1

Sadraj

Vavilonska kula ............................................................................................ 4

Shvati ......................................................................................................... 25
Deljenje nulom .......................................................................................... 59
Pria tvog ivota ........................................................................................ 75
Sedamdeset dva slova ............................................................................. 120
Razvoj ljudske nauke ............................................................................... 163
Pakao je odsustvo Boga ........................................................................... 166
Voleti ono to vidi: dokumentarac......................................................... 191
Napomene o priama .............................................................................. 222
Zahvalnost ............................................................................................... 228
 U seanje na
Brajana anga i Denu Felis

3
 Vavilonska kula

K ad bi kula bila poloena preko ravnice inara, putovanje od jednog do

drugog njenog kraja trajalo bi dva dana. U uspravnom poloaju, potrebno je punih
mesec i po dana da se ovek od osnove popne do vrha, ukoliko ne nosi teret. Ali malo je
onih koji se na kulu penju praznih ruku; veini ljudi korak usporavaju kola s ciglama koja
za sobom vuku. etiri meseca prou od dana kad se cigla utovari u kola do dana kada se
iz njih uzme kako bi se ugradila u kulu.
Hilalum je ceo ivot proveo u Elamu, i Vavilon je za njega bio samo kupac
elamskog bakra. Bakarne poluge prevozili su brodovi koji su plovili Karunom do Donjeg
mora, na putu prema Eufratu. Hilalum je, kao i drugi rudari, putovao kopnom, s
karavanom natovarenih magaraca nekog trgovca. Koraali su pranjavim putem koji se
sputao s visoravni, preko ravnica, prema zelenim poljima odeljenim kanalima i ancima.
Niko od njih nikada pre toga nije video kulu. Ukazala se pred njima dok su jo
bili miljama daleko: linija tanka kao lanena nit, zalelujana u treperavom vazduhu, dizala
se s blatnjave kore samog Vavilona. Dok su se primicali, kora je izrastala u mone gradske
zidine, ali oni nisu odvajali pogled od kule. Kad su ga ipak spustili do nivoa rene ravnice,
ugledali su obeleja koja je kula ostavila izvan grada: sada je i sam Eufrat tekao dnom
irokog utonulog korita, iskopanog zbog ilovae potrebne za cigle. Juno od grada videli
su se redovi i redovi pei koje vie nisu gorele.
Dok su se primicali gradskoj kapiji, kula je bila masivnija od svega to je Hilalum
ikada mogao da zamisli: usamljeni stub iji je obim sigurno bio jednak obimu celog
hrama, a opet se dizao toliko visoko da je ileo iz vidokruga. Svi su oni koraali zabaene
glave, kiljei u sunce.
Hilaluma laktom bocnu njegov prijatelj Nani, ispunjen strahopotovanjem.
,,Uz to treba da se popnemo? Do vrha?"
Idemo uvis kako bismo kopali. To mi izgleda... neprirodno."

4
 Rudari su stigli do centralne kapije u zapadnom zidu, kroz koju je odlazio drugi
karavan. Dok su se tiskali napred u usku prugu hladovine koju je bacao zid, njihov
predradnik Bilaj doviknuo je uvarima kapije, koji su stajali povrh kula straara. ,,Mi
smo rudari pozvani iz zemlje Elam.
uvari kapije behu oduevljeni. Jedan je doviknuo odozgo: ,,Vi treba da
prokopate nebeski svod?
Tako je.
Ceo grad je slavio. Festival je poeo pre osam dana, kada su odaslane i
poslednje cigle, i potrajae jo dva. Svakog dana i svake noi grad se radovao, plesao,
gostio.
S ciglarima su bili ljudi koji su teglili kola, nogu miiavih od uspinjanja uz kulu.
Svakog jutra ekipa bi poela da se penje; peli su se etiri dana, prebacivali svoj tovar
sledeoj ekipi za tegljenje, i petog dana se vraali u grad s praznim kolima. Lanac takvih
ekipa pruao se sve do vrha kule, ali samo su oni na samom dnu slavili zajedno s gradom.
Za one koji su iveli u kuli ranije je dopremljeno dovoljno vina i mesa, kako bi gozba mogla
da se protegne uz itav stub.
Uvee, Hilalum i ostali rudari iz Elama sedeli su na stoliicama od ilovae za
dugakim stolom krcatim hranom, jednim od mnogih postavljenih na gradskom trgu.
Rudari su razgovarali s tegljaima, raspitivali se o kuli.
Nani ree: Neko mi je kazao da zidari koji rade na vrhu kule zavape i upaju
kose kad ispuste ciglu, jer je za njenu zamenu potrebno etiri meseca, ali niko ne
primeuje kad ovek padne i pogine. Je li to istina?" Jedan od priljivijih tegljaa,
Lugatum, odmahnu glavom. O ne, tako se samo pria. Uz kulu se kree
neprekidni karavan s ciglama; hiljade opeka svakodnevno stie do vrha.
Gubitak jedne cigle zidarima nita ne znai." On se nagnu prema njima.
Meutim, postoji neto vrednije od ljudskog ivota: mistrija.
Zato mistrija?"
Ako zidar ispusti mistriju, vie ne moe da radi dok mu gore ne
donesu novu. Mesecima ne moe da zarauje za hranu koju jede, pa zato
mora da se zadui. Gubitak mistrije uzrok je mnogih jadikovki. Ali padne li
ovek a njegova mistrija ostane, ljudima u potaji lakne. Onaj ko sledei ispusti
svoju mistriju moe da uzme tu mistriju vika i da nastavi s radom, a da ne
zapadne u dugove."
Hilalum je bio zgroen, u jednom mahnitom trenutku pokuao je da
prebroji budake koje su rudari poneli. Onda je shvatio. ,,To ne moe biti istina.
Zbog ega ne nose sa sobom rezervne mistrije? Njihova teina zanemarljiva je
u poreenju sa svim ciglama koje se dovlae tamo gore. A gubitak oveka
svakako podrazumeva ozbiljno kanjenje, osim ako na vrhu nemaju u rezervi

5
oveka koji je vet zidar. Bez takvog oveka, morali bi da saekaju dok se novi
popne odozdo."
Svi tegljai se grohotom nasmejae. Ovoga ne moemo da
prevarimo, ree Lugatum, veoma veselo. Okrenu se prema Hilalumu. Dakle,
vi poinjete s penjanjem kad proe slavlje?"
Hilalum otpi gutljaj iz vra s pivom. ,,Da. uo sam da e nam se
pridruiti rudari iz zapadne zemlje, ali nisam ih video. Zna li neto o njima?"
,,Da, oni dolaze iz zemlje po imenu Egipat, ali ne kopaju rudu kao vi.
Oni vade kamen."
Kopamo i mi kamen u Elamu", ree Nani, usta punih svinjetine.
Ne kao oni. Oni seku granit."
Granit?" U Elamu su vadili krenjak i alabaster, ali ne i granit. Jesi li
siguran?"
Trgovci koji su putovali u Egipat kau da oni tamo imaju kamene
zigurate i hramove, sagraene od krenjaka i granita, od ogromnih blokova. A
od granita kleu i dinovske kipove."
Ali granit je toliko teko obraivati." Lugatum slegnu ramenima. Za
njih nije. Kraljevski arhitekti veruju da takvi klesari mogu biti od koristi kad
dosegnete nebeski svod.
Hilalum klimnu glavom. To bi moglo da bude tano. Ko bi uopte
mogao sa sigurnou da zna ta e im biti potrebno? Da li si ih video?"
Ne, jo nisu ovde, ali oekujemo ih za nekoliko dana. Ali moda nee
stii do kraja festivala; u tom sluaju ete se vi, Elamci, penjati sami.
,,Vi ete nas pratiti, zar ne?
,,Da, ali samo prva etiri dana. Onda moramo natrag, dok vi, srenici,
nastavljate dalje."
Zato smatra da smo srenici?"
eznem da se popnem do vrha. Jednom sam teglio s viim ekipama,
i stigao do visine dvanaestodnevnog uspona, ali nikada nisam dospeo vie od
toga. Vi ete otii na mnogo veu visinu." Lugatum se alosno osmehnu.
Zavidim vam, zbog toga to ete dotai nebeski svod.
Dotai nebeski svod. Razbiti ga i otvoriti budacima. Hilalum je oseao
nelagodu od te pomisli. Nema razloga za zavist...", zausti on.
Tako je, ree Nani. Kad mi zavrimo svoje, svi ljudi e dodirnuti
nebeski svod.
Sledeeg jutra, Hilalum je otiao da pogleda kulu. Stajao je u njenom
dinovskom dvoritu. S jedne strane je bio hram, koji bi ga zadivio da ga je
ugledao kako stoji sam, ali kraj kule je bio neprimetan.

6
 Oseao je njenu neverovatnu vrstinu. Po svim priama, kula je
sagraena tako da ima mo i snagu kakvu nema niti jedan zigurat; sazdana je
sasvim od peene opeke, dok su obini zigurati bili od pukih blatnih cigli
suenih na suncu, s peenim opekama samo spolja. Cigle su bile povezane
malterom od bitumena, koji je peena glina upijala, stvarajui spoj jak koliko
i same cigle.
Osnova kule podseala je na prve dve platforme obinog zigurata.
Tamo je stajala dinovska etvrtasta platforma stranice duge dvestotinak i
visoka etrdesetak lakata, s trostrukim stepenitem uz juno proelje. Na toj
prvoj platformi bio je postavljen jo jedan nivo, manja platforma do koje se
stizalo samo centralnim stepenitem. Povrh te druge platforme poinjala je
sama kula. Stranica joj je bila duine ezdeset lakata, i dizala se kao etvrtast
stub koji je na sebi nosio teinu neba. Oko nje je vijugala rampa u blagom
usponu, useena sa strane, i obavijala kulu kao kona traka drku korbaa. Ne;
kad je ponovo pogledao, Hilalum je video da su tamo dve rampe, meusobno
isprepletane. Spoljne ivice rampi bile su naikane stubovima, ne debelim, ali
dovoljno irokim da iza sebe naprave malo hladovine. Dok je dizao pogled uz
kulu, video je kako se smenjuju trake, rampe, cigle, sve dok na kraju vie nisu
mogle meusobno da se razlikuju. A kula se i dalje dizala i dizala, vie nego
to je pogled mogao da dopre; Hilalum trepnu, zakilji i oseti vrtoglavicu.
Zatetura se unazad nekoliko koraka i okrenu se, zadrhtavi.
Hilalum pomisli na priu koju je uo u detinjstvu, priu koja je sledila
onu o Potopu. Govorila je o tome kako su ljudi ponovo naselili sve kutke sveta,
nastanivi se u vie zemalja nego ikada pre. O tome kako su ljudi plovili do
ivica sveta i videli kako se okeani obruavaju u izmaglicu da bi se spojili s
vodama Ambisa duboko dole. Kako su ljudi onda shvatili dokle se zemlja
prua, zakljuivi da je mala, i poeleli da vide ta postoji iza njenih granica,
da vide ostatak Jahveove Tvorevine. Kako su gledali u nebo i pitali se kakvo je
to mesto gde Jahve obitava, iznad rezervoara punih nebeske vode. I kako je,
pre mnogo vekova, zapoela gradnja kule, stuba do neba, stepenita kojim bi
ljudi mogli da se popnu i vide dela Jahveova, i kojim bi Jahve mogao da sie
kako bi video dela ljudska.
Hilalum je oduvek bio nadahnut priom o hiljadama ljudi koji
neprekidno rade, ali s radou, jer rade kako bi bolje upoznali Jahvea. Bio je
uzbuen kad su Vavilonci doli u Elam u potrazi za rudarima. Sada pak, dok je
stajao u podnoju kule, ula mu se pobunie, ustrajno tvrdei kako nita toliko
visoko ne moe da stoji. Dok je gledao uvis uz kulu, inilo mu se da nije na
zemlji.

7
 Zar treba da se popne uz neto takvo?
U jutro uspona, druga platforma bila je prekrivena, od ivice do ivice,
stamenim dvokolicama poreanim u nizove. Mnoge su bile natovarene samo
raznovrsnom hranom: dakovima jema, ita, soiva, luka, urmi, krastavaca,
hleba, suene ribe. Bilo je tamo bezbroj dinovskih glinenih posuda s vodom,
urminim vinom, pivom, kozjim mlekom, palminim uljem. Druga kola bila su
krcata robom kao za prodaju na bazaru: bronzanim sudovima, tranim
korpama, tubama platna, drvenim stoliicama i stolovima. Bili su tamo i
ugojeni vo i koza, kojima su neki svetenici namicali kapuljae kako ne bi mogli
da vide ta se nalazi sa strane, i uplae se uspona. Njih e prineti kao rtvu kad
stignu do vrha.
Onda su tu bila kola natovarena rudarskim budacima i ekiima, kao
i delovima male kovanice. Njihov predradnik je naredio i da se izvestan broj
kola natovari drvetom i snopovima trske.
Lugatum je stajao kraj jednih kola i privrivao uad koja su drala
drvo. Hilalum mu prie. Odakle to drvo? Po odlasku iz Elama nisam video niti
jednu umu.
,,Na severu se nalazi uma ija su stabla posaena kad je zapoeta
gradnja kule. Iseena drvna graa pluta niz Eufrat."
Zasadili ste itavu umu?
Kad su zapoeli kulu, arhitekti su znali da e kao gorivo za pei biti
potrebno mnogo vie drveta od onoga to se moglo nai u ravnici, pa su zato
zasadili umu. Postoje ekipe iji je posao da obezbede vodu i zasade po jedno
novo drvo namesto svakog koje bude poseeno."
Hilalum je bio zapanjen. ,,I tako imate svu drvnu grau koja vam je
potrebna?"
Najveim delom. Poseene su i mnoge druge ume na severu, a
drvo iz njih dopremljeno je nizvodno rekom." Pregledao je tokove na kolima,
izvukao zapua iz kone posude koju je nosio, i sipao malo ulja izmeu toka
i osovine.
Nani im prie, zagledan u ulice Vavilona prostrte pred njima. Nikad
nisam bio ak ni na ovolikoj visini, da mogu da posmatram odozgo neki grad."
Nisam ni ja, ree Hilalum, ali Lugatum se samo nasmeja.
Hajdemo. Sva kola su spremna."
Ubrzo su svi ljudi bili upareni i dodeljena su im kola. Stali su izmeu
dve motke za tegljenje, na kojima su bile ome od ueta. Kola koja su vukli
rudari bila su pomeana s kolima redovnih tegljaa, kako bi se spreilo da
zaostanu. Lugatum i jo jedan teglja imali su kola odmah iza Hilalumovih i

8
Nanijevih. Ne zaboravite", ree Lugatum, odravajte udaljenost od desetak
lakata s kolima ispred vas. Onaj zdesna sam tegli kad obilazite oko ugla, pa se
zato smenjujte svakog sata."
Tegljai su poeli da vuku svoja kola uz rampu. Hilalum i Nani su se
sagnuli i namakli uad svojih kola unakrst preko ramena. Uspravili su se skupa,
podigavi prednji kraj kola sa plonika.
Sad VUCITE", doviknu Lugatum.
Oni upree u uad, i kola se zakotrljae. Poto su se jednom
pokrenula, tegljenje je izgledalo sasvim lako, pa su zavijugali po platformi.
Onda su stigli do rampe, pa su ponovo morali jako da upru.
Ovo behu laka kola?, promrmlja Hilalum.
Rampa je bila dovoljno iroka da jedan ovek moe da koraa kraj
kola ukoliko mora da proe. Povrina je bila poploana ciglom, sa dve brazde
urezane posle vekova prolaenja tokova. Iznad njih, tavanica se dizala u
poduprti svod, sa irokim, etvrtastim opekama nareanim u preklopljene
slojeve koji su se spajali u sredini. Stubovi s desne strane bili su dovoljno iroki
da rampa zbog njih pomalo lii na tunel. Ukoliko ovek ne gleda sa strane,
teko da bi imao oseaj da se nalazi na kuli.
,,Da li pevate dok kopate rudu?, upita Lugatum.
Kad je stena meka", ree Nani.
Zapevajte onda neku svoju rudarsku pesmu."
Zov se rasu nanie do ostalih rudara, i ubrzo je itava ekipa pevala.
Kako su senke bile sve krae, tako su se oni sve vie i vie peli. Poto
su bili zaklonjeni od sunca i oko njih je bio samo ist vazduh, bilo im je mnogo
hladnije nego u uskim gradskim sokacima na tlu, gde je podnevna vrelina
mogla da ubije gutere dok pretravaju ulicu. Sa strane, rudari su videli tamni
Eufrat i zelena polja koja su se protezala miljama, ispresecana kanalima
svetlucavim na suncu. Grad Vavilon bio je komplikovana ara gusto
postavljenih ulica i zgrada, zaslepljujue okreenih gipsanih zidova; sve su
manje i manje od njega videli i inilo im se da se on primie blie podnoju
kule.
Hilalum je ponovo teglio sa desne strane, blie ivici, kada je uo neku
viku sa uzlazne rampe jedan nivo nie. Pomislio je da stane i pogleda dole, ali
nije eleo da poremeti njihov korak, a i tako ne bi bio u stanju da jasno vidi
niu rampu. ta se to deava tamo dole?, doviknuo je Lugatumu iza sebe.
Jedan od tvojih kolega rudara plai se visine. Povremeno se nae
takav ovek meu onima koji se prvi put penju. On se zalepi za pod i ne moe
dalje da se penje. Mada, malo ih je koji to osete toliko brzo.

9
 Hilalum je to shvatio. Znamo za slian strah meu onima koji bi da
budu rudari. Neki ljudi ne mogu da podnesu da uu u rudnike, iz straha da ne
ostanu zatrpani."
,,Zaista?, doviknu Lugatum. Nisam uo za to. ta ti misli o visini?
Nita ne oseam." Ali se krajikom oka na trenutak srete sa
Nanijevim pogledom, i shvati da obojica znaju ta je istina.
Osea uznemirenost u dlanovima, zar ne?, apnu Nani.
Hilalum protrlja ake na grubim vlaknima ueta i klimnu glavom.
,,I ja sam to osetio ranije, kad sam bio blie ivici.
Moda bi trebalo da idemo s kapuljaom, kao vo i koza", promrmlja
Hilalum, naalivi se.
Misli li da emo se i mi plaiti visine kad se budemo jo popeli?
Hilalum razmisli o tome. Nije bilo dobro to to je jedan od njihovih drugova
toliko brzo osetio strah. Otresao se te pomisli; hiljade su se popele bez straha,
i bila bi ludost dozvoliti da ih sve zarazi strah jednog rudara. Samo smo
nenaviknuti. Imaemo nekoliko meseci da se naviknemo na visinu. Kad
stignemo do vrha kule, poeleemo da je jo via.
,,Ne, ree Nani. ,,Ne verujem da bih poeleo da ovo teglim dalje od
toga. Obojica se nasmejae.

Uvee su pojeli obrok od jema, luka i soiva, i spavali u uskim

hodnicima koji su se probijali kroz telo kule. Kad su se sledeeg jutra probudili,
rudari su jedva bili u stanju da hodaju, toliko su ih noge bolele. Tegljai su se
nasmejali i dali im melem da utrljaju u miie, a tovar s kola preraspodelili su
tako da rudarima olakaju teret.
Sada su ve Hilalumu kolena klecala od pogleda niz stranu. Na toj
visini je postojano duvao vetar, a on je oekivao da ovaj jaa kako se budu
dalje peli. Pitao se da li je ikoga u trenutku neopreznosti vetar oduvao s kule.
taj pad; ovek bi imao vremena da se pomoli pre nego udari o tle. Hilalum
uzdrhta na tu pomisao.
Izuzev bola u nogama rudara, drugi dan je bio slian prvom. Sada su
mogli da vide mnogo dalje, i bili su zaprepaeni irinom vidljive zemlje; mogle
su se videti pustinje iza polja, a karavani su izgledali tek kao redovi insekata.
Nije vie bilo rudara koji bi se toliko plaio visine da nije mogao dalje, pa je
njihov uspon potrajao itav dan, bez incidenata.
Treeg dana, nogama rudara nije bilo nimalo bolje, i Hilalum se
oseao kao obogaljeni starac. Tek su im etvrtog dana noge bile bolje, pa su
ponovo teglili tovar s kojim su i krenuli. Nastavili su s usponom do veeri, kad

10
su susreli drugu ekipu tegljaa koji su brzo vukli prazna kola niz silaznu rampu.
Uzlazna i silazna rampa vijugale su jedna oko druge ne dodirujui se, a bile su
spojene hodnicima koji su se pruali kroz telo kule. Kad bi se ekipe dobrano
ispreplele na dve rampe, prele bi s jedne na drugu stranu da razmene kola.
Rudari su se upoznali s tegljaima iz druge ekipe, i svi su te noi
zajedno razgovarali i obedovali. Sledeeg jutra, prva ekipa je pripremila
prazna kola za povratak u Vavilon, i Lugatum se pozdravio s Hilalumom i
Nanijem.
Vodite rauna o svojim kolima. Ona su se popela itavom visinom
kule, vie puta nego ma koji ovek.
,,Da li ti to zavidi i kolima?", upita Nani.
,,Ne, jer svaki put kada dou do vrha, moraju da se spuste sasvim
dole. Ja to ne bih mogao da podnesem."

Kad je druga ekipa stala u smiraj dana, teglja kola iza Hilaluma i
Nanija doao je da im neto pokae. Ime mu je bilo Kuda.
Nikad niste videli zalazak sunca sa ove visine. Doite, pogledajte."
Teglja prie ivici i sede, tako da su mu noge visile u prazno. Vide kako oni
oklevaju. Hodite. Moete da legnete i virite preko ivice, ako tako elite."
Hilalum nije eleo da izgleda kao preplaeno dete, ali nije mogao
sebe da natera da sedne na rub litice, koja se protezala hiljadama lakata ispod
njegovih nogu. Zalee na stomak, proturivi samo glavu preko ivice. Nani mu
se pridrui. Kad sunce pone da zalazi, pogledajte niz stranu kule." Hilalum
baci pogled nanie, a onda brzo pogleda u horizont.
ta je to toliko drugaije u nainu na koji sunce zalazi kad se odavde
posmatra?"
Pomislite samo, kad sunce utone iza vrhova planina na zapadu, na
| ravnicu inar spusti se tama. A ovde smo iznad planinskih vrhova, tako da i
dalje vidimo sunce. Sunce mora jo dublje da zae kako bismo ugledali no.
Hilalum zinu, shvativi. Senke planina oznaavaju poetak noi. No
na zemlju pada pre nego ovde.
Kuda klimnu glavom. Moete videti kako no putuje uz kulu, od tla
prema nebu. Kree se brzo, ali trebalo bi da moete to da vidite."
Posmatrao je neko vreme crvenu kuglu sunca, a onda spustio pogled
i pokazao. ,,Sad!
Hilalum i Nani pogledae ispod sebe. U podnoju ogromnog stuba,
siuni Vavilon bio je u senci. Onda se tama pope uz kulu, kao baldahin koji se
razmotava uvis. Kretala se dovoljno sporo da Hilalum pomisli kako moe da

11
izbroji trenutke koji prolaze, ali onda je ubrzala kako se sve vie primicala, dok
nije projurila kraj njih bre nego to je stigao da trepne, i oni su se obreli u
sumraku.
Hilalum se okrenu na lea i die pogled, na vreme da vidi kako se
tama brzo uspinje uz kulu. Postepeno, nebo je tamnelo dok je sunce tonulo
ispod ivice sveta, daleko.
Kakav prizor, zar ne?, ree Kuda.
Hilalum outa na to. Prvi put je shvatio ta je no zapravo; senka
same zemlje, baena na nebo.

Poto se peo jo dva dana, Hilalum se bolje privikao na visinu. Iako

su se nalazili skoro milju visoko, mogao je da podnese to da stoji na ivici rampe
i gleda niz kulu. Drao se za jedan stub na ivici i oprezno naginjao da pogleda
uvis. Zapazio je da kula vie ne izgleda kao gladak stub.
On upita Kudu: Kula kao da se gore sve vie iri. Kako je to mogue?"
Pogledaj podrobnije. Tamo su drveni balkoni istureni sa strane.
Napravljeni su od empresa i vise o konopcima od lanenih niti. Hilalum
zakilji. Balkoni? emu oni slue?"
Po njima je rasuta zemlja, tako da ljudi mogu da gaje povre. Na
ovoj visini voda je retkost, pa se najee uzgaja luk. Na veim visinama, gde
ima vie kie, videete pasulj."
Nani upita: Kako to da kia odozgo prosto ne padne ovamo?"
Kuda je bio iznenaen tim pitanjem. Ispari u vazduhu dok pada,
naravno."
O, naravno." Nani slegnu ramenima.
Krajem sledeeg dana, stigli su do nivoa s balkonima. Bile su to ravne
platforme pune luka, okaene o teku uad sa zida kule iznad njih, tik ispod
sledeeg reda balkona. Na svakom nivou se u unutranjosti kule nalazilo
nekoliko uskih prostorija, u kojima su ivele porodice tegljaa. Videle su se
tamo ene na ulazu, kako iju tunike, ili napolju u batama, kako iskopavaju
glavice luka. Deca su se jurila gore-dole po rampama, provlaila izmeu kola
tegljaa i trala bez ikakvog straha du ivica balkona. itelji kule lako su
prepoznavali rudare, i svi su se osmehivali i mahali.
Kad je kucnuo as za veernji obrok, sva kola su zaustavljena, i sa njih
je skinuta hrana i druga roba koju e koristiti tamonji stanovnici. Tegljai su
se pozdravljali sa svojim porodicama i pozivali rudare da im se pridrue i
veeraju s njima. Hilalum i Nani su obedovali s Kudinom porodicom, i uivali
u dobroj suenoj ribi, hlebu, vinu od urmi i vou.

12
 Hilalum je video da je taj odeljak kule ustrojen kao nekakav grad,
postavljen u liniji izmeu dve ulice, uzlazne i silazne rampe. Bio je tamo hram,
u kojem su se obavljali rituali za festivale; bili su tamo magistrati koji su
reavali sporove; bile su tamo prodavnice koje je snabdevao karavan.
Naravno, grad i karavan bili su nerazdvojni: jedan nije mogao bez drugog. A
opet, svaki karavan je u sutini bio putovanje, s poetkom na jednom i
svretkom na drugom kraju. Ovaj grad nikada nije trebalo da bude stalno
mesto, ve samo deo vekovnog putovanja.
Posle veere, upitao je Kudu i njegovu porodicu: ,,Da li ste ikada
posetili Vavilon?"
Odgovorila mu je Kudina ena, Alitum: ,,Ne, a zato bismo? Put je
dug, a ovde imamo sve to nam treba.
Nimalo ne elite da koraate po zemlji?"
Kuda slegnu ramenima. Mi ivimo na putu za nebo; sav na posao
ima za cilj produetak tog puta. Kad budemo napustili kulu, uiniemo to
uzlaznom rampom, a ne silaznom."
Dok su se rudari peli, doao je i taj dan kad se inilo da je kula
potpuno jednaka ako ovek pogleda uvis ili nadole sa ivice rampe. Ispod njih
se telo kule gubilo u nitavilu mnogo pre nego to je dosezalo ravnicu. Isto
tako, rudari su i dalje bili daleko od toga da mogu da vide vrh. Vidljiva je bila
samo duina kule. Pogled navie ili nanie bio je zastraujui, jer je nestalo
sigurnosti koja nastaje iz kontinuiteta; oni vie nisu bili deo tla. Kula je mogla
da bude i nit koja lebdi u vazduhu, ardak ni na nebu ni na zemlji.
U tom delu uspona bilo je trenutaka kada je Hilalum oajavao, s
oseajem da je izmeten i da ne pripada vie svetu; kao da ga se zemlja
odrekla zbog njegovog bezverja, dok ga je nebo previe preziralo da bi ga
prihvatilo. eleo je da Jahve da neki znak, da stavi ljudima do znanja da je
njihov poduhvat odobren; inae, kako da ostanu na mestu koje duhu nudi
tako malo dobrodolice?
Stanovnici kule na toj visini nisu oseali nikakvu nelagodnost zbog
svog poloaja; uvek su doekivali rudare s toplinom i eleli im sreu u
ispunjenju zadatka sa svodom. Oni su iveli u vlanoj izmaglici oblaka, gledali
oluje odozdo i odozgo, ubirali useve iz vazduha i niti jednom nisu osetili strah
od pomisli da je to mesto moda neprilino za ljude. Nisu ljudi dobijali nikakvu
boansku podrku ili ohrabrenje, ali ni na tren nisu sumnjali.
Kako su prolazile sedmice, sunce i mesec su se dizali sve nie i nie
na svom svakodnevnom putovanju. Mesec je oblivao junu stranu kule
srebrnim sjajem, blistav kao Jahveovo oko koje gleda u njih. Nedugo zatim,

13
obreli su se upravo na istoj visini kao i mesec u svom prolasku; dosegli su
visinu prvog nebeskog tela. kiljili su u roavo meseevo lice, udili se tome
kako se on dostojanstveno kree, kao da se ruga svakoj podrci.
Onda su se primakli suncu. Bilo je leto, kad se sunce pojavljuje
naizgled direktno iznad Vavilona i prolazi blizu kule na toj visini. U tom delu
kule nisu ivele porodice, niti je bilo balkona, poto je vrelina bila dovoljno
jaka da spri jeam. Malter izmeu opeka kule vie nije bio od bitumena, koji
bi omekao i poeo da curi, ve od ilovae, koju je vrelina praktino ispekla.
Kao zatita od dnevnih temperatura, stubovi su se sve vie irili, tako da su
formirali gotovo stalan zid, pretvarajui rampu u tunel samo s uskim
prorezima kroz koje su se probijali zvidanje vetra i seiva zlatne svetlosti.
Ekipe tegljaa su do tog mesta bile ravnomerno rasporeene, ali
ovde je bilo neophodno podeavanje. Polazili su svakog jutra sve ranije i
ranije, kako bi vie teglili po tami. Kada su doli do visine sunca, putovali su
samo nou. Preko dana, pokuavali su da spavaju, nagi i znojavi pod vrelim
lahorom. Rudari su se plaili da e, ukoliko uspeju da usnu, izgoreti i umreti
pre buenja. Ali tegljai su taj put prevalili u mnogo navrata, i nikada nisu
izgubili nijednoga, pa su konano preli iznad visine sunca, gde je sve bilo kao
i ispod nje.
Sada je svetlost dana sijala uvis, to je izgledalo krajnje neprirodno.
Sa balkona su bile uklonjene daske tako da je suneva svetlost mogla da bije
kroz njih, sa zemljom na preostalim nogostupima; biljke su rasle postrance i
nanie, savijajui se da uhvate suneve zrake.
Onda su se primakli visini zvezda, malih vatrenih sfera ratrkanih na
sve strane. Hilalum je oekivao da one budu gue naikane, ali ak i one
siune zvezde, inae nevidljive s tla, izgledale su veoma razreeno. Nisu sve
bile na istoj visini, ve su umesto toga gore zauzimale nekoliko milja. Bilo je
teko proceniti koliko su daleko, poto nije bilo nieg to bi ukazalo na njihovu
veliinu, ali poneka bi povremeno prila veoma blizu, to je svedoilo o njenoj
zapanjujuoj brzini. Hilalum je shvatio da sva nebeska tela hitaju slinom
brzinom, kako bi proputovala s kraja na kraj sveta za jedan dan.
Preko dana, nebo je bilo mnogo blee plavo nego to je izgledalo sa
zemlje, i to je bio znak da se primiu svodu. Dok je zagledao nebo, Hilalum je
bio zaprepaen to su zvezde vidljive i danju. Sa zemlje se nisu mogle videti
zbog bletavila sunca, ali na ovoj visini bile su sasvim uoljive.
Jednog dana, Nani mu je brzo doao i kazao: Jedna zvezda je udarila
u kulu!

14
 ,,ta! Hilalum se obazre oko sebe, uspanii, oseti kao da ga je neko
odalamio. Ne, ne sada. Bilo je to veoma davno, pre vie od veka. Jedan od
stanovnika kule pripoveda o tome; njegov je deda bio tamo.
Uli su u hodnike i videli kako nekoliko rudara sedi oko smeuranog
starca. ... i zabila se u cigle oko pola milje iznad ovog mesta. Jo se vidi oiljak
koji je ostavila za sobom. Lii na roavi trag dinovske bubuljice."
ta se dogodilo sa zvezdom?"
Gorela je i cvrala, i bila je previe sjajna da bi ovek mogao da gleda
u nju. Ljudi su pomiljali na to da je izvale, kako bi mogla da nastavi svojim
putem, ali bila je previe vrela da bi joj prili blizu, a nisu se usuivali da je
gase vodom. Posle nekoliko nedelja, ohladila se u zgrenu masu crnog
nebeskog metala, veliku koliko mukarac moe da obujmi rukama."
Toliko je bila velika?", ree Nani, glasom punim strahopotovanja.
Kad su zvezde padale na zemlju same od sebe, ponekad su se mogli nai mali
grumeni nebeskog metala, tvreg od najfinije bronze. Metal se nije mogao
topiti kako bi se lio, pa se zato kovao u stanju crvenog usijanja; od njega su se
pravile amajlije.
Zaista, niko nikad nije uo da je masa te veliine pronaena na
zemlji. Zamislite samo kakav bi alat od toga mogao da se napravi!"
Niste valjda pokuali to da iskujete u alate?, upita Hilalum, uasnut.
O ne. Ljudi su se plaili to da dotaknu. Svi su sili s kule, u iekivanju
Jahveove odmazde zbog remeenja posla Stvaranja. ekali su mesecima, ali
nikakvog znaka nije bilo. Na kraju su se vratili, i izvalili zvezdu. Sada je u hramu,
dole u gradu."
Zavlada tiina. Onda jedan rudar ree: Nikada nisam uo za to u
priama o kuli:
Bio je to prestup, dogaaj o kojem se ne govori."

Dok su se dalje peli uz kulu, nebo je bilo sve svetlije, a onda se

Hilalum jednog jutra probudio i stao na ivicu da bi povikao, preneraen: ono
to je ranije izgledalo kao bledo nebo sada se ukazalo kao bela tavanica
rasprostrta visoko iznad njihovih glava. Bili su sada dovoljno blizu da opaze
nebeski svod, da ga sagledaju kao vrst lub koji obuhvata posvemanje nebo.
Svi rudari su govorili priguenim glasovima i zurili benavo uvis, dok su im se
itelji kule smejali. Nastavivi s penjanjem, bili su zaprepaeni time koliko su
zaista blizu. Praznina povrine svoda obmanula ih je, pa je on ostao
neprimetan sve dok se nije pojavio, iznenada, naizgled tik iznad njih. Sada,

15
umesto da se penju na nebo, peli su se prema bezlinoj ravnici koja se u
beskraj prostirala na sve strane.
Sva Hilalumova ula bila su dezorijentisana tim prizorom. Ponekad,
kad bi pogledao u svod, pomislio bi da se svet nekako izokrenuo, i da e on,
omakne li mu se korak, pasti uvis prema njemu. Kad se svod pojavio i ostao
iznad njegove glave, inilo se da je nepodnoljivo teak. Svod je bio teak kao
itav svet, a opet je stajao sasvim bez oslonca, i on se uplaio onoga ega se
nikada nije plaio u rudnicima: uplaio se da se tavanica ne obrui na njega.
Bilo je i trenutaka kad se inilo da je svod uspravna povrina litice
nezamislive visine, koja se die pred njim, dok je nejasna zemlja iza njega jo
jedna takva, a kula je ica razapeta izmeu njih. Ili ponajgore od svega, ua
trenutak mu se uinilo da ne postoji ni gore ni dole, i njegovo telo nije malo
koja ga strana privlai sebi. Bilo je to poput straha od visine, samo jo gore.
esto se budio iz nemirnog sna da bi shvatio da se znoji i gri prste drei se
za pod od opeke.
Nani i mnogi drugi rudari takoe su bili krmeljivi, premda niko od njih
nije govorio o onome to im remeti san. Uspinjali su se sporije nego to je
njihov predradnik Bilaj oekivao; pogled na svod izazivao je nelagodu, a ne
elan. Obini tegljai poeli su da gube strpljenje zbog njih.
Hilalum se pitao kakvi su to ljudi sazdani da ive u ovim uslovima;
kako su izmicali ludilu? Da li su se navikli na ovo? Da li bi deca roena pod
vrstim nebom zavritala kad bi ugledala zemlju pod svojim nogama?
Moda ljudima nije bilo sueno da ive na takvom mestu. Ako ljude
sopstvena priroda ograniava u tome da se primaknu preblizu nebu, onda
treba da ostanu na zemlji.
Kad su stigli do vrha kule, dezorijentisanost je oslabila, ili su moda
postali imuni na nju. Tu, dok su stajali na etvrtastoj platformi na vrhu, rudari
su zurili u najvelianstveniji prizor koji je ovek ikada uspeo da ugleda: duboko
ispod njih prostirala se tapiserija zemlje i mora, zaogrnuta izmaglicom, i irila
se na sve strane dokle god je oko moglo da dosegne. Tik iznad njih visio je krov
samog sveta, apsolutna gornja demarkacija neba, tako da je mesto na kojem
su stajali garantovano bilo najvie mogue. Odavde se Tvorevina najvie
mogla sagledati odjednom.
Svetenici su zapoeli molitvu Jahveu; zahvalili su mu to im je
doputeno da vide toliko mnogo, i zamolili da im oprosti zbog arke elje da
vide jo toga.
A na vrhu su postavljali cigle. Oseao se bogat, sirov miris katrana
koji se dizao iz zagrejanih kazana u kojima su topljeni grumeni bitumena. Bio

16
je to najzemaljskiji miris koji su rudari osetili za etiri meseca, a nozdrve su im
bile oajniki eljne daka tog mirisa pre nego ga odnese vetar. Tu na vrhu,
gde se sluz koja je nekada curila iz zemljinih pukotina sada stezala kako bi
drala cigle, ogranak zemlje nicao je u nebo.
Tu su radili zidari, ljudi umazani bitumenom koji su meali malter i
spretno postavljali teke opeke, apsolutno precizno. Vie nego svi drugi, ti
ljudi nisu smeli sebi da dozvole vrtoglavicu pri pogledu na svod, jer kula nije
smela ni za irinu prsta da odstupi od vertikale. Primicali su se kraju svog
zadatka, konano, a posle etiri meseca penjanja, rudari su bili spremni da
zaponu sa svojim.
Egipani su stigli ubrzo zatim. Bili su tamne puti i sitne grae, s
retkom bradom. Dovukli su kola s ekiima od dolerita, bronzanim alatkama i
drvenim klinovima. Njihov predradnik zvao se Senmut, i on je razgovarao s
Bilajem, predradnikom Elamaca, o tome kako e probiti svod. Egipani su
pomou onog to su doneli podigli kovanicu, kao i Elamci, za ponovno livenje
bronzanog alata koji e otupeti za vreme rudarenja.
Sam svod je i dalje bio tik iznad vrhova ispruenih prstiju; bio je
gladak i hladan kad god je neko skoio da ga dodirne. inilo se da je sazdan
od belog granita fine teksture, neokrznut i potpuno bezlian. I u tome je bio
problem.
Davno, Jahve je pustio Potop, oslobodivi vodu kako odozdo, tako i
odozgo; voda iz Ambisa izbila je iz izvora u zemlji, a voda s nebesa pljutala je
kroz otvorene ustave u svodu. Sada su Ijudi videli svod izbliza, ali nigde nisu
mogli da vide ustave. kiljili su u povrinu na sve strane, ali granitnu ravnicu
nisu remetili nikakvi otvori niti prozori.
inilo se da se kula spaja sa svodom na mestu izmeu rezervoara, to
je zaista bila srena okolnost. Da je kapija odvoda bila vidljiva, morali bi da
rizikuju njeno otvaranje na silu, kako bi ispraznili rezervoar. To bi inaru
donelo kiu, mimo za to predvienog vremena, teu od zimskih pljuskova;
zemlja du Eufrata bila bi poplavljena. Kia bi verovatno prestala kad se
rezervoar isprazni, ali uvek je postojala mogunost da ih Jahve kazni i kie se
nastave sve dok kula ne padne, i dok se Vavilon ne rastvori u blatu.
Iako nije bilo vidljivih kapija, rizik je i dalje postojao. Moda kapije
nisu imale rubove vidljive oima smrtnika, i moda se rezervoar nalazio
neposredno iznad njih. Ili su moda rezervoari bili ogromni, pa ak i ako je
najblia kapija odvoda bila miljama daleko, rezervoar je i dalje leao iznad njih.
Mnogo su raspravljali o tome kako bi bilo najbolje da nastave.

