Dr Mihailo M ARKO VIC

Praksa kao osnovna kategorija

teorije saznanja

N ajvei broj teoretiara saznanja u dom arksistikoj filozofiji kretao se

izmeu dve osnovne gnoseoloke pozicije: jednog nekritikog realizma,
koji postulira objekat po sebi pa se pita kako subjekat moe doi do
adekvatnog saznanja o njemu, i jednog nestvarnog kriticizm a, koji polazi
od subjekta kao nesum njivo datog pa se p ita o putevim a i oblicima
kojima on konstruie objekat, odnosno dolazi do znanja o objektu.
P rv i je realistian je r je u skladu s jednom opte prihvaenom
pretpostavkom u realnom ivotu i celokupnoj em pirijsko-naunoj de-
latnosti pretpostavkom o prim arnosti objektivnog sveta, o njego
vom postojanju nezavisno od ljudske svesti. Meutim, on je nesumnjivo
i nekritian je r se o konkretnim odlikama jednog objekta po sebi koji
postoji van svake veze s ovekom, potpuno van domaaja ljudske svesti
i prakse, ne amo individualne nego i drutvene, oigledno ne moe nita
znati, ne moe se nita rei, one se ak ne mogu ni zamisliti.
Neki oblici idealizm a i pozitivizma ispoljavali su svoju kritinost
usvajanjem subjektivne polazne take: da mislimo, da doivljavam o od
reena ulna iskustva nije potrebno postulirati, u to samo verovati
mi to sasvim sigurno i neposredno znamo. Problem je, m eutim, kako
znamo da znamo, kako znamo da sadraj naeg m iljenja i iskustva ima
objektivni k arakter, kako shvatiti objekat? Onda se uvek iznova mo
ralo pribegavati jednoj svojevrsnoj m istifikaciji: filozof je itav zatee
ni kompleks nesum njivih, praktino utvrenih znanja o stvarnosti stav
ljao u zagrade i pravio se da o njim a nita ne zna, da poinje od sa
12 N E K I PR O B L E M I T E O R IJE ODRAZA

mog poetka, od istog subjekta, od Ja, od akta Cogito, od apriornih

formi ulnosti i razuma, od ulnih podataka. Zatim bi korak po ko
rak subjekat svojom delatnou proizveo sve ono to je u poetku stav
ljeno u zagrade, tj. objektivno drutveno znanje o svetu. Ovakva r e
konstrukcija ljudskog znanja o objektu bivala je esto, (u uobrazilji
odreene vrste filozofa) pretstavljana kao konstrukcija objekta. Nestvar-
nost, mistifikatorski karakter ovakvog kriticizma ne podlee nikakvoj
sumnji.
Zajednika karakteristika oba suprotna gnoseoloka stanovita je
ste da svako polazi od jedne apstrakcije suvie prazne sadrajem da
bi se na njoj mogla izgraditi itava teorija saznanja.
Takva apstrakcija je, pre svega, pojam istog subjekta, istog Ja.
Neto moe biti subjekt samo u relaciji prema onom to saznaje,
doivljava, hoe. Svaki elemenat njegovog sadraja, svaki proces ulnog
opaanja, miljenja, htenja, delanja nosi na sebi peat objekta kojim je
uslovljen, ka kome je usmeren utoliko subjekt ve u samom sebi
implicira objekat. To utoliko pre to je subjekat drutvenbg karaktera
svaki filozof koji ne eli da otvoreno prihvati solipsizam mora pret
postaviti postojanje pluraliteta subjekata, mora teiti ka obezbeenju
intersubjektivnosti saznanja. Meutim, drugi subjekat je ve objekat za
dati subjekat. I obratno, ak i potpuno individualna psihika stanja,
iluzije, snovi, halucinacije jednog subjekta objekat su za drugi subjekat.
Unutar jednog jedinog subjekta vri se polarizacija na svest i samo-
svest; sadraj prve postaje objekat za drugu.
Nita manje nije besadrajna i suprotna apstrakcija istog (apso
lutnog) objekta. Objekat koji ne bi bio ni u kakvom odnosu prema o-
veku bio bi neto potpuno neodreeno: Kantova stvar po sebi. Cak i
kad se radi o prirodnim objektima u ije postojanje pre nastanka o-
veka rii posle eventualne propasti oveanstva ni najmanje ne sumnja
mo kao to su kamenje, zemlja, voda, zvezde itd., injenica je da ih
mi znamo samo onakve kakvi su u odnosu prema nama. Da bismo mogli
da ih proglasimo istim, apsolutnim objektima trebalo bi da iskljuimo
sve njihove odredbe jer u svakoj ima elemenata subjektivnosti i u
njihovim bojama, vrstini i agregatnim stanjima, i u trodimenzionalnoj
formi koordinantnog sistema u kome se mogu lokalizovati, i u meri vre
mena njihovog trajanja. A kad bismo ovako apstrahovali sve njihove
kvalitete i strukturalne odlike izbrisali bismo i sve distinkcije meu
njima dobili bismo samo neko potpuno neodreeno i apstraktno
neto. Na kraju krajeva i neto je na ljudski termin i ima izvesno
ljudsko znaenje. Ve je Hegel dao tanu i duboku kritiku Kantove
koncepcije stvari po sebi: Takozvana stvar po sebi samo je misao
na stvar prazne apstrakcije. Lenjin je u Filozofskim sveskama ovako
sebi razjasnio sutinu ove Hegelove kritike: (1) Kod Kanta saznanje
razdvaja prirodu i oveka; ustvari ono ih sjedinjuje; (2) Kod Kanta je
prazna apstrakcija stvari po sebi na mesto ivog toka kretanja naeg
saznanja o stvarima sve dublje i dublje.1
Sutinska novost Marksove filozofije bila je u tome to za po
laznu taku nije uzeo ni apstraktni objekat ni apstraktni subjekat ve

