Razvoj identiteta i narcistiki poremeaj linosti

Frojd je prvi pisao o narcizmu 1910. godine. Tu pojavu je imenovao prema, svima poznatom, mitolokom
junaku Narcisu koji je bio zaljubljen u samog sebe. Meutim, Frojd je pozajmio ovaj naziv u prenesenom
smislu, jer u psihologiji narcizam ima drugaije znaenje. Zapravo, narcizam ima mnoga lica i znaenja i
moe znatno varirati po intenzitetu izraenosti od osobe do osobe. Prevashodno bi trebalo objasniti ta
je, zapravo, narcizam, kako nastaje i koje su mu propratne manifestacije. Re narcizam znai samoljublje,
ali u psihologiji ovo znaenje je dobilo mnoge druge primese. Najvanije je za poetak rei da postoji
zdravo i nezdravo samoljublje, kao i da u svakom od nas postoji izvesna doza narcizma.

Primarni narcizam je zdrava i normalna pojava u razvoju tek roenog deteta. Poznato je da je ljudska
beba po roenju sasvim nemona i potpuno zavisna od majke. Beba u prvim trenucima ivota ne pravi
razliku izmeu sebe i majke, ve je majka potpuno u slubi bebinih potreba. Majka stimulie i ugaa
svojoj bebi i sva panja i energija su posveene toj bebi. Tada se deava stanje primarnog narcizma. Kako
beba ne razluuje sebe od drugog, sva ljubav koju prima, ostaje zadrana samo za nju i njene potrebe.
Meutim, kako razvoj tee, poinje buenje svesti novoroaneta i ono polako poinje da opaa da je
mama zasebno ljudsko bie koje, pored toga to je tu da zadovoljava njegove potrebe, radi i druge stvari.
Sekundarni narcizam nastaje upravo tad kada dete uspe da premesti panju sa sebe na neku drugu
osobu, ali onda prestaje da bude zainteresovano za drugu osobu i ponovo usmerava panju na samo
sebe. Sekundarni narcizam moe postati patoloka tvorevina, u zavisnosti od intenziteta kojim osoba
postaje zaokupljena samo sobom, dok je primarni narcizam normalno razvojno ishodite sazrevanja.

Razvoj identiteta i narcistiki poremeaj linosti

Narcizam se moe preobraziti u pravu i intenzivnu patologiju. Narcistiki poremeaj linosti predstavlja
linost koja nije uspela da savlada najranije razvojne zadatke i da formira svoj identitet. Te razvojne
greke i propusti se deavaju veoma rano, jo u prvoj i drugoj godini ivota.

Napomenuto je da je dete isprva veoma zavisno od majke. Beba i majka ine celinu. Ali, postepeno dete
poinje da se odvaja od majke. Njegove sposobnosti rastu i ono postaje sve kompetentnije da ispituje
svet oko sebe. Da bi dete poelo da formira granice izmeu sebe i majke i da bi poelo da stie osnove
svog budueg identiteta, ono mora imati izvestan stepen slobode da istrauje svet, kao i izvestan stepen
poverenja u majinu ljubav, njenu negu i prisustvo. U toku prve i druge godine, kada dete prohoda i
pone da istrauje svet, u periodu izmeu 10. i 18. meseca ivota, nastaju velike razvojne prekretnice.
Ukoliko je uspostavljena zdrava i stabilna veza izmeu majke i deteta, dete e, normalno, sve vie poeti
da se udaljava od majke i znatieljno posmatra i ispituje druge stvari oko sebe. Meutim, ukoliko je dete
nesigurno u majinu ljubav, ukoliko je majka posesivna, preterano uplaena, prezatiuje svoje dete i ne
puta ga od sebe, mogu nastupiti razne potekoe u razvoju. Jedna od tih potekoa koja se formira
upravo u ovom periodu, a poinje da se ispoljava u ranoj adolescenciji, naziva se narcistiki poremeaj
linosti. Najbitnija taka u nastanku ovog poremeaja je odnos majke prema detetu i detetovo opaanje
tog odnosa. Dete je u toku druge godine ivota i dalje slabo i nerazvijeno bie, posve zavisno od majke.
Ali, ono je takoe bie kom raste samosvest i prirodno se polagano odvaja od majke. Meutim, ta
odvajanja su kratka i detetu je neophodno da se vrati u majino naruje kako bi mu ona pruila ljubav,
podrku i razumevanje. Upravo se ovde nazire prekretnica za dalji tok stvari. Pitanje je kako e majka
reagovati kada se vrati dete, da li e ona biti u stanju da mu prui tu neophodnu ljubav i razumevanje, da
li e biti u stanju da obradi njegova novosteena iskustva. Neke majke imaju svoje line probleme, neke
teko podnose da se njihovo malo i bespomono dete odvaja od njih, veoma su uplaene ili ak vidno
ljute to je dete poelo da se odvaja. A dete je jo vrlo zavisno od majinih oseanja i veoma osetljivo na
njih. Tako, zamislimo da je dete nakratko otilo da se igra svojom novom igrakom, i posle nekog
vremena pritralo u majin zagrljaj da napuni baterije kako bi nastavilo igru, a umesto toplog majinog
pogleda zateklo uplaen i zabrinut pogled ili ljutitu ili depresivnu majku. To na njega moe jezivo delovati.
Dete tada jo nema razvijenu sposobnost razumevanja majine brige ili depresije i straha. Njemu je
potrebna majka da obradi njegove utiske, da ga podrava i voli. Ako majka to nije u stanju da uini, ta ista
oseanja straha, tuge i depresije e preneti na svoje dete. To siuno stvorenje nee moi adekvatno da
obradi ta oseanja, ve e za njega to biti pravi uas, ona e ga preplaviti. Ako majka nije tu za dete da
mu pomogne da obradi svoja nova iskustva, ono nee moi da formira stabilan identitet. Umesto toga,
ono e formirati krhki identitet s tekim nedostatkom sigurnosti u sebe, umanjenim oseanjem
sopstvene vrednosti i samopotovanja. Njemu e nedostajati vera u sebe, proimae ga strah od
odvajanja i nesposobnost adekvatnog promiljanja o svojim delima.