17
 Jahve svakako ne bi sruio kulu vodom, tvrdio je Kurdusa, jedan od
zidara. ,,Da je kula svetogre, Jahve bi je ve ranije unitio. Opet, u svim
vekovima koliko smo radili, niti jednom nismo primetili znak Jahveovog
nezadovoljstva. Jahve e isprazniti svaki rezervoar pre nego se mi u njega
probijemo."
,,Da Jahve ve gleda s toliko podrke na ovaj poduhvat, za nas bi tu
stajale spremne stepenice u svodu", suprotstavio se Eluti, Elamac. Jahve nam
nee ni pomoi ni odmoi; ako se probijemo u rezervoar, suoiemo se s
naletom vode iz njega."
Hilalum u tom trenutku nije mogao vie da preutkuje svoje sumnje.
,,A ako toj vodi nema kraja?, upita on. Jahve nas moda nee kazniti, ali nam
Jahve moe dopustiti da sami sebi presudimo."
,,Elame, ree Kurdusa, ,,ak i kao novajlija na kuli, trebalo bi da zna
da nije tako. Mi radimo iz ljubavi prema Jahveu, inimo tako itavog ivota,
ba kao i nai oci generacijama pre nas. O ljudima pravednim poput nas ne
sme se grubo suditi."
Tano je, da radimo s najistijim moguim ciljem, ali to ne znai da
smo radili mudro. Jesu li ljudi zaista odabrali ispravan put kada su odluili da
ive daleko od zemlje iz koje su iznikli? Nikada Jahve nije rekao da je to pravi
izbor. Sad stojimo spremni da razbijemo i otvorimo nebesa, iako ne znamo
ima li vode iznad nas. Ako smo zabludeli, kako moemo biti sigurni da e nas
Jahve zatititi od naih sopstvenih greaka?"
Hilalum savetuje oprez, i ja sam saglasan s tim, ree Bilaj. Moramo
se uveriti da neemo svetu doneti drugi Potop, pa ak ni opasne kie inaru.
Razgovarao sam sa Senmutom Egipaninom, i on mi je pokazao nacrte koje su
koristili da zatvore grobnice svojih faraona. Verujem da nam njihovi metodi
mogu osigurati bezbednost kad ponemo s kopanjem."
Svetenici su rtvovali vola i kozu u ceremoniji uz mnogo izgovorenih
svetih rei i sagorevanja tamjana, i rudari su poeli s radom.
Mnogo pre nego to su rudari stigli do svoda, bilo je oigledno da
jednostavno kopanje ekiima i budacima nee biti praktino: ak i kada bi
horizontalno probijali tunel, ne bi napredovali vie od irine dva prsta dnevno
kroz granit, a probijanje tunela uvis bilo bi mnogo, mnogo sporije. Umesto
toga, primenili su postupak s vatrom.
Podigli su lomau od drva koja su doneli sa sobom, ispod odabranog
mesta u svodu, i loili je neprekidno ceo dan. Od vreline plamena kamen je
pucao i krunio se. Poto su pustili da vatra zgasne, rudari su zapljusnuli kamen
vodom kako bi potpomogli dalje pucanje. Onda su mogli da razlome kamen u

18
krupne teke komade koji su popadali na kulu. Na taj nain mogli su da
napreduju vie od lakta za svaki dan izgaranja vatre.
Tunel se nije dizao pravo uvis, ve pod uglom kakav se koristi za
stepenice, tako da su mogli do njega da naprave rampu od stepenika sa kule.
Zidovi i pod su ostali glatki zahvaljujui vatri; ljudi su pod nogama napravili
ram od drvenih stepenika, kako se ne bi klizali natrag, dole. Koristili su
platformu od peene opeke za podlogu lomae na kraju tunela.
Poto se tunel uzdizao deset lakata u svod, poravnali su ga i proirili
u prostoriju. Kad su rudari uklonili sav kamen oslabljen vatrom, Egipani su se
dali na posao. Oni za vaenje kamena nisu koristili vatru. Samo kuglama i
ekiima od dolerita, poeli su da prave klizna vrata od granita.
Najpre su sekli kamen tako da iz jednog zida izvade ogroman blok
granita. Hilalum i ostali rudari pokuali su da pomognu, ali bilo je to za njih
veoma teko: kamen se nije uklanjao struganjem, ve odlamanjem komadia,
udarcima ekia samo odreene snage, tako da tei ili laki nisu vredeli.
Nekoliko nedelja kasnije, blok je bio spreman. Bio je vii od oveka, i jo iri
od toga. Da bi ga oslobodili iz poda, isekli su proreze oko osnove kamena i
ukucali u njih suve drvene klinove. Onda su ukucali ue klinove u one prve
kako bi ih rascepili, i sipali vodu u pukotine tako da se drvo naduje. Za nekoliko
sati, pukotina je krenula kroz kamen, i blok je bio slobodan.
U zadnjem delu prostorije, s desne strane, rudari su progoreli uski
hodnik koji se koso uspinjao, a u podu ispred ulaza u odaju iskopali su kanal
koji se sputao u pod do dubine od jednog lakta. Tako je sada postojala glatka
neprekidna rampa koja je presecala pod neposredno ispred ulaza i zavravala
se odmah levo od njega. Na tu rampu su Egipani natovarili granitni blok.
Teglili su i gurali blok navie u boni hodnik, gde je jedva uspeo da stane, i
poduprli ga tamo gomilom ravnih blatnih opeka uglavljenih u dno levog zida,
poput stuba koji je leao na rampi.
S kliznim kamenom koji e zadrati vodu, rudari su mogli bezbedno
da nastave s probijanjem tunela. Ukoliko prodru u rezervoar i voda sa nebesa
pokulja u tunel, polomie cigle jednu po jednu i kamen e skliznuti nanie sve
dok se ne uglavi u udubljenje u podu i tako sasvim zaprei ulaz. Ako voda
nadre s tolikom silinom da ponese ljude iz tunela, blatne cigle e se postepeno
rastvoriti, tako da e kamen opet skliznuti. Voda e biti zadrana, a rudari e
moi da zaponu novi tunel u drugom smeru, kako bi izbegli rezervoar.
Rudari su ponovo loili vatru kako bi nastavili tunel, poevi od
drugog kraja prostorije. Da bi se unutar svoda omoguila cirkulacija vazduha,
volovske koe razapete su na visoke drvene ramove, i smetene ukoso s obe

19
strane ulaza u tunel na vrhu kule. Tako je stalni vetar koji je duvao ispod
nebeskog svoda usmeravan uvis u tunel; on je odravao buktanje vatre i istio
vazduh posle njenog gaenja, tako da su rudari mogli da kopaju bez udisanja
dima.
Egipani nisu prestajali da rade poto su postavili klizni kamen. Dok
su rudari zamahivali budacima na kraju tunela, Egipani su marljivo usecali
stepenite u vrsti kamen, kako bi zamenili drvene stepenice. To su radili
pomou drvenih klinova, a blokovi koje su vadili iz poda pod nagibom
ostavljali su za sobom stepenice. Rudari su tako radili i sve vie i ,vie produavali
tunel. Tunel se uvek uspinjao, premda je u pravilnim razmacima menjao pravac kao nit
u dinovskom avu, tako da opta orijentacija staze bude pravo uvis. Gradili su i druge
prostorije s kliznim vratima, tako da samo najvii segment tunela bude poplavljen
ukoliko se probiju u rezervoar. Usecali su kanale u povrinu svoda i tamo kaili gazita i
platforme; od tih platformi, daleko od kule, kopali su bone tunele koji su se s glavnim
spajali duboko unutra. Vetar je usmeravan kroz njih ventilacije radi, kako bi se dim iistio
iz duboke unutranjosti tunela.
Rad se nastavljao godinama. Ekipe tegljaa vie nisu vukle cigle, ve hranu,
vodu i drva za potpalu. Ljudi su doli da se nastane u tim tunelima tik unutar povrine
svoda, a na viseim platformama gajili su povre okrenuto nanie. Rudari su iveli tamo
na granici neba; neki su se poenili i podigli decu. Malo ih je ikada ponovo kroilo na
zemlju.

S vlanom krpom oko lica, Hilalum je siao s drvenih stepenica na kamene,

poto je upravo doloio malo drveta u vatri na kraju tunela. Vatra e nastaviti da gori jo
mnogo sati, a on e saekati u niim tunelima, tamo gde vetar nije bio pun dima.
Onda se zau daleki zvuk razbijanja, zvuk cepanja kamene planine, i potom sve
jaa rika. A onda bujica vode pokulja niz tunel.
Za trenutak, Hilalum je bio ukoen od uasa. Voda, zapanjujue hladna,
zapljusnu mu noge i srui ga. On ustade, zabrektavi za vazduhom, uprevi se telom
spram struje, drei se snano za stepenice.
Naili su na rezervoar.
Morao je da sie ispod najviih kliznih vrata, pre nego se ona zatvore. Noge su
elele da preskau stepenice, ali on je znao da tako ne bi uspeo da ostane na njima, a
ukoliko bi ga pobesnela struja ponela sa sobom, verovatno bi ga nasmrt izubijala. On
krenu to je smeo bre, stepenicu po stepenicu.
Nekoliko puta se okliznuo, i svaki put odsuljao niz ak desetak stepenica
odjednom; kamene stepenice tukle su ga po leima, ali on nije oseao bol. Sve vreme je
bio siguran da e se tunel sruiti i smrviti ga, ili da e se itav svod procepiti i nebo e

20
mu zinuti pod nogama, a on e se sunovratiti na zemlju usred nebeske kie.
Jahveova kazna je stigla, drugi Potop.
Koliko jo dok ne stigne do kliznog kamena? inilo se da se tunel
protee u beskraj, a voda je sada kuljala jo bre. On je praktino trao niz
stepenice.
Iznenada posrnu i pljusnu u plitku vodu. Protra kraj stepenica i
upade u prostoriju s kliznim kamenom, a tamo mu je voda bila iznad kolena.
On ustade i vide Damkvija i Ahunija, kolege rudare, koji su ga upravo
primetili. Stajali su ispred kamena koji je ve zapreio izlaz.
,,Ne!, kriknu on.
Zatvorili su!, vrisnu Damkvija. Nisu saekali!"
Dolaze li i drugi?, viknu Ahuni, bez nadanja u glasu. Moda
uspemo da pomerimo blok.
Nema drugih", odgovori Hilalum. Mogu li da ga poguraju s druge
strane?"
,,Ne uju nas. Ahuni zalupa ekiem po granitu, ali usred huanja
vode nije se ulo ama ba nita.
Hilalum se obazre po maloj prostoriji i tek tad primeti Egipanina koji
je plutao licem nanie u vodi.
Poginuo je stropotavi se niz stepenice", prodra se Damkvija.
Zar nita ne moemo da uradimo?"
Ahuni pogleda uvis. Jahve, potedi nas.
Njih trojica su stajali u sve vioj vodi i oajniki se molili, ali Hilalum
je znao da je to uzalud: sudbina ga je konano sustigla. Jahve nije traio od
ljudi da grade kulu niti da probiju svod; ta odluka o gradnji bila je samo
njihova, i oni e izginuti u tom pregnuu ba kao i na bilo kom svom
zemaljskom zadatku. Pravinost nije mogla da ih spase posledica njihovih
sopstvenih postupaka.
Voda im je dola do grudi. Popnimo se, viknu Hilalum.
Poee s mukom da se penju tunelom, spram naleta vode koja im se
dizala za petama. Malobrojne baklje koje su osvetljavale tunel utrnule su, pa
su se peli u mraku i mrmljali molitve koje nisu mogli da uju. Drvene stepenice
na vrhu tunela bile su odvaljene i zaglavile su se nie u tunelu. Uzverali su se
pored njih, i stigli do glatke kamene kosine, gde su saekali da ih voda ponese
jo vie. ekali su bez rei, iscrpivi sve molitve. Hilalum je zamiljao da stoji u
crnom Jahveovom drelu, dok moni bog edno ispija nebesku vodu, spreman
da proguta grenike.

21
 Voda se dizala i nosila ih uvis, sve dok Hilalum nije mogao da
podigavi ruke dotakne tavanicu. Dinovska pukotina iz koje je voda kuljala
nalazila se odmah kraj njega. Preostao je samo mali dep vazduha. Hilalum
povika: Kad ova odaja bude napunjena, moemo da zaplivamo uvis prema
nebu.
Nije mogao da ustanovi da li su ga uli. Progutao je poslednje udisaje
vazduha dok je voda dosezala do tavanice, i zaplivao uvis u pukotinu. Umree
blie nebu nego bilo koji ovek pre njega.
Pukotina se protezala mnogo lakata. im je Hilalum proao, kameni
sloj mu je iskliznuo ispod prstiju i njegovi uzmlatarali udovi nisu dodirivali
nita. Naas je osetio da ga struja nosi, ali potom vie nije bio siguran. Poto
je oko njega bila samo tama, ponovo je osetio onu stranu vrtoglavicu koju je
iskusio kad se prvi put primakao svodu: nije mogao da ustanovi gde je ta, ak
ni ta je gore, a ta dole. Odgurivao se i ritao u vodi, ali nije znao da li se uopte
kree.
Bespomoan, moda je plutao u stajaoj vodi, a moda ga je besno
nosila struja; oseao je samo hladnou od koje je utrnuo. Nije video ni traak
svetla. Zar u tom rezervoaru nije postojala povrina do koje bi mogao da se
digne?
Tada ponovo tresnu u kamen. Rukama napipa pukotinu u povrini.
Zar je ponovo bio tamo odakle je i krenuo? Silom je ponet unutra i nije imao
snage da se odupre. Bio je uvuen u tunel i udarao je o njegove zidove. Tunel
je bio neverovatno dubok, kao najdue rudarsko okno: oseao je da e mu se
plua rasprsnuti, ali prolazu jo nije bilo kraja. Konano, nije vie mogao da
zadrava dah, koji mu je umakao kroz usne. Davio se, i mrak oko njega ulazio
mu je u plua.
Ali iznenada, zidovi su se otvorili i udaljili od njega. Nosila ga je brza
vodena struja; osetio je vazduh iznad vode! A onda vie nije oseao nita.
Hilalum se probudio lica stisnutog uz vlaan kamen. Nita nije video,
ali oseao je vodu blizu ruku. Okrenuo se na lea i zastenjao; svi udovi su ga
titali, bio je nag i koa mu je na mnogo mesta bila odrana ili smeurana od
vlage, ali udisao je vazduh. Vreme je prolazilo, i on je konano uspeo da
ustane. Voda mu je brzo tekla oko glenjeva. Kada je kroio na jednu stranu,
shvatio je da je voda tamo dublja. Na drugoj strani kamen je bio suv; kriljac,
kako mu se inilo na dodir.
Bilo je sasvim mrano, kao u rudniku bez baklji. Izranjavljenim
vrhovima prstiju opipavao je pod i puzio po njemu, sve dok se ovaj nije
podigao i pretvorio u zid. Sporo, kao neko slepo stvorenje, puzao je tamo-

22
amo. Pronaao je izvor vode, veliki otvor u podu. Setio se! Kroz tu rupu je bio
izbaen iz rezervoara. Nastavio je da puzi, naizgled satima; ako se nalazio u
peini, ta peina je bila ogromna.
Pronaao je mesto na kojem se pod dizao pod nagibom. Postoji li
prolaz koji vodi uvis? Moda bi njime i dalje mogao da stigne do neba.
Hilalum je puzao, bez ikakve predstave o tome koliko je vremena
prolo, ne marei za to to nikada nee moi sopstvenim tragom da se vrati
istim putem odakle je doao. Sledio je tunele navie kad je na njih nailazio, i
nanie kada je morao. Iako je bio progutao vie vode nego to je mislio da je
mogue, poeo je da osea e i glad.
Onda je konano ugledao svetlost i potrao napolje.
Svetlost ga nagna da zatvori oi, i on pade na kolena, pesnica
stisnutih ispred lica. Je li to bio Jahveov sjaj? Hoe li njegove oi podneti
pogled na to? Vie minuta zatim, mogao je da ih otvori, i ugledao je pustinju.
Izaao je iz peine na obroncima neke planine, a kamen i pesak su se protezali
sve do obzorja.
Zar je nebo u dlaku isto kao i zemlja? Zar Jahve obitava na ovakvom
mestu? Ili je ovo samo jo jedno carstvo unutar Jahveove Tvorevine, jo jedna
zemlja iznad njegove, dok Jahve obitava iznad nje?
Sunce je lealo blizu planinskih vrhova iza njegovih lea. Die li se ili
zalazi? Postoje li tu dani i noi?
Hilalum zakilji u peani pejza. Du obzorja, pomerala se linija. Je li
to karavan?
On potra tamo, s povicima iz sparuenog grla, sve dok nije stao,
ostavi bez daha. Neka prilika na kraju karavana opazi ga i zaustavi itav niz.
Hilalum potra dalje. inilo se da ga je to primetio neki ovek, a ne duh,
odeven za prelazak preko pustinje. Ve je pripremio meinu s vodom. Hilalum
otpi to je vie mogao, brekui za vazduhom.
Konano vrati meinu oveku i zasopta: Gde se nalazimo?"
Zar su te napali banditi? Mi smo se zaputili u Uruk.
Hilalum se zapilji u njega. ,,Ti to mene hoe da obmane!", povika.
ovek ustuknu i pogleda ga kao da misli da je Hilalum poludeo od sunca.
Hilalum vide da jo jedan ovek iz karavana prilazi da proveri o emu je re.
Uruk je u inaru!"
Jeste. Zar ti nisi putovao za inar? Drugi ovek je stajao spreman
sa svojim tapom.
Doao sam iz... Bio sam u... Hilalum naas zauti. Zna li za
Vavilon?

23
 O, tamo si se zaputio? To je severno od Uruka. Lako je otputovati
od jednog do drugog grada."
Kula. Jesi li uo za nju?
Svakako, stub do neba. Kau da ljudi na vrhu kopaju tunel kroz
nebeski svod.
Hilalum pade na pesak.
Nije ti dobro?" Dvojica vodia karavana zamumlae neto
meusobno, pa odoe da porazgovaraju s drugima. Hilalum ih nije posmatrao.
Bio je u inaru. Vratio se na zemlju. Popeo se iznad nebeskih
rezervoara i stigao natrag na zemlju. Zar ga je to Jahve doveo ovamo kako bi
ga spreio da dosegne vie predele? Opet, Hilalum nije video nikakve znake,
nita to bi ukazivalo na to da ga je Jahve primetio. Nije iskusio nikakvo udo
kojim bi ga Jahve smestio ovde. Koliko je mogao da zakljui, samo je isplivao
uvis iz svoda i uao dole u peinu.
Nekako, nebeski svod je leao ispod zemlje. Kao da su se nalazili
jedan uz drugi, premda ih je delilo mnogo milja. Kako je to mogue? Kako se
toliko udaljena mesta mogu dodirivati? Hilaluma je zabolela glava od pokuaja
da o tome razmilja.
A onda mu svanu: peatni cilindar. Kad se zakotrlja po tablici od
meke ilovae, izrezbareni cilindar ostavlja otisak slike. Dve figure mogu se
pojaviti na suprotnim stranama tablice, premda stoje jedna kraj druge na
povrini cilindra. itav svet je takav cilindar. Ljudi zamiljaju nebo i zemlju kao
krajeve tablice, sa zvezdama rasprostrtim izmeu njih; ali svet je ipak izuvijan
na neki fantastian nain tako da se nebo i zemlja dodiruju.
Sad je bilo jasno zbog ega Jahve nije sruio kulu, zato nije kaznio
Ijude zbog elje da posegnu izvan granica koje im je postavio: jer i najdue
putovanje samo bi ih vratilo do mesta s kojeg su krenuli. Vekovi njihovog rada
nee im o Tvorevini otkriti nita vie od onoga to ve znaju. Ipak, zahvaljujui
svom pregnuu, ljudi e nazreti nezamislivu umenost Jahveovog dela,
shvativi koliko je svet domiljato napravljen. Takvom konstrukcijom,
Jahveovo delo bilo je naznaeno, i istovremeno prikriveno.
Tako da ljudi znaju gde im je mesto.
Hilalum se osovi na noge, koje su mu klecale od strahopotovanja, i
poe prema vodiima karavana. Vratie se u Vavilon. Moda e ponovo otii
kod Lugatuma. Javie onima na kuli. Obznanie im kakav je oblik sveta.

24
 Shvati

S loj leda; grub na dodir po licu, ali ne i hladan. Nemam za ta da

se uhvatim; rukavice mi samo klize po njemu. Vidim ljude odozgo, tre
unaokolo, ali ne mogu nita da urade. Pokuavam pesnicama da udaram po
ledu, ali ruke mi se kreu usporeno, a plua su mi se sigurno rasprsla, muti mi
se u glavi i oseam kao da se rastvaram...
Budim se s vriskom. Srce mi lupa kao pneumatski eki. Pobogu.
Svlaim pokrivae sa sebe i sedam na ivicu kreveta.
Ranije nisam toga mogao da se setim. Ranije sam se seao samo kako
padam kroz led; doktor je rekao da je moj um suzbio ostalo. Sada se seam
toga, i to je najgori komar koji sam ikada imao.
Grabim akama jorgan punjen paperjem i oseam da drhtim.
Pokuavam da se smirim, da sporo diem, ali jecaji se silom probijaju napolje.
Bilo je to toliko stvarno da sam mogao da osetim: da osetim kako izgleda
umreti.
Proveo sam u vodi bezmalo jedan sat; kad su me izvukli, pretvorio
sam se bio u biljku. Jesam li se oporavio? U bolnici su prvi put oprobali svoj
novi lek na nekome s tako tekim oteenjem mozga. Da li je delovao?
Isti komar, iznova i iznova. Posle treeg puta, znam da neu ponovo
zaspati. Sate preostale do osvita provodim u brigama. Je li ovo rezultat? Zar
gubim razum?
Sutra imam nedeljnu kontrolu kod doktora u bolnici. Nadam se da e
on umeti da mi odgovori na neka pitanja.

Vozim u centar Bostona, i pola sata kasnije, doktor Huper moe da

me primi. Sedim na nosilima s tokiima u ordinaciji za preglede, iza ute
zavese. Iz zida u visini struka tri horizontalni ravan ekran, podeen za

25
suenje vidnog polja, tako da iz mog ugla izgleda prazan. Doktor kucka po
tastaturi, verovatno otvara moj fajl, a onda poinje da me pregleda. Dok mi
proverava zenice lampicom, priam mu o svojim komarima.
,,Da li si ih ikada imao pre nesree, Leone?" Uzima svoj mali eki i
lupka me po ramenima, kolenima i glenjevima.
Nikad. Je li to propratni uinak leka?
Nije propratni. Terapija hormonom K regenerisala je mnogo
oteenih neurona, i to je ogromna promena kojoj tvoj mozak mora da se
prilagodi. Komari su verovatno samo znak da se to deava."
Je li to stanje stalno?"
,,Ne verujem", kae on. Kad ti se mozak jednom navikne da ponovo
ima sve te nervne puteve, bie sve u redu. Dodirni sada vrh nosa kaiprstom,
a onda ga prinesi ovamo, mom prstu."
Radim ono to mi kae. Potom mi nalae da svakim prstom kucnem
po palcu, brzo. Onda moram da hodam pravom linijom, kao da treba da
dokaem da sam trezan. Posle toga mi postavlja pitanja.
Navedi delove obine cipele."
Imamo on, potpeticu, pertle. Hm, otvori kroz koje prolaze pertle
zovu se rupice, pa je tu jezik, ispod pertli...
,,U redu. Ponovi ovaj broj: tri devet jedan sedam etiri..."
... est dva.
Doktor Huper to nije oekivao. ,,ta?
Tri devet jedan sedam etiri est dva. Upotrebili ste taj broj kad ste
me prvi put pregledali, dok sam jo leao u bolnici. Pretpostavljam da tim
brojem esto testirate pacijente."
Nije trebalo da ga upamti za stalno; to je trebalo da bude test
trenutnog pamenja."
Nisam ga namerno upamtio. Prosto sam ga se setio."
Pamti li broj koji sam upotrebio kad sam te drugi put pregledao?"
Naas outim. etiri nula osam jedan pet devet dva.
Iznenaen je. Ljudi veinom ne mogu da upamte toliko cifara kad ih
samo jednom uju. Koristi li ti to mnemonike trikove?"
Odmahnem glavom. Ne. Telefonske brojeve uvek uvam u
programu telefona za automatsko biranje."
On prilazi terminalu i kucka po numerikoj tastaturi. Pokuaj s
ovim. ita mi broj od etrnaest cifara i ja mu ga ponovim. Misli li da moe
to tla uradi unazad?" Deklamujem cifre obrnutim redosledom. On se mrti i
poinje da ukucava neto u moj fajl.

26
 Sedim pred terminalom u jednoj od ordinacija za ispitivanja na
psihijatrijskom odeljenju; to je najblie mesto na kojem je doktor Huper
mogao da doe do testova inteligencije. Na jednom zidu je malo ogledalo, iza
njega je verovatno video kamera. Za sluaj da ona snima, osmehujem se i
kratko joj maem. Uvek to radim kamerama skrivenim u bankomatima.
Doktor Huper ulazi s odtampanim rezultatima mog testa. Pa,
Leone, proao si... veoma dobro. Na oba testa si postigao devedeset devet
procenata.
Zinem u udu. alite se.
,,Ne, ni najmanje." I njemu je teko da poveruje u to. ,,E sad, taj broj
ne ukazuje na to koliko je tvojih odgovora tano; on oznaava odnos prema
rezultatima prosenog stanovnitva..."
Znam ja ta to znai", kaem odsutno. Imao sam sedamdeset
procenata kad su nas testirali u gimnaziji." Devedeset devet procenata. U sebi
pokuavam da pronaem neki trag toga. Kako ovek treba da se osea u vezi
sa tim?
On sede na sto, i dalje zagledan u odtampane rezultate. Nikada nisi
studirao, je li tako?"
Ponovo obratim panju na njega. Jesam, ali nisam diplomirao. Moje
zamisli o obrazovanju nisu se poklapale sa onim to su mislili profesori."
Tako dakle. Verovatno smatra da to znai kako nisam uspeo da
poloim ispite. Pa, oigledno je da si strahovito napredovao. Delom je to
moglo da ti doe prirodno, kao rezultat starenja, ali ponajvie je rezultat
terapije hormonom K.
,,To je avolski jak propratni uinak."
,,Pa, ne uzbuuj se preterano. Rezultati testova ne predviaju koliko
e dobro moi da se snalazi u stvarnom svetu." Prevrnem oima dok doktor
Huper ne gleda u mene. Deava se neto neverovatno, a on moe da mi
ponudi samo taj truizam. Voleo bih da uradimo jo neke testove. Moe li
sutra da doe?"

Usred sam retuiranja holograma kad mi zazvoni telefon. Neodluan

sam izmeu telefona i konzole, i nevoljno biram telefon. Obino putam
telefonsku sekretaricu da prima pozive dok preureujem fajlove, ali ljudi
treba da znaju da ponovo radim. Izgubio sam mnogo poslova dok sam bio u
bolnici: to je jedan od rizika kad ste slobodnjak. Dodirnem telefon i kaem:
Holografika Greko, ovde Leon Greko."

27
 Hej Leone, Deri ovde."
ao, Deri. ta ima? I dalje zagledam sliku na ekranu: to je par
spojenih spiralnih zupanika. Otrcana metafora za zajedniki poduhvat, ali
muterija je to traila za svoj oglas.
,,Da li te zanima bioskop veeras? Su, Tori i ja idemo da gledamo
Metalne oi.
Veeras? O, ne mogu. Veeras je poslednje izvoenje enske
monodrame u pozoritu Hening." Povrine zubaca zupanika izgrebane su i
izgledaju masno. Svaku povrinu obeleavam kursorom i ukucavam
parametre koje treba promeniti.
ta je to?
Naziv je Simplektika. Monolog u stihovima." Sad podeavam
osvetljenost, kako bih uklonio malo senki s mesta gde se zupci uklapaju jedni
u druge. Hoete li sa mnom?
,,Je li to nekakav ekspirovski solilokvij?"
Previe: s tim osvetljenjem, spoljne ivice bie previe jarke. Navodim
gornju granicu za intenzitet reflektovanog svetla. ,,Ne, posredi je komad toka
svesti, i varira izmeu etiri razliite metrike; jamb je jedna od njih. Svi kritiari
tvrde da je to remek-delo."
Nisam znao da si toliki ljubitelj poezije."
Poto jo jednom proverim sve brojeve, prepustim raunaru da
prerauna obrazac interferencije. Obino nisam, ali ovo mi izgleda zaista
zanimljiva. Kako tebi zvui?"
Hvala, ali mislim da emo ostati pri bioskopu."
Vai, lepo se provedite. Moda emo moi da se vidimo sledee
nedelje. Pozdravimo se i prekinemo vezu, a ja saekam da se preraunavanje
zavri.
Najednom shvatam ta se upravo dogodilo. Nikad nisam bio u stanju
da ozbiljno preureujem fajlove dok razgovaram telefonom. Ali ovoga puta
sam bez ikakvog problema mislio na obe stvari istovremeno.
Ima li kraja iznenaenjima? Kad su komari konano prestali i kad
sam mogao da se opustim, primetio sam najpre da bre itam i shvatam
proitani tekst. Uspeo sam da proitam sve one knjige sa svojih polica koje
sam oduvek mislio da uzmem u ruke, ali nikada za to nisam naao vremena;
ak i one tee, tehnike materijale. Na koledu sam prihvatio injenicu da ne
mogu da izuavam sve ono to me interesuje. Oduevljava me otkrovenje da
moda ipak mogu; bio sam veoma radostan kad sam pre neki dan kupio pun
naramak knjiga.

28
 A sada vidim kako mogu istovremeno da se usredsredim na dve
stvari; neto tako nikada ne bih predvideo. Ustajem kraj svog stola i glasno
viknem, kao da me je omiljena bejzbol ekipa upravo iznenadila trostrukim
izbacivanjem u istoj akciji. Takav je oseaj.

Glavni neurolog, doktor ej, preuzeo je moj sluaj, uglavnom zato to

eli da se njemu pripiu eventualne zasluge. Jedva ga poznajem, ali on se vlada
kao da sam mu pacijent ve godinama.
Zatraio je da doem u njegovu ordinaciju na razgovor. Preplie
prste i oslanja laktove o sto. ta mislite o porastu sopstvene inteligencije?,
pita on.
Kako glupo pitanje. Veoma mi je drago zbog toga.
,Dobro, kae doktor ej. Dosad nismo pronali nikakve tetne
efekte terapije hormonom K. Nije vam potrebno nikakvo dalje leenje
oteenja mozga izazvanog nesreom koju ste pretrpeli." Klimam glavom.
Meutim, sprovodimo studiju kako bismo saznali vie o uinku tog hormona
na inteligenciju. Ako ste voljni, voleli bismo da vam damo jo injekcija
hormona, i potom da pratimo rezultate."
Najednom mi je zaokupio panju; konano je rekao neto to je
vredelo uti. Voljan sam da to uradim."
Shvatate da je cilj toga isto istraivaki, a ne terapeutski. Moda e
vam koristiti daljim poboljanjem inteligencije, ali nije medicinski neophodno
to se vaeg zdravlja tie.
Razumem. Pretpostavljam da treba da potpiem saglasnost."
,,Da. Moemo takoe da vam ponudimo izvesnu naknadu za uee
u ovoj studiji." Navodi mi iznos, ali ja ga jedva sluam.
To je sasvim u redu. Zamiljam kuda bi to moglo da vodi, ta bi
moglo da znai za mene, i proima me uzbuenje.
elimo takoe da potpiete ugovor o uvanju tajne. Ovaj lek je
oigledno izuzetno uzbudljiv, ali ne elimo da bilo ta o njemu bude
obznanjeno pre vremena."
Svakako, doktore ej. Da li je iko pre mene dobio dodatne
injekcije?"
Naravno; neete biti zamore. Uveravam vas da nije bilo nikakvih
tetnih posledica."
Kakve su posledice oni iskusili?"
Bolje je da vam ne usaujemo sugestije u glavu: mogli biste umisliti
kako oseate simptome koje bih pomenuo."

29
 eju veoma lei taj rutinski pristup da doktor najbolje zna.
Navaljujem dalje. Moete li makar da mi kaete koliko je porasla njihova
inteligencija?"
Kod svakog pojedinca je drugaije. Ne bi trebalo svoja oekivanja da
zasnivate na onome to se desilo drugima."
Prikrivam oseaj osujeenosti. ,,U redu, doktore."

Ako ej ne eli da mi pria o hormonu K, mogu i sam da se obavestim

o tome. Sa svog terminala kod kue prijavljujem se na mreu podataka.
Pristupam javnoj bazi Uprave za hranu i lekove, pa poinjem da pregledam
njihove trenutne INL programe, primenu istraivakih novih lekova, koja se
mora odobriti pre poetka proba na ljudima.
Zahtev za hormon K podneo je Sorensen farmaseutikal, kompanija
koja istrauje sintetike hormone za podsticanje regeneracije neurona u
centralnom nervnom sistemu. Prelazim preko rezultata testiranja leka na
psima lienim kiseonika, i potom na babunima: sve ivotinje su se potpuno
oporavile. Otrovnost je bila niska, a dugorona posmatranja nisu otkrila
nikakve tetne posledice.
Rezultati uzoraka modane kore su provokativni. ivotinjama s
oteenjima mozga izrasli su kao zamena neuroni s mnogo vie dendrita, ali
zdravi primaoci leka ostali su nepromenjeni. Zakljuak istraivaa: hormon K
zamenjuje samo oteene neurone, ne i one zdrave. Kod ivotinja s
oteenjem mozga novi dendriti izgledali su bezopasno: na skeneru nije
otkrivena nikakva promena u modanom metabolizmu, a rezultati ivotinja na
testovima inteligencije nisu se promenili.
U svojoj molbi za odobravanje klinikih proba na ljudima, istraivai
iz Sorensena opisali su protokole za testiranje leka najpre na zdravim
subjektima, a potom na nekoliko tipova pacijenata: na rtvama modane kapi,
bolesnicima sa Alchajmerom i osobama - poput mene - u trajnom
vegetativnom stanju. Nemam pristup izvetajima o napretku u tim probama:
iako su pacijenti anonimni, samo lekari koji uestvuju u istraivanju imaju
ovlaenje da pregledaju te podatke.
Studije na ivotinjama nimalo ne objanjavaju uveanje ljudske
inteligencije. Razumno je pretpostaviti da je uinak na inteligenciju
proporcionalan broju neurona koje hormon zamenjuje, a on opet zavisi od
toga kolika je bila prvobitna teta. To znai da e pacijenti u dubokoj komi
doiveti najvea poboljanja. Naravno, morao bih da ustanovim kakav je

30
napredak kod ostalih pacijenata pre nego to potvrdim ovu teoriju; to e
morati da saeka.
Sledee pitanje: postoji li gornja granica, ili e dodatne doze
hormona dovesti do novih poboljanja? Odgovor na to saznau pre lekara.

Nisam nervozan; zapravo, sasvim sam oputen. Samo leim na

stomaku i veoma sporo diem. Lea su mi obamrla; dali su mi lokalnu
anesteziju, a onda mi ubrizgali hormon K u kimu. Intravenozno ne bi vredelo,
poto hormon ne moe da probije barijeru izmeu krvi i mozga. Ovo je prvo
takvo ubrizgavanje kojeg mogu da se setim, premda mi kau da sam ranije ve
primio dva: prvo dok sam jo bio u komi, drugo kad sam doao svesti, ali nisam
jo bio povratio kognitivnu sposobnost.

Jo komara. Nisu ba svi nasilni, ali posredi su krajnje bizarni,

najneverovatniji snovi koje sam ikada sanjao, i u njima esto nema nieg to
bih prepoznao. esto se budim s vriskom, mlataram rukama po krevetu. Ali
ovoga puta znam da e proi.

Sada me prouava nekoliko psihologa u bolnici. Zanimljivo je gledati

kako analiziraju moju inteligenciju. Jedan doktor moje vetine sagledava u
svetlu komponenti, poput akvizicije, retencije, performansi i transfera. Drugi
me posmatra iz uglova matematikog i logikog promiljanja, jezike
komunikacije i prostorne vizuelizacije.
Dok gledam te specijaliste, svakog sa sopstvenom najmilijom
teorijom, koji dokaze prilagoavaju kako im odgovara, to me podsea na dane
na koledu. Sada su mi jo neuverljiviji nego onomad; i dalje nemaju emu da
me naue. Nijedna njihova kategorizacija nije plodonosna za analizu mojih
performansi poto sam - nema svrhe to poricati - podjednako dobar u svemu.
Bilo da prouavam novu klasu jednaina, gramatiku stranog jezika ili
nain na koji funkcionie motor, u svakom od tih sluajeva sve se uklapa, svi
elementi meusobno divno sarauju. I u svakom sluaju, ne moram svesno
da memoriem pravila i potom ih mehaniki primenjujem. Samo poimam
ponaanje sistema kao celine, kao entiteta. Naravno, svestan sam svih
pojedinosti i individualnih koraka, ali oni zahtevaju toliko malo koncentracije
da ih oseam gotovo intuitivno.

Probijanje raunarskog obezbeenja zaista je vrlo dosadno; vidim

kako bi to moglo da bude primamljivo za one koji ne umeju da odole izazovu

31
za sopstvenu pamet, ali nema tu nikakve intelektualne estetike. Ni po emu
se to ne razlikuje od cimanja vrata zakljuane kue sve dok ne pronaete
neprikladno ugraenu bravu. Korisna aktivnost, ali teko da je zanimljiva. Bilo
mi je lako da upadnem u privatnu bazu podataka Uprave za hranu i lekove.
Poigrao sam se jednim od zidnih bolnikih terminala, pokrenuvi program s
informacijama za posetioce koji prikazuje mape i spisak osoblja. Izvukao sam
se iz programa do sistemskog nivoa i napisao program-mamac kako bih
oponaao poetni ekran za prijavljivanje. Onda sam jednostavno ostavio
terminal na miru; na kraju je jedna od mojih lekarki naila da proveri neki od
svojih fajlova. Mamac je odbio njenu lozinku, a onda vratio pravi poetni
ekran. Doktorka je ponovo pokuala da se prijavi, i ovoga puta je bila uspena,
ali njena lozinka je ostala u mom mamcu.
Upotrebivi doktorkin nalog, dobio sam pristup bazi podataka
Uprave za hranu i lekove, gde sam mogao da pogledam zapise o pacijentima.
U probama Faze I, na zdravim dobrovoljcima, hormon nije imao nikakvog
uinka. S klinikim probama Faze II, koje su upravo bile u toku, stvari su stajale
drugaije. Tu su se nalazili nedeljni izvetaji o osamdeset dva pacijenta, od
kojih je svaki bio identifikovan brojem, a svi su bili pod tretmanom hormonom
K, veinom rtve loga ili Alchajmerove bolesti, s nekoliko sluajeva kome.
Najnoviji izvetaji potvruju moje predvianje: oni s veim oteenjem mozga
pokazuju vee skokove inteligencije. Skeniranje pokazuje povien modani
metabolizam.
Zato prouavanja ivotinja nisu dovela do presedana za to? Mislim
da se analogija moe nai u konceptu kritine mase. ivotinje spadaju ispod
kritine mase u smislu sinapsi; njihov mozak podrava tek minimalnu
apstrakciju, i nita ne dobija od dodatnih sinapsi. Ljudi prevazilaze tu kritinu
masu. Njihov mozak podrava punu svest o sebi, i - kao to na to ukazuju ovi
podaci - koriste sve nove sinapse do maksimuma.
Najuzbudljiviji su bili podaci o novozapoetim istraivakim
studijama s nekoliko pacijenata dobrovoljaca. Dodatne injekcije hormona
zaista jo vie uveavaju inteligenciju, ali to zavisi od stepena prvobitnih
oteenja. Pacijenti sa slabijim logom nisu dosegli ak ni nivo genija. Oni s
veim oteenjem su to prevazili.
Od pacijenata koji su prvobitno bili u stanju duboke kome, ja sam
jedini koji je dosad primio treu injekciju. Dobio sam vie novih sinapsi nego
bilo koji subjekt prouavanja; otvoreno je pitanje koliko e visoko moja
inteligencija da poraste. Oseam lupanje srca na tu pomisao. Poigravanje s
doktorima postaje sve tegobnije i tegobnije, kako nedelje prolaze. Ophode se

32
prema meni kao prema nekom obinom fah-idiotu: ja sam za njih pacijent koji
ispoljava izvesne znake vie inteligencije, ali i dalje samo pacijent. to se
neurologa tie, ja sam puki izvor slika iz skenera i povremeno epruvete
tenosti iz mozga i kimenog stuba. Psiholozi imaju mogunost da steknu
izvestan uvid u moje promiljanje na osnovu razgovora koje vode sa mnom,
ali ne mogu da se oslobode svog prethodnog miljenja o meni kao o nekome
ko je zabasao preduboko, o obinom oveku obdarenom poklonom koji ne
ume da ceni.
Naprotiv, doktori su ti koji ne umeju da cene ono to se deava. Oni
su sigurni da performanse u stvarnom svetu ne mogu da se poboljaju
primenom leka, i da moja sposobnost postoji samo ako se poredi s vetakim
merilima testova inteligencije, tako da gube vreme oko toga. Ali ta merila ne
samo to su neprirodna ve su i nedovoljna: moji trajno savreni rezultati ne
govore im nita zato to nemaju osnov za poreenje tako daleko na krivulji
rasta.
Naravno, rezultati testova oslikavaju samo senku stvarnih promena
koje su u toku. Kad bi doktori samo mogli da osete ono to se deava u mojoj
glavi: koliko toga prepoznajem to mi je ranije izmicalo, koliko primena za te
informacije mogu da vidim. Daleko od laboratorijskog fenomena, moja
inteligencija je praktina i efikasna. Sa sposobnou gotovo savrenog seanja
i korelacije, momentalno mogu da procenim situaciju i odaberem najbolji
postupak kako bih postigao svoje ciljeve; nikada nisam neodluan. Izazov su
mi samo teorijske teme.

ta god da prouavam, vidim obrasce. Vidim getalt, melodiju u

notama, u svemu: matematici i prirodnim naukama, slikarstvu i muzici,
psihologiji i sociologiji. Dok itam tekstove, mogu da mislim samo na to kako
autori s mukom gacaju od jedne take do druge, slepo tragaju za vezama koje
ne mogu da vide. Oni su kao gomila ljudi nesposobnih da itaju partiture,
zagledani u note neke Bahove sonate u pokuaju da objasne to kako jedan
ton vodi do drugog.
Koliko god ti obrasci bili velianstveni, ujedno mi samo podstiu
apetit za novim. Postoje drugi obrasci koji ekaju da budu otkriveni, getalti
na sasvim drugom nivou. U tom smislu, i ja sam slep; sve moje sonate su u
poreenju s tim samo izolovana mesta s podacima. Nemam pojma o tome
kakav bi oblik ti getalti mogli da poprime, ali s vremenom e mi i to doi.
elim da ih pronaem i shvatim. elim to vie od svega to sam ikada ranije
eleo.

33
 Gostujui doktor zove se Klauzen, i ne ophodi se kao ostali doktori.
Sudei po njegovom ponaanju, navikao je na to da pred pacijentima nosi
masku blagosti, ali danas se osea pomalo nelagodno. Nastupa prijateljski, ali
ne radi to onako glatko kao ostali doktori, koji se prema meni ophode
povrno.
Test funkcionie ovako, Leone: proitae opise nekoliko razliitih
situacija, pri emu se u svakoj javlja neki problem. Posle svake od njih, elim
da mi kae ta bi ti uradio da rei taj problem."
Klimam glavom. Ve sam radio takav test.
Dobro, dobro." On ukuca komandu, i ekran ispred mene puni se
tekstom. itam scenario: posredi je problem odreivanja rasporeda i
prioriteta. Realistian je, to nije uobiajeno; rezultati takvog testa previe su
proizvoljni za ukus veine istraivaa. ekam pre nego mu odgovorim, premda
je Klauzen i dalje iznenaen mojom brzinom.
,,To je vrlo dobro, Leone." Pritiska taster na svom raunaru. Pokuaj
s ovim.
Nastavljamo s novim scenarijima. Dok itam etvrti, Klauzen se trudi
da pokae samo profesionalnu ravnodunost. Posebno ga zanima moj
odgovor na taj problem, ali ne eli da ja to znam. Scenario se bavi politikom u
okviru firme i estokom konkurencijom za unapreenje.
Shvatam ko je Klauzen: on je dravni psiholog, moda vojni, moda
je lan Kancelarije za istraivanje i razvoj iz CIA-e. Ovaj test treba da izmeri
potencijal hormona K za proizvodnju stratega. Zato se osea neprijatno u
mom drutvu: navikao je da ima posla s vojnicima i dravnim slubenicima,
subjektima iji je posao da izvravaju nareenja.
CIA e najverovatnije hteti da me zadri kao subjekt za jo testova;
moda urade to i s nekim drugim pacijentima, u zavisnosti od toga kako se
pokau. Posle toga e nai dobrovoljce iz sopstvenih redova, liiti im mozak
kiseonika i leiti ih hormonom K. Ja svakako ne elim da postanem resurs CIA-
e, ali ve sam pokazao dovoljno sposobnosti da ih zainteresujem. Najbolje bi
bilo da prikrijem svoje vetine i na ovo pitanje odgovorim pogreno.
Nudim bedno reenje kao odgovor, i Klauzen je razoaran. Bez obzira
na to, nastavlja da me pritiska. Sada se due bavim scenarijima i dajem slabije
odgovore. Bezazlena pitanja proarana su onim kritinim: jedno se odnosi na
izbegavanje neprijateljskog preuzimanja kompanije, drugo na mobilizaciju
ljudi da spree izgradnju elektrane koja sagoreva ugalj. Na oba pitanja
odgovaram pogreno.

34
 Klauzen me puta da odem po zavretku testa; ve pokuava da
formulie svoje preporuke. Da sam pokazao svoje prave sposobnosti, CIA bi
me smesta regrutovala. Moje nepouzdane performanse umanjie njihov elan
za to, ali nee ih naterati da se predomisle; potencijalne koristi po njih suvie
su velike da bi prenebregavali hormon K.
Moj poloaj se iz osnova promenio; kad CIA odlui da me zadri kao
subjekt za testiranje, moj pristanak e biti isto opcionalan. Moram da pravim
planove.

etiri dana kasnije, ej je iznenaen. Hoe da se povue iz

studije?
,,Da, i to odmah. Vraam se na posao."
Ako je stvar u nadoknadi, siguran sam da moemo..."
,,Ne, nije stvar u novcu. Jednostavno mi je vie dosta ovih testova."
Znam da testovi posle izvesnog vremena postanu naporni, ali
mnogo toga uimo iz njih. I zahvalni smo ti za uee, Leone. Nije to samo...
Znam koliko toga uite iz ovih testova. To ne menja moju odluku:
ne elim da nastavim."
ej zausti da ponovo progovori, ali preduhitrim ga. Znam da me i
dalje obavezuje ugovor o uvanju tajne: ako elite da potpiem neto ime to
potvrujem, poaljite mi to. Ustajem i polazim prema vratima. Zbogom,
doktore ej.

ej me zove dva dana kasnije. Leone, mora da doe na pregled.

Upravo su me obavestili da su uoeni tetni propratni efekti kod pacijenata
tretiranih hormonom K u jednoj drugoj bolnici."
Lae; nikad mi to ne bi rekao preko telefona. Kakvi su to propratni
efekti?"
Gubitak vida. Dolazi do preteranog rasta optikog nerva, posle ega
sledi propadanje."
Oni iz CIA-e su mu sigurno naredili to kad su uli da sam se povukao
iz studije. im se vratim u bolnicu, ej e me proglasiti mentalno nesposobnim
i predati me njima na brigu. Onda e me prebaciti u neku dravnu istraivaku
instituciju.
Poprimim izraz tobonje zabrinutosti. Odmah dolazim."
,,Dobro. eju je laknulo zbog toga to je bio toliko ubedljiv.
Moemo te pregledati im stigne."

