Iz Bendera

Diki nudi sledee primere (pozitivnih) umetnikih principa:

Elegancija jednog umetnikog dela (izolovana od drugih svojstava tog dela) je uvek vredna.
Jedinstvo jednog umetnikog dela (izolovano od drugih svojstava tog dela) je uvek vredno.
ivotna verodostojnost jednog umetnikog dela (izolovana od drugih svojstava tog dela) je uvek
vredna. (Diki 158-159)

1. Elegancija jednog umetnikog dela (izolovana od drugih svojstava tog dela) je uvek vredna.
2. Ovo umetniko delo je elegantno u odreenoj meri.
3. Jedinstvo jednog umetnikog dela (izolovano od drugih svojstava tog dela) je uvek vredno.
4. Ovo umetniko delo poseduje jedinstvo u odreenoj meri.
5. ivotna verodostojnost jednog umetnikog dela (izolovana od drugih svojstava tog dela) je
uvek vredna.
6. Ovo umetniko delo je ivotno verodostojno u odreenoj meri.
7. Vredna svojstva ovog umetnikog dela se dobro kombinuju i ne umanjuju se meusobno.
8. Dakle, ovo delo je u vredno u odreenoj meri. (Diki 160)

Kao to smo rekli, Diki principima dodeljuje inferencijalnu ulogu: na osnovu njih, a uz pomo
dodatnih premisa, mi zakljuujemo da konkretna dela imaju neki stepen estetike vrednosti. Ali
Sibli, ini mi se, dodeljuje principima eksplanatornu ulogu: mi ih, nakon posmatranja dela,
navodima kako bismo objasnili estetike sudove do kojih smo doli nezavisno od bilo kakvih
inferencijalnih prednosti tih principa. (eli 41)

Siblijevo obavezivanje na generalizam, tako, prosto znai da se on obavezao na stav da je

estetika vrednovanja mogue objasniti. (42)

Dejvisovi principi doputaju deduktivne zakljuke o estetikoj vrednosti u argumentima koji

imaju sledei oblik:
1. P u jednoj romantinoj simfoniji je vredno
2. Ova romantina simfonija poseduje p u odreenoj meri.
3. Ova romantina simfonija je vredna u odreenoj meri. (46)