ISPITIVANJE ZEMLJITA

Laboratorija za ispitivanje zemljita -Zavod za poljoprivredu-

Analiza zemljita:
Osnov za uspenu proizvodnju
Popravka zemljinih osobina
Pravilan odabir kulture
ubrenje zemljita optimalnim (racionalnim) koliinama i odgovarajuim vrstama
(formulacijama) ubriva

Dobri prinosi

Pravilno uzimanje uzoraka zemljita

Prosean uzorak se uzima sa povrine do 5 ha. Prosean uzorak se sastoji od 15-25 pojedinanih
uzoraka zemljita (broj zavisi od povrine proizvodne parcele). Pojedinaan uzorak se uzima
sondom ili aovom sa dubine 0-30 cm za ratarske i povrtarske kulture, a 0-30 cm, 30-60 cm i 60-
90 cm za vonjake i vinograde. Zemljite se izvadi tako da ostane na aovu, napravi se uzduno
kai po zemjlitu na aovu irine 3-4 cm. Zemljite levo i desno od kaia se odbaci, a kai
zemljita se ubaci u istu kofu. Ovaj postupak uzimanja pojedinanog uzorka se ponovi sa 15-25
ravnomerno rasporeenih mesta po celoj povrini parcele. Zemljite u kofi se dobro izmea,
usitne vee grudve, odstrani kamenje i biljni delovi. Uzima se oko 1 kg zemljita i stavlja u
polietilensku vreicu. Upisati podatke (ime i prezime, adresa i telefon korisnika, katastarska
optina, katastarski broj i veliina parcele, prethodna i planirana kultura.)
Jedan prosean uzorak se uzima sa parcele do 5 ha. Uzorkovanje se vri na vie mesta.i to po
dijagonali ili cik-cak redosledu.

TA KONTROLA PLODNOSTI OBUHVATA?

Kontrolom se utvruje sledee: pH vrednost,-sadraj humusa,-sadraj ukupnog azota,-sadraj
lakopristupanog fosfora,-sadraj lakopristupanog kalijuma,-sadraj kalcijum-karbonata
Agromelioracija zemljita (Popravka fizikih i hemijskih osobina na osnovu analize zemljita)
Humifikacija zemljita
Unoenje organskih ubriva u zemljite (stajnjak, kompost, treset, glistenjak)
Zelenino ubrenje (setva semena lupine, stonog graka, kokotca, grahorice, lucerke i
sl.). Zelena masa se zaorava u fazi cvetanja.
Fosforizacija i kalifikacija zemljita
Unoenje fosfornih i kalijumovih ubriva.
Kalcifikacija zemljita
Unoenje krea (mleveni krenjak, dolomit, negaeni i gaeni kre) u kisela zemljita
(pH < 5)
Zakieljavanje (acidifikacija zemljita)
Primenjuje se na krenim zemljitima kod kojih je pH vee od 7,5, jer na takvim moe
doi do pojave utila ili hloroze.
 Zemljite se popravlja unoenjem fizioloki kiselih ubriva (urea, amonijum sulfat) ili
unoenjem strugotine etinara.

Humifikacija zemljita
Unoenje organskih ubriva u zemljite (stajnjak, kompost, treset, glistenjak)
Zelenino ubrenje (setva semena lupine, stonog graka, kokotca, grahorice, lucerke i
sl.). Zelena masa se zaorava u fazi cvetanja.
Humifikacija je mera kojom se nadoknauje nedostajua koliina organske materije u
zemljitu.

Unoenjem organske materije:

Poveava se sadraj hranjivih materija
Poboljavaju se fizike i bioloke osobine zemljita
Zemljita bogata u humusu su po pravilu plodnija.

Prema sadraju humusa u oraninom sloju zemljita su grupisana u tri grupe:

peskovita (visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0),
ilovasta (visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0) i
glinovita (visok >5.0, srednji 2.0-5.0, nizak <2.0).