1 JleHHH, <tHJioco(j>CKHe Tetpa^H, OrH3 1947. str. 5

PRAKSA KAO OSNOVNA KATEGORIJA TEORIJE SAZNANJA 13

drutvenu praktinu delatnost konkretnih istorijski datih ljudi. Ovo

novo gledite najsaetije je izloeno u Prvoj tezi o Fojerbahu:
Glavni nedostatak sveg dosadanjeg m aterijalizm a uklju uju
i i Fojerbahov jeste to to se predm et, stvarnost, ulnost uzima samo
u obliku objekta ili u obliku kontemplacije, a ne kao ljudska ulna de
latnost, praksa, ne subjektivno. Stoga se desilo da je delatnu stranu,
nasuprot m aterijalizm u, razvio idealizam ali samo apstraktno, jer
idealizam, naravno ne poznaje stvarnu, ulnu delatnost kao takvu*
Mnogi m arksisti, sudei po njihovoj praksi, nisu uopte razumeli
ovu tezu, mada se na reima s njom slau. Ona je m eutim samo vrlo
saet izraz gledita koje je detaljno razvijeno ve u Ekonom sko-filozof-
skim rukopisima, koje je naznaeno u Nem akoj ideologiji, Kapitalu
i drugim M arksovim delima, i kasnije isticano kod Engelsa i Lenjina
B itni nedostatak koji Marks otkriva u svim predhodnim oblicima
m aterijalizm a jeste njegova nesppsobnost da shvati oveka kao aktivno,
kreativno bie. Otud klasina m aterijalistika teorija saznanja uvek
p retstav lja opaanje i saznanje kao efekat dejstva spoljanjeg sveta, kao
prosti refleks objekata u ljudskom duhu, koji je inae pasivan i plasti
an. Cak i tamo gde se insistira na izvesnoj njegovoj aktivnosti kao kod
Loka, ona se sastoji samo u kom binovanju prvobitnih ideja koje su
prouzrokovane spol ja stvaralaka uloga oveka p ri selekciji i tum a
enju ulnih podataka, u an ticipiranju dogaaja i objekata koji realno
jo ne postoje, u proizvodnji objekata i m enjanju prirodne i drutvene
okoline ni iz daleka nije shvaena. (Neobino je da danas ima m arksista
koji su svojim zanem arivanjem delatne strane ljudskog saznanja blii
Loku i francuskim m aterijalistim a nego Marksu).
Zasnivanje filozofije na drutvenoj praktinoj delatnosti ima ne
posrednu predistoriju u nemakoj klasinoj filozofiji, naroito kod
FiKtea i Hegela. Fihte je dosledno razvio K antov princip p rim ata p ra k
tinog um a nad teorijskim . Ja se diferencira na teorijsko Ja, koje
je konano, zavisno, ogranieno spoljanjim Ne-ja, objektom, i na
jedno apsolutno, praktino Ja koje svojom aktivnou prevladava sve
postavljene granice i stv ara beskonani idealni svet. Praksa je ovde
shvaena potpuno apstraktno i formalno, kao apsolutno slobodna de
latnost apstraktnog subjekta nevezanog ni za jednu drutvenu situaciju
i odreeni istorijski momenat. Hegel je odlino uviao da volja i delat
nost, odvojeni od konkretnih stvarnih situacija, koje ih delom uslov-
ljavaju i u kojima se one ispoljavaju, ne mogu biti drugo do prazna
apstrakcija. Za njega se h tenje od sluaja do sluaja odreuje praksa
je uvek usm erena ka reavanju konkretnih zadataka. Na nekim mesti-
m a on je ve sasvim na pragu da odnos subjekta i objekta shvati ne
samo kao teorijski odnos ve i kao odnos rada u smislu stvarne proiz
vodnje.3 P a ipak on taj prag nije prekoraio. Praksa ipak ostaje u n a j
boljem sluaju lukavstvo uma posredna delatnost koja, ostavlja
jui da predm eti utiu jedan na drugog shodno svojoj vlastitoj p riro

* Marks, Teze o Fojerbahu, Izabrana dela, Kultura 1950, Tom II, str. 391
8 Ernst Bloh, Subjekt objekt, Zagreb, 1959, str. 324325
14 NEKI PROBLEMI TEORIJE ODRAZA

d i . . . ipak ostvaruje svoju svrhu, m akar da se sama neposredno ne mea

u taj proces.4
Inae sama Hegelova koncepcija Apsolutnog duha polai sa sobom
i jedno mitoloko shvatanje prakse kao autonomne svesne aktivnosti
logiki nezavisne od materijalnih uslova i istorijske situacije.
Fojerbahov antropologizam je odigrao ogromnu oslobaajuu ulo
gu: Apsolut je projekcija otuenog oveka, predikati boga su hipostazi-
rane, metaforiki izraene potencije ljudskog duha. Meutim, Fojer-
bahova polazna taka je takoe jo uvek apstraktna. Njegov ovek je
ovek uopte apstraktno generiko bie (Gattungswesen), posmatra-
no izvan konkretnih drutvenih odnosa koji se u toku ljudske istorije
menjaju. Sve tekovine Hegelove dijalektike ovde su uputene. Ovaj
ovek je daleko od toga da bude ono dijalektiko konkretno opte ko
je postoji uvek na specifian nain, u odreenom istorijskom. kontekstu,
koje na taj nain i samo ima svoju istoriju. to je jo gore, Fojerbahov
ovek je u sutini posmatrako bie; ni govora o tome da on transfor-
mie prirodu i stvara istoriju, da proizvodi pritom samog sebe. Fojerbah
je ozbiljnije uzeo u obzir samo jedan oblik ljudske prakse, religioznu
delatnost, o kojoj je s pravom zakljuio da neizbeno degradira oveka.
Rezultat tog apstrahovanja prakse i uopte ljudske istorije bio je taj
to se pojavila nepomirljiva suprotnost Prirode i oveka sa svim te
koama klasinog dualizma apstrakcija stvari i svesti, objekta i
subjekta.
I Marks je usvojio antropoloku polaznu taku to je bila istin
ska tekovina Fojerbahove filozofije u odnosu na klasini mehanicistiki
materijalizam. Koren za oveka je sam ovek5 Meutim, Marks ne
polazi od apstraktnog generikog ljudskog bia neme unutranje op-
tosti to samo prirodnim putem povezuje individuume. Njegova po
lazna pretpostavka je praktina delatnost konkretnih, empirijski datih
ljudi u odreenim istorijskim uslovima njihovog ivota. O tome se on
sasvim odreeno izjanjava u Nemakoj ideologiji:
Pretpostavke s kojima mi poinjemo nisu proizvoljne, nisu dogme,
to su stvarne pretpostavke od kojih se moe apstrahovati samo u mati.
To su stvarni individuumi, njihova delatnost i njihovi materijalni i
votni uslovi, kako zateeni, tako i njihovim vlastitim delovanjem stvo
reni. Ove pretpostavke mogu se, dakle, konstatovati isto empirijskim
putem.8
Marksa ne interesu ju individuumi takvi kakvi bi m ogli' izgledati
u svojim ili tuim predstavama, nego kakvi su u stvarnosti, tj. kako
deluju i materijalno proizvode, dakle, kako deluju u odreenim m ateri
jalnim okvirima, predpostavkama i uslovima nezavisnim od njihove sa
movolje.
Dakle, Marks se ne kree od jedne do druge apstraktne kategorije,
on se ne pita prvo ta je objekat po sebi, zatim ta je subjekt i najzad

4 H egel, E nzyclopedie, I Teil, Die Logik, B erlin 1840. S. 382; M arks, K apital,
tom I, str. 128, K u ltu ra 1947.
6 M arks, E n g els, So. Tom. I, s tr. 422, Izd. II, G ospolit izdat.
6 M arx, E ngels, H istorisch K ritische G e sam ta u sg ab e , Abt. I, B. 5; B er
lin, 1932, S. 10.
 PRAKSA KAO OSNOVNA KATEGORIJA TEORIJE SAZNANJA 15

kretnog: delatnosti - ljudi - u istorijski odreenim m aterijalnim uslovima.