35
 Prekidam vezu i ukljuujem terminal kako bih proverio najnovije
informacije u bazi podataka Uprave za hranu i lekove. Nigde se ne pominju
nikakvi tetni efekti, na optikom nervu ili bilo gde drugde. Ne iskljuujem
mogunost da se takve posledice eventualno pojave ubudue, ali sam u
ustanoviti da li je tako.
Vreme je da napustim Boston. Poinjem da se pakujem. Kad krenem,
isprazniu raune u banci. Prodaja opreme iz mog studija donela bi mi jo
gotovine, ali ona je veinom preglomazna za transport; uzimam samo
nekoliko najmanjih delova. Poto sam nekoliko sati radio, telefon ponovo
zvoni: to se ej pita gde sam. Ovog puta putam da telefonska sekretarica
preuzme vezu.
Leone, da li si tu? Ovde doktor ej. Ve te due vreme ekamo.
Pokuae jo jednom da pozove, a onda e poslati bolniare u belom,
ili moda ak policiju, po mene.

Pola osam uvee. ej je jo u bolnici, eka novosti o meni. Okreem

klju motora i izlazim sa svog parking mesta preko puta bolnice. Svakog
trenutka, on e primetiti koverat koji sam tutnuo ispod vrata njegove
ordinacije. I im ga bude otvorio, shvatie da je od mene.
Pozdravljam vas, doktore ej.
Pretpostavljam da me traite.
Trenutak iznenaenja, ali tek toliko; onda e se pribrati i uzbuniti
obezbeenje da pretrai zgradu i pronae me, kao i da proveri sva vozila u
odlasku.
Moete opozvati te grdosije od bolniara koji ekaju u mom stanu.
Ne elim da gube dragoceno vreme. Mada, verovatno ste odluili da zatraite
od policije da objavi poternicu za mnom. Stoga sam bio toliko slobodan da
ubacim virus u raunar saobraajne policije, tako da zameni informacije kad
god se zatrai moja registarska tablica. Naravno, moete im dati opis mojih
kola, ali vi ak i ne znate kako ona izgledaju, je li tako?
Leon
On e pozvati policiju kako bi njeni programeri poradili na tom
virusu. Zakljuie da patim od kompleksa superiornosti, na osnovu
arogantnog tona te poruke, nepotrebnog rizika povratka u bolnicu kako bih
mu je dostavio, i besmislenog otkrovenja prisustva virusa koji bi inae proao
neprimeen.
Ali ej e se prevariti. Ti postupci su smiljeni tako da me policija i CIA
potcene, te mogu da se oslonim na to da nee preduzeti odgovarajue

36
predostronosti. Posle ienja mog virusa iz oblasnog raunara, policijski
programeri e proceniti da su moje programerske vetine dobre, ali ne i
sjajne, i onda e uitati rezervne kopije baze kako bi doli do stvarnog broja
moje registarske tablice. To e aktivirati drugi virus, daleko sofisticiraniji. Taj
e modifikovati kako rezervnu tako i aktivnu bazu podataka. Policija e biti
zadovoljna zbog toga to je dola do pravog broja registarskih tablica mojih
kola, i utroie vreme na uzaludnu potragu za njima.
Sledei cilj mi je da doem do jo jedne ampule hormona K. Naalost,
kad to budem uradio, CIA e shvatiti koliko sam zapravo sposoban. Da nisam
poslao tu poruku, policija bi moj virus otkrila kasnije, u vreme kad bi ve znala
da treba primeniti superstroge mere prilikom njegovog brisanja. U tom
sluaju, moda nikad ne bih uspeo da uklonim broj svoje registracije iz
njihovih fajlova.
U meuvremenu, prijavio sam se u hotel i radim na sobnom
terminalu prikljuenom na mreu s podacima.
Upao sam u privatnu bazu podataka Uprave za hranu i lekove. Video
sam adrese subjekata s hormonom K i interne komunikacije Uprave.
Proglaena je zabrana klinikih ispitivanja hormona K: dalje testiranje
nije bilo dozvoljeno sve dok se zabrana ne ukine. CIA je insistirala na tome da
me zarobi i proceni kakvu potencijalnu pretnju predstavljam pre nego to
Uprava za hranu i lekove nastavi dalje.
Uprava je traila da sve bolnice vrate ampule po kuriru. Moram doi
do ampule pre nego to se to desi. Najblii pacijent je u Pitsburgu; rezerviem
mesto na letu koji kree sutra rano ujutro. Onda gledam mapu Pitsburga i
traim od Pensilvanijske kurirske kompanije da preuzme poiljku u jednoj
investicionoj firmi u centru grada. Konano se prijavljujem za nekoliko sati
vremena na superkompjuteru.
Parkiran sam u iznajmljenim kolima iza ugla nebodera u Pitsburgu. U
depu jakne mi je mala tampana ploa s tastaturom. Gledam niz ulicu prema
mestu odakle e stii kurir; polovina peaka nosi bele filter maske za vazduh,
ali vidljivost je dobra.
Vidim ga dve raskrsnice dalje; novi model domaeg kombija, s
nazivom Pensilvanijska kurirska kompanija sa strane. To nije kurir s jakim
obezbeenjem; Uprava za hranu i lekove nije toliko zabrinuta zbog mene.
Izlazim iz kola i polazim prema neboderu. Kombi ubrzo stie, parkira se i voza
izlazi. im ue u zgradu, ja ulazim u vozilo.

37
 Upravo je doao iz bolnice. Voza je na putu prema etrdesetom
spratu, gde oekuje da preuzme paket iz investicione firme. Nee se vratiti
najmanje etiri minuta.
Za pod kombija zavaren je ormari s dvostrukim slojem elika na
zidovima i vratima. Na vratima je uglaana ploica; ormari se otvara kada
voza poloi dlan na njenu povrinu. Ploica ima prikljuak sa strane koji se
koristi za njeno programiranje.
Sino sam se probio u servisnu bazu podataka firme Bezbednosni
sistemi Lukas, koja prodaje brave s otiskom dlana Pensilvanijskoj kurirskoj
kompaniji. Tamo sam pronaao zatieni fajl s kodovima za premoavanje
njihovih brava.
Moram priznati da je razbijanje kompjuterske zatite, premda i dalje
generalno ne-estetsko, u izvesnom smislu indirektno povezano s veoma
zanimljivim matematikim problemima. Na primer, razbijanje metoda
ifrovanja koji se obino koristi zahteva godine vremena superkompjutera.
Meutim, prilikom jednog od mojih zalazaka u teoriju brojeva, pronaao sam
ljupku tehniku za faktorisanje ekstremno velikih brojeva. Pomou te tehnike,
jedan superkompjuter bi mogao ovu emu ifrovanja da razbije za samo
nekoliko sati.
Vadim tampanu plou iz depa i prikljuujem je kablom na port za
prenos podataka. Ukucavam dvanaestocifreni broj, i vrata ormaria se
otvaraju.
Dok sam stigao da se vratim u Boston s ampulom, Uprava za hranu i
lekove reagovala je na krau tako to je uklonila sve povezane fajlove sa svih
raunara kojima se moglo pristupiti s mree: kao to sam i oekivao.
S ampulom i svojim stvarima, vozim u Njujork.
Najbri nain da doem do novca je, zaudo, kockanje. Nametanje
konjskih trka je sasvim jednostavno. Bez privlaenja nepotrebne panje, u
stanju sam da sakupim skroman iznos, i potom se izdravam investicijama na
berzi.
Boravim u sobi najjeftinijeg stana koji sam mogao da pronaem blizu
Njujorka, opremljenog prikljucima za mreu. Smislio sam nekoliko lanih
imena pod kojima u investirati, i redovno u ih menjati. Neko vreme u
provoditi na Volstritu, kako bih prepoznao unosne kratkorone investicije po
govoru tela brokera. Neu tamo odlaziti ee od jednom nedeljno; moram se
pobrinuti za znaajnije stvari, poto getalti zahtevaju moju panju.
Kako mi se razvija um, tako mi se razvija i kontrola nad telom. Greka
je misliti da su ljudi tokom evolucije rtvovali fiziku vetinu zarad

38
inteligencije: primena tela je mentalna aktivnost. Premda mi se snaga nije
poveala, koordinacija mi je sada znatno iznad proseka; ak postajem
ambidekster. tavie, moja mo koncentracije ini tehnike bioodziva veoma
efikasnim. Posle relativno malo prakse, u stanju sam da podignem ili spustim
puls i krvni pritisak.
Piem program koji uporeuje obrasce s fotografijama mog lica i
traga za pojavljivanjem mog imena; onda ga ubacujem u virus za skeniranje
svih javnih fajlova na mrei. CIA e naloiti nacionalnim informativnim
portalima da objave moju sliku i oznae me kao opasno poludelog odbeglog
pacijenta, moda i ubicu. Virus e moju fotografiju zameniti belim umom.
Slian virus podmeem i kompjuterima Uprave za hranu i lekove i CIA-e, tako
da tragaju za primercima moje slike u svakoj poruci namenjenoj regionalnoj
policiji. Ti virusi bi trebalo da budu imuni na sve to njihovi programeri mogu
da smisle.
ej i ostali doktori nesumnjivo se konsultuju s psiholozima iz CIA-e i
nagaaju kuda sam mogao da odem. Roditelji su mi mrtvi, tako da CIA obraa
panju na moje prijatelje i raspituje se da li sam stupio u kontakt s njima;
nastavie da ih nadziru za sluaj da to uinim. Za aljenje je to remeenje
njihove privatnosti, ali nije od velike vanosti.
Malo je verovatno da e CIA ijednom svom agentu dati hormon K
kako bi me pronaao. Kao to sam pokazujem, jednu superinteligentnu osobu
teko je kontrolisati. Meutim, drau na oku ostale pacijente, za sluaj da
drava odlui da ih regrutuje.
Svakodnevni drutveni obrasci mi se otkrivaju iako se nimalo ne
trudim da ih primetim. Koraam ulicom, posmatram ljude dok obavljaju svoje
poslove, i premda nema niti jedne izgovorene rei, podtekst je upadljiv. Mladi
par u etnji prolazi kraj mene, i oboavanje jednoga odbija se o trpeljivost
drugoga. Podozrenje treperi i postaje postojano dok neki biznismen, strepei
od sebi nadreenog, poinje da sumnja u odluku koju je tog dana doneo. ena
pod platom simulirane prefinjenosti, gubi ga kad se oee o stvarni problem.
Kao i uvek, uloge koje ovek glumi postaju prepoznatljive tek sa
veom zrelou. Meni ti ljudi izgledaju kao deca na igralitu; zabavlja me
njihova revnost, i stid me je kad se setim kako sam i sam radio isto to. Njihove
aktivnosti su prikladne za njih, ali ja sada ne bih podneo da u njima
uestvujem; kad sam postao mukarac, oprostio sam se od detinjarija. Baviu
se svetom normalnih ljudi samo u meri u kojoj je to potrebno da bih se
izdravao.

39
 Stiem godine obrazovanja svake nedelje, i sklapam jo vee
obrasce. Sagledavam tapiseriju ljudskog znanja iz ire perspektive nego iko
ikada pre; mogu da popunim jaz tamo gde naunici nisu ni primetili
nedostatak, i obogatim teksturu na mestima koja su oni smatrali potpunim.
Prirodne nauke imaju najjasnije obrasce. Fizika doputa ljupko
objedinjavanje, ne samo na nivou fundamentalnih sila, ve i kad se razmatra
njihov doseg i implikacije. Klasifikacije poput optike" ili termodinamike
samo su ludake koulje koje fiziare spreavaju da sagledaju bezbroj
meusobnih ukrtanja. ak i kad se estetika ostavi po strani, ima bezbroj
praktinih primena koje su fiziari prevideli; jo pre mnogo godina, inenjeri
su mogli vetaki da stvaraju sferna simetrina gravitaciona polja.
Meutim, iako sam shvatio to, neu napraviti takav ureaj, niti bilo
koji drugi. To bi zahtevalo mnogo komponenti izraenih po specijalnoj
porudbini, a njih bi bilo teko pribaviti i na to bih utroio mnogo vremena.
Osim toga, stvarno pravljenje ureaja ne bi mi donelo nikakvo posebno
zadovoljstvo, jer ve znam da bi on funkcionisao, i to mi ne bi otkrilo nikakve
nove getalte.
Piem deo podue poeme, kao eksperiment; po zavretku jednog
pevanja, moi u da izaberem pristup za integrisanje obrazaca u sve vrste
umetnosti. Koristim est modernih i etiri klasina jezika; oni obuhvataju
veinu znaajnih pogleda na svet koje je civilizacija iznedrila. Svaki donosi
drugaije senke znaenja i pesnike efekte; neke jukstapozicije su izvrsne. U
svakom stihu poeme nalaze se neologizmi, nastali provlaenjem rei kroz
deklinacije drugog jezika. Kad bih dovrio celu poemu, mogla bi se smatrati
Fineganovim bdenjem pomnoenim sa Paundovim Pesmama.
CIA mi remeti rad; postavljaju mi mamac kako bi me uhvatili u
klopku. Posle dva meseca pokuavanja, prihvatili su to da ne mogu da me
pronau konvencionalnim metodima, pa su se okrenuli drastinim merama.
Informacioni servisi izvetavaju o tome da je devojka poremeenog ubice
optuena za to da je pomagala i podsticala ga na bekstvo. Navedeno je
imeKoni Perit, s kojom sam se viao prole godine. Ukoliko doe do suenja,
pretpostavlja se da e ona biti osuena na mnogo godina zatvora; CIA se nada
da ja to neu dozvoliti. Oekuju da pokuam manevar koji e me izloiti
hvatanju. Konino pripremno roite je sutra. Obezbedie to da bude putena
s kaucijom, preko jemca bude li neophodno, kako bih ja imao priliku da stupim
u kontakt s njom. Onda e u prostor oko njenog stana poslati mnotvo tajnih
agenata da me saekaju.

40
 Poinjem s obradom prve slike na ekranu. Te digitalne fotografije su
sasvim minimalne u poreenju s hologramima, ali slue svrsi. Na
fotografijama, snimljenim jue, vidi se spoljanjost Konine stambene zgrade,
ulica ispred nje i oblinja raskrsnica. Pomeram kursor po ekranu, vuem krsti
na odreena mesta na slici. Prozor, s ugaenim svetlom ali razmaknutim
zavesama, u zgradi dijagonalno preko puta. Ulini prodavac dve ulice od
zadnjeg dela zgrade.
Obeleavam ukupno est lokacija. One ukazuju na to gde su agenti
CIA-e ekali sino, kad se Koni vratila u svoj stan. Zahvaljujui mojim snimcima
s video traka iz bolnice, znaju ta treba da trae kod svih mukih ili polno
neodreenih prolaznika: odmeren hod pun samopouzdanja. Oekivanja su im
se osvetila; jednostavno sam produio korak, malo dizao i sputao glavu i
obuzdavao pokrete rukama. To i malo netipine odee bilo je dovoljno da me
prenebregnu dok sam prolazio tim krajem.
Pri dnu jedne fotografije ukucavam radio frekvenciju koju su agenti
koristili za meusobnu komunikaciju, i jednainu koja opisuje primenjeni
algoritam za skremblovanje. Po zavretku, aljem slike direktoru CIA-e.
Implikacija je jasna: mogao bih da pobijem njegove tajne agente u svakom
trenutku, ukoliko se ne povuku.
Da ih nateram da odustanu od optubi protiv Koni i otklonim smetnje
CIA-e na dui rok, moram jo malo da poradim.

Ponovo prepoznavanje obrazaca, ali ovog puta prozainijeg tipa.

Hiljade stranica izvetaja, dopisa, korespondencije; svaka je taka u
poentilistikoj slici. Odstupam od te panorame, tragam za linijama i ivicama
koje e se pojaviti i stvoriti obrazac. Megabajti koje sam skenirao sadrali su
samo deli kompletnih podataka za period koji sam istraivao, ali bili su
dovoljni.
Pronalazim neto prilino obino, mnogo jednostavnije od zapleta iz
nekog pijunskog romana. Direktor CIA-e bio je svestan plana jedne
teroristike grupe da postavi bombu u metro sistemu grada Vaingtona.
Dopustio je da doe do tog bombakog napada kako bi od kongresa dobio
odobrenje za primenu ekstremnih mera protiv te grupe. Meu rtvama je bio
i sin jednog kongresmena, pa je direktor CIA-e dobio odreene ruke za borbu
protiv terorista. I mada njegovi planovi zapravo ne postoje u dosijeima CIA-e,
sasvim su jasno nagoveteni. Relevantni dopisi pominju to krajnje nejasno, i
plutaju po moru bezopasnih dokumenata; kada bi istrani komitet itao sve

41
te zapise, dokazi bi bili ugueni bukom. Meutim, destilovanje okrivljujuih
dopisa svakako bi ubedilo tampu.
aljem spisak dopisa direktoru CIA-e s porukom: Ne diraj me, ne
diram te. Shvatie da mu nita drugo ne preostaje.
Ta mala epizoda uvrstila me je u miljenju koje imam o svetskim
deavanjima; mogu otkriti tajne zavere svuda, ukoliko i dalje primam
informacije o tekuim dogaajima, ali nita od svega toga ne bi mi bilo
zanimljivo. Nastaviu svoja prouavanja.

Moja kontrola nad sopstvenim telom i dalje raste. Sada bih ve

mogao da hodam po vrelom ugljevlju ili zabadam igle u ruku, ako bih to
poeleo. Meutim, moje zanimanje za istonjaku meditaciju ogranieno je
na njenu primenu u fizikoj kontroli; nijedan meditativni trans u koji mogu da
zapadnem nije za mene toliko primamljiv kao mentalno stanje u kojem
sklapam getalte iz elementarnih podataka.

Stvaram novi jezik. Doao sam do granica konvencionalnih jezika, i

oni sada osujeuju moje pokuaje da dalje napredujem. Nedostaje im mo da
izraze koncepte koji mi trebaju, i ak i u sopstvenom domenu, neprecizni su i
nezgrapni. Jedva su podobni za govor, a kamoli za misao.
Postojea lingvistika teorija je beskorisna; ponovo u proceniti
osnovnu logiku kako bih odredio prikladne atomske komponente mog jezika.
Taj jezik e podravati dijalekt koekspresivan s posvemanjom matematikom,
tako da svaka jednaina koju napiem ima lingvistiki ekvivalent. Meutim,
matematika e initi tek mali deo jezika, a ne celinu; za razliku od Lajbnica, ja
prepoznajem ogranienja simbolike logike. Drugi dijalekti koje sam planirao
bie koekspresivni s mojim stavovima o estetici i saznanju. Bie to dugotrajan
koncept, ali krajnji rezultat e mi strahovito proistiti misli. Poto na taj jezik
prevedem sve to znam, obrasci koje traim trebalo bi da postanu oigledni.

Prekidam posao nakratko. Pre nego to razvijem notaciju za estetiku,

moram da uspostavim renik za sve emocije koje sam u stanju da zamislim.
Svestan sam mnogih emocija koje prevazilaze emocije normalnih
ljudi; vidim koliko je ogranien njihov raspon. Ne poriem validnost ljubavi i
zebnje koje sam nekada oseao, ali vidim ih kao ono to su bile: poput
zaljubljenosti i depresije detinjstva, bile su samo prethodnica onoga to sada
mogu da iskusim. Moje strasti su sada viestrane, kako raste spoznaja o
samom sebi, i sve emocije postaju eksponencijalno kompleksnije. Moram biti

42
u stanju da ih sasvim opiem ukoliko uopte mislim da pokuam sa
sastavljanjem zadataka koji me ekaju.
Naravno, imam zapravo mnogo manje emocija nego to bih mogao
da iskusim; moj razvoj je ogranien inteligencijom onih oko mene, i turim
odnosom koji sebi doputam s njima. Podsea me to na konfuijanski koncept
rena: neadekvatno prevedeno kao dobrota", to je svojstvo sutinski humano,
moe se kultivisati samo kroz interakciju sa drugima, i usamljena osoba ne
moe da ga ispolji. To je jedno od mnogih takvih svojstava. A evo mene, s
ljudima, s ljudima svuda, a opet ni sa kim za interakciju. Ja sam samo deli
onoga to bi kompletan pojedinac moje inteligencije mogao da bude.
Ne obmanjujem sebe ni samosaaljenjem, ni tatinom: mogu da
procenim sopstveno psiholoko stanje krajnje objektivno i dosledno. Tano
znam koje emocionalne resurse imam, a koji mi nedostaju, i koliko vrednujem
svaki od njih. Ni zbog ega se ne kajem.

Moj novi jezik poprima oblik. Orijentisan je prema getaltu, divno ga

iskazuje prikladno za misao, ali nepraktian je za pisanje ili govor. Ne bi mogao
da se prevede u formi linearno araniranih rei, ve kao dinovski ideogram,
da bi bio apsorbovan kao celina. Takav ideogram mogao bi da prenese,
podrobnije nego slika, ono to ne moe ni hiljadu rei. Zamrenost svakog
ideograma mogla bi se meriti koliinom sadranih informacija; zabavljam sebe
tako to zamiljam kolosalni ideogram koji opisuje itav univerzum.
tampana stranica je previe nezgrapna za ovaj jezik; jedini
upotrebljivi medij bio bi video ili holo, s prikazom grafike slike koja evoluira
s vremenom. Izgovaranje tog jezika ne bi moglo doi u obzir, s obzirom na
ogranienost frekvencije ljudskog grla.

Um mi kljua od psovki iz klasinih i savremenih jezika, i one me

zaikavaju svojom primitivnou, podseaju me na to da bi moj idealni jezik
nudio termine s dovoljno otrova da izraze frustraciju koju upravo oseam.
Ne mogu da dovrim svoj vetaki jezik; to je previe velik projekat
za alate kojima sada raspolaem. Sedmice usredsreenog napora nisu mi
donele nita upotrebljivo. Pokuavao sam to da piem minimalistiki, koristei
rudimentarni jezik koji sam ve definisao kako bih ponovo napisao jezik i
izradio punije naknadne verzije. Opet, svaka nova verzija samo naglaava
sopstvene nedostatke, primorava me da proirim krajnji cilj, osuujui ga na
status Svetog grala na kraju divergentno beskrajne regresije. To nije nimalo
bolje od pokuaja da se on stvori ex nihilo.

43
 ta je s mojom etvrtom ampulom? Ne mogu da je istisnem iz misli
svaka osujeenost koju iskusim na svom sadanjem nivou podsea me
namogunost dosezanja jo veih visina.
Naravno, postoje znatni rizici. Ta injekcija bi mogla da izazove
oteenje mozga ili ludilo. avolovo iskuenje, moda, ali svejedno -
iskuenje. Ne nalazim nikakav razlog da mu se oduprem.
Kad bih sebi dao injekciju u bolnici, ili ukoliko je to nemogue, kad bi
neko bio sa mnom u stanu, imao bih izvesnu sigurnost. Meutim,
pretpostavljam da e injekcija biti uspena, ili e izazvati nepopravljivu tetu
tako da odustajem od tih predostronosti.
Naruujem opremu od kompanije za snabdevanje medicinskim
materijalom, i sam sklapam ureaj za davanje injekcije u kimu. Moda e biti
potrebni dani da bi se pokazali puni efekti, pa se zato povlaim u svoju
spavau sobu. Mogue je da e mi reakcija biti nasilna; uklanjam iz sobe
lomljive stvari i vezujem za krevet komotno remenje. Susedi e sve to
eventualno uju protumaiti kao narkomansko zavijanje.
Dajem sebi injekciju i ekam.

Mozak mi gori, kima me pee kroz lea, oseam se gotovo

paralizovano. Slep sam, gluv, neosetljiv.
Haluciniram. Sagledani toliko natprirodno jasno i kontrastno da
moraju biti iluzorni, neizrecivi uasi nadnose se svud oko mene, ne prizori
fizikog nasilja, ve psihikog sakaenja.
Mentalna agonija i orgazam. Strava i histerian smeh.
U jednom kratkom trenutku, percepcija mi se vraa. Na podu sam,
sa akama stegnutim u kosi, okruen poupanim pramenovima. Odea mi je
natopljena znojem. Ujeo sam se za jezik i boli me grlo: od urlanja,
pretpostavljam. Telo mi je puno modrica od grenja, a sasvim je mogue i da
sam pretrpeo potres mozga, s obzirom na kontuzije na potiljku, ali nita ne
oseam. Jesu li proli sati ili trenuci?
Onda mi se vid pomrauje i rika se vraa.

Kritina masa
Otkrovenje.
Shvatam mehanizam sopstvenog miljenja. Tano znam kako znam,
i shvatanje mi je rekurzivno. Shvatam beskrajnu regresiju te samospoznaje,

44
ne zahvaljujui veitom stupanju korak po korak, ve poimanjem granice.
Jasna mi je priroda rekurzivne kognicije. Novo znaenje termina
samosvestan.
Fiat logos. Poznajem sopstveni um u smislu jezika ekspresivnijeg od
svega to sam ikada ranije zamiljao. Kao kad Bog stvori red iz haosa
izgovaranjem rei, ja sebe iznova stvaram tim jezikom. On je meta-
samodeskriptivan i sam se ureuje; ne samo to moe da opie misao, moe
isto tako da opie i modifikuje sopstvene operacije, na svim nivoima. ta bi
Godel dao da je mogao da vidi ovaj jezik, gde modifikacija tvrdnje dovodi do
prilagoavanja itave gramatike.
S tim jezikom, mogu da vidim kako moj um funkcionie. Ne pravim
se da vidim ispaljivanje sopstvenih neurona; takve tvrdnje pripadaju Donu
Liliju i njegovim eksperimentima iz ezdesetih, sa LSD-om. Ali mogu da
opaam getalte; vidim formiranje, interakciju mentalnih struktura. Vidim
sebe kako mislim, i vidim jednaine koje opisuju moje miljenje, te vidim sebe
dok pojmim jednaine, a one opisuju nain na koji ih pojmim.
Znam kako one stvaraju moje misli.
Ove misli.

Isprva sam ophrvan svim tim ulaznim informacijama, paralisan zbog

svesti o samom sebi. Prolaze sati pre nego to budem u stanju da kontroliem
poplavu podataka koji me definiu. Nisam to profiltrirao, niti gurnuo u
pozadinu. Integrisalo se s mojim mentalnim procesima, za korienje u vreme
mojih uobiajenih aktivnosti. Proi e dosta vremena dok budem u stanju da
to koristim kao prednost, bez napora i efikasno, onako kako balerina koristi
svoje poznavanje kinestezije.
Sve to sam nekada znao o svom umu teorijski sada vidim eksplicitno
i u pojedinostima. Podzemne struje seksa, agresije i samoodranja, prevedene
uslovljavanjem u mom detinjstvu, sudaraju se s racionalnim mislima i
ponekad su maskirane u njih. Prepoznajem sve uzroke svakog svog
raspoloenja, motive iza svake odluke.
ta mogu da uinim sa tim znanjem? Mnogo od onoga to se
konvencionalno opisuje kao linost" stoji mi na raspolaganju; aspekti moje
psihe vieg nivoa odreuju sada ono to jesam. Mogu svoj um da provedem
kroz razliita mentalna ili emocionalna stanja, i da ipak ostanem neprestano
svestan toga i sposoban da ponovo vaspostavim prvobitno stanje. Poto sada
shvatam mehanizme koji su funkcionisali kad sam obavljao dva zadatka
odjednom, mogu da podelim svest, i jednovremeno posvetim gotovo punu

45
koncentraciju i sposobnost prepoznavanja getalta u dva ili vie zasebnih
problema, metasvestan svih njih. Zar postoji neto to ne mogu? Iznova sam
upoznao svoje telo, kao da je ono patrljak posle amputacije koji je iznenada
zamenila ruka sajdije. Voljno kontrolisanje miia je trivijalna stvar; moja
koordinacija je neljudska. Vetine koje inae zahtevaju hiljade ponavljanja
kako bi se razvile mogu da savladam posle dva ili tri. Pronalazim video snimak
pijanistinih ruku koje sviraju, i ubrzo mogu da ponavljam pokrete njegovih
prstiju bez klavijature pred sobom. Selektivno skupljanje i oputanje miia
uveava mi snagu i elastinost. Vreme miine reakcije je trideset pet
milisekundi, za svesne ili refleksne akcije. Uenje akrobatike i borilakih
vetina zahtevae malo obuke.
Somatski sam svestan funkcije bubrega, apsorpcije hranljivih
materija, luenja iz lezda. Svestan sam ak i uloge koju neurotransmiteri
igraju u mojim mislima. Ovo stanje svesti obuhvata mentalnu aktivnost
snaniju od bilo koje stresne situacije stimulisane epinefrinom; deo mog uma
odrava stanje koje bi ubilo normalan um i telo za samo nekoliko minula. Dok
podeavam programiranje svog uma, oseam plimu i oseku svih supstanci
koje okidaju moje emocionalne reakcije, podstiu mi panju, ili suptilno
oblikuju stavove.

A onda gledam napolje.

Oko mene je zaslepljujua, radosna, zastraujua simetrija. Toliko je
toga sada ugraeno u obrasce da je itav univerzum na ivici da se otkrije u
slici. Primiem se krajnjem getaltu: to je kontekst u kojem se sva saznanja
uklapaju i prosvetljujua su, mandala, muzika sfera, kosmos.
Tragam za prosvetljenjem, ne duhovnim ve racionalnim. Moram
otii lo dalje da bih ga postigao, ali ovoga puta cilj mi nee neprekidno
uzmicati od vrhova prstiju. S jezikom mog uma, udaljenost izmeu mene i
prosvetljenja moe se precizno izraunati. Ugledao sam svoje krajnje
odredite.

Sad moram da isplaniram svoje sledee postupke. Najpre, tu su

jednostavna poboljanja radi samoouvanja, poevi od obuke iz borilakih
vetina. Posmatrau turnire kako bih prouio mogue napade, premda u
preduzimati samo odbrambene akcije; mogu da se kreem dovoljno brzo da
izbegnem kontakt ak i s najbrim tehnikama udaranja. To e mi omoguiti da
se zatitim i razoruam svakog ulinog kriminalca, ukoliko me napadne.

46
 U meuvremenu, moram unositi znatne koliine hrane kako bih
ispunio zahteve prehrane mog mozga, ak i sa ovako uveanom efikasnou
metabolizma. Takoe u obrijati glavu, kako bih omoguio bolje radijalno
hlaenje glave zbog pojaanog kolanja krvi.
Onda je tu primarni cilj: dekodiranje tih obrazaca. Dalja poboljanja
mog uma mogua su jedino vetaki. Direktna veza izmeu kompjutera i uma,
koja doputa umno uitavanje, to mi treba, ali moram da stvorim novu
tehnologiju kako bih to primenio. Sve ono zasnovano na digitalnim
proraunima bie nedovoljno; za to to imam na umu potrebne su mi
strukture na nanoskali, zasnovane na nervnim mreama.
Poto postavim osnovne ideje, podesim um za multiprocesorsku
obradu: jedan deo mog uma izvodi granu matematike koja odraava
ponaanje mrea; drugi razvija proces za replikovanje formacija nervnih
puteva na molekularnom nivou u biokeramikom medijumu koji se sam
obnavlja; trei smilja taktike za navoenje privatnog industrijskog
istraivanja i razvoja da proizvede ono to mi treba. Ne smem da gubim
vreme: uveu eksplozivna teorijska i tehnika otkria kako bi moja nova
industrija odmah zapoela s radom.

Otiao sam u spoljni svet da ponovo posmatram drutvo. Znakovni

jezik emocija koji sam nekada poznavao zamenila je matrica meusobno
povezanih jednaina. Linije sile se uvijaju i izduuju izmeu ljudi, predmeta,
institucija, ideja. Pojedinci su tragini kao marionete, nezavisno pokretni, ali
vezani mreom koju radije ne primeuju; mogli bi da se odupru ako poele, ali
malo ih je koji to ine.
Trenutno sedim u kafani. Tri stolice desno od mene sedi mukarac,
koji dobro poznaje ovakve lokale, obazire se i primeuje jedan par u tamnom
separeu u uglu. Osmehuje se, pokazuje ankeru da prie, i naginje se napred
da mu kae neto poverljivo o tom paru. Ne moram da prislukujem kako bih
znao ta govori.
Lae ankera, lako, veto improvizujui. Roeni laov, koji to ne radi
iz elje za uzbudljivijim ivotom, ve kako bi likovao zbog toga koliko lako
moe da obmanjuje druge. Zna da je anker ravnoduan, i da samo glumi
interesovanje - to je tano - ali zna i da je anker ipak prevaren - to je takoe
tano.
Moja osetljivost na govor tela drugih pojaala se toliko da mogu
takve stvari da primetim bez slike ili zvuka: oseam miris feromona koji izbija
iz njegove koe. U izvesnoj meri, moji miii mogu ak da otkriju napetost u

47
njegovim, moda zahvaljujui njihovom elektrinom polju. Ti kanali ne mogu
da prenesu precizne informacije, ali utisci koje primam daju mi vie nego
dovoljnu bazu za ekstrapolaciju; dodaju teksturu mrei.
Normalni ljudi mogu te emanacije otkriti subliminalno. Radiu na
tome da se vie natimujem na njih; onda u moda moi da pokuam sa
svesnom kontrolom sopstvenih ekspresija.
Razvio sam sposobnosti koje podseaju na eme s kontrolom uma
kakve nude oglasi u tabloidima. Kontrola nad sopstvenim somatskim
emanacijama sada mi dozvoljava da izazivam precizne reakcije u drugima.
Feromonima i miinom tenzijom mogu da izazovem u drugoj osobi reakciju
gneva, straha, simpatije ili seksualnog uzbuenja. Svakako dovoljno da
pridobijem prijatelje i utiem na ljude.
Mogu u drugima da izazovem ak i samostalne reakcije. Asocijacijom
odreene reakcije sa oseajem zadovoljstva, mogu da stvorim petlju
pozitivnog pojaavanja poput bioodziva; telo osobe e samo pojaati reakciju.
Koristiu to na predsednicima korporacija kako bih doveo do podrke za
industrije koje e mi zatrebati.
Vie ne mogu da sanjam u bilo kom normalnom smislu. Nedostaje
mi ono to bi moglo da se svrsta u podsvesno, a kontroliem sve funkcije
odravanja koje izvodi moj mozak, tako da su normalni zadaci REM sna postali
nepotrebni. Ima trenutaka kad mi kontrola nad umom isklizne, ali to se ne
moe nazvati snovima. Moda metahalucinacijama. To je isto muenje. U tim
periodima sam izdvojen: razumem kako moj um stvara udne vizije, ali
paralizovan sam i nesposoban da odgovorim. Jedva mogu da prepoznam ono
to vidim; slike bizarnih transkonanih samoreferenci i modifikacija koje su
ak i meni samom besmislene. Moj um crpi resurse mog mozga. Bioloka
struktura ove veliine i sloenosti jedva moe da odrava samosvesnu psihu.
Ali samosvesna psiha isto tako sama sebe regulie, donekle. Doputam svom
umu da u potpunosti koristi ono to je na raspolaganju, i obuzdavam ga od
irenja mimo toga. Ali teko je to: zgren sam u kavezu od bambusa koji mi ne
dozvoljava da sednem ili ustanem. Ako pokuam da se opustim, ili ako
pokuam da se u potpunosti opruim, sledi agonija, ludilo.
Haluciniram. Vidim kako moj um zamilja mogue konfiguracije za
sebe, i potom se rui. Prisustvujem sopstvenim samoobmanama, vizijama o
tome kakav bi oblik moj um mogao da poprimi kad pojmim krajnje getalte.
Hou li postii konanu samosvest? Hou li moi da otkrijem
komponente koje ine moje sopstvene mentalne getalte? Hou li se probiti
u rasno pamenje? Hou li pronai uroenu spoznaju moralnosti? Mogao bih

48
da utvrdim moe li um spontano nastati iz materije, i da shvatim ta to
povezuje svest sa ostatkom univerzuma. Mogao bih da uvidim kako da spojim
subjekt i objekt. Nulto iskustvo.
Ili u moda ustanoviti da se umni getalt ne moe generisati, pa je
potrebna nekakva intervencija. Moda u videti duu, sastojak svesti koji
nadilazi fiziko. Dokaz za postojanje Boga? Sagledao bih znaenje, stvarni lik
postojanja.
Bio bih prosvetljen. Takvo iskustvo mora biti euforino...
Um mi kolabira natrag u razumno stanje. Moram vre da stegnem
uzde nad sobom. Kada imam kontrolu na nivou metaprogramiranja, um mi se
sam savreno popravlja; mogao bih ponovo da vaspostavim sebe iz stanja koja
podseaju na samoobmanu ili amneziju. Ali ako otplutam predaleko na nivou
metaprogramiranja, moj um moe postati nestabilna struktura, tako da onda
skliznem u stanje mimo pukog bezumlja. Programirau svoj um tako da
zabrani sebi da se kree van svog raspona reprogramiranja.
Te halucinacije jaaju moju odlunost da stvorim vetaki mozak.
Samo u sa takvom strukturom moi da zaista sagledam te getalte, umesto
da o njima samo sanjam. Da bih postigao prosvetljenje, bie potrebno da
prevaziem jo jednu kritinu masu u smislu neuronskih analoga. Otvaram
oi: prolo je dva sata, dvadeset osam minuta i deset sekundi otkad sam
zatvorio oi kako bih poinuo, premda ne i kako bih spavao. Ustajem sa
kreveta.
Zahtevam na terminalu listing rezultata svojih akcija. Sputam
pogled na ravan ekran, i ostajem ukoen.
Ekran urla na mene. Govori mi da je tamo jo neko s poboljanim
umom.
Pet mojih ulaganja pokazalo je gubitke; nisu strmoglavi, ali dovoljno
su veliki da ih primetim u govoru tela brokera. Dok itam azbunim
redosledom, poetna slova korporacija ije su akcije izgubile na vrednosti
glase: K, E, G, O i R. to, kad se preuredi, ispisuje GREKO.
Neko mi alje poruku.
Tamo je jo neko nalik meni. Sigurno je postojao jo jedan komatozni
pacijent koji je primio treu injekciju hormona K. Obrisao je svoj fajl iz baze
podataka Uprave za hranu i lekove pre nego to sam joj ja pristupio, postavio
lane informacije na nalozima njegovih doktora, tako da oni to ne primete. I
on je ukrao jo jednu ampulu hormona, doprinevi tome da Uprava za hranu
i lekove zatvori svoje fajlove, i poto vlasti ne znaju gde se on sada nalazi,
dosegnuo je moj nivo.

49
 Sigurno me je prepoznao kroz obrasce investiranja mojih lanih
identiteta; morao je da bude superkritian da bi to uinio. Kao poboljana
jedinka, mogao je da unese iznenadne i precizne promene kako bi izazvao
moje gubitke, i privukao mi panju.
Proveravam kotiranje akcija na raznim servisima za podatke; zapisi
na mom listingu su tani, to znai da moj suparnik nije jednostavno izmenio
vrednosti samo za mene. Izmenio je obrasce prodaje akcija pet meusobno
nepovezanih korporacija, zarad jedne jedine rei. To je i te kakva
demonstracija; za mene to nije nimalo mala stvar.
Njegovo leenje verovatno je poelo pre mog, to znai da je
odmakao dalje od mene, ali koliko? Poinjem s ekstrapolacijom njegovog
mogueg napretka, i ukljuivau nove informacije kako do njih budem dolazio.
Kritino pitanje: je li on prijatelj ili neprijatelj? Da li je ovo bila samo
dobroduna demonstracija njegove snage, ili nagovetaj njegove namere da
me upropasti? Izgubio sam umerene iznose; treba li zbog toga da se zabrinem,
ili treba da se zabrinu korporacije kojima je morao da manipulie? S obzirom
na sve bezazlene naine na koje je mogao da mi privue panju, moram
pretpostaviti da je donekle neprijateljski nastrojen.
U tom sluaju, situacija je za mene rizina, ranjiv sam za sve, od nove
neslane ale pa do fatalnog napada. Iz predostronosti, odmah u otii
odavde. Oigledno, da je on aktivno neprijateljski nastrojen, ve bih bio
mrtav. To to mi alje poruku znai da eli da se poigramo. Morau da
pokaem da sam mu jednak: da sakrijem svoje prebivalite, ustanovim njegov
identitet i onda pokuam da komuniciram.
Biram grad nasumino: Memfis. Gasim ekran, oblaim se, pakujem
torbu i uzimam iz stana svu gotovinu za hitne sluajeve.
U jednom hotelu u Memfisu, poinjem da radim na mrenom
terminalu u apartmanu. Najpre preusmeravam sve svoje aktivnosti kroz
nekoliko lanih terminala; za obian policijski nadzor moji upiti izgledae kao
da su odaslani s razliitih terminala irom drave Jute. Vojno-obavetajna
sluba mogla bi da ih isprati do jednog terminala u Hjustonu; nastavak
praenja do Memfisa bio bi teak zadatak ak i za mene. Program za uzbunu
na hjustonskom terminalu obavestie me ako neko bude uspeo da me isprati
do njega.
Koliko je indicija za svoj identitet izbrisao moj blizanac? Bez svih onih
fajlova Uprave za hranu i lekove, zapoeu od fajlova kurirskih slubi u
razliitim gradovima, s pretragom isporuka od Uprave za bolnice u vreme

50
studije hormona K. Onda u proveriti sluajeve s oteenjem mozga koji su
tada bili aktuelni u tim bolnicama, i imau odakle da ponem.
ak i ako saznam ita iz ovih informacija, bie to mala vajda. Kljuno
e biti ispitivanje investicionih obrazaca, radi pronalaenja tragova
poboljanog uma. Za to je potrebno vreme.
Zove se Rejnolds. Poreklom je iz Feniksa, i u poetku je napredovao
kao ja. Primio je svoju treu injekciju pre est meseci i etiri dana, tako da je
imao petnaest dana prednosti u odnosu na mene. Nije obrisao nita od
oiglednih podataka. eka da ga pronaem. Procenjujem da je dvanaest dana
bio u superkritinom stanju, dvaput due nego ja.
Sada vidim njegovu umenost u investicionim obrascima, ali zadatak
pronalaenja Rejnoldsa strahovito je zahtevan. Pregledam zapise o korienju
irom mree podataka kako bih prepoznao naloge u koje je prodro. Na
terminalu mi je otvoreno dvanaest linija. Koristim dve tastature za jednu ruku
i mikrofon na grlu, tako da mogu istovremeno da vrim tri razliite pretrage.
Telo mi je najveim delom nepomino; kako bih izbegao premor,
obezbeujem odgovarajui protok krvi, redovno stezanje i oputanje miia,
i uklanjanje mlene kiseline. Dok apsorbujem sve podatke koje vidim,
prouavam melodiju unutar nota, tragam za epicentrom potresa u mrei.
Prolaze sati. Obojica skeniramo gigabajte podataka, kruei jedan
oko drugoga.
Nalazi se u Filadelfiji. eka da doem.
Vozim se blatnjavim taksijem prema Rejnoldsovom stanu.
Sudei po bazama podataka i agencijama koje je Rejnolds
proveravao u poslednjih nekoliko meseci, njegovo privatno istraivanje
obuhvata mikroorganizme nastale bioinenjeringom s ciljem uklanjanja
otrovnog otpada, inerciono zadravanje za praktinu fuziju, i subliminalno
irenje informacija kroz drutva s razliitim strukturama. On smera da spasi
svet, da ga zatiti od njega samog. Stoga nema povoljno miljenje o meni.
Ja nisam pokazao nikakvo zanimanje za poslove spoljnog sveta, i
nisam istraivao nita to bi moglo da pomogne normalcima. Ni on ni ja
neemo uspeti onog drugog da preobratimo. Ja na svet gledam kao na
uzgredno sredstvo za postizanje mojih ciljeva, dok on ne sme dopustiti
nekome s poboljanom inteligencijom da radi samo u sopstvenom interesu.
Moji planovi za uspostavljanje veza izmeu uma i raunara imae ogromne
reperkusije po svet, i izazvae dravne ili narodne reakcije koje e omesti
njegove planove. Kako to poslovica veli, poto nisam deo reenja, deo sam
problema.

