materijala. Odreivanje jedinice analize, kodiranje i
dekodiranje podataka, uz njihovu interpretaciju, predstavlja najsloeniji
posao kvalitativne analize. To od istraivaa zahteva obazrivost kako
bi se izbegle najee zamerke ovom tipu istraivanja subjektivnost
dobijenih podataka i pristrasnost analize i interpretacije (Baro, 2006;
uri, 2007; Halmi, 2001; Sheppard, 2004).
Uzorak istraivanja. Uzorak istraivanja ini dokumentacija o 53
sluajeva partnerskog nasilja iz porodinog konteksta, nastala u tri
slube Policijska stanica, Centar za socijalni rad i Dom zdravlja211, koje
u naim okolnostima predstavljaju prvu liniju intervencije u zatiti
od nasilja u porodici. Istraivanjem je obuhvaen period od poetka
2007. do septembra 2008. godine, a izvedeno je u Gradskoj optini
Lazarevac212. U odnosu na analizirane sluajeve nasilja uspostavljen je
paralelni uzorak213 koji ine strunjaci iz ove tri slube, koji su postupali
po prijavi/otkrivanju nasilja u partnerskoj relaciji u definisanom
vremenskom periodu, a koji predstavljaju lokalni neformalni tim za
koordinaciju akcija zatite i prevencije u Gradskoj optini Lazarevac.
Istraivaki postupci i procedure primene postupaka i tehnika.
Istraivaki postupci ukljuili su kombinaciju tehnika: (1) Analizu strune
dokumentacije, u okviru koje su izvedeni postupci: (a) kategorizacija
dokumenata i (b) kvalitativna analiza sadraja dokumenata, zasnovana
na matrici indikatora za procenu postupanja; i (2) Ispitivanje miljenja

211. Dokumentacija iz Policijske stanice bila je sastavni deo dosijea o sluaju u Centru
za socijalni rad (puni naziv slube je Gradski centar za socijalni rad Odeljenje
u Lazarevcu, ali u koristii skraenu verziju naziva). U okviru Doma zdravlja
obuhvaena su dokumenta dve organizacione jedinice Sluba hitne pomoi i
Dispanzer za mentalno zdravlje.
212. Gradska optina Lazarevac je jedna od devet optina u Srbiji u kojoj je Autonomni
enski centar od 2005. godine realizovao program sistematske obuke profesionalaca
iz svih relevantnih slubi i program podrke razvijanju lokalnog modela koordinacije
akcija u zatiti od nasilja u porodinom kontekstu (u okviru projekta Poveimo
zajednicu).
213. Na ovaj nain ostvaren je i princip triangulacije uzorka/ispitanika i tehnika, vaan
za kvalitativni tip istraivanja i (relativno) male uzorke.
 Koordinirani odgovor zajednice 123

profesionalaca koji su primenjivali institucionalne procedure zatite od

nasilja u porodici, a koje je ukljuilo dve istraivae tehnike: (a) anketni
list i (b) fokus-grupnu diskusiju, kao koplementarne, ime je postignuto
proirenje dobijenih nalaza.
Metode obrade podataka. Kvantitativna analiza obuhvatila je jedno-
stavne statistike metode obrade, utvrivanje distribucije frekvencija,
izraunavanje mera centralne tendencije (aritmetika sredina, medijana
i mod), mere varijabilnosti podataka (standardna devijacija i raspon),
kao i sloene metode obrade za utvrivanje valjanosti matrice za
procenu postupanja profesionalaca, analiza glavnih osa (Principal Axis
Factoring) sa fiksiranih pet faktora, sa kosom rotacijom (Promax) i
klaster analiza.

Karakteristike identifikovanih sluajeva nasilja u intimnom

partnerskom odnosu: propratni nalazi koji informiu

Iako karakteristike 53 sluajeva nasilja prema enama u partnerskim

relacijama nisu bile cilj empirijske analize, opte karakteristike rtava i
nasilnika (na osnovu zabeleenih podataka iz analizirane dokumentacije)
ukazuju sledee: (a) sve rtve su enskog pola, a svi uinioci su mukarci;
(b) najea starosna kategorija ena je izmeu 31 i 40 godina (50%) i
izmeu 41 i 50 godina (33,3%), a starost uinioca najee izmeu 41
i 50 godina (38,2%) i izmeu 31 i 40 godina (35,3%); (c) u odnosu na
obrazovni status, u obe kategorije najvie je osoba sa zavrenom srednjom
kolom ili do osnovnog obrazovanja (meu mukarcima je dva puta vie
osoba sa srednjim obrazovanjem treeg ili etvrtog stepena u odnosu na
obrazovnu strukturu ena); (d) ene su u 53% sluajeva nezaposlene (za
ene je karakteristian privremeni karakter zaposlenja, a neke od njih
su ranije gubile posao zbog nasilnog ponaanja njihovih partnera), dok
su mukarci dva puta ee zaposleni od partnerki (87,6% mukaraca
bilo je zaposleno); (e) u odnosu na brani status najvie je partnera u
braku (79,2%), razvedenih ili u procesu razvoda (11,3%) i u vanbranoj
zajednici (9,4%); (f) gotovo sve porodice (94,3%) imale su decu: u 52%
sluajeva partneri imaju dvoje dece, u 18% sluajeva troje i u istom
procentu vie od troje dece (u dva sluaja po petoro dece), od ega u
70% sluajeva maloletnu decu; g) u 94,3% sluajeva prostor u kojem ive
pripada partneru ili njegovoj porodici.
124 Tanja Ignjatovi

U odnosu na osnovne karakteristike nasilja, u analiziranoj doku-

mentaciji pronaeni su podaci: (a) u odnosu na oblike nasilja, u svim
sluajevima registrovano je fiziko i psihiko nasilje, dok je ekonomsko
nasilje zabeleeno u 24,5% sluajeva, seksualno nasilje u 7,5%, a pretnja
ubistvom u 30,2% sluajeva; (b) telesne povrede (aktuelne ili prole)
za koje je pribavljena (postoji) dokumentacija zabeleene su u 26,4%
sluajeva; (c) nasilje je trajalo izmeu jedne i pet godina u 35,8% sluajeva,
izmeu est i deset godina u 9,4% i vie od 10 godina u 15,1% sluajeva;
(d) specifinost situacije nasilja (ili registrovani faktori rizika) u odnosu
na svojstva/karakteristike ena ukljuila je: psihike smetnje ena
(est sluajeva), invaliditet dece (tri), invaliditet ene (dva), trudnou
ili nasilje neposredno po poraaju (tri), alkoholisanost ene (jedan),
strana dravljanka (jedan); (e) specifine okolnosti nasilnika ukljuile
su: alkoholisanost (17 sluajeva), neuspeno leenje od alkoholizma
(pet), psihijatrijsko leenje (etiri), osuivan (dva), bavi se kriminalnim
radnjama (dva), policijski slubenik (dva), uestvovao u ratovima 90-
tih (jedan), osoba sa invaliditetom (jedan); (f) registrovano je da su
deca prisustvovala nasilju u 56% sluajeva, a da su zadobila povrede u
18%; (g) nasilje je bilo usmereno i na druge srodnike, najee na majke
rtvi (17% sluajeva); (h) registrovanu situaciju nasilja pratilo je enino
naputanje kue (devet sluajeva), izbacivanje ene iz kue (tri), smetaj
u Sigurnu kuu (jedan); (i) aktuelne situacije nasilja komplikovane su i:
pretnjom vatrenim i hladnim orujem (est), pretnjom ili realizovanom
otmicom dece (dva) i krenjem sudskih mera zatite od nasilja (jedan).
Dakle, opis karakteristika rtve i uinioca nasilja, kao i karakteristika
nasilnih situacija, ukazuje na njihovu ozbiljnost i teinu, jasno upuujui
na koji nain je mo distribuirana u partnerskoj relaciji.

ANALIZA ADMINISTRATIVNIH ASPEKATA

DOKUMENTACIJE O NASILJU U PARTNERSKOM ODNOSU

Za 53 sluajeva partnerskog nasilja pregledano je 417 dokumenata i 50

beleaka214: dokumentacija Policijske stanice registrovana je za 30 od 53
identifikovana sluaja (56,6% uzorka, 128 dokumenata); u Centru za

214. Beleke o sluaju u Kartonima o pacijentima u Dispanzeru za mentalno zdravlje i

beleke o praenju korisnika/ca u Listu za praenje u Centru za socijalni rad.
 Koordinirani odgovor zajednice 125

socijalni rad obraivana su 47 sluaja (88,7% uzorka, 254 dokumenata

i 32 beleke); u Domu zdravlja registrovana je dokumentacija za 13
sluajeva (24,5%, 35 dokumenata i 18 beleaka).
Kategorizacija dokumenata. Administrativna sudbina sluaja usta-
novljena je pregledom dokumentacije koja je kategorisana u odnosu
na tip dokumenta i vremenske intervale izmeu odreenih procesnih
radnji zabeleenih u dokumentima. Sva dokumenta iz dosijea, u
okviru svake od slubi, svrstana su u etiri kategorije, oznaene kao tip
dokumenta, i to: ulazna, procesna, izlazna i dokumenta praenja. Ova
logika klasifikacija dokumenata uspostavljena je na osnovu procesnih
radnji: identifikovanje, utvrivanje, planiranje, sprovoenje i praenje
mera i intervencija, ukljuujui tu i saradnju izmeu slubi u zajednici.
Svaki tip dokumentacije sadri najmanje jedan ili vei broj dokumenata
razliite vrste215. Oekivalo se da e najvei broj dokumenata o
sluaju biti sainjen (ili prikupljen) u Centru za socijalni rad, posebno
u procesnoj fazi i u fazi praenja. Za potrebe istraivanja, izlazna
dokumenta klasifikovana su kao: interna (sva izlazna dokumenta koja
upuuju na intervenciju unutar slube, a za koju je nadlena sluba216)
i eksterna izlazna dokumenta (kojima sluba pokree interventnu
meru koja angauje drugu slubu i/ili je u funkciji pravnog procesa, bez
obzira na to to ovo ne mora da znai i konkretan pravni ishod217).
Drugi administrativni aspekt dokumentacije odnosio se na
utvrivanje vremenskih intervala imeu etiri osnovne procesne radnje,
odnosno etiri tipa dokumenata, u svakoj od slubi i za sluaj u celini,
a na osnovu zabeleenih datuma na dokumentima u dosijeu. Dakle,
utvrivanje trajanja procesuiranja sluaja kao znaajnog indikatora
efikasnosti zatite i efikasnosti rada slubi realizovano je preko serije
vremenskih intervala definisanih na sledei nain: (a) interval (broj
dana) izmeu prvog ulaznog dokumenta i poslednjeg procesnog

215. ak i kada dokument odreenog tipa nije naen u dosijeu o sluaju, jasno je da je
on morao postojati, ili kao pisani dokument/beleka ili kao usmena informacija, a
njegov nedostatak pre govori o manjkavosti beleenja, auriranja i/ili arhiviranja
dosijea nego o nepostojanju informacije, radnje ili odluke.
216. Primeri: poziv da se javi policijskom slubeniku zaduenom za nasilje, privoenje
u Policijsku stanicu, pisano upozorenje nasilniku, savetodavni ili psihoterapeutski
rad sa rtvom ili nasilnikom i sl.
217. Primeri: prekrajna ili krivina prijava, tuba za mere zatite, izvetaj sudu ili
tuilatvu, izvetaj o pruenoj zdravstvenoj usluzi sa kategorijom povrede i sl.
126 Tanja Ignjatovi

dokumenta; (b) interval izmeu poslednjeg procesnog i prvog izlaznog

dokumenta; (c) interval izmeu prvog izlaznog i poslednjeg dokumenta
praenja; (d) interval izmeu prvog ulaznog i prvog izlaznog dokumeta;
(e) sumarni vremenski interval za svaki procesuirani sluaj.
Zapaanja o karakteristikama dokumentacije, evidencije i arhiviranja
podataka. Tokom procesa pregleda i analize dokumentacije uoila
sam postojanje nekoliko optih problema: (a) ne postoji kategorija u
institucionalnoj evidenciji za ovu vrstu problematike, zbog ega se
sluajevi partnerskog nasilja u svakoj slubi podvode pod postojee
institucionalne kategorije218; (b) ne postoje propisani specifini formulari
i/ili formati za dokumentovanje sluajeva nasilja u porodinom
kontekstu, odnosno u slubama se koriste opti formulari i formati koji
ne sadre zahteve za prikupljanje specifinih podataka i za izvoenje
specifinih procena o nasilju, na osnovu kojih bi se donosile odluke o
intervencijama; (c) uoen je i problem povezivanja podataka pohranjenih
u arhivama razliitih slubi, jer ne postoji zajednika (centralna) baza
podataka o ovim sluajevima, iako je osnovna pretpostavka postupanja
multidisciplinarni i multisektorski rad (Ignjatovi, 2008, 2009a).
Broj i vrsta analiziranih dokumenata. Podaci ukazuju na to da je
devet od 10 identifikovanih sluajeva partnerskog nasilja u definisanom
periodu procesuirano u Centru za socijalni rad, svaki drugi je registrovan
u Policijskoj stanici, a tek svaki etvrti sluaj iz uzorka pojavio se u
Domu zdravlja.
Policijska dokumentacija (30 od 53 sluajeva) ini 56,5% ukupnog
uzorka sluajeva i 30,7% uzorka dokumentacije. Prema tipu dokumenata
u policijskoj dokumentaciji najvie je izlaznih dokumenata (42,2%, za
28 od 30 sluajeva), to ini visok procenat od 93,3% svih u policiji
obraivanih sluajeva, ali istovremeno predstavlja samo 52,8% izlaznih
intervencija policije u posmatranom uzorku. Primenjene intervencije
ine 30 mera internog karaktera (pored izjava na zapisnik i usmenih
upozorenja, est privoenja, tri zadravanja, dva sluaja oduzimanja
oruja) i 24 eksternog karaktera, odnosno 13 krivinih prijava i 11
prekrajnih prijava (registrovano je i est Zapisnika o prijemu krivine
prijave, na osnovu kojih se ne moe zakljuiti da li je ona realizovana).

218. Na primer, poremeeni porodini odnosi ili neka od dijagnostikih kategorija

(akutna stresna reakcija, depresivna ili anksiozno-depresivna reakcija i slino).
 Koordinirani odgovor zajednice 127

U policijskoj stanici nije registrovan nijedan dokument praenja219. Za

sedam sluajeva (23,3%) postoji dokumentacija o prijavljivanju nasilja i
aktivnosti policije pre definisanog vremenskog perioda (u pet sluajeva
jedanput i u dva sluaja dva puta), to ukazuje na recidiv nasilja,
odnosno potvruje da nasilje nije zaustavljeno prethodnom policijskom
intervencijom.
U Centru za socijalni rad vodi se dokumentacija za 47 od 53 registrovana
sluaja partnerskog nasilja, to ini 88,7% celokupnog uzorka. Kao to
je oekivano, ova sluba proizvodi najvei broj dokumenata (60,9%
ukupnog uzorka). Najvie je procesnih dokumenata (42,5%), a zatim
izlaznih (35%), dok je najmanje registrovano dokumenata o praenju (32
beleke, samo za 11 sluajeva)220. U odnosu na vrstu izlaznih dokmenata,
u 32 sluajeva primenjene su interne mere (56 dokumenata), dok su za
24 sluajeva (to ini 51,1% uzorka iz Centra i 45,3% ukupnog uzorka)
primenjene mere eksternog karaktera (33 dokumenata), izmeu ostalih
i devet tubi za mere zatite od nasilja u porodici i pet krivinih prijava
podnetih tuilatvu221. U Centru je registrovano 10 sluajeva (21,3% u
ovoj slubi, a 18,9% ukupnog uzorka) koji su se obraali za pomo i pre
definisanog vremenskog perioda (est sluajeva jednom, a etiri sluajeva
dva puta), a organizovano je i 10 konferencija sluaja (21,3% uzorka).
U dve organizacione jedinice Doma zdravlja registrovano je 35
dokumenata i 18 beleaka za 13 sluajeva iz ovog uzorka (24,5%).
Najvei broj dokumenata je izlaznog tipa, najee Izvetaji o pruenoj
zdravstvenoj pomoi (19 dokumenata)222. U dokumentaciji Doma
zdravlja javlja se i specifinost u vezi sa ponovljenim registrovanjem

219. Na osnovu podataka iz dokumentacije ne moe se izvesti zakljuak da praenja

sluaja nije bilo. Naprotiv, policijski slubenik aktivno uestvuje u praenju situacije
i efekata preduzetih mera u saradnji sa strunim radnicama Centra za socijalni rad,
kroz dnevne aktivnosti i aktivnosti mobilnog tima, ali se ove aktivnosti ne vide
u slubenim belekama policije.
220. I ovde vai komentar pominjan u vezi sa razlikom izmeu obavljenih i zabeleenih
aktivnosti strunjaka.
221. Ostale mere izlaznog karaktera vezane su za druge sudske postupke, razvod braka,
poveravanje dece, samostalno vrenje roditeljskih prava, izdravanje i slino.
222. Specifino, u nekim sluajevima su lekari u slubi Hitne pomoi uz Izvetaj o
pruenoj zdravstvenoj usluzi popunjavali i Formular za dokumentovanje nasilja
u porodici, konstruisan u okviru Zdravstvenog programa Autonomnog enskog
centra, koji sadri vei broj podataka i procena u vezi sa nasiljem, korisnih za dalje
aktivnosti (tretman) u zdravstvenoj ustanovi, ali i za druge slube.
128 Tanja Ignjatovi

sluaja. Naime, 11 ena/klijentkinja (84,6%) ovoj slubi obraalo se i pre

perioda definisanog istraivanjem (pet sluajeva jedanput, tri sluaja
dva puta, a po jedan sluaj tri, etiri i ak pet puta), ali u dokumentaciji
i belekama iz tog perioda nije bilo konstatacija o nasilju.
Pregled broja i vrste dokumenata ukazuje na prisustvo velikog broja
dokumenata o sluajevima, posebno u Centru za socijalni rad (kao
posledica zahteva internih procedura), to predstavlja optereenje
za strunjake i trai racionalizaciju. Ono to ohrabruje (i izdvaja ovu
zajednicu po efikasnosti zatite u odnosu na druge) jeste znatan broj
policijsko-pravosudnih intervencija, koje iniciraju i/ili u njihovom
dokumentovanju aktivno uestvuju sve tri slube. Meutim, problem
blagovremenog prepoznavanja (signalizirajue situacije) nasilja i dalje je
prisutan, kao i problem procene rizika od opasnosti ponavljanja nasilja,
to ukazuje na pravac u kojem bi trebalo usavravati intervencije slubi
u ovoj zajednici (Ignjatovi, 2008, 2009a).
Vremenski intervali. Izraunavanje vremenskih intervala izmeu
procesnih radnji u jednoj slubi i ukupnog trajanja procesuiranja sluaja
imalo je za cilj da se ustanovi koliko je (proseno) potrebno vremena
da bi se prikupili i obradili podaci na osnovu kojih se donose odluke
o postupcima iz nadlenosti ove tri slube, kao jedan od indikatora
efikasanosti zatite rtve i efikasnosti rada slube. Bilo je mogue
izraunati vremenske intervale izmeu procesnih radnji za 90,6%
praenih sluajeva partnerskog nasilja. Rezultati ukazuju na to da se
najvei broj sluajeva procesuira u periodu do tri meseca, i to: 20,8%
u trajanju do dve nedelje, 12,5% u trajanju od mesec dana i 35,4% u
trajanju do tri meseca.
Najefikasnija, kao to se i oekivalo zbog prirode posla, jeste Policija.
Polovinu svih prijavljenih sluajeva ta sluba obradi istog ili u trajanju
do jednog dana. Srednja vrednost prvog vremenskog intervala je osam
dana. Period izmeu procesnih i izlaznih radnji u Policiji takoe je
relativno kratak prosena, korigovana vrednost223 je sedam dana, a
maksimalno zabeleeno trajanje je 25 dana. Kada se rauna broj dana

223. Pokazalo se da u svakoj slubi postoji jedan-pet sluajeva sa izrazito dugim (vie
od 100 dana) periodom procesuiranja. Uraunavanje ovih vremenskih intervala
bitno utie na statistike pokazatelje. Zbog toga je odlueno da se korekcija mera
centralne tendencije i varijabiliteta uradi izdvajanjem svih sluajeva u kojima su
vremenski intervali prelazili 100 dana.
 Koordinirani odgovor zajednice 129

koji su potrebni za policijsko postupanje (od ulaznog do izlaznog

dokumenta), prosena korigovana vrednost je 8,43 dana, polovina
sluajeva ima izlazni epilog u roku od tri dana, a maksimalno trajanje
procesa pre izlazne mere je 36 dana.
U Centru za socijalni rad vremenski intervali izmeu ulaznih,
procesnih i izlaznih radnji oekivano su dui zbog prirode procesa i
poslova. Dugi vremenski intervali za praenje sluaja ovde su poeljni,
odnosno predstavljaju pozitivne indikatore u odnosu na karakteristike
problema. Prosean vremenski period izmeu ulaznih i procesnih
radnji u korigovanim vrednostima je 31 dan, polovina sluajeva obradi
se u trajanju do 22 dana, a maksimalno trajanje je do tri meseca (89
dana). Izmeu procesnih i izlaznih radnji protekne proseno 11 dana, a
najdue trajanje je 90 dana. U etiri sluajeva registrovano je da Centar
primeni mere intervencije internog karaktera odmah po ulasku
sluaja i dok traju radnje procene. Prosena vrednost praenja sluaja
je 67 dana224. Dakle, srednja vrednost trajanja procesa u Centru za
socijalni rad je 31 dan, polovina procesa obavi se u trajanju do 22 dana,
a maksimalno trajanje strunih procena do odreivanja intervencija je
98 dana. Samo u est sluajeva ovaj period bio je dui od tri meseca.
U Domu zdravlja registrovani vremenski intervali izmeu ulaznih
i izlaznih dokumenata oekivano su kratki, jer su intervencije slube
Hitne pomoi realizovane u istom danu. Takoe, vremenski intervali
oekivano su dui kada je u pitanju aktivnost Dispanzera za mentalno
zdravlje, kojem se rtve javljaju/upuuju u postupcima procene ili
praenja efekata tretmana, tako da trajanje od dva meseca ne predstavlja
indikator neefikasnosti zatite ili neefiksnosti rada, ve pripada odgova-
rajuim karakteristikama procesa.
Sa aspekta efikasne zatite rtve, centralno pitanje je kako obezbediti
hitnost ili skraeni postupak i kako pokriti period izmeu prijave
nasilja i prve intervencije koja zaustavlja nasilje i obezbeuje da se ono
vie ne ponovi. Profesionalci iz tri slube u Lazarevcu uspevaju da u
velikom broju sluajeva skrate i/ili svedu na minimum vremenske
intervale izmeu procesnih radnji unutar i izmeu slubi, ali je
oigledno to da nedostaju sistemska reenja, slina onima koje poznaju
prakse dobrih modela (Pence, 1996; Logar, 2009).
224. Prema dostupnoj evidenciji, od osam sluajeva, polovina je praena najmanje dve
nedelje, a najdue zabeleeno praenje trajalo je godinu dana.
130 Tanja Ignjatovi

Zapaanja o postupanju profesionalaca

na osnovu analize administrativnih aspekata dokumentacije

Iskustva dobrih modela postupanja u situacijama nasilja u partnerskim

relacijama upuuju na vanost evidencije i dokumentacije i na znaaj
prikupljanja podataka, njihove analize i razmene informacija izmeu
svih relevantnih slubi u cilju postizanja holistikog i sveobuhvatnog
pristupa zatite (Falk and Helgeson, 1999). Na osnovu dokumentacije
o sluajevima partnerskog nasilja, pronaene u arhivama tri slube u
Gradskoj optini u Lazarevcu, ne moe se sa sigurnou tvrditi da se radi
o ukupnom broju prijavljenih i registrovanih sluajeva (u definisanom
vremenskom periodu). Ovo nije stvorilo problem samom istraivanju225,
ali predstavlja problem, i s aspekta institucionalnog funkcionisanja i s
aspekta zatite korisnica.
Tekoe u evidentiranju i arhiviranju. Postojanje kategorije nasilje u
porodici ili, jo specifinije, kategorija nasilje u intimnoj partnerskoj
relaciji, nasilje prema deci i nasilje prema starijim lanovima
porodice, ne samo da je mogua ve je i nuna institucionalna praksa.
Kako u mnogim porodicama postoje multipli, istovremeno prisutni
problemi, pitanje kategorizacije je vano, osetljivo i kompleksno,
posebno s aspekta utvrivanja mesta i znaaja problema nasilja u
ukupnoj problematici porodice. Nain evidentiranja i dokumentovanja
trebalo bi da odgovori na zahtev/potrebu da se sauvaju informacije
o razliitim problemima/potrebama jedne osobe (ukljuujui tu i
probleme/potrebe koji nastaju za osobe sa kojima je ona u relaciji ili
sa kojima deli zajedniko domainstvo, npr. za decu ili za roditelje i
srodnike ene koja je rtva partnerskog nasilja). Takoe, moralo bi da
bude jasno to da li se i kako odreuje centralni (i/ili primarni) problem
pojedinca/porodice, njegov izvor/uzrok i ko su pogoene osobe, kao
i to da li se izmeu razliitih problema/potreba uspostavljaju veze, koje
su prirode te veze i od ega one zavise.
Iako naredna zapaanja ne vae za postupanje profesionalaca iz ovog
(selektovanog) uzorka, vano je imati ih u vidu, jer predstavljaju praksu
u mnogim slubama/zajednicama u Srbiji. Primeujui tendenciju
profesionalaca da zatitu od nasilja vezuju za porodicu kao celinu, a

225. ... s obzirom na karakteristike uzorkovanja u istraivanjima kvalitativnog tipa i u

odnosu na osnovni cilj ovog istraivanja;
 Koordinirani odgovor zajednice 131

ne za lanove porodice (jednog ili vie, u razliitim konstelacijama), te

da tako, uvajui porodinu celinu, propuste da na adekvatan nain
zatite lana/lanove, sklona sam upotrebi konstrukta nenasilna
porodina jedinica, koji oznaava sve nenasilne lanove porodice kao
porodinu celinu koja uiva zakonsku zatitu naspram nasilnog lana
porodice. Ovaj konstrukt takoe zahteva da se u sluaju postojanja vie
od jednog nasilnog lana porodice razmatra njihov meusobni odnos
i mogui uticaj. Ovo je posebno vano u razmatranju zlostavljanja ili
zanemarivanja koje ine majke u odnosu na decu u kontekstu nasilja
koje njihovi partneri ine prema njima (Enos, 1996; Stark, 2000).
Kada je u pitanju nasilje u partnerskim relacijama u porodinom
kontekstu, postoji tendencija profesionalaca da se ono podvodi pod
posledicu nekog drugog problema koji ima porodica ili njen lan, ali
ne uvek na dosledan i na nain koji bi bio nezavisan od pola uinioca.
Kada je u pitanju muko nasilje, onda se ono esto smatra posledicom
alkoholizma, druge vrste zavisnosti/opsesije ili posledicom nepovoljnih
situacionih okolnosti, to usmerava intervenciju u odreenom pravcu
(npr. leenje od zavisnosti umesto drugih sankcija za uinjeno nasilno
delo), ali doprinosi i relativizaciji i umanjivanju znaaja uinjenog
nasilja (opravdavanje, poveana tolerancija i sl.). Kada je u pitanju
nasilje ena, posebno nasilje koje one ine prema deci, ono se najee
ne sagledava u kontekstu nasilja partnera kojem je ena izloena, a jo
manje kao posledica specifinih taktika koje koristi nasilnik (indirektno
zlostavljanje) ili specifinih strategija preivljavanja rtve (Ignjatovi,
2004; 2006d).
Postojanje odgovarajue kategorije problema vano je za sve tri
slube ija je dokumentacija analizirana, jer to bitno odreuje vidljivost
fenomena, svest o njegovoj rasprostranjenosti i vezama sa drugim
problemima, ali direktno utie i na intervencije slubi. Istovremeno,
nepostojanje ove kategorije oteava jednostavnu i brzu selekciju sluaja
(pojedinanog i itave grupe), njihovu analizu, laku kvantitativnu
obradu (po relevantnim aspektima) i statistiki prikaz podataka, koji bi
mogao da se koristi u razliite svrhe (Ignjatovi, 2006c).
Nedostatak specifinog formulara ili formata za beleenje injenica,
procena i intervencija slubi (specifinog u odnosu na fenomen i u
odnosu na slubu) direktno utie na nestandardnost postupanja i
132 Tanja Ignjatovi

uslovljava deo propusta koji nastaju u procenama i intervencijama, a

koji bi se mogli izbei standardizovanjem postupaka i beleenja, uz
odgovarajuu obuku za primenu. Ova vrsta intervencija morala bi da
bude deo sistemskog prilaza problemu od strane kreatora dravne i
institucionalne politike. Zapravo, kreiranje Dulut modela intervencije
zapoelo je analizom dokumentacije slubi i konstatacijom da ona
ne sadri, ne samo informacije koje je o dogaaju dala ena/rtva,
nego ni profesionalne konstatacije (procene, odluke i zakljuke), koji
omoguavaju efikasnu reakciju i zatitu (Pence, 1995; 1996; Pence and
McDonnell, 1999).
Nepovezani podaci o nasilju u partnerskoj relaciji u arhivama
razliitih slubi stvaraju bar tri vrste potencijalnih problema: (a) u
odnosu na korisnice/klijentkinje koje vie puta, u razliitim slubama,
moraju da ponove iste osnovne podatke, ponovo ih preivljavajui,
to predstavlja sekundarnu viktimizaciju; (b) nije mogue preuzeti,
uslovno reeno, opte, zajednike podatke o sluaju; (c) oteano je
praenje realizacije intervencija. U radu profesionalaca i slubi javljaju
se nepotrebna ponavljanja i preklapanja informacija, koje istovremeno
ostaju izolovane u slubi, to onemoguava kompleksno (iz ugla
razliitih disciplina i slubi) sagledavanje, odluivanje i praenje sluaja.
Povezane i/ili deljene informacije izmeu slubi pokazale bi koji su
podaci procene i koje intervencije nedostajui, to bi usmerilo slube ka
reviziji postupanja u konkretnom sluaju, ali i ka izmenama procedura
koje reguliu nain rada.
Ono to proces arhiviranja i upotrebe arhiviranih podataka u
naem kontekstu posebno oteava jeste injenica da se dokumenacija
vodi i uva u tampanoj formi, dok se elektronske evidencije uglavnom
koriste za olakano dolaenje do evidencione oznake arhiviranog
dokumenta226. Na ovaj nain praenje konkretnog sluaja kroz sis-
tem, kao i praenje fenomena mogu biti oteani, jer zavise od broja
(ukljuenih) strunjaka, veliine slube/organizacione jedinice, odno-

226. Elektronske evidencije za pretragu sluajeva voene su prema internim pravilima,

to na jo jedan nain oteava povezivanje sluajeva koji se procesuiraju u razliitim
slubama. Na primer, u Centru za socijalni rad evidencija se vodi preko imena
identifikovanog/primarnog klijenta/kinje (u sitauciji nasilja to je najee rtva). U
Policijskoj stanici sluaj se evidentira preko imena uinioca prekraja ili krivinog
dela, a u Domu zdravlja preko imena pacijenta, to u situaciji nasilja moe biti i ime
rtve i ime nasilnika (zavisno od slube).
 Koordinirani odgovor zajednice 133

sno od (ukupnog) broja identifikovanih sluajeva nasilja u zajednici.

Ono to na sistem evidentiranja, dokumentovanja i arhviranja
podataka o nasilju u partnerskom odnosu ini razliitim od sistema
uspostavljenog u izvornom modelu jeste nedostatak pravila/uputstava
koje je informacije neophodno dobiti i razmeniti od i izmeu svake
nadlene slube (Falk anf Helgeson, 1999). Informacije o sluajevima
se u Dulut modelu uvaju centralizovano, to omoguava njihovu
dostupnost profesionalcima, uz istovremeno obezbeivanje njihove
poverljivosti. Model je definisao precizan tok kretanja komunikacije i
informacija, a praksa je potvrivala da su loe odluke najee dolazile
usled nedostatka informacija ili nedostatka njihove razmene (Pence,
1995: 51-57; Falk anf Helgeson, 1999).
Broj, tip dokumenata i vremenski intervali izmeu procesnih radnji.
Ovi administrativni aspekti postupanja profesionalaca i rada slubi
dobrim delom zavise od sistemskih reenja, ali je na njih mogue uticati
i internim uputstvima o postupanju strunjaka, kao i internim
sporazumima izmeu slubi i profesionalaca u lokalnoj zajednici, to
zaheva njihovu dodatnu motivaciju, posveenost i istrajnost.
Tenzija izmeu broja (obima) i kvaliteta (sadraja) dokumenata o
nasilju u porodinom kontekstu jedno je od vanih pitanja diskusije
nalaza istraivanja. Ona zahteva da se osmisli nain za prikupljanje
optimalnog broja podataka, u okviru najmanjeg mogueg broja
dokumenata, odnosno da se smanji postojee administriranje, a da se
istovremeno zabelee svi kljuni podaci svih procesnih radnji kako bi
se poveao kvalitet procena i odluka, ali i kako bi se omoguili efikasno
praenje i nadzor postupanja. Takoe, blagovremeno prepoznavanje
situacije nasilja, pre nego to ena postane spremna da ga prijavi policiji,
ili prepoznavanje formi psihikog nasilja koje ne sadri fiziko nasilje
i/ili povrede, kao i procena stepena rizika od ponavljanja nasilja jesu
intervencije koje zahtevaju budua usavravanja. U jednoj reenici, tri
posmatrane slube, a posebno Centar za socijan rad, proizvode veliki
(ukupni) broj dokumenata, ali analiza njihovog sadraja upuuje na
nedostatke beleaka o vanim aspektima procene, odluka i postupaka.
Ovaj problem sasvim realistiki sagledavaju i profesionalci u Lazarevcu,
nudei i predloge za promene.
134 Tanja Ignjatovi

Pregledana dokumentacija ukazuje na to da svi identifikovani

sluajevi partnerskog nasilja nisu procesuirani u sve tri slube227. Imajui
u vidu to da je razmena informacija izmeu slubi nuna i u funkciji
prevencije i u funkciji zatite, trebalo bi da slube ustanove jasna pravila
u vezi sa postupcima razmene informacija o sluaju, uz potovanje
zakonskih obaveza o razmeni linih i naroito osetljivih linih podataka
korisnica/ka (nuni pristanak rtve, a u odreenim uslovima prenos
informacija i bez pristanka) (Falk anf Helgeson, 1999; Gifard, 2000;
Douglas, et. al, 2003; Ignjatovi, 2009c)228.
Precizno beleenje intervencija (mera i usluga) i beleenje aktivnosti
o praenju sluaja omoguili bi da se uspostavi veza izmeu ulazne i
izlazne intervencije svake slube. Ovo bi bio i specifian vid praenja
kvaliteta rada profesionalaca i slubi, koji bi doprineo kumuliranju
iskustava o situacijama nasilja koje su teke i/ili problematine za
razumevanje, odluivanje i postupanje. Isto tako, to bi omoguilo da se
izgrade interne strategije slubi, da se planiraju obuke i specijalizacije,
da se pripreme specifina uputstva i predvide mogua reenja.
Istovremeno, to bi umanjilo rizik za profesionalno postupanje (rizik od
greke i rizik za bezbednost profesionalaca). S aspekta rtve, preciznost
beleenja spreila bi da sluaj ostane nepokriven intervencijama, da
se mere izreene uiniocu ne nadziru, da se rtve upute na druge sube,
bez povratne informacije i organizovanog praenja efekata. Sistematsko
beleenje informacija o sluaju i intervencijama stvorilo bi znanje o
efikasnim (kao i o potpuno neefiksanim) merama, to bi omoguilo i
smisleno delovanje u pravcu predlaganja zakonskih izmena i dopuna,
odnosno kreiranja efikasnijih zatitnih mera. Beleenje ovih radnji i
efekata trebalo bi da bude olakano formularima specifinog sadraja,
koji istovremeno upuuju i vode ka potrebnim odlukama i radnjama i
olakavaju njihovo registrovanje (Pence and McDonell, 1999).

