You are on page 1of 10

< >ISTORIJA KAO DRUTVENO PAMENJE< >

B /B

Piter BERK
Sa engleskog preveo eljko Vuen

Tradicionalno shvatanje odnosa izmeu istorije i pamenja godilo a istorija odraava pamenje, danas izgleda isuvie jed-
je relativno jednostavno. Istorija treba da bude podsetnik, nostavno. I istorija i pamenje sve vie izgledaju problema-
uvar seanja na javne dogaaje koji se zapisuju da bi se pro- tino. Seanje na prolost i pisanje o njoj ne izgledaju vie
slavili njihovi akteri, a i zarad potomstva, koje treba da ui na tako nevine radnje kao to se nekada smatralo. Ni seanja ni
njihovom primeru. Kao to Ciceron pie u odeljku koji se od- povesti ne izgledaju vie stvarno. U oba sluaja navikavamo
vajkada citira, istorija je ivot seanja (vita <1>memori- se na to da moramo voditi rauna i o svesnom ili nesvesnom
ae).</1> ak i tako razliiti istoriari poput Herodota, Froa- izboru, tumaenju i iskrivljavanju. U oba sluaja, izbor, tuma-
sara i Lorda Klerendona tvrdili su da piu da bi odrali u i- enje i iskrivljavanje drutveno su uslovljeni. Za njih nije od-
votu seanje na velika dela i slavne dogaaje. Dva vizantijska govoran samo pojedinac.
istoriara naglasila su to isto u svojim predgovorima, koriste- Prvi ozbiljni istraiva drutvenog okvira pamenja, kako ga
i tradicionalnu metaforu vremena kao reke i radnji kao tek- je nazvao, bio je francuski sociolog Moris Albva, dvadese-
stova koji mogu biti izbrisani: Ana Komnina je opisala isto- tih godina ovog <4>veka.</4> Albva je tvrdio da drutve-
riju kao bedem protiv bujice vremena koja sve odnosi u ne grupe konstruiu pamenje. U doslovnom, fizikom smi-
ponor zaborava, dok Prokopije tvrdi da je svoju istoriju got- slu, pamte pojedinci. Meutim, drutvene grupe odreuju ta
skih, persijskih i drugih ratova pisao sa ciljem da dugi tok vre- je dostojno pomena i kako e ono biti zapameno. Pojedin-
mena ne svlada dela od posebnog znaaja samo zato to nisu ci se identifikuju sa javnim dogaajima prema znaaju koji
zapisana, te da se ona prepuste zaboravu i tako potpuno <2>iz- ovi imaju za njihovu grupu. Oni pamte i mnogo onoga to
briu.</2> Ideja o radnjama kao tekstovima moe se pro- nisu direktno iskusili. Novinska vest, na primer, moe biti do-
nai i u pojmu knjige seanja koji su koristili Dante i ekspir gaaj po sebi, dogaaj koji postaje deo neijeg ivota.
(on spominje brisanje imena iz knjiga <3>seanja).</3> Verni uenik Emila Dirkema, Albva je izloio svoje argumen-
Ovo tradicionalno odreenje odnosa izmeu pamenja i za- te za sociologiju pamenja na ubedljiv, ako ne i ekstreman na-
pisane istorije, u kom pamenje odraava ono to se zaista do- in. On nije tvrdio, kako ga optuuje Frederik Bartlet, psiholog

<1>Cicero, De oratore, 2, 36.</1>


<2>Prokopius, De bellis, ed. H. W. Dewy, London/New York, 1914, str. 1.</2>
<3>2 Henry VI, I, i.</3>
<4>M. Halbwachs, Les cadres sociaux de la mmoire, Paris, 1925. Cf. D. Lowenthal, The
Past is a Foreign Country, Cambridge, 1985, str. 192f.</4>

< ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA> < /83>


sa Kembrida, da drutvene grupe pamte na isti doslovan nain kao i
<5>pojedinci.</5> Meutim, mnogo je opravdanija kritika koju Albva-
u upuuje veliki francuski istoriar Mark Blo: on je, naime, ukazao na
opasnost pozajmljivanja termina iz psihologije pojedinca i prostog do-
davanja prideva kolektivan (kolektivne predstave, kolektivni nain
miljenja, kolektivna svest, pa i kolektivno <6>pamenje).</6> Svejed-
no, Blo je ipak bio spreman da prihvati izraz kolektivno pamenje
i da analizira seoske obiaje u tom interdisciplinarnom okviru, uka-
zujui, recimo, na znaaj deda i baba u prenoenju <7>tradicije.</7>
Albva je povukao otru razliku izmeu kolektivnog pamenja kao
drutvene konstrukcije i pisane istorije, koju je, na pomalo staromo-
dan pozitivistiki nain, smatrao objektivnom. Meutim, dananje
studije o istoriji istoriografije nju u velikoj meri shvataju onako kako je
Albva shvatao pamenje, kao proizvod drutvenih grupa: rimskih
senatora, kineskih mandarina, benediktinskih redovnika, univerzitet-
skih profesora i sl. Gotovo da se ve podrazumeva da su istoriari
na razliitim mestima i u razliito vreme smatrali da su i razliiti aspek-
ti prolosti (bitke, politika shvatanja, religija, ekonomija itd.) vred-
ni pomena, kao i da su na vrlo razliite naine prikazivali prolost, po-
klanjajui dogaajima ili strukturama, slavnim linostima ili obinim
ljudima panju u zavisnosti od gledita sopstvene drutvene grupe.
Zbog toga to delim ovaj potonji, relativistiki pogled na istoriju isto-
rije, naslovio sam ovaj rad istorija kao drutveno pamenje, kori-
<5>F. C. Bartlett, Remembering: a Study in Experimental
stei taj termin kao zgodnu stenografsku skraenicu koja se odnosi
and Social Psychology, Cambridge, 1932, str. 296f. Slino ne- na sloen proces selekcije i interpretacije i istie podudarnost izme-
razumevanje Dirkemovog stanovita pokazuju i oni britan- u naina na koji se prolost zapisuje i <8>pamti.</8>
ski istoriari koji veruju da kolektivni mentalitet koji su izu- Sintagma socijalno pamenje i termin relativizam mogu da zbu-
avale njihove francuske kolege postoji izvan pojedinaca pre ne, tako da je bolje da odmah do kraja izloim svoje stanovite. Ana-
nego da je u njima. Albvaa je od Bartleta odbranila Meri Da- logije izmeu individualnog i grupnog miljenja su jednako teko
glas u svom uvodu za engleski prevod njegove knjige Collec-
tive Memory, New York, 1980.</5> dokuive koliko su i fascinantne. Ako koristimo termine kao to je
<6>M. Bloch, Mmoire collective, tradition et coutume, u: drutveno pamenje, rizikujemo da opredmetimo neto to je za-
Revue de Synthse Historique, 40 (1925), str. 73-83.</6> pravo samo pojam. S druge strane, ako odbijamo da ih koristimo, u
<7>Ibid., str. 79; cf. M. Bloch, La Socit fodale. Guber, po- opasnosti smo da previdimo razliite naine na koje grupe kojima po-
tonji istoriar tzv. kole anala bacio je sumnju na ovo pra- jedinac pripada utiu na njegove ideje. to se tie istorijskog relativi-
vo dedova, bar u sluaju XVII veka, zato to dede i babe ret-
ko ive tako dugo da bi mogle da pouavaju svoje unuke (P.
zma, ja ne tvrdim da je svaki prikaz prolosti dobar (pouzdan, vero-
Goubert, The French Peasantry in the Seventeenth Century, dostojan, trezven) koliko i svaki drugi; neki istraivai su bolje in-
1982; engleski prevod, Cambridge, 1986. str. 779.</7> formisani ili promiljeniji od drugih. Sutina je u tome da prolosti
<8>Sintagmu drutveno pamenje preuzeo sam iz neobja- (kao i sadanjosti) pristupamo samo preko kategorija i shema (ili ka-
vljenog rada Ane Kolard (Anna Collard), predatog na konfe- ko bi Dirkem rekao kolektivnih predstava) nae kulture.
renciji ASA 1987, Investigating social memory in a Greek Sa tog stanovita mogue je redefinisati mesto istorije. Istoriari se
context. Cf. D. Nugent, Anthropology, handmaiden of his-
tory?, u: Critique of Anthropology, 15 (1985), str. 71-86.</8> pamenjem bave, ili bi bar trebalo da se bave, sa dva razliita gledita.

< 84 > <R.E..>


Na prvom mestu, oni pamenje moraju da izuavaju kao i se na pismenu tradiciju pre nego na usmenu, i na doku-
istorijski izvor, moraju da kritikuju pouzdanost seanja pre- mente radije nego na literaturu. Meutim, kako emo usko-
ma smernicama koje im daje tradicionalna kritika istorijskih ro videti, elementi koji ine ove parove sve su drugo samo ne
dokumenata. To se radi jo od ezdesetih godina, kada su isto- jasno i nedvosmisleno odvojeni.
riari XX veka doli do saznanja o vanosti usmene <9>isto-
rije.</9> ak i oni meu nama koji su radili na ranijim pe- Prenosni mehanizmi drutvenog pamenja
riodima imaju ta da naue od pokreta za usmenu istoriju,
jer treba da postanemo svesni toga da su usmena svedoe- Na uspomene utiu drutvena organizacija prenosnih meha-
nja i predanja usaena u mnoge pisane <10>izvetaje.</10> nizama i razliiti mediji kojima se ona prenose. Pogledajmo na
Drugo, istoriari se bave, ili treba da se bave, pamenjem kao trenutak raznolikost ovih medija, posebno njih pet.
istorijskim fenomenom, onim to bi moglo da se zove socijal- 1. Usmeno predanje, o kome je sa aspekta istoriara pisao u
nom istorijom pamenja. Znajui da je drutveno pamenje, svojoj uvenoj studiji Jan Vansina. Kasnije obrade te stu-
kao i individualno, zapravo selektivno, potrebno je da prona- dije koristan su pokazatelj promena koje su se odigrale u isto-
emo principe selekcije i da uoimo kako se oni menjaju od rijskoj nauci tokom poslednjih godina, posebno slabljenja
jednog mesta do drugog ili od jedne grupe do druge, kao i ka- pozitivizma i sve veeg interesovanja za simbolike strane
ko se menjaju u vremenu. Seanja su podlona uticajima, a <12>pripovedanja.</12>
mi treba da razumemo kako se oblikuju i ko ih oblikuje. Ovo su 2. Tradicionalni domen istoriara, memoari i drugi zapisi.
teme koje su iz nekog razloga panju istoriara privukle tek Naravno, kao i istoriari, i mi treba stalno da imamo na umu
kasnih sedamdesetih, ali se ini da se sada svuda piu knjige, da ti zapisi nisu bezazleni inovi pamenja, ve pre napori da
lanci ili odravaju konferencije o <11>njima.</11> se drugi ubede, da se oblikuje njihovo pamenje. Treba takoe
Usmeriu se na ovo drugo pitanje, na drutvenu istoriju pam- imati na umu, a to istoriari ne ine uvek, i upozorenje znaaj-
enja, delei je na tri glavna odeljka ili pitanja: nog knjievnog kritiara, sinologa Stivena Ovena: Kad itamo
1. Kako se prenose javne uspomene i kako su se naini pre- zapise uspomena, lako zaboravljamo da ne itamo same uspo-
noenja menjali tokom vremena? mene nego njihovu transformaciju kroz <13>pisanje.</13>
2. Kako se te uspomene i prolost mogu upotrebiti, i kako su 3. Umetnike slike ili fotografije, nepokretne ili pokretne. Prak-
se te upotrebe menjale? tiari takozvane umetnosti pamenja (art of memory) od kla-
3. S druge strane, kako se upotrebljava zaborav? sine antike do renesanse isticali su znaaj povezivanja svega
ega ovek eli da se sea sa upeatljivim <14>slikama.</14>
Sve su to velika pitanja, ali ja u ih razmatrati sa relativno To su bile nematerijalne, zaista imaginarne slike, ali materijal-
uskog gledita istoriara rane moderne Evrope, koncentriu- ne predstave su dugo pravljene da bi pomogle zadravanju i