51
 Da smo lanovi drutva poboljanih umova, priroda ljudske
interakcije imala bi drugaiji red veliine. Ali u ovom drutvu, neizbeno smo
postali grdosije po ijoj su meri postupci normalaca beznaajni. ak i da nas
razdvaja dvadeset hiljada kilometara, ne bismo mogli da prenebregavamo
jedan drugoga. Neophodno je razreenje. Obojica smo odigrali nekoliko rundi
igara. Mogli smo da pokuamo da se meusobno poubijamo na hiljadu
naina, od premazivanja kvake dimetil sulfoksidom punim nervnog otrova do
nareivanja hirurkog napada s vojnog satelita-ubice. Obojica smo mogli
unapred da pretraimo fiziku oblast i mreu podataka kako bismo pronali
mnotvo mogunosti, i da jedan drugome postavimo zamke za takve
pretrage. Ali ni on ni ja to nismo uradili, niti osetili potrebu da te stvari
proveravamo. Jednostavna beskonana regresija nagaanja i promiljanja
inila je to nepotrebnim, Odluie one pripreme koje nismo u stanju da
predvidimo.
Taksi staje; plaam vozau i prilazim stambenoj zgradi. Elektrina
brava na vratima otvara se preda mnom. Skidam kaput i penjem se uz etiri
stepenita.
Vrata Rejnoldsovog stana takoe su otvorena. Prolazim predsobljem
do dnevne sobe i ujem hiperubrzanu polifoniju iz digitalnog sintisajzera. To
je oigledno njegovo delo; zvuci su modulirani tako da normalan sluh ne moe
to da primeti, a ak ni ja ne mogu u njima da pronaem nikakav obrazac.
Eksperiment u muzici s visokom gustinom informacija, moda.
U sobi je velika fotelja na okretanje, naslonom okrenuta prema meni.
Rejnolds se ne vidi, a svoje somatske emanacije ograniava na komatozne
nivoe. Ukazujem na svoje prisustvo i to da prepoznajem njihov identitet.
<Rejnoldse.>
Potvrda. <Greko.>
Fotelja se okree glatko, sporo. Osmehuje mi se i iskljuuje sintisajzer
kraj sebe. Zadovoljstvo. <Drago mi je to smo se upoznali.>
Da bismo komunicirali, razmenjujemo fragmente somatskog govora
normalaca: stenografsku verziju maternjeg jezika. Za svaku frazu potrebna je
desetinka. Sugeriem kajanje. <teta to moramo da se upoznamo kao
neprijatelji.>
Sumorna saglasnost, a onda pretpostavka. <Zaista. Zamisli samo
kako bismo mogli da promenimo svet kad bismo radili zajedno. Dva
poboljana uma; kakva proputena mogunost.>
Istina, naa saradnja dovela bi do dostignua koja bi daleko
nadmaila sve to smo u stanju da postignemo pojedinano. Svaka interakcija

52
bila bi neverovatno plodonosna: koliko bi samo zadovoljstva doneo razgovor
snekim ko moe da parira mojoj brzini, ko moe da ponudi zamisao za mene
novu, ko moe da uje iste melodije kao ja. I on eli isto. Za obojicu je bolna
pomisao da jedan od nas iz ove prostorije nee izai iv.
Ponuda. <eli li da podelimo ono to smo saznali u proteklih est
meseci?>
On zna kako glasi moj odgovor.
Govoriemo naglas, poto u somatskom jeziku nema tehnikog
renika. Rejnolds izgovara, brzo i tiho, pet rei. One su bremenitije znaenjem
od bilo koje strofe poezije: svaka re daje logiki oslonac na koji mogu da se
popnem posle izvlaenja svega onog to podrazumevaju prethodne. One
zajedno obuhvataju revolucionarni prodor u sociologiju; korienjem
somatskog jezika on ukazuje da je to jedno od njegovih prvih postignua. I ja
sam doao do sline spoznaje, ali drugaije sam je formulisao. Odmah
uzvraam sa sedam rei, etiri koje saimaju razlike izmeu mojih otkria i
njegovih, i tri koje opisuju neoigledan rezultat tih razlika. On odgovara.
Nastavljamo. Kao dva barda, koji ostavljaju jedan drugome da
improvizuju novu strofu, zajedno stvaramo epsku poemu saznanja. Za samo
nekoliko trenutaka ubrzavamo, upadamo jedan drugome u re, ali ujemo
svaku nijansu, sve dok ne ponemo da apsorbujemo, zakljuujemo i
reagujemo, neprekidno, istovremeno, u sinergiji.

Prolazi mnogo minuta. Saznajem mnogo od njega, kao i on od mene.

Oduevljen sam kako me najednom preplavljuju zamisli ije bih implikacije u
potpunosti mogao da sagledam tek posle nekoliko dana. Ali mi isto tako
prikupljamo i strateke informacije: izvodim zakljuak o njegovom
neiskazanom znanju, u poreenju s mojim, i simuliram njegove odgovarajue
zakljuke. Jer uvek postoji svest o tome da ovome mora doi kraj; formulisanje
naih reenica izuzetno jasno pokazuje ideoloke razlike.
Rejnolds nije sagledao lepotu kao ja; stajao je pred divnim prizorima
i uopte ih nije primeivao. Jedini getalt koji njega inspirie jeste onaj koji
sam ja prenebregavao: getalt planetarnog drutva, biosfere. Ja sam poklonik
lepote, a on oveanstva. Obojica smatramo da je onaj drugi prenebregavao
velike mogunosti. On ima nepomenuti plan o uspostavljanju globalne mree
uticaja radi stvaranja svetskog prosperiteta. Da bi ga sproveo, upotrebie
odreen broj ljudi, i nekima od njih podarie jednostavnu poboljanu
inteligenciju, nekima metasamosvest; nekoliko e ih predstavljati pretnju po
njega. <Zato rizikovati toliko zarad normalaca?>

53
 <Tvoja ravnodunost prema normalcima bila bi opravdana da si
prosvetljen; tvoje carstvo i njihovo ne bi imali meusobnog dodira. Ali sve dok
ti i ja i dalje moemo da pojmimo njihove poslove, ne moemo da ih
ignoriemo.>
Mogu precizno da izmerim udaljenost izmeu naa dva moralna
stava, vidim naprezanje izmeu nekompatibilnih linija koje se iz njih ire.
Njega ne motivie jednostavno samilost ili altruizam, ve neto to obuhvata
obe te stvari. S druge strane, ja sam usredsreen samo na to da shvatim ono
uzvieno. <A ta sa lepotom koja se vidi zahvaljujui prosvetljenju? Zar te ona
ne privlai?>
<Ti zna kakva je struktura neophodna da bi se odrala prosvetljena
svest. Nemam razloga da ekam da proe vreme neophodno za
uspostavljanje industrija potrebnih za to.>
On smatra da je inteligencija sredstvo, dok je ja sagledavam kao
krajnji cilj. Vea inteligencija njemu bi bila od male koristi. Na svom sadanjem
nivou, on moe da pronalazi najbolja mogua reenja za sve probleme u
okviru ljudskog iskustva, i mnoge druge mimo njega. Potrebno mu je samo
dovoljno vremena da primeni svoje reenje.
Dalja diskusija nema nikakvog smisla. Zajednikim pristankom,
poinjemo.
Besmisleno je govoriti o elementu iznenaenja dok pripremamo
svoje napade; naa svest je krajnje akutna to se spremnosti za napad tie. To
to smo saglasni oko poetka nae borbe nije izraz utivosti, ve aktuelizacija
onog neumitnog.
U uzajamnim modelima koje smo stvorili na osnovu svojih
zakljuaka, postoje procepi, meuprostori: unutranji psiholoki razvoj i
otkria svakog ponaosob. Iz tih prostora nisu se irili odjeci, niti su ih ikakve
niti povezivale sa svetskom mreom, sve do sada.
Poinjem.
Usredsreen sam na stvaranje dve zatvorene petlje u njemu. Jedna
je veoma jednostavna: brzo i strahovito uveava krvni pritisak. Kad bi se
nesmetano nastavila due od sekunde, ta petlja bi podigla krvni pritisak do
nivoa modane kapi - moda 400 sa 300 - i raznela mu kapilare u mozgu.
Rejnolds je odmah prepoznaje. Iako je iz naeg razgovora jasno da
on nikada nije istraivao uzroke petlji bioodziva u drugima, shvata ta se
deava. im se to dogodi, usporava rad srca i iri krvne sudove irom tela.
Ali moj pravi napad je druga, suptilnija zatvorena petlja. To je oruje
koje sam razvijao otkad sam zapoeo potragu za Rejnoldsom. Ta petlja nagoni

54
njegove nervne elije da dramatino preteruju u proizvodnji
neurotransmiterskih antagonista, tako da spreavaju prelazak impulsa
izmeu njegovih sinapsi, iskljuujui modanu aktivnost. Tu sam petlju
odailjao mnogo snanije nego onu drugu.
Dok se Rejnolds brani od tobonjeg napada, osea blago slabljenje
koncentracije, maskirano uinkom povienog krvnog pritiska. Sekund kasnije,
njegovo telo poinje samo da pojaava taj efekat. Rejnolds je u oku zbog toga
to osea kako mu se misli mute. Traga za mehanizmom koji stoji iza toga:
uskoro e ga prepoznati, ali nee moi dugo da ga razmatra.
Kad mu modana funkcija bude svedena na nivo normalnog oveka,
trebalo bi lako da manipuliem njegovim umom. Hipnotike tehnike mogu da
ga nateraju da izbaci iz sebe veinu informacija koje poseduje njegov
poboljani um.
Istraujem njegove somatske izraze, gledam kako oni odaju sve
manju inteligenciju. Regresija je oigledna.
A onda ona prestaje.
Rejnolds je u ravnotei. Zaprepaen sam. Uspeo je da slomi trajnu
petlju. Zaustavio je najsofisticiraniju ofanzivu koju sam mogao da pokrenem.
Potom popravlja oteenja koja su ve nastala. I premda poinje sa
smanjenim sposobnostima, u stanju je da koriguje balans neurotransmitera.
Za samo nekoliko sekundi, Rejnolds je ponovo isti kao maloas.
Bio sam za njega previe providan. Za vreme naeg razgovora on je
zakljuio da sam istraivao trajne petlje, i dok smo komunicirali smislio je
optu preventivu a da ja to nisam ni primetio. Onda je posmatrao specifinosti
mog konkretnog napada dok je ovaj bio u toku, i nauio kako da preokrene
njegove uinke. Zapanjen sam njegovom pronicljivou, brzinom,
pritvornou.
On odaje priznanje mojoj vetini. <Veoma zanimljiva tehnika;
prikladna, s obzirom na to koliko si samoiv. Nisam video nikakvu indikaciju
kada...> Najednom projektuje drugaiji somatski potpis, koji mogu da
prepoznam. Upotrebio ga je kad mi je priao iza lea pre tri dana, u piljarnici.
Prolaz je bio krcat; oko mene su bili starica koja je itala iza filtera za vazduh,
i mravi tinejder na esidu, u majici od tenog kristala s promenljivim
psihodelinim arama. Rejnolds je skliznuo iza mene, usmerivi misli na
stalau s porno asopisima. Taj nadzor mu nije doneo informacije o mojim
trajnim petljama, ali omoguio mu je da stekne sliku mog uma s vie
pojedinosti.

55
 To je mogunost koju sam iekivao. Preformuliem sopstvenu
psihu, ugradivi u nju nasumine elemente nepredvidivosti radi. Jednaine
mog uma sada malo podseaju na jednaine moje normalne svesti,
podrivajui sve pretpostavke koje je Rejnolds mogao da ima, tako da svako
njegovo oruje usmereno na psihu postaje neefikasno.
Projektujem ekvivalent osmeha.
Rejnolds mi se i sam osmehuje. <Jesi li ikada pomislio na...>
Najednom, projektuje samo tiinu. Sprema se da progovori, ali ne mogu da
predvidim ta. Onda to stie, kao apat: ... komande za samounitenje,
Greko?
Dok on to govori, meuprostor u mojoj rekonstrukciji njega puni se i
preliva, implikacije boje sve to znam o njemu. On misli na Re: na reenicu
koja e, izgovorena, unititi um sluaoca. Rejnolds tvrdi da je mit istinit, da
svaki um ima u sebi ugraen okida; da za svakog oveka postoji reenica koja
ga moe svesti na idiota, ludaka, katatoniara. I tvrdi da zna koja je to reenica
za mene.
Istog trena iskljuujem sve ulne ulaze, usmeravam dotok na
izolovani tampon kratkoronog pamenja. Onda zamiljam simulator
sopstvene svesti kako bih primio ono to stie i apsorbovao to smanjenom
brzinom. Kao metaprogramer, pratiu simulaciju indirektno. Primau ulne
informacije tek kada bude potvreno da su bezbedne. Bude li simulator
uniten, moja svest bi trebalo da se izoluje, tako da se vratim pojedinim
koracima koji su doveli do kraha i izveo smernice za reprogramiranje svoje
psihe,
Postavljam sve na mesto dok Rejnolds izgovara do kraja moje ime;
njegova sledea reenica mogla bi da bude komanda za unitenje. Sada ulne
podatke primam s kanjenjem od sto dvadeset milisekundi. Ponovo
razmatram svoju analizu ljudskog uma, eksplicitno tragam za dokazima koji e
verifikovati tu tvrdnju.
U meuvremenu, odgovaram lako, nehajno. <Udri to jae moe.>
<Ne brini; nije mi navrh jezika.>
Moja pretraga daje nekakav rezultat. Proklinjem sebe: u dizajnu
psihe postoje veoma suptilna zadnja vrata koja nisam primetio zato to se
nisam potrudio da o tome razmislim. Dok je moje oruje nastalo zahvaljujui
introspekciji, njegovo je moglo da bude samo proizvod pravog manipulatora.
Rejnolds zna da sam postavio odbranu; da li je njegova komanda-
okida konstruisana tako da je zaobie? Nastavljam s derivacijom prirode
postupaka za davanje komande-okidaa.

56
 <ta sad eka?> Siguran je da mi dodatno vreme nee dozvoliti da
konstruiem odbranu.
<Pokuaj da pogodi.> Tako samozadovoljno. Zar zaista moe toliko
lako da se poigrava mnome?
Dolazim do teorijskog opisa uinka okidaa kod normalaca. Jedna
jedina komanda moe da svede svaki um ispod kritinog nivoa na tabulu razu,
ali za poboljane umove potreban je neodreeni stepen podeavanja.
Brisanje ima osobene simptome, na koje moe da me upozori moj simulator,
ali to su simptomi procesa koji ja mogu da proraunam. Po definiciji, komanda
za unitenje je specifina jednaina van moje mogunosti zamiljanja; da li bi
moj metaprogramer kolabirao za vreme donoenja dijagnoze stanja
simulatora?
<Jesi li koristio komandu za unitenje na normalcima?> Poinjem da
raunam ta je sve potrebno kako bi se generisala specijalna komanda za
unitenje.
<Jednom, kao eksperiment, na dileru droge. Potom sam prikrio
dokaze udarcem u slepoonicu.>
Postaje oigledno da je generisanje kolosalan zadatak. Generisanje
okidaa zahteva intimno poznavanje mog uma; ekstrapoliram sve ono to je
o meni mogao da sazna. ini se to nedovoljnim, s obzirom na moje
reprogramiranje, ali on moda vlada tehnikama posmatranja koje su meni
nepoznate. Akutno sam svestan prednosti koju je stekao izuavajui spoljni
svet.
<Morae ovo da radi mnogo puta.>
Oigledno je koliko ali. Njegov plan se ne moe primeniti bez novih
smrti: smrti normalnih ljudi, zbog strateke neophodnosti, i onih nekoliko
njegovih poboljanih pomonika, zbog smetnji do kojih e dovesti njihovo
iskuenje da dosegnu vee visine. Posle korienja komande, Rejnolds ih moe
reprogramirati - njih ili mene - u fah-idiote, s fokusiranim namerama i
ogranienim samo-metaprogramerima. Takve smrti su neophodna cena
njegovog plana.
<Ne tvrdim da sam nekakav svetac.>
Samo spasitelj.
Normalci bi mogli da ga smatraju tiraninom, jer grekom misle daje
jedan od njih, a oni nikada nisu verovali sopstvenom sudu. Ne mogu da pojme
to da je Rejnolds dorastao zadatku. Njegov sud je optimalan upitanjima koja
se tiu njihovih poslova, a njihove predstave o pohlepi i ambiciji ne mogu se
primeniti na poboljani um.

57
 Histrionskim gestom Rejnolds podie ruku, ispruivi kaiprst, kao da
hoe neto da istakne. Nemam dovoljno informacija da generiem komandu
za njegovo unitenje, tako da na trenutak mogu da se bavim samoodbranom.
Uspem li da preivim njegov napad, moda u imati vremena da napadnem ja
njega.
S podignutim prstom, on kae: Shvati."
Isprva, ne mogu. A onda, na sopstveni uas, shvatam.
Nije on projektovao komandu tako da bude izgovorena; ona uopte
i nije ulni okida: komanda se sastoji od niza percepcija, pojedinano
nekodljivih, koje je posadio u moj mozak poput tempiranih bombi. Mentalne
strukture koje su bile formirane kao posledica tih seanja sada stvaraju aru,
formiraju getalt koji definie moje rastakanje. Intuicijom sam aktiviram Re.
Moj um istog trena radi bre nego ikada pre. Protiv moje volje,
namee mi se smrtonosna spoznaja. Pokuavam da zaustavim asocijacije, ali
ta seanja se ne mogu suzbiti. Proces se odvija neumoljivo, kao posledica
moje svesti, i poput oveka koji pada s velike visine, primoran sam to da
posmatram.
Prolaze milisekunde. Sopstvena smrt prolazi mi pred oima.
Slika iz piljarnice, kada je Rejnolds proao kraj mene. Psihodelina
koulja koju je momak imao na sebi; Rejnolds je programirao prikaz tako da u
meni usadi sugestiju i obezbedi da moja nasumino" reprogramirana psiha
ostane prijemiva. Jo tada.
Nema vremena. Mogu samo iznova i iznova nasumino da se
reprogramiram, strahovito brzo. To je postupak oajnika, koji e me moda
osakatiti.
udni modulirani zvuci koje sam uo kad sam stupio u Rejnoldsov
stan. Apsorbovao sam fatalne utiske pre nego to sam pripremio bilo kakvu
odbranu.
Razaram sopstvenu psihu, ali zakljuak i dalje raste, sve jasniji, u sve
otrijoj rezoluciji.
Ja sam, dok gradim simulator. Stvaranje tih odbrambenih struktura
dalo mi je perspektivu potrebnu da prepoznam getalt.
Priznajem da je domiljatiji od mene. To e mu dobro posluiti u
poduhvatu kojeg se latio. Jednom spasitelju pragmatizam je svrsishodniji od
estetizma.
Pitam se ta namerava da uini poto spase svet.
Shvatam Re, i nain na koji ona deluje, pa se tako i rastaem.

58
 Deljenje nulom

1
Deljenje nekog broja nulom ne proizvodi beskonano veliki broj.
Razlog je to se deljenje definie kao suprotnost mnoenju; ako delite nulom,
a onda pomnoite nulom, trebalo bi ponovo da dobijete broj od kojeg ste
poeli. Meutim, mnoenje beskonanosti nulom dovodi samo do nule, a ne
do bilo kog drugog broja. Ne postoji nita to se moe pomnoiti nulom i
dovesti do rezultata koji nije nula; stoga, rezultat deljenja nulom bukvalno je
,,nedefinisan.

1a
Rene je gledala kroz prozor kad joj je prila gospoa Rivas.
Odlazite posle samo nedelju dana? Pa to jedva i moe da se nazove
boravkom. Sam Gospod zna da ja jo zadugo neu otii."
Rene se prisili na utiv osmeh. Sigurna sam da neete jo dugo.
Gospoda Rivas je bila manipulatorka na odeljenju; svi su znali da su njeni
pokuaji samo gestovi, ali bolniari su umorno obraali panju na nju za sluaj
da makar sluajno ne uspe u neemu.
,,Ha. Voleli bi oni da odem. Znate li samo s kakvim su trokovima
suoeni ako umrete dok ste pod njihovom brigom?"
Da, znam.
To je jedino to njih brine, vidi se jasno. Uvek je posredi njihova
potencijalna odgovornost..."
Rene se iskljui i ponovo obrati panju na prozor, zagledana u
isparenja iz mlaznog aviona koja su se vukla preko neba.
Gospoo Norvud?, pozva je jedna bolniarka. Va mu je tu.
Rene se jo jednom utivo osmehnu gospoi Rivas i izae.

59
 1b
Karl se potpisao jo jednom, i bolniarke su konano odnele
formulare na obradu.
Setio se kad je doveo Rene na prijemno odeljenje, i pomislio na sva
ona obavezna pitanja tokom prvog razgovora. Na sva je stoiki odgovorio.
,,Da, ona je profesorka matematike. Moete je nai u knjizi Koje ko.
,,Ne, ja se bavim biologijom."
I:
Ostavio sam kutiju slajdova koja mi je bila potrebna."
,,Ne, ona to nije mogla da zna.
I ba kao to je i bilo oekivano:
Da, jesam. Pre dvadesetak godina, dok sam jo bio diplomac."
,,Ne, pokuao sam da skoim."
,,Ne, Rene i ja se tada jo nismo poznavali."
I tako dalje i tako dalje.
Sada, poto su se uverili da je on kompetentan i spreman da joj prui
podrku, spremni su da puste Rene na kuno leenje.
Dok se priseao svega, Karl je bio iznenaen na neki apstraktan
nain. Izuzev u jednom trenutku, tokom itavog tog napornog postupka nije
imao utisak ve vienog. Sve vreme je imao posla s bolnicom, doktorima,
bolniarkama: jedini pratei oseaj bila je otupelost, obian tegoban i
mehaniki posao.

2
Postoji dobro znani ,,dokaz koji demonstrira da je jedan jednako
dva. On poinje izvesnim definicijama: Neka je a = 1; neka je b = 1. Zavrava
se zakljukom ,,a = 2a, to jest jedan jednako dva. U sredini je neupadljivo
skrivena podela nulom, i u tom trenutku dokaz stupa preko ivice i ponitava
sva pravila. Doputanje deljenja nulom omoguava oveku da dokae ne samo
to da su jedan i dva jednaki, ve i da su jednaki svi brojevi - stvarni ili
imaginarni.

2a
im su ona i Karl doli kui, Rene je otila do stola u radnoj sobi i
poela sve papire da okree licem nadole, trpajui ih naslepo na hrpu; trzala
se kad god bi se ugao neke stranice okrenuo navie tokom njenog
premetanja. Pomiljala je da spali stranice, ali to bi sada bilo samo

60
simbolino. Isto e postii ukoliko jednostavno nikada vie ne baci pogled na
njih.
Lekari bi to verovatno opisali kao opsesivno ponaanje. Rene se
namrtila, jer ju je to podsetilo na nedostojnost situacije u kojoj je bila pacijent
takvih budala. Seala se da je bila podvrgnuta reimu za samoubice, na
zakljuanom odeljenju, pod navodno neprekidnim nadzorom bolniara. I
razgovora s doktorima, koji su bili toliko snishodljivi, toliko oigledni. Ona nije
bila manipulatorka kao gospoa Rivas, ali zaista je to bilo lako. Jednostavno
reci: Shvatam da jo nisam ozdravila ali zaista se oseam bolje", i smatrae
te gotovo spremnom za putanje iz bolnice.

2b
Karl je naas posmatrao Rene s ulaznih vrata, pre nego to je proao
hodnikom. Seao se dana, pre itave dve decenije, kada su njega pustili iz
bolnice. Saekali su ga roditelji, i tokom vonje kui njegova majka je imala
neki isprazni komentar o tome koliko e svima biti drago to ga vide, a on je
jedva bio u stanju da se obuzda i ne strese njenu ruku sa svojih ramena.
On je za Rene uinio ono to bi sam cenio u periodu koji je proveo
pod nadzorom. Dolazio joj je svakog dana u posetu, iako je ona isprva odbijala
da se vidi s njim, kako ne bi bio odsutan kad ona poeli da ga vidi. Povremeno
su razgovarali, a povremeno jednostavno etali po parku bolnice. Nije mogao
da pronae nita loe u onome to je radio, i znao je da mu je ona zbog toga
zahvalna. Ipak, i pored sveg truda, nije prema njoj oseao nita vie od
obaveze.

3
U svom delu Principia Mathematica, Bertrand Rasel i Alfred Vajthed
pokuali su da postave strogi temelj matematike koristei formalnu logiku kao
osnovu. Poeli su od onog to su smatrali aksiomima, i njih su koristili za
izvoenje sve sloenijih teorema. Do 362. strane ustanovili su dovoljno toga
da dokau 1 + 1 = 2.

3a
Kao sedmogodinje dete, istraujui po kui jednog roaka, Rene je
bila oarana kad je otkrila savrene kvadrate na glatkim mermernim
ploicama poda. Jedna jedina, dva niza po dve, tri niza po tri, etiri niza po
etiri: ploice su se uklapale u kvadrat. Naravno. Bez obzira na to s koje strane
je gledala, izgledalo joj je isto. I vie od toga, svaki kvadrat bio je vei od

61
prethodnog za neparan broj ploica. Bilo je to otkrovenje. Zakljuak je bio
neophodan: izgledalo je to pravilno, potvreno glatkim, hladnim dodirom
ploica. I nainom na koji su se ploice uklapale, s tako neverovatno finim
linijama tamo gde su se sastajale; zadrhtala je pred tom preciznou.
Kasnije su se pojavile druge spoznaje, druga dostignua. Zapanjujua
doktorska disertacija u dvadeset treoj, niz radova koji su naili na
oduevljenje, ljudi su je poredili s Fon Nojmanom, univerziteti su pokuavali
da je zavedu. Nikada nije poklanjala mnogo panje niemu od toga. Ali jeste
poklanjala panju istom onom oseaju ispravnosti koji je izvirao iz svake
nauene teoreme, upornom koliko i fizika svojstva ploica, i preciznom koliko
i nain na koji su se one uklapale.

3b
Karl je smatrao da je osoba u koju se pretvorio roena posle
njegovog pokuaja, kada se upoznao s Laurom. Poto je puten iz bolnice, nije
bio raspoloen za izlaske s bilo kim, ali jedan prijatelj je uspeo da ga upozna s
Laurom. Isprva ju je odgurnuo od sebe, ali ona je znala kako stvari za ista stoje.
Volela ga je dok je patio, i pustila ga je da ode kad se konano zacelio.
Zahvaljujui poznanstvu s njom Karl je shvatio ta je empatija, i bio je ponovo
formiran.
Laura je krenula dalje poto je stekla sopstvenu magistarsku
diplomu, dok je on ostao na univerzitetu kako bi doktorirao na biologiji.
Pretrpeo je kasnije u ivotu razliite krize i patnje zbog slomljenog srca, ali
nikada vie nije oajavao.
Karl se udio dok je razmiljao o tome kakva je ona osoba. Nije
razgovarao s njom jo od postdiplomskih studija; kako je ona proivela sve te
godine? Pitao se koga je jo volela. Veoma rano je shvatio kakva je to bila
Ijubav, i kakva nije bila, pa ju je izuzetno cenio.

4
Poetkom devetnaestog veka, matematiari su poeli da istrauju
geometrije koje su se razlikovale od Euklidove; te alternativne geometrije
davale su rezultate koji su izgledali sasvim apsurdno, ali nisu proizvodili
logike protivrenosti. Kasnije se pokazalo da su te neeuklidovske geometrije
dosledne u odnosu na Euklidovu geometriju: one su bile logiki dosledne, pod
uslovom da ovek Euklidovu geometriju smatra doslednom.

62
 Dokaz o doslednosti Euklidove geometrije izmicao je
matematiarima. Krajem devetnaestog veka, najbolje do ega su doli bio je
dokaz da je Euklidova geometrija dosledna sve dok je dosledna i aritmetika.

4a
U vreme kada je sve poelo, za Rene je to bila samo dosadna
smetnja. Otila je hodnikom i pokucala na otvorena vrata kabineta Pitera
Fabrisija.
Pite, ima malo vremena?"
Fabrisi je odgurnuo stolicu od stola. Naravno, Rene, ta te mui?"
Rene ue, znajui unapred kako e on da reaguje. Nikada pre toga
nije ili od koga s katedre traila savet u vezi s nekim problemom; uvek je bilo
obrnuto. Nije vano. Pitala sam se da li bi mogao da mi pomogne. Sea ta
sam ti ono priala pre nekoliko nedelja, o formalizmu na ijem razvoju
radim?
On klimnu glavom. O onome pomou kojeg ponovo izvodi
aksiome.
Tako je. Pa, pre nekoliko dana poela sam da dobijam zaista smene
zakljuke, i sada moj formalizam protivrei sam sebi. Da li bi mogao da baci
pogled na to?
Fabrisijev izraz bio je kao to je i oekivala. ,,Ti hoe da... naravno,
drage volje u to uiniti.
Sjajno. Primeri na prvih nekoliko strana su oni problematini;
ostatak je tu samo da bi ti posluio za poreenje." Ona prui Fabrisiju sveanj
papira. Mislila sam da e, ukoliko te budem navodila, uvideti isto to i ja.
Verovatno si u pravu." Fabrisi pogleda prvih nekoliko stranica. ,,Ne znam
koliko e ovo da potraje."
Bez urbe. Kad ugrabi priliku, samo proveri da li bilo koja moja
pretpostavka izgleda pomalo sumnjivo, u tom smislu. Ja u i dalje raditi na
tome, pa u ti rei ako doem do neega. Vai?
Fabrisi se osmehnu. Samo e doi posle podne i rei mi kako si
pronala problem."
Sumnjam: ovo trai tue oko.
On rairi ruke. Pokuau."
Hvala ti. Bilo je malo verovatno da e Fabrisi u potpunosti pojmiti
njen formalizam, ali njoj je trebalo samo da neko proveri njegove mehanike
aspekte.

63
 4b
Karl je upoznao Rene na urki koju je priredio jedan njegov kolega
Opinilo ga je njeno lice. Imala je izuzetno obino lice koje je najee
izgledalo sumorno, ali on je na urki video kako se dvaput osmehnula jednom
namrtila; u tim trenucima, itav njen izraz postao bi takav kao da nikad za
drugi nije ni znala. Karl je bio zateen: mogao je da prepozna lice koje se esto
smeje, ili lice koje se esto mrti, ak i kada je bez bora. Zanimalo ga je kako
njenom licu uspeva da bude prisno s tako mnogo izraza, da opet inae nita
ne otkriva.
Trebalo mu je mnogo vremena da razume Rene, da proita njene
izraze. Ali to je definitivno bilo vredno truda.
Sada je Karl sedeo u svojoj naslonjai u radnoj sobi, s primerkom na
novijeg izdanja Pomorske biologije u krilu, i sluao kako Rene guva papire u
svojoj radnoj sobi s druge strane hodnika. Radila je cele veeri, s rastue
ujnom ozlojeenou, iako je na licu imala uobiajen izraz pokeraa kada je
on poslednji put provirio tamo.
Odloio je asopis, ustao iz fotelje i priao vratima njene radne sobe.
Na radnom stolu bila joj je otvorena knjiga; stranice su bile ispunjene
uobiajenim hijeroglifima jednaina, s povremenim komentarima na ruskom.
Osmotrila je malo materijala, odbacila to s jedva primetnim
mrtenjem, i zalupila knjigu. Karl je uo kako je promrmljala re ,,beskorisno,
i vratila knjigu na policu.
Skoie ti pritisak ako nastavi s tim, naali se Karl.
Nemoj da mi popuje."
Karl se zaprepasti. Nisam to radio."
Rene se okrene i ljutito ga pogleda. Znam ja dobro kada sam u
stanju da radim produktivno, a kada nisam."
Opusti se. Onda ti neu smetati." Povue se.
Hvala ti. Ona ponovo obrati panju na police s knjigama. Karl je
ostavi, pokuavajui da deifruje onaj njen pogled.

5
Na Drugom meunarodnom matematikom kongresu odranom
1900. godine, Dejvid Hilbert je naveo dvadeset tri po njegovom miljenju
najvanija nereena problema u matematici. Druga stavka na njegovom
spisku bio je zahtev da se dokae doslednost aritmetike. Takav dokaz
obezbedio bi doslednost dobrog dela vie matematike. U sutini, taj dokaz bi

64
garantovao dase nikada ne moe dokazati jedan jednako dva. Malo je
matematiara smatralo to naroito vanim pitanjem.

5a
Rene je znala ta e Fabrisi rei i pre nego to je otvorio usta.
avo me odneo ako sam ikada video neto ovakvo. Zna onu
igraku za maliane gde ima blokove razliitih preseka koje treba da ubaci u
proreze razliitih oblika? itanje tvog formalnog sistema lii na posmatranje
nekoga ko uzima jedan blok i onda ga uvlai u svaku rupu na ploi, ili tako da
se ovaj svaki put savreno uklopi."
Dakle, ne moe da pronae greku?
On odmahnu glavom. ,,Ja ne. Zapao sam u istu koloteinu kao i ti,
Mogu o tome da mislim samo na jedan nain."
Rene vie nije bila u koloteini: dola je do sasvim drugaijeg pristupa
tom pitanju, ali to je samo potvrdilo prvobitnu protivrenost. ,,Pa, hvala ti za
trud."
Hoe li jo nekome dati da to pogleda?"
,,Da, mislim da u poslati Kalahanu na Berkli. Dopisujemo se jo od
konferencije odrane prolog prolea."
Fabrisi klimnu glavom. Bio sam zaista zadivljen njegovim najnovijim
radom. Javi mi ako on bude bio u stanju to da pronae: radoznao sam.
Rene bi za sebe upotrebila re jau od ,,radoznala.

5b
Je li Rene bila samo frustrirana zbog svog posla? Karl je znao da ona
matematiku nikada nije smatrala zaista tekom, ve samo intelektualno
izazovnom. Zar je mogue da je prvi put naila na probleme koje nije mogla
da rei? Ili matematika moda uopte ne funkcionie tako? Sam Karl je bio
strogo eksperimentalista i zaista nije znao kako to Rene stvara novu
matematiku. Zvualo je glupavo, ali moda joj je ponestajalo ideja?
Rene je bila previe stara da bi patila od gubitka iluzija uda od deteta
koje izrasta u prosenu odraslu osobu. S druge strane, mnogi matematiari su
najbolje od sebe dali pre tridesete, i ona se moda sve vie brine zbog
mogunosti da je ta statistika sustigne, premda nekoliko godina kasnije.
To mu je izgledalo malo verovatno. Povrno je razmislio o jo
nekoliko mogunosti. Da li ona moda postaje cinina prema akademskom
radu? Uasnuta time to je njeno istraivanje postalo preterano
specijalizovano? Ili se jednostavno umorila od posla?

65
 Karl nije verovao da su takve brige uzrok Reneinog ponaanja; mogao
je da zamisli impresije koje bi prepoznao da je to posredi, a one se nisu
uklapale u ono to je primao. ta god da je muilo Rene, on to nije mogao da
dokui, i zato je bio uznemiren.

6
Godine 1931, Kurt Godel je predstavio dve teoreme. Prva pokazuje,
praktino, da matematika sadri tvrdnje koje mogu biti tane, ali su
imanentno nedokazive. ak i tako jednostavan formalni sistem poput
aritmetike doputa tvrdnje koje su precizne, znaajne i svakako izgledaju
tano, ali opet se ne mogu dokazati formalnim sredstvima.
Njegova druga teorema pokazuje da je izjava o doslednosti
aritmetike upravo jedna takva tvrdnja; ona se ne moe dokazati nijednim
sredstvom koje koristi aritmetike aksiome. To e rei da aritmetika kao
formalni sistem ne moe garantovati da nee dovesti do rezultata kao to je
,,1 = 2; niko moda nije naiao na takve protivrenosti, ali nemogue je
dokazati da se to jednom nee i dogoditi.

6a
I opet je doao u njenu radnu sobu. Rene je digla pogled sa svog stola
prema Karlu; zaustio je odluno: Rene, oigledno je da...
Ona ga prekinu. Hoe da zna ta me mui? Dobro, rei u ti. Rene
izvadi prazan list papira i spusti ga na sto. Saekaj malo; trebae mi koji tren
za ovo. Karl ponovo zausti da kae neto, ali Rene mu mahnu da uti. Udahnu
duboko i poe da pie.
Ona povue liniju po sredini strane, podelivi je na dva stupca. Na
vrhu jednog stupca napie cifru ,,1, a iznad drugog napie 2. Ispod toga
brzo nakraba jo simbola, i u redovima ispod ona ih razvi u nizove drugih
simbola. Stiskala je zube dok je pisala: formirala je simbole kao da povlai
noktima po kolskoj tabli.
Kad je ispunila otprilike dve treine stranice, Rene poe da redukuje
duge nizove simbola u sve krae. A sada glavni potez, pomisli. Ona shvati da
previe pritiska papir; svesno popusti stisak na olovci. U sledeem redu koji je
popunila, nizovi su postali istovetni. Ona snano ispisa = preko centralne
linije u dnu strane.
Prui list Karlu. On je pogleda, pokazavi da ne razume. Pogledaj
vrh. On je poslua. ,,A sad pogledaj dno.
On se namrti. ,,Ne shvatam."

66
 Otkrila sam formalizam koji ti omoguava da pokae kako je svaki
broj jednak svakom drugom broju. Ta stranica dokazuje da su jedan i dva
jednaki. Izaberi koja god dva broja hoe; mogu dokazati da su i oni jednaki.
Karl kao da se trudio da se seti neega. To je deljenje nulom, zar
ne?
,,Ne. Ovde nema nedozvoljenih operacija, niti loe definisanih
termina, ni nezavisnih aksioma koji se implicitno pretpostavljaju, niega. U
izvoenju dokaza ne koristi se apsolutno nita zabranjeno."
Karl odmahnu glavom. ekaj malo. Jedan i dva oigledno nisu
jednaki.
Ali formalno jesu: dokaz ti je u ruci. Sve to sam koristila spada u
ono to je apsolutno neporecivo."
Ali ovde ima protivrenost."
Tako je. Aritmetika je nedosledna kao formalni sistem.

6b
,,Ne moe da pronae svoju greku, da li to hoe da kae?
,,Ne, ne slua ta ti govorim. Zar misli da se oseam osujeeno
samo zbog neeg takvog? U dokazu nema nikakve greke."
Znai ti tvrdi kako postoji neto pogreno u onome to je
prihvaeno?
Ba tako.
,,Da li si... On zauta, ali prekasno. Zapiljila se u njega. Naravno da
je bila sigurna. On razmisli o onome na ta je ukazivala.
Vidi li?, upita Rene. Upravo sam osporila skoro itavu
matematiku: ona je sada potpuno besmislena."
Uzrujala se, postala gotovo rastrojena; Karl je paljivo birao rei.
Kako moe to da kae? Matematika i dalje deluje. Nauni i ekonomski svet
nee se najednom sruiti zbog te spoznaje."
,,To je zato to je matematika koju koriste samo trik. Mnemonika
caka, kao kad broji zglavke na aci kako bi se setio koji mesec ima trideset
jedan dan.
Nije to isto.
,,A zato ne bi bilo? Sada matematika nema apsolutno nikakve veze
sa stvarnou. Pusti koncepte kao to su imaginarni ili infinitezimalni brojevi.
Sad ni posrano sabiranje celih brojeva nema nikakve veze s brojanjem na
prste. Na prstima e ti jedan i jedan uvek biti dva, ali na papiru ti mogu dati
beskonaan broj odgovora, a svi su oni podjednako validni, to znai da su svi

67
podjednako nevaei. Mogu da napiem najelegantniju teoremu koju si ikada
video, a ona nee znaiti nita vie od besmislene jednaine." Ona se gorko
nasmeja. Pozitivisti su nekada govorili da je sva matematika tautologija.
Potpuno su pogreili: ona je protivrenost."
Karl pokua s drugaijim pristupom. ekaj malo. Upravo si
pomenula imaginarne brojeve. Zbog ega bi ovo bilo iole gore od onoga to
se deavalo s njima? Matematiari su nekada verovali da su oni besmisleni,
ali sada su prihvaeni kao osnovni. Ovo je ista situacija."
Nije ista. Reenje je u tome da se jednostavno proiri kontekst, ali
to ovde nee vredeti. Imaginarni bojevi su doneli matematici neto novo, ali
moj formalizam iznova definie ono to ve postoji."
Ali ako promeni kontekst, posmatra ga iz drugog ugla...
Ona zakoluta oima. ,,Ne! Ovo sledi iz aksioma jednako sigurno kao i
sabiranje; ne moe se zaobii. Veruj mi na re.

7
Godine 1936, Gerhard Gencen je dao dokaz za doslednost
aritmetike, ali da bi to uradio, morao je da primeni kontroverznu tehniku
poznatu kao transfinitna indukcija. Ova tehnika nije meu uobiajenim
metodima dokazivanja, i jedva izgleda prikladno za garantovanje doslednosti
aritmetike. Gencen je dokazao oigledno pretpostavivi ono sumnjivo.

7a
Kalahan se javio s Berklija, ali nije mogao da ponudi nikakvo
izbavljenje. Rekao je da e nastaviti da prouava njen rad, ali ini se da je ona
naila na neto fundamentalno i uznemirujue. Hteo je da zna kakvi su njeni
planovi to se tie objavljivanja tog formalizma, jer ukoliko on sadri neku
greku koju ni ona ni on ne mogu da nau, drugi u zajednici matematiara e
sigurno to moi.
Rene je jedva bila u stanju da uje njegove rei, i promumlala je da
e mu se javiti. U poslednje vreme imala je potekoa u razgovoru s ljudima,
pogotovo posle rasprave s Karlom; drugi pripadnici katedre poeli su da je
izbegavaju. Koncentracija joj je nestala, a prethodne noi sanjala je komar
kako je otkrila formalizam koji joj je doputao da prevodi nasumine koncepte
u matematike izraze: onda je dokazala da su ivot i smrt ekvivalentni.
To ju je uplailo: mogunost da gubi razum. Svakako je gubila jasnou
misli, a to je bilo prilino blizu.

68
 Kako si ti smena ena, prekorevala je sebe. Zar je Godel pomiljao
na samoubistvo poto je demonstrirao svoju teoremu nepotpunosti?
Ali to je bila divna, produhovljena teorema, jedna od najelegantnijih
koje je Rene ikada videla.
Njen sopstveni dokaz ju je zadirkivao, ismevao je. Kao neto iz knjige
zagonetki, govorio joj je imam te, preskoila si greku, vidi moe li pronai
mesto na kojem si se zeznula; samo da bi se okrenuo i rekao: imam te, opet,
Pomiljala je da e Kalahan razmatrati implikacije koje njeno otkrie
ima po matematiku. Toliko matematike nije imalo nikakvu praktinu primenu;
postojalo je iskljuivo kao formalna teorija, prouavana je samo zbog svoje
intelektualne lepote. Ali to nije moglo da potraje; samokontradiktorna teorija
bila je toliko besmislena da bi je veina matematiara odbacila s gaenjem.
Rene je uistinu bila besna zbog toga kako ju je izdala roena intuicija.
Ta prokleta teorema imala je smisla, na sopstveni perverzan nain, izgledala
je valjano. Ona je to razumela, znala je zbog ega je istinita, verovala u to.

7b
Karl se osmehnuo kad je pomislio na njen roendan.
,,Ne mogu da verujem! Kako si uopte mogao da zna?" Strala je niz
stepenice, drei demper u rukama.
Prolog leta su bili u kotskoj na odmoru, i u jednoj prodavnici u
Edinburgu nalazio se demper koji je Rene merkala, ali ga nije kupila. Naruio
ga je, i smestio u fioku njene komode da ga ona tog jutra pronae.
itam te kao knjigu", zadirkivao ju je on. Oboje su znali da to nije
tano, ali on je voleo to da joj kae.
To je bilo pre dva meseca. Pre samo dva meseca.
Sada je situacija nalagala promenu ritma. Karl je otiao u njenu radnu
sobu i zatekao Rene kako sedi na svojoj stolici i zuri kroz prozor. ik pogodi
ta sam obezbedio za nas.
Ona die pogled. ta?
Rezervacije za vikend. Apartman u Biltmoru. Moemo da se
opustimo i ne radimo apsolutno nita..."
Prestani, molim te, ree Rene. Znam ta pokuava da uradi, Karl.
Hoe da radimo neto prijatno, to bi mi skrenulo misli s ovog formalizma.
Ali nee vredeti. Ne zna koliko sam time obuzeta."
Hajde, hajde." On je povue za ruke kako bi je podigao sa stolice, ali
ona mu se ote. Karl naas ostade da stoji tamo, i ona se najednom okrenu
pogleda ga u oi.