Pre nego to se upustimo u analizu problem a koje ovakvo gledite sa
sobom namee, treba istai da je ono dolo do izraaja i kod Engelsa
i Lenjina, mada nije svuda tako dosledno sprovedeno. Kod Engelsa u
D ijalektici prirode nalazimo sledei izvanredan tekst:
Prirodne nauke kao i filozofija dosad su potpuno gubile iz vida
uticaj ovekove delatnosti na njegovo m ilje n je . . . one znaju s jedne
strane samo prirodu, a s druge stran e misao. M eutim bitn a i najne-
posrednija osnova ljudskog m iljenja nije sama priroda kao takva ve
upravo m enjanje prirode od strane oveka: utoliko ukoliko je ovek
menjao prirodu razvijao se i ljudski razum.
U tom smislu je i Lenjin pisao: Gledite ivota, prakse, treba da
bude prim arno i osnovno gledite teorije saznanja.8
Danas m eu m arksistim a postoje izvesna razilaenja u shvatanju
polazne take teorije saznanja. A lternativa je: (1) usvojiti kao fu nda
m entalnu kategoriju teorije saznanja pojam odraza, a praksu uvesti
samo kao kriterij um istine, ili pak (2) poi od prakse i izvesti sve druge
kategorije, pa i pojam odraza iz nje.
Razlika izmeu ove dve koncepcije je mnogo vea nego to na prvi
pogled izgleda..
U prvom sluaju neizbeno se vraam o starom prevazienom du
alizmu m ehanicistikog m aterijalizm a; s jedne strane imamo apstrakciju
objekta po sebi, s druge strane razliite subjektivne forme: opaaj,
pojam, sud itd., koje su sve ve po definiciji odrazi objektivnog sveta
(u tome bi trebalo da je m aterijalistiki k arak ter ove koncepcije).
Kod nepaljivih autora ovo shvatanje vodi pravim besmislicama.
Na prim er, ako je sud uopte subjektivni odraz neke objektivne veze
meu stvarim a, a takvu definiciju suda nalazimo u mnogim udbenici
ma i raspravam a iz oblasti logike, onda to treba da vai i za lane su
dove. Ili ako je pojam uopte (po definiciji) odraz sutine predmeta,
onda to treba da vai i za neadekvatne, im aginarne, mitoloke i si. poj
move. Nejasno je kakvog smisla ima govoriti o neistinitim sudovima i
fantastinim pojmovima kao o odrazima stvarnosti.
S druge strane, ima vrlo plodnih i neophodnih pojmova i sudova,
koji u datom m om entu nisu odrazi iz prostog razloga to objekti na koje
se odnose jo ne postoje oni tek treba da budu stvoreni. Ovde se
radi, dakle, o planovim a za akciju, o misaonim kreacijam a kojima ljudi
anticipiraju budunost i odreuju sebi zadatke, dunosti, norme svoje
delatnosti, a ne o odrazima neeg prethodno dalog.
Zatim, iako se u svim svesnim procesima b ar neki elem enti sa
draja mogu okarakterisati kao odrazi, to nije specifina karakteristika
ljudske svesti, ivotinjski opaaji, biljni refleksi, pa ak i uzajamno
dejstvo objekata neorganske prirode takoe su svojevrsni odrazi. Na
suprot tome, praktina delatnost je neto specifino za oveka, neto
to najdublje k a ra k te n e ljudski nain odnoenja prem a stvarnosti.

7 E n g e ls , D ijalektika prirode, K u ltu ra , 1951, s tr. 237

* Lenjin, M aterijalizam i em piriokriticizam , K u ltu ra , 1948, s tr. 141.
16 NEKI PROBLEMI TEORIJE ODRAZA

Najzad, teorija odraza nije uopte tipina za marksistiku filozo

fiju: poev od Demokrita nju su zastupali gotovo svi razni oblici naiv
nog realizma i mehanicistikog materijalizma. Ta teorija ni izdaleka ne
izraava ono novo to je Marks sobom uheo u filozofiju.
Uvoenje prakse samo kao jedne faze procesa saznanja (one u ko
joj se proveravaju ve steena znanja) ima za posledicu potpuno po
greno razumevanje svih ostalih faza. Kao da ovek najpre samo po-
smatra svojim prirodno datim, statino shvaenim ulima, zatim kao
isto teorijsko, praktiki nezainteresovano bie misli, da bi se tek onda,
u cilju proveravanja, pribeglo praksi.
Naravno, nastojae se da se sve ove nezgodne konsekvence izbeg-
nu, govorie se o relativnom, stvaralakom odrazu, o subjektivnom mo
mentu, koji je u njemu uvek prisutan, pristae se na to da je svekoliko
saznanje na praksi zasnovano ili da je ak jedan oblik prakse itd. Me
utim, sve to e se na taj nain postii jeste dobijanje jedne eklektike
teorije, iji se pojedini elementi ne nalaze u potrebnom meusobnom
skladu.
Jedino je druga alternativa u duhu originalne Marksove misli, je
dino ona pretstavlja stvarnu novost u istoriji filozofije.
Meutim da bi se u tom smislu mogla razviti jedna celovita teori
ja saznanja, treba prethodno detaljnije rasvetliti neka kljuna pitanja
kao to su:
1. Kako odrediti pojam prakse, i u vezi s njim pojmove rada i
proizvodnje?
2. Koje su prednosti prihvatanja prakse kao polazne take teorije
saznanja?
3. Na koji nain se iz pojma prakse mogu izvesti pojmovi objekta,
subjekta, odraza i drugi?

n
1. Uvek kad se nalazimo pred zadatkom da odredimo neki funda
mentalan pojam, pomou koga treba rasvetliti znaenje svih drugih
kljunih termina date teorije, iskrsava ogromna tekoa kako da ka
emo neto koliko-toliko jasno i odreeno, a da pritom ne napravimo
circulus vitiosus ili neku drugu logiku greku (kao kad bi se, na pri^
mer, o praksi reklo da je menjanje objekta od strane nekog subjekta,
a zatim se kasnije pojmovi objekta i subjekta odredili pomou pojma
prakse). Mnogi filozofi su u takvim sluajevima pribegavali najudobni-
jem od svih izlaza: tvrenju da su njihovi kljuni pojmovi u principu
nedefinljivi.
U stvari jedan od metoda koji u ovakvim sljuajevima moe dati
relativno zadovoljavajue rezultate jeste odreivanje kljunog tehni
kog termina, koji pripada specijalnom jeziku date teorije pomou po
desnih rei obinog jezika. Tako, na primer, termin praksa, koji ovde
ima karakter tehnikog termina jer mu se mora pridati precizan jedno
znaan smisao koji moe i odstupati od upotrebe u svakodnevnom go
voru, moe se odrediti pomou izraza obinog jezika: svesna svr
sishodna drutvena delatnost.
PRAKSA KAO OSNOVKA KATEGORIJA TEOR IJE SAZNANJA
17.