Dete bez stabilnog identiteta ne moe da izraste u nezavisnu i autentinu linost, njemu e uvek
nedostajati sposobnost samostalnog miljenja, planiranja i doivljavanja dubokih oseanja. To je zadatak
koji majka treba da obavi i prenese svom detetu, a depresivna i uplaena majka prosto nije u stanju da to
uini za svoje dete. Tada dete, umesto da ulazi svoj autentian i bezbrian razvoj, postaje uplaeno da e
izgubiti majinu ljubav i opsednuto razmiljanjima kako da je zadri. Ovakavo dete je uvek gladno ljubavi i
tei na sve naine da se dopadne majci kako ga ona ne bi odbacila i ostavila. Umesto autentinosti dete
gradi svoju lanu linost, satkanu od dodvoravanja majci, dok u unutranjosti deje linosti ostaju strah,
bes i praznina.

Odlike narcistikog poremeaja linosti

Ve je pomenuto da se narcistiki poremeaj linosti ispoljava tek u pubertetu. Takoe je bitno rei da se
danas taj poremeaj ne smatra boleu, ve pre stanjem. Dakle, narcistiki poremeaj linosti predstavlja
linost koja je u startu loe formirana, bez celine sopstvenog identiteta i vrstog uporita u sebi. Taj
poremeaj je znatno tee sanirati od neurotinih poremeaja, terapija je dugotrajna i esto se ne
zavrava potpunim uspehom, ve pre mogunou tolerancije problema. Uspehom se smatra i kada
pacijent delom osvesti svoja stanja i pone da ih kontrolie i tolerie. Ree dolazi do potpune reparacije
linosti i upotpunjavanja svih propusta u ranom razvoju.

Unutranji svet osobe koja pati od narcistikog poremeaja linosti je prilino prazan. Te osobe grade
lanu sliku o sebi. Kao to su u ranom detinjstvu inile sve da kupe majinu ljubav i panju, tako i u
odraslom dobu veoma puno ulau u tu lanu sliku ne bi li se dopali drugima, ne bi li bili prihvaeni i
oboavani od drugih.