69
 Zna li da sam bila u iskuenju da uzmem barbiturate? Gotovo
prieljkujem da sam idiot, kako ne bih morala da razmiljam o tome.
Bio je zateen time. Nesiguran u sebe, on ree: Zbog ega makar ne
pokua nakratko da pobegne od toga? Ne moe da kodi, a moda ti skrene
misli sa ovoga.
Nije to neto o emu bih mogla prestati da razmiljam. Ti to
jednostavno ne razume."
Onda mi objasni."
Rene ispusti dah i okrenu se nakratko da razmisli. Kao da sve to
vidim vie na mene, u protivreju", ree ona. Sada neprestano izjednaavam
brojeve."
Karl je utao. Onda, s iznenadnom spoznajom, ree: Kao klasini
fiziari suoeni s kvantnom mehanikom. Kao da je teorija u koju si oduvek
verovala nadometena, a ta nova nema smisla, iako je dokazi nekako
podupiru."
,,Ne, ni nalik tome." Odbacila je to gotovo s prezirom. Nema ovo
nikakve veze s dokazima; sve je a priori."
,,Pa u emu se razlikuje? Nije li to onda samo dokaz za tvoje
rezonovanje?"
Zaboga, ali li se ti to? Re je o razlici izmeu toga da izmerim
jednaku vrednost broja jedan i broja dva, i toga da intuitivno tako zakljuim.
Ne mogu vie u glavi da odrim koncept razdvojenih koliina; za mene su sve
one iste.
,,Ne misli to zaista", ree on. Niko ne moe stvarno da iskusi neto
takvo; to je kao da poveruje u onih est nemoguih stvari pre doruka."
Otkud ti zna ta ja mogu da iskusim?"
Pokuavam da shvatim."
Ne trudi se.
Karl izgubi strpljenje. U redu, onda. Onda izae iz sobe da otkae
rezervacije.
Jedva su razgovarali posle toga, i priali su jedno s drugim samo kad
je to bilo neophodno. Tri dana kasnije Karl je zaboravio kutiju slajdova koji su
mu bili potrebni, odvezao se natrag do kue i zatekao njenu poruku nastolu.
Karl je u trenucima koji su usledili intuitivno naslutio dve stvari. Prva
mu je dola dok je jurcao po kui, pitajui se nije li ona nabavila cijanid s
katedre za hemiju: bila je to spoznaja da on, budui da ne moe da razume
ono to bi je navelo na takav postupak, ne moe nita ni da uini za nju.

70
 Druga mu je dola dok je lupao po vratima spavae sobe i vikao na
nju unutra: iskusio je ve vieno. Bio je to jedini put kada mu je neka situacija
izgledala poznato, a opet, bila je groteskno naopaka. Setio se kako se sam
nalazio s druge strane zakljuanih vrata, na krovu zgrade, i sluao kako prijatelj
lupa po vratima i vie mu da ne ini to. I dok je stajao tamo, pred vratima
spavae sobe, uo je kako ona jeca, na podu, paralisana od stida upravo kao
to je to bio i on kad se nalazio s druge strane.

8
Hilbert je jednom rekao: Ako je matematiko miljenje defektno,
gde onda da naemo istinu i sigurnost?"

8a
Hoe li je pokuaj samoubistva igosati tako da taj ig nosi do kraja
ivota? Rene se to zapitala. Poravnala je ivice papira na stolu. Hoe li je ljudi
od sada pa nadalje smatrati, moda nesvesno, lakoumnom ili nestabilnom?
Nikada nije pitala Karla je li sam oseao takvu zabrinutost, moda zato to ga
nikada nije krivila zbog onoga to je pokuao. Dogodilo seto pre mnogo
godina, i svako ko ga danas vidi u njemu odmah prepozna itavu osobu. Ali
Rene nije mogla isto da kae za sebe. Trenutno nije bila u stanju da suvislo
raspravlja o matematici, i nije bila sigurna hoe li to ikada ponovo moi. Kad
bi je sada videle njene kolege, jednostavno bi rekle: izgubila je icu za
matematiku.
Zavrivi posao za stolom, Rene je izala iz radne i ula u dnevnu
sobu. Poto njen formalizam procirkulie kroz akademsku zajednicu, bie mu
potrebna obnova uspostavljenih matematikih temelja, ali tek e na
malobrojne uticati onako kao na nju. Veina e biti kao Fabrisi; sledie njen
dokaz mehaniki, i bie njime ubeeni, ali nita vie od toga. Jedini ljudi koji
e to osetiti gotovo jednako istanano kao ona jesu oni koji bi inae pojmili
protivrenost, do koje bi ih dovela intuicija. Kalahan je bio jedan od njih;
zapitala se kako on svakodnevno izlazi s time na kraj.
Rene je u praini na jednom stoiu iscrtala izuvijanu aru. Ranije,
moda bi dokono procenila parametre krivulje, ispitala neke njene
karakteristike. Sada kao da nije bilo svrhe da to radi. Sve njene vizualizacije
jednostavno su se sruile.
Poput mnogih, i ona je oduvek mislila da matematika ne izvodi svoje
znaenje iz univerzuma, ve pre da univerzumu namee nekakvo znaenje.
Fiziki entiteti nisu bili vei niti manji jedni od drugih, niti slini ili razliiti;

71
jednostavno su bili, postojali su. Matematika je bila potpuno nezavisna, ali je
praktino donosila semantiko znaenje za te entitete, davanjem kategorija i
odnosa. Ona nije opisivala nikakve imanentne osobine, ve samo mogue
tumaenje.
Ali vie ne. Matematika nije bila dosledna posle odvajanja od fizikih
entiteta, a formalna teorija bila je u najmanju ruku dosledna. Matematika je
bila empirijska, nita vie od toga, a to nju nije nimalo interesovalo.
emu sada da se okrene? Rene je poznavala enu koja je odustala od
akademskog posla kako bi prodavala rukotvorine od koe. Morae malo da
saeka, da se pribere. A sve to vreme, Karl je samo pokuavao da joj pomogne
u tome.

8b
Meu Karlovim prijateljima bile su i dve ene, meusobno najbolje
prijateljice, Marlena i Ana. Pre mnogo godina, kada je Marlena pomislila na
samoubistvo, nije se okrenula Ani za podrku: okrenula se Karlu. On i Marlena
su u nekoliko navrata presedeli po itavu no, u razgovoru ili zajednikoj tiini.
Karl je znao da mu je Ana oduvek pomalo zavidela na onome to je podelio s
Marlenom, da se oduvek pitala kakvu on to prednost ima kad je mogao da se
toliko zblii s njom. Odgovor je jednostavan Bila je to razlika izmeu simpatije
i empatije.
Karl je nudio utehu u slinim situacijama vie puta u svom ivotu. Bilo
mu je drago to moe da pomogne, svakako, ali i vie od toga, inilo mu se
ispravnim da sedi na drugom mestu i igra drugu ulogu.
Uvek je imao razloga da samilost smatra osnovnim delom svog
karaktera, sve dosad. Cenio je to, smatrao sebe u najmanju ruku empatinim.
Ali sada je naleteo na neto to nikada ranije nije susreo, i to je ponitilo sve
njegove uobiajene instinkte.
Da mu je neko na Reneinom roendanu rekao da e se tako oseati
za dva meseca, istog trena bi odbacio tu zamisao. Neto tome nalik svakako
bi moglo da se dogodi posle nekoliko godina; Karl je znao ta vreme moe da
uini. Ali dva meseca?
Posle est godina braka, prestao je da je voli. Karl se gnuao sebe
zbog te misli, ali injenica je bila da se ona promenila, i on je sada vie nije
razumeo, niti je znao kako da saosea sa njom. Renein intelektualni i
emocionalni ivot bili su nerazdvojivo povezani, tako da se ovaj potonji
pomerio van njegovog domaaja.

72
 Aktivirala se njegova refleksna reakcija pratanja, rezonovanje da ni
od koga ne moete traiti da nastavi da prua podrku za vreme bilo koje krize.
Ako neija ena iznenada mentalno oboli, greh e biti ako je on napusti, ali taj
greh je oprostiv. Ako ostane, to znai da prihvata drugaiju vrstu odnosa,
neto to ne odgovara ba svakome, i Karl nikada nije osuivao osobu koja bi
se obrela u takvoj situaciji. Ali uvek je tu bilo neizgovoreno pitanje: kako bih
ja postupio? A njegov odgovor je uvek bio: ostao bih.
Licemer.
Najgore od svega, on je proao kroz to. Bio je obuzet sopstvenim
bolom, iskuavao je izdrljivost drugih, a neko je sve to vreme vodio rauna o
njemu. Bilo je neizbeno da ostavi Rene, ali taj greh sebi nikada nee moi da
oprosti.

9
Albert Ajntajn je jednom rekao: Ukoliko su matematike teoreme
primenjive na stvarnost, nisu pouzdane; ukoliko su pouzdane, onda ne opisuju
stvarnost."

9a = 9b
Karl je bio u kuhinji i pripremao boraniju za veeru, kad je ula Rene.
Moemo li nakratko da porazgovaramo?"
Naravno." Seli su za sto. Ona se podrobno zagledala kroz prozor;
imala je tu naviku na poetku ozbiljnog razgovora. Najednom je strepeo od
onoga to je nameravala da kae. Nije smerao da joj kae da odlazi sve dok se
ona u potpunosti ne oporavi, posle nekoliko meseci. Sada je bilo prerano.
Znam da to nije naroito oigledno..."
Ne, molio se on, ne govori to. Nemoj, molim te.
... ali zaista sam ti zahvalna za to to si ovde, sa mnom.
Pretrnuo, Karl zatvori oi, ali Rene je na svu sreu i dalje gledala kroz
prozor. Bie to toliko, toliko teko.
I dalje je govorila. Sve ono to mi se deavalo u glavi..." Naas je
zautala. Nita nalik tome nikada nisam zamiljala. Da je posredi bila ikakva
normalna depresija, znam da bi razumeo, i da bismo izali s tim na kraj.
Karl klimnu glavom.
Ali dogodilo se to da sam se gotovo nala u ulozi teologa koji je
dokazao da Bog ne postoji. Ne samo to se plai toga, ve sa sigurnou zna.
Da li to zvui apsurdno?"
,,Ne.

73
 To je oseaj koji ne mogu da ti prenesem. Verovala sam u to
duboko, implicitno, a to nije istina, i jo sam ja ta koja je to pokazala."
On otvori usta da kae kako tano zna ta ona misli, kako je i sam
oseao isto to i ona. Ali se predomisli: u ovome ih je empatija razdvajala
umesto da ih sjedini, a to nije mogao da joj kae.

74
 Pria tvog ivota

T voj otac se sprema da mi postavi to pitanje. Ovo je najvaniji

trenutak u naim ivotima, i elim da obratim panju, da zapazim svaku
pojedinost. Tvoj tata i ja smo se upravo vratili s izlaska, s veere i pozorine
predstave, pono je prola. Izali smo na verandu da pogledamo pun mesec;
onda sam ja tvom tati rekla da elim da igram, pa mi je on udovoljio, i sada
sporo pleemo, dvoje tridesetogodinjaka koji se njiu tamo-amo na meseini,
kao klinci. Uopte ne oseam nonu sveinu. A onda tvoj tata kae: eli li da
napravimo bebu?
U ovom trenutku, tvoj tata i ja smo u braku oko dve godine, i ivimo
u Aveniji Elis; kad se budemo iselili, ti e jo biti previe mala da bi upamtila
tu kuu, ali mi emo ti pokazati njene slike, priati prie o njoj. Ba bih volela
da ti ispriam priu o ovoj veeri, o noi kad si zaeta, ali pravo vreme za to
bie kada i sama bude spremna da ima decu, a tu priliku nikada neemo
imati.
Ne bi vredelo da ti to ispriam ranije; vei deo svog ivota nee
sedeti s mirom dovoljno dugo da saslua tako romantinu - ti bi rekla bljak -
priu. Pamtim scenario tvog nastanka koji e ti izneti kad bude imala
dvanaest godina. Rodila si me samo da bi imala slukinju koju nee morati
da plaa kazae ogoreno dok izvlai usisiva iz plakara.
Tako je, rei u ja. Pre trinaest godina, znala sam da e otprilike u
ovo vreme biti potrebno da se usisa praina iz tepiha, pa mi je raanje bebe
izgledalo kao najjeftiniji i najlaki nain da se taj posao obavi. A sad te ljubazno
molim da uradi to.
,,Da mi nisi majka, ovo bi bilo nezakonito", rei e ti dok odvija kabl
i ubada ga u utinicu na zidu.

75
 Bie to u kui u Ulici Belmont. Doiveu da vidim kako se neznanci
useljavaju u obe kue: onu u kojoj si zaeta i onu u kojoj si odrasla. Tvoj tata i
ja emo prvu prodati nekoliko godina po tvom dolasku. Ja u drugu prodati
ubrzo poto ode. Dotad emo se Nelson i ja useliti u nau kuu na selu, a tvoj
tata e iveti s onom kako se ono zvae.
Znam kako se ova pria zavrava; mnogo razmiljam o tome. Isto
tako mnogo razmiljam o tome kako je zapoela, pre samo nekoliko godina,
kad su se brodovi pojavili u orbiti, a artefakti u dolinama. Vlada o njima nije
rekla gotovo nita, dok su tabloidi rekli sve to su mogli.
A onda su me pozvali telefonom, zahtevali sastanak.

Primetila sam ih kako ekaju u hodniku, ispred mog kabineta. Bili su

udan par; jedan od njih imao je na sebi vojnu uniformu i vojniku frizuru, a
nosio je u ruci aluminijumsku akten-tanu. inilo se da kritiki osmatra i
procenjuje svoju okolinu. Drugi se lako mogao prepoznati kao akademik: s
gustom bradom i brkovima, u odelu od rebrastog somota. Prelistavao je
stranice prikaene jednu preko druge na oblinjoj tabli za zidne novine.
Pukovnik Veber, pretpostavljam?" Rukovala sam se s vojnikom.
,,Lujza Benks."
Doktorko Benks, hvala vam to ste odvojili vreme za razgovor s
nama ree on.
Nema na emu; dobrodoao mi je svaki izgovor da izbegnem
nastavniko vee."
Pukovnik Veber pokaza na svog drubenika. Ovo je doktor Gari
Doneli, fiziar koga sam vam pomenuo kad smo razgovarali preko telefona.
Zovite me Gari, ree on dok smo se rukovali. Jedva ekam da
ujem ta imate da kaete."
Uli smo u moj kabinet. Pomerila sam nekoliko gomila knjiga sa druge
stolice za posetioce, pa smo svi seli. Rekli ste da elite da ujem neki snimak.
Pretpostavljam da to ima nekakve veze s tuinima?"
Mogu da vam ponudim samo snimak", ree pukovnik Veber.
Dobro, da ujemo.
Pukovnik Veber izvadi kasetofon iz svoje tane i pritisnu dugme za
reprodukciju zvuka. Snimak je donekle zvuao kao mokar pas koji otresa
vodu s krzna.
ta mislite o tome?, upita on.
Uzdrala sam se od svog poreenja s mokrim psom. ,,U kakvom je
kontekstu nastao ovaj snimak?

76
 ,,To nisam ovlaen da kaem."
Pomoglo bi mi da protumaim te zvuke. Da li ste bili u mogunosti
da vidite tuina dok je govorio? Je li pritom bilo ta radio?
Snimak je jedino to mogu da vam ponudim."
Neete odati nita ako mi kaete da ste videli tuine; javnost ionako
pretpostavlja da jeste."
Pukovnik Veber nije poputao. Imate li ikakvo miljenje o njegovim
lingvistikim svojstvima?", upita on.
,,Pa, jasno je da im se aparat za govor znatno razlikuje od ljudskog.
Pretpostavljam da ti tuini ne lie na ljude?"
Pukovnik je nameravao da kae neto neodreeno, kad Gari Doneli
upita: Moete li da pretpostavite bilo ta na osnovu tog snimka?"
Zapravo ne. Ne zvui mi kao da koriste grlo za proizvodnju tih
zvukova, ali na osnovu toga ne mogu da zamislim kako izgledaju."
Bilo ta - moete li bilo ta da nam kaete?, upita pukovnik Veber.
Videla sam da nije navikao na konsultacije s civilima. Samo to da e
uspostavljanje komunikacije biti veoma teko usled razlika u anatomiji. Oni
gotovo sigurno koriste zvuke koje ljudske glasne ice ne mogu da
reprodukuju, a moda i zvuke koje ljudsko uho ne moe da razlikuje."
Mislite na infra- ili ultrazvune frekvencije?, upita Gari Doneli.
,,Ne ba. Samo hou da kaem kako ljudski sluni sistem nije
apsolutno akustian instrument; on je optimizovan da prepoznaje zvuke koje
stvara ljudsko grlo. S tuinskim vokalnim sistemom nita vie nije sigurno."
Slegla sam ramenima. Moda emo biti u stanju da ujemo razliku izmeu
tuinskih fonema, uz dovoljno prakse, ali mogue je da nae ui jednostavno
ne mogu da prepoznaju osobenosti koje oni smatraju znaajnim. U tom
sluaju e nam trebati zvuni spektrograf, kako bismo znali ta tuin govori.
Pukovnik Veber upita: Pretpostavimo da vam dam snimke u trajanju od
jednog sata; koliko bi vam vremena trebalo da zakljuite treba li nam taj
zvuni spektrograf ili ne?
,,Ne bih to mogla da ustanovim samo na osnovu jednog snimka,
koliko god vremena da imam. Bilo bi potrebno da direktno razgovaram s
tuinima." Pukovnik odmahnu glavom. Nemogue."
Pokuala sam da mu to blago saoptim. Odluka je na vama, naravno,
Ali nepoznat jezik moe da se naui samo kroz interakciju s onim kome je on
maternji, a pritom mislim na postavljanje pitanja, razgovore, takve stvari. Bez
toga, to je jednostavno nemogue. Dakle, ako elite da nauite jezik tuina,

77
osoba obuena za terensku lingvistiku - bila to ja ili neko drugi - morae da
razgovara s tuinom. Sami snimci su nedovoljni."
Pukovnik Veber se namrti. ,,Vi izgleda hoete da natuknete kako
nijedan tuin ne bi mogao da naui ljudske jezike pratei nae emisije.
Sumnjam u to. Bio bi im potreban instrukcioni materijal posebno konstruisan
za poduavanje ljudskih jezika neljudskim biima. Ili to, ili interakcija sa
ovekom. Ako su imali ita od toga, mogli su da naue mnogo s TV-a, ali inae
ne bi imali odakle da krenu."
Pukovniku je to oigledno bilo interesantno; njegova filozofija je bila,
dakako, to manje tuini znaju - to bolje. I Gari Doneli je proitao pukovnikov
izraz i zakolutao oima. Suzbila sam osmeh u sebi.
Onda pukovnik Veber upita: Recimo da uite novi jezik
razgovarajui s onima koji njime govore; da li biste mogli to da postignete a
da pritom njih ne nauite engleski?"
,,To zavisi od kooperativnosti govornika koji taj jezik koriste kao
maternji. Oni bi sigurno nauili poneto dok ja uim njihov jezik, ali to ne bi
moralo da bude mnogo ukoliko su voljni da poduavaju. S druge strane, ako
bi oni radije nauili engleski nego nas poduavali svom jeziku, to bi sve moglo
veoma da otea."
Pukovnik klimnu glavom. Javiu vam se ponovo u vezi s ovim."

Zahtev za taj sastanak bio je moda drugi najznaajniji telefonski

poziv u mom ivotu. Prvi e, naravno, biti onaj iz gorske slube spasavanja. U
tom trenutku emo tvoj tata i ja razgovarati jedno s drugim moda jednom
godinje, uvrh glave. Ipak, posle tog telefonskog poziva, najpre u pozvati tvog
oca.
On i ja emo se odvesti zajedno na prepoznavanje, i bie to duga i
nema vonja kolima. Seam se mrtvanice, sve u ploicama i nerajuem
eliku, zujanja rashladnih ureaja i mirisa antiseptika. Bolniar e povui
arav da ti otkrije lice. Lice e ti izgledati nekako pogreno, ali ja u znati da
si to ti.
,,Da, to je ona, kazau. Ona je moja.
Tada e ti biti dvadeset pet.

Vojni policajac je proverio moj bed, zapisao neto na tablici s

blokom i tipaljkom, i onda otvorio kapiju; uvezla sam se terencem u logor,
malo selo od atora koje je vojska podigla na suncem sprenoj livadi nekog

78
zemljoradnika. U sreditu logora bio je jedan od tuinskih ureaja, s
nadimkom ,,okno.
Po onome to je reeno na pripremnim sastancima kojima sam
prisustvovala, u Sjedinjenim Dravama bilo je devet takvih, sto dvanaest irom
sveta. Okna su funkcionisala kao dvosmerni komunikacioni ureaji, verovatno
s brodovima u orbiti. Niko nije znao zbog ega tuini ne ele lino da
razgovaraju s nama; moda iz straha da se ne ougave. Ekipa naunika, meu
kojima su bili i fiziar i lingvista, bila je dodeljena svakom oknu; Gari Doneli i
ja bili smo dodeljeni ovom.
Gari me je ekao na parkiralitu. Zavijugali smo krunim lavirintom
betonskih barikada, dok nismo doli do velikog atora koji je pokrivao samo
okno. Ispred atora bila su kolica za opremu krcata stvaricama pozajmljenim
iz fakultetske laboratorije za fonologiju. Poslala sam to unapred, kako bi
vojska mogla blagovremeno da ih pregleda.
Ispred atora bile su na tronocima i video kamere, ija su soiva
virila kroz prozore u zidu od tkanine u glavnu prostoriju. Sve to Gari i ja
budemo radili razmatrae bezbroj drugih, meu kojima i pripadnici vojno-
obavetajne slube. Pored toga, oboje emo svakodnevno slati izvetaje, pri
emu e moji sadrati procene o tome koliko mislim da tuini mogu da
razumeju od engleskog.
Gari otvori preklop na atoru i mahnu mi da uem. Samo napred,
samo napred, ree on kao najavljiva taaka u cirkusu. udite se biima
kakva nikad viena nisu bila na Boijem zemljinom aru.
,,I sve to samo za krajcaru", promrmljah ja dok sam ulazila kroz otvor.
U tom trenutku okno je bilo neaktivno, i podsealo je na polukruno ogledalo
visoko vie od tri i iroko est metara. Na smeoj travi ispred okna, lukom od
bele farbe bio je ocrtan prostor za aktiviranje. Tamo su se trenutno nalazili
samo sto, dve stolice na sklapanje i strujni kabl koji je vodio napolje do
generatora. Zujanje fluorescentnih lampi, okaenih o motke po rubu
prostorije, mealo se sa zujanjem muva u sparnoj vruini.
Gari i ja se zgledasmo, pa pogurasmo kolica s opremom prema stolu.
Dok smo prelazili preko linije od farbe, okno kao da je postalo providno; inilo
se da se neko polako die iz osvetljenja iza obojenog stakla. Iluzija dubine bila
je neverovatna; mogla sam da stupim pravo kroz to. Kad je okno bilo potpuno
osvetljeno, podsealo je na dioramu polukrune sobe u prirodnoj veliini. U
prostoriji je bilo nekoliko velikih predmeta, koji su moda predstavljali
nametaj, ali ne i tuina. U zakrivljenom zadnjem zidu bila su vrata.

79
 Zamajali smo se oko prikljuivanja svih delova opreme: mikrofona,
zvunog spektrografa, prenosivog raunara i zvunika. Dok smo radili, esto
sam bacala pogled na okno, u iekivanju dolaska tuina. Bez obzira na to,
ipak sam poskoila kad je jedan od njih uao.
Izgledao je kao bure okaeno o spoj sedam udova. Bio je zrano
simetrian, i svaki od njegovih udova mogao je da poslui kao ruka ili noga.
Onaj preda mnom hodao je unaokolo na etiri noge, s tri razdvojene ruke
svijene uz bokove. Gari ih je nazivao heptapodima".
Pokazali su mi video snimke, ali svejedno sam zijala. U udovima
tuina nije bilo razaznatljivih zglobova; anatomi su nagaali da njih moda
podravaju kimeni stubovi. Kakva god bila njihova unutranja struktura,
udovi heptapoda zajedniki su ga pomerali uznemirujue gipko. Njegov ,,trup
je plutao povrh namrekanih udova glatko kao hoverkraft.
Sedam oiju bez kapaka bilo je nareano u krug oko vrha tela
heptapoda. On se vratio do vrata na koja je uao, naas tamo zafrskao neto,
i ponovo otiao do sredita prostorije u pratnji jo jednog heptapoda; ni u
jednom trenutku nije se okrenuo. Jezivo, ali logino; s oima na svim
stranama, njemu je svaki smer mogao da bude ,,napred.
Gari je posmatrao moju reakciju. ,,Spremna?, upita on.
Duboko sam udahnula. Dovoljno spremna." Ranije sam mnogo
radila na terenu, u Amazoniji, ali uvek je to bio dvojeziki postupak: ili su moji
dounici znali malo portugalskog, to sam mogla da koristim, ili sam ja
prethodno stekla izvestan uvid u njihov jezik preko tamonjih misionara. Ovo
e biti moj prvi pokuaj da vodim postupak zaista jednojezikog otkria. Ipak,
bilo je to sasvim jednostavno u teoriji.
Prila sam oknu i heptapod je s druge strane uinio isto to i ja. Slika
je bila toliko realistina da sam osetila marce na koi. Videla sam teksturu
njegove sive koe, poput rebara somota u petljama i spiralama. Iz okna se nije
oseao nikakav miris, zbog ega je situacija nekako izgledala jo udnije.
Pokazala sam na sebe i rekla polako: ovek." Onda sam pokazala na
Garija. ,,ovek. Potom sam pokazala na jednog, pa na drugog heptapoda, i
rekla: ta ste vi?
Bez reakcije. Pokuala sam ponovo, i ponovo.
Jedan heptapod pokaza jednim udom na sebe, sa skupljena etiri
zavrna prsta. To je bila srena okolnost. U nekim kulturama, osoba pokazuje
bradom; da heptapod nije upotrebio jedan od svojih udova, ne bih znala na
koji gest da obratim panju. Zaula sam kratak zvuk podrhtavanja, i videla

80
kako nabrani otvor na vrhu njegovog tela vibrira; govorio je. Onda je pokazao
na svog drubenika i ponovo uzdrhtao.
Vratila sam se svom raunaru; na njegovom ekranu bila su dva
praktino istovetna spektrograma koji su predstavljali zvuke podrhtavanja.
Obeleila sam uzorak za reprodukciju. Pokazala sam na sebe i ponovo rekla
,,ovek, pa to ponovila sa Garijem. Potom sam pokazala na heptapoda, i
pustila snimak podrhtavanja preko zvunika.
Heptapod zadrhta jo malo. Druga polovina spektrograma tog
oglaavanja izgledala je kao ponavljanje: ako prethodno oglaavanje
nazovemo [drhtaj1], onda je ovaj bio [drhtaj2drhtaj1].
Pokazala sam na neto to je liilo na stolicu iza heptapoda. ta je
to?"
Heptapod naas saeka, pa pokaza na stolicu" i opet progovori.
Spektrogram za to veoma se razlikovao od ranijih zvukova: [drhtaj3]. Jo
jednom, pokazala sam na stolicu" dok sam reprodukovala [drhtaj3].
Heptapod odgovori: sudei po spektrogramu, izgledalo je to kao
[drhtaj3drhtaj2]. Optimistino tumaenje: heptapod je moje rei potvrivao
kao tane, to je ukazivalo na kompatibilnost izmeu heptapodskih i ljudskih
obrazaca optenja. Pesimistino tumaenje: muio ga je nesnosan kaalj.
Na svom raunaru sam obeleila odreene delove spektrograma i
otkucala za svaki probno tumaenje: heptapod" za [drhtaj1], ,,da za
[drhtaj2], i stolica" za [drhtaj3]. Onda sam otkucala Jezik: Heptapod A kao
naslov iznad tih izgovora.
Gari je posmatrao dok sam kucala. ta oznaava to slovo A?
Samo razdvaja ovaj jezik od svih ostalih koje bi heptapodi mogli da
koriste", kazala sam. Klimnuo je glavom.
Pokuajmo sad neto drugo, isto zabave radi. Pokazala sam na
oba heptapoda i pokuala da oponaam zvuk [drhtaj1], heptapod". Posle
duge stanke, prvi heptapod ree neto, a onda drugi ree neto drugo, i
nijedan njihov spektrogram nije podseao ni na ta ranije reeno. Nisam
mogla da razaberem razgovaraju li meusobno ili se obraaju meni, poto
nisu imali lica koja bi mogli da okrenu. Pokuala sam da izgovorim [drhtaj1]
jo jednom, ali na to nije bilo reakcije.
,,Ni blizu", progunala sam.
,,Ja sam zadivljen to uopte moete da se oglaavate takvim
zvucima" ree Gari.
,,Da ujete samo kako oponaam losa. Odmah se daju u trk.

81
 Pokuala sam ponovo jo nekoliko puta, ali niti jedan heptapod nije
odgovorio niim prepoznatljivim. Tek kada sam ponovo reprodukovala
snimak izgovora heptapoda, dobila sam potvrdu; heptapod je odgovorio sa
[drhtaj2], ,,da.
Dakle, ogranieni smo na korienje snimaka?, upita Gari.
Klimnuh glavom. Makar privremeno."
,,I ta sad?
Sad moramo da se uverimo da on nije zapravo govorio ba su slatki
ili vidi samo ta sad rade. Onda emo videti moemo li prepoznati ijednu od
tih rei kad ih izgovara taj drugi heptapod." Pokazah mu da sedne.
Raskomotite se; ovo e potrajati."

Godine 1770, brod Endevor kapetana Kuka nasukao se na obali

Kvinslenda, u Australiji. Dok je nekolicina njegovih ljudi obavljala popravke,
Kuk je poveo istraivaku grupu i naiao na narod Aboridina. Jedan od
mornara pokazao je na ivotinje koje su skakale okolo s mladuncima u
torbama, i upitao nekog Aboridina kako se one zovu. Aboridin je odgovorio:
kengur". Otad su Kuk i njegovi mornari te ivotinje nazivali koristei tu re.
Tek su kasnije saznali da ona znai: ta ree?.
Priam to svake godine na svom uvodnom kursu. Pria je gotovo
sigurno netana, pa to kasnije i objasnim, ali jeste klasina anegdota.
Naravno, moji studenti zaista ele da uju one anegdote u kojima se pojavljuju
heptapodi; do kraja moje profesorske karijere one e biti razlog za mnoge od
njih da upiu moje kurseve. Zato u im pokazati stare video snimke mojih
sesija pred oknom, i sesija koje su vodili drugi lingvisti; snimci su instruktivni,
i bie od koristi ako nas tuini ikada ponovo posete, ali u njima nema mnogo
dobrih anegdota.

Kad je re o jezikim anegdotama, moj omiljeni izvor je deje uenje

jezika. Seam se jednog popodneva, kada ti je pet godina, po povratku kui iz
zabavita. Tada e bojiti votanim bojicama, a ja u ocenjivati pisane radove.
Mama, rei e, koristei taj obazrivo nehajan ton rezervisan za
traenje neke usluge, smem li neto da te pitam?"
Naravno, mila. Samo napred."
Mogu li ja da budem, uh, kumljena?"
Podii u pogled s rada koji ocenjujem. Kako to misli?"
eron je u kolici rekla da je ona kumljena."
Stvarno? Ko ju je kumio, i zbog ega?

82
 ,,To je bilo kad se udavala njena starija sestra. Kazala je da samo
jedna osoba moe da bude, hm, kumljena, pa je ona bila ta.
,,A, tako znai. Hoe da kae da je eron svojoj sestri bila kuma?
Da, tako je. Mogu li i ja da budem kumljena?"

Gari i ja smo uli u zgradu od betonskih blokova gde se nalazio centar

operacija za mesto s oknom. Unutra je izgledalo kao da planiraju invaziju, ili
moda evakuaciju: kratko podiani vojnici radili su oko velike mape te oblasti,
ili sedeli pred glomaznom elektronskom opremom dok su govorili u
mikrofone na slualicama. Odveli su nas u kancelariju pukovnika Vebera, u
prostoriju pozadi, sveu zahvaljujui klimatizaciji.
Izvestili smo pukovnika o rezultatima posle prvog dana. ini se da
niste naroito daleko odmakli", rekao je on.
Palo mi je na pamet kako da bre napredujemo", kazala sam ja. Ali
moraete da odobrite korienje dodatne opreme."
ta vam jo treba?"
Digitalna kamera, i veliki video ekran." Pokazala sam mu crte
onoga to sam zamislila. elim da pokuam sa sprovoenjem postupka
otkria uz upotrebu pisanja; prikazivau rei na ekranu i koristiti kameru za
snimanje rei koje oni napiu. Nadam se da e heptapodi raditi isto.
Veber je sumnjiavo pogledao u crte. Kakvu bi korist to moglo da
donese?
Dosad smo napredovali na nain koji bih primenila sa onima koji
govore jezikom bez pisma. Onda mi je palo na pamet da i heptapodi sigurno
moraju imati pismo."
,,Pa?
Ako heptapodi imaju mehaniki nain za pisanje, onda bi njihovo
pisanje trebalo da bude veoma pravilno, veoma dosledno. Nama bi bilo lake
da prepoznajemo grafeme nego foneme. To je kao da birate slova u
tampanoj reenici umesto da pokuavate da ih ujete kad neko tu reenicu
naglas izgovori."
Shvatam ta mislite", prizna on. ,,A kako biste vi njima odgovarali?
Pokazali biste im rei koje oni prikau vama?
,,U osnovi da. A ako umeu razmake izmeu rei, sve reenice koje
mi piemo bie mnogo suvislije nego ma koja izgovorena reenica skrpljena iz
naih snimaka."
Zavalio se u naslon svoje fotelje. Znate da elimo da im pokaemo
to manje od svoje tehnologije.

83
 Razumem to, ali ve koristimo maine kao posrednike. Ako uspemo
da ih navedemo na pisanje, verujem da emo napredovati mnogo bre nego
ako ostanemo ogranieni na zvune spektrograme."
Pukovnik se okrenu Gariju. ta vi mislite o tome?
Meni se ini da je to dobra zamisao. Rado bih saznao imaju li
heptapodi moda potekoa da itaju nae monitore. Njihova okna zasnivaju
se na potpuno drugaijoj tehnologiji od naih video ekrana. Koliko moemo
da ustanovimo, oni ne koriste piksele niti skenirane linije, i nemaju
osveavanje iz kadra u kadar."
Mislite da bi nai video ekrani zbog skeniranih linija bili neitljivi za
heptapode?"
Mogue je, ree Gari. Ali moraemo da pokuamo i vidimo."
Veber razmisli o tome. Za mene se to nije ni postavljalo kao pitanje,
ali s njegove take gledita bilo je teko doneti tu odluku; kao vojnik, ipak, on
ju je doneo brzo. Va zahtev je odobren. Obratite se napolju vodniku i recite
mu da dopremi ono to vam je potrebno. Neka bude spremno do sutra."

Seam se jednog letnjeg dana kad ti je esnaest godina. Konano sam

ja ta koja eka da neko doe i izvede me u provod. Naravno, ekae i ti,
radoznala da vidi kako on izgleda. S tobom e biti tvoja drugarica, mlada
plavua s neverovatnim imenom Roksi, i kikotaete se.
Mogue je da osetite poriv da izgovorite nekakav komentar na
njegov raun", kazau ja dok se gledam u ogledalu u hodniku. Samo se
uzdrite od toga dok ne odemo."
,,Ne brini, mama, rei e ti. Uradiemo to tako da on ne uje.
Roksi, ti me pitaj ta mislim kakvo e veeras biti vreme. A ja u onda rei ta
mislim o maminom udvarau."
Vai", kazae Roksi.
,,Ne, definitivno neete to uraditi", rei u ja.
Opusti se, mama. Nee on imati pojma. Mi to stalno radimo."
Ba si me uteila."
Malo kasnije, Nelson e doi po mene. Predstaviu vam ga, pa emo
malo proaskati na prednjoj verandi. Nelson je grubo zgodan, to se tebi
oigledno dopada. I ba kad se budemo spremili da poemo, Roksi e ti
nehajno rei: I ta misli, kakvo e veeras biti vreme?"
Mislim da e biti ba vrue, odgovorie ti.
Roksi e klimnuti glavom u znak saglasnosti. Nelson e rei: Zaista.
Mislio sam da su rekli da e biti svee."

84
 Imam ja esto ulo kad su takve stvari posredi", rei e ti. Lice ti
nee odati nita. Slutim da e da bude ba vrelo. Dobro je to si se prikladno
obukla za to, mama.
Prostreliu te pogledom i rei laku no.
Dok budem vodila Nelsona prema njegovim kolima, on e me upitati,
veselo: Neto mi ovde izmie, zar ne?
Interni tos, promrmljau ja. ,,Ne trai da ti objanjavam."
Na naoj sledeoj sesiji pred oknom, ponovili smo raniji postupak, ali
smo ovoga puta prikazali odtampanu re na naem kompjuterskom ekranu
u isto vreme dok smo govorili: prikazali smo OVEK dok smo govorili ovek",
i tako dalje. Konano, heptapodi su shvatili ta elimo, i postavili ravan kruni
ekran ugraen u mali podijum. Jedan heptapod je progovorio, a onda zavukao
ud u veliki prorez u podijumu; na ekranu se pojavila krabotina, pomalo
zakoena.
Ubrzo smo uspostavili rutinu, i ja sam sakupila dva paralelna skupa,
jedan s izgovorenim izrazima, drugi sa uzorcima pisanja. Na osnovu prvih
utisaka, njihovo pismo kao da je bilo logografiko, to me je razoaralo; nadala
sam se abecednom pismu koje bi nam pomoglo da nauimo njihov govor.
Njihovi logogrami moda sadre i neke fonetske informacije, ali bie nam
mnogo tee da ih pronaemo nego u abecednom pismu.
Primakavi se blizu oknu, mogla sam da pokazujem na razliite
delove tela heptapoda, poput udova, prstiju i oiju, i da za svaki od njih
dobijem izraz. Ispostavilo se da imaju otvor na donjoj strani tela, du
lankovitih kotanih hrbata: verovatno su to koristili za hranjenje, dok im je
onaj na vrhu sluio za disanje i govor. Nije bilo drugih primetnih otvora; moda
su im usta ujedno bila i anus. Takva pitanja morala su da priekaju.
Pokuala sam da pitam naa dva sagovornika i za izraze kojima bismo
mogli da se obratimo svakome od njih posebno; za lina imena, ukoliko neto
takvo imaju. Naravno, njihovi odgovori bili su neizgovorljivi, pa sam ih krstila,
kako bismo se Gari i ja lake snalazili, Fleper i Raspberi. Nadala sam se da emo
moi da ih razlikujemo jednog od drugog.

Sutradan sam se posavetovala s Garijem pre nego to smo uli u

ator sa oknom. Trebae mi pomo za ovu sesiju", kazala sam mu.
Naravno. ta hoete da uradim?"
Treba da iskamimo od njih neke glagole, a to je najlake sa
prisutnim treim licem. Da li biste demonstrirali nekoliko glagola dok ja kucam
njihovu pisanu formu na raunaru? Budemo li imali sree, heptapodi e

85
shvatiti ta radimo, i uiniti isto kao mi. Ponela sam gomilu rekvizita koje
moete da koristite.
Nema problema", ree Gari, pa pucnu zglavcima na akama. im
budete spremni."
Poeli smo s nekim jednostavnim neprelaznim glagolima: hodanjem,
skakanjem, govorenjem, pisanjem. Gari je demonstrirao svaki od njih sa
armantnim odsustvom srameljivosti; nimalo se nije ustezao zbog prisustva
video kamera. Za prvih nekoliko postupaka koje je izveo upitala sam
heptapode: Kako vi to nazivate?" Vrlo brzo, heptapodi su shvatili ta to
pokuavamo da uradimo; Raspberi je poeo da oponaa Garija, ili makar da
izvodi ekvivalentni heptapodski postupak, dok je Fleper radio na njihovom
kompjuteru, prikazivao pisani opis i glasno to izgovarao.
U spektrogramima njihovih izgovorenih izraza prepoznala sam re
koju sam protumaila kao heptapod". Ostatak je verovatno bila glagolska
fraza; inilo se da imaju analoge za imenice i glagole, bogu hvala.
Meutim, u njihovom pismu stvari nisu bile tako jasne. Za svaki
postupak su prikazivali jedan jedini logogram umesto dva zasebna. Najpre
sam pomislila da su napisali neto kao ,,hoda, pri emu se subjekat
podrazumeva. Ali zato bi Fleper rekao heptapod hoda dok pie ,,hoda,
umesto da odri paralelnost? Tada sam primetila da neki logogrami lie na
logogram za heptapoda" s pridodatim potezima s jedne ili druge strane.
Moda se njihov glagol mogao napisati kao dodatak imenici.
Ako je tako, zato je Fleper u nekim primerima pisao imenicu, ali u
drugim nije?
Odluila sam da pokuam s prelaznim glagolom; zamena rei za
objekte mogla bi da pojasni stvari. Meu rekvizitima koje sam donela bila je i
jabuka, i krika hleba. ,,Dobro, rekla sam Gariju, pokai im hranu, a onda
pojedi malo od toga. Najpre jabuku, potom hleb.
Gari pokaza na zlatni delies, pa odgrize pare, dok sam ja prikazala
izraz za kako vi kaete za to?". Onda smo to ponovili s krikom hleba od
integralnog brana.
Raspberi izae iz prostorije i vrati se s nekakvim dinovskim orahom
ili tikvom, i elatinoznim elipsoidom. Raspberi pokaza na tikvu, dok je Fleper
izgovarao re i prikazivao logogram. Onda Raspberi stavi tikvu izmeu nogu i
zau se krckanje, i tikva se ponovo pojavi, umanjena za odgrizeni zalogaj ispod
ljuske su bila zrna nalik na kukuruzna. Fleper je govorio i prikazivao veliki
logogram na njihovom ekranu. Zvuni spektrogram za tikvu" promenio se
kada je bio upotrebljen u reenici; verovatno je to bila oznaka padea.

86
Logogram je bio udan: posle malo prouavanja, uspela sam da prepoznam
grafike elemente koji su podseali na pojedinane logograme za rei
heptapod" i ,,tikva. Izgledali su kao da su stopljeni zajedno, s nekoliko
dodatnih poteza, koji su verovatno znaili ,,jede. Da li je to bila ligatura za
vie rei?
Potom smo dobili govorni i pisani naziv za elatinsko jaje, i opis ina
njegovog konzumiranja. Zvuni spektrogram za heptapod jede elatinsko
jaje mogao se analizirati; elatinsko jaje nosilo je oznaku padea kao to
sam i oekivala, mada se red rei u reenici razlikovao u odnosu na proli put.
Pisana forma, jo jedan veliki logogram, bila je sasvim druga stvar. Ovog puta
mi je trebalo mnogo vie vremena da prepoznam bilo ta u njemu; ne samo
to su pojedinani logogrami ponovo bili stopljeni, ve je izgledalo i da onaj za
,,heptapoda lei na leima, dok je povrh njega logogram za elatinsko jaje
dubio na glavi.
,,O-o. Jo jednom sam pogledala ispisane jednostavne primere s
glagolima i imenicama, one koji su mi ranije izgledali nedosledno. Sad sam
shvatila da svi oni zapravo sadre logogram za re ,,heptapod; neki su bili
zarotirani i izoblieni kombinovanjem s raznim glagolima, pa ih isprva nisam
prepoznala. Mora da se alite, promrmljala sam.
ta nije u redu?, upita Gari.
,,U njihovom pismu rei se ne razdvajaju; reenica se pie spajanjem
logograma u sastavne rei. Oni logograme spajaju tako to ih rotiraju i
modifikuju. Pogledajte." Pokazala sam mu kako su logogrami zarotirani.
Tako mogu da itaju re s jednakom lakoom, bez obzira na to kako
je zarotirana", ree Gari. On se okrenu da pogleda heptapode, zadivljen.
Pitam se je li to posledica radijalne simetrije njihovih tela: za njihova tela ne
postoji smer napred, tako da ga moda nema ni u njihovom pismu. Vraki
zgodno."
Nisam mogla da poverujem; radila sam sa ovekom koji je re
zgodno modifikovao s vraki". Svakako je zanimljivo", rekoh, ,,ali isto tako
znai da ne postoji nain da lako piemo sopstvene reenice na njihovom
jeziku. Ne moemo jednostavno sei njihove reenice u pojedine rei i
prekombinovati ih; moraemo da nauimo pravila njihovog pisma pre nego
to budemo u stanju da napiemo ita suvislo. To je isti onaj problem
kontinuiteta koji smo imali kad smo spajali fragmente govora, samo
primenjen na pisanje."
Pogledala sam u Flepera i Raspberija u oknu, gde su oni ekali da
nastavimo, i uzdahnula. Ba neete ovo da nam olakate, je li tako?"