D elatnost je Siri pojam jer su i ivotinje i maSine i neorganski

predm eti sposobni za delatnost. D elatnost koja je svesna, svrsishodna
i drutvena, karakteristina je za oveka, to je ono to nazivamo p rak
som. Ovde se moe prigovoriti da se pojam prakse suvie suava kad
se ona definie kao drutvena delatnost jer, navodno, neko moe r a
diti i usam ljen (naunik, umetnik). Meutim, treba im ati na um u jed
no izvrsno Marksovo objanjenje pojma drutvenosti: Drutvena de
latnost i drutveni duh nikako ne egzistiraju samo u obliku neposredno
zajednike delatnosti i neposredno zajednikog d u h a . . . Ako ja i delujem
nauno . . . onda sam ja drutven je r delujem kao ovek. Meni nije dat kao
drutveni proizvod samo m aterijal moje 'delatnosti kao sam jezik po
mou koga mislilac deluje moje vlastito postojanje je drutvena delat
nost, zato ono to inim iz sebe, inim iz sebe za drutvo sa sveu da to
inim kao drutveno bie.10
Praksa je, dakle, uvek drutvena jer su bar neki njeni elementi
neizbeno drutvenog karaktera.
S pravom se moe rei da je gornja odredba pojma prakse jo
uvek vrlo siromana. Zato emo je dopuniti prim enom jednog drugog
metoda: analizom, pravljenjem distinkcija i otkrivanjem osnovnih b it
nih oblika prakse.
Jed an od osnovnih gnoseolokih kriterijum a za razlikovanje razli
itih oblika prakse bila bi mogunost neposrednog intersubjektivnog
iskustva o njima. Nekih form i praktine delatnosti neposredno smo
svesni i m i i drugi ljudi; one im aju svoju fizikalnu, telesnu stranu i
lokalizovane su ne samo u vrem enu nego i u prostoru. Takve forme
su: fiziki rad, proizvodnja, aktivno uestvovanje u raznim form am a
drutvenog ivota, govor itd. To su one forme koje se nakon uvoenja
kategorije m aterije mogu okarakterisati kao materijalna praksa. Pored
njih postoje i drugi oblici praktine delatnosti, koji se ne realizuju u
prostoru i stoga direktno iskustvo o njim a moe im ati samo osoba koja
ih obavlja. Tu spadaju: proizvoenje i tum aenje opaaja i emocija,
oblikovanje sopstvenih ula, selekcija vrednosti i vrednosno ocenjiva-
nje, misaone operacije itd. O vakvi oblici prakse p rip ad aju raznim ti
povima psihike delatnosti; meutim, oni su sastavni elem enti m ateri
jalne prakse; prom ene koje one u oveku uzrokuju isto su tako realne
kao i fizikalne promene. Iako se o njim a ne moe im ati neposredno
intersubjektivno iskustvo, one se mogu ispitivati razliitim posrednim
metodam a intersubjektivnog karaktera.
Jed an drugi nain analize prakse polazio bi od razlikovanja prem a
predm etu delatnosti kao principu podele. Predmet se ovde ne pojav-
ljyje kao tehniki term in, ve kao pojam iji je smisao neposredno ja
san iz svakodnevnog govora. Pod predm etom delatnosti ovde treba pod-

9 O no to u n a p re d o d v a ja n a jg o re g g ra d ite lja od n a jb o lje pele je s te da

je on s v o ju g r a d n ju iz ra d io u g la v i p re no to e je iz ra d iti u v o sk u . N a
z a v r e tk u p ro c esa ra d a izla z i re z u lta t k a k a v je n a p oetku p ro c esa ve
p o s to ja o u ra d n ik o v o j z a m is li, d a k le id e a ln o . N e p o s tiz a v a on sa m o pro-
m en u o b lik a p riro d n ih s tv a ri; on u n jim a u je d n o o s tv a ru je i s v o ju s v rh u
k o ja m u je z n a n a , k oja p o p u t z a k o n a o d re u je p u t i n a in n je g o v a ra d a
i ko jo j m o ra da p o tin i sv o ju volju. (M a rk s , K a p ita l, K u ltu ra , 1947, T om .
I, s tr . 127 128).
10 M arks, E n g e ls, Rani radovi, Z agreb, 1953, str. 229 230
18 N E K I PR O B L E M I T E O R IJE OD RAZA

razumevati sve ono to se delatnou modifikuje. Po ovom kriterijumu

podele moemo razlikovati tri osnovna vida prakse: !
1. Preobraavan je prirodne okoline u kojoj ovek ivi (prisvajanje
i ooveavanje prirode, menjanje, ukidanje i vetako stvaranje pred
meta i pojava neorganske i organske prirode, menjanje prirodnih uslo-
va ljudskog ivota).
2. Stvaranje razliitih oblika i ustanova drutvenog ivota, drutve
na interakcija, meusobna komunikacija, saradnja, takmienje i borba,
menjanje drutvenih uslova ljudskog ivota.11
3. Samostvaranje oveka. Ne samo to ovek sebe stvara kao bio
loko bie, kao vrstu. Ne samo to vaspitanjem i usavravanjem vaspi-
tanja druge ljude oblikuje u drutvena bia (civilizovana, kulturna,
humana). Samog sebe kao individuu ovek izgrauje u linost ukida
njem razliitih oblika svoje otuenosti i razvijanjem svojih fizikih,
ulnih, intelektualnih, emotivnih, moralnih i drugih potencija.12
U vezi s odreenjem pojma prakse, potrebno je precizirati i poj
move rada i proizvodnje. Kod nas je bilo pokuaja da se izmeu ova
dva pojma napravi razlika s obzirom na injenicu otuenja. Kod
Marksa zaista ima nekih mesta koja ostavljaju utisak da on rad shvata
kao otuenu praktinu delatnost, dok je proizvodnja stvaralatvo
slobodnog oveka. Meutim, ima isto tako veoma mnogo drugih mesta
gde Marks takvu razliku ne pravi. Na primer, on govori o otuenom
radu to implicira da postoji i neotueni rad; sem toga, on tvrdi da
je rad opti uslov za razmenu materije meu ovekom i prirodom,
veiti prirodni uslov za ivot ljudi, usled ega je jednako svojstven
svim oblicima ljudskog drutva.13 S druge strane, Marks kae, na pri
mer, da se otuenje ne pokazuje samo u rezultatu, nego u aktu pro
izvodnje, unutar same proizvodne delatnosti .u
Zbog toga, ako ve treba napraviti neke distinkcije izmeu ovih
pojmova, bolje je ostaviti problematiku otuenja po strani (jer ona vai
za sve njih, a obratiti se aktualnoj jezikoj praksi u kojoj se ovi pojmovi
stvarno razlikuju po svom obimu. Usled nedostatka prostora naveu
samo jedan primer: mi esto za vredne a nedovoljno umene ili
sposobne ljude, ili ljude nedovoljno opremljene potrebnim instru
mentima, ija se delatnost obavlja pod nepovoljnim uslovima, ka
emo da mnogo rade, a malo proizvode. S druge strane, neki oblici
drutvene delatnosti nisu rad, a ipak su svojevrstan oblik prakse
na primer, bavljenje sportom (iz razonode), mnogi razgovori, razne igre,
ljubav i porodini ivot itd. Prema tome, rad bi se mogao odrediti kao
specijalan oblik prakse drutvena delatnost, koja ne samo to je
svesna i svrhovita ve je za nju (za razliku od sporta, igre, razonode;