<9>P. Thomson, The Voice of the Past, Oxford, 1978, daje dobar opti pregled.</9>
<10>N. Z. Davis, Fiction in the Archives, Stanford, 1987.</10>
<11>Malo toga se dogodilo izmeu citiranog Bloovog prikaza Albvaove knjige i skora-
nje studije P. Noraa (Nora), Mmoire collective, u: La nouvelle histoire, ed. J. Le Goff,
Paris, 1978 i J. Le Goff, Memoria, u: Enciclopedia Einaudi, 8, Turin, 1979, str. 1068-
1109.</11>
<12>J. Vansina, De la tradition orale, 1961; engleski prevod, London, 1965; preraeno i
naslovljeno Oral tradition as History, Madison, Wisc., 1985.</12>
<13>S. Owen, Remembrances, Cambridge, Mass., 1986, str. 114. Cf. P. Fussel, The Great
War and Modern Memory, Oxford, 1975.</13>
<14>F. Yates, The Art of Memory, London, 1966. Cf. Bartlett, ibid., 11. poglavlje.</14>

< ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA> < /85>


prenoenju uspomena na primer, spomenici poput nadgrobnih, ili
poput statua, medalja i raznih suvenira. Poslednjih nekoliko godina
posebno su se istoriari XIX i XX veka sa sve veim interesovanjem ba-
vili javnim spomenicima, ba zbog toga to i oni izraavaju i oblikuju
nacionalno <15>pamenje.</15>
4. Radnje prenose pamenje, kao to prenose i vetine, od majstora
egrtu, na primer. Jedini tragovi koje one ostavljaju istoriarima po-
tonjih vremena jesu obredne radnje, meu kojima i komemorcije,
proslave u znak seanja: 11. novembar u Engleskoj (Remembrance
Sunday), 30. maj u Sjedinjenim Amerikim Dravama (Memorial
Day), 14. jul u Francuskoj, 12. jul u Severnoj <16>Irskoj.</16> Tim
obredima se oivljava prolost, oni su inovi seanja, ali su takoe i
odraz elje da se prolost tumai na odreen nain i da se pamenje
oblikuje. Oni u svakom smislu re-prezentuju neto za kolektiv.
5. Jedno od najzanimljivijih zapaanja u studiji Morisa Albvaa o so-
cijalnom okviru pamenja tie se znaaja prostora kao medija za pre-
noenje uspomena. On je eksplicirao ono to je u antikoj i renesan-
snoj umetnosti pamenja bilo implicitno sadrano: znaaj lociranja
predstava koje treba da se sauvaju u poseban prostor, kao to su
palate i pozorita pamenja. Neki katoliki misionari u Brazilu, Sa-
lesijski fratri, bili su oigledno svesni veze izmeu prostora i uspome-
na: da bi preobratili Indijance iz plemena Bororo, oni su ih, kako nas
podsea Levi-Stros, premetali iz sela u kojima su uvek iveli i kua
<15>Dobri primeri su T. Nipperdey, Der Klner Dom als koje su bile razmetene u krug, u nova sela u kojima su kue bile po-
Nationaldenkmal, u: Historische Zeitschrift, 1981, i tri eseja reane u nizovima, ime je bio pripremljen teren za hriansku
u: P. Nora (ed.), Les lieux de mmoire, 1: La Rpublique, Pa- <17>poruku.</17>
ris, 1986; Mona Ozouf o Panteonu, Maurice Agulhon o mairie, Ponekad se pitam da li je i deljenje i ograivanje imanj u Evropi mo-
i Antoine Prost o ratnim spomenicima.</15>
da imalo slian (mada nenameran) efekat u pripremanju terena za in-
<16>W. L. Warner, The Living and the Dead, New Haven,
Conn., 1959, je pionirska analiza Dana seanja koju daje je- dustrijalizaciju. Posebno je u vedskoj, na primer, unitavanje tra-
dan socijalni antropolog. Novije studije o komemorativnim ob- dicionalnih sela i njihovo premetanje bilo jo i temeljnije nego u
redima: C. Amalvi, Le 14 juillet, u: Les lieux de mmoire, <18>Engleskoj.</18>
ibid., i S. S. Larsen, The Glorious 12th, u: Belonging, ed. A. P. U odreenim okolnostima, drutvena grupa i neke od njenih uspome-
Cohen, London, 1982. </16> na mogu se odupreti unitavanju svog <19>doma.</19> Ekstre-
<17>C. Levi-Strauss, Tristes tropiques, Paris, 1955, str.
189.</17>
man primer iskorenjivanja i presaivanja jeste sluaj crnih robova
<18> O ograivanju zemljita u vedskoj vidi A. Pred, Place, prebaenih u Novi Svet. Uprkos iskorenjivanju, ti robovi su uspeli da
Practice and Structure, Cambridge, 1986.</18> zadre neto od svoje kulture, neto od svojih uspomena, i da ih re-
<19>Znaajna novija studija o pamenju Indijanaca u kolo- konstruiu na amerikom tlu. Kako tvrdi R. Bastid, jedan od vode-
nijalnom Meksiku jeste S. Gruzinski, La colonisation de Ima- ih antropologa, obred poznat kao candombl, jo uvek rasprostra-
ginaire, Paris, 1988.</19> njen u Brazilu, sastoji se od simbolike rekonstrukcije afrikog pro-
<20>R. Bastide, Mmoire collective et sociologie du bricola-
ge, u: Anne Sociologique, 1979, koristi religiju Afro-Ameri- stora, neke vrste psiholoke kompenzacije za gubitak <20>domovi-
kanaca da bi kritikovao i usavrio Albvaaove ideje.</20> ne.</20>