227. Postoji vie razloga za to: nije bilo potrebe za specifinom intervencijom (npr.
zdravstvenom), rtva se nije obratila i ne eli intervenciju policije, jedna od slubi
napravila je procenu da rtvu i/ili uinioca nije nuno uputiti na druge slube i
slino.
228. Pravila o razmeni podataka uspostavljaju se na osnovu Zakona o zatiti podataka
o linosti i zakonskih reenja u sektorskim zakonima i pravilnicima/kodeksima o
postupanju slubi. Autonomni enski centar je na osnovu postojeih zakonskih
reenja i odredaba Evropske povelje o ljudskim pravima (l. 8.) izradio dokument
Uputstva o razmeni podataka o linosti u kontekstu porodinog nasilja, u kojima se
navode okolnosti u kojima je dozvoljena razmena podataka bez pristanka lica.
 Koordinirani odgovor zajednice 135

Uvid u dokumentaciju o sluajevima koji su procesuirani u periodu pre

definisanog229 znaajan je s aspekta efikasnosti zatite rtve i efikasnosti
rada profesionalaca, a implicitno potvruje i rezultate analize sadraja
dokumentacije, koji ukazuju na to da su standardizovanje i obuka za
procenu rizika i odreivanje intervencija u skladu sa ovim procenama,
vetina koju treba stalno usavravati. Zajedniki rad (koordinacija
i kooperacija) slubi, postojanje jasnih uputstava za procene i iri
dijapazon obavezujuih mera zatite najvaniji su faktori za postizanje
efikasnosti i smanjenja recidiva nasilja.
O vremenskim intervalima za procesuiranje sluajeva teko je
zakljuivati van konteksta konkretnog sluaja. Ipak, specifinost
fenomena upuuje na opta pravila, potvrena iskustvom, da vremenski
interval od prijave nasilja do njegovog zaustavljanja i uspostavljanja
kontrole/sankcije koja e spreiti budue epizode treba da bude to krai.
U najveem broju posmatranih sluajeva vremenski interval izmeu
razliitih procesnih radnji bio je relativno kratak, oekivano krai kod
Policije i neto dui u Centru za socijalni rad, zbog razlike u zadacima
i prirode poslova. Procesuiranje je bre i lake u svim sluajevima
gde je bilo fizikog nasilja, posebno vidljivih telesnih povreda ili
specifinih oteavajuih okolnosti (alkoholisanost, zloupotreba oruja/
orua, svedoci i sl.). Imajui u vidu to da se radi o intervencijama koje
prethode sudskim procesima, koji e (zavisno od vrste) trajati due, ima
osnove za razmatranje mogunosti za dalju racionalizaciju trajanja tih
procesa, posebno u vezi sa duinom peroda za procenu. Skraeni i hitni
postupci i privremene sudske mere deo su reenja, te bi trebalo razraditi
i usaglasiti pravila za njihovu sistematsku primenu.
U tom smislu, znaajnom smatramo uoenu praksu preduzimanja
zatitnih mera u nadlenosti ovih slubi odmah po prijemu sluaja (dok
traje procena), jer to ukazuje na razumevanje vanosti brze (hitne)
intervencije i trebalo bi da postane redovna praksa. Imajui u vidu

229. Uoena su tri tipa uzroka ove pojave: (a) sluaj je prvi put identifikovan pre 2007.
godine, ali je aktuelan i u posmatranom periodu; (b) sluaj je ranije evidentiran u
jednoj od slubi zbog nekog drugog problema (npr. u Domu zdravlja zbog smetnje
u mentalnom funkcionisanju, kada nasilje nije identifikovano ni kao problem ni
kao uzrok mentalnih smetnji, ili se porodica u Centru za socijalni rad pojavljivala
zbog materijalnih problema, razvoda i sl.); (c) u sluaju je postupano po prijavi
nasilja, ali preduzete mere nisu dovele do njegovog zaustavljanja, te se ono ponovilo,
a sluaj se vratio slubama.
136 Tanja Ignjatovi

specifinosti fenomena, pre svega potencijalno veu ugroenost rtve

po prijavi nasilja i njenu izloenost nasilniku zbog injenice da dele
isti prostor i ranije uspostavljene odnose i uloge, namee se potreba
za: (a) maksimalnim skraenjem trajanja procesne obrade (prijema,
poetnih i usmerenih/proirenih procena); (b) definisanjem intervencija
zatite u toku procesa procene i sudskih procesa; (c) maksimalnim
produenjem perioda efikasnog praenje sluaja, ak i onda kada rtva
ne pristaje na, ili odustaje od, sudskih procesa i drugih podravajuih
aktivnosti institucija, naroito ako za to postoje zakonom predviene
mogunosti (npr. ovlaenja Centra za socijalni rad u odnosu na
brigu o deci). U nedostatku zakonom predvienih mera, nuno je da
predstavnici slubi koriste sva procesna i zakonska ovlaenja, kao i
struni i kreativni potencijal za kombinovanje postojeih mera. Neke
od radnji za kontrolu situacije i nasilnog ponaanja nisu sloene i
zahtevne, a omoguavaju korisne efekte i za rtvu i za profesionalce,
stavljajui ih u proaktivnu poziciju, to umanjuje njihov oseaj nemoi
i nezadovoljstva. Istovremeno, upravo nedostatak specifinih zakonskih
reenja ini profesionalnu praksu i zatitu rtava neujednaenom, te
bi budua nastojanja trebalo usmeriti ka dosezanju (ve postojeih)
pozitvnih reenja (Logar 2005, 2009; Hagemann-White, 2006).
Da bi zatita od nasilja bila adekvatna, nuno je postii identifikaciju
problema u ran(ij)oj fazi nasilja, u periodu kada nasilje nije poprimilo
drastine forme ponaanja, iscrplo resurse rtve i ostavilo teke
posledice po njeno fiziko i psihiko zdravlje ili uslovilo druge probleme
lanova porodice. Stoga bi obaveza prepoznavanja (skreening) nasilja
u Centrima za socijalni rad i u Domovima zdravlja, kao i obuka za
procenu stepena rizika u sitaciji nasilja, bile nune intervencije u okviru
sistemskih reenja.
Definisanje standarda za primenu odgovarajuih mera (koje poz-
naju svi modeli dobre prakse)230, obaveznost beleenja i obaveznost
primene mera (odnosno, nezavisnost od linog stava profesionalca),
ukljuujui tu i preventivne mere zatite odmah po prijavi nasilja kako
bi se spreilo da se delo ponovi dok traje procena ili da uinilac utie
na rtvu tako da ona ne donosi odluke u svoju korist, samo su neka od

230. Popis indikatora i kriterijuma koji ukazuju na vrstu intervencije koju profesionalac
i sluba treba da primene, zavisno od teine dela, posledica, rizika, ponavljanja dela
prema istoj ili prema drugim osobama i slino.
 Koordinirani odgovor zajednice 137

reenja koja pripadaju modelima dobre prakse. Tako, preporuka za sve

tri slube bila bi da se identifikuju sve mere zatite, posebno one koje
se odnose na kontrolu i nadzor ponaanja nasilnika, koje mogu da se
primene nezavisno od intervencija drugih slubi kako bi se uspostavio
komplementaran i koherentan sistem zatite bezbednosti (svih) rtava
dok traju procene u institucijama, ali i dok traju sudski procesi. Ovo je
vano kako bi se u domaoj strunoj javnosti izbegla rairena predrasuda
da zatita rtve zavisi od mogunosti da se ona sa decom izmesti
iz svog doma, ukljuujui tu i smetaj u Sigurne kue. Ne samo da je
ovaj nain zatite nepravian u odnosu na rtvu i nepotreban u svakoj
situaciji nasilja, ve on moe da poslui i kao izgovor profesionalcima za
neinjenje i nekorienje postojeih zakonskih reenja.

KONSTRUKCIJA I PROVERA VALJANOSTI MATRICE ZA

PROCENU POSTUPANJA PROFESIONALACA

Koncipirajui model postupanja u situacijama zatite od nasilja u

intimnim partnerskim relacijama na teoriji o nasilju kao kontroli putem
prinude kojom se ostvaruje dominacija, i uzimajui u razmatranje
kljune principe za usmeravanje dobre prakse u zatiti rtve nasilja,
deriviranih iz osnovnih pretpostavki i principa Dulut modela,
primenljivih i u naem kontekstu bez obzira na razlike u postojeoj
politici i zakonodavnoj sferi, napravljn je popis indikatora koji slede iz
pet kljunih principa zatite. Svaki od pet principa definisan je preko
dva do pet elemenata, a svaki element reprezentovan je jednim do est
indikatora (Tabela br. 1).
Aktuelna analiza sadraja strune dokumentacije sledila je
matricu od 30 indikatora, koji su procenjivani u odnosu na est
moguih kategorija odgovora: da (podatak postoji); ne (podatak ne
postoji); delimino (podatak je delimino zastupljen, uoava se namera,
nije dovoljno specifikovan/ist); ne moe procena (iz svega to je u
dokumentu zapisano ne moe da se proceni prisustvo specifinog
podatka); nije relevantno (za slubu ili za sluaj ovaj podatak nije
relevantan, sluba nije nadlena za te vrste procena ili mera; sluaj ne
zahteva tu vrstu procene ili mere); neto drugo (nijedan ponueni tip
odgovora nije odgovarajui). Kategorije odgovora predloene su na
osnovu logike analize varijeteta, ali je terenski rad pokazao da su one,
Tabela broj 1: Prikaz sadraja matrice za procenu postupanja profesionalaca

Principi Elementi

A. Imenuje manifestacije i smer nasilja.

1. Zatita sigurnosti
rtve je prioritet
intervencije slubi.
B. Procenjuje stepen opasnosti/rizika.

C. Povezuje rizik od ponovljenog nasilja sa pozicijom dece.

D. Planira sigurnosne mere.

2. Sve intervencije J. Navodi/opisuje disbalans moi izmeu rtve i uinioca.

slubi treba da uzmu u
obzir nejednakost moi
izmeu rtve i nasilnika. K. Razume/uvaava disbalans moi.

E. Prepoznaje/imenuje posebno opasna ponaanja nasilnika.

F. Upotrebljava i/ili predlae slubi dostupne restriktivne mere.
3. Nasilnik je G. Upuuje/predlae zakonske sankcije.
iskljuivo odgovoran za
nasilno ponaanje. H. Primenjuje/predlae stroe mere kod ponovljenog nasilja.

I. Prati ponaanje uinioca.

L. Intervencijama zaustavljeno nasilje.

4. Fokus intervencija je M. Zatiene sve rtve.

na zaustavljanju nasilja. N. Trajanje procesa.
O. Trajanje praenja sluaja.

P. Proaktivan stav u sardanji sa drugim slubama.

5. Koordinacija
izmeu slubi koje su
odgovorne da preduzmu
mere zatite rtve i
intervencije prema
uiniocima nasilja nuna R. Zajednike akcije sa drugim slubama.
je pretpostavka uspeha.

S. Postoje i potuju se interna pravila za koordinaciju u postupanju izmeu slubi.

231. Zvezdicom (*) su obeleene varijable koje nisu iitane iz sadraja dokumentacije.
Indikatori
I.1. uzima izjave pojedinano
I.2. navodi konkretno ponaanje
I.3. upotrebljava jasan renik
I.4. jasno navodi smer akcije
I.5. uvaava/navodi doivljaj rtve
I.6. uvodi vremenski kontekst
I.7. pravi procenu bezbednosti/rizika
I.8. povezuje procenu rizika sa buduim ponaanjem
I.9. veza rizika za majku sa odnosom nasilnog roditelja i deteta
I.10. identifikuje mogunost manipulacije/nasilja preko dece
I.11. podrava rtvu da napravi sigurnosni plan
I.12. navodi indikatore moi/nemoi i zloupotrebe moi
I.13. dovodi u vezu indikatore moi sa vrstom predloga i intervencija
I.14. ne okrivljuje rtvu i/ili ne opravdava nasilnika
I.15. ne tretira ih kao jednake
I.16. prepoznaje/imenuje posebno opasna ponaanja nasilnika
I.17. upotrebljava i/ili predlae dostupne restriktivne mere
I.18. upuuje/predlae zakonske sankcije
I.19. primenjuje/predlae stroe mere kod ponovljenog nasilje
I.20. vri sistematsko praenje i nadzor
I.21. kontaktira rtvu i proverava njen doivljaj
I.22. intervencijama zaustavljeno nasilje
I.23. zatiene sve rtve
u danima*
u danima/mesecima*
I.24. trai informacije od drugih slubi
I.25. dostavlja informacije drugim slubama
I.26. upuuje na druge slube
I.27. uestvuje u zajednikom planiranju intervencija
I.28. uestvuje u zajednikom sprovoenju intervencija
I.29. uestvuje u zajednikom praenju i proceni efekata
I.30. organizuje i/li uestvuje u konferencijama sluaja
Protokol o saradnji zabeleena interna pravila o postupcima i procedurama*
140 Tanja Ignjatovi

u odnosu na karakteristike analizirane dokumentacije, previe speci-

fine, odnosno da se prilikom obrade mogu saeti/redukovati na tri
kategorije odgovora (bez gubitaka znaenja) na sledei nain: (a)
saimanje odgovora da i delimino; (b) saimanje odgovora ne i ne moe
procena; (c) saimanje odgovora nije relevantno i neto drugo (Ignjatovi,
2008; 2010a).
Valjanost konstrukta na osnovu kojeg je sainjena matrica sa
30 indikatora, koji predstavljaju operacionalizaciju kljunih principa
u zatiti rtve, a na osnovu koje je obavljena procena postupanja
profesionalaca (analizom dokumentacije), proveravana je faktorskom i
klaster analizom. Cilj analize bio je da se ustanovi da li inicijalni model
ima potporu u dobijenim empirijskim podacima.
Analizom glavnih osa ekstrahovano je osam faktora (po Gutman-
Kajzerovom i Katelovom kriterijumu). Prvih pet faktora objanjavaju
oko 50% varijanse, redom, pre rotacije, prvi faktor 21,1%, drugi 10,2%,
trei 7,4%, etvrti 6,0% i peti 4,4% varijanse (Tabela br. 2). Faktori
su rotirani u Promax poziciju, a na osnovu matrice sklopa i matrice
strukture Promax faktora dobijen je raspored i zasienje stavki u odnosu
na pet faktora.

Tabela br. 2. Faktorska analiza matrice za procenu postupanja varijansa

faktora i obuhvat varijanse
varijansa % kumulativni
faktora varijanse %
1 6.342 21.140 21.140
2 3.058 10.193 31.333
3 2.223 7.411 38.744
4 1.802 6.008 44.752
5 1.333 4.444 49.196

Prvi faktor zasien je stavkama koje predstavljaju operacionalizaciju

potovanja principa koordinacije izmeu slubi (5. princip), a posebno
se odnosi na element zajednike akcije slubi (zajednika procena
i planiranje, sprovoenje i praenje mera). Znaajno zasienje na
prvom faktoru javlja se i kod elementa predlae/primenjuje stroe
mere kod ponovljenog nasilja, za koje je inicijalno pretpostavljeno
 Koordinirani odgovor zajednice 141

da odraava potovanje principa da je za nasilje iskljuivo odgovoran

uinilac (3. princip)232. Naknadno svrstavanje ovog elementa je u skladu
sa konceptom da se kontrolom, restrikcijom i sankcijom nasilnog
ponaanja moe postii zatita rtve u kontekstu zajednike procene, a
pre svega praenja efekata preduzetih aktivnosti. Dakle, sadraj prvog
faktora oigledno odraava tendenciju zajednikog (koordiniranog
i kooperativnog) rada profesionalaca iz relevantnih slubi, koji
omoguava sagledavanje sluaja u celini, iz vie aspekata, iz perspektive
vie slubi i u vremenskom kontinuitetu (sabiranjem informacija), to
olakava donoenje odluka, posebno onda kada se radi o dugotrajnom
ili ponovljenom nasilju.
Drugi faktor odgovara prepoznavanju rizika za budua nasilna
ponaanja kao osnove planiranja sigurnosti/zatite rtve, okupljajui
indikatore procene bezbednosti, odnosno stepena ugroenosti rtve,
procene rizika po enu usled kontakta njenog nasilnog partnera sa
decom, procenu disbalansa izmeu moi rtve i nasilnika (kao rizika
za zatitu) i identifikovanje posebno opasnih ponaanja nasilnika. Uz
ovu grupu idu i indikatori koji ukazuju na postojanje tendencije da se
uspostave veze izmeu procena rizika i buduih ponaanja nasilnika, kao
i varijabla koja se odnosi na aktivnost profesionalaca u pruanju pomoi
rtvi da napravi sigurnosni plan (za buduu zatitu). U inicijalnom
modelu varijable iz drugog faktora bile su rasporeene u elemente tri
principa: zatita sigurnosti rtve, nejednakost moi i odgovornost
nasilnika. Uvidom u sadraj indikatora u izdvojenim elementima (iz tri
inicijalna principa) koji zasiuju drugi faktor potvruje se zajednika
osnova njihovog sadraja radi se o indikatorima procene razliitih
vrsta rizika (u odnosu na kontekst rtve, nasilnika i njihove relacije,
posebno na one aspekte relacije koji ostaju aktuelni i po razdvajanju
partnera, kao to je odnos sa decom). Uspostavljanje veze izmeu
procene razliitih rizika i pretpostavki o buduem ponaanju nasilnika
(na osnovu teorijskih znanja o nasilju u partnerskim relacijama i
iskustava u postupanju), sa planom zatite, pre svega sa sigurnosnim

232. Faktorska analiza potvrdila je previd u logikoj analizi: primena stroih mera za
ponovljeno nasilje je odgovornost profesionalaca, a ne uinioca dela (to potvruju
i dobro koncipirana zakonska reenja koja profesionalcima nalau da se ponavljana
nasilja stroe kanjavaju, npr. ve pominjano reenje u austrijskom Drugom Zakonu
o zatiti od nasilja).
142 Tanja Ignjatovi

planom za rtvu, ali i sa interventnim merama slubi koje bi trebalo

da zatite rtvu i da spree budua nasilna ponaanja, zbog ega je
vano prikupljanje podataka u vremenskom kontekstu (a ne iskljuivo o
aktuelnom dogaaju), jeste jedan od najteih zadataka za profesionalce,
ali istovremeno i pretpostavka uspene zatite i uspenog postupanja.
Trei faktor odgovara konstruktu razumevanje fenomena nasilja,
jer ga zasiuju varijable koje se odnose na elemente imenovanje
manifestacija i smera nasilja (1. princip) i element razume/uvaava
disbalans moi (2. princip). Sadraj varijabli ukazuje na prisustvo
tendencija u ponaanju profesionalaca da dogaaj i kompletnu situaciju
nasilja opisuju jasnim (razumljivim) renikom, navodei konkretno
ponaanje (pre nego teorijske konstrukte nejasne sadrine ili profil
linosti umesto profila ponaanja), navodei smer nasilne akcije
(ko je prema kome nasilan, pre nego upotrebu termina koji upuuju
na dvosmernost, npr. svaa, tua), uvaavajui doivljaj rtve (bez
umanjivanja, normalizovanja ili ignorisanja opisa ponaanja i emocija
rtve), odnosno bez okrivljavanja rtve i bez opravdavanja nasilnog
ponaanja. Ovo upuuje na to da profesionalac razume razlike u poziciji
i u moi izmeu rtve i nasilnika, te da ih nee tretirati kao jednako
odgovorne za nasilni dogaaj, to e odrediti razliite postupke i mere u
odnosu na svakog aktera.
etvrti faktor, zaustavljeno nasilje i uspostavljena kontrola
budueg ponaanja nasilnika, odreuju indikatori zaustavljanje
nasilja/zatita svih rtvi (4. princip postupanja) i indikatori u vezi sa
elementom praenje i provera ponaanja uinioca (3. princip)233.
Veza ovih indikatora moe se objasniti injenicom da je zaustavljanje
(aktuelnog) nasilja, odnosno spreavanje ponavljanja incidenta, blisko
povezano sa sistematskom kontrolom/nadzorom ponaanja uinioca,
uz istovremeno kontaktiranje rtve i proveravanje njenog doivljaja
(promene) ponaanja nasilnika. Dakle, ovaj faktor potvruje koncept da
su zatita rtve i (organizovana, spoljna) kontrola ponaanja nasilnika u
bliskoj relaciji, kao i da predstavljaju nuan uslov zaustavljanja aktuelnog
i spreavanja buduih dela nasilja.
Peti faktor odraava proaktivnost srunjaka u sardanji i primeni
restrikcija i sankcija prema uiniocu nasilja, a visoko ga zasiuju varijable

233. Ponovo se potvruje da je (budue) ponaanje uinioca u vezi sa intervencijama

kontrole, a ne (samo) sa specifinim karakteristikama njegovog ponaanja.
 Koordinirani odgovor zajednice 143

koje se odnose na upuivanje/predlaganje zakonskih sankcija za uinjeno

delo i/ili upotreba/predlaganje restriktivnih mera u nadlenosti slube u
odnosu na nasilna ponaanja (3. princip), u kombinaciji sa varijablama
koje pripadaju elementu proaktivan stav u saradnji sa drugim
slubama (5. princip), a odnose se na traenje i dostavljanje informacija
od i ka drugim slubama, kao i na upuivanje rtve i nasilnika na
druge slube. Bitna odrednica ovih aktivnosti je proaktivnost, koja
naglaava samoinicijativno postupanje profesionalaca u prikupljanju i
razmeni podataka, jer ove akcije u naem kontekstu nisu uvek zakonski
obavezujue, neka od postojeih reenja nisu na najbolji nain regulisala
razmenu ili se ne primenjuju na sistematian i dosledan nain.
Dakle, ovaj nalaz pokazao je valjanost matrice (zasnovane
na teorijskom konceptu) za procenu postupanja profesionalaca u
situacijama nasilja prema enama u kontekstu partnerske relacije.
Istovremeno, na osnovu empirijskih nalaza opravdana je revizija
matrice (Tabela br. 3).

Tabela broj 3 Poreenje izmeu inicijalne i faktorske strukture matrice

Inicijalna struktura matrice Faktorska struktura matrice

2. FAKTOR: Prepoznavanje rizika za budua nasilna

1. Zatita sigurnosti rtve je prioritet intervencije
slubi.
A. Imenuje manifestacije i smer nasilja
B. Procenjuje stepen opasnosti/rizika
C. Povezuje rizik od ponovljenog nasilja
sa pozicijom dece
D. Planira sigurnosne mere
ponaanja i pravljenje sigurnosnog plana
(B) Procenjuje stepen opasnosti/rizika
(C) Povezuje rizik od ponovljenog nasilja sa
pozicijom dece
(J) Navodi/opisuje disbalans moi izmeu rtve i
uinioca
(D) Planira sigurnosne mere
(E) Prepoznaje/imenuje posebno opasna ponaanja
nasilnika

2. Sve intervencije slubi treba da uzmu u obzir

nejednakost moi izmeu rtve i nasilnika. 3. FAKTOR: Razumevanje fenomena nasilja
J. Navodi/opisuje disbalans moi izmeu rtve i (A) Imenuje manifestacije i smer nasilja
uinioca (K) Razume/uvaava disbalans moi
K. Razume/uvaava disbalans moi
144 Tanja Ignjatovi

Inicijalna struktura matrice Faktorska struktura matrice

3. Nasilnik je iskljuivo odgovoran za nasilno

ponaanje.
5. FAKTOR: Proaktivnost u saradnji i primeni
E. Prepoznaje/imenuje posebno opasna ponaanja
restrikcija i sankcija
nasilnika
(F) Upotrebljava i/ili predlae slubi dostupne
F. Upotrebljava i/ili predlae slubi dostupne
restriktivne mere
restriktivne mere
(G) Upuuje/predlae zakonske sankcije
G. Upuuje/predlae zakonske sankcije
(P) Proaktivan stav u saradnji sa drugim slubama
H. Primenjuje/predlae stroe mere
kod ponovljenog nasilja
I. Prati ponaanje uinioca

4. FAKTOR: Zaustavljeno nasilje i uspostavljena

4. Fokus intervencija je na zaustavljanju nasilja.
kontrola budueg ponaanja nasilnika
L. Intervencijama zaustavljeno
(I) Prati ponaanje uinioca
M. Zatiene sve rtve nasilje
(L) Intervencijama zaustavljeno nasilje
(M) Zatiene sve rtve nasilja

5. Koordinacija izmeu slubi koje su odgovorne da

1. FAKTOR: Koordinirana akcija slubi
preduzmu mere zatite rtve i intervencije prema
(R) Zajednike akcije sa drugim slubama
uiniocima nasilja nuna je pretpostavka uspeha.
(H) Primenjuje/predlae stroe mere kod
P. Proaktivan stav u saradnji sa drugim slubama
ponovljenog nasilja
R. Zajednike akcije sa drugim slubama

Interkorelacije faktora su niske i pozitivne, sa izuzetkom veze

izmeu treeg i petog faktora, a znaajne su samo u sluaju korelacije
izmeu prvog i drugog faktora. Prvi faktor, nazvan koordinirana
akcija slubi, statistiki je znaajno i pozitivno povezan sa drugim
faktorom, prepoznavanje rizika za budua nasilna ponaanja i pravljenje
sigurnosnog plana. Ova veza verovatno potie od injenice da se sloene
procene, kao to su procene razliitih rizika i njihove veze sa buduim
ponaanjem nasilnika, lake i bolje sprovode u situacijama zajednikih
(multidisciplinarnih i multisektorskih) sagledavanja, procena, plani-
ranja i praenja, ukljuujui uee u posebnoj organizacionoj formi
kompleksnog procenjivanja i odluivanja konferenciji sluaja. U
konkretnom sluaju, ova veza je verovatno posledica injenice da se
sloenije situacije nasilja, ili one u kojima je jedna sluba neefiksana u
samostalnom postupanju, upuuju na multisektorske intervencije.
 Koordinirani odgovor zajednice 145

Klaster analiza uraena je sa ciljem validiranja strukture faktora

dobijenih u faktorskoj analizi. Rezultati klaster analize u najveoj meri
potvruju strukturu faktora dobijenih faktorskom analizom234. Ostale
metrijske karakteristike matrice za procenu postupanja profesionalaca
trebalo bi ustanoviti u buduim istraivanjima (proverama matrice)
na veem uzorku analiziranih jedinica i na manje homogenom uzorku
profesionalaca.
Navedeni postupci analize dali su osnovu za kreiranje rekonstrui-
sanog koncepta matrice, koji je predstavljen u Tabeli broj 4.

KARAKTERISTIKE POSTUPANJA PROFESIONALACA NA

OSNOVU ANALIZE SADRAJA DOKUMENTACIJE

Kvalitativna analiza sadraja dokumentacije predstavlja jednu od

klasinih procedura za analizu tekstualnog materijala, a njena kljuna
karakteristika je upotreba kategorija koje su najee derivirane iz
odreenog teorijskog koncepta/modela. Kategorije se nameu empi-
rijskom materijalu (nisu razvijene iz njega), ali u procesu analize,
posebno na njegovom kraju, mogu biti modifikovane na osnovu
sadraja empirijskog materijala, ako je to potrebno. U poreenju sa
drugim pristupima kodiranja i kategorizovanja tekstualnog materijala,
cilj ove analize je redukcija materijala na kljune kategorije.
Proces analize dokumentacije obuhvatio je definisanje i selekto-
vanje relevantnog materijala, izdvajanje i pregled dokumentacije za
definisani period za tri slube. Dokumentacija o nasilju u porodici
vodi se na formularima opteg tipa ili prema uobiajenim (za slubu

234. Drugi po redu klaster (u koji su se grupisale stavke I.2, I.3, I.4, I.14 i I.15) po
sadraju odgovara treem faktoru iz prethodne analize. Najvei broj stavki
grupisanih u okviru treeg klastera (I.7, I.8, I.9, I.10, I.11, I.12, I.13 i I.16) odgovara
drugom faktoru, dok stavke grupisane u etvrtom klasteru (I.17, I.18, I.25 i I.26)
odgovaraju petom faktoru prethodne analize. Stavke grupisane u petom klasteru,
koje odraavaju raspored stavki u prvom (I.19 i I.27-I.30) i etvrtom faktoru (I.20,
I.21 i I.22), ukazuju na vezu koordinirajueg postupanja (zajednike akcije i stroe
mere kod ponovljenog nasilja) sa zaustavljanjem nasilja (praenje ponaanja
nasilnika i zaustavljeno aktuelno nasilje). Tri stavke (I.1, I.5 i I.6) grupisale su se
u jedan klaster, koji po sadraju ne odgovara faktorima dobijenim u prethodnoj
analizi (stavka I.1 nema znaajno zasienje ni u jednom faktoru, a ostale dve imaju
nisko, ali znaajno zasienje u drugom (I.6) i treem faktoru (I.5)).
Tabela broj 4 Prikaz sadraja rekonstruisanog koncepta matrice za procenu postupanja profesionalaca

Principi Elementi

B. Procenjuje stepen opasnosti/rizika.

C. Povezuje rizik od ponovljenog nasilja sa pozicijom dece.

1. Zatita sigurnosti rtve je
prioritet intervencija slubi.
J. Navodi/opisuje disbalans moi izmeu rtve i uinioca.

E. Prepoznaje/imenuje posebno opasna ponaanja nasilnika.

D. Planira sigurnosne mere.

A. Imenuje manifestacije i smer nasilja.

2. Sve intervencije slubi treba
da uzmu u obzir nejednakost
moi izmeu rtve i nasilnika.

K. Razume/uvaava disbalans moi.

F. Upotrebljava i/ili predlae slubi dostupne restriktivne mere.

G. Upuuje/predlae zakonske sankcije
3. Nasilnik je iskljuivo
odgovoran za nasilno
ponaanje.
P. Proaktivan stav u saradnji sa drugim slubama

I. Prati ponaanje uinioca.

4. Fokus intervencija je na
zaustavljanju nasilja. L. Intervencijama zaustavljeno nasilje.
M. Zatiene sve rtve.

5. Koordinacija izmeu slubi

koje su odgovorne da preduzmu R. Zajednike akcije sa drugim slubama.
mere zatite rtve i intervencije
prema uiniocima nasilja je
nuna pretpostavka uspeha.
H. Primenjuje/predlae stroe mere kod ponovljenog nasilja.
 Indikatori
I.7. pravi procenu bezbednosti/rizika
I.8. povezuje procenu rizika sa buduim ponaanjem
I.9. veza rizika za majku sa odnosom nasilnog roditelja i deteta
I.10. identifikuje mogunost manipulacije/nasilja preko dece
I.12. navodi indikatore moi/nemoi i zloupotrebe moi
I.13. dovodi u vezu indikatore moi sa vrstom predloga i intervencija
I.16. prepoznaje/imenuje posebno opasna ponaanja nasilnika
I.11. podrava rtvu da napravi sigurnosni plan
I.1. uzima izjave pojedinano
I.2. navodi konkretno ponaanje
I.3. upotrebljava jasan renik
I.4. jasno navodi smer akcije
I.5. uvaava/navodi doivljaj rtve
I.6. uvodi vremenski kontekst
I.14. ne okrivljuje rtvu i/ili ne opravdava nasilnika
I.15. ne tretira ih kao jednake
I.17. upotrebljava i/ili predlae dostupne restriktivne mere
I.18. upuuje/predlae zakonske sankcije
I.24. trai informacije od drugih slubi
I.25. dostavlja informacije drugim slubama
I.26. upuuje na druge slube
I.20. vri sistematsko praenje i nadzor
I.21. kontaktira rtvu i proverava njen doivljaj
I.22. intervencijama zaustavljeno nasilje
I.23. zatiene sve rtve
I.27. uestvuje u zajednikom planiranju intervencija
I.28. uestvuje u zajednikom sprovoenju intervencija
I.29. uestvuje u zajednikom praenju i proceni efekata
I.30. organizuje i/ili uestvuje na konferencijama sluaja
I.19. primenjuje/predlae stroe mere kod ponovljenog nasilja
148 Tanja Ignjatovi

karakteristinim) formama izvetaja235. Izabrana je tehnika sumirajue

analize sadraja, koja podrazumeva saimanje materijala: (a) koji ne
sadri informacije u vezi sa izabranim kategorijama analize (prva
redukcija), i (b) podvoenje, povezivanje i sumiranje materijala nastalog
kao produkt jednog profesionalca za isti sluaj nasilja, pod zajedniki
materijal za analizu identifikovanih kategorija (druga redukcija). Kao
najmanja jedinica analize koriena je re/konstrukt, a kao najvea
pojedinani dokument (Mayring, 1983, prema Flick, 1998: 193-197), u
kojem se nalazi sadraj o nasilju koji obuhvata osnovne podatke236.
Na osnovu pregledane dokumentacije i izbora dokumenata koji
sadre dovoljno informacija o sluaju, sainjen je uzorak od 112
jedinica za kvalitativnu analizu sadraja dokumentacije. Distribucija
frekvencija kategorija odgovora na 30 indikatora iz matrice za
procenu postupanja profesionalaca237 potvruje da su indikatori kojima
je operacionalizovan drugi princip postupanja: sve intervencije slubi
treba da uzmu u obzir nejednakost moi izmeu rtve i uinioca nasilja,
prisutni kod veine profesionalaca u ovoj zajednici, bez obzira na tip
slube iz koje dolaze. Element nazvan imenovanje manifestacija i
smera nasilja (drugi princip I.2, I.3 i I.4) prisutan je kod 94,697,3%
profesionalaca, a elementu razumevanje odgovornosti za nasilje, koje
ine indikatori koji se odnose na prisustvo/odsustvo okrivljavanja rtve
i/ili umanjivanje odgovornosti nasilnika, odnosno odsustvo tretiranja
rtve i nasilnika kao jednako odgovornih za nasilje (drugi princip
I.14 i I.15) kod 96,498,2% profesionalaca. Za ostalih 25 indikatora za
procenu postupanja profesionalaca distribucija frekvencija kategorija
odgovora ne postie ovako visoku saglasnost ka jednom ili drugom
polu odgovora, te e dalji prikaz nalaza biti oslonjen na karakteristike
postupanja profesionalaca u odnosu na pripadnost slubi kao jednog od
moguih uzroka za nastanak razlika (Ignjatovi, 2008; 2010a).
235. Izuzetak ini Formular za dokumentovanje posledica nasilja, koji je kreiran u okviru
Programa ensko zdravlje, Autonomnog enskog centra, i pilotiran u veem broju
Domova zdravlja, te tako i u Lazarevcu i Formular za slubenu beleku o dogaaju
(za problem poremeenih porodinih odnosa), koji je u Policijskoj stanici u Lazarevcu
uspostavio policijski slubenik zaduen za postupanje u sluajevima nasilja u
porodici.
236. Osnovni podaci podrazumevaju: podatke o dogaaju (vrsta i oblik nasilja), o
akterima (uinilac i rtva), o posledicama i o aktivnostima koje je preduzeo
profesionalac/sluba u procesu zatite/kontrole nasilja.
237. Pominjani elementi intervencija ovde su svrstavani na osnovu rekonstruisane
matrice (videti Tabelu br. 4)
 Koordinirani odgovor zajednice 149

Policijski slubenici238 postiu visoku saglasnost, vie od 2/3 procena i

postupaka u kategoriji odgovora da, za indikatore koji pripadaju drugom
principu i obuhvataju elemente postupanja: imenovanje manifestacija
i smera nasilja i razumevanje odgovornosti za nasilje239, kao i za
element proaktivan stav u saradanji sa drugim slubama (trei princip
I.25), indikator koji upuuje na to da policijski slubenici dostavljaju
informacije o sluaju drugim slubama u zajednici. Istovremeno, vie
od 2/3 policijskih slubenika u postupanju ne primenjuje ili ne belei
aktivnosti koje pripadaju elementima: procena stepena opasnosti/
rizika, procena rizika od ponovljenog nasilja prema partnerki u odnosu
na vezu oca sa decom i planiranje sigurnosnih mera za rtvu, zatim
za element navodi/opisuje disbalans moi izmeu rtve i uinioca i za
element prepoznaje/imenuje posebno opasna ponaanja nasilnika240,
koji operacionalizuju prvi princip postupanja: zatita sigurnosti rtve
je prioritet intervencija slubi. To moe biti uslovljeno organizacijom/
podelom rada u policiji, ali trai dodatnu diskusiju, jer je bezbednost/
sigurnost rtve prvorazredni policijski zadatak. Policijski slubenici u
celini imaju relativno nizak skor i na indikatorima koji upuuju na to da
je intervencijom zaustavljeno nasilje i da su zatiene sve rtve (etvrti
princip I.22, I.23) i u odnosu na indikatore petog principa postupanja
koji su vezani uz elemente predlaganja stroih mera u ponovljenim
situacijama nasilja i koordinirana saradnja izmeu slubi241. U ovoj grupi
pokazatelja je visok skor odgovora u kategoriji nije relevantno, zbog
injenice da veliki broj policijskih slubenika obavlja aktivnosti policije
u patroli, dakle vri prvu terensku inspekciju i predaje sluaj na dalje
postupanje nadlenim policijskim slubenicima, to verovatno (zbog
tipa i brzine akcija) uslovljava i izostanak odreenog broja bezbednosnih
procena. U odnosu na zabeleeno, iz izvetaja o postupanju policije u
patroli ne moe da se ustanovi da li su izjave uzimane tako da je rtva
prostorno odvojena i bezbedna od nasilnika (drugi princip I.1). U
dokumentaciji o postupanju policijskog slubenika zaduenog za ovu
problematiku redovna je pojava razdvojenog uzimanja izjava od rtve i
nasilnika, kao i konstatacija ranijih nasilnih dogaaja i trajanja nasilja.