11 Kao to sam o d ru tv o proizvodi oveka kao oveka, tako i on proizvodi

drutvo. (M arks, E ngels, R ani radovi, str. 229).
13 Veliko u H egelovoj F en om enologiji.. . je s te dakle to to H egel sam o-
ra d a n je oveka sh v ata kao proces (R an i radovi, str. 266) U kratko on
(H egel prim . M. M.) sh v a ta rad na a p s tra k ta n nain kao akt sam o-
s tv a ra n ja o v e k a ... (Ibid. str. 276) D elujui . . . na sp o lja n ju prirodu
i m enjajui je ovek u isto vrem e m enja i svoju so pstvenu prirodu.
(K ap ita l T. I, str. 127).
13 M arks, Kapital, t. I, str. 133.
14 Ibid, str. 200.
R A K SA k a o o sn o v k a KATEGORIJA TEO R IJE SAZNANJA iy

karakteristino ulaganje napora u cilju savlaivanja prepreka, zaintere-

sovanost za rezultat te delatnosti, neposredna ili posredna usm erenost ka
m enjanju sveta u kome ovek ivi. Da bi se jedna svrsishodna delatnost
mogla o karakterisati kao rad, potrebno je da pored samog akta delatnosti
budu data jo dva momenta: predmet na koji rad deluje i sredstvo kojim
deluje18. Proizvodnja bi onda bila specijalan oblik rada rad koji n e
posredno vodi stv aran ju odreenih predm eta (koji se ne sastoji u bilo
kakvoj aktivnosti usmerenoj ka m enjanju sveta, kod koje predvieni
efekat moe i izostati).
2. Prednosti p rih v atan ja pojma prakse, kao polazne take teorije
saznanja viestruke su.
P re svega, praksa je u svim svojim oblicima neto neposredno dato
i pristupano svim direktnim metodania prouavanja. Time je zadovoljen
opti metodoloki princip da u izgradnji svake teorije indirektna znanja
treba da se zasnivaju na direktnim . Zbog toga Marks, govorei o svojim
pretpostavkam a, insistira na tome da se one mogu konstatovati isto
em pirijskim putem. N aravno, ovde treba istai ogromnu razliku izmeu
Marksovog shvatanja i svih poznatih oblika empirizma. isto receptivno
ulno iskustvo je potpuno subjektivnog k arak tera; direktno je p ristu
pano samo pojedincu koji ga doivljava. N asuprot tome p raktina d elat
nost je proces koji ima i svoju fizikalnu stranu, koja se moe prouavati
intersubjektivnim metodama. Sem toga, ulno iskustvo kao prosta da
tost, kao pasivno prim anje utisaka a tako ga obino sh v ataju em piri-
ari nestvarna je apstrakcija. U stvarnosti mi doivljavam o iskustvo
-u- procesu delatnosti; zapravo samo opaanje je ve delatnost tum a
enja, organizovanja, osm iljavanja onog to je neposredno dato.
Dalje, jedino nam usvajanje prakse za polaznu taku moe objasniti
kako moemo im ati direktno znanje o postojanju objektivnog sveta i
drugih ljudi. H jumova je istorijska zasluga to je pokazao da se polazei
od pasivnog ulnog iskustva ne moe opravdati naa duboko ukorenjena
vera u postojanje spoljanjeg sveta. Izlaz iz paradoksa Hjumovog skepti
cizma traen je u raznim form am a objektivizm a, koje se sve mogu gru-
pisati u dve osnovne v arijan te: 1. isto verbalno proglaavanje da mi di
rektno opaamo same objekte onakve kakvi su, to u sutini nije nita
drugo do projektovanje svesnih sadraja u spoljanji svet, hipostaziranje
svesti, i 2. postuliranje objektivnih en titeta (stvari od strane realista, ideja
od strane platonovskih idealista, vrednosti i sutina od stran e fenomeno-
loga i novokantovaca). Ni u jednom ni u drugom sluaju ne moe se s
pravom govoriti o direktnom znancu objektivnih fenomena ve samo o
verovanju da oni postoje (onakvi kakvi uobraavam o da jesu).
U vezi s tim je i nemogunost svih drugih gnoseolokih koncepcija
da razviju zadovoljavajuu teo riju istine. Najvie to moe da da dosle-
dan empirizam, odnosno pozitivizam jesto neka vrsta kombinacije teorije
samooevidnosti, neposredne izvesnosti s teorijom koherentnosti. Meu
tim, kako se koherentnost uvek svodi na sklad s nekim osnovnim p re t
postavkam a, a neposredna izvesnost tih pretpostavki ie oito subjektiv
nog k arak tera, ovde se empirizam, u pokuaju objanjenja kako su m o