87
 Da budem fer, heptapodi su bili vrlo kooperativni. U danima koji su
usledili predusretljivo su nas poduavali svom jeziku bez zahteva da mi njih
poduavamo engleskom. Pukovnik Veber i njegove kohorte razmiljali su o
moguim implikacijama te injenice, dok sam se ja sastajala s lingvistima kraj
drugih okana preko video-konferencije kako bismo jedni s drugima podelili
ono to smo nauili o jeziku heptapoda. Video-konferencije bile su
neprikladno radno okruenje: nai video ekrani bili su primitivni u poreenju
s oknima heptapoda, tako da su mi kolege izgledale udaljenije od tuina. Ono
poznato mi je bilo daleko, dok mi je bizarno bilo nadohvat ruke.
Proi e izvesno vreme dok ne budemo spremni da pitamo
heptapode zbog ega su doli, ili da dovoljno dobro raspravljamo o fizici da
bismo ih pitali o njihovoj tehnologiji. Zasad smo radili na osnovama: na
fonemama i grafemama, reniku, sintaksi. Heptapodi su u svakom oknu
koristili isti jezik, pa smo mogli da udruimo podatke i koordiniramo pokuaje.
Za nas je najvei izvor zbrke bilo pismo" heptapoda. Ono nije ni
izgledalo kao pismo; vie je liilo na gomilu komplikovanih grafika. Logogrami
nisu bili poreani u nizove, niti u spiralu, niti na bilo kakav linearni nain.
Umesto toga, Fleper ili Raspberi bi napisao reenicu naikavi onoliko
logograma koliko je potrebno u dinovski konglomerat.
Ovaj oblik pisma podseao je na primitivne znakovne sisteme, koji su
od itaoca zahtevali da zna kontekst poruke kako bi mogao da je razume.
Takvi sistemi su se smatrali previe ogranienim za sistematsko beleenje
informacija. Opet, bilo je malo verovatno da su heptapodi razvili svoj nivo
tehnologije samo pomou usmenih predanja. To je ukazivalo na jednu od tri
mogunosti: prva je bila to da heptapodi imaju pravi sistem pisma, ali ne ele
da ga koriste pred nama; pukovnik Veber bi mogao s tim da se poistoveti.
Druga mogunost bila je da heptapodi nisu stvorili tehnologiju koju su koristili;
bila su to nepismena stvorenja koja koriste tuu tehnologiju. Trea, i za mene
najinteresantnija mogunost bila je da heptapodi koriste nelinearni sistem
ortografije koji se moe ubrajati u prava pisma.

Pamtim razgovor koji emo voditi kad bude u prvom razredu

srednje kole. Bie nedelja pre podne, a ja u pripremati kajganu dok ti bude
postavljala sto za kasni doruak. Smejae se dok mi bude priala o urki na
kojoj si bila prethodne noi.

88
 O ovee", kazae, nisu se alili kad su govorili da je telesna teina
i te kako vana. Nisam pila nimalo vie od momaka, ali sam se napila mnogo
vie od njih.
Ja u pokuati da zadrim neutralan, prijatan izraz na licu. Stvarno u
to pokuati. Onda e ti rei: O, ma daj, mama.
,,ta?
Zna da si radila u dlaku isto to i ja kad si bila mojih godina."
Nisam radila nita nalik tome, ali znam da e, priznam li to, potpuno
prestati da me potuje. Zna da nikad ne sme da vozi, ili seda u kola
ako...
Boe, naravno da znam to. Zar misli da sam debil?
,,Ne, naravno da ne mislim.
Zapravo u pomisliti da oigledno, izluujue, nisi na mene. To e me
podsetiti, ponovo, da nee biti moj klon; ti ume da bude divna, izvor
svakodnevne sree, ali nee biti neko koga sam sama stvorila.

Vojska je postavila prikolicu s naim kancelarijama na mestu gde se

nalazilo okno. Videla sam kako Gari hoda prema prikolici, pa sam potrala da
ga sustignem. ,,To je semasiografski sistem pisanja", kazala sam kad sam dola
do njega.
Kako, molim?, rekao je Gari.
Evo, da vam pokaem." Uvela sam Garija u svoju kancelariju. Kad
smo se obreli unutra, prila sam tabli i kredom nacrtala krug preseen
dijagonalnom linijom. ta ovo znai?"
,,Nije dozvoljeno?
Tako je. Onda sam ispisala rei NIJE DOZVOLJENO na tabli. Ba kao
i ovo. Ali samo jedno predstavlja govor.
Gari klimnu glavom. ,,Dobro.
Lingvisti opisuju pisanje poput ovoga..., pokazala sam tu na
ispisane rei, ... kao glotografsko, zato to predstavlja govor. Svaki ljudski
pisani jezik spada u ovu kategoriju. Meutim, ovaj simbol..., pokazala sam tu
na krug i dijagonalnu liniju, ... jeste semasiografsko pisanje, zato to prenosi
znaenje bez pozivanja na govor. Nema nikakve veze izmeu njegovih
komponenti i bilo kog pojedinog glasa.
,,A vi mislite da je itavo pismo heptapoda takvo?
,,Po onome to sam dosad videla, da. Nije to slikovno pismo, daleko
je sloenije. Ono ima sopstveni sistem pravila za graenje reenice, poput

89
vizuelne sintakse koja nema nikakve veze sa sintaksom njihovog govornog
jezika."
Vizuelna sintaksa? Moete li da mi pokaete neki primer?"
Evo ga, stie. Sela sam za svoj sto i pomou raunara uitala kadar
iz snimka jueranjeg razgovora s Raspberijem. Okrenula sam monitor tako
da on moe da ga vidi. ,,U njihovom govornom jeziku, imenica ima oznaku
padea koja ukazuje na to da li je ona subjekat ili objekat. U pisanom jeziku,
meutim, imenica se identifikuje kao subjekat ili objekat na osnovu
orijentacije njenog logograma u odnosu na orijentaciju glagola.
Pogledajte ovde." Pokazala sam na jednu figuru. ,,Na primer, kada je
heptapod integrisan sa uje na ovaj nain, sa ovim paralelnim potezima, to
znai da je heptapod taj koji neto uje." Pokazala sam mu drugu. Kad se
kombinuju na ovaj nain, s uspravnim potezima, to znai da heptapoda uju.
Ova morfologija je primenjiva na nekoliko glagola.
Jo jedan primer je sistem fleksija." Uitala sam drugi kadar iz
snimka. ,,U njihovom pisanom jeziku, ovaj logogram znai otprilike uti lako
ili uti jasno. Vidite koji su mu elementi zajedniki s logogramom za uti? I
dalje moete to da kombinujete sa heptapod na isti nain kao i pre, da biste
ukazali na to da heptapod moe neto da uje jasno, ili da heptapoda uju
jasno. Ali zaista interesantno je to da modulacija uti ti uti jasno nije
poseban oblik; vidite koju su transformaciju primenili?"
Gari klimnu glavom i pokaza. Kao da zamisao o prilogu jasno
izraavaju promenom krive u ovim potezima u sredini."
Tako je. Ta modulacija je primenjiva na mnoge glagole. Logogram
za glagol videti moe se modulirati na isti nain kako bi se dobilo videti
jasno, ba kao i logogram za itati i drugi. A promena krive u tim potezima
nema paralelu u njihovom govoru; u govornoj verziji oni tim glagolima dodaju
prefiks kako bi izrazili lakou, a prefiksi za videti i uti se razlikuju.
Ima i drugih primera, ali jasno vam je iz ovoga. U sutini, to je
gramatika u dve dimenzije."
On poe da etka, zamiljen. Postoji li ita slino tome u ljudskim
sistemima pisanja?"
Matematike jednaine, muzike note i ples. Ali to je sve veoma
specijalizovano; njihovom primenom ne bismo mogli da snimimo ovaj
razgovor. Ali podozrevam da emo, ako to dovoljno dobro upoznamo, moi
da snimimo ovaj razgovor koristei heptapodski sistem pisanja. Mislim da je
to sasvim razvijen grafiki jezik opte namene."

90
 Gari se namrti. Dakle, njihovo pisanje je sasvim zaseban jezik u
odnosu na njihov govor, je li tako?
Tako je. U stvari, tanije bi bilo govoriti o sistemu pisanja kao
Heptapodu B, i koristiti Heptapod A strogo kad mislimo na govorni jezik."
ekajte malo. Zato koristiti dva jezika kada je dovoljan i jedan? ini
mi se da je to bespotrebno teko za uenje.
Poput engleskog pisanja?", kazala sam ja. Lakoa uenja nije
prvenstvena sila u evoluciji jezika. Za heptapode, pismo i govor mogu igrati
toliko razliite kulturoloke ili kognitivne uloge da upotreba zasebnih jezika
ima vie smisla od korienja razliitih oblika za jedan te isti.
On razmisli o tome. Shvatam na ta mislite. Moda oni misle da je
na oblik pisanja suvian, kao da traimo drugi kanal za komunikaciju."
,,To je sasvim mogue. Ako ustanovimo zbog ega koriste drugi jezik
za pisanje, saznaemo mnogo toga o njima."
Dakle, shvatam da to znai kako neemo moi da koristimo njihovo
pismo kao pomagalo u uenju njihovog govornog jezika.
Uzdahnula sam. ,,Da, to je ona najdirektnija implikacija. Ali mislim da
ne treba da prenebregavamo Heptapode ni A ni B; potreban nam je dvostrani
pristup." Pokazala sam na ekran. Kladim se da e vam uenje njihove
dvodimenzionalne gramatike biti od pomoi kada doe vreme za uenje
njihovih matematikih izraza."
,,Tu ste u pravu. Jesmo li onda spremni da ponemo da ih pitamo o
matematici?
Jo ne. Treba bolje da ovladamo ovim pismom pre nego zaponemo
bilo ta drugo", rekla sam, a onda se osmehnula kad je gestikulacijom pokazao
koliko se osujeeno osea. Strpljenja, dobri moj gospodine. Strpljen -
spasen."

Imae est godina kad tvoj otac bude prisustvovao konferenciji na

Havajima, i mi emo ii tamo s njim. Bie toliko uzbuena da e se za to
pripremati nedeljama unapred. Pitae me o kokosima, vulkanima i
surfovanju, i vebati hula-hula ples pred ogledalom. Spakovae u kofer odeu
i igrake koje e hteti da ponese, pa e ga vui po kui da vidi koliko dugo
e moi da ga nosi. Pitae me hou li ja poneti tvoju pii-brii tablu u svojoj
torbi, poto u tvojoj vie nema mesta, a ti jednostavno nee moi na put bez
nje.
Nee ti trebati sve to, rei u ja. Bie tamo toliko stvari koje e
moi da radi da nee imati vremena da se igra svim tim igrakama."

91
 Razmislie o tome; iznad obrva e ti se pojavljivati jamice kad god
bude duboko zamiljena. Na kraju e pristati da spakuje manje igraaka, ali
e ti zato iekivanja znatno porasti.
Hou da sam sad na Havajima", zacvilee.
Ponekad je dobro malo saekati", kazau ja. Zahvaljujui
iekivanju, bie zabavnije kad stigne tamo.
Ti e se na to samo napuiti.

U svom sledeem izvetaju, ukazala sam na to da je termin

logogram pogrean zato to ukazuje na to da svaki graf predstavlja
izgovorenu re a zapravo grafovi uopte ne odgovaraju naem poimanju
izgovorene rei Nisam elela da koristim ni termin ideogram", zbog naina
na koji se on koristio u prolosti; umesto toga, predloila sam termin
semagram"
inilo se da semagram otprilike odgovara pisanoj rei u ljudskim
jezicima: imao je sopstveno znaenje, a u kombinaciji s drugim semagramima
mogao je da formira bezbroj tvrdnji. Nismo mogli precizno da ga definiemo,
ali opet, niko nikada nije na zadovoljavajui nain definisao ni ,,re za ljudske
jezike. Ipak, kad se radilo o reenicama na Heptapodu B, sve je mnogo vie
zbunjivalo. Taj jezik nije imao pisanu interpunkciju na njegovu sintaksu
ukazivao je nain kombinovanja semagrama, i nije bilo potrebe da se naglasi
kadenca govora. Svakako nije bilo naina da se lepo spoje parovi subjekta i
predikata kako bi se formirale reenice. Reenica" se izgleda sastojala od
broja semagrama koje je heptapod eleo da spoji; jedina razlika izmeu
reenice i pasusa, ili stranice, bila je veliina.
Kad bi reenica na Heptapodu B dosta narasla, bila bi vizuelno
izuzetno efektna. Kad nisam pokuavala da ga deifrujem, to pismo je liilo na
kitnjaste bogomoljke nacrtane ukoso, tako da se dre jedna za drugu i
obrazuju eerovsku reetku, a svaka od njih imala je malo drugaiji stav. A
najvee reenice imale su efekat slian efektu psihodelinih postera ponekad
bi vam oi zasuzile, a ponekad biste ostali hipnotisani.

Seam se tvoje slike koja je snimljena kad si diplomirala. Na

fotografiji pozira pred kamerom, akademska kapa ti je nakrivljena na glavi,
jednom rukom dodiruje naoari za sunce, druga ti je na kuku, tamo dri
otvorenu tvoju odoru kako bi se video top i orts koje nosi ispod.
Seam se sveane dodele diplome. Biu rastrojena zbog toga to su
tamo istovremeno Nelson, tvoj otac i ona kako se ono zvae, ali neu obraati

92
mnogo panje na to. itav taj vikend, dok me bude predstavljala kolegama
sa godine i neprekidno sve grlila, biu gotovo onemela od zapanjenosti.
Nemogu da verujem da e ti, odrasla ena via od mene i dovoljno lepa da
me srce od toga zaboli, biti ista ona devojica koju sam nekada dizala sa zemlje
kako bi mogla da se napije vode sa esme, ista ona devojica koja je
nekada ispadala iz moje spavae sobe umotana u haljinu, eir i etiri ala iz
mog plakara.
A poto diplomira, potraie posao finansijskog analitiara. Neu
razumeti ta ti to tamo radi, neu razumeti ak ni tvoju opinjenost novcem,
znaaj koji si pridavala plati kada si pregovarala o zaposlenju. Vie bih volela
da si se bavila neim za ta novane nagrade nisu vane, ali neu se aliti. Moja
roena mati nikada nije mogla da shvati zbog ega ja nisam jednostavno
mogla da budem profesorka engleskog u srednjoj koli. Ti e raditi ono to te
usreuje, i ja neu traiti nita osim toga.

Kako je vreme prolazilo, ekipe kraj svakog okna poele su dobrano

da ue heptapodsku terminologiju za elementarnu matematiku i fiziku.
Zajedno smo radili na prezentacijama, pri emu su se lingvisti fokusirali na
postupak, a fiziari na sam predmet. Fiziari su nam pokazali ranije smiljene
sisteme za komuniciranje sa tuinima, zasnovane na matematici, ali oni su bili
namenjeni upotrebi preko radio teleskopa. Mi smo ih preuredili za
komunikaciju licem u lice.
Nai timovi su bili uspeni s osnovama aritmetike, ali naleteli smo na
blokadu s geometrijom i algebrom. Pokuali smo s korienjem sfernog
koordinatnog sistema umesto pravougaonog, pomislivi da je to moda
prirodnije za heptapode, s obzirom na njihovu anatomiju, ali taj pristup nije
bio nimalo plodonosniji. Heptapodi kao da nisu razumeli ta hoemo da
kaemo.
Isto tako, i rasprave o fizici ile su loe. Imali smo uspeha samo s
najkonkretnijim moguim terminima, poput naziva elemenata; posle nekoliko
pokuaja predstavljanja periodnog sistema elemenata, heptapodi su shvatili
na ta se to odnosi. Za sve iole apstraktno, mogli smo isto tako i da trabunjamo
bilo ta. Pokuali smo da pokaemo osnovne fizike atribute poput mase i
ubrzanja, kako bismo doli do njihovih termina za to, ali heptapodi su
jednostavno odgovarali zahtevima za razjanjenje. Da bismo izbegli probleme
s percepcijom koji bi se mogli povezati s ma kojim konkretnim medijem,
probali smo s fizikim demonstracijama, kao i s linijskim crteima,

93
fotografijama i animacijama; nita od toga nije bilo efikasno. Dani bez
napretka pretvorili su se u nedelje, a razoaranje fiziara poelo je da raste.
Nasuprot njima, lingvisti su imali vie uspeha. Mi smo neprestano
napredovali u dekodiranju gramatike govornog jezika, Heptapoda A. On nije
sledio obrasce ljudskih jezika, to smo i oekivali, ali zasad je bio razumljiv:
slobodan red rei, ak u tolikoj meri da nije postojao poeljan red za odredbe
u uslovnom iskazu, u inat ,,univerzalnom redu Ijudskog jezika. Takoe se
inilo da heptapodi nemaju nikakvih nevolja s mnotvom nivoa ubacivanja
centralnih delova reenice, pred im su ljudi brzo morali da priznaju poraz.
Neobino, ali ne i neodgonetljivo.
Mnogo su zanimljiviji bili novootkriveni morfoloki i gramatiki
procesi u Heptapodu B, koji su bili jedinstveno dvodimenzionalni. U zavisnosti
od deklinacije semagrama, na infleksije se moglo ukazivati variranjem krive
linije odreenog poteza, ili njegove debljine, ili naina na koji leluja, ili
variranjem relativnih veliina dva radikala, ili njihove relativne udaljenosti od
drugog radikala, ili njihovih orijentacija; ili na razne druge naine. Ove
grafeme nisu bile segmenti; one se nisu mogle izolovati od ostatka
semagrama. I uprkos tome kako se takve stvari ispoljavaju u ljudskom pismu
ove nisu imale nikakve veze s kaligrafskim stilom; njihova znaenja bila su
definisana u skladu s doslednom i nedvosmislenom gramatikom.
Redovno smo pitali heptapode zbog ega su doli. Svaki put su
odgovarali reima ,,da vidimo", ili da posmatramo". tavie, ponekad su nas
radije nemo gledali nego odgovarali na naa pitanja. Moda su to bili naunici,
a moda turisti. Stejt dipartment nam je naloio da otkrijemo to je mogue
manje o oveanstvu, za sluaj da te informacije mogu da se upotrebe za
cenkanje u buduim pregovorima. Posluali smo to, premda nismo morali
mnogo da se trudimo: heptapodi nikada nisu nita pitali. Bili naunici ili turisti,
ponaali su se krajnje nezainteresovano.

Seam se da emo se jednom odvesti u trni centar da ti kupimo

novu odeu. Bie ti trinaest godina. U jednom trenutku e biti zavaljena u
sedite, sasvim oputena, suto dete; ve u sledeem, zabacie kosu
uvebano nehajno, kao manekenka na obuci.
Malo e me navoditi dok se budem uparkiravala. Dobro, mama, daj
mi jednu od svojih kreditnih kartica, pa moemo da se naemo opet ovde, na
ulazu, za dva sata.
Nasmejau se. ,,Ni pod razno. Sve kreditne kartice ostaju kod mene.

94
 Zeza me. Pretvorie se u ovaploenje ogorenosti. Izai emo iz
kola i ja u poi prema ulazu u trni centar. Kad bude uvidela da neu
popustiti, brzo e preformulisati svoje planove.
Dobro, mama, dobro. Moe sa mnom, samo hodaj malo iza mene,
tako da ne izgleda kao da smo zajedno. Ako vidim drugove ili drugarice,
zastau da porazgovaram s njima, ali ti nastavi dalje, u redu? Kasnije u te
pronai."
Zaustaviu se u mestu. Molim? Nisam ti ja slukinja, niti neka
mutantna roaka koje treba da se stidi."
Ali mama, ne smem dozvoliti da te iko vidi sa mnom.
O emu ti to pria? Ve sam se upoznala s tvojim prijateljima, bili
su nam u poseti.
Drugo je to, kazae s nevericom to uopte mora da objanjava.
Ovo je oping."
iva teta.
Onda, eksplozija: Nee da uradi ni najmanju stvar kako bi me
usreila! Ni najmanje ti nije stalo do mene!
Nije prolo mnogo vremena otkad si uivala da ide sa mnom u
kupovinu; zauvek u ostati zapanjena koliko brzo izrasta iz jedne faze u
drugu. ivot s tobom bie kao ciljanje u pokretnu metu; stalno e odmicati
dalje nego to oekujem.

Pogledala sam u reenicu koju sam upravo napisala na Heptapodu B,

obinom hemijskom olovkom na papiru. Kao i sve druge reenice koje sama
stvorim, i ova izgleda izoblieno, kao reenica na heptapodu razbijena
ekiem i onda nestruno ponovo skrpljena lepljivom trakom. Listovi puni
takvih neelegantnih semagrama prekrivali su mi radni sto i povremeno
leprali kad bi pored njih proao zanjihani ventilator.
Bilo je udno uiti jezik koji nema govorni oblik. Umesto da vebam
izgovor, vrsto sam zatvarala oi i pokuavala da naslikam semagrame na
unutranjoj strani onih kapaka.
Zaulo se kucanje na vratima, i pre nego to sam stigla da se
odazovem, uao je Gari, sav oduevljen. Ilinois je dobio ponavljanje u fizici."
Stvarno? Sjajno; kad se to dogodilo?"
Dogodilo se pre nekoliko sati; upravo smo odrali video
konferenciju Da ti pokaem o emu se radi. On poe da mi brie tablu.
Bez brige, nita od svega toga nije mi trebalo."
Dobro." On uze patrljak krede i nacrta dijagram:

95
 Dobro, ovde je putanja zraka svetlosti koji iz vazduha ulazi u vodu
Zrak svetlosti putuje pravolinijski dok ne doe do vode; voda ima drugaiji
indeks prelamanja, pa svetlost menja pravac. Ve ste uli za to, zar ne?"
Klimnula sam glavom. Naravno."
,,E sad, evo zanimljive stvari u vezi s putanjom kojom se svetlost
kree. Putanja je najbri mogui pravac izmeu dve take."
Kako rekoste?"
Zamislite, isto fore radi, da je zrak svetlosti pratio ovu putanju." On
docrta takastu liniju na svom dijagramu:

Ova hipotetika putanja kraa je od one kojom se svetlost zapravo

kree. Ali svetlost putuje sporije kroz vodu nego kroz vazduh, a vei procenat
ove putanje prua se pod vodom. Tako je svetlosti potrebno vie vremena
daproe ovom putanjom nego onom stvarnom."
Dobro, razumem."
Zamislite sad da svetlost putuje ovom drugom putanjom." On
docrta drugu takastu liniju:

96
 ,,Ova putanja smanjuje procenat pod vodom, ali je ukupna duina
vea. Svetlosti takoe treba vie vremena da proe ovom putanjom nego
onom stvarnom."
Gari spusti kredu i mahnu prema dijagramu na tabli belim vrcima
prstiju. Svaka hipotetika putanja zahtevala bi vie vremena nego ona koja
je zaista primenjena. Drugim reima, zrak svetlosti uvek putuje najbrom
moguom putanjom. To je Fermaov princip najkraeg vremena refleksije."
Hmm, zanimljivo. I heptapodi su reagovali na to?
Ba tako. Murhed je izveo ivu prezentaciju Fermaovog principa kod
okna u Ilinoisu, i heptapodi su to ponovili. Sada on pokuava da doe do opisa
simbolima." Osmehnuo se. Zar to nije vraki zgodno?"
Zgodno je, jata, ali kako to da ranije nisam ula za Fermaov
princip?" Uzela sam brouru ukorienu spiralom i zamahnula njom prema
njemu; bio je to prirunik o temama iz fizike predloenim za korienje u
komunikaciji s heptapodima. Ovde samo drve o Plankovim masama i
obrtanju spina atoma vodonika, a nema ni rei o prelamanju svetlosti."
Pogreno smo pretpostavili ta bi bilo najkorisnije da znate", ree
Gari nimalo postien. ,,U stvari, udno je to to je Fermaov princip doneo prvi
proboj; premda ga je lako objasniti, potrebna je aritmetika da bi ga objasnila
matematiki. I to ne obina aritmetika; potreban je varijantni raun. Mislili
smo da e do proboja dovesti neka jednostavna geometrijska ili algebarska
teorema."
Zaista udno. Mislite da se zamisao heptapoda o tome ta je
jednostavno ne poklapa s naom?
Upravo tako, i ba zato jedva ekam da vidim kako izgleda njihov
matematiki opis Fermaovog principa." Koraao je dok je govorio. Ako je
njihova verzija varijantnog rauna za njih jednostavnija od njihovog
ekvivalenta algebre, to bi moglo da objasni zbog ega smo imali toliko
problema u razgovorima o fizici; itav njihov sistem matematike moe biti
sasvim naopako postavljen u odnosu na na. On pokaza na prirunik za fiziku.
Moete biti sigurni da emo to revidirati."

97
 Moete li onda krenuti od Fermaovog principa prema drugim
oblastima fizike?"
Verovatno. Ima mnogo fizikih principa nalik Fermaovom."
Heh, poput Lujzinog principa najmanjeg prostora u plakaru? Kada je
to fizika postala tako minimalistika ?
,,Pa, re najmanji navodi na pogrene zakljuke. Vidite, Fermaov
princip najkraeg vremena prelamanja nije kompletan; u odreenim
situacijama svetlost prati putanju kojoj treba vie vremena nego za bilo koju
drugu mogunost. Tanije je rei da svetlost uvek sledi ekstremnu putanju,
bilo onu koja minimalizuje potrebno vreme, bilo onu koja ga maksimizuje.
Minimum i maksimum imaju izvesna zajednika matematika svojstva, tako
da se obe situacije mogu opisati jednom jednainom. Zato, preciznosti radi,
Fermaov princip nije minimalistiki; umesto toga, on je ono to se naziva
varijacionim principom."
,,A ima li jo takvih varijacionih principa?"
On klimnu glavom. ,,U svim granama fizike. Gotovo svaki fiziki zakon
moe se iskazati i kao varijacioni princip. Jedina razlika izmeu ovih principa
jeste u tome koji je atribut minimalizovan ili maksimalizovan." On mahnu, kao
da su razliite grane fizike poreane ispred njega na stolu. ,,U optici, gde se
primenjuje Fermaov princip, vreme je atribut koji mora biti ekstreman. U
mehanici, to je drugi atribut. U elektromagnetici opet neto drugo. Ali svi ti
principi su matematiki slini. Dakle, kad jednom doete do njihovog
matematikog opisa Fermaovog principa, trebalo bi da budete u mogunosti
da dekodirate i druge.
Boe, nadam se. Mislim da je ovo onaj klin za kojim smo tragali, klin
koji e napraviti pukotinu i otvoriti za nas njihovu formulaciju fizike. Ovo treba
proslaviti." Prestao je da se etka i okrenuo se prema meni. Hej, l.ujza, jeste
li za veeru? Ja astim."
Bila sam blago iznenaena. Naravno", rekla sam.

Tek kada bude nauila da hoda, ja u poeti svakodnevno da

dobijam demonstraciju asimetrije u naem odnosu. Neprekidno e trati
nekuda, i kad god bude naletela na dovratak ili odrala koleno, osetiu tvoj
bol kao sopstveni. Bie to kao da mi je izrastao dodatni ud, produetak mene
same iji nervni zavreci sasvim dobro izvetavaju o bolu, ali zato motorni
nervi u njega uopte ne prenose moje komande. To ni najmanje nije fer;
rodiu sopstvenu pokretnu vudu-lutku. Nisam to primetila u ugovoru kad sam
ga potpisivala. Zar je to bio deo sporazuma?

98
 A bie onda i trenutaka kada te vidim kako se smeje. Kao onomad
kad e se igrati s komijskim kuencetom, proturati ruice kroz ianu ogradu
izmeu naa dva zadnja dvorita, i smejae se toliko da e poeti da tuca.
Kuence e otrati u komijinu kuu, a tvoj smeh e postepeno jenjavati i
dopustie ti da doe do daha. Onda e se kuence vratiti do ograde da ti
ponovo lizne prstie, a ti e ciknuti i opet e se zasmejati. Bie to najdivniji
zvuk koji sam ikada mogla da zamislim, zvuk koji me nagoni da se oseam kao
fontana, ili izvor.
Kad bih samo mogla da se setim tog zvuka sledei put kad budem
pretrpela srani napad zbog tvog bezbrinog odsustva oseaja za
samoodranje.

Posle proboja s Fermaovim principom, rasprave o naunim

konceptima postale su plodonosnije. Nije ba sva fizika heptapoda najednom
postala jasna, ali napredak je bio neprekidan. Po Garijevim reima,
heptapodska formulacija fizike zaista je bila sasvim naopaka u odnosu na
nau. Fiziki atributi koje su ljudi definisali koristei integralni raun za
heptapode su bili fundamentalni. Kao primer, Gari je opisao atribut koji
je, u fizikom argonu, imao obmanjujue jednostavan naziv akcija",
to je predstavljalo razliku izmeu kinetike i potencijalne energije,
integrisane tokom vremena", ta god to znailo. Za nas raun; za njih neto
elementarno.
Nasuprot tome, da bi definisali atribute koje ljudi smatraju
fundamentalnim, poput brzine, heptapodi su koristili matematiku koja je bila,
kako me je Gari uveravao, vraki udna". Fiziari su konano uspeli da dokau
ekvivalentnost izmeu heptapodske i ljudske matematike; iako im je pristup
bio gotovo dijametralno razliit, i jedno i drugo bili su sistemi opisivanja istog
fizikog univerzuma.
Pokuala sam da sledim neke jednaine do kojih su fiziari dolazili, ali
bez uspeha. Nisam zaista mogla da pojmim znaaj fizikih atributa poput
,,akcije; nisam mogla, s imalo sigurnosti, da razmatram znaaj tretiranja
takvog atributa kao fundamentalnog. Opet, pokuavala sam da razmatram
pitanja formulisana na nain meni blii: kako heptapodi gledaju na svet kad
Fermaov princip smatraju najjednostavnijim objanjenjem prelamanja
svetlosti? Kakva to percepcija njima omoguava da odmah prepoznaju
minimum ili maksimum?

99
 Oi e ti biti plave kao tatine, ne blatnosmee kao moje. Deaci e
zuriti u te oi kao to sam zurila, i zurim i dalje, ja u oi tvog tate, iznenaena
i opinjena, nekad i sad, zbog toga to ih zatiem u kombinaciji s crnom
kosom. Imae mnogo udvaraa.
Seam se, petnaest ti je godina, i vraa se kui posle vikenda
provedenog kod tate, u neverici zbog isleivanja kojem e te on podvrgnuti u
vezi s dekom s kojim se sada zabavlja. Bacie se na sofu i prepriati to kako
je tata ponovo siao s uma: Da li zna ta je rekao? Rekao je: Znam ja kakvi
su deaci u tim godinama. Kolutanje oima. Kao da ja ne znam?"
Nemoj to da mu prebacuje", kazau ja. ,,On je otac; ne moe
drugaije. Poto sam ve videla kako se ponaa u drutvu svojih prijatelja,
neu biti mnogo zabrinuta zbog mogunosti da te neki deak iskoristi; tavie
verovatnije bi bilo suprotno. Zbog toga u ve biti zabrinuta.
,,On bi voleo da sam ja i dalje dete. Ne zna kako da se ophodi prema
meni otkad su mi porasle grudi."
Pa, ta novina ga je prenerazila. Daj mu vremena da se oporavi od
oka.
Prole su godine, mama. Koliko e to jo vie da traje?
Kazau ti kad se moj otac bude pomirio s mojima."

Za vreme jedne video konferencije za lingviste, Cisneros je kod okna

u Masausetsu postavio zanimljivo pitanje: postoji li neki poseban red kojim
se semagrami piu u reenici na Heptapodu B? Bilo je jasno da red rei ne
znai gotovo nita dok se govori na Heptapodu A; zamoljen da ponovi ono to
je upravo rekao, heptapod bi najee upotrebio drugaiji red rei, osim ako
izriito ne bismo zatraili da to ne radi. Je li red rei podjednako nevaan kad
se pie na Heptapodu B?
Ranije smo usmeravali panju samo na to kako reenica na
Heptapodu B izgleda kada je dovrena. Koliko je iko mogao da zna, nije
postojao poeljan red u itanju semagrama u reenici; mogli ste da ponete
gotovo bilo gde u gnezdu, i onda pratite grananje iskaza sve dok ne proitate
itavu stvar. Ali to je bilo itanje; da li isto vai i za pisanje?
Za vreme moje najnovije sesije s Fleperom i Raspberijem, pitala sam
ih da li, umesto da prikau semagram tek poto bude dovren, mogu da nam
ga prikau dok ga piu. Pristali su. Ubacila sam video traku sa snimkom te
sesije u video ureaj, i na raunaru pogledala transkript sesije.
Odabrala sam jedan od duih delova razgovora. Fleper je rekao da
planeta heptapoda ima dva meseca, jedan znatno vei od drugog; tri glavna

100
sastojka atmosfere planete bili su azot, argon i kiseonik; a petnaest
dvadesetosmina povrine planete prekriveno je vodom. Prve izgovorene rei
prevodile su se bukvalno kao nejednakost-veliine kamenog-satelita kameni-
sateliti u-odnosu-primarni-prema-sekundarnom.
Onda sam premotala video traku do mesta na kojem se vremenska
oznaka podudarala s onom u transkriptu. Pustila sam traku i posmatrala kako
se mrea semagrama ispreda iz pauine boje mastila. Premotavala sam i
putala to nekoliko puta. Konano sam zaustavila video odmah po zavretku
prvog i pre poetka drugog poteza; na ekranu se videla samo jedna jedina
krivudava linija.
Kad sam uporedila taj poetni potez s dovrenom reenicom,
shvatila sam da je on uestvovao u nekoliko razliitih iskaza poruke. Poeo je
u semagramu za kiseonik", kao determinanta koja ga razdvaja od nekih
drugih elemenata; onda je skliznuo nanie kako bi se pretvorio u morfem
poreenja u opisu veliine dva meseca; i konano, buknuo je kao luna kima
semagrama za okean. Opet, taj je potez bio jedna jedina, neprekidna linija,
i bio je prvi koji je Fleper napisao. To je znailo da je heptapod morao da zna
kako e cela reenica izgledati pre nego to je mogao da ispie taj prvi potez.
I drugi potezi u reenici prolazili su kroz nekoliko iskaza, koji su stoga
bili toliko povezani da se nijedan nije mogao ukloniti, a da se itava reenica
ne preuredi. Heptapodi nisu pisali reenicu semagram po semagram; gradili
su je potezima koji nisu zavisili od pojedinih semagrama. Videla sam ve ranije
slian visok stepen integrisanosti u kaligrafskom dizajnu, pogotovo onom koji
se koristi u arapskom pismu. Ali te are su zahtevale paljivo planiranje
strunih krasnopisaca. Niko nije mogao da iscrta tako komplikovanu aru
brzinom neophodnom za voenje razgovora. Ili makar nijedan ovek to nije
mogao.

ula sam vic od jedne komiarke. Ide ovako: Nisam sigurna da sam
spremna da imam decu. Pitala sam jednu prijateljicu koja ih ve ima: Recimo
da rodim decu. ta ako, kad porastu, mene okrive za sve ono loe u njihovom
ivotu? Ona se nasmejala i rekla: Kako to misli, ako?
To mi je omiljeni vic.

Gari i ja smo bili u malom kineskom restoranu, jednom od oblinjih

lokala u koje smo poeli da idemo kako bismo umakli iz kampa. Sedeli smo i
jeli predjelo: utipke pune svinjetine i susamovog ulja. Meni omiljene.

101
 Umoila sam jedan u soja-sos i sire. ,,I kako vam ide vebanje
Heptapoda B?, upitala sam.
Gari pogleda postrance u tavanicu. Pokuavala sam da ga gledam u
oi, ali on je stalno izmicao mom pogledu.
Odustali ste, zar ne?, rekoh. Vie i ne pokuavate."
On obesi nos, kao tuno kue. Prosto nisam talentovan za jezike".
prizna on. Mislio sam da e uenje Heptapoda B biti pre kao uenje
matematike nego pokuaj da govorite drugim jezikom, ali nije. Za mene je to
previe strano."
Pomoglo bi vam da s njima raspravljate o fizici."
Verovatno, ali posle onog naeg proboja, mogu da proem i samo s
nekoliko fraza."
Uzdahnula sam. Pretpostavljam da je to fer; moram da priznam, ja
sam digla ruke od pokuaja da nauim matematiku."
Znai, kvit smo?"
Kvit smo. Srknula sam malo aja. Mada sam htela da vas pitam za
Fermaov princip. Neto mi je udno u vezi s tim, ali ne mogu da ustanovim
ta. Jednostavno mi ne zvui kao zakon fizike."
U Garijevim oima pojavi se sjaj. Kladim se da znam na ta mislite
kad to kaete." On prepolovi utipak tapiima. Navikli ste na to da o
prelamanju razmiljate kao o uzroku i posledici: dolazak do povrine vode je
uzrok, a promena u pravcu - posledica. Ali Fermaov princip zvui udno zato
to opisuje ponaanje svetlosti u smislu cilja. To zvui kao zapovest
svetlosnom zraku: Mora da minimalizuje ili maksimalizuje vreme potrebno
da doe do svog odredita."
Razmislila sam o tome. Nastavite."
,,To je staro pitanje u filozofiji fizike. Ljudi govore o njemu otkad ga
je Ferma formulisao u sedamnaestom veku; Plank je o njemu napisao itave
knjige. Stvar je u tome to, dok je uobiajena formulacija fizikih zakona
kauzalna, varijacioni princip poput Fermaovog je ciljni, gotovo teleoloki."
Hmm, zanimljiv nain da se to kae. Pustite me da malo razmislim o
tome. Izvadila sam flomaster i na papirnoj salveti nacrtala kopiju dijagrama
koji je Gari nacrtao na mojoj tabli. ,,Dobro, rekla sam, razmiljajui naglas,
recimo da je cilj svetlosnog zraka da krene najbrom putanjom. Kako svetlost
to uspeva da uradi?"
,,Pa, ako smem da govorim antropomorfno-projekciono, svetlost
mora da razmotri mogue putanje i izrauna koliko bi vremena bilo potrebno
za svaku od njih. On uze poslednji utipak s posluavnika.

102
 ,,A da bi to uradio", nastavih ja, svetlosni zrak mora da zna gde se
tano nalazi njegovo odredite. Ako je odredite na nekom drugom mestu,
onda e najbra putanja biti drugaija."
Gari ponovo klimnu glavom. Tako je; zamisao o najbroj putanji je
besmislena, osim ako postoji definisano odredite. A izraunavanje toga
koliko za datu putanju treba vremena takoe zahteva informacije o tome ta
se nalazi du te putanje, poput one o mestu na kojem je povrina vode.
Nastavila sam da zurim u dijagram na salveti. ,,A svetlosni zrak mora
sve to da zna unapred, pre nego to pone da se kree, je li tako?
,,Takorei, ree Gari. Svetlost ne moe da pone da putuje bilo
kuda i da potom unosi korekcije kursa, zato to putanja koja bi se dobila
takvim ponaanjem ne bi bila najbra mogua. Svetlost sve mora da
prorauna na samom poetku.
Pomislih u sebi: svetlosni zrak mora da zna gde e konano zavriti
da bi mogao da izabere pravac kojim e se kretati. Znala sam na ta me to
podsea. Podigla sam pogled prema Gariju. ,,To je ono to me je muilo."

Seam se kad ti je bilo etrnaest godina. Izai e iz svoje spavae

sobe nosei grafitima iaran noutbuk, na kojem radi domai za kolu.
Mama, kako se ono kae kada obe strane mogu da pobede?
Ja u podii pogled sa svog raunara i rada koji piem. ekaj, misli
na situaciju u kojoj svi pobeuju?
Postoji neki tehniki naziv za to, neka matematika re. Sea se kad
je ono tata bio ovde, pa je priao o berzi hartija od vrednosti? On je tada
upotrebio tu re.
Hmm, poznato mi zvui, ali ne mogu da se setim kako je tano
rekao.
Moram to da znam. Hou tu frazu da upotrebim u domaem iz
sociologije. Ne mogu ak ni da pretraujem mreu i doem do informacije kad
ne znam kako se to zove.
ao mi je, ali ne znam ni ja. Zato ne pozove tatu?
Sudei po tvom izrazu, na toliki napor ipak nisi spremna. U tom
trenutku, ti i tvoj otac neete se dobro slagati. Moe li ti da pozove tatu i
pita ga? Ali nemoj mu rei da je to za mene."
Mislim da moe i sama da ga zove."
Planue od besa: Zaboga, mama, otkad ste se ti i tata razili, niko
nee da mi pomogne oko domaeg." Neverovatno je u kakvim sve

103
raznovrsnim situacijama moe da pomene razvod. Ja sam ti pomagala da
radi domae zadatke."
Pre milion godina, mama.
Neu to da komentariem. Pomogla bih ti oko ovoga, ali ne seam
se kako se to kae.
Zahuktae i krenuti natrag u svoju sobu.

Vebala sam Heptapod B u svakoj prilici, kako s drugim lingvistima,

tako i sama. Novina itanja semasiografskog jezika inila ga je primamljivim,
za razliku od Heptapoda A, i bila sam uzbuena zbog napretka u pisanju na
njemu. S vremenom su reenice koje sam pisala bile sve uoblienije,
koherentnije. Dola sam dotle da bolje to radim kada ne razmiljam previe.
Umesto da pokuam paljivo da dizajniram reenicu pre njenog ispisivanja,
mogla bih jednostavno da ponem odmah da zapisujem poteze; ispostavljalo
se gotovo uvek da su moji poetni potezi kompatibilni s elegantnim
ispisivanjem onoga to sam pokuavala da kaem. Razvijala sam svojstvo nalik
onome koje imaju heptapodi.
Interesantnija je bila injenica da se Heptapod B menja onako kako
sam i mislila. Za mene, razmiljanje je obino podrazumevalo govor
unutranjim glasom; kako mi to kaemo u struci, misli su mi bile fonoloki
kodirane. Moj unutranji glas obino je govorio na engleskom, ali to nije bilo
obavezno. U leto posle zavrne godine u srednjoj koli, uestvovala sam u
programu uenja ruskog jezika s primenom u svim situacijama; krajem leta,
mislila sam, pa ak i sanjala na ruskom. Ali uvek je to bio govorni ruski. Drugi
jezik, isti modus: nemi govor na sav glas.
Zamisao da razmiljam u lingvistikom, ali opet nefonolokom
modusu oduvek me je intrigirala. Imala sam prijatelja iji su roditelji bili gluvi;
on je odrastao koristei ameriki znakovni jezik, i rekao mi je da je esto
razmiljao na AZJ-u umesto na engleskom. Pitala sam se kako je to kad su vam
misli runo kodirane, rezonovati korienjem unutranjeg para ruku umesto
unutranjeg glasa.
Sa Heptapodom B iskusila sam neto jednako strano: misli su mi bile
grafiki kodirane. Bili su to trenuci nalik transu tokom dana, kad mi misli nisu
bile izraene unutranjim glasom; umesto toga, videla sam semagrame u
mislima, gde niu kao mraz na prozorskom oknu.
Kako sam sve tenije vladala time, semagrafske are su se
pojavljivale u potpunosti formirane, artikuliui jo sloenije zamisli, sve
odjednom. Ali moji misaoni procesi nisu se zahvaljujui tome kretali nimalo

104
bre. Umesto da jurca napred, moj um je visio u ravnotei na simetriji ispod
semagrama. Semagrami kao da su bili neto vie od jezika; bili su gotovo kao
mandale. Zaticala sam sebe u stanju meditacije, i razmatrala nain na koji se
premise i zakljuci mogu meusobno zameniti. Nije bilo smera imanentnog
nainu na koji su se spajali predlozi, nije bilo voza misli" koji bi se kretao
konkretnom trasom; sve komponente u inu rezonovanja bile su podjednako
mone, i sve su imale istovetanznaaj.