Narcistine osobe uvek imaju ideju veliine. Za njih svet predstavlja ogledalo. Oni opaaju samo ono to
se uklapa u njihovu lanu i grandioznu sliku, dok ostale aspekte stvarnosti zanemaruju. Ukoliko im se niko
ne divi, oni se oseaju razbijeno i sasvim prazno. Lanu i povrnu sreu oseaju samo kada imaju
publiku, a pritom su veoma neskloni da toleriu samou. Te osobe nemaju autentinost jer nisu uspele
da izgrade svoj identitet. One ni u emu iskreno ne mogu uivati. Tee uspehu, ne da bi imale novac, ve
da bi postigle slavu, da bi zavele druge ljude na divljenje. Zbog toga su sklone raznim manipulacijama.
Uvek tee da osvoje panju onih kojima se dive, a kada uspeju da ih uine svojim podanicima, ponu
da ih preziru ili, u najmanju ruku, da budu krajnje nezainteresovani za njih. Te osobe nemaju duboka
oseanja. Nisu sposobne da vole, niti da mrze. Jedino oseanje, veoma intenzivno i burno, koje u njima
ui, da bi eksplodiralo u trenutku kada bivaju osujeeni, je bes. Narcistiki bes je eksplozivan, veoma
buran i jak i javlja se kao reakcija na svako osujeenje elja narcisa. to je bitnija elja osujeena, to je
jaa eksplozija besa. Osoba s narcistikim poremeajem linosti je veoma egocentrina, nesposobna da
saosea s drugima i da se uivi u stanje ili perspektivu druge osobe. Ona je za to nezainteresovana, jer
izgleda kao da se implicitno podrazumeva da drugi predstavljaju sredstva zadovoljenja elja narcisa.
Drugi ljudi se, stoga, ne posmatraju kao individue sa svojim htenjima i potrebama. Narcisi druge koriste
da bi popunili svoje beskrajno teko unutranje stanje praznine. Oni su skloni hroninoj dosadi i besmislu,
te zbog toga ulaze u burne meuljudske veze, kako bi osetili ivost. Meutim, veze koje ostvaruju, iako su
burne, prilino su nestalne i kratkotrajne. Razlog lei u tome to narcis nije u stanju da se iskreno vee za
drugu osobu, posebno zbog toga to je nesklon brizi za drugog, a i sam se jako plai vezivanja. Strah od
vezivanja je posledica straha od naputanja, a ve je opisano da je svaka osoba koja je razvila narcistiki
poremeaj linosti u detinjstvu doivela, za nju, traumatino naputanje ili odbacivanje od majke, koje je
ostavilo uasnutom i razvojno oteenom. Veoma je vano shvatiti da ljudi koji pate od narcistikog
poremeaja nikako nisu neuspeni. Naprotiv, veoma esto su jako uspeni, direktori velikih firmi,
producenti skupih i popularnih filmova, esto veoma imuni i cenjeni ljudi. Oni u svoju profesiju ulau jer
im to donosi slavu. Poenta je u tome da oni ne nalaze istinsko zadovoljstvo u radu, nisu posveeni svom
poslu predanou zanesenjaka, ve se konstatno takmie s drugima da bi ostvarili to vei uspeh i time
to vie simpatija od svoje publike. Kako opisuje Christopher Lasch, uprkos svim unutranjim
patnjama, narcisi poseduju mnoge bitne stvari potrebne za uspeh u birokratskim institucijama, koje
veoma polau na manipulisanje meuljudskim odnosima, ometaju stvaranje dubokih linih privrenosti,
a istovremeno pruaju narcisu odobravanje koje mu je potrebno da bi osetio samopotovanje.

Psihijatrijski dijagnostiki prirunik nabraja kriterijume po kojima moemo prepoznati narcistiki

poremeaj linosti:

1.grandiozni oseaj preterane vanosti

2.preokupiranost fantazijama o neogranienom uspehu, moi, lepoti ili idealnoj ljubavi

3.verovanja da je specijalan i da jedino mogu da ga razumeju drugi specijalni ili ljudi viskokog statusa

4.zahteva ekscesivno divljenje

5.ima nerazumna oekivanja da mora da dobije posebno dobar tretman ili automatsko slaganje drugih u
pogledu svojih elja

6.tei eksploataciji drugih, iskoriava druge da bi postigao sopstvene ciljeve

7.ima nedostatak sposobnosti saoseanja s drugima i nevoljan je da prepozna oseanja i potrebe drugih

8.esto zavidi drugima ili veruje da drugi zavide njemu

9.pokazuje arogantno, sujetno ponaanje i stavove

Osobe s narcistikim poremeajem linosti najee dolaze na terapiju zbog depresivnosti, bezvoljnosti,
oseaja praznine. S ovakvim osobama nije lak terapijski rad, jer su one veoma sujetne, pa se esto
suprotstavljaju autoritetu terapeuta.

Takoe, neretko su zavisne od droga ili alkohola, to dodatno oteava posao s njima. Njima droge ili
alkohol slue za upotpunjenje te hronine ispraznosti koju oseaju, tako da se toga veoma teko odriu.
Posebno je teko uspostaviti dobar radni savez s ovim osobama, jer su nepoverljive i sklone da samo
misaono obrauju to to uju. Iako mogu biti veoma inteligentni, pravo je umee pribliiti ih emocijama i
navesti ih da zaista autentino proive i prorade svoje probleme. Zato su terapije ovih klijenata esto
duge, a ponekad i nepotpune. Ipak, uglavnom se postie pomak i poboljanje. S obzirom na to da smo
rekli da je narcistiki poremeaj linosti pre stanje nego bolest, tim ljudima uglavnom nisu potrebni
lekovi, ve blagotvoran i prihvatajui terapijski odnos sa saoseajnim i razumevajuim biem, koji slui
kao nadometanje osujeujueg odnosa iz detinjstva.