18 M arks, K apital, Tom , I, str. 128

20 N E K I P R O B LEM I T E O R IJE O DRA ZA

gua objektivno-istinita znanja nezavisna od iskustva pojedinca, nalazi

pred granicom koju moe prekoraiti samo naputanjem empiristike po
lazne take. S druge strane, maksimum to je u ovom pravcu mogao da
uini realizam (ukljuujui i razne varijante domarksovskog materijaliz
ma) bila je klasina teorija korespondentnosti. Ma koliko nam ona izgle
dala prihvatljiva zbog svoje saglasnosti s intuitivnim, zdravorazumskim
shvatanjem istine, jedan njen nedostatak je nepopravljiv: to je definicija
jednog pojma koja uopte ne uspeva da odredi njegov obim. Poto nam
ne stoji na raspoloenju nikakvo merilo za uporeivanje objekta po sebi
i saznanja koje mu eventualno odgovara, mi u pojedinanim sluajevima
primene te odredbe istine nismo u stanju da na osnovu nje izvedemo kri-
terijum odluivanja da li je neko tvrenje istinito ili lano. Meutim,
mogunost ovakvog odluivanja, koja, pretpostavlja utvrivanje obima
pojma istine, jedan je od osnovnih uslova koje svaka valjana definicija
treba da zadovolji.
Kad se teorija saznanja gradi na pojmu prakse, ovaj problem po
staje reiv. U tom sluaju jedan stav samim svojim znaenjem implicira
da izvesni tipovi praktinih operacija daju odreene efekte, (ukoliko
jedan stav nema takve praktine implikacije on je kognitivno besmislen
to je izvrsno uvideo jo Carls Sanders Pers). Jedan stav e onda, po
definiciji, biti istinit ako intersubjektivne praktine operacije koje on
sobom implicira zaista daju predviene rezultate. Primena ovakve odred
be omoguava nam da precizno razgraniimo objektivno istinita saznanja
od neistinitih, kao i od raznih besmislica i praznih apstrakcija.
Najzad, usvajanje kategorije prakse za polaznu taku teorije sazna
nja ima i tu prednost to se sve druge kljune kategorije nalaze u njoj
implicitno date i mogu se analizom iz nje razviti.
To nije sluaj s drugim gnoseolokim gleditima. Na primer, recep-
tivno ulno iskustvo (sense-data), od koga polaze empiriari i pozitivisti,
ne prua dovoljnu osnovu ni za objanjenje postanka pojmova i miljenja,
pogotovo se materijalni objekti ne mogu iz njega izvesti i na njega svesti.
Isto tako se do pojma o materijalnim objektima nikako ne moe doi ni
polazei od apriornih funkcija uma i pojmova kao isto mentalnih enti
teta nezavisnih od iskustva i spoljanjeg sveta. Zato su novokantovci
samo ispoljili svoju doslednost kad su eliminisali Kantovu pretpostavku
o stvari po sebi. U jednom konceptualistikom sistemu ona zaista figu
rira samo kao hipoteza ad hoc. Pragmatizam u svom subjektivistikom i
iracionalistikom vidu kod Vilijama Demsa polazi od prakse suvie usko
shvaene kao individualne delatnosti korisne za ivot ovog ili onog poje
dinca; na nju Demsovski pragmatizam u stvari svodi znaenje svih ap
straktnih pojmova. Na taj nain on ne uspeva da da valjanu interpretaci
ju ak ni kategorija miljenja, a da iie govorimo o tome da ga takva polaz
na taka ne moe nikad dovesti do stvarnog drutvenog objekta. Sline pri-
medbe pogaaju i egzistencijalizam. Ako se poe od egzistencije,
Dasein-a, kao neeg fundamentalnog, alogikog, apsolutno slobodnog, put
je preseen ka objanjenju objektivne zakonitosti i nunosti, ije pret
postavke su neophodne u procesu naunog saznanja.
Ali i obratno, polazei od sutine nemogue je napraviti prelaz ka
ivoj, konkretnoj individualnoj egzistenciji, iz pretpostavke sveta po
sebi nemogue je izvesti injenicu svesti i miljenja, kao to je nemogue
P R A K S A K A O O S N O V N A K A T E G O R IJA T E O R IJE S A Z N A N JA 21

objasniti i to kako moemo znati neto to ve po definiciji nije ni u

kakvom odnosu prem a nama.
Preoslaje nam, meutim, da pokaemo, bar u skici i b a r za neke
osnovne kategorije teorije saznanja, kao to su objekat i subjekat, kako se
one mogu izvesti iz kategorije prakse.
3. Pojam objekta impliciran, je sadrajem pojma prakse utoliko to
se delatnost uvek obavlja na neemu, uvek dovodi do modifikovanja
neeg.
Ovde se nalazimo pred dvema krajnostim a: jedna je operacionali-
stika tendencija da se praksa shvati kao serija akata delatnosti ope
racija, apstrahujui objektivnu sredinu u kojoj se dela, predm ete n a ko
jim a se operacije izvode (m aterijalne objekte u sluaju fizikalnih opera
cija, teorijske forme u sluaju misaonih operacija). Nije teko pokazati da
praktine operacije mogu b iti odreene, organizovane, stru k tu rirane,
jedino ako postoje odreeni invarijantni objekti na kojima se one obav
ljaju. Delatnost u haosu i sama je haotina.
Druga krajnost je pretenzija da se neto kae o objektim a kakvi
su po sebi, a ne onakvim kakve smo iskusili m odifikujui ih. O bjekti
i logiki i vrem enski m oraju prethoditi praksi. M eutim, mi neto mo
emo znati samo o objektim a koje smo praksom promenili, ooveili, koje
smo,iz stvari po sebi pretvorili u stv ari za nas. To je ono to nijedan
vulgarni m aterijalist ne shvata. 17 Priroda i uopte m aterijalni svet posto
jali su pre oveka i postoje nezavisno od nae svesti. Meutim, sva naa
znanja tiu se ooveene prirode, onog dela (naeg, ljudskog) sveta nad
kojim smo uspostavili praktinu kontrolu.
M arks je vrlo odreen u tom pogledu:
Priroda uzeta apstraktno, izolovano, fiksirano, otrgnuto od oveka
jeste za oveka nita.16
Na drugom m estu on precizira da takvim tvrenjim a ne dolazi u
pitanje p rio ritet spoljanje prirode; prvobitni ljudi su zatekli prirodu
koja je postojala pre no to su oni u njoj poeli da deluju. M eutim, i tu
M arks otro k ritik u je Fojerbaha zbog njegovog neistorijskog, statinog,
kontem plativnog shvatanja prirode ta priroda koja je prethodila
ljudskoj istoriji nije ona u kojoj ivi Fojerbah. Sem pojedinih austra-
lijskih koralnih. ostrva najnovijeg porekla ona. vie nigde ne postoji, pa
prem a tome ne postoji ni za Fojerbaha.ltt
P riroda u kojoj ovek ivi jeste ooveena, ljudskim radom
preobraena priroda. Celokupna priroda je njegovo anorgansko telo
je r je ona (1) njegovo neposredno sredstvo za ivot i (2) njegov m ate
rijal, predm et i orue njegove ivotne delatnosti.20 ovek se upravo