Posao predstavnika Stejt dipartmenta po imenu Hosner bio je da

upoznaje amerike naunike s naim planovima za heptapode. Sedeli smo u
sali za video konferencije i sluali njegovo predavanje. Na mikrofon je bio
iskljuen, pa smo Gari i ja mogli meusobno to da komentariemo i pritom ne
prekidamo Hosnera. Dok smo sluali, zabrinula sam se zbog mogunosti da
Gariju ispadnu oi, toliko je kolutao njima.
Sigurno su s nekim razlogom doli ak ovamo, ree diplomata, iji
je glas zvuao metalno tako proputen kroz zvunike. ,,Ne ini se da im je
razlog osvajanje, bogu hvala. Ali ako to nije razlog, ta onda jeste? Jesu li oni
tragai za zlatom? Antropolozi? Misionari? Kakvi god im bili motivi, sigurno
postoji neto to bismo mogli da im ponudimo. Moda prava na eksploataciju
ruda u naem sunevom sistemu. Moda informacije o nama samima. Moda
prava na dranje propovedi naem stanovnitvu. Ali moemo biti sigurni da
neto postoji.
Hou da kaem sledee: moda njihov motiv nije u trgovini, ali to ne
znai da ne moemo da trgujemo. Jednostavno treba da znamo zbog ega su
tu, i ta mi to imamo, a oni hoe. Kad budemo doli do te informacije, moi
emo da zaponemo s trgovinskim pregovorima.
Trebalo bi da naglasim to da na odnos sa heptapodima ne mora biti
suparnitvo. Ovo nije situacija u kojoj je svaki njihov dobitak na gubitak, ili
obrnuto. Budemo li se vladali korektno, i mi i heptapodi moemo izai kao
pobednici."
Hoete rei da je ovo igra s nultom sumom?", ree Gari, s
tobonjom nevericom. O, bogo moj.

Igra s nultom sumom."

ta? Vratie se unatrake iz svoje sobe.
Kad obe strane mogu da pobede: upravo sam se setila, to se naziva
nultom sumom."
Tako je!, kazae ti, zapisavi to u svesku. Hvala ti, mama!

105
 Izgleda da sam ipak znala kako se to kae, rei u ja. Posle toliko
godina provedenih s tvojim ocem, neto od toga mi se sigurno zadralo u
glavi.
Znala sam da ti to zna, kazae. Onda e me, iznenada, kratko
zagrliti, i kosa e ti mirisati na jabuke. Najbolja si.

Lujza?"
Hmm? Izvinite, neto sam se zamislila. ta rekoste?"
Rekoh, ta mislite o naem gospodinu Hosneru?"
Radije ne bih da mislim."
Pokuao sam i sam sa tim: da ignoriem dravu i vidim hoe li me
ostaviti na miru. Ali nije.
Kao da eli da dokae Garijevu tvrdnju, Hosner je nastavio da brblja:
Va neposredan zadatak je da ponovo razmotrite ono to ste nauili. Tragajte
za svime to bi moglo da nam pomogne. Postoji li bilo kakva naznaka onoga
to heptapodi ele? Onoga to vrednuju?"
Vala, nikad nam nije palo na pamet da tragamo za takvim stvarima",
kazala sam ja, Odmah emo se dati na to, gospodine."
Najtunije je to emo upravo to i morati da uradimo", ree Gari.
Ima li pitanja?", upita Hosner.
Burghart, lingvista kod okna u Fort Vortu, progovori. Mnogo puta
smo ve proli kroz to s heptapodima. Oni tvrde da su ovde kako bi posmatrali,
i smatraju da informacije nisu podobne za trgovinu."
To bi oni hteli da mi poverujemo", ree Hosner. Ali pomislite samo:
kako bi to uopte moglo biti istina? Znam da su heptapodi povremeno, u
kratkim periodima, prekidali razgovore s nama. To moe biti taktiki manevar
s njihove strane. Ako bismo mi koliko sutra prestali da razgovaramo s njima...
Probudite me ako bude rekao neto zanimljivo", ree Gari.
Ba sam ja to htela vas da zamolim."

Onog dana kad mi je Gari prvi put objasnio Fermaov princip,

pomenuo je da se gotovo svaki zakon fizike moe iskazati kao varijacioni
princip. Opet, kada ljudi razmiljaju o zakonima fizike, radije koriste njihovu
kauzalnu formulaciju. To sam mogla da razumem: fiziki atributi koje Ijudi
intuitivno spoznaju, poput kinetike energije ili ubrzanje, svojstva su nekog
predmeta u datom trenutku. I pogodni su za hronoloko, kauzalno tumaenje
dogaaja: jedan trenutak izrasta iz drugog, uzroci i posledice stvaraju lananu
reakciju koja je izrasla iz prolosti u budunost.

106
 Nasuprot tome, fiziki atributi koji su heptapodima intuitivni, poput
akcije" ili onih drugih stvari koje definiu integrali, znaajni su samo u
izvesnom vremenskom periodu. I oni su pogodni za teleoloko tumaenje
dogaaja: posmatranjem dogaaja u odreenom vremenskom periodu moe
se shvatiti da postoji zahtev koji se mora zadovoljiti, cilj minimizovanja ili
maksimizovanja. A moraju se znati i poetno i zavrno stanje kako bi taj cilj
bio ispunjen; potrebno je znanje o posledicama pre nego to se doe do
uzroka.
Poela sam i to da razumem.

,,Zato?, upitae me ponovo. Bie ti tri godine.

Zato to ti je vreme za spavanje", ponoviu ja. Stii emo toliko da
te okupamo i obuemo ti piamu, ali ne dalje od toga.
Ali meni se ne spava, zacvilee ti. Stajae kod police za knjige i
skidati video kasetu za gledanje: to ti je najnovija taktika za diverziju koja bi
te zadrala dalje od spavae sobe.
Nije vano, svejedno mora na spavanje."
Ali zato?
Zato to sam ja mama i tako sam rekla."
Zaista u rei to, zar ne? Boe, molim da me neko ubije. Uzeu te u
ruke i poneti ispod pazuha u tvoj krevet, a ti e sve vreme alostivo cvileti, ali
meni e najvanija biti moja sopstvena uznemirenost. Sva ta zaricanja iz
detinjstva da u davati razumne odgovore kad postanem roditelj, da u se
ophoditi prema svom detetu kao prema inteligentnom, razumnom pojedincu,
sve e to biti zabadava: pretvoriu se u roenu majku. Mogu se opirati tome
koliko god me volja, ali nita me nee zaustaviti dok klizim niz tu dugu, stranu
padinu.

Je li zaista mogue znati budunost? Ne mislim tu na puko

nagaanje; je li mogue znati ta e se dogoditi, s apsolutnom sigurnou i
specifinim pojedinostima? Gari mi je jednom rekao da su fundamentalni
zakoni fizike vremenski simetrini, da ne postoji fizika razlika izmeu
prolosti i budunosti. Imajui to u vidu, neki bi mogli da kau: ,,da, teorijski".
Ali govorei konkretnije, veina bi odgovorila ,,ne", zbog slobode volje.
Volela sam da zamiljam ovaj prigovor kao borhesovsku matariju:
zamislite osobu koja stoji pred Knjigom venosti, hronikom koja belei svaki
dogaaj, proli i budui. Iako je tekst smanjen u odnosu na pun format,
knjiurina je ogromna. Sa uveliavajuim staklom u ruci, ona okree listove

107
tanke kao pelir, sve dok ne pronae priu o svom ivotu. Pronalazi pasus koji
opisuje kako ona prelistava Knjigu venosti, i prelazi na sledei stubac, gde je
detaljno opisano ta e raditi kasnije tog dana: zahvaljujui informacijama
koje e proitati u Knjizi, uloie stotinu dolara na trkaeg konja po imenu
Lako emo, i osvojiti dvadeset puta toliko.
Pomisao da to uradi upravo joj prolazi kroz glavu, ali poto je po
prirodi kontra, ta osoba sad odlui da se potpuno kloni klaenja na konje.
U tome je caka. Knjiga venosti ne moe da grei; ovaj scenario
zasniva se na premisi da je nekome dato da zna stvarnu, a ne tek neku moguu
budunost. Da je to grki mit, okolnosti bi se zaverile tako da je nagnaju da
odigra svoju sudbinu uprkos svim nastojanjima da to ne uradi, ali
proroanstva u mitu notorno su nejasna; Knjiga venosti je vrlo odreena, i
nema naina da osoba bude primorana da se kladi na trkaeg konja kao to je
opisano. Rezultat je protivrenost: Knjiga venosti mora biti u pravu, po
definiciji; opet, ta god da Knjiga kae, osoba moe odluiti da postupi
drugaije. Kako se te dve injenice mogu pomiriti? Ne mogu, tako glasi
uobiajen odgovor. Neto poput Knjige venosti logiki je nemogue upravo
zato to bi njeno postojanje imalo za posledicu gore navedenu protivrenost.
Ili, da budemo velikoduni, neko e rei da Knjiga venosti moe da postoji
sve dok nije dostupna itaocima: da se taj tom nalazi u posebnoj zbirci, i niko
ne sme da ga pregleda.
Postojanje slobodne volje znailo je da ne moemo poznavati
budunost. A znali smo da sloboda volje postoji zato to smo imali
neposredno iskustvo s njom. Volja je sastavni deo svesti.
A da li je? ta ukoliko iskustvo saznavanja budunosti menja tu
osobu? ta ako izaziva u njoj oseaj nunosti, obaveze da postupi upravo
onako kako zna da e postupiti?

Svratila sam do Garijeve kancelarije pre nego to sam krenula tog

dana s posla. Dosta mi je za danas. Da li ste za neku klopu?"
Naravno, samo malo, rekao je. Iskljuio je raunar i prikupio neke
papire. Onda je podigao pogled prema meni. Hej, elite li moda kod mene
na veeru? Spremiu neto."
Pogledala sam ga sumnjiavo. Umete da kuvate?"
Samo jedno jelo, prizna on. Ali dobro je.
,,Svakako, rekoh ja. ,,Moe.
Sjajno. Treba samo da kupimo sastojke."
Nemojte se gnjaviti s tim...

108
 ,,Na putu do moje kue ima jedna prodavnica. Bie nam dovoljan
minut za to.
Krenuli smo s dvoja kola, ja sam vozila za njim. Umalo ga nisam
izgubila kad je naglo skrenuo na jedan parking. Bila je to gurmanska
prodavnica, nevelika ali otmena; visoke staklene tegle pune uvozne hrane
stajale su u radnji kraj specijalnog pribora na policama od nerajueg elika.
Pravila sam Gariju drutvo dok je uzimao sve bosiljak, paradajz, beli
luk, lingvine. ,,Do ove radnje je prodavnica ribe, tamo moemo nai svee
koljke, rekao je on.
Zvui dobro. Proli smo kraj odeljka s kuhinjskim priborom. Pogled
mi je lutao po policama - mlinovi za biber, prese za beli luk, hvataljke za salatu
- i zaustavio se na drvenoj iniji za salatu.

Kad ti bude tri godine, povui e krpu za sudove s radne povrine u

kuhinji i sruiti tu iniju sa salatom na sebe. Pokuau da je uhvatim, ali
promaiu. Ivica inije napravie ti posekotinu na gornjem rubu ela, na koju
e morati da ti stave jednu kopu. Tvoj otac i ja emo te drati u naruju,
uplakanu i uflekanu prelivom za cezar-salatu dok budemo satima ekali u
hitnoj pomoi.
Posegnula sam i uzela tu iniju s police. Nisam imala utisak da me
neto primorava na taj pokret. Umesto toga, bilo mi je to podjednako nuno
kao i hitanje da uhvatim iniju dok ona pada na tebe: instinkt koji je valjalo
posluati.
Dobro bi mi dola jedna ovakva inija za salatu."
Gari pogleda u iniju i klimnu glavom s odobravanjem. Vidite da je
dobro to smo svratili u prodavnicu?"
Jeste, dobro je. Stali smo u red da platimo ono to smo kupili.

Razmislite o reenici Zec je spreman za jelo". Ako re ,,zec tumaite

kao objekat za ,,jelo, reenica e biti objava da e uskoro biti servirana
veera. Ako re ,,zec tumaite kao subjekat za ,,jelo, onda je to naznaka
kakvu bi jedna mala devojica mogla da uputi majci da bi onda ova otvorila
kesu hrane za zeeve. Dve veoma razliite tvrdnje; u stvari, u jednom
domainstvu verovatno uzajamno iskljuive. Opet, svako tumaenje je
validno; samo se iz konteksta moe odrediti ta ta reenica tano znai.
Razmislite o fenomenu svetla koje pada na vodu pod jednim uglom,
i putuje kroz nju pod drugim. Objasnite to reima da razlika u indeksu
prelamanja uzrokuje to da svetlost promeni pravac, i videete svet onako

109
kako ga vide ljudi. Objasnite to reima da je svetlost minimalizovala vreme
potrebno da prevali put do svog odredita, i videete svet onako kako ga vide
heptapodi. Dva veoma razliita tumaenja.
Fiziki univerzum bio je jezik sa savreno dvosmislenom gramatikom.
Svaki fiziki dogaaj mogao se ralaniti na dva potpuno razliita naina, jedan
kauzalni i drugi teleoloki, oba validna, tako da se nijedan nije mogao
diskvalifikovati bez obzira na to kakav je kontekst na raspolaganju.
Kada je precima ljudi i heptapoda prvi put sinula iskra svesti, i jedni i
drugi su videli isti fiziki svet, ali su na razliite naine ralanili svoja opaanja;
pogledi na svet koji su potom nastali bili su krajnji rezultat te divergentnosti.
Ljudi su razvili sekvencijalni modus svesti, dok su heptapodi razvili simultani
modus svesti. Mi smo poimali dogaaje redom. i sagledavali njihov
meusobni odnos kao uzrok i posledicu. Oni su poimali sve dogaaje
odjednom, i sagledavali svrhu ispod svih njih. Svrhu koja minimizuje, svrhu
koja maksimizuje.

Stalno mi se vraa san o tvojoj smrti. U snu, ja sam ta koja se vere uz

stenu - ja, moe li to da zamisli? - a tebi su tri godine, i sedi u nekakvom
rancu koji mi je na leima. Nalazimo se nepun metar ispod izboine na kojoj
moemo da poinemo, a ti nee da saeka da se na nju popnem. Poinje
da se izvlai iz ranca; nareujem ti da prestane, ali ti, naravno, ne haje za
to. Oseam kako ti se teina premeta s jedne strane ranca na drugu kako se
penje napolje; onda oseam tvoje levo stopalo na mom ramenu, pa zatim
desno. Urlam na tebe, ali ne mogu da oslobodim ruku kako bih te uhvatila.
Vidim talasaste are na onovima tvojih patika dok se penje, a onda vidim
kako ispod jedne od njih otpada kameni opiljak. Klizi kraj mene, a ja ni mii
ne mogu da pomerim. Gledam dole i vidim kako se smanjuje u dubini ispod
mene.
Onda sam, najednom, u mrtvanici. Bolniar odie arav s tvog lica
i ja vidim da ti je dvadeset pet godina.
Dobro si?
Sedela sam uspravno na krevetu; probudila sam svojim pokretima
Garija. Dobro sam. Samo sam se prenula. Naas nisam prepoznala gde se
nalazim."
On pospano ree: Moemo sledei put da ostanemo kod tebe.
Poljubila sam ga. Nita ne brini; tvoja kua je sasvim u redu."
Sklupali smo se, lea su mi bila uz njegove grudi, i ponovo zaspali.

110
 Kad ti bude tri godine, penjaemo se strmim spiralnim stepenitem,
a ja u te izuzetno vrsto drati za ruku. Ti e izvui ruku iz moje. Mogu ja i
sama, insistirae, a onda se odmai od mene da to dokae, i ja u se setiti
tog sna. Ponavljaemo tu scenu bezbroj puta tokom tvog detinjstva. Gotovo
mogu da poverujem kako e, s obzirom na tvoju kontraku prirodu, moji
pokuaji da te zatitim zapravo u tebi izazvati ljubav prema penjanju: najpre
po penjalicama na igralitu, onda po drveu u zelenom pojasu oko naeg kraja,
po kamenim zidovima u penjakom klubu, i konano po strmim liticama u
nacionalnim parkovima.

Zavrila sam s poslednjim radikalom u reenici, spustila kredu i sela

na stolicu kraj stola. Zavalila sam se u naslon i osmotrila dinovsku reenicu
na Heptapodu B koju sam napisala, i koja prekriva itavu tablu u mojoj
kancelariji. Tamo je nekoliko sloenih iskaza, i uspela sam da ih sve prilino
lepo integriem.
Dok sam posmatrala reenice poput ove, razumela sam zbog ega su
heptapodi razvili semasiografsko pismo kao to je Heptapod B; ono je bilo
prikladnije za vrstu sa simultanim modusom svesti. Za njih je govor bio usko
grlo jer je zahtevao da jedna re sledi drugu u nizu. U pismu, s druge strane,
svaka oznaka na stranici bila je istovremeno vidljiva. Zato ograniavati pismo
glotografskom ludakom kouljom i zahtevati da ono bude jednako
sekvencijalno kao i govor? Njima to nikad ne bi palo na pamet.
Semasiografsko pisanje prirodno je koristilo prednosti dvodimenzionalnosti
stranice; umesto da ispisuje morfeme jednu po jednu, ono je nudilo itavu
stranicu odjednom, punu njih.
A sada, poto me je Heptapod B uveo u simultano stanje svesti,
razumela sam objanjenje koje se krilo iza gramatike Heptapoda A: ono to je
moj sekvencijalni um poimao kao nepotrebno zamreno, sada sam
prepoznala kao pokuaj da se obezbedi fleksibilnost u okvira ogranienja
sekvencijalnog govora. Mogla sam zahvaljujui tome lake da koristim
Heptapod A, premda je on i dalje bio jadna zamena za Heptapod B.
Zaulo se kucanje na vratima, a onda je Gari provirio unutra.
Pukovnik Veber samo to nije stigao."
Napravila sam grimasu. Dobro." Veber je dolazio da uestvuje u
sesiji s Fleperom i Raspberijem; trebalo je da ja glumim prevodioca, a za taj
posao nisam bila obuena i grozila sam ga se.
Gari stupi unutra i zatvori vrata. Povue me sa stolice i poljubi.
Osmehnuh se. Pokuava da me oraspoloi pre nego on stigne?"

111
 ,,Ne, pokuavam da oraspoloim sebe."
Tebe uopte nije zanimalo da razgovara s heptapodima, je li tako?
Radio si na ovom projektu samo kako bi me odvukao u krevet."
Ah, pa ti si me potpuno prozrela."
Pogledah ga u oi. Nego ta sam", rekoh.

Seam se, imae mesec dana, a ja u se iskobeljati iz kreveta kako

bih te nahranila u dva ujutro. Tvoja deja soba e se oseati na taj bebei
miris" talka i pomade protiv osipa od pelena, s blagim dakom amonijaka iz
korpe s pelenama u oku. Nagnuu se nad tvoju kolevku, podii tebe koja
kmei, i sesti u stolicu za ljuljanje da te podojim.
Re za bebu, infant", izvodi se iz latinske rei koja znai
nesposoban da govori", ali ti ebiti savreno sposobna da izgovara jedno
patim" i inie to neumorno i bez oklevanja. Moram da se divim tvojoj
potpunoj posveenosti toj tvrdnji; kad plae, pretvara se u ovaploenje
ogorenosti, svaki deli tela ti je ukljuen u iskazivanje te emocije. udno je
to: kad si spokojna, ini se kao da zrai svetlom, i ako bi neko naslikao tada
tvojportret, insistirala bih da mu dodaju i oreol. Ali kad si nezadovoljna,
pretvara se u auto-trubu, napravljenu da iri zvuk oko sebe; u tom sluaju
tvoj portret bi prosto mogao biti sirena za protivpoarnu uzbunu.
U toj fazi tvog ivota, za tebe nee biti ni prolosti ni budunosti; dok
ti ne dam sisu, nee se seati zadovoljstva iz prolosti niti oekivati olakanje
u budunosti. Kad pone da sisa, sve e se okrenuti, i svet e biti sasvim
dobar. SADA je jedini trenutak koji e poimati; ivee u sadanjem vremenu.
U mnogo emu, to je stanje vredno zavisti.

Heptapodi nisu ni slobodni ni zasunjeni onako kako mi razumemo

te koncepte; oni ne postupaju po svojoj volji, niti su bespomoni automati.
Stanje svesti heptapoda ne odlikuje se samo time da se njihovi postupci
poklapaju sa istorijskim dogaajima; ono se odlikuje i time da se njihovi motivi
poklapaju sa istorijskim ciljevima. Oni delaju kako bi stvorili budunost,
odigrali hronologiju.
Sloboda nije iluzija; ona je savreno stvarna u kontekstu
sekvencijalne svesti. U kontekstu simultane svesti, sloboda nema vanost, ali
nije ni prinuda; to je jednostavno drugaiji kontekst, ni vie ni manje validan
od onog drugog. To je kao ona uvena optika iluzija, crte na kojem je ili
elegantna devojka, lica okrenutog od posmatraa, ili baba s bradaviastim

112
nosom, brade pribijene uz grudi. Nema tu tanog" tumaenja; oba su
podjednako validna. Ali ne moete istovremeno da vidite oba.
Slino tome, poznavanje budunosti nekompatibilno je sa
slobodnom voljom. Ono to je meni omoguavalo primenu slobode izbora
istovremeno mi je onemoguavalo da znam budunost. Nasuprot tome, poto
sada znam budunost, nikada neu postupati protivno toj budunosti, to
podrazumeva i da neu govoriti drugima ta znam: oni koji znaju budunost
ne govore o njoj. Oni koji su proitali Knjigu venosti nikad to ne priznaju.

Ukljuila sam video-rikorder i ubacila kasetu sa snimkom sesije kod

okna u Fort Vortu. Diplomatski pregovara razgovarao je tamo s
heptapodima, a Burghart je imao ulogu prevodioca.
Pregovara je opisivao moralna uverenja Ijudi, pokuavajui da
iznese osnove koncepta altruizma. Znala sam da je heptapodima poznat
konaan ishod razgovora, ali oni su svejedno oduevljeno uestvovali u
njemu.
Da sam ovo mogla da opiem osobi koja to ve ne zna, mogla bi da
pita: ako su heptapodi ve znali sve to mogu rei ili uti, emu onda uopte
korienje jezika? Razborito pitanje. Ali jezik ne slui samo za komunikaciju:
on je isto tako i oblik akcije. Po teoriji ina govora, tvrdnje poput Uhapen
si, Krstim ovo dete ili Obeavam" sve su povezane s izvoenjem: govornik
moe da izvede konkretan postupak samo ako te rei izgovori. Kod takvih
postupaka znanje o onome to e biti reeno nita nee promeniti. Na
venanju svi oekuju rei Proglaavam vas muem i enom, ali sve dok ih
svetenik zaista ne izgovori ceremonija se ne vai. U jeziku povezanim s
izvoenjem, govor je izjednaen s postupkom.
Za heptapode je sav jezik bio takav. Umesto da koriste jezik kako bi
informisali, oni su jezik koristili kako bi aktualizovali. Svakako, heptapodi su
ve znali ta e biti izreeno u svakom razgovoru; ali da bi njihovo saznanje
bilo tano, razgovor je morao da se odri.

Zlatokosa je najpre probala kau iz zdele Tate Mede, ali ona je bila
puna prokelja, koji je mrzela."
Nasmejae se. ,,Ne, ne ide tako! Sedeemo jedna kraj druge na
sofi, s tankom i preskupom tvrdo korienom knjigom otvorenom u krilu.
Nastaviu da itam. Onda je Zlatokosa probala kau iz zdele Mame
Mede, ali ona je bila puna spanaa, koji je Zlatokosa takoe mrzela.

113
 Spustie ruku na stranicu knjige kako bi me zaustavila. Mora da
ita kako treba!"
Samo itam ono to stoji ovde, kazau ja, sva neduna.
,,Ne, ne ita. Pria ne ide tako.
,,Pa ako ve zna kako pria ide, zato onda moram da ti je itam?"
Zato to hou da je ujem!

Klimatizacija u Veberovoj kancelariji gotovo je bila vredna razgovora

s tim ovekom.
Spremni su da se upuste u neku vrstu razmene", objasnila sam, ali
to nije trgovina. Mi im jednostavno damo neto, a oni nam zauzvrat daju
neto drugo. Niti jedna strana onoj drugoj unapred ne govori ta e joj dati."
elo pukovnika Vebera neznatno se nabralo. Hoete rei da su
spremni na razmenu poklona?"
Znala sam ta moram da kaem. ,,Ne bismo smeli o tome da
razmiljamo kao o poklanjanju. Ne znamo da li ova transakcija ima iste
asocijacije za heptapode kao to darovanje ima za nas."
Moemo li... Tragao je za pravim reima. ... da im natuknemo ta
bismo voleli da dobijemo na dar?
,,Oni sami to ne rade za ovaj tip transakcija. Pitala sam ih moemo li
neto da zatraimo, i rekli su da moemo, ali njih to nee naterati da nam kau
ta daju. Najednom sam se setila da je s reju ,,izvoaki morfoloki
povezan pojam izvoenje", koja moe opisati utisak da razgovarate iako
znate ta e biti reeno: bilo je to kao izvoenje pozorinog komada."
Ali hoe li to doprineti veoj verovatnoi da nam daju ono to smo
traili?, upita pukovnik Veber. On ni najmanje nije poznavao scenario, a opet
su se njegovi odgovori precizno poklapali s reenicama koje su mu bile
dodeljene.
To nikako ne moemo da znamo", rekoh. Sumnjam, s obzirom na
da nemaju takav obiaj.
Ako mi prvi uruimo poklon, hoe li vrednost naeg poklona uticati
na vrednost njihovog?" Improvizovao je, dok sam ja paljivo uvebala reenice
za ovu jednu, i jedinu predstavu.
,,Ne, rekoh. Koliko moemo da shvatimo, vrednost predmeta koji
se razmenjuje nije relevantna."
Kad bi samo moji roaci mislili tako, promrmlja Gari suvo.
Gledala sam kako se pukovnik Veber okree prema Gariju. Da li ste
otkrili neto novo u razgovorima o fizici?, upita on, taman kad je trebalo.

114
 Ako mislite na informacije koje bi bile nove za oveanstvo, ne,
ree Gari. Heptapodi nisu odstupili od rutine. Ako im pokaemo neto novo,
oni e nama pokazati svoju formulaciju za to, ali nee nita ponuditi sami i
nee odgovoriti na naa pitanja o onome to znaju.
Razgovor koji je bio spontan i komunikativan u kontekstu ljudskog
diskursa pretvarao se u ritualno recitovanje posmatran u svetlu Heptapoda B.
Veber se namrti. Onda u redu, videemo ta Stejt dipartment kae
na ovo. Moda emo moi da dogovorimo nekakvu ceremoniju darivanja."
Poput fizikih dogaaja, s njihovim kauzalnim i teleolokim
tumaenjem, svaki lingvistiki dogaaj ima dva mogua tumaenja: kao
prenoenje informacija i kao ispunjenje plana.
Mislim da je to dobra zamisao, pukovnie", rekoh ja.
Bila je to dvosmislica nevidljiva za veinu. Interni tos; ne traite da
vam ga objanjavam.

Iako dobro vladam Heptapodom B, znam da ga ne doivljavam isto

kao heptapodi. Moj um je izliven po ljudskom kalupu, sa sekvencijalnim
jezicima, i nema tog uranjanja u tuinski jezik koje bi moglo potpuno da , ga
preoblikuje. Moj pogled na svet je amalgam ljudskog i heptapodskog.
Pre nego to sam saznala kako da mislim na Heptapodu B, moja
seanja su narastala kao stub od pepela cigarete, preostalog posle
infinitezimalne trunke sagorevanja moje svesti, obeleavajui sekvencijalnu
sadanjost. Poto sam nauila Heptapod B, nova seanja su popadala na svoja
mesta kao dinovski blokovi, svako s viegodinjim trajanjem, i mada nisu
stizala redom niti se prizemljivala tako da se dodiruju, ubrzo su obuhvatala
period od pet decenija. To je period u kojem u poznavati Heptapod B
dovoljno dobro da na njemu mislim, koji poinje za vreme mojih razgovora sa
Fleperom i Raspberijem, i zavrava se mojom smru.
Heptapod B obino utie samo na moje pamenje: moja svest i dalje
puzi dalje kao i pre, svetlei iver koji gamie napred kroz vreme, s tom
razlikom to pepeo seanja sada lei i napred, a ne samo iza: nema stvarnog
sagorevanja. Ali povremeno naas vidim kako je kad Heptapod B zaista vlada,
i doivljavam i prolost i budunost odjednom; moja svest se pretvara u
poluvekovni ar koji gori van vremena. Opaam - u tim trenucima - da je itava
epoha simultanost. To je period koji obuhvata ostatak mog ivota, i itav tvoj.

Ispisala sam semagrame za proces stvorimo-krajnju-taku

zajedniki-mi, sa znaenjem ,,ponimo. Raspberi je odgovorio potvrdno, i

115
poele su projekcije slajdova. Na drugom ekranu za prikazivanje koji su
heptapodi obezbedili poele su da se niu serije slika, sastavljenih od
semagrama i jednaina, dok se na jednom od naih video ekrana dogaalo
isto.
Bilo je to drugo ,,darivanje kojem sam prisustvovala, osmo
sveukupno, i znala sam da e ono ujedno biti i poslednje. ator sa oknom bio
je prepun ljudi; bio je tu Burghart iz Fort Vorta, kao i Gari i jedan nuklearni
fiziar, probrani biolozi, antropolozi, vojna lica i diplomate. Na svu sreu
postavili su klima-ureaj kako bi rashladili ator. Pregledaemo kasnije trake
sa slikama kako bismo ustanovili od ega se tano sastoji ,,dar heptapoda.
Na ,,dar je bila prezentacija slika iz peine Lasko.
Svi smo se tiskali oko drugog ekrana heptapoda, u pokuaju da
zakljuimo neto o sadrini slika koje su se smenjivale. Preliminarna
procena?, upita pukovnik Veber.
Nije povraaj", ree Burghart. U prethodnoj razmeni, heptapodi su
nam dali informacije o nama samima koje smo mi prethodno njima saoptili.
To je razbesnelo Stejt dipartment, ali mi nismo imali razloga da mislimo kako
je to uvredljivo: verovatno je ukazivalo da trgovaka vrednost zaista ne igra
nikakvu ulogu u ovim razmenama. To nije iskljuivalo mogunost da nam
heptapodi ipak ponude svemirski pogon, hladnu fuziju ili neko drugo udo za
ispunjenje naih elja.
Ovo lii na neorgansku hemiju, ree nuklearni fiziar, pokazavi na
neku jednainu pre nego to je slika promenjena.
Gari klimnu glavom. Moda je ovo tehnologija materijala", ree on.
Moda emo konano neto postii", ree pukovnik Veber.
elim da vidim jo slika ivotinja", apnuh ja, tiho, tako da je samo
Gari mogao da me uje, i napuih usne kao dete. On se osmehnu i bocnu me
prstom. Uistinu, prieljkivala sam da heptapodi odre jo jedno predavanje iz
ksenobiologije, kao to su uinili u dve ranije razmene; sudei po njima, ljudi
su bili sliniji heptapodima nego ijedna druga vrsta na koju su oni naili. Ili jo
jedno predavanje iz heptapodske istorije; ona su bila puna naizgled
nepovezanih stvari, ali su svejedno bila zanimljiva. Nisam htela da nam
heptapodi daju novu tehnologiju, zato to nisam elela da vidim ta bi nae
vlade s njom mogle da uine.
Posmatrala sam Raspberija za vreme razmene informacija, u potrazi
za bilo kakvom anomalijom u njegovom ponaanju. On je stajao i jedva se
pomerao, kao i obino; ni po emu nisam mogla da naslutim ta e se ubrzo
dogoditi.

116
 Minut kasnije, ekran heptapoda ostao je prazan, a minut potom i
na. Gari i veina drugih naunika okupili su se oko malenog video ekrana na
kojem je bila reprodukovana prezentacija heptapoda. ula sam kako govore
o tome da treba pozvati nekog fiziara strunog za vrsto stanje.
Pukovnik Veber se okrenu. Vas dvoje", ree on, pokazavi na mene
i potom na Burgharta, ugovorite vreme i mesto za sledeu razmenu." Onda
on krenu za ostalima do ekrana za reprodukciju.
Odmah emo, rekoh ja. Burgharta upitah: elite li vi tu ast, ili da
ona pripadne meni?
Znala sam da je Burghart ovladao Heptapodom B slino kao ja. Okno
je vae, ree on. Vi ste voa puta.
Ponovo sam sela za raunar za transmisiju. Kladim se da vam na
studijama nikada nije palo na pamet da ete zavriti kao vojni prevodilac.
Vala ba, ree on. ak i sada jedva mogu da poverujem u to. Sve
to smo rekli jedno drugome liilo je na obazrivo neutralan razgovor dvoje
pijuna koji se sastaju na javnom mestu, ali ne ele da se razotkriju.
Ispisala sam semagrame za lokus transakcije-razmene nasuprot
zajedno-mi s modulacijom projektivnog aspekta.
Raspberi je napisao svoj odgovor. Meni je to bio znak da se
namrtim, a Burghartu da pita: ta time hoe da kae? Izveo je to savreno.
Napisala sam zahtev za razjanjenje; Raspberijev odgovor bio je isti
kao ranije. Onda sam odgledala kako on klizi iz prostorije. Samo to nije pala
zavesa za ovaj in naeg izvoenja.
Pukovnik Veber stupi napred. ta se deava? Kud ode?
Rekao je da heptapodi sada odlaze", kazala sam. Ne samo on; svi
oni,
Odmah ga zovite natrag ovamo. Pitajte ta to znai."
Hm, mislim da Raspberi ne nosi pejder", rekoh ja.
Slika prostorije u oknu nestade toliko naglo da je mojim oima bio
potreban trenutak da registruju ono to sam umesto toga videla: drugu stranu
atora. Okno je postalo potpuno providno. Razgovor oko ekrana za
reprodukciju utihnuo je.
Doavola, ta se to ovde deava?", ree pukovnik Veber.
Gari prie oknu, a onda obie oko njega i stade s druge strane.
Dodirnu jednom rukom povrinu; videla sam blede ovale tamo gde su vrci
njegovih prstiju dodirnuli okno. Mislim", ree on, ,,da smo upravo videli
demonstraciju transmutacije sa daljine."

117
 Zauh teke korake po suvoj travi. Jedan vojnik ue u ator, zadihan
od tranja, s velikim voki-tokijem u ruci. Pukovnie, poruka od...
Veber ugrabi voki-toki od njega.

Seam se kako e biti dok te budem posmatrala samo dan poto si

se rodila. Otac e ti otii u brzu posetu bolnikom restoranu, a ti e leati u
svom krevecu, i ja u se naginjati iznad tebe.
Tako brzo posle poroaja oseau se i dalje kao isceen pekir. Ti e
izgledati neskladno majuna s obzirom na to koliko sam se ogromnom oseala
za vreme trudnoe; mogla bih da se zakunem da je unutra bilo mesta za
nekoga mnogo veeg i robusnijeg od tebe. Imae duga i mrava stopala i
ake, jo nee biti bucmasta. Lice e ti i dalje biti sasvim crveno i zgreno,
naduveni oni kapci vrsto stisnuti, u fazi u kojoj e liiti na kepeca, pre faze
anelia.
Prei u prstom preko tvog stomaka, udei se kako ti je koa
neverovatno meka, pitajui se da li bi ti se telo ojelo od svile kao od jute. Ti
e se onda zakoprcati, izvie telo isturajui noice jednu po jednu, a ja u
prepoznati taj pokret kao onaj koji sam osetila u sebi, mnogo puta. Znai, to
tako izgleda.
Osetiu ushienje zbog tog dokaza jedinstvene veze izmeu majke i
deteta, te sigurnosti da si ti ona koju sam nosila. ak i da te nikada pre toga
nisam ugledala, bila bih u stanju da te prepoznam u moru beba. Ne ta. Ne, ni
ona. ekaj, eno, ona tamo.
Da, to je ona. Ona je moja.

To poslednje darivanje" bilo je ujedno i nae poslednje vienje s

heptapodima. Istovremeno, irom sveta, njihova okna postala su providna, a
njihovi brodovi su napustili orbitu. Naknadna analiza okana pokazala je da se
ona sastoje samo od slojeva stopljenog silicijuma, potpuno inertnog.
Informacije iz poslednjeg darivanja opisivale su novu klasu superprovodljivih
materijala, ali kasnije se pokazalo da su samo ponovile rezultate istraivanja
koje je upravo dovreno u Japanu: nije to za ljudska bia bilo nita novo.
Nikada nismo saznali zbog ega su heptapodi otili, ba kao ni to zbog
ega su doli ovamo, ili zato su se ponaali tako kako su se ponaali. Moja
nova svest nije mi davala takvu vrstu znanja; ponaanje heptapoda verovatno
se moglo objasniti sa sekvencijalne take gledita, ali mi takvo objanjenje
nikada nismo otkrili.

118
 Volela bih da iskusim vie od heptapodskog pogleda na svet, da
oseam kao oni. Moda bih tada mogla potpuno da se zagnjurim u
neophodnost dogaaja, kako oni moraju da se odigraju, umesto da samo
gacam po njihovim talasima do kraja ivota. Ali to se nikada nee dogoditi.
Nastaviu da primenjujem heptapodske jezike, kao i ostali lingvisti iz ekipa
kraj okana, ali niko od nas nee napredovati dalje od onoga to smo postigli
dok su heptapodi bili ovde.
Rad sa heptapodima promenio mi je ivot. Upoznala sam tvog oca i
nauila Heptapod B, a oba ta dogaaja omoguila su mi da te poznajem sada,
ovde na verandi i na meseini. Jednog dana, za mnogo godina, ostau i bez
tvog oca i bez tebe. I od ovog trenutka preostae mi samo heptapodski jezik.
Zbog toga pomno pazim, i zapaam svaku pojedinost.
Od poetka sam znala svoje odredite i u skladu s tim birala putanju.
Ali jesam li se zaputila prema ekstremu radosti, ili bola? Hou li postii
minimum, ili maksimum?
Ta pitanja su mi u glavi kad me tvoj otac pita: eli li da napravimo
bebu? A ja se osmehujem i odgovaram: ,,Da, i on me puta iz zagrljaja, pa
ulazimo unutra drei se za ruke, da vodimo ljubav, da napravimo tebe.

119
 Sedamdeset dva slova

K ad je Robert bio mali, njegova omiljena igraka bila je

jednostavna glinena lutka koja nije mogla da radi nita osim da koraa napred.
Dok su njegovi roditelji priali s gostima napolju u vrtu, raspravljali o
Viktorijinom stupanju na presto ili reformama Poveljaa, Robert je sledio
lutku dok ona marira hodnicima porodine kue, okretao je oko okova ili
vraao tamo odakle je dola. Lutka nije sluala komande niti pokazivala bilo
ime da neto osea; ako bi naila na zid, malena figura od gline nastavila bi
da marira sve dok ruke i noge ne bi spljeskala u izobliena peraja. Robert joj
je ponekad dozvoljavao da to uradi, samo kako bi sebe zabavio. Kad bi se
udovi lutke sasvim iskrivili, on bi uzeo igraku i izvukao ime iz nje, pa bi je tako
zaustavio usred koraka. Onda bi izmesio telo ponovo u gladak grumen,
ispljeskao ga u plou i izvajao drugaiju figuru: telo s jednom nogom
iskrivljenom, ili duom od druge. Zabio bi ponovo ime u nju, a lutka bi se
odmah preturila i poela da gura samu sebe u krug.
Robert nije uivao u vajanju; uivao je u istraivanju granica imena.
Voleo je da vidi koliko varijacija moe da podari telu pre nego to ime prestane
da ga pokree. Da bi utedeo na vremenu u vajanju, retko je dodavao ukrasne
pojedinosti; doterivao je tela samo u meri u kojoj je to bilo neophodno da
ispita ime.
Druga njegova lutka hodala je na etiri noge. Telo joj je bilo lepo, telo
porcelanskog konja s finim detaljima, ali Roberta je vie zanimalo da
eksperimentie njenim imenom. Ovo ime slualo je komande da krene i stane,
znalo je tano kako da izbegne prepreke, a Robert je pokuavao da ga ubaci u
tela koja je sam pravio. Ali ovo ime je imalo precizne prohteve to se tela tie,
i on nikada nije uspeo da napravi telo od gline koje bi ono moglo da pokrene.
Formirao je noge zasebno i onda ih kaio na telo, ali nije uspevao do kraja da

120
izbrie spojeve; ime nije prepoznavalo to telo kao pojedinaan izjedna dobijen
komad.
Prouavao je i sama imena, u potrazi za nekim jednostavnim
zamenama koje bi mogle svojstvo dvonoca da razlikuju od etvoronoca, ili
nateraju telo da poslua jednostavne komande. Ali imena su izgledala sasvim
razliito; na svakoj ceduljici od pergamenta bila su ispisana sedamdeset dva
siuna hebrejska slova, u dvanaest redova od po est i koliko je on mogao da
ustanovi, raspored slova bio je sasvim nasumian.
Robert Straton i njegovi drugovi iz etvrtog razreda sedeli su mirno
dok je uitelj Trevelijan koraao izmeu redova klupa.
Lengdejle, kako glasi doktrina imena?
Sve su stvari Boji odraz i, ovaj, sve...
Potedi nas tog mumlanja. Torburne, moe li ti da nam kae kako
glasi doktrina imena?"
Kao to je sve Boji odraz, tako su i sva imena odraz boanskog
imena.
,,A ta sadri pravo ime nekog predmeta?"
Ono ime koje je odraz boanskog imena na isti nain na koji je
predmet odraz Boji."
A ta je postupak davanja pravog imena?
Ispunjavanje njegovog predmeta odrazom boanske moi."
Tano. Halivele, kako glasi doktrina potpisa?"
as prirodne filozofije trajao je do podneva, ali poto je bila subota,
do kraja dana posle toga nije bilo predavanja. Uitelj Trevelijan je raspustio
razred, i deaci iz kole u eltenhemu su se razili.
Poto je svratio do zgrade sa spavaonicama, Robert se sastao sa
svojim drugom Lajonelom na granici kolskog poseda. Znai, ekanju je kraj?
Danas je taj dan?, upitao je Robert.
Rekao sam da jeste, zar ne?
Hajdemo onda. Njih dvojica krenue da prepeae dva i po
kilometra do Lajonelovog doma.
Za vreme prve godine koju je proveo u eltenhemu, Robert je jedva
poznavao Lajonela; Lajonel je bio jedan od deaka koji nisu boravili u
internatu, a Robert je na njih, poput svih deaka sa stalnim boravkom u koli,
gledao sumnjiavo. Onda je, pukim sluajem, Robert naleteo na njega dok je
bio na odmoru, za vreme posete Britanskom muzeju. Robert je voleo muzej:
krhke mumije i ogromne sarkofage; prepariranog kljunara i mariniranu sirenu;
zid naikan slonovskim kljovama, rogovima losova i jednoroga. Tog

121
konkretnog dana on je posetio izlobu elementarnih stvorenja: itao je karticu
na kojoj je stajalo objanjenje za odsustvo dadevnjaka, kad je najednom
prepoznao Lajonela, koji je stajao odmah do njega i gledao u teglu s vodenom
vilom. U razgovoru su ustanovili da se obojica zanimaju za prirodne nauke, i
postali su veliki prijatelji.
Dok su ili putem, utirali su jedan drugome veliki oblutak. Lajonel
utnu oblutak i nasmeja se kad je ovaj odskakutao izmeu Robertovih
glenjeva. Jedva ekam da odem odavde", ree on. Mislim da vie ne bih
mogao (la podnesem ni jednu jedinu doktrinu."
Zato se uopte trude da to nazivaju prirodnom filozofijom?", ree
Robert. Neka prosto priznaju da je to jo jedan teoloki predmet, pa da
zavrimo s tim. Njih dvojica su nedavno kupili Vodi kroz nomenklaturu za
deake, u kojoj su saznali da nomenklatori vie ne govore o Bogu niti o
boanskom imenu. Umesto toga, trenutno se smatralo da postoji leksiki
univerzum, pored onog fizikog, te da spajanje predmeta s kompatibilnim
imenom dovodi do ostvarenja latentnih mogunosti i jednoga i drugoga. Isto
tako, nije postojalo jedno pravo ime za dati predmet: u zavisnosti od
njegovog preciznog oblika, telo je moglo da bude kompatibilno s nekoliko
imena, koja su njegovi ,,euonimi, i suprotno tome, ime bi jednostavno moglo
da trpi znatne varijacije u obliku tela, kao to je to pokazala lutka koja hoda iz
njegovog detinjstva.
Kada su doli do Lajonelovog doma, obeali su kuvarici da e ubrzo
doi da veeraju, i onda izali pozadi u vrt. Lajonel je preuredio upu za alat u
porodinom vrtu u laboratoriju, koju je koristio za izvoenje eksperimenata.
Robert je inae redovno navraao, ali Lajonel je odnedavno radio na
eksperimentu koji je uvao kao tajnu. Tek je sada bio spreman da pokae
Robertu rezultate. Lajonel je naterao Roberta da saeka napolju, uao je prvi
i tek potom ga pustio da ue.
Dugaka polica pruala se du svih zidova upe, puna stalaka sa
epruvetama, zapuenih boica od zelenog stakla i odabranog kamenja i
uzoraka minerala. Sto ukraen mrljama i tragovima paljevine dominirao je
skuenim prostorom, a na njemu je stajala aparatura za Lajonelov najnoviji
eksperiment: tikva prikljetena na postolju tako da joj dno poiva u lavoru
punom vode, koji je opet leao na tronocu iznad upaljene petrolejke.
Termometar sa ivom takoe je bio privren za lavor.
Pogledaj", ree Lajonel.
Robert se nagnu da pogleda sadrinu tikve. Isprva se inilo da unutra
nema nieg do pene, mehuria koji su mogli da iscure iz krigle tamnog piva.