238. Broj analiziranih jedinica je 49, za policijske patrole 29, za policijskog slubenika
zaduenog za postupanje u situacijama nasilja 20.
239. Indikatori: I.2, I.3, I.4, I.5, I.6 i I.14, I.15;
240. Indikatori: I.7, I.8; I.9, I.10; I.11; I.12, I.13; I.16.
241. Indikatori: I.19; I.27I.30.
150 Tanja Ignjatovi

Takoe, radu policijskih patrola nisu svojstvene intervencije u vezi sa

praenjem sluaja i ueem u koordiniranoj akciji slubi u zajednici, za
koje je zaduen policijski slubenik specijalizovan za ovu problematiku.
Struni saradnici u Centru za socijalni rad, slino policijskim
slubenicima, u vie od 2/3 sluajeva (58 analiziranih jedinica) u pisanu
dokumentaciju ukljuuju elemente iz drugog principa: imenovanje
manifestacija i smera nasilja (I.1I.6) i razumevanje odgovornosti
za nasilje (I.14, I.15), ali i indikatore iz elemenata procena stepena
opasnosti/rizika (prvi princip I.7) i upotreba dostupnih mera
kontrole (trei princip I.17). Istovremeno, manje od 1/3 strunih
radnika/ca belei podatke koji se odnose na pokazatelje o proceni
rizika: od ponovljenog nasilja prema partnerki u odnosu na vezu
oca sa decom, navoenje/opis disbalansa moi izmeu rtve i
uinioca, prepoznavanje/imenovanje posebno opasnih ponaanja
nasilnika (prvi princip I.10, I.12, I.13, I.16). U dokumentaciji
je manje zabeleenih podataka i o planiranju sigurnosnih mera,
primenjivanju/predlaganju stroih mera kod ponovljenog nasilja (peti
princip I.11, I.19), praenju ponaanja uinioca (etvrti princip
I.21), ali i podataka o koordinaciji postupanja, odnosno zajednikoj
proceni, planiranju, sprovoenju i praenju efekata preduzetih mera
(peti princip I.27 do I.30). Kako je procena bezbednosnih rizika,
posebno u odnosu na porodine veze i relacije izmeu roditelja i dece,
prvorazredni zadatak strunjaka/inja u Centrima za socijalni rad, a
istovremeno je komplementarna policijskim procenama bezbednosti,
ovaj bi aspekt rada morao biti sistemski ureen. Istovremeno, povezivanje
i koordinacija aktera u zajednici je u opisu posla Centara za socijalni
rad, te bi i to moralo biti doslednije reprezentovano u dokumentaciji. I
ovde treba naglasiti to da se na osnovu podataka iz dokumentacije ne
moe zakljuiti da navedenih procena i radnji nije bilo, ve (samo) da
one nisu zabeleene.
Iako se iz malog broja dokumenata iz Doma zdravlja (pet analiziranih
jedinica) ne mogu izvoditi zakljuci dovoljne pouzdanosti i valjanosti,
uoljivo je to da zdravstveni radnici jedino kada popunjavaju Formular
za dokumentovanje nasilja u porodinom kontekstu belee elemente koji
se odnose na drugi princip zatite: imenovanje manifestacija i smera
 Koordinirani odgovor zajednice 151

nasilja, razumevanje odgovornosti za nasilje242, kao i pokazatelje za

elemente iz prvog principa zatite: procenjivanje stepena opasnosti/
rizika, navoenje/opisivanje disbalansa moi izmeu rtve i uinioca,
prepoznavanje/imenovanje posebno opasnih ponaanja nasilnika
(I.7, I.13, I.16) i petog principa: proaktivan stav u sardanji sa drugim
slubama (I.25, I.26). Ova injenica ukazuje na to da formular
dokumenta bitno utie na proces prikupljanja i beleenja informacija o
sluaju i o postupcima.

Zapaanja o postupanju profesionalaca na osnovu analize sadraja

strune dokumentacije o nasilju u partnerskom odnosu

Podaci u strunoj dokumentaciji o nasilju u partnerskim relacijama

ukljuuju injenice i izjave o dogaaju i akterima (i otvaraju pitanja da
li su prikupljene sve relevantne injenice i kako su zabeleene, u smislu
preciznosti i jasnoe), procene o dogaaju i akterima (koje nastaju
dovoenjem u vezu injenica sa teorijskim i radnim konceptima
svake od angaovanih disciplina i/ili svakog profesionalca koji je
ukljuen u postupanje) i beleke o odlukama i intervencijama (merama
i uslugama). Analiza sadraja aktuelne dokumentacije upuuje na
potrebu istraivake obazrivosti u odnosu na relaciju izmeu realnosti
(dogaaja i postupaka) i zapisa, odnosno na mogunost postojanja
razlike izmeu onoga to je uraeno i zapisano, to se mora imati u vidu
kod interpretacija. Takoe, ona pred istraivaa stavlja i pitanje ta zapisi
aktuelno znae i kakav je odnos izmeu kvantitativnih i kvalitativnih
aspekata analizirane dokumentacije (Polovina i Stanii, 2007: 117-119).
Interpretiranje rezultata sprovedene analize sadraja dokumenata
ukazuje na nekoliko razloga za obazrivost: (a) treba imati u vidu to da
ne postoji slubeni zahtev/uputstvo za beleenje informacija specifinog
tipa u odnosu na istraivani problem, (b) nedostatak specifinog podatka
u dokumentu ne oznaava iskljuivo individualni propust, upravo
zbog injenice da ne postoji sistemski zahtev za beleenje odreenih,
specifinih podataka, procena i odluka, i (c) nedostatak podataka u
dokumentu ne mora da znai da profesionalac koji je sastavio izvetaj/
beleku nije razmatrao/procenjivao odreeno pitanje, ve da to nije

242. Indikatori: I.1, I.2, I.4, I.6; I.14, I.15;

152 Tanja Ignjatovi

zapisano. Ovo vai i za pokazatelje o intervencijama (ne moe se tvrditi

da ih nije bilo, ve samo da nisu registrovane u dokumentaciji), to je
direktno povezano sa injenicom da ne postoji instrukcija/zahtev za
beleenje/zapisivanje odreenog indikatora.
Analizirajui postupanje profesionalaca u ovoj lokalnoj zajednici u
odnosu na operacionalizaciju pet kljunih principa koji rukovode dobro
postupanje (u znaenju zaustavljenog nasilja i obezbeene sigurnosti
za rtvu), podaci potvruju visoku saglasnost u razumevanju vanosti
da se opiu konkretna ponaanja (a ne kvalifikacione kategorije), da se
upotrebi jasan renik (a ne strune konstrukcije koje zamagljuju
znaenja) i da se jasno navede smer nasilne akcije (ko je prema kome
nasilan i na koji nain), umesto jezikih konstatacija koje prikrivaju ko je
nasilnik, a ko trpi nasilje, ili ga upotrebljava u odbrambene svrhe. Takoe,
u postupanju profesionalaca u ovoj zajednici uspostavljeno je slino
razumevanje disbalansa moi u partnerskoj relaciji, tako da se partneri
ne tretiraju kao jednako odgovorni za svau i/ili tuu, odnosno
dogaaj se sagledava u kontekstu nasilja, a ne u kontekstu sukoba.
Ovo razumevanje iskljuuje umanjivanje odgovornosti i opravdavanje
nasilnika, kao i suprotnu akciju, deljenje odgovornosti i okrivljavanje
rtve. Stoga se ini da je razumevanje drugog principa delovanja nuna
(vrednosna) pretpostavka intersektorskog i interdisciplinarnog pristupa,
dok se postupanja u skladu sa ostalim principima mogu usavravati,
nadograivati ili prilagoavati okolnostima konteksta.
Iako se ini da je utvrivanje ko je ko u situaciji nasilja u
partnerskoj relaciji relativno jednostavan zadatak, iskustvo iz drugih
sredina (Hester and Westmarland, 2007; Hester, 2009) govori da je
relativiziranje ovih pozicija jedan od najznaajnijih uzroka, ne samo
za odsustvo trenutnih institucionalnih intervencija ili pogrenih
odluka, ve i za odsustvo jasnih konstatacija, nalaza i miljenja u
dokumetaciji za sud, to direktno utie na trajanje sudskih procesa i na
kvalitet ishoda, posebno onda kada ne postoji drugi dokazni materijal
(npr. lekarski izvetaj o povredi) ili u situacijama psihikog nasilja.
Problem jezika profesije i upotrebe profesionalnih i dijagnostikih
kategorija nije specifian samo za problematiku nasilja u porodici i
nasilja u partnerskoj relaciji, ve je mnogo ire prisutan (Seith, 2001;
 Koordinirani odgovor zajednice 153

Jugovi, 2005243), ali nam nedostaju, za na kontekst vezana, sistematska

istraivanja njegovih posledica.
Uspostavljanje saglasnosti profesionalaca iz razliiih slubi (i u
okviru organizacionih jedinica u istoj slubi) oko razumevanja fenomena
je nuna i mininimalna pretpostavka da bi on bio uoen i da bi se
zabeleile injenice koje omoguavaju odreivanje prve i svih buduih
intervencija slubi. Visoka ujednaenost reakcija 30 profesionalaca
iz tri slube upuuje na to da je u Lazarevcu uspostavljen minimum
zajednikog razumevanja fenomena nasilja u partnerskoj relaciji i
minimum dogovora o beleenju dogaaja i injenica u vezi sa njim, koji
utiu i na postizanje intersubjektivne saglasnosti u daljim postupcima.
Podaci analize dalje upuuju na to da beleenje pokazatelja o
procenama rizika (resursi rtve, disbalans moi, situacioni faktori,
opasna ponaanja nasilnika) i specifinih relacija u porodinom
kontekstu koje su u vezi sa partnerskim nasiljem (pre svega relacije
dece sa ocem koji zlostavlja njihovu majku) ne dosee intersubjektivnu
saglasnost profesionalaca postignutu u razumevanju manifestacija i
odgovornosti za nasilje. Naime, u analiziranoj dokumentaciji nedostaju
podaci o ovim procenama, ali bi bilo pogreno zakljuiti da one nisu
vrene prilikom odluivanja o intervencijama, te nam to govori da se
ova vrsta procena vri na manje standardizovan nain i da vie zavisi
od znanja i iskustva postupajuih strunjaka. Istovremeno, ne postoji
slubeno obavezujue usmerenje za profesionalce na tip injenica i veza
izmeu injenica koje bi trebalo ustanoviti u svakom sluaju kako bi
se obezbedila pretpostavka za celovito sagledavanje situacije i kreiranje
sveobuhvatnih i specifinih (u odnosu na kontekst i aktere) reenja u
zatiti. Na ovaj aspekt nedostatka u postupanju i beleenju podataka
ukazuju i profesionalci, koji predlau i konkretne mere za prevazilaenje
ovog sistemskog problema.
Bolja, voena procena o vezama izmeu karakteristika nasilne
situacije, nasilnika i rtve, s jedne strane, i intervencija (mera i usluga),
s druge strane, nuna je pretpostavka adekvatnog postupanja. U

243. Tipian primer su konstatacije o porodinim odnosima u izvetajima strunih

radnika iz Centra za socijalni rad, kao o neadekvatnim, poremeenim disfunk-
cionalnim ili dezorganizovanim porodinim odnosima, koji ukazuju na to da
neto nije u redu, ali ne kau ta nije u redu i da li su ovi pojmovi sinonimi.
Pretpostavku da profesionalci drugih profila, na primer sudije kojima se ovi izveaji
dostavljaju, dobro znaju o kojoj vrsti problema se radi, ne treba komentarisati.
154 Tanja Ignjatovi

kontekstu zatite od nasilja u partnerskim relacijama ona ukljuuje:

(a) formulare, liste pitanja i pokazatelja koji eksplicitno zahtevaju/
vode/usmeravaju profesionalce ka relevantnim vrstama procena rizika,
(b) koje se (obavezno) dovode u vezu sa odlukama o planiranim
i realizovanim intervencijama i (c) koje se obavezno povezuju sa
prethodnim intervencijama slubi (uspenim i neuspenim, da bi
se eliminisalo ponavljanje nedelotvornih mera). Obuka za procenu
rizika, pisana uputstva i obavezujua forma evidencije i dokumentacije,
ali i mere koje mogu da obezbede kontrolu i ograniavanje nasilnog
ponaanja, kao i vrste reime praenja pridravanja mera i obaveznu
primenu stroih mera u sluaju ponovljenog nasilja bili bi znatno vei
garant zatite sigurnosti rtve i smanjenja recidiva nasilja nego to
je to aktuelno sluaj u naem kontekstu. Standardizacija postupanja
profesionalaca iz tri posmatrane slube, u navedenom pravcu, podigla
bi efikasnost njihovog rada i smanjila bi utroak profesionalne energije,
odnosno doivljaj prezasienosti i iscrpljenosti.
Indikatori iz matrice za procenu postupanja profesionalaca,
operacionalizovani na nov nain (na osnovu podataka faktorske
analize), mogli bi da poslue kao osnova za formulisanje uputstava za
procene, beleenje i postupanje profesionalaca u situacijama nasilja u
partnerskom odnosu i kao vodi za praenje i supervizuju postupanja,
te da na taj nain olakaju i standardizuju ove procese. Oni, istovremeno,
predstavljaju i operacionalizaciju pet optih principa postupanja,
zajednikih za sve slube, bez obzira na razlike u njihovim domenima
odgovornosti i nadlenostima.
1. Zatita sigurnosti rtve je prioritet intervencije slubi ovaj princip
u postupanju trebalo bi operacionalizovati preko indikatora koji se
odnose na prepoznavanje rizika (koliko je situacija opasna) i mogunosti
da se na osnovu procena rizika predvide budua ponaanja nasilnika, te
da se saini sigurnosni plan za rtvu. Dakle, uspostavljanje sigurnosti/
bezbednosti rtve poiva na dobrim procenama rizika i adekvatnim
pretpostavkama o budiem ponaanju nasilnika.
ta konkretno profesionalac/ka treba da ispita i uradi da bi postupio/
la u skladu sa ovim principom? Pre svega, da utvrdi stepen rizika
(nizak, srednji ili visok) preko sagledavanja karakteristika ponaanja
 Koordinirani odgovor zajednice 155

nasilnika, doivljaja rtve i karakteristika situacije i okruenja; da

povee bezbednost sa rizicima od ponavljanja nasilja; da dovede u vezu
rizik za bezbednost sa buduim odnosima nasilnog oca sa decom; da
identifikuje mogunosti manipulacije, kontrolisanja rtve ili nasilja
preko dece; da ustanovi indikatore moi/nemoi (line, ekonomske,
drutvene, kulturoloke) i indikatore zloupotrebe moi (kontrola,
izolacija, prinuda); da uspostavi vezu izmeu indikatora moi/nemoi
i predloga za intervencije; da prepozna i imenuje posebno opasna
ponaanja nasilnika244; da prui podrku rtvi da napravi sigurnosni
plan245.
2. Sve intervencije slubi treba da uzmu u obzir nejednakost moi
izmeu rtve i nasilnika ovaj princip trebalo bi operacionalizovati preko
pokazatelja koji upuuju na vanost da se jasno imenuju manifestacije
nasilja (profil ponaanja), smer akcije (ko koga ugroava), kao i
razumevanje nejednakosti pozicija, odnosno disbalans moi (linih,
drutvenih, ekonomskih i drugih) izmeu rtve i uinioca. Razumevanje
fenomena nasilja u partnerskoj relaciji (njegovih specifinih
karakteristika) i odsustvo (tipinih) predrasuda u vezi sa ovom vrstom
relacija (stereotipna oekivanja od uloge partnerke/supruge i majke)
nuna je pretpostavka uspostavljanja sigurnosti/bezbednosti rtve.
Radnje profesionalaca koje su u skladu sa ovim principom ukljuuju:
uzimanje izjave pojedinano od svih aktera (rtve, nasilnika, svedoka)
i izvan fizikog prisustva ili mogunosti kontrole od strane nasilnika;
opis konkretnog nasilnog ponaanja i odgovora rtve reima koje koristi
rtva (a ne kao interpretacije ili (neutralne) strune formulacije); jasno
navoenje smera akcije, odnosno ko je prema kome nasilan, ko koga
kontrolie i ugroava, uz nastojanje da se razlikuju akcije primarnog
agresora od akcija samoodbrane; uvaavanje doivljaja rtve, posebno
njenog doivljaja straha (bez umanjivanja, normalizacije, opravdavanja,

244. Na primer, vremenom uestalije i brutalnije nasilje, posedovanje oruja, prethodne

(teke) povrede i seksualne zloupotrebe, fiziko i seksualno nasilje u prisustvu
dece, visok stepen ljubomore, poinjena druga krivina dela sa ili bez elemenata
nasilja, izloenost visoko stresnim situacijama, zavisnost od supstanci, specifine
karakteristike linosti (opsesivnost, posesivnost, hiperosetljivost, sadizam).
245. Na primer, da razmotri bezbedna mesta, napravi strategiju naputanja doma,
ostavi mobilni broj slube za hitne/neodlone intervencije, da d brojeve relevantnih
slubi u zajednici i uputi na izvore informacija.
156 Tanja Ignjatovi

izostavljanja ili negiranja); ukljuivanje vremenskog konteksta246; svest

o vlastitim i drutvenim predrasudama o nasilju u partnerskoj relaciji
i pokuaj da se one dre pod kontrolom; svest o postojanju tipinih
predrasuda o drutvenim i etnikim grupama u zajednici (na primer,
uobiajena miljenja zajednice o Romima, siromanima, osobama
niskog obrazovanja, osobama sa smetnjama u razvoju ili sa invaliditetom
i slino) i moguem uticaju na odluke i intervencije (institucionalna
diskriminacija).
3. Onaj ko ini nasilje iskljuivo je odgovoran za nasilno ponaanje
predlaganje i primena restriktivnih mera i sankcija za uinjena
dela predstavljaju sr ovog principa. Naglaavanjem da je za
nasilje iskljuivo odgovoran onaj ko ga ini (sa izuzetkom nasilnih
akata uinjenih u samoodbrani) potencira se vanost primene mera
kontrole, restrikcije i sankcije. Profesionalci koji postupaju u skladu sa
ovim principom upotrebljavaju restriktivne mere prema nasilniku u
domenu odgovornosti slube ili upuuju predloge slubama nadlenim
za primenu mera kontrole i restrikcije247. Proaktivan stav (traenje
informacija od drugih slubi i dostavljanje informacija relevantnim
slubama), kao i upuivanje rtve na intervencije i podrku slubi u
zajednici predstavljaju pretpostavku uspene intervencije, koja ukljuuje
sadejstvo veeg broja akcija i vie sistema.
4. Fokus intervencija je na zaustavljanju nasilja ovaj princip
je popunjen elementima intervencijama zaustavljeno nasilje i
zatiene sve rtve, to podrazumeva i (organizovano) praenje
ponaanja uinioca. Imajui u vidu ciklini karakter nasilja i tendenciju

246. Ispitivanje pojave (prvi incident) i trajanja nasilja, uestalosti i estine nasilnih
dogaaja, postojanje taktika kontrole i prinude (i kada je fiziko nasilje slabog
intenziteta ili nije prisutno), u pokuaju da se razume da li se radi o sistematskom
ponaanju ili o izolovanom dogaaju (koji takoe predstavlja nasilje, ali ima drugo
znaenje iz perspektive bezbednosti rtve i neophodnih intervencija slubi).
247. Ove mere ukljuuju: informisanje o ogranienjima, zakonskim odredbama,
nadlenostima slube, (pisana) upozorenja, postavljanje granica nasilniku (u
odnosu na rtvu, lanove porodice, svedoke, profesionalce), ogranienja ponaanja
(privoenje, zadravanje, odreivanje pritvora), odreivanje mera zatite, zatitnih
mera ili mera bezbednosti u svrhu zabrane i kontrole nasilnog ponaanja. Takoe,
one ukljuuju i predlaganje ili pokretanje sudskih postupaka za nasilje ili postupaka
u direktnoj vezi sa nasilnim ponaanjem (na primer, za lienje roditeljskih prava, za
oduzimanje oruja i drugih).
 Koordinirani odgovor zajednice 157

nasilnika da se nakon uinjenog incidenta primiri, ak da znatno

popravi svoje ponaenje prema rtvi i drugim (njoj vanim) osobama,
ali i prema profesionalcima, u cilju izbegavanja osude/kazne i ponovnog
uspostavljanja odnosa sa rtvom, jasno je da zaustavljeno aktuelno
nasilje ne garantuje prestanak nasilnog ponaanja u budunosti. Stoga
se aktivnosti praenja, koje ukljuuju nadzor ponaanja nasilnika i
kontaktiranje rtve i (nezavisnu) proveru njenog doivljaja situacije,
smatraju nunim. Plan nadzora treba da je konkretizovan (da se odredi
ta, kada/koliko, ko e proveravati i koje aspekte zatite), a mere zatite
treba da obuhvate sve rtve (direktne i indirektne), specifino u odnosu
na karakteristike nasilja, svojstva osoba pogoenih nasiljem, kao i da
ukljue njihova vienja o promeni u procenu efekata.
5. Koordinacija izmeu slubi koje su odgovorne da preduzmu mere
zatite rtve i intervencije prema uiniocima nasilja nuna je pretpostavka
uspeha zatite sadraj ovog principa zasien je varijablama koje
upuuju na prisustvo zajednikih (multidisciplinarnih i multisektorskih)
procena, planiranja, sprovoenja mera i praenja njihovih efekata,
kao i na primenu/predlaganje stroih mera kod ponovljenog nasilja.
Koordinacija aktivnosti i sagledavanje situacije u celini i u vremenskom
kontekstu upravo omoguava ovu aktivnost, a praksa institucija
potvruje njen znaaj (sluajevi ponovljenog nasilja upuuju na to da
se adekvatne mere zatite ne mogu uspostaviti u okviru jednog sistema,
kao i da se, kada postoji zajedniko sagledavanje problema i planiranje
intervencija, ista, nedelotvorna mera, ne ponavlja vie puta). Postojanje
odgovarajue evidencije i razmena informacija, jasan plan akcija i
preuzetih odgovornosti, zajedniko sprovoenje nekih od intervencija
i zajednika procena efekata, uz odgovornost profesionalaca da kad god
se nasilje ponovi preispitaju propuste u proceni rizika i planiranju
mera i da odgovore stroim intervencijama na ponovljeno nasilje
predstavljaju nune radnje u skladu sa ovim principom.
158 Tanja Ignjatovi

ANALIZA MILJENJA PROFESIONALACA

O POSTUPANJU I DOKUMENTOVANJU POSTUPAKA

Da bi se upotpunilo razumevanje postupanja profesionalaca i

problem sagledao iz njihove vizure, sedam strunjaka iz tri slube, sa
dugogodinjim iskustvom u radu248, odgovaralo je na pitanja iz anketnog
lista i uestvovalo je u fokus-grupnoj diskusiji. Svi profesionalci su
najznaajnija znanja o nasilju sticali u okviru edukativnih seminara
koje je organizovao Autonomni enski centar, u kontinuitetu od
2005. godine, kao i na velikom broj strunih sastanaka za razmenu
iskustava. Iskustva su sticana u neposrednom radu, zastupanjem
klijentkinja u sudskim procesima, kroz aktivnosti mobilnog tima249, i
na superviziranim konferencijama sluaja (Slavkovi, 2007: 14)250. Ove
situacije su korienje za ujednaavanje znanja i stavova o fenomenu,
ali i za uspostavljanje i odravanje saradnje izmeu razliitih slubi i
profesionalaca u cilju efikasnog postupanja i zatite rtvi.

Analiza individualnih odgovora anketirane grupe profesionalaca

Za potrebe ovog istraivanja, a po uzoru na istraivanje koje su sprovele

Polovina i egarac za problematiku razvoda braka (Polovina i egarac,
2007: 399-410), konstruisan je anketni list, koji, pored dela sa optim

248. Pet strunjakinja iz Centra za socijalni rad (dve socijalne radnice, pravnica,
psihologunja, pedagoginja), policijski slubenik zaduen za problematiku nasilja
u porodici u Policijskoj stanici i psihijatarka iz Dispanzera za mentalno zdravlje.
Iskustvo u radu od 20 do 38 godina radnog staa, sa izuzetkom jedne osobe koja
je imala pet godina radnog staa. Ova grupa ljudi ini lokalni tim profesionalaca
koji u Lazarevcu koordiniraju postupanje u sluajevima nasilja u porodici, blisko
saraujui meusobno, kao i sa pravosudnim sistemom;
249. Mobilni tim je forma postupanja koja je omoguila dostupnost slubi (pre svega
strunih radnika iz Centra za socijalni rad) 24 sata svakog dana u nedelji, kao i
zajedniko delovanje policijskih slubenika i strunih radnika (a prema potrebi
i drugih profesionalaca) u hitnim i neodlonim (terenskim) intervencijama.
Profesionalci u Lazarevcu mobilni tim koriste i za specifino praenje sluaja.
250. Konferencija sluaja je posebna vrsta multisektorskog i multidisciplinarnog sastanka
iji je cilj prikupljanje svih relevantnih informacija o sluaju, zajednika procena
situacije/rizika i zajedniko planiranje sveobuhvatne zatite (za sluaj specifine i
efikasno izvedene mere zatite). Instrukcije za organizaciju konferencije sluaja u
kontekstu nasilja u porodici razvio je Autonomni enski centar, koji je pruao i
kontinuiranu konsultantsku podrku. U Optini Lazarevac je u periodu od 2005.
organizovano 68 ovakvih sastanaka.
 Koordinirani odgovor zajednice 159

podacima251, sadri i deo sa etiri pitanja tri pitanja otvorenog tipa

i jedno pitanje sa ponuenim odgovorima. Pitanja otvorenog tipa
odnosila su se na identifikovanje: (a) percepcije profesionalaca o
najveim/najteim problemima sa kojima se suoavaju rtve nasilja
od trenutka kada nasilje prijave instituciji; (b) problema koje kao
strunjaci imaju radei u ovoj oblasti/temi; (c) vrste problema sa
kojima se lino najtee nose; i (d) potreba i uslova (na individualnom,
institucionalnom i drutvenom/globalnom planu) koji bi im omoguili
laki i kompetentniji rad i postizanje boljih rezultata. Nije ogranien
broj moguih odgovora na pitanja otvorenog tipa. Na etvrto pitanje
ponueno je 15 mogunosti za izbor, sa instrukcijom da se izaberu,
prema linoj proceni, najvanije ili da se dopiu vlastiti odgovori.
Odgovori profesionalaca na pitanja otvorenog tipa svrstani su po
slinosti u vrste i grupisani su u kategorije, uz kvantifikovanje u formi
nekumulativnih procenata.
Na pitanje o najteim/najveim problemima sa kojima se suoavaju
rtve partnerskog nasilja od trenutka kada ga prijave institucijama,
dobijeno je 14 vrsta odgovora svrstanih u tri kategorije. Najuestaliji su
odgovori u kategoriji (a) problemi u vezi sa poloajem i oseanjima ene
(52,5%), koji ukljuuju tekoe da rtva prepozna i prihvati ponaanja
svog partnera kao nasilje, strah od budunosti, strah od reakcije
nasilnika, strepnju u vezi preduzimanja konkretnih koraka (preuzimanje
dece, pokretanje sudskih postupaka, reavanje egzistencijalnih pitanja),
oseanje nemoi i iscrpljenosti, neinformisanost o pravima, izolacija (od
informacija, emocionalne i socijalne podrke) i ekonomska zavisnost od
nasilnika. Jednako zastupljeni po uestalosti (po 23,8%) jesu odgovori
koji se odnose na (b) nerazumevanje i nedostatak podrke sredine
(opte nerazumevanje za probleme i potrebe ena, kao i nedostatak ire,
ekonomske podrke u zajednici), i (c) neadekvatni postupci institucija,
a meu najznaajnijim, nedostatak institucionalne zatite koja garantuje
sigurnost, nedostatak razmene informacija i saradnje izmeu razliitih
slubi, tekoe u dokazivanju (i dokumentovanju) nasilja koje nema
vidljive telesne posledice i dugo trajanje institucionalnih postupaka.
Na pitanje o problemima sa kojima se kao strunjaci suoavaju u
ovoj oblasti, dobijeno je 15 vrsta odgovora koji su svrstani u pet irokih

251. Ime, profesija, sluba i odeljenje/organizaciona jedinica u kojoj rade, godine radnog
iskustva, iskustvo/znanje o nasilju u porodici (kada i gde je sticano).
160 Tanja Ignjatovi

kategorija. Najuestalija vrsta odgovora (33,3%) odnosi se na (a)

organizaciono-administrativne aspekte rada, koji ukljuuju mali broj
strunjaka koji se u slubama bave ovom problematikom, u kombinaciji
sa velikim brojem prijavljenih/identifikovanih sluajeva nasilja, to je u
direktnoj vezi sa manjkom (radnog) vremena koje je na raspolaganju
strunjaku, a odraava se kao posledica i na dokumentovanje nasilja.
Drugo mesto po uestalosti odgovora (po 23,8%) zauzimaju kategorije
(b) neadekvatna zakonska regulativa i implementacija zakona i (c)
posledice po profesionalce. Zakonskoj regulativi zamera se nedostatak
irokog spektra zatitnih mera koje bi se primenjivale u kombinacijama
koje odgovaraju razlici u vrsti nasilja i konteksta, to od profesionalaca
zahteva improvizacije u okviru postojeih reenja. Uoavaju se i
nedostaci u implementaciji postojeih zakonskih reenja, pre svega u
krivinim sudskim postupcima, kroz neprepoznavanje nasilja, dugo
trajanje sudskih postupaka i blago kanjavanje uinilaca, najee
uslovnim kaznama, bez nadzora ponaanja ili drugih korektivnih mera,
u definisanom vremenskom periodu. Posledice po profesionalce koji se
bave postupanjem u ovoj oblasti su: preplavljenost teinom problema,
zasienje, premor i doivljaj profesionalnog sagorevanja. Prisutna je
i strepnja po pitanju line bezbednosti (jer nasilnici okreu agresiju ka
strunjacima, posebno u Centru za socijalni rad), kao i nezadovoljstvo
usled neujednaenih efekata postupanja. Tree mesto po uestalosti
odgovora (po 9,5%) dele (d) problemi koji proistiu iz karakteristika
rtvi, njihova pasivnost, kao i energija koju profesionalac treba da uloi
da bi odrao motivaciju i snagu rtve da istraje u zapoetim procesima,
(e) (ne)povezanost slubi, koja je u ovoj zajednici vezana uz saradnju
sa tuilatvom i krivinim odeljenjem suda sa strunjacima u Centru
za socijalni rad. Iz pregleda identifikovanih problema uoava se da su
problemi vezani za institucionalni okvir rada u ovoj oblasti u prvom
planu, to predstavlja znaajan faktor stresa za profesionalce. Dodatni
faktori rizika proistiu iz neadekvatnih zakonskih reenja, nedostatka
obavezujuih procedura razmene informacija i saradnje izmeu slubi i
iz sloenosti sluajeva nasilja i ivotnih situacija klijentkinja.
Na pitanje o vrsti problema sa kojima se profesionalci lino najtee
nose, izdvojilo se osam vrsta odgovora, koji su svrstani u tri kategorije:
 Koordinirani odgovor zajednice 161

(a) optereenje (41,7%) koje nastaje usled obima posla i mnogo

administracije, ali i psihikog optereenja zbog prirode problema, (b)
nemo profesionalaca u odnosu na rtvu (41,7%), koja pre svega potie
od brige za sigurnost/bezbednost rtve, zbog egzistencijalnih problema
za koje slube nemaju reenja, ali i od doivljaja neuspeha u situacijama
kada rtva odustane i kada se vrati nasilniku, i (c) struni postupci i
procedure (16,7%), konkretizovani kroz probleme u dokazivosti i
dokumentovanju psihikog nasilja, kao i oekivanje da zdravstveno-
socijalne ustanove, a ne policija i sud, primenjuju represivne mere prema
nasilnicima (posebno uoljivo u sluajevima kada je nasilje povezano sa
bolestima zavisnosti, to je esta lokalna situacija)252. I na ovo pitanje
najvei broj odgovora profesionalaca vezan je za institucionalne aspekte
rada, unutar slube (obim posla) i u irem drutvenom prostoru, na
nunost jasno definisane multisektorske saradnje i adekvatne socijalne
politike zajednice.
Na pitanje o najvanijim potrebama i uslovima da bi lake i
kompetentnije radili i imali bolje rezultate, profesionalcima je
ponueno 15 opcija, sa mogunou viestrukog izbora i dopisivanja
vlastitih odgovora. Nisu dopisani dodatni odgovori, a usmeni komentar
strunjaka bio je da su sve ponuene opcije potrebne i vane, te se dvoje
opredelilo da obelei sve uslove. Potreba za veim brojem obuenih
saradnika u slubama je opcija koju su svi uesnici izabrali, i u skladu
je sa miljenjima izraenim na prethodnim pitanjima. Po uestalosti
izbora slede opcije koje je u razliitim kombinacijama izabralo pet od
est uesnica/ka, a koje ukazuju na potrebu boljih zakonskih reenja,
vei broj mera kontrole nasilnika, koje mogu da se izriu po hitnom
postupku, potrebu postojanja jasnih, propisanih i obavezujuih
procedura i postupaka, postojanje uputstava i obuke za procenu
situacije nasilja, posebno za procenu rizinog ponaanja, potrebu za
razvijenijom mreom slubi u zajednici, za programima i znanjima za
smanjenje profesionalnog stresa i iscrpljenosti i potrebu za savremenim
tehnikim sredstvima za evidentiranje i dokumentovanje nasilja.