17 T ako, na p rim er, is to n o n e m a k i filo zo f O to R u g a r G ro p k ritik u je B lo h a

to u sv o jo j filo zo fiji p o la z i od o v e k a. T im e se B loh, po m i lje n ju G ro p a,
ra z ila z i s d ija le k ti k im m a te rija liz m o m , koji po laz i od m a te rije i u o-
veku vidi p ro izv o d ra z v o ja m a te r ija ln e prirode. (E r n s t B lochs R ev isio n
des M a rx ism u s, B erlin , 1957, S. 10).
18 P riro d a k a o p riro d a tj. p riro d a o d v o je n a , ra z li ita od tih a p s tra k c ija je
n i ta koje sebe o tk riv a kao n i ta . O n a je b e s m is le n a i m a sa m o sm is a o
s p o lja n o s ti koja tre b a da b u d e u k in u ta. (M a rk s , E n g e ls , Iz R an ih r a
d o v a, G o s p o litiz d a t, 1958, S. 641).
19 M a rk s , E n g e ls , N em aka id e o lo g ija , S o. tom . II I, s t r , 44
20 M arks, E n g e ls. Rani rad ovi, Z agreb, 1953, str. 202
22 N E K I P R O B LE M I T E O R IJE ODRAZA

tako i potvruje kao svesno generiko bie Sto praktino proizvodi

predmetni svet, to prerauje anorgansku prirodu. Njegovom proiz
vodnjom priroda se pojavljuje kao njegovo delo i njegova stvar
nost.21 Celokupna svetska istorija nije nita drugo do proizvodnja
oveka pomou ljudskog rada, nita drugo do nastajanje prirode za o
veka.22 Tek priroda koja postaje u istoriji u aktu nastajanja ljud
skog drutva stvarna je ovekova priroda; stoga je priroda kakva
postaje pomou industrije, iako u otuenom obliku, istinska antropo
loka priroda.23
Oko ovakvih tekstova vodi se velika borba medju savremenim
interpretatorima marksizma. Jedni (koji lieni dara i ire filozofske kul
ture i danas misle da e se najlake afirm irati kao najverniji uenici
Marksa ako se i dalje budu manje drali njegovih dela a vie Staljinovog
Dijalektikog materijalizma) ovakve tekstove prosto ignoriu izgovara
jui se da je Marks u mladosti bio sledbenik Hegela (koji je sa svoje
strane oliavao aristokratsku reakciju na francusku revoluciju).
Drugi, svesni ogromne vrednosti radova mladog Marksa, prihva-
taju i citiraju ovakve antropoloke i humanistike teze, ali iz njih ne
izvode potrebne konsekvence; tako dobij amo svojevrsni eklekticizam:
Marksovi citati stoje pored tipinih vulgarno materijalistikih sh v ata
nja24, a oni koji te iste citate reprodukuju bivaju napadani zbog ide
alizma. z
Nasuprot jednim i drugima nalaze se oni interpretatori koji bi eleli
da spasu Marksa od marksista pa ga, zaista, interpretiraju u ide
alistikom duhu. Tako, naprimer, Kalvez u Marksovim tekstovima nalazi
sledei smisao: Priroda bez oveka je liena smisla, liena kretanja, ona
sobom pretstavlja haos, neizdifcrenciranu i indiferentnu materiju, tj.
u krajnjoj liniji nita.*5 Tumaenje Merlo Ponti-a se moe rezimirati
tezom: Stvari i svet postoje samo utoliko ukoliko sam ih doiveo ja
ili drugi subjekti slini meni.2a
Ovakvim tumaenjima pomera se smisao Marksovih iskaza, njima
se pridaje ontoloki smisao, iako se Marks ni ovde ni uopte ne bavi
ontolokom problematikom (u klasinom smislu te rei). Ono to njega
jedino interesuje i o emu sm atra da se neto moe rei jeste priroda u
relaciji prema oveku, priroda kao m aterijal i proizvod ljudske prak
tine delatnosti. Nema niega u njegovim tekstovima iz ega bi se mog
lo zakljuiti da priroda ne postoji van oveka ili da je liena kretanja

21 Ibid. str. 203

** Ibid. str. 237
13 Ibid. str. 235
24 Tako na prim er poznati francuski m ark sist Roe G arodi u knjizi M ark
sistiki hum an iza m istovrem eno i b ra n i s h v a ta n ja o m ateriji kao stvari
po sebi i p rih v ata M arksovu k ritiku F o je rb ah o v o g s h v a ta n ja m aterije kao
p ra zn e a p stra k cije lie n e svih od re d ab a. Tako on dolazi do ovakvih pro-
tivrenosti: S labost K an ta nije bila u d o p u ta n ju s tv a ri p sebi. ve u
n jenom lia v a n ju s v ak o g ulnog ili ra cio n aln o g sad raja itd. N aravno,
poiam stv ari po sebi je ve po definiciji lien s v ak o g u lnog ili ra cio
n aln o g s ad raja . P o jam koji ta k a v s a d r a j im a ne odnosi se vie na
stv ar po sebi ve na praksom preobraenu stv ar za nas (G araudy,
H u m an ism s M arxiste, P a ris , 1957).
24 J. Y. C alvez, La pensee de Karl Marx. P a ris , 1956, p. 380
2 M erleau P onty, Les A ventures de la dialectique, p. 383
P R A K S A K A O O SN O V N A K A T E G O R IJA T E O R IJE S A Z N A N JA 23