< 86 > <R.E..>


Sa stanovita prenoenja seanj, svaki od ovih medija ima brojni. Johan Kesler je bio vajcarski protestantski pastor prve
svoje prednosti ili slabosti. Meutim, ja ovde elim posebno generacije. U svojim memoarima on pria kako ga je, kako sam
da naglasim ono to je zajedniko za nekoliko ovih medija, a kae, Martin Luter sreo na putu za Vitenberg. On i jo je-
to su analizirali tako razliiti istraivai kao to su socijalni dan prijatelj prenoili su u Crnom medvedu u Jeni, gde su de-
psiholog Frederik Bartlet, istoriar kulture Ejbi Vorburg i sla- lili sto sa ovekom koji je bio obuen kao vitez ali je itao knji-
vista Albert Lord, a to je shema, povezana sa namerom da se gu (za koju se ispostavilo da je bila jevrejski psaltir), a bio je rad
jedan dogaaj ili linost predstavi neim ili nekim drugim da razgovara o teologiji. Pitali smo, Gospodine, moete li
(ili ba da podseti na to <21>drugo).</21> nam rei da li je doktor Martin Luter sada u Vitenbergu ili gde
Meutim, sheme te vrste nisu ograniene samo na usmenu bi on mogao da bude? On je odgovorio: Pouzdano znam da
tradiciju, kao to bi se moglo pomisliti na osnovu sledeeg ni- u ovom trenutku nije u VitenberguDeco, pitao je on, ta u
za zapisanih primera. U dobroj studiji Veliki rat i moderno vajcarskoj misle o tom Luteru?. Studenti jo uvek nisu shva-
pamenje, ameriki naunik Pol Fasel primetio je da je Dru- tali, sve dok im gostioniar nije dao <25>mig.</25> Moje mi-
gi svetski rat bio pod snanim uticajem Prvog, i to ne samo ljenje je, meutim, da je Kesler, svesno ili ne, strukturisao
kad su u pitanju generali, za koje se uvek pretpostavlja da jo svoju priu prema biblijskom uzoru, odnosno prema susre-
uvek vode prethodni rat, nego i obini <22>uesnici.</22> I tu uenika sa Hristom na putu za Emaj.
sam Prvi svetski rat se takoe doivljavao prema odreenim itavo mnotvo primera moglo bi se navesti i za jo dalju
shemama, a Fasel istie povratak metaforici Banjanovog Po- prolost, jer je sama Biblija puna shema, a neki od dogaaja
klonikovog putovanja, naroito kaljuzi oajanja (Slough of isprianih u njoj predstavljeni su kao ponavljanje nekih <26>ra-
Despond) i dolini senke smrti (Valley of the Shadow of De- nijih.</26> Meutim, ve su i navedeni primeri verovatno do-
ath) u opisima ivota u rovovima kakvi su objavljivani po me- voljni da nagoveste neka obeleja procesa pomou kog se
moarima i <23>novinama.</23> Ako se vratimo jo malo upamena prolost pretvara u mit. Uzgred, ovaj problemati-
unatrag, sam Banjan se u svojim delima, ukljuujui i autobi- an termin koristim ovde ne u pozitivistikom smislu nepreci-
ografiju Milost koja je obasula i najveeg Grenika, tako- zne povesti, ve u punijem, pozitivnijem smislu povesti sa sim-
e koristi odreenim shemama: njegov prikaz sopstvenog bolinim znaenjem, sainjene od stereotipnih dogaaja u ko-
preobraanja jasno je modelovan, teko je rei da li svesno ili je su umeani likovi vei od obinih, bili oni heroji ili nitkovi.
nesvesno, prema preobraanju svetog Pavla, opisanog u De- Postoji jedno oigledno pitanje koje istoriari postavljaju na
lima svetih <24>apostola.</24> ovom mestu, a to je: zato se mitovi vezuju samo za neke po-
U ranim danima moderne Evrope, mnogi su itali Bibliju ta- jedince (ive ili mrtve), a za neke druge ne? Samo neki vladari
ko esto da je ona postala deo njih, a prie iz nje organizovale postali su heroji u narodnom pamenju: Anri IV u Francu-
su njihova poimanja i njihove uspomene. Primeri za to su skoj, na primer, Viljem III u Engleskoj, Fridrih Veliki. Ne po-