252. Jedan odgovor odnosio se na nedostatak znanja u vezi sa seksualnim zlostavljanjem

dece i incestom.
162 Tanja Ignjatovi

Analiza odgovora iz fokus-grupne diskusije

Fokus-grupna diskusija koriena je kao tehnika za prikupljanje podataka

o miljenjima/stavovima uesnika o temi istraivanja. Za razliku od
intervjua, uesnici/e ne odgovaraju pojedinano na svako pitanje, ve
diskutuju o svakom pitanju meusobno, iznosei probleme/tekoe,
identifikujui njihove uzroke i posledice i nudei reenja. (uri, 2007:22).
Za potrebe istraivanja unapred su izabrane i problematizovane etiri
teme: (a) dokumentovanje postupanja, (b) odreivanje mera zatite od
nasilja, posebno mere za kontrolu/sankcionisanje nasilnika (c) procena
efikasnosti postupanja institucija (izraena trajanjem postupaka), i (d)
mehanizmi za praenje sluaja. Za svaku temu postavljena su tri tipa
pitanja: (a) sagledavanje uzroka eventualnih problema, (b) sagledavanje
posledica, i (c) definisanje promena neophodnih da bi se prevazili ovi
problemi. Ceo tok diskusije je sniman, uz voenje beleaka o procesu.
Tokom diskusije postojala je tendencija spontanog preklapanja sadraja
izabranih tema (i u identifikovanju problema i u navoenju reenja), to
je razumljivo kada se ima u vidu meuzavisnost odreenih aspekata
problema i moguih reenja.
Prva tema obuhvatila je problem evidentiranja i dokumentovanja
nasilja i postupanja strunjaka. Uesnice/i kao najvee tekoe na
ovom polju navode: (a) nedostatak vremena (saglasno za predstavnike
sve tri slube), (b) nedostatak standardizovanih formata za beleenje
podataka, i (c) problem u vezi sa poverljivom prirodom podataka. Veliki
broj korisnica/klijentkinja i nastojanje da se one sasluaju istroe
predvieno radno vreme. Zapisivanje se (birajui izmeu duine
direktnog kontakta i beleenja) procenjuje kao manje vano i ostavlja
za kasnije, te se nagomilava nezavren administrativni posao. To dalje
uslovljava da se deo primljenih informacija u naknadnom radu zaboravi
i/ili ne zabelei. Tajnost informacija line prirode i njena dostupnost kroz
postojee forme beleenja i uvanja podataka o klijentima/korisnicima
predstavlja specifian problem sa kojim se suoavaju sve slube,
ali ga posebno naglaava zdravstvena sluba. Pronalaze se razliita
interna reenja. Pored najeeg oslanjanja na pamenje, postoji i
lina evidencija profesionalaca sa detaljnim belekama, koje nisu
dostupne u arhiviranoj dokumentaciji, ali se koriste u radu. Uesnice/i
 Koordinirani odgovor zajednice 163

su navele/i veliki broj konkretnih indikatora koje koriste za procenu,

zakljuivanje i odluivanje, ali su saglasne/i da se u tom pogledu javljaju
velike individualne razlike i da bi odreeni stepen standardizovanja
sloenijih procena i procesa (kroz obavezna pitanja i uputstva o
postupanju) bio odgovarajue reenje. Dakle, strunjaci smatraju da bi
beleenje trebalo olakati i u procesu prikupljanja podataka i u procesu
donoenja odluka o intervencijama.
Posledica ovakvog stanja je da se dobar deo, nekada najvanijih
podataka, dri u glavi profesionalca koji postupa (i nuno dovodi do
gubika informacija), ali zahteva i njegovo prisustvo, onemoguavajui
kvalitetno ukljuivanje drugih saradnika iz tima u istoj i u drugim
slubama. Druga posledica je da, i pored injenice da se popunjava
dosta papira, odreeni podaci nedostaju u slubenoj evidenciji i
dokumentaciji o sluaju i postupanju. Jedan deo uraenog posla nikada
ne bude zapisan, to, izmeu ostalog, oteuje dugorono praenje
sluaja i oteava odluivanje o buduim postupcima.
Predlozi strunjaka za prevazilaenje tekoa po ovom pitanju odnose
se na nunost uspostavljanja forme evidentiranja i dokumentovanja
podataka o klijentima/korisnicima koja bi bila razliite dubine i
razliite dostupnosti, zavisno od ovlaenja. Uspostavljanje obrasca sa
tehnikim reenjima koja olakavaju voenje evidencije i dokumentacije,
koji ne zahteva da se isti podaci uzimaju svaki put ispoetka i
koji omoguava da se upisivanje podataka nastavi, drugi je vid
olakavanja i standardizovanja dokumentacije i evidencije koji oekuju
profesionalci. Takoe, mogunost da se podaci odmah (automatski)
proslede drugoj slubi olakala bi svakodnevnu razmenu informacija.
Bolja informisanost o zakonskim mogunostima prikupljanja i
razmene linih podataka o korisnicama/klijentkinjama potreba je svih
strunjaka. Vanost upisivanja i uvanja to vie specifinih podataka
o sluaju, rtvi, nasilniku i kontekstu sagledava se u funkciji donoenja
kvalitetnih odluka i omoguavanja drugim strunjacima da razumeju i
adekvatno zakljuuju na osnovu prikupljenih podataka i procena, kao i
da dugorono prate stanje i promene.
U okviru diskusije o drugoj temi koja se odnosila na mere postupanja
koje stoje na raspolaganju predstavnicima slubi, sa posebnim naglaskom
na mere kontrolisanja nasilnikovog ponaanja, uesnice/i su se
164 Tanja Ignjatovi

saglasile/i da se snalaze uz linu improvizaciju, najpre zbog injenice

da ne postoji dovoljno mera za zatitu rtve i kontrolu/sankcionisanje
ponaanja nasilnika, to zahteva uspostavljanje bliske meusobne
saradnje kljunih institucija i aktera, ali da je dugorono, sa pozicije
profesionalne i drutvene efektivnosti i efikasnosti to nedovoljno i
neodgovarajue.
Problemi se vide u (a) nedostatku veeg broja sistemskih reenja
u irem dijapazonu mera, od blaih do drastinijih, (b) to zahteva
mnogo improvizacije, dok efekti zavise od autoriteta strunjaka, (c) u
nedostatku efikasnog sprovoenja izreenih zatitnih mera, ukljuujui
tu i sudske, (d) u nedostatku mera za postupanje u sluajevima psihikog
nasilja (i kada nema vidljivih posledica fizikog nasilja), i (e) u potrebi za
uspostavljanjem i odravanjem saradnje, razumevanja i profesionalnog
poverenja izmeu strunjaka u svim relevantnim slubama u zajednici.
Iz navedenih razloga posledice u vezi sa primenom postupaka
zatite od nasilja ogledaju se u njihovoj zavisnosti od line motivacije i
(dodatnog) angaovanja strunjaka, sposobnosti da se uspostavi i odri
lini i profesionalni autoritet, to postupanje slubi i profesionalaca
ini neujednaenim, a time zatita rtve postaje zavisna od sredine/
zajednice, slube i profesionalca koji obavlja ove aktivnosti.
Uesnici predlau da mehanizmi kontrole nasilnog ponaanja
i procedure zatite rtvi budu zakonom regulisani postupci irokog
dijapazona od obaveze da se uinilac odazove pozivu slube, preko
ovlaenja za razliite mere zabrane i regulacije ponaanja koje bi bile na
raspolaganju ovim slubama, uz efikasno primenljive sankcije za njihovo
nepotovanje, razliite mere sudske zatite i razliite kazne za uinjeno
delo, do veeg broja usluga u vidu savetodavnih i edukativnih tretmana.
Predstavnice/i slubi smatraju da je vano predvideti odgovarajuu
nadlenost za postupanje razliitih slubi kako bi se omoguila primena
najbolje kombinacije mera, zavisno od specifinosti situacije i konteksta.
Takoe, predlae se da izricanje mera zatite i sankcija bude jednostavno
i brzo (u sudskim postupcima razliitog tipa). Strunjaci upozoravaju
da njihovo iskustvo ukazuje na to da potovanje mera zatite od nasilja
nije mogue bez prisile, odnosno kontrole njihovog izvrenja i efikasne
pretnje u sluaju krenja, posebno onda kada je re o merama koje se
 Koordinirani odgovor zajednice 165

odnose na zabrane uznemiravanja i prilaska rtvi. Postojanje uputstava

o primeni mera (u kojim situacijama je preporuena primena koje vrste
mera) i dobra obuka kako bi se prepoznali pokazatelji koji upuuju na
odgovarajuu intervenciju nune su pretpostavke efikasne primene
mera zatite od nasilja. Periodini pregledi postupanja, kao i interna
procena i supervizija mogli bi da smanje sistematske propuste pojedinaca
ili slubi. I ovde se kao jedno od reenja vidi uvoenje standardizovanih
formulara koji bi olakali prikupljanje podataka o merama i o praenju
njihovog izvrenja.
Trea tema odnosila se na pitanje trajanja postupaka. U Lazerevcu
je ovaj, inae znaajan problem u postupanju slubi, delimino
umanjen uspostavljanjem bliske saradnje izmeu lokalnih slubi i
koordinirajueg tima za planiranje i sprovoenje intervencija. Izuzetak
je saradnja sa tuilatvom i krivinim odeljenjem suda, to, prema
miljenju strunjaka, produava trajanje i ini neefikasnim procese253.
Kompleksni problemi nasilja u porodici, udrueni sa kompleksnim
socijalnim i ekonomskim problemima lanova porodice, obino
zahtevaju due vreme za procene, planiranje, sprovoenje postupaka i
praenje efekata, i esto, i pored uloenog truda, dovode do oseanja
nemoi i/ili nezadovoljstva profesionalaca postignutim rezultatima.
Iscrpljenost i niski kapaciteti rtve, nedostatak line i drutvene mree
podrke i ekstremno nepovoljni socio-ekonomski uslovi, odnosno
odsustvo prihvatljivih reenja ee uslovljavaju zadravanje rtvi i/ili
njeno vraanje u nasilne okolnosti.
etvrta tema obuhvatila je pitanje praenja efekata postupanja i
zatite od nasilja i razumljivo je povezana sa prethodnim temama,
posebno sa pitanjem o intervencijama. Uvodno zapaanje odnosilo se
na upadljiv nedostatak podataka o ovoj vrsti aktivnosti u analiziranoj
dokumentaciji, u poreenju sa onim to ove tri slube u realnim
situacijama rade. Ponovo su kao kljuni problemi navedeni (a)
nedostatak struktuiranog radnog vremena (za razgovor i za popunjavanje
dokumentacije), (b) nepostojanje standardizovanih formulara za unos
podataka i (c) nedostatak preciznog dogovora izmeu slubi o nainima
organizovanog praenja i razmene podataka.

253. Ovaj problem mogao bi biti dodatno pojaan novom organizacijom tuilatva i
sudova (od januara 2010.), to bi u narednom periodu trebalo ispratiti.
166 Tanja Ignjatovi

Kao posledica ovih problema i propusta navodi se nemogunost

poreenja podataka i postupanja, nesistematizovan nain praenja
(svako radi na drugaiji nain) i utroak vremena koji ne uveava
efikasnost postupanja.
Predlozi za prevazilaenje problema vide su u usvajanju zajednikih
kategorija, klasifikacija i naina arhiviranja podataka kako bi oni na lak
nain bili dostupni svim slubama. Uspostavlanje tipskih formulara
za jednostavan unos (zaokruivanje ili obeleavanje moguih kategorija
podataka), obuka o vrsti podataka koji se smatraju vanim s aspekta
praenja ponaanja sluaja, primena standardnih (pisanih) informacija
za rtve i za nasilnike (koje se daju u svakom sluaju nasilja), ukljuujui
tu i standardne formulare za izjave o saglasnosti korisnica za prikupljanje
i razmenu podataka i standardizovane formulare za obavetavanje
slubi, uz jasan dogovor ko kome alje koju vrstu informacija i u kom
roku, konkretni su predlozi za poboljanje prakse praenja sluaja i
efekata postupanja.

Zapaanja o miljenjima profesionalaca

Sumirajui individualne odgovore profesionalaca uoava se da u

ovoj zajednici postoji saglasnost oko tekoa u radu, koje proistiu
iz kompleksnosti i specifinosti fenomena (poloaj i oseanja rtve,
nedostatak podrke sredine, iscrpljenost i slabi kapaciteti rtve za
promenu), ali i zbog nedostatka zakonskih reenja i njihove loe
implementacije. Drugi vaan izvor problema predstavljaju institucionalne
slabosti, pre svega u vezi sa organizaciono-administrativnim aspektima
rada i koordinacijom izmeu slubi, koje se reflektuju i na valjanost
institucionalnih aspekata zatite (dokazivanje, dokumentovanje, trajanje
procesa). Ispitivani profesionalci reenja vide u nunim dopunama
zakona, u uvoenju jasnih i obavezujuih postupaka i procedura,
kao i u obuci veeg broja strunjaka za njihovu primenu. Zasad se
cena uspeno organizovane lokalne zatite od nasilja u porodinom
kontekstu plaa profesionalnim i linim resursima angaovanih
strunjaka, to ih iscrpljuje i dovodi do zamora, koji u dugom trajanju
moe usloviti njihovo povlaenje i odustajanje. Sistem se ne suoava i ne
 Koordinirani odgovor zajednice 167

odgovara na ovaj problem, to, s jedne strane, umanjuje pravo rtava na

zatitu, a s druge oteuje profesionalne kapacitete onih koji pokazuju
najveu profesionalnu odgovornost. Nedostatak sistemski postavljenog
institucionalnog okvira rada i saradnje izmeu slubi pokazuje se kao
izvor brojnih frustracija i profesionalnog stresa u Centru za socijalni
rad i u vezi sa drugim problemima sa kojima se suoavaju profesionalci,
a Polovina i egarac (2007: 408-409) ih vezuju za kumulaciju irih
drutveno-istorijskih inioca (optu krizu, drutveno-institucionalnu
tranziciju, konstantno uruavanje institucija i kvaliteta rada, kanjenje
reformskih procesa i slino).
Iz sagledanih problema u vezi sa etiri teme za diskusiju, predlozi
profesionalaca upuuju na potrebu bolje, preciznije i obavezujue
zakonske i podzakonske regulative u primeni irokog dijapazona
mera zatite od nasilja, odnosno definisanje postupaka koji bi bili
odgovarajui za tip, uloge i domene odgovornosti svake od slubi.
To bi smanjilo improvizacije i dovelo bi do ujednaavanja zatite
i profesionalne prakse u Srbiji. Drugi znaajan aspekt reenja za
poboljanje institucionalnog odgovora vezan je za organizaciju rada,
postupke i procedure profesionalaca i slubi, a odnosi se prvenstveno
na struktuiranje radnog vremena (to je u vezi sa obimom posla i
brojem obuenih i motivisanih strunjaka), na standardizovanje
beleenja podataka i naina za njihovu organizovanu razmenu i
praenje efekata zatite, odnosno postupanja. Reenje problema vezano
je za sistemske intervencije, odnosno za dravnu politiku i strategiju
zatite od nasilja u porodici i nasilja u partnerskoj relaciji. Bez njih,
sva nastojanja profesionalaca i sva inovativnost u traenju i nalaenju
reenja, iako korisna u pojedinanom sluaju i u organizovanju zatite u
lokalnom kontekstu, nee dovesti do oekivanih efekata na globalnom
drutvenom planu, a izvesno je i to da e usloviti premor i iscrpljivanje
grupe profesionalaca koji pokazuju poseban, dodatni angaman.
168 Tanja Ignjatovi

esto poglavlje
KOORDINIRANA AKCIJA ZAJEDNICE PRIMERENA
KONTEKSTU U SRBIJI

SLINOSTI I RAZLIKE IZMEU IZVORNOG MODELA

I POSTUPANJA PROFESIONALACA U NAEM KONTEKSTU

Analiza korespondencije teorijskog koncepta i principa koji su ugraeni

u modele dobrog postupanja u oblasti zatite od nasilja u partnerskim
relacijama sa praksom u naim, lokalnim uslovima, trebalo bi da ukae
na pravce nunih promena u politici (ciljevi i kljune pretpostavke),
kao i u zakonskim reenjima i operacionalizaciji institucionalnog
postupanja. Stoga u ova pitanja (ponovo) razmatrati i predstaviti
osnovne odrednice koordiniranog odgovora zajednice na nasilje u
intimnim partnerskim odnosima u naem kontekstu. Prikazau i
mogue naine razvoja koordinacionih i radnih struktura, kao i sadraj
standardnih postupaka i procedura.
Politika i cilj delovanja. Na osnovu postojeih stratekih dokumenata,
kao i zakonskih i podzakonskih reenja, ne moe se izvesti zakljuak
da u Srbiji postoji koherentna i sveobuhvatna politika niti jasno i
eksplicitno postavljen cilj (specifine) zatite (svih) rtava nasilja
u porodinom kontekstu. Postojee norme i reenja nisu dovoljno
operacionalizovani, te pogoduju nastajanju velikih razlika u tumaenju
i postupanju profesionalaca. Visoka tolerancija drutva na nasilje i visok
stepen predrasuda specifino vezanih za rodne uloge, te tako i za nasilje
u intimnim partnerskim relacijama, prisutni i u strunoj javnosti,
uslovljavaju odsustvo konsenzusa u odnosu na stav da je zaustavljanje
nasilja i uspostavljanje sigurnosti rtve cilj svih intervencija. U izvornom
modelu navodi se da su zajedniki stav i principi delovanja, koji
proistiu iz razumevanja (specifinosti) fenomena nasilja u porodici
i nasilja prema enama, uslov uspostavljanja efikasnog, delotvornog i
sveobuhvatnog interventnog programa zatite rtava. Usaglaavanje
stavova i principa je najtei i najdui proces, kojem pomae (ubrzavajui
ga) eksplicitna i nedvosmislena dravna politika. Ovu vrstu zajednike
 Koordinirani odgovor zajednice 169

politike i profesionalnog usaglaavanja mogue je postii i na lokalnom

nivou, a Gradska optina Lazarevac je dobar primer za to. Nedostatak
lokalnih reenja je u tome to ona nisu obavezujua za sve slube i za
sve profesionalce u istoj zajednici, kao i zbog toga to isti pravni sistem
ne garantuje ista prava na teritoriji cele drave.
Pretpostavke i principi delovanja. Osnovne pretpostavke o zatiti rtve
kao odgovornosti zajednice za organizovanje i sprovoenje intervencija
samo su deklarativno prisutne u domaim dokumentima koja reguliu
postupanje u ovoj oblasti. Nedostatak tumaenja i operacionalizacije,
nedostupnost dokumenata profesionalcima i nedostatak nadzora u
njihovoj primeni uslovljavaju ogromne razlike u praksi. Upadljiv je i
nedostatak principa koji operacionalizuju politiku da je zatita rtve
njeno pravo, to naglasak stavlja na odgovornost drave/institucija,
a posebno na ulogu policijsko-pravosudnog sistema. Takoe, ne
prepoznaje se vanost graanske kontrole javnog sektora, ukljuujui
tu i praenje i nadzor pravosudnog sistema, kao ni vanost provere
postupaka i procedura od neveinskih, diskriminisanih i socijalno
iskljuenih grupa.
Gradska optina Lazarevac je specifina (i retka u naem kontekstu)
po injenici da postoji kritian broj profesionalaca, u gotovo svim
relevantnim slubama, koji su usvojili zajedniko razumevanje fenomena
i osnovne pretpostavke i principe delovanja254. Meutim, da bi se usvojili
i realizovali principi zaite koji su u veoj meri usmerni na postupke i
procedure, nuno je da postoje odgovarajue zakonske i podzakonske
pretpostavke, jer su institucionalna reenja njima ograniena. Otuda
doivljaj profesionalaca iz Lazarevca da je uspostavljanje internih
procedura, bez obzira na to to nude bolja reenja, samo improvizacija
i snalaenje u nepovoljnim uslovima, to na dui rok iscrpljuje sve one
koji se bave ovom problematikom (Ignjatovi, 2008; 2010b).
Zakonska reenja. Iako nisu fokus ovog istraivanja i analize, zbog
vanosti postojanja odgovarajuih zakonskih reenja u postavljanju
celovitog i koherentnog sistema zatite od nasilja u porodinom

254. Ovo stanje u naem kontekstu moe (lako) biti izmenjeno pomeranjem (iz bilo kog
razloga) kljunih aktera sa njihovih pozicija. To ini lokalne primere dobre prakse
nestabilnim formama, zavisnim od unutranje motivacije aktera i promenljivih
kontekstualnih prilika.
170 Tanja Ignjatovi

kontekstu, ovde e biti naznaeni glavni pravci izmena i regulacije

njihove primene. Uopteno posmatrano, s obzirom na trenutno
stanje u domaem zakonodavstvu, u Srbiji postoje relativno dobri
pravni mehanizmi porodino-pravne (preventivne) i krivino-pravne
(represivne) zatite od nasilja u porodici, ali pravna zatita jo nije na
zadovoljavajuem nivou u pogledu delotvornosti i efikasnosti. Pojedina
zakonska reenja nisu adekvatna, a pravni propisi meusobno su
nekonzistentni, neprecizni i nejasni, tako da omoguavaju razliita
tumaenja i razlike u primeni, to oteava rad pravosudnih i drugih
institucija, esto dovodei do suavanja dometa pravne zatite (Petrui,
2008). Kako odreeni tip intervencija zavisi od zakonskih i podzakonskih
reenja, bilo bi nuno inicirati izmene i dopune postojeih normi i
obezbediti specifikaciju i standardizaciju intervencija koje ve postoje.
Intervencije na poboljanju zakonskih reenja trebalo bi najpre da
idu u pravcu ujednaavanja definicija dela nasilja i definicija kruga
zatienih lica255 (Petrui, 2008). Zakonska ovlaenja policije morala
bi biti vea, a postupanje precizno standardizovano, po ugledu na
austrijski Zakon o bezbednosti (Logar, 2009). Krivini zakonik mogao bi
biti dopunjen novim delima: uporno proganjanje i trajno sprovoenje
nasilja256, takoe po ugledu na austrijski Krivini zakon (Logar, 2009)
kako bi se na bolji nain odgovorilo na karakteristike fenomena. Bilo bi
nuno dopuniti i postojee mere porodino-pravne zatite257. Da bi se
postigla njihova preventivna svrha, sudski postupci morali bi da budu

255. Trebalo bi blie objasniti pravne standarde, ali i neke od imenovanih oblika nasilja,
i usaglasiti njihova znaenja. Pojam lan porodice u Krivinom zakoniku trebalo
bi definisati onako kako je on definisan u Porodinom zakonu u vezi sa zatitom
od nasilja kako bi se uvaila najznaajnija karakteristika ovih dela poseban odnos
(porodini, emotivni i/ili seksualni) izmeu uinioca dela i rtve.
256. Nuno je omoguti kanjavanje upornog praenja i proganjanja, u smislu
uznemiravanja (direktnog, telefonskim pozivima, SMS porukama, e-mail
porukama, kontaktiranjem preko treeg lica i na druge naine), iznalaenja ili
korienja podataka rtve ili nekog drugog vida ponaanja koje remeti i ograniava
uobiajeni ivot ene. Ponavljano nasilje prema jednoj osobi trebalo bi (obavezno)
stroe kanjavati.
257. Na primer, uvoenje mere obaveznog leenja od alkoholizna i narkomanije, kao
i mera kojima se izvriocu nasilja nalae da se podvrgne odgovarajuem (psiho-
socijalnom ili edukativnom) tretmanu i slino.
 Koordinirani odgovor zajednice 171

efikasniji258 (Petrui, 2008) i povezani sa veim ovlaenjima policije

(po uzoru na austrijske zakone). Trebalo bi predvideti i obaveze suda
da se u svim postupcima zatite od nasilja u porodici urede i sva pitanja
vrenja roditeljskog prava, u skladu sa injenicama vezanim za nasilje i
sa adekvatnom procenom rizika po dete/decu i rtvu nasilja.
Ipak, najvei problemi javljaju se u pravnoj praksi (Konstatinovi-
Vili i Perui, 2007; Petrui i Konstatinovi-Vili, 2010; Jovanovi i sar,
2009). Jedan deo ovih problema uzrokuje opta neefikasnost pravosua
i drugih sistema, ali i nedovoljno razumevanje fenomena nasilja prema
enama, odnosno nedostatak specifinih znanja i rasprostranjenost
laikih uverenja i predrasuda profesionalaca. Treba rei da ovo nije
specifinost samo domaeg pravosudnog konteksta, ve je prepoznata
pojava i u drugim sredinama (Pence and McDonnell, 1999; Dasgupta,
1999; Copps Hartley, 2001; Hester and Westmarland, 2006; Hester,
2009). Unapreenje poloaja rtve u pravosudnim postupcima, saglasno
meunarodnim preporukama i po ugledu na postojea pozitivna reenja
(Logar, 2009)259, a posebno efikasno izvrenje sudskih odluka, pokazuje
se kao nuna promena. Trebalo bi unaprediti evidenciju i razmenu
informacija (definisati obavezni tok informacija po ugledu na Dulut
model) svih relevantnih slubi, kao i razmenu informacija o izreenim
merama zatite od nasilja i sankcijama, odnosno o praenju njihovih
efekata260. Uz specijalizovanu obuku pripadnika policijsko-pravosudnog

258. Naelo naroite hitnosti u postupanju trebalo bi konkretizovati propisivanjem

dunosti suda da postupak okona u odreenom roku, ali i ovlaenjem suda u
sluaju oiglednog izbegavanja uruenja poziva.
259. Zakonski bi trebalo predvideti i/ili dosledno sprovoditi postupke svedoenja sa
posebnom potedom i sa respektom; pruanje kontinuirane podrke i strune
pomoi rtvi tokom sudskih procesa (praenje rtve) i po njihovom okonanju,
dok traju izreene mere zatite i/ili kazne; omoguiti rtvama nasilja bezbedan i
brz pristup pravosuu, ukljuujui tu i besplatnu pravnu pomo; omoguiti lake
ostvarivanje prava na naknadu tete nastale izvrenjem dela, kao i formiranje
posebnog dravnog fonda iz koga bi se naknada isplaivala, kao i naknadu tete
nastale propustom dravnih organa da zatite rtvu; unaprediti informisanost rtve,
uvid u spise i njeno aktivno uee u krivinom procesu.
260. Trebalo bi predvideti obavezu suda da presudu o merama zatite ili uslovnoj kazni
(kao i primenjene mere restorativne pravde) dostavi odogovarajuim slubama
Policiji, tuilatvu i Centru za socijalni rad, kao i da se uspostave i imenuju/zadue
slube za praenje sluaja u kojima su izreene ove mere/sankcije.
172 Tanja Ignjatovi

sistema, trebalo bi obezbediti i uputstva koja olakavaju razumevanje

specifinih situacija i omoguavaju da se na sistematian nain provere
mogui rizici (Robinson, 2006) kako bi se na najbolji nain odredile
mere zatite ili sankcije za uinioce.
Iskustva pokazuju da kada postojea reenja nisu specifina i
meusobno dovoljno koherentna da obezbede zatitu, predstavnici
institucija konstantno izbegavaju da iskoriste institucionalnu mo u
zatiti ena i sankcionisanju mukaraca za njihovo nasilje. Kako se ne
radi (samo) o propustu konkretnog profesionalca, ve o sistemskom
nedostatku, stvaranje celovitog modela zatite mora da ukljui (i)
reformu pravosua, pre nego da bude program za Sigurne kue (Pence
and Shepard, 1999; Hagemann-White, 2006).
Operacionalizacija ciljeva i principa kroz intervencije. Kad se lista
intervencija iz Dulut modela uporedi sa uobiajenim intervencijama u
naem kontekstu, zapaa se nekoliko tipova razlika: (a) u broju, vrsti
i efikasnosti primene mera koje su usmerene na ponaanje nasilnika,
a kojima se uspostavljaju kontrola, zabrana i sankcija nedozvoljenog
ponaanja, kao uslov postizanja sigurnosti/bezbednosti rtve; (b) u
preciznosti definisanih postupaka i procedura (formulari, izvetaji,
razmena informacija); (c) u transparentnosti svih postupaka i
procedura (dostupnost i uvid u interne evidencije slubi, uz istovremenu
odgovarajuu zatitu poverljivosti podataka, pravovremenu razmenu
informacija, multisektorsku diskusiju sluaja i sl.); (d) u ugraenom
mehanizmu praenja i nadzora postupaka, procedura i opte politike; (e)
u planiranoj proveri (evaluaciji) efekata, koja se realizuje i interno i od
nezavisnih eksperata, a na osnovu koje se sistem neprestano usavrava
odgovarajui na identifikovane probleme i/ili potrebe korisnica i
zajednice. Ono to Dulut model ini specifinim (kao i druge dobre
modele, npr. austrijski model intervencije), pored dobrih reenja, jesu
jasne, precizno opisane, obavezujue i nadzirane procedure postupanja,
odnosno kontrola sprovoenja zakona. Postoji ogroman otpor naeg
dravnog aparata, javnih slubi i profesionalaca da se uvede efikasan
(a ne deklarativni) vid praenja, superviziranja i nadzora postupanja
slubi i profesionalaca.
Rezultati istraivanja postupanja profesionalaca u Lazarevcu daju
osnovu za koncipiranje buduih standarda i preciznih uputstava, a
 Koordinirani odgovor zajednice 173

preporuke za aktivnosti ukljuuju: (a) unapreenje procene rizika i

planiranja bezbednosti (uspostavljanje jedinstvenih i specifinih lista
pitanja i faktora za procenu i planiranje); (b) definisanje kriterijuma
za obaveznu primenu odgovarajuih intervencija iz delokruga
policijsko-pravosudnog sistema; (c) usaglaavanje uloga i nadlenosti
slubi u iniciranju i sprovoenju intervencija iz delokruga policijsko-
pravosudnog sistema (formulisanje posebnih i zajednikih procedura);
(d) racionalizacija i standardizovanje evidentiranja i dokumentovanja
postupanja u slubi kako bi se omoguili jednostavan nadzor i praenje
efekata rada; i (e) racionalizacija i standardizovanje postupaka i
procedura razmene informacija izmeu slubi (Ignjatovi, 2008; 2010b).

MODEL KOORDINIRANOG INTERVENISANJA PRILAGOEN

NAEM KONTEKSTU: OSNOVNE ODREDNICE

Ovaj deo diskusije rezultata teorijske i empirijske analize politike i

sistema zatite rtava nasilja u intimnim partnerskim relacijama trebalo
bi da odgovori na pitanje da li je mogue prilagoditi Dulut model
kontekstu u Srbiji. Analizom komponenti originalnog modela i njihovog
sadraja mogue ga je svesti na model od est kljunih elemenata,
primenljivih i u naem kontekstu, uz izvesne razlike u sadraju (Tabela
br. 5) (Ignjatovi, 2008, 2010b).
1. Izgradnja zajednikog referentnog okvira delovanja je u pozadini
svih aktivnosti i predstavlja nain na koji zajednica razmilja o nasilju
prema enama, nasilju u porodici, i ire, o nasilju u zajednici. Ona
podrazumeva potrebu da se usvoje zajedniki stav i teorijski koncept
koji objanjava mehanizme i dinamiku nasilja prema enama u
partnerskoj relaciji. Zajedniki koncept smanjuje nedoumice i tenzije
prilikom sukoba miljenja profesionalaca, olakavajui razumevanje
i reavanje kompleksnih sluajeva (Pence, 1996: 22-25). Konkretno,
zajedniki stav obuhvata: (a) usaglaene definicije razliitih vrsta i
oblika nasilja, ukljuujui tu i nasilje koje moe poticati od neosetljivih
i nepovezanih slubi sistema (institucionalno nasilje); (b) istovetno
razumevanje dinamike nasilja u partnerskoj relaciji i u porodici, posebno
uticaj mehanizama moi i kontrole, koji su posledica polne/rodne
nejednakosti; razumevanje specifinosti ove vrste nasilja u odnosu na
174 Tanja Ignjatovi

Tabela br. 5 Poreenje komponenti izvornog i modifikovanog modela

Dulut model Modifikacija modela

1. Izgradnja zajednikog
1. Izgradnja zajednikog referentnog okvira
referentnog okvira slubi u
koji je u pozadini interventnog procesa.
zajednici.

2. Razvoj i primena politike i

2. Razvoj i primena politike i praktinih
praktinih postupaka u okviru svake
procedura institucija i slubi.
od slubi.

3. Nadziranje/praenje sluaja od poetnog 5. Praenje postupanja

kontakta do njegovog okonavanja. profesionalaca i slubi.

4. Koordinirana razmena informacija i

3. Razmena informacija i
komunikacija izmeu institucija i koordinirani
komunikacija izmeu slubi.
rad agencija prilikom donoenja odluka.

5. Resursi i usluge koji obezbeuju bezbednost

i zatitu rtve od daljeg zlostavljanja su na
4. Zajedniko planiranje intervencija
raspolaganju rtvi.
(mera zatite od nasilja i za
6. Koristi se kombinacija sankcija, restrikcija
postizanje bezbednosti/sigurnosti
i mera resocijalizacije kojima se utvruje
ene i dece).
odgovornost nasilnika.
7. Radi se na otklanjanju teta nanetih deci.

6. Procena efekata koordiniranog

8. Evaluiranje koordinisanog rada zajednice.
delovanja.

vanporodino nasilje; razumevanje sloenih situacija viestrukog nasilja

u porodici i viestrukih pozicija (istovremeno rtva i nasilnik); (c)
usvojene zajednike opte principe delovanja koji rukovode postupanje
svih slubi, bez obzira na razlike u domenima odgovornosti.
Minimum zajednikih optih principa delovanja svih slubi,
baziran na kljunim principima delovanja Dulut modela, sadri
sledee stavove: (1) Sigurnost/bezbednost u zatiti rtve je prioritet
u radu strunih slubi. (2) Onaj ko ini nasilje (nasilnik) iskljuivo je
odgovoran za nasilno ponaanje. (3) Sve intervencije treba da uzimaju
u obzir nejednakost moi izmeu rtve i nasilnika. (4) Fokus (cilj)
intervencije je zaustavljanje nasilja (a ne popravljanje i/ili prekid
 Koordinirani odgovor zajednice 175

partnerskog odnosa), pruanje podrke i osnaivanje rtve da izae iz

nasilja i uspostavi kontrolu nad vlastitim ivotom. (5) Institucije/slube
odgovorne su da preduzmu koordinirane i sinhronizovane mere zatite
rtve i odgovarajue restriktivne mere prema uiniocima nasilja.
Miljenja sam da je ovu komponentu izvornog modela, kao polaznu
i nunu pretpostavku u koncipiranju politike i strategije delovanja,
mogue u potpunosti prihvatiti i aplicirati u naem kontekstu. Od
kreatora dravne politike oekuje se da usvoji, eksplicitno navede i
objasni politiku, principe i ciljeve delovanja, a od kreatora institucionalne
politike da ih usvoje i operacionalizuju (dovedu u vezi sa postupcima i
procedurama iz domena nadlenosti slube). Prvi koraci u tom pravcu
u naem kontekstu ve su uinjeni261.
2. Razvoj i primena politike i praktinih postupaka u okviru svake
od slubi omoguava utvrivanje njihovih uloga, domena delovanja
i odgovornosti, rad na postizanju komplementarnosti izmeu
politike i postupaka razliitih slubi i njihovo povezano delovanje.
Jasno definisanje domena odgovornosti svake slube u zajednici (od
sposobnosti i odgovornosti da se prepozna i identifikuje nasilje, preko
adekvatne procene stepena ugroenosti, koja omoguava ispravne
odluke i efikasno preduzimanje mera, kao i dalje planiranje postupaka
za obezbeivanje zatite i spreavanje budueg nasilja) nuan su
preduslov delotvornog, efikasnog i odgovornog postupanja strunjaka
i ostvarivanja prava rtve na zatitu.
Ovu komponentu zatite rtava partnerskog nasilja mogue je
postii i u naem kontekstu, uz pretpostavke o usvajanju preporuka
koje se odnose na standardizaciju procena, uloga i nadlenosti slubi,
racionalizaciju i standardizovanje evidencije, dokumentacije, procedura
razmene informacija i saradnje izmeu slubi. Uloga praktiara u
kreiranju dobrih reenja bila bi od prvorazredne vanosti.