i zakonitosti tam o gde nema oveka da je doivi. Naprotiv, sam a p ra k

sa, logiki i realno, pretpostavlja prethodno postojanje objekta delatno
sti, prirodne m aterije.27 ovek je zatekao jednu grubu, necivilizovanu,
nehum anizovanu prirodu. M eutim ona M arksa ne interesuje; o njoj se
ne moe nita rei.
Ova vana, distinkcija se moe i ovako saeto form ulisati: O nto
loki, tj. sa stanovita postojanja, stvari po sebi postoje. Gnoseoloki,
tj. sa stanovita saznanja (odnosno antropolki, sa stanovita ljudske
prakse ili aksioloki sa stanovita urednosti) stvar po sebi je besadr-
ajan pojam, prazna, besmislena apstrakcija nita. J a m ogu im ati
najbolje razloge da budem ubeen da neto postoji; ako me to ne in
teresuje ili ako o tome nita konkretno ne znam u idatom m om entu za
mene je to isto to i nita.
Veoma mnogo zbrke nastaje oko toga to se ovom problem u ne
prilazi istorijski. Ve u sledeem momentu ono to je za mene najpre bilo
apstraktno nita, ista mogunost, moe postati Jconkretno neto, re a
lizacija, proizvod. Sav onaj beskonani kompleks objekata, ije odredbe
jo ne znamo, nije u principu nesaznatljiv. Svaki korak u ljudskom
p risvajan ju prirode znai prekorai van je jueranje granice neodree
nosti; stvari po sebi postaju stvari za nas.
Dakle, ako se ontologija shvati kao nauko, o biu po sebi, n i
kakva m arksistika ontologija nije mogua. M eutim, ako se ona shva
ti kao teorija o najoptijim odredbam a i zakonima praksom preobra-
enog, ljudskog sveta, o n a 'je mogua i to kao nauna teo rija najvieg
mogueg stupnja optosti. Postoji i druga alternativa: ako se shvati kao
teorija o najoptijim postulatim a koji se odnose na svekoliku stvarnost
(gde se ono to ve znamo o svetu ekstrapolira na onaj deo sveta koji
ne znamo, ali u ij postojanje ne sumnjamo) ontologija je mogua i
korisna, samo to treba b iti naisto s tim da njeni postulati nisu n a
une istine i nesum njivi objektivni zakoni (u strogom smislu rei), ve
m anje ili vie, racionalne i verovatne pretpostavke i uverenja.
Pojam prakse im plicira sobom i drugi kljuni pojam gnoseologije:
pojam subjekta. Svesna, svrsishodna delatnost pretpostavlja bie koje
je svesno i sebe, i predm eta, i sredstava svoje delatnosti i svrhe koju eli
da realizuje.
Pojam subjekta,< u sm islu M arksovog agensa p raktine delatnosti,
duboko se razlikuje od svih koncepcija su b jek ta u klasinoj filozofiji.
Umesto pasivnog prijem nika, lokusa raznih refleksa, ovde imamo
oveka stvaraoca koji ne samo to prim a utiske ve ih i prerauje,
tumai, povezuje, anticipira dogaaje koji se jo nisu desili, oblikuje
slike i pojmove objekta koji tek treb a da budu proizvedeni, k reira forme
i odnose simbola koji e se tek u budunosti moi da prim ene kao in stru
m enti za izraavanje stru k tu re realnih dogaaja.
Umesto individue kao usam ljene svesti ili u najboljem sluaju
izolovane prirodne jedinke, koja tek treb a da rei problem da li postoje
i druge svesne individue i kako se moe obrazloiti vera u njihovo po
stojanje, ovde imamo subjekt koji je, ve po definiciji prakse, d rutve

17 M arks, K apital, t. I. str, 127

24 N E K I PR O B L E M I T E O R IJE ODRAZA

no bie. Individuum je drutveno bie, veli Marks. Stoga je njegovo

ispolj'avanje ivota makar se ono i ne pojavljivalo u neposrednom
obliku zajednikog ivota, koji se vri istovremeno s drugima ispo-
ljavanje i potvrivanje drutvenog ivota.26
Umesto iste svesti, apstraktnog Ja, kome nikakav spekulativni
napor ne moe pomoi da prebrodi jaz koji- ga deli od sopstvene teles*
nosti (da se i ne govori o spoljanjem materijalnom svetu) ovde imamo
svesno telesno bie, koje svakim aktom svoje delatnosti sebi prisvaja
spoljanje predmete, prema sebi ih modeluje, osmiljava, vrednuje. Me
utim, istovremeno ona i sebe opredmeuje u odnosu prema objektu
i sama postaje objekat, savlauje otpor, trpi na sebi tuu delatnost.1"
Iskustvo koje ima ovakav subjekat dinamiko je i kreativno. Ono ,uklju
uje u sebi svest o vrenju napora, troenju energije, savlaivanju
spoljanjeg otpora i istovremeno svest o trpljenju spoljanje sile, pru
anju otpora, reagovanju.
Najzad, umesto statiki shvaenog subjekta, ija su ula takva
kakva su po prirodi ljudskoj oduvek bila, ije su logike forme milje
nja apriorne, uslovljene optom trajnom konstitucijom ljudskog razu
ma, Marksov subjekt ima svoju istoriju, svoj samorazvitak, svoje samo-
proizvoenje. Kako m aterijal rada tako i ovek kao subjekt isto taKo
su rezultat kao i polazna taka kretanja. Menjajui spoljanji svet, hu-
manizujui prirodu, stvarajui razliite oblike drutvenog ivota, ovek
menja i sebe samog.
ula drutvenog oveka su drukija nego ula nedrutvenog
oveka; tek pomou predmetno razvijenog bogatstva ljudskog bia
delimino se izgrauju a delimino proizvode: bogatstvo subjektiv
ne ljudske ulnosti, muzikalno uho, oko za lepotu oblika, ukratko: ula
sposobna za ljudska uivanja, ula koja se potvruju kao ljudske su
tinske sn ag e . . . Stvaranje pet ula je posao celokupne dosadanje svet-
ske istorije.30
Iz ove sumarne analize kategorija prakse, objekta i subjekta moe
se makar naslutiti koliko su one bogate odredbama i kakve se izvan
redne mogunosti za jednu istinski originalnu teoriju saznanja otva
raju kad se prihvati polazna taka koju je Marks naznaio.
Postavlja se na kraju pitanje kakvo je mesto kategorije odraza u
ovoj koncepciji. Ve smo videli da ona ne moe biti fundamentalna
ni jedna od fundamentalnih gnoseolokih kategorija. Meutim, iz raz
loga koji su u prilog tog gledita navedeni ne sledi da ova kategorija
uopte ne moe imati svoje mesto i svoje podruje primene u teoriji
saznanja.

38 M arks, E ngels, R ani radovi, str. 230

39 Da je ovek telesno, prirodno, ivo, stv arn o , ulno, p redm etno bie, znai
da za predm et sv o g a bia, sv o g iv o tn o g isp o lja v a n ja im a stv arn e , ulne
predm ete, ili da svoj ivot m oe isp o lja v ati sam o na stv arn im ulnim
predm etim a. Biti p redm etan, priro d a n , ulan ili im ati izvan sebe predm et,
prirodu, ulo, ili za neto tree sam biti predm et, p riro d a , ulo, to je iden
tino . . . Bie koje nije predm et d ru g o g bia p re tp o sta v lja , dakle, da
ne postoji nikakvo p redm etno bie. im im am jed a n predm et, ta j predm et
im a m ene za p re d m e t... B iti ulan znai trpeti. (M arks, R ani radovi,
P R A K S A K A O O S N O V N A K A T E G O R IJA T E O R IJE S A Z N A N JA 23

Naime, u svim onim sluajevim a kad izvesna naa saznanja efi

kasno orijentiu nau praktinu delatnost tako da zaista dobijemo oe
kivane rezultate, postavlja se pitanje: kako objasniti ovu situaciju, ta
je razlog da su se naa predvianja poklopila s aktualnim dogaajima?
Odgovor moe biti: injenica da su nam naa znanja omoguila tano
predvianje i uspenu praksu moe se najracionalnije objasniti p re t
postavkom da su ona u tom sluaju bila adekvatni odrazi odnosa i
svojstava objekata realnog sveta.
U tom smislu, dakle, a posteriori, moemo sm atrati da su sva
istinita znanja adekvatni odrazi stvarnosti.
(Aplauz.)