<21>F. Bartlett, ibid., str. 204f, 299; cf. sredinji pojam getalt psihologije. A. Warburg,
Gesammelte Schriften, 2 vols, Leipzig/Berlin, 1932. E. H. Gombrich, Art and Illusion, Lon-
don, 1960, predstavlja svestan napor ka sintezi vorburgovske tradicije sa eksperimental-
nom psihologijom. A. B. Lord, The Singer of Tales, Cambridge, Mass., 1960.</21>
<22>P. Fussell, The Great War and Modern Memory, Oxford, 1975, str. 317f.</22>
<23>Ibid., str. 137f.</23>
<24>W. Y. Tindall, John Bunyan Mechanick Preacher, 1934, str. 22f.</24>
<25>J. Kessler, Sabbata, 1540, prevedeno u: Martin Luther, ed. E. G. Rupp/B. Drewery,
London, 1970, str. 82f.</25>
<26>G. W. Trompf, The Idea of Historical Recurrence in Western Thought, Berkeley,
1980.</26>

< ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA> < /87>


staje svaki sveti ovek svetac, zvanino ili nezvanino. Zato? Postojanje usmenih ili knjievnih
shema, ili, optije govorei, shema percepcije, ne objanjava zato se te sheme vezuju za odree-
ne pojedince, zato su neki ljudi, da kaemo, mitogeniniji od drugih. Pravi odgovor nije ni u ono-
me to obino ine istoriari-pozitivisti, skloni bukvalnom tumaenju, kada opisuju stvarne
podvige uspenih vladara ili svetaca, ma kako oni znaajni bili, poto im mit esto pripisuje oso-
bine za koje se ne moe dokazati da su ih oni ikada <27>posedovali.</27> Pretvaranje hladnog
i bezbojnog Viljema III u popularnog protestantskog idola Kralja Bilija teko da se moe obja-
sniti njegovom linou.
Po mom miljenju, najvaniji element u objanjavanju ove mitogeneze jeste (svesna ili ne-
svesna) predstava o nekakvom podudaranju odreenog pojedinca sa trenutno vaeim ste-
reotipom heroja ili nitkova vladara, sveca, bandita, vetice ili neeg drugog. Ta podudar-
nost pada na plodno tle ljudske mate, i o pojedincu poinju da krue prie, usmene u prvom
redu. U toku tog usmenog cirkulisanja aktiviraju se uobiajeni mehanizmi iskrivljavanja, ko-
je izuavaju socijalni psiholozi, kao to su nivelisanje i izotravanje. Ti mehanizmi pomau
prilagoavanju ivota odreenog pojedinca odreenom stereotipu iz repertoara stereotipa
prisutnih u socijalnom pamenju date <28>kulture.</28> Banditi se pretvaraju u Robina Hu-
da, koji otima od bogatih i daje siromanima. Prerueni vladari putuju kraljevstvom da upoznaju
uslove u kojima ive njihovi podanici. ivot modernog sveca moe biti zapamen kao ponavlja-
nje ivota nekog ranijeg: Sv. Karla Boromejskog doivljavaju kao drugog Ambrozija, a sv. Ro-
su od Lime kao drugu Katarinu iz Sijene. Viljem III vaio je u Engleskoj kao drugi Viljem Osvaja.
Naravno, ovaj proces nastajanja heroja ne moe se objasniti samo medijima pamenja. Tvr-
diti da je ovo potpuno objanjenje bilo bi politiki naivno. Potrebno je jo razmotriti funkci-
ju socijalnog pamenja.

Upotrebe drutvenog pamenja

Kakva je funkcija drutvenog pamenja? Teko je dati odgovor na tako veliko pitanje. Pravnik
bi, na primer, raspravljao o vanosti obiaja i presedana, o opravdavanju ili legitimisanju sada-
njih radnji u kontekstu prolosti, o ulozi seanja svedok u sudovima, o predstavi o pamtive-
ku, drugim reima, o vremenima whereof the memory of man runneth not to the contrary,
i o promeni u stavu prema dokazima seanja do koje je dovelo irenje pismenosti i samih

<27>Argumentacija koja sledi objedinjava moje lanke Le roi comme hros populaire,
u: History of European Ideas, 3 (1982), str. 267-71, i How to be a Counter-Reformation sa-
int, u: Religion and Society in Early Modern Europe, ed. K. von Greyerz, London, 1984,
str. 45-55.</27>
<28>Cf. G. W. Allport, The basic psychology of rumour, u: Transactions of the Ameri-
can Academy of Sciences (1945). Neto spekulativnije gledano, moglo bi se rei da me-
hanizmi poput kondenzacije i premetanja, opisani u Frojdovom delu Tumaenje snova,
mogu da se nau i u ovim kolektivnim snovima ili kvazi-snovima.</28>