261. Usvajanjem Strategije za zatitu od nasilja u porodici i drugih rodno zasnovanih

oblika nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodina (za period 2008-2012), koja je
ukljuila osnovne principe Dulut modela u politiku ovog dokumenta; usvajanjem
Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti
polova (za period 20092015), a ini se i Nacrtom Strategije za spreavanje i
suzbijanje nasilja nad enama i nasilja u porodici (radni naslov dokumenta);
176 Tanja Ignjatovi

3. Razmena informacija i komunikacija izmeu slubi pokazuje

se kao nuna karika u svim dobro organizovanim modelima
postupanja. Definisani (ak zakonski regulisani) naini razmene
informacija u svakom konkretnom sluaju nasilja, efikasne procedure
za prikupljanja miljenja od svih slubi koje mogu pomoi u reavanju
konkretnog problema, po kvalitetu i obimu odgovarajue evidentiranje
i dokumentovanje karakteristika nasilja i sprovedenih intervencija
omoguili bi uvid u konkretno postupanje profesionalca i slubi.
Naknadne analize evidencije ukazale bi na preovlaujue tendencije
postupanja profesionalaca i slubi, omoguavajui zakljuivanje o
efikasnosti, ali i dogovore o njihovim izmenama i o planiranju potrebnih
usluga i resursa u zajednici.
Ovu komponentu modela mogue je implementirati i u naem
kontekstu. Sistemska reenja, kreirana u participativnom procesu,
od interministarskih i intersektorskih radnih grupa, a koja uvaavaju
postojea iskustva, ukljuujui tu i rezultate ovog istraivanja, omoguila
bi uspostavljanje opteg standarda, koji ne iskljuuje lokalna specifina
reenja262.
4. Zajedniko planiranje intervencija podrazumeva koordinaciju
slubi u planiranju i sprovoenju intervencija i mera. Koncept
koordinirane akcije baziran je na pretpostavkama da slube u zajednici
treba da su sposobne da: (a) razumeju vanost meusobne saradnje
i partnerstva kao neophodnih u radu sa osobama koje su preivele
nasilje, (b) uveavaju motivaciju i vetine za postupanje i saradnju
kako bi se izgradila delotvorna, efikasna i podravajua sredina, (c)
zajedno planiraju sveobuhvatne i specifine akcije (ADMIRA, 2005a;
Ignjatovi, 2006b). Isplanirane aktivnosti moraju odgovarati konkretnoj
situaciji nasilja i treba da budu sveobuhvatne i specifine (u odnosu na
ciljne grupe, vrste i oblike nasilja), odnosno mora biti jasno ta, ko i
do kada sprovodi u odnosu na glavni cilj intervencije zaustavljanje

262. Pokuaj uspostavljanja jedinstvenog sistema evidencije podataka i razmene

informacija izmeu slubi (centralna evidencija) dobio je podrku Vlade
Autonomne pokrajine Vojvodina (videti: Informacija o aktivnostima Pokrajinskog
sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova na uspostavljanju
jedinstvene evidencije o nasilju u porodinom kontekstu, usvojena na sednici 20. 7.
2010. ), a njegova dalja razrada i provera su u toku.
 Koordinirani odgovor zajednice 177

nasilja, spreavanje narednih epizoda i obezbeivanje sigurnosti

rtve. Pretpostavka za delotvornu i sveobuhvatnu zatitu je postojanje
koherentnih zakonskih i podzakonskih akata koji reguliu postupanje,
udaljavajui ga od diskrecionog prava (izbora, samovolje i nemarnosti)
profesionalaca koji ih sprovode.
Iskustvo potvruje da predstavnici jedne slube esto ne znaju
dovoljno o nadlenostima i radu drugih slubi, da imaju nerealna
oekivanja ili da prebacuju odgovornost za zaustavljanje nasilja na drugu
slubu. Dobro postupanje podrazumeva jasno definisana pravila, koja
bi trebalo postaviti na nacionalnom nivou, i to kao pravila (standard)
slube u odnosu na specifino pitanje. Meutim, opta pravila imaju
svoju realizaciju u konkretnim okolnostima, tako da bi svaka sluba
trebalo da preispita svoju aktuelnu poziciju, kao i poziciju u lancu
akcija koje bi trebalo preduzeti u cilju zatite rtve. Svaka sluba trebalo
bi da prepozna vlastite barijere u uspostavljanju standarda postupanja
i da napravi plan za njihovo otklanjanje, da definie mesta nune
saradnje sa drugim slubama, da preispita uobiajene naine i da kreira
nove naine saradnje, koji bi omoguili delotvorniji i efikasniji rad.
Realni nedostaci sistema prevencije i zatite ena od nasilja
u porodici u naem kontekstu oteavaju postupanje i saradnju,
ostavljajui prostor za dalju izloenost rtve nasilju, za manipulaciju i
izbegavanje odgovornosti nasilnika, kao i za neefiksanost profesionalaca
u ispunjavaju svojih uloga, ili nuenju neefikasnih (nedovoljno ili
potpuno) usluga socijalno-zdravstveno-obrazovnog sistema, koje po
svojoj sutini ne mogu da osiguraju bezbednost rtve i zaustavljanje
nasilja. Stoga, dovodei u vezu ovu komponentu modifikovanog
modela sa izvornim, jasno je da bi ona u perspektivi morala da se
dopuni intervencijama koje garantuju zatitu rtve i saniranje posledica
nasilja, kao i intervencijama koje nedvosmisleno obezbeuju kontrolu,
restrikciju i sankciju ponaanja nasilnika, i koje bi trebalo da budu
potvrda politike zajednice.
Oekuje se da e drava, u skladu sa preuzetim meunarodnim
obavezama i preporukama263, uskoro ponuditi celovitu i koherentnu

263. Zakljuni komentari Komiteta za eliminaciju diskriminacije ena: Republika Srbija,

2007, (CEDAW/C/SCG/CO/1)
178 Tanja Ignjatovi

politiku u zatiti ena od nasilja, ukljuujui tu i nasilje u intimnim

partnerskim relacijama. Do tada, nuno je da lokalne zajednice i
predstavnici svih relevantnih institucija usvoje interne protokole o
postupanju i sporazume o saradnji izmeu slubi u zajednici264 kao
privremena reenja koja omoguavaju veu efikasnost delovanja i zatite,
kao i uvaavanje prava rtve i njenu subjekatsku poziciju u sistemu
javnih usluga. Lokalni dokumenti mogli bi da sadre i specifine
naine saradnje, odgovarajue aktuelnim karakteristikama zajednice i
uesnika/ca, kao i da ostanu otvoreni za kontinuirano usavravanje i
preciziranje, na osnovu praenja efekata rada, ali i usled kontekstualnih
ili promena u resursima zajednice.
5. Praenje postupanja trebalo bi da omogui kontinuirano
prikupljanje podataka o konzistentnosti aktivnosti profesionalaca
i o ostvarivanju efekata mera zatite rtve i mera preduzetih prema
uiniocu nasilja. itava grupa intervencija u Dulut modelu usmerena
je na postizanje zatite kroz precizno definisane postupke praenja
svakog sluaja (od poetka do kraja) kroz ceo sistem kako bi se
obezbedilo ispunjavanje glavnog cilja intervencije. Istovremeno, prati
se i nadzire postupanje profesionalaca, odnosno potovanje usvojenih
principa i politika, kao i razmena informacija i saradnja izmeu
slubi, dogovorena prema usvojenom modelu. Praenje je olakano i
racionalizovano uspostavljanjem evidencije i dokumentacije o sluaju,
kao i standardnim nainom razmene podataka. Ipak, ini se da centralno
pitanje svih intervencija praenja nisu tehnika reenja, ve stav i odluka
aktera da proces u svim svojim elementima mora biti transparentan i
dostupan kontroli internoj, ali i kontroli zastupnica rtava, koje nisu
deo institucionalnog sistema.
U ovoj komponenti, u naem kontekstu, oekuje se najvei otpor
dravne i institucionalne politike sutinskom uvaavanju prava kori-

264. U tom zadatku mogli bi da pomognu Protokol o postupanju strunih slubi u

centru za socijalni rad i Protokol o postupanju policijskih slubenika, Formular za
dokumentovanje nasilja u ustanovama primarne zdravstvene zatite, kao i Model
Sporazuma o saradnji slubi u zajednici, kreirani tokom realizacije programskih
aktivnosti Autonomnog enskog centra u periodu 20032005, a na osnovu reenja
iz Dulut modela i drugih primera dobre prakse prilagoenih naem kontekstu, kao
i kroz interakciju uesnika/ca programa, profesionalaca iz razliitih slubi. I ve
pominjani nacrt Opteg protokola o postupanju i saradnji ustanova u sluajevima
nasilja u porodici (radni naslov) sledi isti pravac.
 Koordinirani odgovor zajednice 179

snica/ka, korespondentan sa razumevanjem obaveza zajednice, slubi

i profesionalaca da se ponude adekvatni odgovori. Potpuno neprepo-
znavanje potencijalnog sukoba interesa unutar i izmeu slubi u
sloenim procesima zatite rtava od nasilja u porodinom kontekstu
jeste jo jedna od prepreka u postizanju transparentnosti sistema, a
time i njegove odgovornosti.
6. Procena efikasnosti koordiniranog delovanja predstavlja nunu
pretpostavku svakog sistemskog reenja. Model mora u sebe da ugradi
mehanizme za internu i eksternu procenu efekata, ukljuujui tu i
uee korisnica u proceni, jer se bez toga ne moe pouzdano i valjano
odgovoriti na pitanje da li i do koje mere se ostvaruju postavljeni ciljevi.
injenica da na institucionalni sistem nema dovoljno specifine i
jasne pokazatelje efekata delovanja oteava uvoenje ove komponente
modela.

Razvoj koordinacionih i radnih struktura

U ovom prikazu naglasak u staviti na lokalne koordinacije akcija, ne

zaboravljajui pri tom na nunost postojanja centralnih (dravnih)
koordinacija (sektorskih i meusektorskih). Koordinacija je dinamian
proces koji slui kreiranju politika, procesa i postupaka, ali i reavanju
konkretnih sluajeva nasilja. Lokalne multisektorske i multidisciplinarne
inicijative moraju imati minimum koordinacijske i radne strukture265,
koje mogu biti razliite, ali koje osiguravaju potovanje odreenih
principa funkcionisanja i odluivanja, omoguavajui realizaciju
planiranih ciljeva i aktivnosti.
U Dulutu, zajednica je proizvedena u resurs za kritiku analizu
i reformu pravosudnog sistema, za unapreenje odluivanja u
pojedinanom sluaju nasilja, za ukljuivanje pogleda rtve na
sve intervencije slubi i za implementaciju reenja koja sistematski
unapreuju intervencje. Kreirane su brojne strategije da se unapredi
komunikacija izmeu slubi. Uenje je ilo kroz diskusiju u kojoj su
svi bili manje defanzivni i vie voljni da nau reenja. Nijedna situacija

265. Strukturalne karakteristike modela mogue je preuzeti iz primera dobre prakse,

ali injenica da se zajednice meusobno (znatno) razlikuju upuuje na potrebu da
se strukture kreiraju i izgrauju, uz stalno praenje efekata, menjanje i razvijanje
kako bi se uspostavila stvarna promena u sistemima i u zajednici.
180 Tanja Ignjatovi

nije smatrana nepromenljivom, a svi predlozi najpre su se razmatrali u

okviru svake od slubi. Na redovnim sastancima praktiara (svake druge
nedelje u mesecu) razvijao se zajedniki filozofski prisup. Sve promene
uvoene su u vremenski organienom periodu da bi se proverilo
da li izmene imaju pozitivne efekte, a za svaku promenu postavljani
su merljivi indikatori napretka. Sastanci sa rukovodstvom agencija
sluili su za informisanje o aktivnostima i efektima, za identifikovanje
problema i diskutovanje reenja. Na godinjim sastancima odluivalo se
o politikama delovanja, a sve opte odluke proveravane su kroz diskusiju
sa praktiarima i organizovanim grupama ena koje su preivele nasilje.
Razvijen je visok nivo poverenja, a komunikacija je postajala sve
frekventnija i otvorenija. Debate (sa velikim brojem aktera) oko izrade
novih procedura umele su da budu teke i komplikovane, ali se teilo
tome da se svi sloe oko izmena, to je doprinelo da DAIP projekat
izradi veliki broj vanih dokumenata266 i zapone, proveri i usvoji nove
procedure (Gamashe and Asmus, 1999).
Iako koordinacije poivaju na principima zajednikog rada
(na prepoznatim zajednikim interesima), one treba da omogue
identifikovanje pitanja i razloga neslaganja oko kojih e se organizovati
diskusija, sa ciljem da se postigne bolje razumevanje i da se pronau
reenja. Principi jednakosti (nediskriminatorni stav i ponaanje),
uvaavanja (potovanje i poverenje) i usaglaavanje miljenja predsta-
vljaju vanu osnovu zajednikog rada. Pokazuje se da je na poetku vana
saglasnost rukovodeih struktura za ovu vrstu rada i volja uesnika/ca za
zajedniku izgradnju modela (Pence, 1996; WAVE, 2006; Kavamann, et.
al, 1998; Hagemann-White, 2009).
Koordinacione i radne strukture mogu biti razliite, mogu da ukljue
razliite nivoe odgovornosti i aktivnosti i mogu da budu manje ili vie
formalne. Optinska koordinirajua tela (saveti, odbori, komisije) usme-
rena su na politiku zajednice prema nasilju, na reavanje stratekih
problema, obezbeivanje sredstava, praenje efekata aktivnosti, povezi-

266. Neka od kreiranih dokumenata su: saoptenje o filozofiji koje objanjava namere
programa, memorandum o razumevanju izmeu svih kljunih aktera, evaluacioni
prirunik za slubenike za uslovnu kaznu i prirunik (vodi) za tuioce, sporazum
o razmeni podataka, razliiti formulari za prijavu i postupanje u situacijama nasilja.
 Koordinirani odgovor zajednice 181

vanje sa drugim komplementarnim inicijativama u zajednici (policy

nivo). Ona ne moraju da imaju veliki broj lanova, ali bi trebalo da ukljue
rukovodee strukture svih relevantnih slubi i predstavnike lokalne
uprave (Hagemann-White, 2004, 2007; WAVE, 2006). Strukture na
operativnom nivou, radne grupe ili multisektorske koordinacije zaduene
su za praktine aktivnosti. One se mogu formirati oko posebnih pitanja ili
za realizaciju konkretnih akcija i zadataka, mogu biti stalne ili privremene
i mogu imati jednu ili vie koordinacija. Postojanjem radnih grupa moe
se izbei frustracija zbog sporosti i glomaznosti procesa (sastanaka,
naina odluivanja i sl.) i poveati efikasnost, ali vei broj radnih grupa,
bez meusobne razmene informacija i koordinacije, moe da dovede do
nove fragmentarnosti sistema prevencije i zatite u zajednici. U naem
kontekstu, ulogu koordinatora multisektorskih sastanaka najee imaju
Centri za socijalni rad, ali je mogu imati i druge slube u zajednici (Dom
zdravlja, nevladina organizacija koja prua neposrednu pomo rtvama
nasilja i sl.), zavisno od teme, sluaja, resursa i dogovora lokalnih aktera.
Koordinisanje praktinih aktivnosti moe se obavljati i po principu
rotacije uloga kako bi se izbeglo optereenje jedne slube.
Koordinacije bi trebalo da imaju jednostavne naine odluivanja,
koji ne usporavaju i ne blokiraju rad, a nejednakost u pozicijama i nivou
moi slubi i pojedinaca ne bi trebalo da utie na ove procese. Neke
odluke je mudro donositi konsenzusom svih uesnika/ca. Perspektiva
rtve, njene potrebe i interesi, predstavljaju centralnu brigu u odluivanju
i ne bi smele biti izgubljene ili zamenjene drugim interesima (Pence,
1996; Austin, Dankwort, 1999; Gregory, Erez, 2002; Pennell, Francis,
2005)267. Organizacione aktivnosti radnih struktura ukljuuju uee na
sastancima, koji e na poetku biti ei da bi se usaglasila miljenja oko
osnovnih principa, ciljeva i naina rada268.

267. Ovo podrazumeva i saglasnost (informisani pristanak), kao i direktno uee rtve
u svim fazama odluivanja o merama koje joj se predlau ili e biti preduzete (o
emu e jo biti rei), a u stratekom smislu moe da ukljui i organizovanje posebne
grupe ena koje su preivele nasilje, koja bi sistematski uestvovala u proceni ciljeva
i aktivnosti radnih grupa i koordinacionih struktura.
268. Sastavni deo aktivnosti na uspostavljanju koordinacije su pripreme poziva,
programa rada, komunikacija sa lanstvom, zapisnici i njihova distribucija (svim
prisutnima i onima koji su pozvani, a nisu uestvovali), te bi i ove aspekte valjalo
precizno planirati .
182 Tanja Ignjatovi

U cilju izgradnje poverenja, multisektorsku saradnju u javnosti

uvek bi trebalo predstavljati kao zajedniki rad svih uesnika/ca i preko
pozitivnh efekata, jer to hrabri i rtve i profesionalce. Promena kulture
zajednice i postupanja profesionalaca zahteva vreme, ak vie godina
upornog rada, tako da pojedinane padove ne bi trebalo sagledavati
kao neuspeh, ve kao neizbene potekoe koje se mogu prevladati
upornou i posveenim radom (Pence, 1996; WAVE, 2006).
Meutim, koordinacije ne moraju uvek i nuno biti efikasne.
Istraivanja u kojima je ocenjivana efektivnost koordinacija, a koja su
ukljuila teme postignua, aktivne participacije, veliine lanstva, klimu
saradnje, podelu moi i uloga i efektivnost vostva pruala su razliit
set prediktora koji su relevantni za sisteme u razliitim oblastima.
Bez obzira na razlike, pokazalo se da su postojanje inkluzivne klime i
aktivna participacija vani elementi uspeha koordinacije. Takoe, obuka
je bila nuna, ali nije bila i dovoljan prediktor promene. Znanja i vetine
morali su biti usvojeni u okviru eljenih promena, tako da proizvedu
osetljivost za primenu, smanjenje greaka i prevazilaenje barijera
u primeni (Allen, 2006). Za uspeh koordinacija vana je i izgradnja
relacija izmeu lanova/ica (empatija sa tekoama svakodnevnog
rada unutar sistema, smanjenje defanzivnosti, poveanje otvorenosti,
izgradnja poverenja, nalaenje vremena za saradnju), to je ukljuivalo
i smanjenje diskriminacije i stereotipnih predstava o odreenim
slubama (Huisman, Martinez and Wilson, 2005).

Sadraj (standardnih) postupaka i procedura

Sadraj praktinih postupaka i procedura je drugi aspekt delovanja

kooperacije i koordinacije slubi u zajednici o kome u prodiskutovati.
Opta politika i principi za delovanje profesionalaca predstavljaju okvir
za postupanje, ali zatita rtava nasilja zahteva sloen sistem postupaka
i procesa koji ne slede (uvek) sukcesivno i po unapred zamiljenom
sledu. Uobiajeno je to da se pojedinani elementi postupaka/procesa
grupiu u nekoliko kategorija, i to: prepoznavanje (identifikovanje) i
utvrivanje (dokazivanje) nasilja, procena rizika (stepena ugroenosti)
i resursa (protektivnih faktora), planiranje i sprovoenje (kratkoronih
i dugoronih) intervencija i mera sigurnosti i zatite, praenje postu-
 Koordinirani odgovor zajednice 183

paka, procena efekata zatite i revizija postupaka. Evidentiranje,

dokumentovanje i prikupljanje podataka o nasilju i intervencijama
ukljueni su u sve faze rada. Svaki od navedenih elemenata sadri
specifinosti u odnosu na svaku ukljuenu slubu (odgovara defini-
sanim nadlenostima i domenima odgovornosti), ali bi trebalo da je
uklopljen u zajedniki referentni okvir, na komplementaran i dobro
sinhronizovan nain.
Prepoznavanje, otkrivanje i imenovanje nasilja: Profesionalci iz
svih relevantnih slubi trebalo bi da su u stanju da prepoznaju nasilje,
njegove razliite vrste i manifestacije, i onda kada to nije (sasvim)
oigledno. Istaivanja, meutim, esto pokazuju nedostatak sklonosti
profesionalaca da se nasilje sistematski ispituje i da se identifikovani
sluajevi dublje istrauju.
U sistemu socijalne zatite, ak i onda kada postoje obaveze da svaka
korisnica bude pitana za nasilje, ovo nije esta pojava. Na primer, u
istraivanju koje je obuhvatilo socijalne slube u tri amerike drave,
u kojima je potpisan ugovor o obaveznom otkrivanju nasilja, samo je
9,3% korisnica (u rasponu od 28,8% do 0,01%) pitano za nasilje, a njih
13,9% pitanih izvestilo je o njegovom postojanju. Istraivanje u jednom
vajcarskom kantonu pokazalo je da od ukupnog broja sluajeva, nasilje
nije bilo utvrivano u jednoj petini (21%), a u treini sluajeva (34%)
obavljen je samo jedan razgovor o nasilju (Lindhorst, Meyers & Casey,
2008; Seith, 2001). Primeen je i razliit tretman nasilja u odnosu na
druge probleme korisnica socijalne pomoi269 (Seith, 2001). Kao najei
razlozi za ovakvo stanje navode se pasivnost, suzdranost, emotivna
distanca i neutralnost, ali i pol slubenika, neadekvatna znanja, manjak
vremena (zbog velikog broja klijenata) i manjak kontinuiteta kontakta
sa klijentom (Seith, 2001; Lindhorst, Meyers & Casey, 2008). Stoga se
istie da je vano da socijalni radnici/e budu svesni/e prepreka da se

269. Socijalne radnice u pominjanom vajcarskom kantonu ukazuju znaajnu pomo u

vezi sa ekonomskim problemima i ekonomskim nasiljem prema enama (finansijska
pomo, pomo da se nae novi dom, zaposlenje, da se ena ukljui u profesionalni
razvoj, pomo u saradnji sa drugim slubama, u ostvarivanju socijalne pomoi i
alimentacije za decu), ali ne i istu vrstu angaovanja kada su u pitanju druge forme
nasilja u porodici.
184 Tanja Ignjatovi

nasilje otkrije, kao i da sa klijentom dele razumevanje o tome ta (sve)

konstituie zlostavljanje. I domai podaci upuuju na to da slube
socijalne zatite u malom procentu prepoznaju i otkrivaju nasilje kod
korisnika/ca usluga. rtve nasilja u porodici su 2008. godine inile samo
1,48% ukupnog uzorka korisnka/ca usluga Centara za socijalni rad u
Srbiji (Jovanovi, 2010). Ipak, valja navesti to da osetljivost ovih slubi
za problematiku nasilja u porodinom kontekstu raste i da je od 2002.
godine, kada je registrovano svega 670 sluajeva, do 2009. ovaj broj
porastao na 7.520 identifikovanih sluajeva nasilja, od kojih su u 5.546
sluajeva rtve enskog pola (Kozaranin, 2010). Takoe, socijalne
slube retko su pokretale pravne postupke za koje su ovlaene: organ
starateljstva je u 2008. godini pokrenuo 167, a u 2009. godini samo 184
tube za mere zate od nasilja u porodici (Kozaranin, 2010)270.
ene sa iskustvom nasilja esto se obraaju zdravstvenim slubama za
pomo, leenje i za opravdavanje odsustva sa posla, to pred zdravstvene
radnike stavlja zahtev da imaju svest o razmerama, karakteristikama
i zdravstvenim posledicama ovog problema (ikanovi, 2006).
Malo je vidljivih signala, a mnogi se ne prepoznaju i ne povezuju sa
nasiljem (Weeks, et. al, 2008). Stark istie da ako kao tipinu rtvu
prepoznajemo samo ene sa slomljenim nosem ili modricom ispod
oka i ne pokuavamo da razumemo obrazac neprestanog fizikog
zastraivanja ak i onda kada nema polomljenog nosa, propustiemo
99% svih sluajeva nasilja (Stark, 2004). Stoga se preporuuje obavezno
pretraivanje (screening) nasilja kod svih korisnica usluga zdravstvenog
sistema (kad god je to mogue, rutinski pitati o nasilju, kao deo
anamneze (WHO, 1997)). Veina ena (6774%) pitana o uzroku
povreda obelodanila je nasilje271, a njih vie od 80% pokazuje naklonost
prema rutinskim upitnicima o nasilju u porodici kao o sastavnom delu

270. Istovremeno, CSR u Srbiji dostavili su sudu 1127 nalaza i miljenja o nasilju u
porodici, a na osnovu presuda suda evidentirali su svega 356 sluajeva nasilja u
porodici.
271. Pokazalo se da su gotovo sve ene u Engleskoj i Velsu (94%) koje su zatraile
medicinsku pomo od lekara opte prakse ili na odeljenjima za hitnu medicinsku
pomo bile pitane za uzroke povreda, a da je veina njih (74%) izvestila o nasilju
(Walby and Allen, 2004). Sline podatke navode i istraivanja u Nemakoj: 81%
ena pitano je za uzroke povreda, a 67% njih izvestilo je o nasilju (Schrttle and
Mller, 2004, prema Martinez and Schrttle, 2006).
 Koordinirani odgovor zajednice 185

medicinske procene (Walby and Allen, 2004; Martinez and Schrttle,

2006). Ipak, istraivanja potvruju da zdravstveni radnici nerado
pitaju o nasilju iz razliitih linih i profesionalnih razloga (Ganeley,
1998, prema Cuci, 2007; Weeks, et. al, 2008)272. Smatrajui neke od
razloga opravdanim, autori preporuuju selektivno pretraivanje,
odnosno fokusiranu primenu na pacijente/kinje koji bi mogli biti u
veoj opasnosti, to otvara novo pitanje institucionalizacije socijalnih
i rasnih predrasuda273 (Weeks, et. al, 2008). Istraivanja potvruju da
je za ene diskusija o nasilju u partnerskoj i porodinim relacijama
ohrabrujua i da moe da doprinese izbegavanju buduih povreda.
One se ne protive tome da budu pitane o nasilju na odgovarajui nain,
bez prisustva drugih osoba i u poverljivoj atmosferi, kao i da dobiju
dodatne informacije o pomoi uz potovanje njihove autonomije, to
smanjuje oseaj izolovanosti i stigmatizacije (ikanovi, 2006: 21).
Istovremeno, razlozi za izbegavanje razgovora o nasilju navode se kako
u neadekvatnoj prirodi pitanja tako i u strahu od moguih posledica
razotkrivanja nasilja (najvie u vezi sa odlukama o deci).
Standardni odgovori na pitanja kao to su koga (sve) treba pitati,
ta i kako pitati, ko treba da pita i koje su dalje aktivnosti jesu vana
informacija za profesionalce (Cuci, 2007). Istraivanja potvruju da
bolje efekte postiu pitanja u kojima je nasilje ire definisano (ukljuuje
taktike zastraivanja, povreivanja, izolacije, seksualne napade), foku-
sirano na opise ponaanja i emocije straha, gde se proverava sigurnost/
bezbednost rtve, faktori rizika i istorije nasilja, jer to olakava eni da
razume svoj odnos kao nasilan i da identifikuje protektivne faktore i
resurse za izlazak iz nasilja. Razgovor treba da informie o prednostima

272. ... kao to su: nedovoljno znanje, predrasude, nedostatak vetina i vremena,
verovanje u to da pacijenti ne ele da budu pitani, jer medicinsko osoblje ne zna
ta bi dalje trebalo raditi ili nema poverenje u sistem upuivanja, zbog manjka
svesti o posledicama nasilja, doivljaja bespomonosti, identifikacije sa rtvom ili
nasilnikom, to se veruje u to da ono to nije podlono standardnim dijagnostikim
metodama nije problem, ili da nema obaveze da se to radi;
273. Odreene grupe ena (nieg obrazovanja, nezaposlene, siromane, odreene rasne
i etnike grupe) ee bivaju pitane o prisustvu nasilja u partnerskoj relaciji, to
uslovljava previde nasilja kod grupa srednjeg i vieg socijalnog statusa; neki u ovoj
tendenciji vide (samo) elju da se pomogne, jer osobe nieg statusa imaju manje
resursa i pristupa informacijama i mogunostima u zajednici;
186 Tanja Ignjatovi

otkrivanja, da demonstrira empatiju i da prui informacije o resursima

zajednice (Lindhorst, Meyers & Casey, 2008). Analize slubenih
evidencija ne potvruju (uvek) ovu orijentaciju, pokazujui da su
najbolje zabeleeni podaci o nasilju, a da je sasvim malo podataka o
rizicima za bezbednost i podataka o upuivanju (Richter, 2003).
Uspostavljanje standardnih procedura i formulara za otkrivanje
sluajeva nasilja prema enama u socijalnom i zdravstvenom sistemu
smatra se prvim korakom u praksi koja doprinosi odgovarajuem
institucionalnom tretmanu problema. Ovaj postupak ne sme da nakodi
rtvi, te su pitanja bezbednosti i poverljivosti podataka prioritetna pri
razmeni informacija i kod preduzimanja daljih intervencija (Gifard,
2000).
Utvrivanje i dokumentovanje nasilja. Cilj utvrivanja je da se ustanovi
ta se desilo (u aktuelnom dogaaju) i da se utvrde karakteristike nasilja
(prethodni dogaaji, trajanje, specifini mehanizmi nasilja, efekti i
posledice). Procesom utvrivanja prikupljaju se dokazi (tani, pouzdani
i verodostojni podaci o nasilju), ali on slui i za planiranje mera zatite.
Cilj dokumentovanja je da se saini izvetaj koji sadri kvalitetne, tane
i pouzdane informacije o dogaaju, njegovoj istoriji i posledicama.
Prikupljanje informacija o sluaju nasilja je teak i osetljiv zadatak,
specifian za svaku slubu, zavisan od mnogih faktora274 (Gifard, 2000).
Da bi se poveala pouzdanost informacija nuno je da se dobro upoznaju
izvori informacija, da se postave precizna, jasna i detaljna pitanja, da se
paljivo posmatraju i belee ponaanje i izgled rtve, ali (uvek) treba
imati u vidu i uticaj vlastitog prosuivanja o iskazu. Nedoslednost u
podacima koji se dobijaju od rtve ne mora nuno da znai da je navod
netaan (laan). Nedoslednost esto odraava zbunjenost, probleme
sa razumevanjem pitanja, sa priseanjem, emotivnu uzbuenost zbog
oivljavanja traumatskih iskustava i drugo. Postojanje standardnih
formulara koji ukazuju na tip i vrstu podataka koje je nuno prikupiti

274. Na primer, od izvora informacija, koliine detalja, odsustva ili prisustva

protivrenosti u podacima, odsustva ili prisustva elemenata koji potvruju ili
osporavaju navode, stepena do koga informacija ukazuje na obrazac ustaljene
prakse, starosti informacija i slino;
 Koordinirani odgovor zajednice 187

(i evidentirati) u svakoj slubi275 moe znatno da pomoge i olaka ovaj

proces. Ne postoji strogi spisak podataka, a odreena fleksibilnost
i potovanje osobe koja daje informacije se podrazumevaju. To moe
da smanji nepotrebna ponavljanja i preklapanja, koja izlau rtvu
dodatnom traumatskom iskustvu. U procesu dokumentovanja (i
evidentiranja) nasilja vano je da profesionalci imaju svest o tome da
iste rei u svakodnevnom govoru i u strunoj terminologiji razliitih
disciplina mogu imati razliita znaenja, te je dobro to konkretnije
opisivati radnje/akte i posledice kako bi se omoguilo lake razumevanje
i kako bi se obezbedila komunikativnost strunih izvetaja. Razgovor o
traumatskim iskustvima moe kod rtve da prouzrokuje razliite reakcije
i, mada moe imati terapijski uinak, takoe moe (ponovo) otvoriti
bolna seanja i prouzrokovati psihiki, pa ak i fiziki stres. Zbog toga je
neophodno rtvi ponuditi to vie iskrene i delotvorne podrke i pomoi
tokom celog procesa, kao i odgovarajuu rehabilitaciju. Pored iskaza,
vano je da se obezbedi potkrepljujua dokumentacija (izjave svedoka,
lekarska dokumenta, psiholoke i druge strune procene, dokumentacija
slubi o ranijim prijavama dogaaja i prethodnim intervencijama,
svedoenja profesionalaca i slino) kako bi se osnaile izjave i navodi
rtve. To predstavlja osnovu tuilake politike neodustajanja (no-drop
policy) i trai vie angaovanja policije i istranih organa. Beleenje i
razmena podataka izmeu slubi promoviu bezbednost rtve na bar
dva naina: razmena informacija o rizicima omoguava adekvatniju
zatitu, a dobra dokumentacija uslovljava da krivini sistem ponudi
bolje i potpunije odgovore na nasilje (Falk and Helgeson, 1999).
Evidentiranje i praenje nasilja. Niko ne bi trebalo da bude ugroen, ni
osoba ija se izjava uzima, ni profesionalci koji uestvuju u tom procesu
zbog injenice da se pokree postupak utvrivanja, dokumentovanja i
evidentiranja navoda o nasilju. Pored razmatranja pitanja bezbednosti,

275. Osim opteg obrasca informacija (ko je uinio ta i kome, kada, gde i kako), oni
ukljuuju i opise naina i vrste zlostavljanja (kako fizike, tako i psihike, ekonomske,
seksualne), trajanje i uestalost, koriene predmete, prisustvo oseanja (za vreme
zlostavljanja i posle), posledice (fizike, psihike, emotivne, socijalne, ekonomske)
koje je ovo ponaanje imalo/ostavilo na rtvu tada i kasnije, pitanja o svedocima,
kome se sve rtva obraala za pomo i kakva je bila reakcija.
188 Tanja Ignjatovi

vana naelna pitanja prikupljanja podataka ukljuuju pitanje

profesionalne etike, pristanak rtve na osnovu pune informisanosti,
podrku rtvi tokom celog procesa i pitanje upotrebe termina (Gifard,
2000). Profesionalna etika obino nalae potovanje poverljivosti izmeu
profesionalca i klijenta, to ukljuuje tajnost podataka ili potovanje
autonomije odluka i izbora, to moe biti u suprotnosti sa zahtevima
zakona i zajednice, koji nalau da se krivina dela prijave (zbog zatite
opteg dobra). Poznavanje zakona, etikih kodeksa i preporuka, kao
i postojanje konkretnih uputstava o postupanju nuni su u reavanju
ovih dilema. Istovremeno, rtve treba da budu informisane o procesima
kako bi mogle da donesu ispravne odluke (u svom najboljem interesu)
i da daju upuen (informisan) i dobrovoljan pristanak. rtva se ne sme
prisiljavati ili ucenjivati, ako je jasno da ne eli da uestvuje u procesu
utvrivanja i dokumentovanja nasilja (to ne znai odustajanje od
istrage dela) (Douglas, et. al, 2003; Ignajtovi, 2009c).
Model beleenja, posmatranja i praenja podataka o sluaju koji
je razvijen u Dulutu, a koji ukljuuje sve faze, od identifikovanja
nasilja do praenja efekata zatite, predstavlja operacionalizaciju
odgovornosti sistema. Informacije (relevantne, pouzdane i valjane) o
svakom pojedinanom sluaju prikupljaju se u odgovarajuoj formi
(formularu) i moraju biti pripremljene, primljene, organizovane i
uskladitene, uvremenjeno i na nain koji odgovara potrebi slube
kojoj se alju. Informacije moraju da reflektuju iskustvo osobe koja je
pretrpela nasilje, a ne da budu transformisane prema institucionalnim
formularima/formatima. One moraju biti sigurne i poverljive, jer je
to od sutinske vanosti za bezbednost rtve276. U razvoju sistema
prikupljanja i razmene informacija u Dulutu morao je biti promenjen
svaki formular, a potpisan je i formalni sporazum izmeu slubi i DAIP
projekta o voenju zajednike evidencije. Sistem je uspostavljen kao
kompjuterska baza podataka, koja je sluila kao sredite interagencije
razmene informacija (Falk and Helgeson, 1999: 91-99)277. Dobiti od

276. Samo su javne informacije iroko dostupne. Mnoge informacije koje su prikupile
zastupnice ena nisu razmenjivane izmeu slubi kako ne bi bile dostupne
uiniocima.
277. Informaciona mrea o nasilju u porodici (Domestic abuse information network
DAIN) sastavljena je od tri konstitutivna elementa: (a) sakupljanje informacija, (b)
skladitenje i selektivno preuzimanje relevantnih informacija, (c) slanje informacija
onima kojima je to potrebno.
 Koordinirani odgovor zajednice 189

ovako uspostavljenog sistema praenja ukljuile su: (a) unapreenje

sigurnosti rtve, jer su akcije bazirane na informacijama o celini sluaja
i na kritikom pogledu na prethodne intervencije; (b) individaulnu
odgovornost zaposlenih; (c) odgovornost uinioca u odnosu na sudske
mere; (d) identifikaciju sluajeva koji klize kroz pukotine sistema;
(e) prepoznavanje problema u procedurama; (f) otkrivanje moguih
predrasuda; (g) pruanje informacija za evaluaciju i planiranje akcija
(Falk and Helgeson, 1999: 99-102). Uspostavljanje sistema beleenja
i razmene informacija stvorilo je i odreene probleme: (a) otpor
profesionalaca i nerazumevanje korisnosti; (b) problem u fluktuaciji
ljudi i odravanju njihove ukljuenosti; (c) porast posla i nunost da
se to ranije i to jasnije vide pozitivni rezultati; (d) tehniki problemi;
(e) kompleksnost informatikog sistema278; i (f) nedostatak zahtevanih
vetina i odgovarajue vreme.
Iskustva iz Duluta mogu pomoi naim nastojanjima da se uspostavi
odgovarajui sistem evidentiranja. Trebalo bi: (a) identifikovati
informacije koje svaka sluba treba da primi od drugih da bi unapredila
svoj odgovor, a da sistem bude jednostavan; (b) izgraditi renik
baze podataka; (c) dizajnirati baze podataka koje mogu da generiu
odgovarajue izvetaje i koje su kompatibilne osnovnim bazama
podataka svake od slubi; (d) napraviti probnu obradu podataka da
bi se proverilo da li kljune informacije nisu izgubljene, a zatim, ako
je potrebno, napraviti modifikaciju sistema; (e) izraditi sporazum o
saradnji sa svim slubama koje e uestvovati u prikupljanju i razmeni
informacija; (f) otklonti greke koje sistem proizvodi (g) primeniti
sistem i obuiti profesionalce; i (h) sprovoditi periodinu kontrolu
tanosti informacija koje ulaze u sistem i tanosti izvetaja (Falk and
Helgeson, 1999: 103-106).
Naa dosadanja praksa, kao to su pokazali i podaci ovde prikazane
empirijske analize, potvruje odsustvo standarda i ujednaenosti
beleenja podataka o nasilju u svim slubama, to uslovljava nepotpune,
oskudne i esto neupotrebljive izvetaje kao dokazno sredstvo u sudskom
postupku, a to predstavlja grubo krenje prava rtava nasilja (Savi i

278. Kompjuterski sistem moe biti teak za rukovanje. DAIN je ukljuio est
interkorelirajuih baza podataka i vie od 500 vrsta informacija, na osnovu kojih je
bilo mogue proizvesti 70 izvetaja.
190 Tanja Ignjatovi

Alempijevi, 2007; Ignjatovi, 2008; Jovanovi i sar. 2009; Nikoli, 2009).