Zelenino ubrenje
Azot iz vazduha ne mogu biljke direktno koristiti, nego to ine mikroorganizmi.
Za popravku sadraja humusa za 1 % na dubini od 0-40 cm, neophodno je pri meliorativnom
ubrenju uneti oko 50 t stajnjaka po 1 ha u narednih 3-4 godine. Ovu koliinu stajnjaka moe
zameniti 3 4 puta manja koliina treseta, komposta ili nekoliko puta manja koliina glistenjaka
i drugih organskih ubriva. Ne unositi sve stajnjak. Stajnjak treba da je zreo (dobro zgoreo).
Stajnjak star 3-4 meseca smatra se poluzgoreli stajnjak, a 6-8 meseci zgoreli ili zreo stajnjak.
Nakon rasturanja stajnjak treba zaorati, u suprotnom dolazi do gubitaka nutritijenta (pre svega
gubitak amonijaka)
Aplikacija stajnjaka:
Vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja, je 100%;
Vrednost stajnjaka zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%;
Vrednost stajnjaka zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%;
Vrednost stajnjaka zaoranog 4 dana posle rasturanja je 50%.
Stajnjak je prvenstveno azotno i kalijumovo ubrivo, sadraj fosfora znatno nii. Iz stajnjaka se
najbre oslobaa kalijum, zatim azot,dok fosfor sporije prelazi u pristupaan oblik. Stajnjak ima
produeno dejstvo (postepeno oslobaanje hraniva). Na tekim zemljitima dejstvo stajnjaka u
proseku traje 4-5 godina,na ilovaama 3-4, a na lakim zemljitima 2-3 godine.

Fosforizacija i kalifikacija zemljita

Unoenje fosfornih i kalijumovih ubriva
FOSFOR
Optimalni nivo fosfora u obliku P2O5 u zemljitu iznosi oko 10 20 mg na 100 g vazduno
suvog zemljita. Fosfor je lako pokretan u biljkama,a jako slabo pokretan u zemljitu. U biljkama
utie na mikrobioloke i fizioloke procese i jedan je od tri neophodna elementa za razvoj
biljaka.Fosforizacija predstavlja meru popravke strukture zemljita unoenjem sirovih fosfornih
ubriva.Fosfor najee potie iz mineralnih ubriva,kotanog brana i superfosfata.
Kalijum
Optimalni nivo kalijuma u obliku K2O u zemljitu iznosi oko 20 30 mg na 100 g vazduno
suvog zemljita. Kalijum je lako pokretan u biljkama,a jako slabo pokretan u zemljitu. U
biljkama utie na zdravstveno stanje biljaka, vrstinu i ukorenjavanje i jedan je od tri neophodna
elementa za razvoj biljaka. Kalifikacija predstavlja meru popravke strukture zemljita unoenjem
sirovih kalijumovih ubriva.Kalijuma uglavnom u naim zemljitima ima u dovoljnim
koliinama.
KALCIFIKACIJA
Pod kalcifikacijom zemljita podrazumevamo kulturnu meru kojoj je cilj da kiselo zemljite
preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postie unoenjem velike koliine krea u
zemljite. Ova mera se sprovodi na zemljitima koja imaju pH manji od 5.
Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, peeni kre, gaeni kre,
saturacioni mulj i druga sredstva. Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje
u vreme zaoravanja strnjike. Ako se kre zaore sa strnjikom, ima dovoljno vremena za njegov
preobraaj, i za njegovo meanje sa zemljitem, do prolea, kada e se obaviti setva. Kre treba
da je dobro isitnjen i ravnomerno rasporeen pre zaoravanja. Dejstvo kalcifikacije traje u
proseku 3-4 godina.
acidifikacija( zakieljavanje) zemljita
Primenjuje se na krenim zemljitima kod kojih je pH vee od 7,5, jer na takvim moe doi do
pojave utila ili hloroze. Zemljite se popravlja unoenjem fizioloki kiselih ubriva (urea,
amonijum sulfat) ili unoenjem strugotine etinara. Ova mera se primenjuje na slanim
zemljitima (slatinama).Takvih zemljita u naem kraju nema,pa se zato ova mera kod nas i ne
primenjuje.