< 88 > <R.E..>


<29>dokumenata.</29> gu da dozvole sebi da zaborave, dok gubitnici nikako ne mo-
gu da prihvate ono to se dogodilo, i osueni su da razmilja-
Kao istoriar kulture, smatram da je korisno da problemu ju o tome, da to ponovo proivljavaju i pitaju se kako se sve
upotrebe drutvenog pamenja priemo pitajui se zato se moglo i drugaije odigrati. Drugo objanjenje mogu da prue
neke kulture vie bave pamenjem svoje prolosti, a neke kulturni koreni. Onaj ko ih ima, sklon je da ih uzima zdravo za
manje. Opte je poznato da se Kinezi tradicionalno zanima- gotovo, ali onaj ko ih izgubi traga za njima. Irci i Poljaci su
ju svojom prolou, dok su Indijci prema njoj tradicional- bili iskorenjivani, njihove zemlje deljene, pa nije ni udo to
no ravnoduni. Ovakve razlike postoje i u Evropi. Uprkos oni izgledaju opsednuti svojom prolou. Vratili smo se Al-
oboavanju tradicije i brizi za nacionalno naslee, o kojoj bvaovoj omiljenoj temi, odnosu izmeu prostora i pamenja.
je raspravljao Patrik Rajt, drutveno pamenje Engleza je Irci i Poljaci predstavljaju posebno jasne primere upotrebe
relativno kratko. Irci i Poljaci, pak, imaju relativno dugo dru- prolosti, upotrebe drutvenog pamenja i upotrebe mita za
tveno pamenje. Seam se da sam prilikom posete Belfastu odreivanje identiteta. Sutina podseanja na 1960. godinu (na
1969. godine video kredom na zidu nacrtan portret Viljema poseban nain), ili ponovno uvoenje 12. jula, dizanje u va-
III na konju, sa natpisom Seti se 1960. Na jugu Irske ljudi su zduh Nelsonovog stuba, to je IRA uradila 1966, ili rekonstru-
jo uvek kivni na Engleze zbog onog to su im uradili u Krom- isanje starog centra Varave posle 1945, nakon to su ga Nem-
velovo vreme, kao da se to jue dogodilo. U Poljskoj je Andej ci digli u vazduh sutina svega toga sigurno je isticanje
Vajda filmom Pepeo, koji se odigrava u Napoleonovo doba, onoga to mi jesmo i povlaenje razlike izmeu nas i njih.
izazvao polemiku na nacionalnom nivou o onom to je on Takvih primera je mnogo, a u sluaju Evrope posebno ih je la-
prikazao kao uzaludan heroizam poljske Legije. S druge strane, ko pronai u XIX veku.
u Engleskoj je u skoro isto vreme film Zadatak lake brigade Kasni XIX vek je provokativno nazvan dobom izmiljanja
doivljen kao jedva neto vie od kostimirane predstave. Izgle- <32>tradicije.</32> Bilo je to sigurno doba potrage za nacio-
da da Englezi vie vole da <30>zaboravljaju.</30> Oni pate od nalnim tradicijama, u kom su se gradili nacionalni spomenici i
onoga (ili, pak, uivaju u onom) to je socijalni antropolog Don proglaavali nacionalni praznici (kao to je proslava Dana Basti-
Barns nazvao strukturalna <31>amnezija.</31> Budui da lje), a nacionalna istorija dobila je zapaenije mesto u evropskim
je strukturalna amnezija potpuno suprotna pojmu dru- kolama nego to ga je ikad imala. Cilj svega toga u sutini
tvenog pamenja, prekrstiu je u drutvenu amneziju. je bio da se opravda ili legitimie postojanje drave-nacije, bi-
Zato u razliitim kulturama postoji tako otra razlika u stavo- lo da je re o novim dravama kao to su Italija i Nemaka, ili
vima o prolosti? esto se kae da istoriju piu pobednici. Isto starijim, kao to je Francuska, u kojoj je odanost naciji tek mo-
se tako moe rei i da istoriju zaboravljaju pobednici. Oni mo- rala da se stvori a seljani da se pretvore u <33>Francuze.</33>

<29>Obiaj spomenut u citiranom Bloovom lanku. Nekoliko medievista bavilo se po-


drobnije ovim pitanjima: B. Gune, Temps de lhistoire et temps de la mmoire au moyen
ge, 1976-7, pretampano u njegovoj Politique et histoire au moyen ge, Paris, 1981,
str. 253-63; M. Clanchy, From Memory to Written Record, London, 1979; Y. Grava, La mmoi-
re, une base de lorganization politique des communauts provenales au 14e sicle,
u: Temps, memoire, tradition au moyen ge, Aix, 1983. </29>
<30>Ove zakljuke izneo sam opsenije u Trough a glass darkly, u: History Today, 35
(November 1985), str. 6-7. O irskom stavu prema prolosti, cf. O. Macdonagh, States of
Mind, London, 1983, 1. glava.</30>
<31>J. Barnes, The collection of genealogies, u: Rhodes-Livingstone Journal, 5 (1947),
str. 52. citirano u: J. Goody/I. Watt, The consequences of literacy, u: Comparative Stu-
dies in Society and History (1962-3). </31>
<32>E. Hobsbawm/T. Ranger (eds), The Invention of Tradition, Cambridge, 1983.</32>

< ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA> < /89>


Sociologija Emila Dirkema, sa naglaavanjem zajednice, konsenzusa
i kohezije, i sama nosi obeleja tog perioda. Ne bi bilo mudro previe
blisko slediti Dirkema i njegovog uenika Albvaa u tom pogledu i
raspravljati o drutvenoj ulozi drutvenog pamenja kao da sukobi
i neslaganja nisu postojali. Nekoliko sam puta navodio Severnu Ir-
sku kao klasian primer, iako ni blizu i jedini, kako za seanja na su-
kobe, tako i za sukobe <34>seanja.</34> Uzimajui u obzir razno-
vrsnost socijalnih identiteta i istovremeno postojanje suparnikih
seanja, alternativnih seanja (porodinih, lokalnih, klasnih, nacional-
nih i drugih), sasvim sigurno je plodotvornije razmiljati pluralistiki o
upotrebi seanj u razliitim drutvenim grupama, koje mogu da ima-
ju razliite poglede o tome ta je znaajno ili je dostojno <35>sea-
nja.</35>
Ameriki knjievni teoretiar Stenli Fi iskovao je sintagmu inter-
pretativne zajednice, pomou kog eli da analizira sukobe oko raz-
liitih tumaenja tekstova. Na slian nain moglo bi se govoriti o raz-
liitim zajednicama pamenja u odreenom drutvu. Vano je od-
govoriti na pitanja ko hoe da neko neto zapamti i zbog ega? ija
se verzija prolosti zapisuje i uva?
Rasprave istoriara i njihovi suprotni stavovi o prolosti ponekad
odraavaju ire i dublje drutvene sukobe. Oigledan primer je trenut-
na debata o znaaju istorije odozdo, debata koja see bar do Alek-
sandra Pukina, istoriara i pesnika, koji je rekao caru da hoe da
pie o Pugaovu, voi seljaka iz XVIII veka, na ta mu je car odgovo-
rio surovo jednostavno: takav ovek nema istoriju.
Zvanina i nezvanina seanja na prolost mogu se drastino razli-
kovati, a nezvanina seanja, relativno slabo izuavana, imaju pone-
kad sopstvenu istorijsku snagu: Dobri stari zakon iz nemakog Se-
ljakog rata 1525, normanski jaram u Engleskoj revoluciji i tako da-
lje. Bez prizivanja ove vrste drutvenog pamenja bilo bi teko ob-
jasniti geografiju neslaganja i protesta, injenicu da neka sela, na
primer, uestvuju u razliitim pobunjenikim pokretima iz veka u vek,
a drugi ne.
Sistematsko unitavanje dokumenata koje je toliko rasprostranjena
<33>E. Weber, Peasants into Frenchmen, London, 1976, po- crta svih buna setite se engleskih seljaka 1381, nemakih 1525, fran-
sebno str. 336f, o istoriji u kolama.</33> cuskih 1789. godine i slino moe se tumaiti kao izraz verovanja da su
<34>Za francuski primer, vidi J.-C. Martin, La Vende et la ti izvetaji falsifikovali stanje, da su bili blagonakloni prema vladajuoj
France, Paris, 1987, 9. glava, La guerre du souvenir.</34> klasi, dok se obini ljudi seaju ta se zaista dogodilo. Ti inovi destruk-
<35>Studija sluaja koja ilustruje ovaj pristup je C. Wirkham,
Lawyers time: history and memory in 10th- and 11th- cije navode me na poslednje pitanje, na upotrebu zaborava ili drutve-
century Italy, u: Studies for R. H. C. Davis, London, 1985, ne amnezije.
str. 53-71.</35> Upotreba drutvene amnezije

< 90 > <R.E..>


esto je korisno da se nekom problemu prie od pozadi, da se on izvrne. Da bi se razumelo ka-
ko funkcionie drutveno pamenje, vredi istraiti drutvenu organizaciju zaboravljanja, pra-
vila iskljuivanja, suzbijanja ili guenja, i pitanje ko hoe da ko ta zaboravi, i zbog ega. Am-
nezija stoji u vezi sa amnestijom, sa onim to se zvalo in zaboravljanja , zvaninim brisa-
njem seanja na sukobe u interesu socijalne kohezije.
Zvanino cenzurisanje prolosti je itekako dobro poznato, i nema potrebe da posebno raspra-
vljam o razliitim revizijama Sovjetske Enciklopedije. Mnogi revolucionarni i kontra-revo-
lucionarni reimi vole da simboliki oznae svoj raskid sa prolou tako to menjaju nazive
ulica, naroito kada se oni odnose na datume znaajnih dogaaja. Kada sam sredinom 60-
ih posetio Bugarsku, jedini vodi koji sam imao bio je Guide bleu iz 1938. Uprkos mapama uli-
ca u vodiu, ponekad bih se gubio, tako da bih morao da priupitam prolaznike kako da pro-
naem Ulicu 12. Novembra, na primer. Niko nije bio iznenaen, niko se nije smeio, jednostav-
no su mi govorili kuda da idem, meutim, kad sam stigao, Ulica 12. Novembra nosila je ime Uli-
ca 1. maja, i tome slino. Ovaj sluaj moe se uzeti kao podsticajna opomena na snagu nezva-
ninog seanja i na tekoe pri njegovom brisanju, ak i u takozvanim totalitarnim reimi-
ma naih dana.
Izgleda da ono to moe da se nazove sindromom Sovjetske enciklopedije nije izum ta-
kvih reima. I na poetku moderne Evrope moglo se desiti da se neki dogaaji izbriu, bar
zvanino. Kralj Luj XIV i njegovi savetnici veoma su vodili rauna o onom to bismo mogli
nazvati kraljevim imidom u javnosti. Medalje su iskivane da bi obeleile glavne dogaaje
njegove vladavine, ukljuujui i unitenje grada Hajdelberga 1693. godine. Meutim, kada se
skupe sve medalje i kada se napravi metalna istorija vlade, te posebne medalje nema u popisu.
Izgleda da je Luj uvideo da unitenje Hajdelberga ne moe mnogo da doprinese njegovom do-
brom glasu i slavi, te je tako taj dogaaj zvanino potisnut, izbrisan iz knjige <36>seanja.</36>
Takva zvanina cenzura neugodnih uspomena je dobro poznata. Ono to treba istraiti jeste
njihovo nezvanino potiskivanje ili guenje, a ta tema jo jednom namee kakljivo pitanje o
slinosti individualnog i kolektivnog pamenja. Frojdova uvena metafora o cenzoru koji se
nalazi u svakoj linosti bez sumnje je inspirisana zvaninom cenzurom Habsburke monar-
hije. Na isti nain je socijalni psiholog Peter Berger utvrdio da svi sve vreme revidiramo na-
e biografije na nain na koji to ini Sovjetska <37>enciklopedija.</37> Ali, izmeu ta dva cen-
zora, javnog i privatnog, postoji prostor i za treeg, kolektivnog a nezvaninog. Mogu li gru-
pe, kao to to ine pojedinci, da potiskuju ono to je neugodno za pamenje? I, ako mogu, ka-
ko to <38>ine?</38>
Uzmimo priu koju je zabeleio antropolog Dek Gudi. Smatra se da je teritorijalna podelje-