Istovremeno, onemogueni su praenje i analiza rasprostranjenosti i
karakteristika same pojave, praenje i procena efikasnosti preduzetih
mera, niska je transparentnost uinaka slubi i nedostaje adekvatno
informisanje javnosti o problemu nasilja u porodici (Nikoli, 2009).
Specijalni izvetaj Saveta Evrope o administrativnim podacima o nasilju
u porodici u dravama lanicama ukazuje na to da su oni retki, da retko
sadre podatke o vrstama pomoi, da se retko analiziraju i koriste za
procene efekata politika i procedura zatite, da retko prate sluaj kroz
ceo sistem, da se podaci retko statistiki obrauju i objavljuju, to sve
utie na (ne)vidljivost fenomena i nemogunost kreiranja politike i
intervencija zasnovanih na podacima (Ruuskanen and Aromaa, 2008).
Ve pominjani domai model jedinstvene i centralne evidencije o nasilju
u porodinom kontekstu odgovara na sva kljuna pitanja, a ostaje da
se vidi da li e dobiti podrku za primenu od relevantnih donosilaca
odluka.
Procena rizika i utvrivanje stepena opasnosti. U nameri da pomogne
praktiarima u otkrivanju nasilja, Svetska zdravstvena organizacija nudi
listu okolnosti i svojstava koji doprinose viktimizaciji ena i injenju
nasilja od strane njihovih partnera, i to u okviru etiri kategorije faktora
rizika: (a) individualni, (b) faktori u vezi sa odnosom, (c) faktori
okruenja/zajednice i (d) drutveni faktori (WHO, 2007; 2010: 19-31).
Ova lista je korisna, ali nedovoljno specifina da bi se predvideo rizik
od ponavljanja nasilja, tekog povreivanja ili smrtnog ishoda nasilja
u partnerskoj relaciji. Paljivim evidentiranjem podataka i analizom
sluajeva neuspene zatite razvijene su liste za procenu rizinih
faktora, koje usmeravaju intervenciju policije i multidisciplinarnih
timova u zajednici279. Podatak da je partner ili bivi partner bio krivino
osuivan (iako se samo u 35% sluajeva radilo o delima za nasilje
u porodici), postojanje zloupotrebe alkohola, droge i/ili problemi u
mentalnom zdravlju registruju se kod sedam od 10 uinilaca tekog
nasilja. Meutim, interkorelacije faktora rizika ukazuju na vane veze
izmeu njih. Uz faktor ljubomore i kontrole rtve, 11 od 14 najee

279. Na primer, lista 26 velikih u Dulut modelu intervencije, The CAADA-DASH lista
indikatora u Engleskoj i Velsu, lista za procenu rizika J. Campbell koja se koristi u
Interventnim centrima u Austriji i slino.
 Koordinirani odgovor zajednice 191

identifikovanih rizika imaju veu ansu da se pojave280, to poveava

verovatnou da zlostavljanje postane tee i opasnije. Istovremeno, u
ovim situacijama ee su odluke rtve da napusti nasilnika, sporovi
oko dece i suicidalne misli rtve (Robinson, 2006). Pokazuje se da je
opti strah ene za vlastiti ivot bolji prediktor mogue povrede nego
(njena) percepcija konkretnog nasilnog dogaaja (Thompson, et. al,
2003; Stark, 2004)281. I praenje promena rutina u ponaanju uinioca
predstavlja znaajan prediktor opasnosti282 (Stark, 2004).
Evidencija o nasilju, kreirana za potrebe naeg konteksta, predividela
je i prikupljanje podataka o proceni rizika na dva nivoa: za (brzu)
policijsku procenu kod akutnog nasilja, i za dublju (odloenu) procenu
u slubama na koje e rtve biti upuene po zavretku policijske
intervencije, bez obzira na ishod. Ostaje da se vidi to koji faktori rizika
u naem kontekstu pokazuju korelaciju sa uestalim ponavljanjem ili sa
opasnim nasilnim ponaanjem.
Strategije otpora koje koriste ene takoe mogu biti faktor rizika za
ponavljanje ili za nasilje veeg intenziteta, ali bi ovo trebalo razmatrati
sa izvesnim oprezom da se ne bi izveli pogreni zakljuci (da se rtve
obeshrabre za pruanje otpora ili da se osude/okrive ako se suprotstavljaju
na nain koji ih ne titi ili koji poveava rizik). Istovremeno, primeeno
je da linerani prikaz faktora moe biti problematian, jer ne ukljuuje
razlike u situacijama i nivoima nasilja, kao ni meusobni uticaj faktora
(Goodman, et. al, 2005). Zato bi trebalo premostiti jaz izmeu onoga to
zlostavljane ene preivljavaju, onoga to dobijaju kao socijalnu uslugu
u zajednici i onoga to zakon definie kao zloin nasilja u porodici
(Cole, 2001; Kelly, 2003; Stark, 2004).
Podaci potvruju da svi resursi kojima ena raspolae, kao i njihov
potencijalni gubitak, odreuju to da li e ona ostati ili izai iz nasilja, ali
se materijalni i emocionalni resursi pokazuju posebno znaajnim (Short,

280. ... to zapravo znai da su uinioci koji vre kontrolu partnerke i koji su ljubomorni
takoe i oni koji su verovatnije ve krivino osuivani, koji povreuju rtvu, imaju
finansijske probleme, probleme zavisnosti od supstanci ili probleme mentalnog
zdravlja, prete da e ubiti rtvu, davili su ili guili rtvu, pretili su da e izvriti
samoubistvo.
281. ... bolji i od injenice da u kui postoji vatreno oruje, ili da je prethodno bila
hospitalizovana zbog nasilja, ak bolji od procena rizika na osnovu lista rizika ili
psiholokih mera.
282. ... na primer, on je prekrio meru zabrane, doneo oruje u kuu i slino;
192 Tanja Ignjatovi

et. al, 2000)283. Zaposlene ene koje ive u svom domu i ene koje imaju
bolje (ili su sauvale) emotivne resurse (vie sigurnosti, vea mogunost
samodeterminacije i autonomije, bolje opte emotivno i psihiko stanje)
pod manjim su rizikom od ponavljanog nasilja. Spremnost da se nasilje
(raz)otkrije i da se potrai pomo zavisie od zbira eninih ivotnih
iskustava i razliitih okolnosti (Cole, 2001). Iako se veina (prvo) obraa
porodici i prijateljima, reakcije neformalne mree podrke mogu
biti razliite i nisu uvek podravajue: nekima se ne veruje, neke se
okrivljuju, nekada se porodice i prijatelji plae za vlastitu bezbednost ili
pomau na poetku, ali vremenom postaju iscrpljeni i odustaju, nekada
je pomo udruena sa okrivljavanjem, pa ima vie tete nego koristi284
(Goodkind, et. al, 2003). Visok nivo socijalne podrke pokazuje se
znaajnim, posebno za suoavanje i za korienje drugih resursa, kao
tampon-zona protiv razvoja anksioznosti i depresije, ali je ovaj uticaj
vei kod nasilja koje nije visokog intenziteta285 (Goodman, et. al, 2005;
Carlson, et. al, 2002; Fugate, et. al, 2005).
Planiranje i sprovoenje mera zatite. Kako ne postoji jedan tip
reakcija na razliite situacije nasilja, razumevanje fenomena i ruko-
vodeih principa pokazuje se kao nuna pretpostavka delotvornog i
efikasnog rada. Sveobuhvatna i specifina zatita podrazumeva akcije
koje (u prvoj fazi) doprinose bezbednosti rtve (zaustavljanjem nasilja
i spreavanjem da se delo ponovi), to u prvi plan stavlja intervencije
policijsko-pravosudnog sistema. Drugi relevantni sistemi slede u vidu

283. Najee prisutni negativni razlozi su u vezi sa: manjkom finansijskih resursa,
stanovanjem i brigom za decu, emotivnom zavisnou od nasilnog partnera,
strahom od posledica odvajanja ili usled pretnji (da e uzeti decu, povrediti ili ak
ubiti nju ili decu), nedostatkom vere u to da je bilo koja mogunost otvorena, da
e nasilje prestati i kada se odvoji od nasilnog partnera, strahom da e se nasilje
pojaati. Deca su snaan motivacioni faktor onda kada ena postane svesna toga da
su i ona pogoena posledicama nasilja.
284. Reakcije porodice i prijatelja zavise od razliitih kontekstualnih faktora, ukljuujui
tu i relacije ene sa nasilnikom, broj separacija, broj dece i postojanje pretnji
usmerenih prema porodici ili prijateljima koji je podravaju.
285. Iako istraivanja potvruju vanost socijalne podrke (kod 65% ena koje su imale
manje socijalne podrke nasilje se ponovilo, u odnosu na 20% ena sa vie socijalne
podrke), ona nedvosmisleno pokazuju i to da socijalna podrka nije dovoljan
zatitni faktor za teko nasilje.
 Koordinirani odgovor zajednice 193

akcija (u drugoj fazi) koje bi trebalo da obezbede podrku za donoenje

odluka koje su u najboljem interesu rtve i koje slue njenom oporavku.
Postojanje dovoljnog broja razliitih intervencija koje mogu da odgovore
na razliite karakteristike nasilja i koje su meusobno dobro usaglaene
i zakonom regulisane (Short, et. al, 2000) olakava njihovu primenu i
smanjuje nedoumice i neujednaenosti postupanja.
Posebno znaajnim smatraju se intervencije koje stoje na raspolaganju
policijskom sistemu, imajui u vidu to da je on (najee) u direktnom
susretu sa aktuelnim nasiljem. Analize policijske prakse potvruju
da je u nasilju u porodici prisutno manje policijskog privoenja i
zadravanja nego u drugim tipovima kriminalnih radnji (Sherman,
et. al, 1992). Iako se belei rast uestalosti hapenja nasilnika, ono je
ee primenjivano zbog krenja javnog reda ili drugih krivinih dela
nego zbog samog nasilja (Hester and Westmarland, 2007). Istovremeno,
navodi se da ne postoje oigledni dugoroni efekti hapenja, posebno
u vidu odvraanja od budueg nasilja (Sherman, et. al, 1992). Jedan
broj istraivanja potvruje da hapenje ne proizvodi ni manje ni vie
odvraanja od nasilja nego druge intervencije i da ne moe dati odgovor
na potrebu socijalne kontrole uinilaca (Dutton, 1995), odnosno
da e 40% uhapenih ponoviti nasilje u narednih est meseci (Ford,
1991). Posebno se naglaava to da hapenje ima manje uticaja kod
nezaposlenih i da ne daje rezultate kod onih koji ne mogu nita da
izgube od toga to su uhapeni (Sherman, et. al, 1992; Dutton, 1995).
Smatra se da bi intervencije policije znatno ee trebalo da ukljuuju
i upuivanje na socijalne usluge (Belknap & McCall, 1994), kao i da bi
praenje uestalosti ponovljenog nasilja trebalo organizovati u duem
vremenskom periodu, jer rezultati pokazuju da je ono manje prisutno
ostalih, nego u prvih est meseci od hapenja (Dunford, 1992). Takoe,
pokazalo se da hapenje u prekrajima ne uslovljava uvek odvraanje od
nasilja, ali se smatra da bi njegovo izostavljanje predstavljalo pogrenu
poruku za uinioca, za rtvu, njenu decu i zajednicu u celini (Hirschel
& Hutchison, 1992). Ispitivanje stavova javnosti prema intervencijama
policije pokazuje da nivo edukacije predstavlja znaajno lino svojstvo u
determinisanju izbora hapenja kao odgovarajue intervencije policije,
a opravdanost primene raste sa porastom krivice uinioca i kada to
194 Tanja Ignjatovi

doprinosi efikasnosti sudskih postupaka. Ovo istraivanje pokazuje

da, iako javnost ne odobrava nasilje, dominira verovanje u vanost
porodine harmonije i preferencija savetovanja umesto hapenja i
krivinog gonjenja (Stalans, 1996). Istovremeno, podaci pokazuju da
optuenja nisu uvek sledila, ak ni onda kada je poinjen itav spektar
krivinih dela, a nije se pokazala ni veza izmeu hapenja i broja
uinjenih dela i/ili sluajeva koji su oznaeni kao visok rizik, to
potvruje da se intervencije krivinog sistema fokusiraju na incidente
umesto na ceo sklop ponaanja (Hester and Westmarland, 2007).
Znaajne strune diskusije vode se i u vezi sa opravdanou
obaveznih intervencija slubi bez pristanka rtve286 (Yick, 2001; Fugate,
et. al, 2005). Navodi se da rtve (prepo)znaju opasnosti bolje od osoba
iz spoljnog okruenja, da su otporne i da imaju strategije da zatite sebe
i decu, te da bi se morao uzeti u obzir njihov izbor. Od profesionalaca se
oekuje da hrabre izbore ena, da ih informiu o realnosti, da odgovore
na njihove prioritetne potrebe i da ih uvere u to da su usluge koje im
se nude razumne i pristupane (Cole, 2001), a ne da ih obavezuju na
odreena reenja ili da ih prisiljavaju da svedoe u istrazi (Huisman,
Martinez and Wilson, 2005). To zahteva razumevanje okolnosti u
kojima rtve ive, ta sve utie na njihovu motivaciju da izau iz nasilja
i na njenu promenu, kao i modifikaciju intervencija i usluga prema
potrebama rtava (Short, et. al, 2000; Cole, 2001). Meutim, utvren
je i dodatni paradoks: kada su ene spremne da deluju odluno, one se
sumnjie da pomou policijske ili sudske intervencije ele da ostvare
laki razvod, odnosno ene koje koriste zakon obino se ne opaaju
kao prave rtve287 (Hagemann-White, 2009).

286. Posebno se zamera feministikim konceptima koji insistiraju na intervencijama

krivinog sistema (obaveznost privoenja i zadravanja, slubena dunost postupanja),
koje je (prema nekim autorima) vodilo povratnom udarcu, odnosno hapenju oba
partnera i/ili poveanom hapenju ena (i za samoodbranu). Istovremeno, zaboravlja
se vano pitanje: Da li je rtva sigurna kada se obrati za pomo i da li e dobiti zatitu
i onda kada ne eli da ukljui Krivini sud? Stoga, reenje nije u odustajanju ili u
pritisku na rtvu da svedoi u krivinom postupku (koji sekundarno viktimizuje),
ve da se unaprede policijska istraga i prikupljanje podataka.
287. Sigurno je da policijske i sudske intervencije utiu na eninu mo pregovaranja i da
omoguavaju da ona postavi uslove. To nee uvek znaiti i istrajavanje u postupku,
ali moe da garantuje izvesnu sigurnost. Ako je njen partner u strahu od mogue
kazne i zatvora, ona je sigurnija nego ako on dobije (ili ak odslui) neadekvatnu
kaznu. To nije ono to eli tuilaki sistem, ali je to ono to eni stvara sigurnost i to
predstavlja razumljivo ponaanje.
 Koordinirani odgovor zajednice 195

Postojanje spoljanjeg sistema pomoi (formalne i neformalne)

omoguava da ga ene koriste u zavisnosti od situacije i promena u
njoj (Carlson, et. al, 2002; Goodman, et. al, 2005). Praksa i istraivanja
potvruju da su postojanje smislenih zakonskih sankcija, mogunosti
stanovanja i dostupnosti resursa i edukacija o negativnom uticaju
nasilja na decu od krucijalne vanosti za podrku enama koje donose
odluku da izau iz nasilja (Short, et. al, 2000). Efekti razliitih tipova
intervencija zavisie od karakteristika nasilja i situacije, a informacije
treba da omogue da se naprave najbolji izbori i da se pripreme dobri
planovi zatite (Short, et. al, 2000; Goodman, et. al, 2005).
Analize naglaavaju i vanost uloge (nezavisnih) zastupnica ena288,
bez ije bi pomoi rtve mogle biti u veoj opasnosti, neodlune, ostajati
u nasilju ili se vraati nasilniku, imati vie tekoa u organizovanju
samostalnog ivota ili roditeljstva (Pence, 1996; Shepard, 1999). Istie
se da osnaivanje i pomo rtvama nije (samo) socijalna usluga, ve je
akcija kritikog preispitivanja i analize politika delovanja, neophodna
da poniti/ukine opresiju i internalizovanu opresiju (DVAP, 2005;
Cosgrove, et. al, 2008; Lehrner and Allen, 2009). Usluge za ene moraju
biti dostupne (sedam dana, 24 sata) i moraju postojati dovoljni resursi
i standardi za njihovu realizaciju (Harwin, 2007; Kelly and Dubois,
2008)289. Istovremeno, upozorava se da njihova institucionalizacija
moe da stvori razliite probleme290 (Shepard, 1999; Romito, 2008).
Neodgovarajua pravila i sistem drutvene reakcije koji prua
uniformni odgovor takoe mogu proizvesti kontraefekte kao to
su nerazlikovanje primarnog agresora (primary aggressor) od
onoga ko ini nasilje u samoodbrani (Dasgupta, 1999; Hester, 2009),
neadekvatnost krivinih procesa u odnosu na karakteristike fenomena,

288. .... asistencije enama (individualne i grupne) u razliitim procesima, koje izlaze
u susret njihovim potrebama i ukljuuju razliite forme podrke, esto zakonski
regulisane kao pravo rtve (na primer, u austrijskom ili panskom zakonu);
289. Vodei standardi u agencijama koje pruaju usluge enama rtvama ukljuuju:
razumevanje fenomena nasilja u porodici i seksualnog nasilja i njihovog uticaja
na rtvu; sigurnost; raznovrsnost usluga i jednaku dostupnost; zastupanje
ena; osnaivanje i na rtvu centriranu uslugu; koordiniran odgovor zajednice;
odgovornost za uinjeno nasilje i lina odgovornost za postupanje prema nasilniku;
specifini servisi.
290. ... kao to su nedostatak razumevanja svrhe, usko odreenje usluga koje stoje u
ponudi, obeshrabrivanje ena da trae podrku, usmeravanje na individualnu i
psiholoku pomo umesto na zahteve za institucionalne promene i socijalne akcije;
196 Tanja Ignjatovi

nepovoljne uticaje na odluke o roditeljstvu u situacijama u kojima

postoji nasilje u partnerskoj relaciji (Hester and Radford, 1996; Bancroft
and Silverman, 2006; Hester, 2007; Brown, 2008).
Ono to primere dobre prakse ini razliitim od drugih nije
nedostatak tekoa u kreiranju i primeni reenja ve paljivo praenje
efekata postojeih reenja i spremnost da se ona menjaju na osnovu
rezultata koji ukazuju na to u kom pravcu bi promena trebalo da
ide. Iskustvo nam pokazuje da je upravo ovo najvei nedostatak nae
zakonodavne i institucionalne prakse. U naem kontekstu, trebalo bi
sistematski unaprediti postojee usluge i ponuditi vei broj dostupnih
i besplatnih usluga za rtve, zasnovanih na jasnim konceptima i bez
potencijalnih sukoba u ulogama unutar istog ili izmeu razliitih slubi
i sektora291.
Iako u okviru Dulut modela nisu razvijeni specifini programi za
rad sa decom, ovde je kreirana ideja o centrima za posete (visitation
center), to potvruje da je prepoznata veza izmeu sigurnosti ena i
dece. Ovi centri doprineli su smanjenju mogunosti deavanja nasilja
u vezi sa odravanjem linih kontakata dece sa ocem koji je nasilan
prema njihovoj majci. Istovremeno, oni su istakli nunost da sud i
slube koje rade sa decom prepoznaju i uvae ovu vezu (McMahon,
et. al, 1999). Poslednjih godina, svi modeli koordinacije akcija uviaju
nedostatak veza izmeu zatite ena i njihove dece, te se unose promene
u zakonsku regulativu (Logar, 2009), ali i u programe koordinirane
akcije (Hagemann-White, 2004, 2009), uz insistiranje na saradnji
izmeu programa za zatitu ena i programa za decu. Ovu bi oblast
trebalo sistematski unaprediti i u naem kontekstu.
Konano, intervencije prema uiniocima nasilja ukljuuju, pored
zabrana i kazni, razliite forme rada na njihovoj resocijalizaciji (Hearn,

291. Na primer, u postojeem sistemu socijalne zatite mnoge uloge strunih radnika
su u meusobnom sukobu: oni su istovremeno procenjivai potreba, pruaoci
usluga i procenjivai efekata tih usluga; od strunih radnika trae se procene za sud
(to ukljuuje neutralnost i objektivnost u odnosu na sve lanove porodice), a
istovremeno i da zastupaju interese deteta, da prue podrku rtvi (koja je najee
ena), ali i da rade sa nasilnicima. Primetna je i stalno prisutna tenzija izmeu
(nezavisnih) zastupnica ena i predstavnika/ca policije ili socijalnih slubi.
 Koordinirani odgovor zajednice 197

2007; 2009)292 . Dulut model rada sa nasilnicima promenio je kurs

programa organizovanih u okviru sistema mentalnog zdravlja koji
su promovisali dobrovoljnost uea, to nije davalo eljene efekte. U
Dulutu je nasilnik koji je uhapen i/ili osuen imao opciju da slui svoju
kaznu uslovno, uz stroge obaveze uea u programu resocijalizacije.
Razvijen na konceptu da sistem verovanja legitimizuje i ini
nejasnim odgovornost za nasilno ponaanje i na konceptu jednakosti
(ravnopravnosti) kao idealu partnerskih odnosa, program je obuhvatio
27 nedelja rada na promeni duboko ukorenjenih verovanja nasilnih
mukaraca (Pence and Paymar, 1993). Analize efekata pokazale su
ogranienja i izazove za ovaj model rada, ali i ogranienja u nacrtima
istraivanja efekata tretmana293, to upuuje na to da ima dosta
otvorenih pitanja i zadataka za paljivo istraivanje ovih programa
(Mederos, 1999). Veina autora istie da, mada postoje preporuke za
ovaj vid rada, nema garancije za njihov uspeh i delotvornost. Naprotiv,
ako se one promoviu kao socijalna intervencija slepe politike, njihov
kvalitet moe biti ne samo sumnjiv ve i opasan. Prisustvo (obino)
visokog stepena kajanja praeno je skromnim rezultatima, uz nuno
podravanje i proirivanje motivacije za tretman (Roffman, et. al, 2008;
Gondolf, 2008). Studije potvruju da se nasilje ne zaustavlja nakon
zavrenih tretmana294, da duina programa ima uticaj na ponaanje,
ali ne i na stavove, mada za uesnike koji su motivisani za promenu

292. Vie inkluzivni pristup ukljuuje iroko postavljen preventivni rad sa mukarcima
(a ne samo sa uiniocima nasilja), koji obuhvata sve nivoe i sve forme promena
u to ranijem periodu. Istovremeno, naglaava se da to nikako ne treba da
dovede do umanjivanja finansijske i policy podrke programima (individualnog i
institucionalnog) zastupanja ena.
293. ... razlike izmeu nasilnika traile su razlike u tretmanima (na primer, polovina
uesnika ovih grupa imala je problem sa zavisnostima, a programi za leenje od
zavisnosti nisu bili kompatibilni programu za rad sa nasilnicima); Navoeno je da
su cljevi tretmana preterano uski, da vrednost ravnopravnosti ne odgovara svim
kulturama, da ovaj vid rada ne potvruje bolje efekte od drugih tretmana, ak ni
za grupe mukaraca koji nisu uestvovali u tretmanu. Problem praenja efekata
ukljuio je: kratak period praenja (est ili najvie 12 meseci); nije ukljuen isti tip
nasilnika u procene; zanemaruje se da se radi o kriminalnom ponaanju.
294. ... blizu polovine (47%) mukaraca ponovilo je nasilje tokom prvih 30 meseci od
tretmana, samo 21% mukaraca (prema izvetajima njihovih partnerki) nije bilo ni
verbalno ni fiziki nasilno u tom periodu;
198 Tanja Ignjatovi

tretman moe da znai kraj najnasilnijih vidova ponaanja (Gondolf,

1998; Jackson, et. al, 2003, prema Hearn, 2009). Procena rtve u toku
i po zavretku tretmana o uticaju na ponaanje nasilnika i na kvalitet
njenog ivota predstavlja nunu komponentu tretmana (Austin and
Dankwort, 1999; Gregory and Erez, 2002). Standardi za izvoenje ovih
programa ukljuuju dve vrste odgovornosti odgovornost savetnika u
programu za intervencije i odgovornost nasilnika za svoje akcije, kao i
stalno prisutno pitanje bezbednosti/sigurnosti rtve (Bennett and Piet,
1999).
Imajui u vidu to da programi rada sa nasilnim mukarcima jo nisu
zaiveli u naem kontekstu295, ali i nerealni optimizam strune javnosti u
njihove efekte, bilo bi vano slediti sledea opta uputstva: (a) prioritet i
voditelja i uesnika grupe mora biti sigurnost ena i dece (kroz obavezni
kontakt sa osobljem programa sa enama, posebno znaajan ako ene ive
u istom prostoru ili su u kontaktu sa nasilnikom); (b) rad sa mukarcima
ne znai izostavljanje ili izbegavanje zakonskih mera za uinjena
kriminalna dela (on nije zamena za sankcije), te bi programe trebalo
povezati sa sudskim odlukama; (c) nuno je postojanje razumevanja
fenomena i jasnih principa rada (prepoznati nasilje mukaraca prema
enama kao mo i kontrolu u kontekstu dominacije); (d) nuno je raditi
u kooperaciji/koordinaciji sa programima koji rade na zatiti ena i
ukljuiti rtve nasilja u evaluaciju efekata programa; (e) prepoznati
mukarce kao odgovorne za nasilje; (f) ispitivati (dugoronu) efikasnost
programa i da li to opravdava njihove trokove; (g) resursi izdvojeni za
programe rada sa mukarcima ne smeju otetiti resurse za programe za
ene; (h) prepoznati opasnost od postojanja lane nade i mogueg uticaja
na planove koje partnerka ili biva partnerka pravi na osnovu toga (za
odvajanje, naputanje partnera, uee u pravosudnim postupcima); (i)
ozbiljno proceniti rizike i napraviti selekciju uesnika, jer ovi programi
ne mogu biti korisni za opasne nasilnike (Mullender & Burton, 2001;
Edwards & Hearn, 2004, prema Hearn, 2009; WWP, 2006-2008).

295. Prvi meni poznat program grupnog rada sa uiniocima nasilja realizovan je 2004.
godine u okviru projekta Intervencije za zaustavljanje nasilja u porodici (Gradski
centar za socijalni rad u Beogradu - Savetovalite za brak i porodicu; program je
sprovoen u Odeljenju GCSR u Zemunu), a u skladu sa Dulut modelom intervencija.
I ova iskustva potvrdila su ogranienost efekata psho-socijalnog rada sa nasilnicima,
ali nisu iskljuila potrebu ove vrste rada (Nedeljkov i Banauh-Brusin, 2009:33-34).
 Koordinirani odgovor zajednice 199

Procena efekata i revizija. Sve koordinacije kreirane su sa ciljem da se

unaprede politika i praksa, da se postigne sigurnost rtvi, promeni kultura
i odgovor zajednice na nasilje, da se razviju interakcija, saradnja i jasna
raspodela uloga izmeu slubi. Sve zahtevaju da se u njihov razvoj uloi
dosta vremena, energije i novca, ali se malo zna o njihovim efektima
(Pence & Shepard, 1999). Kritiko sagledavanje, odravanje, unapreenje
i razvoj politika i procedura koordinacije akcija zajednice trebalo bi da
poivaju na podacima. Meutim, nije lako nai odgovor na pitanje kako
se meri uspeh politike i procedura, kako se operacionalizuju izlazi
intervencija i koordinacije: ta zapravo znai (iz)meriti sigurnost rtve ili
odgovornost uinioca nasilja? Iako evaluacija ne daje definitivne odgovore
na pitanja o uspenosti programa, ona moe da prui vane informacije
koje usmeravaju razvoj, izbor prioriteta, izgradnju resursa, alokaciju
sredstava, modifikaciju programskih struktura, razvoj znanja (Shepard,
1999). Programi intervencija mogu biti neuspeni zato to je njihova
primena nekompletna, pogrena ili nestandardna, a za procenu je nuno
razumevanje filozofije programa i sagledavanje rezultata preko razliitih
izvora podataka (Rossi and Freeman, 1993, prema Shepard, 1999). Sve je
vei broj indikatora dobre prakse koji se mogu primeniti na rad velikog
broja slubi i koordinacija (Humphreys, et. al, 2000; Ignjatovi, 2004), ali se
naglaava to da je od posebne vanosti sagledavanje kako elementi akcija
utiu jedni na druge i kako se povezuju u celine (Grieger, et. al, 2004).
Analiza faktora uspeha Dulut programa kao najznaajnije izdvaja:
uticaj zastupnica i rtava na sve procese i njihove promene; uzimanje u
obzir dinamike moi unutar pravosudnog sistema (kada se odluivalo
o promenama); maksimalno ukljuivanje srednjeg menadmenta i
praktiara u diskusije za reavanje problema; razmenu informacija o
pojedinim sluajevima i o tome da li se slube pridravaju dogovorenih
procedura; jasan plan praenja i procene efekata postupanja u svakom
sluaju, ukljuujui tu i plan razmene informacija i proveru pridravanja
dogovora296; angaovanje osoba sposobnih da odvoje vreme i resurse
za izgradnju koalicija i razvoj koordinacije297. Dulut projekat uspeo je

296. U prve dve godine realizacije projekta razvijen je plan za praenje i procenu efekata
(safety and accontability audit).
297. Osobe koje su imale vetine za pregovaranje, sposobne da grade koalicije, dobre
analitike vetine, usmerenost na reavanje tekoa i konflikata i pasioniranu
posveenost svom radu.
200 Tanja Ignjatovi

da razvije odgovornost slubi prema rtvama i resurse uesnika/ca, ali i

da obezbedi uspeh akcija, koji je korien za motivisanje i ukljuivanje
irokog kruga aktera (Gamashe and Asmus, 1999).
Jedan od najee proveravanih pokazatelja uspeha intervencija i
koordinacija je ponavljanje nasilja, odnosno ponavljanje poziva policiji.
U Dulutu se evaluacija bavila faktorima koji diskriminiu recidiv nasilja
u periodu od pet godina298. Pokazalo se da su mukarci koji su ponavljali
nasilje u kraem periodu imali sudske mere zabrane i tretmane
odvikavanja od zavisnosti, da su prethodno osuivani za nezlostavljajui
kriminal i da su zlostavljali decu. Istovremeno, redukcija stope recidiva
nije automatski znaila i veu sigurnost ena, jer nasilnici mogu da budu
kontinuirano nasilni, a da nisu vidljivi krivinom sistemu, odnosno da
ne ine fiziko nasilje. Progres u ponaanju obino nije znaio i promenu
stavova, koji su znaajniji za ukupni proces promene (Shepard, 1999).
Rezultati istraivanja efekata intervencija i koordinacija nisu
jednoznani. Evaluacija modela multiagencijske saradnje u junom
Velsu ukazala je na to da su meseni sastanci slubi uveali obim posla
profesionalcima, ali da su unapredili razmenu informacija, poverenje
i potovanje izmeu slubi i podelu aktivnosti. Procena efekata zatite
ukazala je na smanjenje broja prijava za ponovljena nasilja299 (Robinson,
2006). Druga studija ukazuje na to da nije opravdano oekivanje da
e policijske intervencije kombinovane sa razliitim tipom podrke
rtvama300 pokazati bolje efekte zatite. Nije bilo razlike u ponavljanju

298. Ukljueni su brojni faktori: demografske karakteristike, duina relacije sa rtvom,

prethodna osuenja za nasilje u porodici, istorija nasilja u porodici, mere zatite od
zavisnosti, prethodni tretmani zavisnosti, trajanje nasilja u vezi, pohaanje DAIP
programa, tip sudske intervencije (krivina ili graanska), broj DAIP grupa na
kojima je nasilnik prisustvovao. Ispitano je 100 mukaraca, od ega je njih 40% ve
imalo recidive nasilja.
299. Rezultati ukazuju na to da 62% ena u periodu od est meseci nakon izrade plana
nije imalo pritube na ponovljeno nasilje, a 78% ena nije pozivalo policiju za novi
izlazak na teren. Autorka smatra da su ovo vani pokazetelji efikasnosti zatite,
imajui u vidu to da evidencije pokazuju da je rizik od ponavljanja nasilja najvei
u prvih 11 dana od prvobitnog nasilnog dogaaja. Istovremeno, ona navodi da je
period praenja od est meseci kratak za dugoronije zakljuke.
300. Podrka rtvama ukljuila je razliite aktivnosti: (a) edukacija u zajednici, (b)
poseta policije i socijalnog radnika jednu nedelju nakon policijske intervencije ili
kombinaciju (a) i (b) tretmana.
 Koordinirani odgovor zajednice 201

nasilja, ali se pokazalo da je vreme ponovnog obraanja policiji bilo

znatno krae kod grupe koja je imala dodatne aktivnosti nego kod
kontrolne grupe. Autori navode da rezultati slinih studija ne daju
mnogo optimizma kada je u pitanju spreavanje ponavljanja nasilja,
jer poveanje nasilja moe biti u vezi sa nepoznatim i nekontrolisanim
varijablama i karakteristikama subgrupa. Navodi se da, iako su sve
intervencije smiljene da pomognu rtvama, one mogu nenamerno
generisati uslove za poveanje ili nastavak nasilja (mogu dovesti do
poveanja stresa u relaciji, poveati provokaciju nasilnika i razviti
osvetu kod rtve), te je vano paljivo procenjivati koja intervencija
moe pouzdano da redukuje nasilje (Hovell, Seid and Liles, 2006).
Rezultati ove studije ukazuju i na drugo mogue objanjenje: ponovno
obraenje policiji u kraem vremenskom roku upuuje na spremnost
rtve da zatrai pomo, upravo zbog prethodno dobijene podrke,
ili na smanjenje tolerancije na nasilje, to je takoe pozitivan efekat
proirene intervencije.
Jedna sveobuhvatna studija o efektima sprovoenja deset programa
koordiniranog odgovora zajednice takoe ukazuje na nedovoljne efekte
u komparaciji sa zajednicama u kojima nije bilo ovakvih programa.
Stopa incidenata registrovanog partnerskog nasilja nije bila manja, ali
se pokazao pozitivan uticaj programa na spremnost ena da kontaktiraju
slube za usluge, to je posledica bolje distribucije informacija i upu-
ivanja. Stepen strukture koordinacija nije uticao na ishode, ali su sve
koordinacije registrovale merljive rezultate povezane sa ciljevima i
aktivnostima, bolje ukoliko su one vie odgovarale potrebama zajed-
nice. Autori istiu da bi bilo vano ispitivati multiple komponente
uticaja i, osim demografskih karakteristika, uzeti u obzir i uticaj
individualnih, porodinih i varijabli na nivou zajednice, na procese i
efekte. Iako rezultati ne potvruju oekivanja, bilo bi prerano zakljuiti
da su programi koordinacije neefikasni, jer su efekti zavisni i od duine
primene programa, odnosno potrebno je da se pree prag primene da
bi se osetio pozitivni uticaj (Klevens, et. al, 2008). Pokazuje se da je bolje
ako su koordinacije dobro integrisane u zajednicu, ako postoje dovoljni
i dostupni resursi za njihov razvoj, ako nema pogrenih verovanja rtava
vezanih za pomo (da moraju da se razvedu ili svedoe ako trae po-
202 Tanja Ignjatovi

mo institucija i slino), ako se sprovode iroke kampanje u zajednici da

bi se redukovali sram i stid kod rtava i da se poalje jasna poruka
uiniocu da je njegovo ponaanje nedopustivo, ako je obavljena odgo-
varajua edukacija prualaca intervencija i usluga i ako se istrauje
valjanost sistema odgovora na potrebe rtava nasilja (Fugate, et. al,
2005).

Da zakljuim, da bi se obezbedila celovita i koherentna reakcija

zajednice i sistema slubi za zatitu rtava nasilja u partnerskoj
relaciji neophodno je izgraditi zajedniku politiku, posmatrati
zajednicu kao resurs, modifikovati postupanje u postojeim slubama,
obezbediti nedostajue mere i usluge (ne samo u javnom sektoru, ve
i u nevladinom i privatnom) i stvoriti nove relacije. To podrazumeva i
razvijanje saradnje i stvaranje partnerstva izmeu slubi u zajednici, to
umanjuje rivalitet, iskljuivanje, meusobno prebacivanje odgovornosti
i optuivanje. Izgradnja celovitog modela koordinirane akcije zajednice
u prevenciji i zatiti od nasilja u porodici i u partnerskoj relaciji je
kompleksan i dugotrajan proces koji podrazumeva, izmeu ostalog,
postavljanje jasnih ciljeva, strategija i definisanje naina rada. Ovaj
proces trebalo bi da bude iniciran i podstaknut pozitivnim spoljnim
uticajima (dravnom politikom i strategijom), ali su za njegovu istinsku
realizaciju nuni motivacija, znanje i aktivnost neposrednih uesnika/
ca, profesionalaca/ki u slubama u zajednici.
 Zakljuni komentar 203

ZAKLJUNI KOMENTAR

Nasilje prema enama koje ine njihovi aktuelni ili bivi, brani ili
vanbrani partneri izabrano je kao tema ove knjige zato to predstavlja
najuestaliji vid nasilja u porodici, a istovremeno i manje istraivan
problem u naem strunom i naunom kontekstu. Na specifinost ove
vrste nasilja u okviru iroke kategorije nasilja u porodici ukazuju
njegove sledee karakteristike: rodni karakter nasilja u intimnim
partnerskim relacijama, iroko rasprostranjeni rodni stereotipi,
univerzalnost, uestalost i rasprostranjenost pojave, trajnost, ciklina
dimanika nasilja, kao i specifine strategije i taktike koje koristi partner
da bi uspostavio dominaciju i kontrolu partnerke. Istraivanja potvruju
veze izmeu nasilja prema enama i nasilja prema deci u porodici,
kao i poveanje nasilja u periodu separacije od nasilnog partnera.
Takoe, potvruje se da dugotrajnost i ozbiljnost nasilja moe da ostavi
znaajne posledice, ali i da adekvatna drutvena reakcija moe da sprei
sekundarnu viktimizaciju i da nadoknadi uinjenu tetu. Ipak, este su
politike i prakse koje nasilje mukaraca prema enama ine nevidljivim:
izbegavanjem imenovanja, negiranjem i umanjivanjem razlika u
uestalosti, estini i posledicama nasilja koje ine mukarci u odnosu
na ene, dehumanizacijom i okrivljavanjem rtve, naturalistikim i
psihologistikim tumaenjima. Rad sa traumatskim iskustvom rtava
moe biti sloen i naporan, a neadekvatni odnos profesionalaca moe
usloviti nedelotvornu pomo, zbog ega oni, umesto da postanu deo
reenja, mogu postati deo (dodatnih) problema za rtvu. Zbog toga sam
razmatranju ovog fenomena pristupila s aspekta intervencije u zatiti i
organizaciji slubi u zajednici koje se bave ovom problematikom, to je
takoe, u naem kontekstu, manje razmatrana i istraivana tema.
Nasilje prema enama u braku i u intimnim partnerskim
relacijama postalo je internacionalna tema, javni problem, definisan
u meunarodnim dokumentima kao krenje osnovnih ljudskih prava,
204 Tanja Ignjatovi

to je zahtevalo adekvatan odgovor drava i uslovilo brojne promene

u zakonodavstvu i procedurama, iako njihova primena (do danas) ne
dosee postojee preporuke. Pogled na praksu veine evropskih drava
u poslednje tri decenije potvruje slinosti u razvoju svesti, politike,
zakonodavstva i prakse u oblasti zatite ena od nasilja, ukljuujui tu
i nasilje u intimnim partnerskim odnosima i u porodici. I u domaem
zakonodavstvu, izmenama u Krivinom zakonu iz 2002. godine, zapoeo
je proces izgradnje pravnih mehanizama zatite od nasilja u porodici.
Meunarodne obaveze koje je Srbija preuzela, meutim, upuuju na
zahtev da se razmotri, unapredi i izmeni postojei sistem prevencije i
zatite od nasilja prema enama u porodinom kontekstu (CEDAW/C/
SCG/CO/1).
Konceptualni okvir za teorijsku i empirijsku analizu intervencija u
zatiti ena od nasilja koje ine njihovi intimni partneri i za efikasnu
i delotvornu organizaciju slubi u naem kontekstu zasnovala sam na
teoriji kontrole putem prinude i na Dulut modelu intervencije. Analize
sam usmerila na proveru uslova i mogunosti implementacije kljunih
pretpostavki i principa ovog teorijskog koncepta i modela u naim
uslovima. Originalni doprinos istraivanja predstavlja kreiranje
matrice za procenu postupanja profesionalaca, kao i revidiranje Dulut
modela intervencije koji je primeren specifinostima konteksta u Srbiji.
Rezultati teorijske analize upuuju na zakljuak da je dravna
politika u ovoj oblasti nekoherentna, nesinhronizovana i fragmentarna.
Postojea dokumenta i zakoni, njihov sadraj, kao i dinamika njihovog
usvajanja i implementacije potvruju nerazumevanje (specifinosti)
fenomena i nepostojanje jasnog koncepta na kome se bazira sistem
organizacije i primene mera zatite od nasilja prema enama u
porodinom kontekstu. Kljuna paradigma zatite, da rtva ima pravo
da bude zatiena, odnosno da drava ima obavezu da izgradi sistem
zakonskih i institucionalnih instrumenata kojima se titi ovo pravo,
samo je deklarativnog karaktera. Pojam zatite, u naem kontekstu
usmeren na iri koncept unapreenja blagostanja, pokazuje se kao
nedelotvoran za zaustavljanje nasilja i za spreavanje buduih epizoda,
u cilju uspostavljanja sigurnosti/bezbednosti rtve. Ovo generie itav
niz pogrenih pretpostavki, iz kojih se izvode pogrene i/ili neefikasne
 Zakljuni komentar 205

intervencije slubi i profesionalaca. Fragmentarnost postupanja rtvu

izlae dodatnom riziku, a iroko rasprostranjeno diskreciono pravo
profesionalaca praksu ini neujednaenom i zavisnom od linih i
profesionalnih stavova (i predrasuda). Da bi se obezbedili efikasna
zatita rtava (zasnovana na principu prava) i odgovarajue intervencije
slubi u zajednici nuno je definisati politiku (teorijski koncept i
paradigme), kao i elemente koji obezbeuju preciznost delovanja i
razmene (koordinacije i kooperacije) izmeu slubi, praenje i procenu
efekata.
Na osnovu sagledavanja aktuelnog postupanja profesionalaca u tri
slube, Policija, Centar za socijalni rad i Dom zdravlja, u jednoj lokalnoj
zajednici (Gradska optina Lazarevac), koje, naalost, ne odraava
standardno stanje u ovoj oblasti u Srbiji, dola sam do zakljuaka
o nunim buduim intervencijama u oblasti praktinog delovanja
profesionalaca: (a) uspostavljanje specifine kategorije problema
nasilje u intimnom partnerskom odnosu, (b) formulisanje i primena
specifinih formulara i formata za beleenje injenica, izjava, procena
i intervencija slubi, to bi olakalo prikupljanje optimalnog broja
podataka, u okviru najmanjeg mogueg broja dokumenata, odnosno
to bi smanjilo postojee administriranje, uz istovremeno beleenje
svih kljunih podataka u svim procesnim radnjama, (c) uspostavljanje
blagovremenog prepoznavanja nasilja, (d) unapreenje procene stepena
rizika od ponavljanja nasilja i (e) definisanje tokova komunikacije i
razmene informacija. Sve navedene intervencije zahtevaju budua
usavravanja rada profesionalaca (postupanja i dokumentovanja) u
sve tri posmatrane slube. I profesionalci iz Lazarevca prepoznali su
nunost ovih promena, uz predloge za konkretno unapreenje prakse.
Rezultati empirijskog istraivanja potvrdili su valjanost konstrukta
na osnovu kog je sainjena matrica sa 30 indikatora, koji predstavljaju
operacionalizaciju postupanja na osnovu pet kljunih principa u zatiti
rtve. Valjanost konstrukta proveravana je faktorskom i klaster analizom,
a pozitivni rezultati govore da inicijalni (teorijski) model ima potporu
u dobijenim empirijskim podacima. Na osnovu rezultata empirijske
analize izraena je revidirana matrica indikatora. Smatram da
matrica daje znaenje i sadraj osnovnim principima rada u zatiti od
206 Tanja Ignjatovi

nasilja prema enama u intimnim partnerskim odnosima i da popunjava

trenutno prisutnu prazninu izmeu standarda i praktine radnje. Ona
potvruje da dobro (delotvorno, efikasno, sveobuhvatno i specifino)
postupanje profesionalaca i slubi podrazumeva: (a) koordiniranu
akciju slubi, (b) prepoznavanje rizika za budua nasilna ponaanja i
izradu sigurnosnog plana, (c) razumevanje specifinosti fenomena
nasilja, (d) zaustavljeno aktuelno nasilno ponaanje i kontrolisana
budua ponaanja nasilnika, (e) proaktivnost profesionalaca u saradnji
i primeni intervencija, mera, restrikcija i sankcija. Stoga, matrica
bi mogla da poslui za izradu smernica za rad profesionalaca (za
specifikaciju obavezujuih procedura i postupaka), usmerenih na
stvaranje zajednikog razumevanja fenomena, nunog za uspostavljanje
i odravanje kooperacije i koordinacije svih predstavnika nadlenih
slubi. Spisak elemenata i indikatora iz matrice moe da poslui i za
prikupljanje podataka i procenu situacije, za konsultacije i usaglaavanja
pri reavanju konkretnih sluajeva i za definisanje standarda beleenja
podataka. Istovremeno, matrica moe da poslui i kao alat za
praenje, analizu i/ili superviziranje postupanja profesionalaca i slubi i
kvaliteta zajednikog rada. To predstavlja konkretan doprinos naporima
da se u naem kontekstu uspostavi zajedniki standard za rad razliitih
slubi u zatiti ena od nasilja u intimnim partnerskim vezama,
odnosno da se aktuelna praksa uini manje zavisnom od linog stava
i diskrecionog prava profesionalaca.
Rezultati dobijeni empirijskom analizom upuuju na zakljuak da je
celovita, sveobuhvatna i specifina zatita ena od nasilja u partnerskim
relacijama, organizovana oko pet kljunih principa (deriviranih na
osnovu teorijskog koncepta o nasilju kao kontroli putem prinude i
na osnovu Dulut modela intervencije), mogua i u naem kontekstu.
Izvorni model intervencije (koordinirane akcije zajednice), prilagoen
naem kontekstu, sadri est komponenti: (a) izgradnja zajednikog
referentnog okvira, (b) razvoj i primena politike i praktinih
postupaka u okviru svake od slubi, (c) zajedniko planiranje mera
zatite od nasilja (bezbednost/sigurnost rtve i njene dece), (d) razmena
informacija i komunikacija izmeu slubi, (e) praenje postupanja, i
(f) procena efekata. Iako teorijske analize pokazuju da je praksa u ovoj
 Zakljuni komentar 207

oblasti u Srbiji u aktuelnom trenutku daleko od pretpostavki i postupaka

opisanih u prilagoenom modelu delovanja, postojee nedostatke
mogue je prevazii odgovarajuom politikom voljom donosilaca
odluka, u skladu sa meunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.
LITERATURA

ADMIRA, (2005a). Empowerment and Building a Supportive Environment, in: Work

for Care A Trainers Manual Sexual and Domestic Violence During and After
War, Utrecht, Netherlands
ADMIRA, (2005b). Training and Consultancy to Suport Survivors of War and Gender
Based Violence, in: Work for Care A Trainers Manual Sexual and Domestic
Violence During and After War, Utrecht, Netherlands
Ajdukovi, M. i sar., (2000a). Nasilje u partnerskim odnosima, u: Ajdukovi, M.,
G. Pavlekovi (ur.): Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo za psiholoku pomo,
Zagreb, 57-68
Ajdukovi, M., (2000b). Mitovi i injenice o nasilju nad enama, u: Ajdukovi, M.,
G. Pavlekovi (ur.): Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo za psiholoku pomo,
Zagreb, 33-42
Ajdukovi, M., (2000c). Odreenje i oblici nasilja u obitelji, u: Ajdukovi, M., G.
Pavlekovi (ur.): Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo za psiholoku pomo,
Zagreb, 11-16
Ajdukovi, M., (2000d). Obiljeja rtvi i poinitelja partnerskog nasilja, u:
Ajdukovi, M., G. Pavlekovi (ur.): Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo za
psiholoku pomo, Zagreb, 89-92
Ajdukovi, M., (2000e). Strategije strunjaka u susretu sa zlostavljanom enom,
u: Ajdukovi, M., G. Pavlekovi (ur.). Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo za
psiholoku pomo, Zagreb, 109-114
Ajdukovi, M., (2010). Zato je obiteljsko nasilje osjetljivo podruje rada?, u:
Ajdukovi, D. (ur.): Prirunik o provedbi Protokola o postupanju u sluaju nasilja
u obitelji, Drutvo za psiholoku pomo, Zagreb, 188-201
Ajdukovi, M., N. Penik, (2000). Meugeneracijski prenos nasilja u obitelji, u:
Ajdukovi, M., G. Pavlekovi (ur.): Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo za
psiholoku pomo, Zagreb, 69-80
Allen, N.E., (2006): An Examination of the Effectiveness of Domestic Violence
Coordinating Councils, Violence Against Women, Vol. 12 No. 1, January 2006,
46-67
Andri-Ruii, D. (ur.), (1999). NE ivjeti sa nasiljem, Medica Infoteka, Zenica
Anti Gaber, M. (Ed.), (2009). Violence in the EU examined Policies on Violence
against Women, Children and Youth in 2004 EU Accession Countries, University of
Ljubljana, Faculty of Arts
 Literatura 209

Anti Gaber, M., M. Dobnikar, I. Selinik (2009). Gendering Violence against

Women, Children and Youth: From NGOs via Internationalization to National
States and Back?, in: Anti Gaber, M. (Ed), (2009): Violence in the EU examined
Policies on Violence against Women, Children and Youth in 2004 EU Accession
Countries, University of Ljubljana, Faculty of Arts
Appel, A.E. and G.W. Holden, (1998). The co-occurrence of spouse and physical
child abuse; A review and appraisal, Journal of Family Psychology, 12, 579-599
Apsler, R., M.R. Cummins and S. Carl, (2003). Perceptions of the Police by Female
Victims of Domestic Partner Violence, Violence Against Women, Vol. 9 No. 11,
November 2003, 1318-1335
Archer, J., (2002). Sex differences in aggression between heterosexual partners: A
meta-analyic reviw, Aggression and Violent Behavior, 7, 313-351
Archer, J., (2000). Sex differences in aggression between heterosexual partners: A
meta-analyic reviw, Psychlogical Bulletin, 126, 651-680
Austin, J., J. Dankwort, (1999). The Impact of a Batterers Program on Battered
Women, Violence against Women, Vol. 5 No. 1, January 1999 25-42
Bachman, R. (2000). A Comparison of Annual Incidence Rates and Contextual
Characteristics of Intimate-Partner Violence Against Women From the National
Crime Victimization Survey (NCVS) and the National Violence Against Women
Survey (NVAWS), Violence against Women, Vol. 6 No. 8, August 2000, 839-867
Bancroft, L. and J.G. Silverman (2006). Assessing Risk To Children From Batterers,
Quarterly E-Newsletter, July 2006, ABA Commission on Domestic Violence
Justice and Safety for Victim of Domestic Violence
Baro, S., B. iki, (2006). Kvalitativna istraivanja u okviru Druge generacije
nadzora nad HIV-om, Socijana misao, br.3, godina XIII, str. 57-76
Bejker-Miler, D., (1997): Dominacija potinjenost, Feministike sveske 7-8, 1997.
Autonomni enski centar, Beograd, str. 250-258
Belknap, J. & McCall, K.D,. (1994). Women battering and police referrals. Journal
of Criminal Justice, 22, 223-236
Bennett, L., M. Piet, (1999). Standards for Batterer Intervention Programs. In
Whose Interest?, Violence Against Women, Vol. 5 No. 1, January 1999, 6-24
Benson, D.F. and B.L. Miller, (1997). Frontal lobe mechanisms of aggression,
in: Grisolia, J.S. (1997): Violence: From biology to society, Elsevier Science B.V.
Amsterdam, p. 35-42
Bogdanovi, M., (1997). Mitovi koji podravaju nasilje, u: Milosavljevi, M. (ur.):
Porodino nasilje i savremeno drutvo, Zbornik radova, Gradski centar za socijalni
rad, Beograd, str. 65-70
Bronfrenbrenner, U. (1979) The ecology of human development, Cambridge, MA:
Harvard University Press
210 Tanja Ignjatovi

Brown, A.L., (2008). Criminal Rewards, The Impact of Parent Alienation

Syndrome on Families, Affilia: Journal of Women and Social Work, Vol. 23 No. 4,
November 2008, 388-396
Bulinger, H. and J. Novak, (2004). Mreni socijalni rad, Univerzitet u Banjaluci,
Filozofski fakultet, biblioteka Prevodi
Carlson, B., L-A. Mcnutt, D.Y. Choi, I.M. Rose, (2002). Intimate Partner Abuse and
Mental Health. The Role of Social Support and Other Protective Factors, Violence
against Women, Vol. 8 No. 6, June 2002, 720-745
Cole, P.R., (2001). Impoverished Women in Violent Partnerships: Designing
Services to Fit Their Reality, Violence against Women, Vol. 7 No. 2, February 2001,
222-233
Cook, S.L., L.A. Goodman, (2006). Beyond Frequency and Severity, Development
and Validation of the Brief Coercion and Conflict Scales, Violence Against Women,
Volume 12 Number 11, November 2006, 1050-1072
Copps Hartley, C., (2001). He said, she said, The Defense Attack of Credibility
in Domestic Volence Felony Trials, Violence Against Women, Vol. 7 No. 5, May
2001, 510-544
Cosgrove, S., J. Barron, N. Harwin (Ed.), (2008), The Power To Change. How to set
up and run support groups for victims and survivors of domestic violence, NANE
Womens Rights Association (Hungary)
Cuci, V., (2007). Odgovor zdravstvene ustanove na nasilje nad enama, u: S.
Otaevi (ur): Nasilje nad enama moja profesionalna odgovornost, Autonomni
enski centar, Beograd, str. 54-72
opi, S., (2002). Nasilje u porodici i drutvena reakcija, u: Nikoli-Ristanovi, V.
(ur.): Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije i Prometej, Beograd,
str. 91-106
Dasgupta, S.D., (1999). Just Like Men? A Critical View of Violence by Women, in:
Shepard, M.F. and E.L. Pence (Ed.), (1999): Coordinating Community Responses to
Domestic Violence Lessons from Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications,
p. 195-222
Dasgupta, S.D., (2002). A framework for understanding womenss use of nonlethal
violence in intimate heterosexual relationships, Violence Against Women, Vol. 8,
1364-1389
Davidson, A.H., (1995). Child Abuse and Domestic Violence Legal Connection and
Controversies, Family Law Quarterly, Vol. 29, No. 2, Summer 1995
Dearing, A., (2002). Austrijski zakon o zatiti od nasilja u porodici, Temida, asopis
o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, br.3, godina 5, str. 15-27, Viktimoloko
drutvo Srbije, Beograd
Dearing, A., (2005). Praksa austrijske policije prema enama rtvama seksualnog
nasilja, u: Mamula, M., N. Komari (ur.): Sesualno nasilje teorija i praksa,
enska soba, Zagreb
 Literatura 211

Dobash, R. E., & Dobash, R., (1979). Violence against wives. New York: Free Press.
Domestic Violence Awareness: Action for Social Change, (2005), Domestic Violence
Awareness Project (DVAP) of the National Resource Center on Domestic
Violence (NRCDV)
Domestic Violence Report, (2000). Association for Emancipation, Solidarity and
Equality of Women ESE, Skopje
Douglas, N., S.J. Lilley, L. Kooper and A. Diamond, (2003). Safety and Justice:
sharing personal information in the context of domestic violence an overview,
Inter-Ministral Group on Domestic Violence, London
Dunford, F.W., (1992). The measurement of recidivism in cases of spouse assault.
The Journal of Criminal Law & Criminology, 83, 120-136
Dutton, D.G., (1995). The criminal justice response. In: The domestic assault of
women: Psychological and criminal justice perspectives (pp. 218-249). (rev. and
exp. ed.). Vancouver: UBC Press
ikanovi, B., (2006). rtve i zdravlje zdravstvene posledice nasilja nad enama,
Temida, asopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, br. 3, godina 9. str. 15-22,
Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd
ikanovi, B., (2008). Dostupnost zdravstvene slube u pruanju usluga enama
s iskustvom nasilja od strane intimnog partnera, magistarska teza, Medicinski
fakultet Univerziteta u Beogradu
uri, S., (2007). Fokus-grupni intervju, Slubeni glasnik, Beograd
Eichelman, B. and A. Hatwig, (1997). Classification of violent syndromes, in:
Grisolia, J.S. (1997): Violence: From biology to society, Elsevier Science B.V.
Amsterdam, p. 25-33
Emery, R.E., and L. Laumann-Billings, (1998). An overview of the nature, causes,
and consequences of abusive family relationships: Toward differentiating
maltreatment and violence, American Psychologist, 53, 121-135
Ending violence against women From words to action, (2006). Study of the
Secretary-General, United Nations
Enos, P., (1996). Prosecuting Battered Mothers: State Lows Failure to Protect Battered
Women and Abuse Children, Harward Womens Law Journal, Spring, 1996
Eriksson, M. and M. Hester, (2001). Violent Men as Good-Enough Fathers? A Look
at England and Sweden, Violence Against Women, Vol.7 No.7, July 2001, 779-798.
Ertrk, Y., (2007). International legal obligation to provide support services for
women victims of violence, Council of Europe Campaign to Combat Violence
against Women, including Domestic Violence, Conference on Support Services
for Women Victims of Violence, Strasbourg, December 2007, peg. 31-36
Falk, D.R. and N. Helgeson, (1999). Building Monitoring and Tracking Systems, in:
Shepard, M.F. and E.L. Pence (Ed.), (1999). Coordinating Community Responses to
Domestic Violence Lessons from Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications,
p. 89-113
212 Tanja Ignjatovi

Flick, U., (1998). An Introduction to Qualitative Research, SEGE Publications Ltd.

London
Ford, D.A., (1991). Preventing and provoking wife battery through criminal
sanctioning: A look at the risks. In D. D. Knudsen & J. L. Miller (Eds.), Abused and
battered: Social and legal responses to family violence (pp. 191-209). New York: A.
de Gruyter
Fugate, M., L.Landis, K. Riordan, S. Naureckas, B. Engel, (2005). Barriers to
Domestic Violence Help Seeking, Implications for Intervention, Violence Against
Women, Vol. 11, No. 3, March 2005, 290-310
Gamache, D. and Asmus, M., (1999). Enhancing Networking Among Service
Providers: Elements of Successful Coordination Strategies, in: Shepard, M.F. and
E.L. Pence (Ed.), (1999): Coordinating Community Responses to Domestic Violence
Lessons from Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications, p. 65-87
Gancheva, Y. (ed), (2006). The costs of domestic violence against women in FYR
Macedonia, A costing exercise for 2006, United Nations Development Found for
Women and Austrian Development Cooperation
Garcia-Moreno, et. al., (2005). Multi-country study on womens health and domestic
violence against women, World Health Organization, Geneva
Gelles, R.J, J. Straus, A. Murray, (1988). Intimate Violence: The causes and
consequences of abuse in the American Family, Simon&Schuster Inc, New York
Gelles, R.J., (1993). Through Sociological Lens, Current Controversies on Family
Violence
Gelles, R.J., (2000). Estimating the Incidence and Prevalence of Violence Against
Women. National Data Systems and Sources, Violence against Women, Vol. 6 No.
7, July 2000, 784-804
Gelles, R.J., (2000). Public Policy for Intimate Violence and Child Maltreatment: A
Few Successes, Many Fals Promises, University of Missoury at Kansas City Law
Review, Fall, 2000, 69 UMKC L. Rev. 25
Gerencser, A.E., (1995). Family Mediation: Screening For Domestic Abuse, Florida
State University Law Review
Gifard, K., (2000). Prirunik za izvetavanje o sluajevima muenja Dokumentovanje
sluajeva muenja i postupci u okviru meunarodnog sistema zatite ljudskih
prava, Centar za ljudska prava Univerziteta u Eseksu, prevod na srpski jezik
Meunarodna mrea pomoi IAN, Beograd, 2005.
Gilbert, P.R., (2002). Discourses of Female Violence and Societal Gender
Stereotypes, Violence Against Women, Vol. 8 No. 11, November 2002, 1271-1300
Gomley, B., (2005). An Adult Attachment Theoretical Perspective of Gender
Symmetry in Intimate Partner Violence, Sex Roles, Vol. 52, Nos 11/12, June 2005
Gondorf, E.W., (2008). Implementation of Case Management for Batterer Program
Participants, Violence against Women, Vol. 14 No. 2, February 2008, 208-225
 Literatura 213

Goodkind, J.R., T.L. Gillum, D.I. Bybee, C.M. Sullivan, (2003). The Impact of Family
and Friends Reactions on the Well-Being of Women with Abusive Partners,
Violence against Women, Vol. 9 No. 3, March 2003, 347-373
Goodman, L., M.A. Dutton, N. Vankos, K. Weinfurt, (2005). Womens Resources
and Use of Strategies as Risk and Protective Factors for Reabuse Over Time,
Violence Against Women, Vol. 11, No. 3, March 2005, 311-336
Gracia, E., F. Garca and L. Marisol, (2008). Police Involvement in Cases of Intimate
Partner Violence Against Women: The Influence of Perceived Severity and
Personal Responsibility, Violence Against Women, Vol.14 No. 6, June 2008, 697-714
Gregory, C., E. Erez, (2002). The Effects of Batterer Intervention Programs. The
Battered Womens Perspectives, Violence against Women, Vol. 8 No. 2, February
2002, 206-232
Greig, A., (2001). Political Connections: Men, Gender and Violence, Working
Paper Series on Mens Roles and Responsibilities in Ending Gender Based
Violence, United Nations International Research and Training Institute for the
Advancement of Women, (INSTRAW)
Grieger, K, et. al., (2004). Elements of good practice and indicators of social
progress, in: Grieger, K. et al: From local innovations to standards of good practice:
Intervention projects and their work, Final report of evaluation research
Grisola, J.S., (1997). Temporal lobe mechanisms and violene, in: Grisolia, J.S.
(1997): Violence: From biology to society, Elsevier Science B.V. Amsterdam, 43-52
Guidelines to develop standards for programmes working with male perpetrators
of domestic violence, The Project WWP Work with Perpetrators of Domestic
Violence in Europe Daphne II Project 2006 2008
Hagemann-White, C. and B. Kavemann, (2004). Working together to combat
domestic violence: Cooperation, intervention, research. Findings of the evaluation
research assessing intervention projects against domestic violence (German
acronym: WiBIG), Federal Ministry for Family Affairs, Senior Citizens, Women
and Youth BMFSFJ, Berlin, Germany
Hagemann-White, C., (2006). Combating violence against women Stocktaking
study on the measures and actions taken in Council of Europe member States,
Council of Europe, Directorate General of Human Right
Hagemann-White, C., (2007). Multi-agency co-operation: structures, standards
and guidelines, Conference on Support Services for Women Victims of Violence,
Strasbourg, December 2007, 66-70
Hagemann-White, C., (2009). Development of Policy on Violence against Women
in Germany: From the Shelter Movement to Policies for a Chain of Intervention,
in: Anti Gaber, M. (Ed.): Violence in the EU examined Policies on Violence
against Women, Children and Youth in 2004 EU Accession Countries, University of
Ljubljana, Faculty of Arts, 103-113
214 Tanja Ignjatovi

Halmi, A., (2001). Metodologija istraivanja u socijalnom radu kvalitativni i

kvantitativni pristup, Alinea, Zagreb
Hanmer, J., D. Gloor, H. Meier, (2006). Agencies and evaluation of good practice:
domestic violence, rape and sexual assault, Final Report, Social Insight, Zurich
(Switzerland), Co-ordination Action on Human Rights Violations (CAHRV)
Hardesty, J.L., (2002). Separation Assault in the Context of Postdivorce Parenting,
An Integrative Review of the Literature, Violence Against Women, Vol. 8, No. 5,
597-625
Harwin, N., (2007). Minimum standards for counseling and intervention centres,
Conference on Support Services for Women Victims of Violence, Strasbourg,
December 2007, 59-61
Hearn, J., (1998). The violences of men: How men talk about and how agencies
respond to mens violence to women, Sage, London
Hearn, J., (2009). Men as Perpetrators of Violence: Perspectives, Policies, Practices,
in: Anti Gaber, M. (Ed): Violence in the EU examined Policies on Violence
against Women, Children and Youth in 2004 EU Accession Countries, University of
Ljubljana, Faculty of Arts, 125-135
Hearn, J., et. al., (2007). Methodological Framework Report SN 2, Co-ordination
Action on Human Rights Violations, (CAHRV)
Hester, M. and L. Radford, (1998). Domestic violence and child conact arrangements
in England and Denmark, The Policy Press & University of Bristol
Hester, M. and N. Westmarland, (2007). Domestic violence perperarors, Criminal
Justice Matters, 66: 34-36
Hester, M., (2004). Future Developments: Violence against women in Europe and
East Asia, Violence Against Women, Vol.10, No.12, 14311448.
Hester, M., (2007). Approaches to effective intervention by the specialised service
sector, European Council Regional Seminar, Skopje, September 2007
Hester, M., (2009). Who Does What to Whom? Gender and Domestic Violence
Perpetrators, Bristol: University of Bristol in association with the Northern Rock
Foundation
Hirschel, J.D. & Hutchison III, I.W., (1992). Female spouse abuse and the police
response: The Charlotte, North Carolina experiment. The Journal of Criminal Law
& Criminology, 83, 73-119
Hovell, M.F., A.G. Seid, S. Liles, (2006). Evaluation of a Police and Social Services
Domestic Violence Program Empirical Evidence Needed to Inform Public Health
Policies, Violence Against Women, Vol. 12, No. 2, February 2006, 137-159
Huisman, K.Y., J. Martinez, C. Wilson, (2005). Training Police Officers on Domestic
Violence and Racism, Challenges and Strategies, Violence Against Women, Vol.
11, No. 6, June 2005, 792-821
 Literatura 215

Humphreys, C., et. al., (2000). From Good Intentions to Good Practice: Mapping
Services Working with Families where there is Domestic Violence, The Center for
the Study of Well-being, Universit of Warwick, Print Service
Ignjatovi, T., (2002). Modeli koji su se dobro pokazali u praksi. Aktivnosti na
dravnom nivou u borbi protiv nasilja nad enama, u: Za ivot bez straha 2,
Autonomni enski centar, Beograd, 78-85
Ignjatovi, T., (2004a). Iz evidencje o nasilju u porodici, u: Od dobrih namera do
dobre prakse, Autonomni enski centar, Beograd, 17-32
Ignjatovi, T., (2004b). Iskustva klijentkinja Autonomnog enskog centra u
institucijama, u: Za ivot bez straha izvetaj 2002/2003, Autonomni enski
centar, Beograd, 8-15
Ignjatovi, T., (2006a). Do dobre prakse, u: Za ivot bez straha, prirunik 2005/06,
Autonomni enski centar, Beograd, 47-51
Ignjatovi, T., (2006b). Koordinirana akcija lokalne zajednice u prevenciji i zatiti
od nasilja u porodici, u: Za ivot bez straha, prirunik 2005/06, Autonomni enski
centar, Beograd, 9-14
Ignjatovi, T., (2006c). O nasilju u porodici iz evidencije centra za socijalni rad
u 2005, u: Za ivot bez straha, prirunik 2005/06, Autonomni enski centar,
Beograd, 14-20
Ignjatovi, T., (2006d). Implicitne teorije o rodnim i roditeljskim ulogama uticaj
na profesionalni stav i postupanje u situacijama nasilja u porodici, u: Za ivot bez
straha, prirunik 2005/06, Autonomni enski centar, Beograd, 24-31
Ignjatovi, T., (2008). Zatita od nasilja u porodici: ka optimalnom modelu
koordinirane intervencije slubi u zajednici, magistarska teza, Fakultet politikih
nauka Univerziteta u Beogradu
Ignjatovi, T., (2008a). Sistem zatite ena rtava nasilja u porodici u Srbiji
Izmeu dravnih obaveza i stvarnosti, Socijalna misao, br.1, godina XV, str. 11-24,
Beograd
Ignjatovi, ., (2007). Da li su majkama postavljena nerealna oekivanja, u:
Porodino nasilje, empatija i profesionalizam pomagaa, Zbornik radova, XIII
oktobarski susreti u socijalnoj zatiti, Nika Banja, str. 83-91
Ignjatovi, ., (2009a). Postupanje profesionalaca kao uslov smanjenja sekundarne
viktimizacije rtava partnerskog nasilja u porodici, Temida, asopis o viktimizaciji,
ljudskim pravima i rodu, br. 2, god. 12, 33-49, Viktimoloko drtvo Srbije, Beograd
Ignjatovi, ., (2009b). Pretpostavke za uspostavljanje modela zatite od nasilja u
partnerskim odnosima, Socijalna misao, br.3, fod. XVI, 85-101, Beograd
Ignjatovi, ., (2010a). Indikatori za procenu postupanja profesionalaca u situaciji
nasilja u partnerskom odnosu, Temida, asopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i
rodu, br. 2, god. XIII, 81-94, Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd
216 Tanja Ignjatovi

Ignjatovi, ., (2010b). Ka modelu koordinirane akcije zajednice u zatiti od

partnerskog nasilja u Srbiji, Socijalna misao, br. 3, god. XVII, 125-140, Beograd
Jacobs, G., (ed.), (2003). Not a minute more Ending Violence Against Women,
UNIFEM
Johnson, M.P. & Ferraro, K. J., (2000). Research on domestic violence n the 1990s:
Making distinctions, Journal of Marriage and the Family, 62, 948-963
Johnson, M.P., (1995). Patriarchal terrorism and common couple violence: wo
forms of violence against women, Journal of Marriage and the Family, 57, 283-294
Joji-Milenkovi, M., (1997). Agresivnost u braku i porodici, u: Milosavljevi, M.
(ur.): Porodino nasilje i savremeno drutvo, Zbornik radova, Gradski centar za
socijalni rad, Beograd, 131-137
Jovanovi, N. i sar., (2009). Mapiranje praznine Nezavisni nadzor nad sprovoenjem
Zakljunih komentara i preporuka UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije ena
dravi Srbiji, Autonomni enski cenar, Beograd
Jugovi, A., (2005). Jezik profesije socijalnih radnika, Socijalna misao, br. 1, godina
XII, 113-138, Beograd
Kambel, E., S. Manser, (1998). Mukarci i znaenje nasilja, Femnistike sveske 11-12
1998, 371-394, Autonomni enski centar, Beograd
Kavemann, B., B. Leopold, G. Schirrmacher, C. Hagemann-White, (1998).
Community response to gender violence: Model projects, Paper presented at the
Third Interdisciplinary Meeting of the European Network on Conflict, Gender
and Violence, August 25 1998, Lngholmen, Stockholm, Sweden
Keli, L., (2003). VIP Vodi Vzija, inovacija i profesinalizam u radu policije u vezi sa
nasiljem nad enama, Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu
Kelly, L. and L. Dubois, (2008). Combating violence against women: minimum
standards for support services, Directorate General of Human Rights and Legal
Affairs, Council of Europe, Strasbourg, September 2008
Kelly, L., (2007). Council of Europe study on minimum standards of support services
for women victim of violence, Conference on Support Services for Women Victims
of Violence, Strasbourg, December 2007, 39-47,
Kesner, J.E. and P.C. McKenry, (1998). The Role of Childhood Attachment Factors
in Predicting Male Violence Toward Female Intimates, Journal of Family Violence,
Vol. 13, No. 4, 417-432
Kevles, D.J, (1997). Violence and the genetics of human behavior: historical
reflection, in: Grisolia, J.S. (1997): Violence: From biology to society, Elsevier
Science B.V. Amsterdam, 95-103
Kimmel, M.S., (2002). Gender symmetry in domestic violence: A substantive and
methodological research reviw, Violence Against Women, Vol. 8, 1332-1363
 Literatura 217

Klein, S. (Ed.), (2009). The poverty risks of women affected by violence and their
children Report on the socioeconomic situation in Austria, WAVE Women
against violence Europe, Vienna
Klevens, J., et. al., C.K. Baker, G.A. Shellez and E.M. Ingram, (2008). Exploring the
Links Between Components of Coordinated Community Responses and Their
Impact on Contact With Intimate Partner Violence Services, Violence Against
Women, Vol 14, No. 3, March 2008, 346-358
Konstatinovi-Vili, S., (2005). Razliita shvatanja o odnosu restorativne pravde i
nasilja u porodici, Socijalna misao, br. 4, god. XIII, 101-124.
Konstatinovi-Vili, S., N. Petrui, (2005). Reagovanje policije na nasilje u porodici
teorijski okvir i strana iskustva, Temida, asopis o viktimizaciji, ljudskim pravima
i rodu, br.1, godina 8, 2005, 3-11, Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd
Konstatinovi-Vili, S., N. Petrui, (2007). Krivino delo nasilja u porodici
aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Niu, Autonomni enski centar,
Beograd, enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Ni
Kovaevi, R., B. Kecman, (2006). Ubistvo u porodici, Institut za kriminoloka i
socioloka israivanja, Beograd
Kovaevi, S., S. Menari, (2000). Nasilje nad enama 2000. Izvetaj istraivanja,
Centar za ene rtve rata, Zagreb
Kozaranin, L., (2010). Analiza izvetaja o radu centra za socijalni rad u Srbiji za
2009. godinu, Republiki zavod za socijalnu zatitu, Beograd
Kury, H., J. Obergfell-Fuchs, G. Woessner, (2004). The Extent of Family Violence in
Europe. A Comparison of National Surveys, Violence against Women, Vol. 10 No.
7, July 2004, 749-769
Lamy, C., F. Dubois, N. Jaafari, T. Carl, P. Gaillard, V. Camus, W. El Hage, (2009).
Clinical and Psychopathological Profile of Women Victims of Psychological Partner
Violence. Rev. Epidemiol.Sante Publique
Lehrner, A. and Allen, N.E., (2009). Still a Movement After All These Years? Current
Tensions in the Domestic Violence Movement, Violence Against Women, Vol.15
No.6, 656-677
Levendosky, A.A. and S.A. Graham-Bermann, (2002). Behavioral observations of
parenting in battered women, Journal of Family Psychology, 14, 80-94
Levendosky, A.A., et. al., (2003). The impact of domestic violence on the maternal-
child relationship and preschool-age childrens functioning, Journal of Family
Psychology, 17, 275-287
Lewis-Herman, J., (1996). Trauma i oporavak, enska infoteka, Zagreb
Lindhorst, T., M. Meyers, E. Casey, (2008). Screening for Domestic Violence in
Public Welfare Offices, An Analysis of Case Manager and Client Interactions,
Violence Against Women, Vol. 14 No 1, January 2008, 5-28
218 Tanja Ignjatovi