<36>Pojedinosti u: J. Jacquiot, Mdailles et jetons, Paris, 1968, str. 617f.</36>


<37>Cf. E. Erikson, In search of Gandhi, u: Daedalus (1968), posebno str. 701f.</37>
<38>T. Reik, ber kollektives Vergessen, u: Internationale Zeitschrift fr Psychoana-
lyse (1920).</38>

< ASOPIS ZA KNJIEVNOST I KULTURU, I DRUTVENA PITANJA> < /91>


nost Gona, naroda na severu Gane, delo akpe, koji je Pisanje i tampanje nisu dovoljno moni da zaustave irenje
osnovao kraljevinu i podelio je svojim sinovima. Kada su pr- mitova ove vrste. Meutim, ono to oni mogu da uine jeste
vi put na prelazu u ovaj vek zabeleeni detalji te prie, u vre- da sauvaju one izvetaje o prolosti koji se ne podudaraju sa
me kada su Britanci proirili kontrolu na tu oblast, reeno je mitovima, nego ih podrivaju izvetaje o prolosti koja je po-
da je akpa imao sedam sinova, to odgovara broju jedini- stala nezgodna i uznemirujua, prolost o kojoj ljudi iz ne-
ca na koji je regija podeljena Meutim, u vreme kada su kih razloga ne ele da znaju, iako bi za njih moda bolje bilo
stigli Britanci, nestale su dve od tih regija ezdeset godina da znaju jer bi moda mogli da se oslobode, na primer, opa-
kasnije, kada su mitovi o dravi ponovo beleeni, akpi je pri- sne iluzije da prolost, sadanjost i budunost mogu da po-
pisano samo pet <39>sinova.</39> Ovo je klasian primer smatraju kao jednostavnu borbu izmeu heroja i lupea, do-
kako se prolost koristi da legitimie sadanjost; Malinovski bra i zla, ispravnog i pogrenog. Mitove ne treba prezirati, ali
to zove mitom koji ima ulogu koji statut ima za neke institu- ih ne treba ni itati doslovno.
cije (s tim to on koristi termin povelja, pozajmljujui ga od Herodot je istoriare drao za uvare seanja, seanja na slav-
istoriara Srednjeg veka). na dela. Ja sam skloniji da na njih gledam kao na uvare nezgod-
Usudio bih se da tvrdim da ovakvo prilagoavanje prolog nih injenica, uvaare kostur u ormaru drutvenog <40>pam-
sadanjosti postoji samo u drutvima koja nemaju pismo. Za- enja.</40> Nekada je u Engleskoj postojao slubenik koji se
ista, esto je sasvim lako pokazati veliki jaz izmeu slike ko- zvao Remembrancer, opominja, to je u stvari bio eufemi-
ju o prolosti imaju pripadnici odreene drutvene grupe i zam za uterivaa dugova; posao tog slubenika bio je da opo-
sauvanih pisanih izvetaja o toj prolosti. Jedan od raspro- mene ljude na ono to su hteli da zaborave. Jedan od naj-
stranjenih mitova (koji se u mnogo oblika moe nai i u na- vanijih zadataka istoriara jeste da bude opominja.
em dananjem drutvu) jeste mit o osnivaima: pria o Mar-
tinu Luteru kao osnivau protestantske crkve, o Emilu Dirke-
mu (ili Maksu Veberu) kao osnivau sociologije, i tako dalje.
Uopteno posmatrano, u sluaju tih mitova razlike izmeu Naslov originala: Peter Burke, History as social memory, iz:
prolosti i sadanjosti se izostavljaju, a nenameravane posle- Thomas Butler (ed.), Memory. History, Culture and Mind,
dice pretvaraju se u svesne namere, kao da je glavna svrha tih Oxford 1989, str. 97-113.
heroja prolosti bila da se pojavi sadanjost naa sadanjost.

Piter Berk (Peter Burke, 1937), profesor kulturne istorije u Kembridu,


plodan pisac irokih interesovanja. Kao zagovornik nove istorije zalae se za
irenje vremenskih, geografskih, socijalnih i metodolokih dimenzija ove na-
uke. Vanija dela: Popular Culture in Early Modern Europe (1978), The Ci-
vilization of the Renaissance Italy (1990), The Fabrication of Louis XIV
(1992), History and Social Theory (1993), The European Renaissance: Cen-
tres and Peripheries (1998).

<39>Goody/Watt, The consequences of literacy, ibid., str. 310.</39>


<40>Korienje zahvalne rei injenice ne treba da se uzme za dokaz o povratku na po-
zitivizam, kritikovan ranije: ona bi se mogla zameniti omiljenim terminom Tomasa Kuna
anomalije.</40>

< 92 > <R.E..>