Liss, M.B., and G.B. Stahly, (1993). Domestic violence and child custody. In M.
Hansen & M. Harway (Eds.), Battering and familiy therapy: A feminist perspective
(175-187), Newbury Park, CA: Sage
Logar, R., (2003). Iseljenje nasilnika i ta onda? O mogunostima novih oblika
intervencije i nemogunosti da se nasilje nad enama sprei uz mala sredstva.
Spoznaje iz sedme godine Zakona o zatiti od nasilja u porodici u Austriji; Struni
skup: Intervencije u sluajevima nasilja u porodici II Interventni Centri na tlu
Evrope, u organizaciji Senatske administracije za ekonomiju, rad i ene Berlin &
Feministiki institut, Novembar 2003, Berlin (prevod:Autonomni enski centar)
Logar, R., (2004). Nasilje nad enama istorija i razvoj novih modela intervencije u
Evropi, Centar Evropske Unije, Univerzitet u Viskonsinu-Medison, Konferencija
Reagovanje u sluajevima nasilja nad enama Modeli u Evropskoj Uniji,
Novembar 2004. (prevod: Autonomni enski centar)
Logar, R., (2005). Ausrijski model intervencije u sluajevima nasilja u porodici,
Sastanak ekspertske grupe: Nasilje nad enama: primeri dobre prakse u eliminaciji
nasilja i borbi protiv nasilja nad ena, Odsek Ujedinjenih nacija za unapreenje
poloaja ena i Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala,
Maj 2005, Be (prevod: Autonomni enski centar)
Logar, R., (2007). Minimum standards for shelters prepared by WAVE, Conference
on Support Services for Women Victims of Violence, Strasbourg, December 2007,
51-56
Logar, R., (2008). Good Practices and Challenges in Legislation on Violence against
Women (EGM/GPLVAW/2008/EP.10), Expert Group Meeting on good practices
in legislation on violence against women, United Nations Office at Vienna,
Austria, May 2008
Logar, R., (2008a). The European Womens Shelter Movement and its contribution
to change: New challenges and future perspectives. Retrieved June 25, 2009 from:
http://www.wave-network.org/start.asp?ID=23039.
Logar, R., (2009). Pravo rtava nasilja u porodici na zatitu i pomo Zakoni
vezani za zatitu od nasilja u Austriji (bosanski/hrvatski/srpski), BM fr Frauen
und ffentlichen Dienst, BM fr Inneres, BM fr Justiz.
Logar, R., et. al., (2006). Bridging Gaps From good intentions to good cooperation.
Manual for effective multi-agency cooperation in tackling domestic violence, WAVE
Coordination Office, Vienna
Luki, M., (2003). Kriminoloka analiza nasilja u porodici, magistarska teza, Pravni
fakultet u Niu, Univerzitet u Niu
Luki, M., S. Jovanovi, (2001). Drugo je porodica. Nasilje u porodici nasilje u
prisustvu vlasti, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd
Luki, M., S. Jovanovi, (2003). Nasilje u porodici nova inkriminacija, Autonomni
enski centar, Beograd
 Literatura 219

Lybecker Jensen V. and S.L. Nielsen, (2005). Wen violence happens evry day a
study of male violence against eomen in intimate relationships, The Danish Centre
for Research on Social Vulnerability and LOKK, Denmark
Lynch, Sh.M., S.A. Graham-Bermann, (2000). Woman Abuse and Self-Affirmation,
Influences on Womens Self-Esteem, Violence Against Women, Vol. 6, No. 2, 178-
197
Macanovi, B., (2010). Socijalne usluge razlika izmeu autonomnih enskih
organizacija i dravnih institucija, saoptenje na meunarodnoj konferenciji:
ene protiv nasilja nad enama 20 godina postojanja sklonita i savjetovalita za
ene i djecu rtve partnerskog nasilja, Zagreb, 13-14. 12. 2010.
Macanovi, V., T. Ignjatovi, (2010). Pozicija rtve u krivinom postupku, u: Ili,
G. i D. Suboti (ur.). Javnotuilaki prirunik (drugo izdanje), Udruenje javnih
tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, Beograd, str. 575-589
Mamula, M., G. Pavlekovi, (2000). Telesni, psihiki i socijalni znakovi zlostavljanja
ena, u: Ajdukovi, M., G. Pavlekovi (ur.): Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo
za psiholoku pomo, Zagreb, 103-108
Mamula, M., M. Ajdukovi, (2000). Dinamika zlostavljanja u obitelji, u: Ajdukovi,
M., G. Pavlekovi (ur.): Nasilje nad enama u obitelji, Drutvo za psiholoku
pomo, Zagreb, 81-87
Margolin, G. and E.B. Gordis, (2003). Co-Occurrence Between Marital Aggression
and Parents Child Abuse Potential: The Impact of Cumulative Stress, Violence
and Victims, Vol. 18, No. 3, June 2003, 243-258
Martin, S.L., J.L. Beaumont, L.L. Kupper, (2009). Substance use before and during
pregnancy: links to intimate partner violence, Department of Maternal and Child
Health, University of North Carolina, Chapel Hill, North Carolina, USA
Martinez, M, and M. Schrttle, et. al., (2006). State of European research on the
prevalence of interpersonal violence and its impact on health and human rights,
CAHRV Report (Project No. 506348.)
Martinez, M., et. al., (2007). Perspectives and standards for good practice in data
collection on interpersonal violence at European level, Co-ordination Action on
Human Rights Violations, (CAHRV)
McMahon, M., J. Neville-Sovilles and L. Schubert, (1999). Undoing Harm to
Children The Duluth Family Visitation Center, in Shepard, M.F. and E.L. Pence
(Ed.), (1999): Coordinating Community Responses to Domestic Violence Lessons
from Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications, p. 151-167
McPhail, B.A., N.B. Bushe, Sh. Kulkarni, G. Rice, (2007). An Integrative Feminist
Model The Evolving Feminist Perspective on Intimate Partner Violence, Violence
Against Women, Vol. 13 No 8, August 2007, 817-841
220 Tanja Ignjatovi

Mederos, F., (1999). Batterer Intervention Programs The Past, and Future
Prospects, in: Shepard, M.F. and E.L.Pence (Ed.), (1999): Coordinating Community
Responses to Domestic Violence Lessons from Duluth and Beyond, SVAW, Sage
Pubications, 127-150
Michalski, J.H., (2004). Making Sociological Sense Out of Trends in Intimate
Partner Violence The Social Structure of Violence Against Women, Violence
Against Women, Vol. 10, No. 6, June 2004, 652-675
Milivojevi, S., (2003). Odgovor savremenih pravnih sistema na nasilje u porodici
uporednopravna analiza reenja nekih evropskih zemalja i drave Njujork, SAD,
Temida, asopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, br.3, 22-35, Viktimoloko
drutvo Srbije, Beograd
Milosavljevi, M., (red.) (1998). Nasilje nad decom, Fakultet politikih nauka,
Univerzitet u Beogradu
Mlaenovi, L., (1995). SOS telefon za ene i decu rtve nasilja, u: ene za ivot bez
nasilja Prirunik za volonteke SOS telefona, SOS telefon za ene i decu rtve
nasilja u Beogradu, Beograd
Moore Parmley, A.M., (2004). Violence Against Women Research Post VAWA
Where Have We Been, Where Are We Going?, Violence Against Women, Vol. 10,
No. 12, December 2004, 1417-1430
Murray, R.F., (1997). Genetics and violece, in: Grisolia, J.S. (1997): Violence: From
biology to society, Elsevier Science B.V. Amsterdam, 87-94
Nedeljkov, J., M. Banauh-Brusin, (2009). Rad sa nasilnicima u centru za socijalni
rad Prirunik, Autonomni enski centar, Beograd
Nevala, S., (2005). Violence against women: a statistical overview, challenges and
gaps in data collection and methodology and approaches for overcoming them,
International Violence Against Women Survey (IVAWS), Expert paper, Expert
Group Meeting, UN Division for the Advancement of Women
Nikoli-Ristanovi, V., (2003a). Krivino delo nasilje u porodici u drutvenom
kontekstu i pravnom sistemu Srbije i Crne Gore, Temida, asopis o viktimizaciji,
ljudskim pravima i rodu br.2, 5-10, Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd
Nikoli-Ristanovi, V., (2003b). Podrka rtvama i spreavanje sekundarne
viktimizacije savremena zakonska reenja i praksa, Temida, asopis o
viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, br.1, 3-10, Viktimoloko drutvo Srbije,
Beograd
Nikoli-Ristanovi, V., (2008). Nasilje u porodici, u: Preiveti tranziciju
svakodnevni ivot i nasilje u postkomunistikom i postratnom drutvu, Slubeni
glasnik, Beograd
Nikoli-Ristanovi, V., (ur.), (2002). Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko
drutvo Srbije, Prometej, Beograd
 Literatura 221

Nyln, L., Heimer, G., (1999). Swedens response to domestic violence, http://www.
sweden.se/templates/Article_2323.asp
Obretkovi, M., Pejakovi, Lj., (ur.), (2001). Zatita dece od zlostavljanja. Prirunik
za centre za socijalni rad i druge slube u lokalnoj zajednici, Jugosovenski centar
za prava deteta, Beograd
Ostoji, E., (1999). Domae nasilje Drutveni okvir za pojavu nasilja, u: Anti-
Ruii, D. (ur.): Drugi pogled Ne ivjeti sa nasiljem, 103-108, Medica, Zenica
Otaevi, S., (ur.), (2005). Nasilje u partnerskim odnosima i zdravlje, Autonomni
enski centar, Beograd
Pandi, A., i sar., (2009). Merenje kvaliteta u socijalnom radu, Socijalna misao,
XVI, oktobar-decembar 2009, 123-151
Paschall Richter, K., Z.J. Surprenant, K.H. Schmelzle and M.S. Mayo, (2003).
Detecting and Documenting Intimate Partner Violence, An Inateke Form
Question Is Not Enought, Violenece Against Women, Vol.9, No.4, April 2003,
458-465
Pence, E., (ed.), (1996). The Domestic Abuse Intervention Project: A Model for
Community Intervention, in: Coordinated Community Response to Domestic
Assault Cases: A Guide for Policy Development Domestic Abuse Intervention
Project, Minnesota Program Development, Inc.
Pence, E., et. al., (1995). In our Best Interest A Process for Personal and Social
Change, Minnesota Program Development Inc. Fourth Printing
Pence, E., M. Paymar, (1993). Education Groups for Men who Batter, The Duluth
Model, Springer Publishing Company, New York
Pence, E.L, C. McDonnell: Developing Policies and Protocols, in: Shepard, M.F. and
E.L. Pence, (ed.), (1999). Coordinating Community Responses to Domestic Violence
Lessons from Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications, 41-65
Pence, E.L., (1999). Some Thoughts on Philosophy, in: Shepard, M.F. and E.L. Pence,
(ed.), (1999). Coordinating Community Responses to Domestic Violence Lessons
from Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications, 25-40
Pence, E.L. and M.F. Shepard, (1999). An Introduction: Developing a Coordinated
Community Response, in: Shepard, M.F. and E.L. Pence, (ed.), (1999):
Coordinating Community Responses to Domestic Violence Lessons from Duluth
and Beyond, SVAW, Sage Publications, 3-24
Pennell, J., S. Francis, (2005). Safety Conferencing. Toward a Coordinated and
Inclusive Response to Safeguard Women and Children, Violence against Women,
Vol. 11 No. 5, May 2005, 666-692
Pens, E., (1996). Dulut projekat: Feministika enska organizacija, Feministike
sveske 5-6, 175-183, Autonomni enski centar, Beograd,
222 Tanja Ignjatovi

Petrui, N. i S. Konstatinovi-Vili, (2010). Porodinopravna zatita od nasilja u

porodici u pravosudnoj praksi u Srbiji, Autonomni enski centar, Beograd i enski
istraivaki centar iz Nia
Petrui, N., S. Konstatinovi-Vili, (2005). Vodi kroz sistem porodinopravne
zatite od nasilja u porodici, Autonomni enski centar, Beograd
Petrui, N., S. Konstatinovi-Vili, (2008). Porodinopravna zatita od nasilja u
porodici u praksi sudova u Beogradu Izvetaj, Autonomni enski centar, Beograd,
enski istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Ni
Phillps, R., (2002). Implementation of the Duluth Model of Coordinated Community
Response, Minnesota Advocates for Human Right
Piispa, M., (2002). Complexity of Patterns of Violence Against Women in
Heterosexual Partnerships, Violence Against Women, Vol. 8 No. 7, July 2002, 873-
900
Pincus, J.H., (1997). Violence: The scientific-medical perspective, in: Grisolia, J.S.
(1997): Violence: From biology to society, Elsevier Science B.V. Amsterdam, 53-58
Polovina, N., (1997). Nasilje u braku i porodici, u: Milosavljevi, M. (ur.): Porodino
nasilje i savremeno drutvo, Zbornik radova, Gradski centar za socijalni rad,
Beograd, 139-147
Polovina, N., J. Stanisic, (2007). A Study on Family-School Cooperatio Based on an
Analysis of School Documentation, Institute for Educational Research, Belgrade,
Vol. 39, No. 1, June 2007, 115-133
Polovina, N., M. egarac, (2007). Razvod braka u kontekstu tranzicije iz ugla
strunih radnika timova za razvod, Socioloki pregled, Vol. 41, br. 3, 397-410,
Beograd
Popadi, D., (2009). Nasilje u kolama, Institut za psihologiju, Beograd, UNICEF,
Srbija
Porter, R.W., I. Hicks, (1995). Knowledge Utilization and the Process of Policy
Formation Toward a Framework for Africa, U.S. Agency for International
Development, Washington, (AFR/SD/HRD)
Preventing intimate partner and sexual violence against women Taking action and
generating evidence, (2010). World Health Organization, Geneva
Prevention of Domestic Violence Against Women European Survay Good Practice
Models, (2000). WAVE Training Programme, WAVE Office and Austrian
Womens Shelter Network, Vienna
Puchert, R., M. Busche, (2006). Protective Environmental Factors Securing Human
Rights Structured Map of Literature, Co-ordination Action on Human Rights
Violations, (CAHRV)
 Literatura 223

Pulido, M.L, and D. Gupta, (2002). Protecting the Child and the Family, Integrating
Domestic Violence Screening Into a Child Advocacy Center, Violence Against
Women, Vol. 8 No. 8, August 2002, 917-933
Regan, L., (2004). Final Report of the Portsmouth Domestic Violence Early
Intervention Project (EIP) Evaluation, Child and Woman Abuse Studies Unit
(CWASU), London Metropolitan University
Robinson, A.L., (2006). Reducing Repeat Victimization Among High-Risk Victims
of Domestic Violence The Benefits of a Coordinated Community Response in
Cardiff, Wales, Violence Against Women, Vol. 12, No. 8, August 2006, 761-788
Roffman, R.A., J.L. Edleson, C. Neighbors, L. Mbilinyi, D. Walker, (2008). The
Mens Domestic Abuse Check-Up. A Protocol for Reaching the Nonadjudicated
and Untreated Man Who Batters and Who Abuses Substances, Violence against
Women, Vol. 14 No. 5, May 2008, 589-605
Romito, P., (2008). A Deafening Silece Hidden violence against women and children,
The Policy Press, University of Bristol
Rot, N., (1983). Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udenike i nastavna sredstva,
Beograd
Ruuskanen, E. and K. Aromaa, (2008). Administrative data collection on domestic
violence in Council of Europe member states, Council of Europe
Savi, S. i . Alempijevi, (2007). Dokumentovanje telesnih posledica nasilja nad
enama, u: S. Otaevi (ur): Nasilje nad enama moja profesionalna odgovornost,
Autonomni enski centar, Beograd, 73-90.
Seith, C., (2001). Security Matters Domestic Violence and Public Social Services,
Violence Against Women, Vol.7, No.7, July 2001, 799-820
Shepard, M.F., (1999). Advocacy for Battered Women Implications for a
Coordinated Community Response, in: Shepard, M.F. and E.L. Pence (Ed.),
(1999): Coordinating Community Responses to Domestic Violence Lessons from
Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications, 115-126
Shepard, M.F., (1999). Evaluating a Coordinated Community Response, in:
Shepard, M.F. and E.L. Pence (Ed.), (1999): Coordinating Community Responses
to Domestic Violence Lessons from Duluth and Beyond, SVAW, Sage Publications,
169-191
Sheppard, M., (2004). Appraising and Using Social Research in the Human Services
An Introduction for Social Work and Health Professionals, Jessica Kingsley
Publishers, Londom and Philadelphia
Sherman, L.W., Schmidt, J.D., Rogan, D.P., Smith, D.A., Gartin, P.R., Cohn, E.G.,
Collins, D.J., & Bacich, A.R., (1992). The variable effects of arrest on criminal
careers: The Milwaukee domestic violence experiment. The Journal of Criminal
Law & Criminology, 83, 137-169
224 Tanja Ignjatovi

Short, L.M., P.M. McMahon, D. Davis Chervin, G.A. Shelley, N. Leyin, K. Sue Sloop,
N. Dawkins, (2000). Survivors Identification of Protective Factors and Early
Warning Signs for Intimate Partner Violence, Violence against Women, Vol. 6 No.
3, March 2000, 272-285
Simeunovi-Pati, B., (2002). Ubistva heteroseksualnih partnera: kriminoloke i
viktimoloke karakteristike, Temida, asopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i
rodu, br.3, god. 5, 2002. 3-15, Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd
Slavkovi, I., (2006a). Stres i sindrom sagorevanja, u: Za ivot bez straha, prirunik
2005/06, 31-39, Autonomni enski centar, Beograd
Slavkovi, I., T. Ignjatovi, (2007). Nasilje u porodici ija je odgovornost? Prirunik
za organizovanje konferencija sluaja za zatitu od nasilja u porodici sa primerima
dobre prakse, Autonomni enski centar, Beograd
Smith, P.H., G.E. Thornton, R. Devellis, J. Earp, A.L. Coker, (2002). A Population-
Based Study of the Prevalence and Distinctiveness of Battering, Physical Assault,
and Sexual Assault in Intimate Relationships, Violence against Women, Vol. 8 No.
10, October 2002, 1208-1232
Srna, J., L. Tenjovi, (2006). Mitovi o nasilju kod strunjaka u pravosuu, Temida,
asopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu br.4, 2006. 35-43, Viktimoloko
drutvo Srbije, Beograd
Stalans, L.J., (1996). Family harmony or individual protection? Public
recommendations about how police can handle domestic violence situations.
American Behavioral Scientist, 39, 433-448
Stark, E., (2004). The Response of Health Systems to Violence against Women:
Lessons Learned and Models of Good Practice, in: Casualities of Violence
Violence Against Women: An Issue of Health, Conference Papers, Womens Aid
with suport from Department of Healt and Children
Stark, E., (1999/2000). A Failure to Protect: Unravelling The Battered Mothers
Dilemma, Western State University Law Review, 1999/2000
Straus, M.A., Hamby, S.L., Boney-McCoy, S. & Sugarman, D.B., (1996). The revised
Conflict Tactics Scales (CTS2): Development and preliminary psychometric data,
Journal of Family Issues, 17, 283-316
Swan, S.C., D. Snow, (2002). A Typology of Womens Use of Violence in Intimate
Relationships, Violence Against Women, Vol. 8 No. 3, March 2002, 286-319
Thompson, M.P., L.E. Saltzman, H. Johnson, (2003). A Comparison of Risk Factors for
Intimate Partner ViolenceRelated Injury across Two National Surveys on Violence
against Women, Violence Against Women, Vol. 9 No. 4, April 2003, 438-457
Tjaden, P., (2006). Commentary on Cook and Goodmans Beyond Frequency and
Severity: Development and Validation of the Brief Coercion and Conflict Scales,
Violence Against Women, Volume 12 Number 11, November 2006, 1073-1077
 Literatura 225

Tjaden, P., N. Thoennes, (2000). Prevalence and Consequences of Male-to-Female

and Female-to-Male Intimate Partner Violence as Measured by the National
Violence Against Women Survey, Violence against Women, Vol. 6 No. 2, February
2000, 142-161
Todorovic, J., (2008). Why Education Policies Fail: Multiple Streams Model of
Policymaking, Institute for Educational Research, Belgrade, Vol. 40, No. 1, June
2008, 22-36
Tonkin, B., (2001). Men Reinventing Themselves: Recovery from Hegemonic
Masculinity, Non Violent Pathways of Change for Men who use Violent, Abusive
or Controlling Behaviors in their Family Relationships, Working Paper Series
on Mens Roles and Responsibilities in Ending Gender Based Violence, United
Nations International Research and Training Institute for the Advancement of
Women, (INSTRAW)
Van Dijk, J., (2006). Victims rights in international criminal law; paper presented at
the International Conference on Actions for Crime Victims, Rome, Italy
Venier, R., (2000). Parental Rights and the Best Interests of the Child: Implications
of the Adoption and Safe Families Ac of 1997 on Domestic Violence Victims
Rights, American University Jurnal of Gender, Social Policy & the Low, 2000
Vidakovi, I., (2002). Rasprostranjenost nasilja u porodici, u: Nikoli-Ristanovi, V.
(ur.): Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije i Prometej, Beograd,
13-72
Videnovi, I., (2006). Renik socijalnog rada, dostupno na Vikipedija, slobodna
enciklopedija, http://sr.wikipedia.org (10. jun 2010.)
Vukovi, D. i sar., (2006). Socijalna zatita u lokalnoj zajednici Nauene lekcije,
preporuke i faktori odrivosti, Socijalna misao, br.4, 7-101, Beograd
Walby, S. and J. Allen, (2004). Domestic violence, sexual assault and stalking: Findings
from the British Crime Survey, Home Office Research, Development and Statistics
Directorate
Walby, S., (2004). The Cost of Domestic Violence, National Statistics, Women &
Equality Unit
Walby, S., (2007). Indicators to Measure Violence Against Women, Invited Paper,
Expert Group Meeting on indicators to measure violence against women (Geneva,
October, 2007)
Walby, S., (2009). The Cost of Domestic Violence: Up-date 2009, UNESCO Chair
in Gender Research Lancaster University, http://www.lancs.ac.uk/fass/sociology/
profiles/34/
Walker, L., (1979). The Battered Women, New York, Harper Perennial
Walker, L., (1989). Terrifying Love, Why Battered Women Kill and How Society
Responds, New York, Harper Perennial
226 Tanja Ignjatovi

Weeks, E.K., Sh.D. Ellis, P.R. Lichstein and D.E. Bonds, (2008). Does Health Care
Provider Screening for Domestic Violence, Vary by Race and Income? Violence
against Women, Vol. 14, No. 7, July 2008, 844-855
Wright, R.J, Wright R.O., Isaac N.E., (2009). Response to battered mothers in the
pediatric emergency department: a call for an interdisciplinary approach to family
violence, Channing Laboratory, Department of Medicine, Brigham and Womens
Hospital, Harvard Medical School, Boston, USA
Yell, K., (1993). Through a Feminist Lens, Current Controversies on Family
Violence
Yick, A.G., (2001). Feminist Theory and Status Inconsistency Theory, Application
to Domestic Violence in Chinese Immigrant Families, Violence Against Women,
Vol. 7 No. 5, May 2001, 545-562
egarac, N., (2004). Deca koja ekaju Izazovi i trendovi profesionalne prakse u
zaiti dece od zlostavljanja, Save the Childen UK, Beogradska kancelarija, Centar
za prava deteta, Beograd
egarac, N., M. Brki, (1998). Nasilje u porodici mogunosti zatite i prevencije,
u: Milosavljevi, M (red.): Nasilje nad decom, Fakultet politikih naka, Beograd
iak, A., (2010). Zato je nuna suradnja svih sudionika ukljuenih u proces
suzbijanja nasilja u obitelji?, u: Ajdukovi, D. (ur.): Prirunik o provedbi Protokola
o postupanju u sluaju nasilja u obitelji, Drutvo za psiholoku pomo, Zagreb,
202-213

Dokumenta domaa

Ignjatovi, T. (prir.) (2009c). Uputstva o razmeni podataka o linosti u kontekstu

porodinog nasilja, Autonomni enski centar, Beograd
Informacija o aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i
ravnopravnost polova na uspostavljanju jedinstvene evidencije o nasilju u
porodinom kontekstu, usvojena na sednici Vlade AP Vojvodina, 20. 7. 2010.
Inicijativa za izmene i dopune Krivinog zakonika i Porodinog zakona (u delu koji se
odnosi na reenja o zatiti od nasilja u porodici), Autonomni enski centar i enski
istraivaki centar iz Nia, www.womwnngo.org.rs
Jovanovi, V., (2010). Usluge centra za socijalni rad za zatitu rtava nasilja u porodici,
seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, Konferencija Borba protiv seksualnog i
rodno zasnovanog nasilja, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo rada i
socijalne politike, 27. april 2010. u Beogradu
Komentari Autonomnog enskog centra na dokumenta proizvedena u okviru projekta
Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, prezentovana na Konferenciji
27. aprila 2010. u Beogradu, dostupno: http://www.womenngo.org.rs
 Literatura 227

Krivini zakonik Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 72/09

Mobilni centar za zaustavljanje nasilja u porodici dostupan 24 sata dnevno
Poveimo zajednicu, u: Najbolje prakse u lokalnoj samoupravi, Stalna konferencija
gradova i optina (SKGO), Beograd, 9-14
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosit
polova, (za period 20092015), Ministarstvo rada i socijalne politike, Sektor za
rodnu ravnopravnost, Beograd, februar 2009.
Nacionalne strategije za prevenciju i zatitu dece od nasilja (za period 20082015),
Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije, 2005
Nacrt Nacionalne strategije za spreavanje i suzbijanje nasilja nad enama i nasilja
u porodici u Republici Srbiji, (1. 9. 2010), radna grupa projekta Borba protiv
seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, Uprava za rodnu ravnopravnost MRSP
i UNDP Srbija
Nacrt Opteg protokola o postupanju i saradnji ustanova u sluajevima nasilja u
porodici (autor arko Petrovi), projekat Borba protiv seksualnog i rodno
zasnovanog nasilja, Uprava za rodnu ravnopravnost MRSP i UNDP Srbija, april
2010.
Nikoli, J., (2009). Analiza dosadanje prakse voenja evidencije i dokumentacije svih
relevantnih slubi koje uestvuju u pruanju standardnih i specijalizovanih usluga
rtvama nasilja u porodici Izvetaj, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje
i ravnopravnost polova
Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Vlada RS, Ministarstvo
rada, zapoljavanja i socijalne politike, usvojen 25. avgusta 2005.
Petrui, N., (2008). Pravna zatita od nasilja u porodici i nasilja nad enama stanje
u legislativi i pravnoj praksi i predlozi za unapreenje, Dodatak 2 u Strategiju za
zatitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj
pokrajini Vojvodini
Polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja, radni tekst, Ministarstvo rada,
zapoljavanja i socijalne politike, oktobar 2005. godine
Porodini zakon Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 18/2005
Posebni protokol o postupanju policijskih slubenika u zatiti maloletnih lica od
zlostavljanja i zanemarivanja, Ministarstvo unutranjih poslova, februar 2007,
u saradnji sa UNICEF i Agencijom Vlade Kraljevine vedske za meunarodni
razvoj i saradnju SIDA
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada u centru za socijalni rad,
Slubeni glasnik RS, br. 59/08, 11. jun 2008.
Predlog Posebnog protokola Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zatitu i
postupanje sa enama koje su izloene nasilju, Ministarstvo zdravlja RS, 2010.
228 Tanja Ignjatovi

Predlozi za izmene lanova Krivinog zakonika koji se odnose na nasilje u porodici,

Autonomni enski centar, Beograd, enski istraivaki centar za edukaciju i
komunikaciju, Ni i Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd, 31. mart 2009. http://
www.womenngo.org.rs
Protokol o postupanju policijskih slubenika, Autonomni enski centar, Beograd,
2006.
Protokol o postupanju strunih radnika/ca u centru za socijalni rad, Autonomni
enski centar, Beograd, 2006.
Sporazum o saradnji slubi u zajednici, Autonomni enski centar, Beograd, 2006.
Strategija za zatitu od nasilja u porodici i drugih rodno zasnovanih oblika nasilja
u Autonomnoj pokrajini Vojvodina (za period 2008-2012), usvojena odlukom
Skuptine Autonomne pokrajine Vojvodine 23. septembra 2008.
Zakljuni komentari Komiteta za eliminaciju diskriminacije ena: Republika Srbija
(2007), Komitet za eliminaciju diskriminacije ena 38. sednica (CEDAW/C/
SCG/CO/1)
Zakon o posredovanju medijaciji (Sl. glasnik RS, br. 18/2005)
ene i mukarci u Srbiji, (2008). Republiki zavod za statistiku Srbije (prvo izdanje),
Beograd

Dokumenta meunarodna

A Roadmap for Equality between Women and Men (2006-2010), Directorate-General

for Employment, Social Affairs and Equal Oportunities, Eropean Commission
Blueprint of the Council of Europe Campaing to Combat Violence against Women,
inluding Domestic Violence (EG-TFV (2006) 8 rev 3), Equality Division,
Directorate Geneal of Human Rights, Council of Europe
Chinkin, Ch., (2010). The Duty of Due Diligence, Ad hoc Committee on Preventing
and Combating Violence against Women and Domestic Violence (CAHVIO
(2010) 7), Council of Europe, Strasbourg, 21 May 2010
Crime prevention and criminal justice measures to eliminate violence against women,
A/RES/52/86
Communication from the Commission: Strategy for equality between women and men
2010/2015, European Commission, Brussels, 21.9.2010 (COM(2010)491 final)
Convention on Elimination of All Forms of Discrimination against Women (CEDAW),
adopted in 1979 by the UN General Assembly
Council conclusions on improving prevention to tackle violence against women and
care to its victims within the scope of law enforcement 3010th, General Affairs
Council meeting Luxembourg, 26 April 2010, Council of the European Union
 Literatura 229

Data collection as a prerquiste for effective policies to combat violence against women,
including domestic violence, a regional seminar in Portugal in July 2007, Council
of Europe
Declaration on the Elimination of Violence against Women, A/RES/48/104, 85th
plenary meeting, 20 December 1993, UN General Assembly
Dobre prakse u borbi protiv nasilja i u eliminaciji nasilja nad enama, Izvetaj sa
sastanka ekspertske grupe, UN Jedinica za razvoj ena i Odeljenje za ekonomske
i socijalne poslove, maj 2005. Be, (prevod: Autonomni enski centar, Beograd)
Draft Convention on preventing and combating violence against women and domestic
violence, Ad Hoc Committee on Preventing and Combating Violence against
Women and Domestic Violence, (CAHVIO (2009) 32 prov), Directorate General
of Human Rights and Legal Affairs, Council of Europe, Strasbourg, 15 October
2009
Elements for Discussion, Ad Hoc Committee on Preventing and Combating Violence
against Women and Domestic Violence (CAHVIO (2009) 3); Directorate General
of Human Rights and Legal Affairs, Council of Europe, Strasbourg, 16 March
2009
Eradication of Violence Against Women in the European Union, adopted by the
Council on 8 March 2010
Ertrk, Y., (2006). Implementation of General Assembly Resolution 60/251 of 15
March 2006 Entitled Human Rights Council. Report of the Special Rapporteur
on violence against women, its causes and consequences, Intersections between
culture and violence against women, A/HRC/4/34 17 January 2007, Human
Rights Council
Ertrk, Y., (2006). Integration of the Human Rights of Women and the Gender
Perspective: Violence against Women the Due Diligence Standard as a Tool for
the Elimination of Violence Against Women. Report of the Special Rapporteur
on violence against women, its causes and consequences, E/CN.4/2006/61 20
January 2006, Commission on Human Rights
Ertrk, Y., (2008). Promotion and Protection of all Human Rights, Civil, Political,
Economic, Social and Cultural, including the Right to Development. Report of
the Special Rapporteur on violence against women, its causes and consequences.
Indicators on violence against women and State response, A/HRC/7/6 29 January
2008, Human Rights Council
EU Guidelines Human Rights and International Humanitarian Law, 2009, Violence
against women and girls and combating all forms of discrimination against them,
p. 65-76, Council of the European Union, European Communities, Bruxelles
EWL contribution to the JLS consultation on the European Commission Victims Package:
Taking Action on Rights, Support and Protection of Victims of Crime and Violence,
230 Tanja Ignjatovi

Prepared by he European Womens Lobby Centre on Violence against Women,

September 2010
EWL, Council of Europe Finalizes First European Convention on Violence Against
Women Next to PACE & Ministers, 28. January 2011, http://www.womwnlobby.
org/spip.php?article1099
Expert Meeting on the Primary Prevention of Intimate Partner Violence and Sexual
Violence, May 2-3 2007, Geneva, Switzerland, Meeting Report, World Health
Organization, Department of Violence and Injury Prevention and Disability
Department of Gender, Women and Health
General Recommendation No. 12, eighth session, 1989
General Recommendation No. 19, eleventh session, 1992
Gobierno de Espana, Ministerio de Igualdad, (2009). An Evaluation of the
Application of Organic Law 1/2004 of 28 December on Comprehensive Protection
Measures against Gender-Based Violence Executive Report, 17 December 2009
Handbook on Effective police responses to violence against women, Criminal Justice
Handbook Series, United Nations Office on Drugs and Crime, Vienna, United
Nations, New York, 2010
Nasilje nad enama prepreka razvoju: Meunarodni dokumenti (prevodi), (2006).
Autonomni enski centar, Beograd
Opinion of the Council of Europe Task Force to Combating Violence against Women,
including Domestic Violence on the Feasibility study for a convention against
domestic violence prepared by the European Committee on Crime Problems
(CDPC), EG-TFV (2008) 2 final, Council of Europe, Strasbourg, april 2008.
Organic Act 1/2004 of 28 December on Integrated Protection Measures against Gender
Violence
Pekinka deklaracija i Platforma za akciju, etvrta svjetska konferencija ena,
15. septembar 1995, (prevod) OSCE Odjel za administraciju, drugo izdanje,
Sarajevo, 1999.
Protecting women against violence: Analitical study on the effective implementation
of Recommendation Rec(2002)5 on the protection of women against violence in
Council of Europe member states, Council of Europe, Strasbourg, 2007, CDEG
(2007)3;
Protocol No.11 to the Convention for the protection of Human Rights and Fundamental
Freedoms, restructuring the control machinery established thereby, Strasbourg,
11.V.1994, ETS No.155
Recommendation Rec(2002)5 of the Committee of Ministers to member States on
the protection of women against violence adopted on 30 April 2002
 Literatura 231

Statement of Principles and Minimum Standards of Practice for Domestic Violence

Perpetrator Programmes and Associated Womens Services, Respect, 2004
Strengthening crime prevention and criminal justice responses to violence against
women, (E/CN.15/2010/L.2/Rev.1) United Nations, Economic and Social
Council, Commission on Crime Prevention and Criminal Justice, Nineteenth
session, Vienna, 17-21 May 2010
The CAADA MARAC Guide From Principles to Practice, (2009). Home Office,
UK
Third Draft Convention on preventing and combating violence against women and
domestic violence, CAHVIO (2010) 17 rev, Strasbourg, 28 October 2010
UNiTE to End Violence Against Women. Framework for Action. Programme of United
Nations Activities and Expected Outcomes (2008-2015), United Nations Secretary-
Generals Campaign
Vienna Declaration and Programme of Action, UN World Conference on Human
Rights, 1993, A/CONF.157/23
Views, Communication No. 5/2005 (CEDAW/C/39/D/5/2005) Committee on the
Elimination of Discrimination against Women, Thirty-ninth session
Views, Communication No. 6/2005 (CEDAW/C/39/D/6/2005*) Committee on the
Elimination of Discrimination against Women, Thirty-ninth session
World Health Organization, (1997). Violence against Women: a priority health issue,
WHO/FRH/WHD/97.8.