122
Ali kada je podrobnije pogledao, shvatio je da su ti mehurii zapravo
meuprostori svetlucave reetke. Pena se sastojala od homunkulusa siunih
semenih fetusa. Tela su im pojedinano bila providna, ali zajedno su im
ispupene glave i udovi nalik na vlati stvarali bledu, gustu penu.
Znai, izdrkao si u teglicu i drao izdrkotinu na toplom?", upita on, i
Lajonel ga gurnu. Robert se nasmeja i podie ruke kako bi ga umirio. ,,Ne,
iskreno, to je pravo udo. Kako ti je uspelo?"
Umiren, Lajonel ree: Posredi je samo odravanje ravnotee. Mora
da odrava tano odreenu temperaturu, naravno, ali ako eli da rastu,
mora i da im daje tano odreenu meavinu hranljivih materija. Bude li
meavina previe retka, umree od gladi. Previe gusta, ivnue i poeti
meusobno da se bore."
,,Ma zeza ti mene."
iva istina; proveri ako mi ne veruje. Borbe izmeu spermatozoida
dovode do raanja udovita. Ako do jaja stigne povreeni fetus, rodie se
deformisana beba."
,,A ja mislio da je to samo zbog toga to se majka prepala dok je bila
nosea. Robert je jedva mogao da razabere tanano koprcanje pojedinih
fetusa. Shvatio je da pena sporo vri usled njihovih zajednikih pokreta.
,,To je samo za neke vrste bia, poput onih koja su skroz dlakava ili
prekrivena irevima. Bebe koje nemaju ruke ili noge, ili su im udovi izoblieni,
to su bebe uhvaene u borbi jo u vreme kad su bile spermatozoidi. Zato im
ne sme dati previe hrane u rastvoru, pogotovo ako nemaju kuda:
raspomame se. Na taj nain moe sve vrlo brzo da ih izgubi."
Koliko jo moe da ih gaji?
Verovatno ne dugo, ree Lajonel. Teko je odravati ih u ivotu
ako nisu stigli do jajeta. itao sam o jednome u Francuskoj koji je rastao sve
dok nije postao velik kao pesnica, a oni su imali najbolju opremu do koje se
moe doi. Samo sam eleo da vidim mogu li ja sve to da uradim.
Robert je zurio u penu, prisetivi se doktrine prethodnog formiranja,
koju im je uitelj Trevelijan utuvio u glavu: sva iva bia su stvorena u isto
vreme, davno, a danas su raanja samo puka uveanja ranije neprimetnog.
Iako se inilo da su upravo stvoreni, ovi humunkulusi bili su bezbroj godina
stari; u itavoj ljudskoj istoriji oni su leali ugneeni u generacijama njihovih
predaka i ekali da na njih doe red da se rode.
U stvari, nisu ekali samo oni; i on sam je sigurno ekao kao oni pre
nego to se rodio. Da je njegov otac obavljao ovaj eksperiment, siune figure
koje bi Robert video bila bi njegova neroena braa i sestre. Znao je da su

123
beslovesni sve dok ne dou do jajeta, ali pitao se kakve bi im misli bile da nije
tako. Zamiljao je oseaj sopstvenog tela, sa svakom kosti i organom mekim i
providnim poput elatina, slepljenog s tim mnotvom istovetne brae i
sestara. Kako bi to izgledalo, da gleda kroz providne one kapke, shvata da je
planina u daljini zapravo neka osoba, prepoznaje je kao brata? ta ako bi znao
da e postati masivan i vrst kao taj kolos, samo ako doe do jajeta? Nikakvo
udo to su se toliko meusobno borili.
Robert Straton je nastavio s itanjem nomenklature na koledu
Triniti u Kembridu. Tamo je prouavao kabalistike tekstove napisane pre
vie vekova, kad su nomenklatori jo nosili naziv baalei shem, a automati
naziv golem, tekstove koji su predstavljali temelje nauke o imenima: Sefer
Yezirah, Sodei Razayya Elizara od Crva, Abulafijev Hayyei ha-Olam ha-Ba.
Onda je prouavao alhemijske oglede koji su smetali tehnike abecedne
manipulacije u iri filozofski i matematiki kontekst: Lulov Ars Magna, Agripin
De Occulta Philosophia,Dijev Monas Hieroglyphica.
Nauio je da je svako ime kombinacija nekoliko epiteta, pri emu
svaki oznaava konkretnu osobinu ili sposobnost. Epiteti su se generisali
kompiliranjem rei koje su opisivale eljenu osobinu: srodnih pojmova i
morfema, iz jezika ivih i mrtvih. Selektivnom zamenom i permutacijom slova
mogla se iz tih rei destilisati zajednika bit, koja je bila epitet za tu osobinu.
U odreenim sluajevima, epiteti su mogli da se koriste kao osnov za
triangulaciju, tako da su se iz njih mogli izvoditi epiteti za osobine koje nijedan
jezik ne opisuje. itav postupak se oslanjao na intuiciju koliko i na formule;
sposobnost biranja najbolje permutacije slova bila je vetina kojoj se drugi
nisu mogli poduavati.
Prouavao je savremene tehnike nominalne integracije i
faktorizacije, pri emu je prvo sredstvo kojim se skup epiteta - jezgrovitih i
evokativnih - meao u naizgled nasumian niz slova od kojih se ime sastojalo,
dok je potonje bilo sredstvo kojim se ime rastavljalo na svoje sastavne epitete.
Nije svaki metod integracije imao odgovarajuu tehniku faktorizacije neko
mono ime moglo se rastaviti tako da se dobije skup epiteta drugaijih od onih
koji su upotrebljeni za njegovo nastajanje, a ti epiteti su esto bili korisni
upravo iz tog razloga. Neka imena su se opirala refaktorizaciji i nomenklatori
su nastojali da razviju nove tehnike kako bi prodrli u njihove tajne.
Nomenklatura je u to vreme prolazila kroz neku vrstu revolucije.
Dugo su postojale dve klase imena: ona za animiranje tela, i ona koja su
funkcionisala kao amajlije. Amajlije za zdravlje nosile su se kao zatita od
povrede ili bolesti, dok su druge inile kuu otpornom na vatru, ili lau manje

124
podlonom brodolomu na moru. Odnedavno, meutim, razlika izmeu tih
kategorija imena bila je sve manje jasna, to je donosilo uzbudljive rezultate.
Nauka termodinamike, koja je bila tek u povoju, i koja je ustanovila
meusobnu zamenljivost toplote i rada, nedavno je objasnila kako automati
dobijaju snagu za kretanje apsorbovanjem toplote iz svoje okoline.
Primenom tog poboljanog razumevanja toplote, jedan
Namenmeisterje u Berlinu razvio novu klasu amajlija koja je dovodila do toga
da telo apsorbuje toplotu na jednom mestu i oslobaa je na drugom.
Rashlaivanje korienjem takvih amajlija bilo je jednostavnije i efikasnije
nego ono zasnovano na isparavanju tenosti, i imalo je ogromnu komercijalnu
primenu. Amajlije su isto tako olakavale poboljanje automata: istraivanje
jednog nomenklatora u Edinburgu o amajlijama koje su spreavale gubljenje
predmeta dovelo ga je do toga da patentira automat za domainstvo
sposoban da vraa predmete na njihova odgovarajua mesta.
Posle sticanja diplome, Straton se nastanio u Londonu i stekao mesto
nomenklatora u manufakturi Koejd, jednoj od vodeih firmi za proizvodnju
automata u Engleskoj.
Stratonov najnoviji automat, izliven iz pariskog gipsa, pratio ga je na
udaljenosti od nekoliko koraka dok je on ulazio u zgradu fabrike. Bila je to
ogromna graevina od opeke sa svetlarnicima umesto krova; polovina zgrade
bila je posveena livenju metala, druga polovina keramici. U oba ta dela,
vijugava staza povezivala je razliite prostorije, a u svaku od njih bio je
smeten sledei korak u preobraaju sirovina u gotove automate. Straton i
njegov automat uli su u deo za keramiku.
Proli su kraj niza niskih posuda u kojima je meana glina. Razliite
posude sadrale su razliite tipove gline, od obine crvene ilovae do finog
belog kaolina, i podseale su na ogromne vreve do vrha pune tene okolade
ili gustog krema; samo je jak miris minerala razvejavao tu iluziju. Lopatice koje
su meale glinu bile su zupanicima povezane s pogonskom osovinom,
podignutom tik ispod svetlarnika, koja se pruala itavom duinom prostorije.
Na kraju prostorije stajao je automatizovani motor: din od livenog gvoa
koji je neumorno okretao zamajac. Dok je prolazio kraj njega, Straton je osetio
blagu sveinu u vazduhu, kao da je motor upijao toplotu iz svog okruenja.
U sledeoj prostoriji bili su kalupi za livenje. Krene bele koljke sa
obrnutim konturama raznih automata bile su naslagane du zidova. U
centralnom delu prostorije, vajari kalfe s keceljama na sebi radili su sami ili u
parovima, brinuli se o aurama iz kojih su se izlegali automati.

125
 Vajar najblii njemu sklapao je kalup za guralo, irokoglavog
etvoronoca korienog u rudnicima za guranje kolica s rudom. Mladi die
pogled sa onoga to je radio. Traite nekoga, gospodine?", upita on.
Treba da se sastanem s majstorom Vilobijem", odgovori Straton.
Izvinite, nisam znao. Siguran sam da e ubrzo doi. Tehniar se
vrati svom zadatku. Harold Vilobi je bio majstor vajar prvog stepena; Straton
se konsultovao s njim oko dizajna viekratnog kalupa za livenje svog
automata. Dok je ekao, Straton je dokono etkao meu kalupima. Njegov
automat je stajao nepomino, spreman za sledeu zapovest.
Vilobi ue kroz vrata koja su vodila prema radionicama za obradu
metala, lica rumenog od vreline livnice. Izvinite to kasnim, gospodine
Straton, ree on. Pripremali smo se ve nekoliko nedelja za veliki bronzani
odlivak, i livenje je bilo zakazano za danas. U takvim trenucima bolje je da
momci ne ostanu bez nadzora."
Potpuno vas razumem", odgovori Straton.
Ne gubei vreme, Vilobi prie novom automatu. ,,Je li ovo ta stvar
na kojoj je Mur zbog vas radio itava ova tri meseca?" Mur je bio kalfa koji je
pomagao Stratonu u realizaciji njegovog projekta.
Straton klimnu glavom. Momak dobro radi. Pratei Stratonove
zahteve, Mur je izradio bezbroj tela, sva kao varijacije na jednu jedinu
osnovnu temu, nanosei plastelin na armaturu, da bi to onda koristio za
pravljenje gipsanih odlivaka na kojima je Straton mogao da ispituje svoja
imena.
Vilobi pregleda telo. Ima lepih pojedinosti; izgleda sasvim obino -
saekajte sad. On pokaza na ake automata: umesto da budu kao
tradicionalna vesla ili vunene rukavice s prstima tek nagovetenim pomou
brazdi na povrini, one su bile sasvim oblikovane, i obe su imale po palac i
etiri razliita, zasebna prsta. Neete mi valjda rei da su ove ake
funkcionalne?"
Tako je.
Bilo je oigledno da je Vilobi skeptian. Pokaite mi.
Straton se obrati automatu. Oprui prste." Automat isprui obe ake
oprui i ispravi dva po dva prsta, pa onda spusti ponovo ake niz bokove.
estitam vam, gospodine Straton", ree vajar. On unu da
podrobnije pogleda prste automata. Prsti treba da budu savijeni u svakom
zglobu kako bi se ime primilo?
Tako je. Moete li napraviti kalup za takav oblik?

126
 Vilobi nekoliko puta coknu jezikom. Bie to nezgodno za pravljenje",
ree. Moda bismo morali da za svaki odlivak koristimo jednokratni kalup.
ak i sa kalupom za celu aku, bilo bi to veoma skupo za keramiku."
Mislim da bi vredelo trokova. Dozvolite mi da vam to pokaem."
Straton se obrati automatu: Izlij telo; koristi onaj kalup tamo."
Automat ode tekim koracima do oblinjeg zida i uze delove kalupa
na koje je Straton pokazao: bio je to kalup za malog porcelanskog glasnika.
Nekoliko kalfi prestalo je s poslom da bi gledali kako automat nosi komade
natrag do prostora za rad. Tamo on sklopi nekoliko delova u jedno i priveza ih
vrsto kanapom. uenje vajara bilo je oigledno dok su posmatrali kako prsti
automata rade, premeu i vezuju slobodne krajeve kanapa u vor. Onda
automat postavi sklopljeni kalup uspravno i zaputi se po bokal glinenog
rastvora.
Dovoljno je, ree Vilobi. Automat prekinu s poslom i zauze
prvobitni stojei poloaj. Dok je zagledao kalup, Vilobi upita: ,,Da li ste ga lino
uvebali?"
Jesam. Nadam se da e ga Mur obuiti za livenje metala."
Imate li imena koja mogu nauiti i druge zadatke?"
,,Jo ne. Meutim, postoje svi razlozi da verujemo kako postoji itava
klasa slinih imena, po jedno za svaku vrstu vetine kojoj je potrebna
manuelna spretnost."
Zaista?" Vilobi primeti da ostali vajari gledaju, pa uzviknu: Ako
nemate ta da radite, mogu da vam dodelim mnogo dodatnih zadataka."
Tehniari odmah nastavie sa svojim poslom, a Vilobi se ponovo
okrenu prema Stratonu. Hajdemo u vau kancelariju da jo malo
porazgovaramo o ovome."
,,U redu." Straton naloi automatu da poe za njima natrag do
prednjeg dela kompleksa spojenih zgrada od kojih se sastojala manufaktura
Koejd. Najpre su uli u Stratonov studio, koji je bio smeten iza same njegove
kancelarije. Kad su uli, Straton se obratio vajaru. Imate li neku primedbu na
moj automat?"
Vilobi pogleda u dve glinene ake postavljene na radni sto. Na zidu
ua stola bio je okaen niz dijagrama koji su prikazivali ake u razliitim
poloajima. Divim se tome kako ste uspeli da oponaate ljudsku aku
Meutim, brine me to to ste svoj automat najpre obuili vetini vajanja.
Ako se brinete zbog toga to pokuavam da vajarima naem
zamenu, nema potrebe za tim. To apsolutno nije moj cilj.

127
 Laknulo mi je to sam to uo, ree Vilobi. Zato ste se onda odluili
za vajanje?"
To je prvi korak na prilino krivudavom putu. Moj krajnji cilj je da
omoguim dovoljno jeftinu proizvodnju automatskih maina tako da veina
porodica moe sebi da ih priuti."
Bilo je oito da je Vilobi zbunjen. A za ta bi, moliu lepo, jedna
porodica mogla da koristi mainu?"
,,Na primer, za pokretanje razboja."
Ama o emu vi to govorite?
,,Da li ste ikada videli decu koja rade u nekoj tekstilnoj fabrici? Ona
rade sve dok ne budu iznurena; plua su im zapuena pamunim prahom;
toliko su boleljiva da se teko moe oekivati da doekaju zrelo doba. Jeftina
tkanina kupuje se po ceni zdravlja naih radnika; tkaima je bilo mnogo bolje
dok je proizvodnja tekstila bila kuna industrija."
Mainski razboji su upravo i odveli tkae od kue. Kako bi mogli da
ih tamo vrate?
Straton nije ranije govorio o tome, pa je rado doekao priliku da
objasni. Cena automatske maine oduvek je bila visoka, pa zato imamo
fabrike u kojima mnotvo razboja pokree ogroman Golijat na pogon toplote
dobijene iz uglja. Ali automat poput mog mogao bi veoma jeftino da izliva
maine. Ukoliko bi mala automatska maina, pogodna za pokretanje nekoliko
ureaja, postala pristupana tkau i njegovoj porodici, onda bi oni mogli da
proizvode tkaninu kod kue, kao ranije. Ljudi e moi da imaju pristojan
prihod a da ne moraju biti podvrgnuti fabrikim uslovima."
Zaboravljate cenu samog razboja", ree Vilobi, kao da eli da mu
udovolji. Mainski razboji su znatno skuplji od runih razboja iz starih
vremena."
Moji automati bi mogli da pomognu i u proizvodnji delova od
livenog gvoa, to bi potom smanjilo cenu mainskih razboja i drugih maina.
Nije to lek za sve, znam, ali svejedno sam uveren u to da jeftine maine nude
ansu za bolji ivot svakom pojedinom zanatliji.
Ta elja za reformom slui vam na ast. Meutim, dozvolite da vam
ukaem na to da postoje jednostavniji lekovi za drutvene boljke koje
navodite: smanjenje broja radnih sati, ili poboljanje uslova rada. Nema
potrebe da poremetite itav na sistem proizvodnje."

Mislim da se ono to predlaem preciznije moe opisati kao

restauracija nego remeenje."

128
 Sada se Vilobi razdraio. ,,Ta pria o povratku na porodinu
ekonomiju je lepa i krasna, ali ta e se desiti s vajarima? Bez obzira na vae
namere, ti vai automati ostavie vajare bez posla. A to su ljudi koji su proveli
godine kao egrti, na obuci. Kako e oni prehraniti svoje porodice?"
Straton nije bio spreman za otrinu u njegovom tonu. Vi
precenjujete moje nomenklatorske vetine", ree on, potrudivi se da to
zazvui lako. Vajar se i dalje drao nabusito. On nastavi. Sposobnosti uenja
ovih automata krajnje su ograniene. Oni mogu da manipuliu kalupima, ali
nikada ne bi umeli da ih projektuju; pravu vetinu vajanja mogu ispoljiti samo
vajari. Pre naeg sastanka, upravo ste zavrili s uputstvima za nekoliko kalfi
koje treba da izliju veliku bronzanu figuru; automati nikada ne bi mogli da rade
zajedno tako koordinisano. Oni e obavljati samo najjednostavnije poslove."
Kakve emo vajare onda dobijati ako vreme svog egrtovanja budu
provodili posmatrajui kako automati obavljaju njihove poslove umesto njih?
Neu dozvoliti da jedna asna profesija bude svedena na rad marioneta."
,,To se nee dogoditi", ree Straton, koji je sada i sam poeo da se
osea razdraeno. Ali razmotrite samo to to sami govorite: status koji elite
da vaa profesija zadri upravo je onaj od kojeg su tkai morali da odustanu.
Verujem da ovi automati mogu pomoi ponovnom vraanju dostojanstva
drugim profesijama, i to bez velike tete po vau.
Vilobi kao da ga nije uo. ,,I sama ta pomisao da automati prave
automate! Ne samo to je taj predlog uvredljiv, ve je pun opasnosti. ta bi sa
onom baladom, u kojoj su metle mogle da nose kofe s vodom, pa su se
pomamile?"
Mislite na Der Zauberlehrling?, ree Straton. ,,To poreenje je
apsurdno. Ovi automati su toliko daleko od mogunosti da se reprodukuju bez
uea ljudi da ne znam odakle bih poeo s navoenjem primedbi. Pre bi
meka zaigrala u Londonskom baletu."
Ako biste razvili automat koji ume da igra balet, ja bih taj poduhvat
u potpunosti podrao. Meutim, ne moete nastaviti sa ovim spretnim
automatima."
Izvinite, gospodine, ali mene ne obavezuju vae odluke."
Bie vam teko da radite bez saradnje vajara. Opozvau Mura i
zabraniti svim drugim kalfama da vam pomau u ovom projektu."
Straton je bio naas zateen time. Vaa reakcija je potpuno
neosnovana.
,Ja je smatram sasvim prikladnom."
U tom sluaju, radiu s vajarima u drugoj manufakturi."

129
 Vilobi se namrti. ,,A ja u razgovarati sa efom Bratstva vajara i
preporuiti da on zabrani svim naim lanovima da liju vae automate."
Straton oseti da mu krv kljua. Neu dozvoliti takvo siledijstvo",
ree on Radite kako hoete, ali ne moete me spreiti da nastavim rad na
ovome.
Mislim da je naem razgovoru kraj." Vilobi prie vratima.
,,Dovienja, gospodine Straton."
Dovienja vama, odgovori Straton usplahireno.

Bilo je to sutradan, dok je Straton iao u svoju podnevnu etnju

okrugom Lambet, gde se nalazila manufaktura Koejd. Posle nekoliko ulica,
zaustavio se na tamonjoj pijaci; povremeno su meu korpama s uskoprcanim
jeguljama i prostirkama prekrivenim jeftinim satovima bile automatske lutke,
a Straton je i dalje voleo da pogleda najnovije modele, ba kao i kad je bio
mali. Danas je primetio dve bokserske lutke, obojene tako da izgledaju kao
istraiva i divljak. Dok ih je neko vreme razgledao, uo je kako se prodavci
eliksira nadmeu za panju prolaznika kome je curio nos.
Vidim da vas je izneverila amajlija za zdravlje, gospodine", ree
jedan ovek na ijem su stolu bile nareane male etvrtaste limenke. Va lek
se krije u isceljujuim moima magnetizma, koncentrisanim u Polarizujuim
tabletama doktora Sedvika!"
,,Besmislice!, uzvratila je neka starica. Vama treba tinktura od
mandragore, isprobana i delotvorna!" Ona je u ispruenoj ruci drala boicu s
bistrom tenou. Pas se jo nije ni ohladio kad je ovaj ekstrakt pripreman!
Nema nieg snanijeg."
Poto nije video druge lutke, Straton je otiao s pijace i nastavio da
eta, vrativi se u mislima onome to je Vilobi jue rekao. Bez saradnje
strukovnog sindikata vajara, on e morati da angauje nezavisne skulptore. S
takvima ranije nije radio, pa e morati malo da ih istrai: oni su navodno lili
tela samo za korienje sa imenima koja su u javnom domenu, ali za izvesne
pojedince te su aktivnosti maskirale krenje patenata i pirateriju, i svaka
povezanost sa njima mogla je permanentno da ukalja njegov ugled.
Gospodine Straton."
Straton die pogled. Nizak, ilav mukarac u neuglednom odelu
stajao je pred njim. ,,Da; poznajem li vas, gospodine?"
,,Ne, gospodine. Zovem se Dejvis. Radim za lorda Fildhersta." On
prui Stratonu karticu s grbom Fildherstovih.

130
 Edvard Mejtlend, trei erl od Fildhersta i poznati zoolog i
komparativni anatom, bio je predsednik Kraljevskog drutva. Straton je sluao
njegove govore na sednicama Kraljevskog drutva, ali nikada se nisu upoznali.
ta mogu da uinim za vas?
Lord Fildherst bi voleo da razgovara s vama im vam to bude
odgovaralo, u vezi sa vaim najnovijim delima."
Straton se zapita kako je to erl saznao za njegova dela. Zato me nije
posetio u mojoj kancelariji?"
Lord Fildherst bi vie voleo privatnost u ovoj stvari." Straton podie
obrve, ali Dejvis nije dalje objanjavao. ,,Da li ste veeras slobodni?"
Bio je to neuobiajeni poziv, ali svejedno je njime bio poastvovan.
Svakako. Molim vas, izvestite lorda Fildhersta da rado prihvatam."
Veeras u osam, ispred vae zgrade e biti koija." Dejvis dodirnu
eir i udalji se.
U obeani sat, Dejvis je stigao koijom. Bilo je to luksuzno vozilo, s
unutranjou od lakiranog mahagonija, uglaanog mesinga i bruenog
somota. Traktor koji ga je vukao bio je takoe skup, parip liven od bronze,
kome nije bio potreban koija za poznata odredita.
Dejvis je utivo odbijao da odgovara na pitanja dok su se vozili. On
oigledno nije bio batler, niti sekretar, ali Straton nije mogao da zakljui kakav
je on tano nametenik. Koija ih je odvezla van Londona, u seoske predele, a
onda su doli do Derington hola, jedne od rezidencija u vlasnitvu loze
Fildherst.
Kad su uli u kuu, Dejvis je poveo Stratona kroz predvorje i potom
ga uveo u elegantno nameten radni kabinet; zatvorio je vrata ne uavi i sam
unutra.
Za stolom u radnom kabinetu sedeo je pleat mukarac u svilenom
sakou i s kravatom; njegovi iroki i duboko izbrazdani obrazi bili su uokvireni
vunastim sedim bakenbardama. Straton ga je odmah prepoznao.
Lorde Fildherste, ast mi je.
Drago mi je to smo se upoznali, gospodine Straton. Odnedavno
stvarate zaista izvrsna dela.
Veoma ste ljubazni. Nisam znao da je moj rad doao na glas.
,,Ja se trudim da pratim takve stvari. Molim vas, recite mi ta vas je
podstaklo da razvijete takve automate."
Straton objasni svoje planove za proizvodnju pristupanih maina.
Fildherst ga je sluao sa zanimanjem, i povremeno iznosei ubedljive
primedbe.

131
 ,,To je divljenja vredan cilj, ree on klimnuvi glavom u znak
odobravanja. Drago mi je to vidim da imate tako filantropske motive, jer
elim da vas zamolim za pomo u jednom projektu kojim rukovodim.
Bie mi privilegija da vam pomognem kako god mogu.
Hvala vam." Fildherstov izraz se uozbilji. Ovo je veoma znaajna
stvar. Pre nego to nastavim da govorim, moram najpre od vas dobiti re da
ete sve to vam otkrijem strogo uvati kao tajnu.
Straton pogleda erla pravo u oi. Tako mi moje dentlmenske asti,
gospodine, neu otkriti nikome ono to mi budete predoili."
Hvala, gospodine Stratone. Molim vas, poite ovuda. Fildherst
otvori vrata u zadnjem zidu radnog kabineta i oni pooe kratkim hodnikom
Na kraju hodnika bila je laboratorija; na dugakom, izuzetno istom stolu bilo
je nekoliko radnih stanica, a svaka se sastojala od mikroskopa i nekakvog
zglobnog mesinganog rama, opremljenog trima uzajamno uspravnim
tokovima narovaene povrine, za obavljanje finih podeavanja. Neki stariji
mukarac gledao je u mikroskop na najudaljenijem radnom mestu; podigao je
pogled sa onoga to je radio kada su njih dvojica uli.
Gospodine Stratone, mislim da poznajete doktora Eberna."
Straton je, zateen, na trenutak ostao bez rei. Nikolas Ebern bio je
predava na Trinitiju kada je Straton tamo uio, ali otiao je pre mnogo godina
kako bi prouavao stvari, po govorkanjima, neuobiajene prirode. Straton ga
je pamtio kao jednog od svojih najrevnosnijih profesora. Lice mu se od starosti
donekle suzilo, pa mu je elo izgledalo jo vie nego ranije, ali oi su mu bile
ive kao i uvek. Hodao je uz pomo izrezbarenog tapa od slonovae.
Stratone, drago mi je to te ponovo vidim."
,,I meni to vidim vas, gospodine. Uistinu nisam oekivao da vas
zateknem ovde."
Bie ovo vee puno iznenaenja, mome. Pripremi se." On se
okrenu prema Fildherstu. ,,Da li biste nas poveli?"
Oni pooe za Fildherstom do drugog kraja laboratorije, gde on
otvori jo jedna vrata i povede ih niz stepenite. Samo je mali broj pojedinaca
- bilo da su lanovi Kraljevskog drutva ili Parlamenta, ili i
jedno i drugo
- upoznat sa ovim. Pre pet godina, sa mnom su stupili u
kontakt ljudi iz Academie des Sciences iz Pariza. Hteli su da engleski naunici
potvrde izvesna njihova eksperimentalna otkria."
Zaista?"

132
 Moete samo zamisliti koliko su oklevali da to uine. Meutim,
smatrali su da ova stvar nadilazi nacionalni rivalitet, i kada sam jednom
razumeo situaciju, saglasio sam se s tim.
Njih trojica sioe u podrum. Svetlost je dopirala iz gasnih svetiljki na
zidovima, i otkrivala pozamanu veliinu podruma; unutranjost je bila puna
kamenih stubova koji su se dizali i formirali ukrtene lune svodove. U dugom
podrumu bili su nanizani stameni drveni stolovi, i na svakom od njih bio je
rezervoar velik otprilike kao kada za kupanje. Rezervoari su bili od cinka,
opremljeni prozorima od staklenih ploa na sve etiri strane, tako da se u
njima videla providna tenost s blagom nijansom boje slame.
Straton pogleda u najblii rezervoar. U njegovom sreditu nazirala se
nekakva izoblienost, kao da se deo tenosti zgusnuo u masu elatina. Bilo je
teko razlikovati osobenosti te mase od arenih senki baenih na dno
rezervoara, pa on zato pree do druge njegove strane i unu da pogleda tu
masu direktno spram plamena gasne svetiljke. Tek tada se zgruanost pokaza
kao avetna ljudska prilika, providna kao pihtija, sklupana u fetusni poloaj.
Neverovatno", apnu Straton.
,,Mi to nazivamo megafetusom", objasni Fildherst.
Ovo je izraslo iz spermatozoida? Za ovo su sigurno bile potrebne
decenije."
Nije tako, pa je udo tim vee. Pre nekoliko godina, dva pariska
prirodnjaka, po imenu Dubison i il, razvili su metod rasta u semenskom
fetusu. Brza infuzija hranljivim materijama doputa takvom fetusu da do ove
veliine doe za dve sedmice."
Pomerajui glavu napred-nazad, primetio je blage razlike u nainu na
koji se svetlost gasne lampe prelamala, to je ukazivalo na granice unutranjih
organa megafetusa. ,,Je li ovo bie... ivo?
Samo na beslovesan nain, kao spermatozoid. Nijedan vetaki
proces ne moe da zameni gestaciju; to je ivotvorni princip, u kome jajna
elija ubrzava fetus, a materinski uticaj ga preobraava u osobu. Mi smo samo
doveli do sazrevanja to se tie veliine i razmera." Fildherst mahnu prema
megafetusu. Materinski uticaj daje fetusu i pigmentaciju, kao i sve osobene
fizike karakteristike. Nai megafetusi nemaju nikakvih osobenosti izuzev
pola. Svaki muki ima generiki izgled kakav vidite ovde, a svi enski
megafetusi podjednako su istovetni. Unutar pola, nemogue ih je razlikovati
fizikim pregledom, bez obzira na to koliko razliiti mogu biti njihovi oevi;
samo nam stroga evidencija omoguava da prepoznamo svaki megafetus."

133
 Straton ponovo ustade. Kakva je onda bila namena eksperimenta,
ako ne da se njime razvije vetaka materica?"
,,Da se ispita zamisao o fiksiranosti vrste." Shvativi da Straton nije
zoolog, lord dopuni objanjenje. ,,Da su optiari bili sposobni da naprave
mikroskope neograniene moi uveliavanja, biolozi bi mogli da sagledaju
budue generacije ugneene u spermatozoidima svake vrste, i vide je li
njihova pojava i dalje fiksirana, ili se menja tako da omoguava pojavu nove
vrste. U potonjem sluaju, mogli bi isto tako da ustanove da li do tranzicije
dolazi postepeno ili naglo.
Meutim, hromatska aberacija namee gornju granicu za
uveliavajuu mo svakog optikog instrumenta. Gospoda Dubison i il doli
su do zamisli o tome da vetaki poveaju same fetuse. Kad fetus jednom
dosegne veliinu odrasle osobe, iz njega se moe izvui spermatozoid i fetus
sledee generacije uveliati na isti nain." Fildherst prie sledeem stolu u
nizu i pokaza na rezervoar koji je tamo stajao. Ponavljanje tog procesa
omoguava nam da ispitujemo neroene generacije svake date vrste."
Straton se obazre po prostoriji. Nizovi rezervoara poprimili su novo
znaenje. Dakle, oni su skratili intervale izmeu raanja kako bi doli do
preliminarnog pogleda na nau geneoloku budunost."
Upravo tako.
Kakva smelost! I kakvi su bili rezultati?"
Testirali su mnoge ivotinjske vrste, ali nijednom nisu primetili
nikakvu promenu u obliku. Meutim, doli su do neobinog rezultata kada su
radili sa semenskim fetusima ljudi. Posle samo pet generacija, u mukim
fetusima vie nije bilo spermatozoida, a u enskim vie nije bilo jajnih elija.
Loza je okonana sterilnom generacijom."
Pretpostavljam da to nije bilo sasvim neoekivano", ree Straton,
pogledavi u elatinozno oblije. Svako ponavljanje sigurno dodatno
razreuje neku bit u organizmu. Sasvim je logino da u nekom trenutku
potomstvo postane toliko slabo da proces ne uspe."
Tako su isprva pretpostavili i Dubison i il, saglasi se Fildherst, ,,pa
su hteli da poboljaju svoju tehniku. Meutim, nisu mogli da pronau nikakvu
razliku izmeu megafetusa naknadnih generacija u smislu veliine ili
vitalnosti. A nije bilo ni bilo kakvog smanjenja broja spermatozoida ili jajnih
elija; pretposlednja generacija bila je plodna kao i prva. Tranzicija u sterilnost
bila je nagla.
Pronali su jo jednu anomaliju: dok su neki spermatozoidi davali
samo etiri generacije ili manje, do varijacija je dolazilo samo u vie uzoraka,

134
nikada unutar jednog jedinog. Procenjivali su uzorke davalaca oca i sina, i u
takvim sluajevima su oevi spermatozoidi proizvodili tano jednu generaciju
vie nego sinovljevi. A koliko sam razumeo, neki davaoci bili su uistinu stari
pojedinci. Iako je u njihovim uzorcima bilo veoma malo spermatozoida, oni su
sadrali tano jednu generaciju vie nego spermatozoidi sinova u naponu
snage. Mo razmnoavanja sperme nije imala nikakve veze sa zdravljem ili
vitalnou davaoca; umesto toga, odgovarala je generaciji kojoj je davalac
pripadao."
Fildherst naas zauti i pogleda ozbiljno u Stratona. U tom
trenutkuje Academie stupila u kontakt sa mnom kako bi videla moe li
Kraljevsko drutvo da ponovi njihova otkria. Zajedno smo doli do istog
rezultata primenom uzoraka sakupljenih od ljudi toliko razliitih da je meu
njima bilo i Laponaca i Hotentota. Saglasni smo s njima to se tie implikacija
ovih otkria: saglasni smo da ljudska vrsta moe prestati da postoji po:
odreenog broja generacija, te da nas od poslednje deli samo pet.

Straton se okrenu ka Ebernu, gotovo oekujui da ovaj prizna kako

je sve ovo komplikovana prevara, ali stariji nomenklator je izgledao sasvim
ozbiljno. Straton ponovo pogleda u megafetus i namrti se, dok je apsorbovao
ono to je uo. Ako je vae tumaenje tano, onda i druge vi moraju biti
podlone slinom ogranienju. Opet, po onome to zna niko nikada nije
primetio izumiranje neke vrste."
Fildherst klimnu glavom. ,,To je tano. Meutim, imamo dokaze u
fosilnim ostacima, koji ukazuju na to da vrsta ostaje neizmenjena u
odreenom vremenskom periodu, a onda je najednom zamene nove forme.
Katastrofiari smatraju da su do izumiranja vrsta doveli nasilni potresi. Na
osnovu onoga to smo otkrili u vezi s prethodnim formiranjem, sada se ini da
je izumiranje samo rezultat toga to vrsta dosegne kraj svog ivotnog veka. To
je pre prirodna nego nasilna smrt, da tako kaemo." On pokaza vrata na koja
su uli. ,,Da se vratimo gore?"
Dok je iao za drugom dvojicom, Straton upita: ,,A ta je s nastankom
novih vrsta? Ako se one ne raaju iz postojeih vrsta, nastaju li spontano?"
,,To jo nije sasvim sigurno. Obino samo najjednostavnije ivotinje
nastaju spontanim generisanjem: crvi i druga vermikularna stvorenja obino
pod uticajem toplote. Dogaaji koje postuliraju katastrofiari poplave,
erupcije vulkana, udari kometa - podrazumevaju oslobaanje velike koliine
energije. Moda takva energija utie toliko sutinski na materiju da izaziva
spontani nastanak itave rase organizama, ugnedenih u samo nekoliko

135
predaka. Ako je tako, kataklizme nisu odgovorne za masovno izumiranje, ve
zapravo generiu i ostavljaju nove vrste za sobom.
Ponovo u laboratoriji, dva starija mukarca sedoe na stolice. Previe
uzbuen da bi se poveo za njihovim primerom, Straton ostade da stoji. Ako
je neka ivotinjska vrsta nastala zahvaljujui istoj kataklizmi kao i ljudska, onda
bi obe trebalo na slian nain da se pribliavaju kraju svog ivotnog veka. Da
li ste pronali jo neku vrstu kod koje se nazire poslednja generacija?"
Fildherst odmahnu glavom. Jo ne. Mislimo da druge vrste imaju
razliite datume izumiranja, u zavisnosti od bioloke sloenosti ivotinje; I
Ijudi su verovatno najkompleksniji organizmi, i moda se u spermatozoidu
moe uskladititi manje generacija toliko kompleksnog organizma."
Istovremeno, nasuprot tome, uzvrati Straton, moda je ljudski
organizam zbog svoje kompleksnosti nepodoban za proces vetaki ubrzanog
rasta. Moda su otkrivena ogranienja procesa, a ne vrste."
; Pronicljivo zapaanje, gospodine Straton. Eksperimenti se
nastavljaju s vrstama koje vie podseaju na ljudsku, poput impanzi i
orangutana. Meutim, nedvosmislen odgovor na ovo pitanje moe zahtevati
godine, a ukoliko je nae sadanje tumaenje tano, ne smemo traiti vreme
u ekanju te potvrde. Moramo smesta pripremiti dalje postupke."
Ali pet generacija bi moglo da potraje due od veka... On zauta,
postien zbog toga to je prevideo ono oigledno: ne postaju svi ljudi roditelji
u isto doba.
Fildherst proita njegov izraz. Vi shvatate zbog ega nisu svi davaoci
uzoraka sperme istog uzrasta proizveli isti broj generacija: neke loze se blie
svom kraju bre nego druge. Za lozu u kojoj mukarci konstantno zainju decu
kasno u ivotu, pet generacija bi moglo da znai due od dva veka plodnosti,
ali nesumnjivo postoje i loze koje su ve dosegle svoj kraj. Straton zamisli
posledice. Gubitak plodnosti bie sve oigledniji irokoj populaciji kako
vreme bude prolazilo. Do panike moe doi mnogo pre nego se dosegne kraj.
Upravo tako, a neredi bi mogli da ugase nau vrstu efikasno koliko i
iscrpljivanje generacija. Zbog toga je vreme od sutinske vanosti." Kakvo
reenje predlaete?"
Prepustiu doktoru Ebernu dalja objanjenja, ree lord.
Ebern ustade i instinktivno zauze stav profesora na predavanju.
,,Sea li se zbog ega se odustalo od svih pokuaja da se automati prave od
drveta?"
Straton je bio zateen tim pitanjem. Smatralo se da prirodna
tekstura drveta ukazuje na oblik u sukobu sa svim onim to bismo pokuali u

136
njega da ureemo. Trenutno postoje pokuaji da se guma koristi kao materijal
za livenje, ali nijedan jo nije bio uspean."
Upravo tako. Ali ako je uroeno oblije drveta jedina prepreka, zar
ne bi trebalo da bude mogue animirati imenom ivotinjski le? Tu bi oblik
tela trebalo da bude idealan."
,,To je mrana zamisao; ne verujem da bi takav eksperiment imao
izgleda za uspeh. Je li to iko ikada pokuao?"
Zapravo jeste: isto tako bezuspeno. Dakle, ta dva sasvim razliita
pravca istraivanja pokazala su se jalovim. Znai li to da ne postoji nain da se
korienjem imena animira organska materija? Zbog traganja za odgovorom
na to pitanje sam i napustio Triniti."
I ta ste otkrili?"
Ebem odbi da odgovori na to pitanje odmahnuvi rukom.
,,Razgovarajmo najpre o termodinamici. Jesi li u toku s najnovijim razvojem
stvari? Onda zna da rasipanje toplote ima odraz u poveanju nereda na
termalnom nivou. Nasuprot tome, kada automat kondenzuje toplotu iz
okruenja kako bi obavljao rad, time poveava red. Ovo potvruje moje staro
uverenje u to da leksiki red povlai termodinamiki red. Leksiki red jedne
amajlije ojaava red koji u telu ve postoji, te tako prua zatitu od oteenja.
Leksiki red animirajueg imena poveava red u telu, te tako daje automatu
pokretaku snagu.
Sledee pitanje je glasilo: kako bi se poveanje reda reflektovalo na
organsku materiju? Poto imena ne animiraju mrtvo tkivo, organska materija
oigledno ne reaguje na termalnom nivou; ali moda se moe ured na nekom
drugom nivou. Pomislite:. junac se moe svesti na rezervoar pun elatinozne
kae. Kaa se sastoji od istog materijala kao i junac, ali ta ovaplouje viu
koliinu reda?
Junac, oigledno, ree Straton, zbunjen.
Oigledno. Organizam, zahvaljujui samoj svojoj fizikoj strukturi,
ovaplouje red; to je organizam kompleksniji, to je koliina reda vea. Moja
hipoteza bila je da uveanje reda u organskoj materiji moe da se dokae ako
joj se dodeli oblik. Meutim, iva materija je uglavnom ve poprimila svoj
idealni oblik. Pitanje je, ta to poseduje ivot, ali ne i oblik?
Stariji nomenklator nije ekao na odgovor. Odgovor je: neoploena
jajna elija. Jajna elija sadri vitalni princip za animiranje stvorenja koje ona
konano odgaji u sebi, ali sama nema oblik. Obino, jajna elija poprima oblik
fetusa utisnutog u spermatozoid koji je oplodi. Sledei korak je bio oigledan."
Tu Ebern saeka, pogledavi u Stratona sa iekivanjem.

137
 Straton je bio sasvim zbunjen. Ebern je izgledao razoarano, pa je
nastavio. Sledei korak bio je da se vetaki izazove rast embriona iz jajne
elije, primenom imena."
Ali ako je jajna elija neoploena", prigovori Straton, ,,ne postoji
prethodna struktura za uveavanje."
Upravo tako."
Hoete rei da e se struktura pojaviti iz homogenog medija?
Nemogue.
Bez obzira na to, moj cilj je nekoliko godina bio da potvrdim ovu
hipotezu. Moji prvi eksperimenti sastojali su se od primene imena na
neoploenim abljim jajima."
Kako ste usadili ime u ablje jaje?
Ime zapravo nije usaeno, ve pre utisnuto, pomou specijalno
napravljene igle. Ebern otvori ormari na radnom stolu izmeu dve stanice
s mikroskopima. Unutra se nalazila drvena polica puna malih instrumenata
nareanih dva po dva. Svaki je na vrhu imao dugaku staklenu iglu; na nekim
parovima one su bile bezmalo debele kao one koje su se koristile za pletenje,
dok su na drugima bile tanke kao za injekcije. On izvue jedan instrument iz
najveeg para i prui ga Stratonu da ga ovaj pregleda. Staklena igla nije bila
providna, ve se inilo da u sebi ima nekakvo umrljano jezgro.
Ebern je objasnio. Premda moda izgledaju kao neka vrsta
medicinskog instrumenta, to su u stvari pomagala za ime, ba poput
konvencionalnije cedulje od pergamenta. Avaj, potrebno je mnogo vie
napora da se napravi ovo nego da se upotrebe olovka i pergament. Za
pravljenje takve igle moraju se najpre udenuti fine .niti od crnog stakla u
gomilu niti od onog providnog, tako da ime bude itljivo kad se gleda popreko.
Niti se onda stapaju u vrst tapi, koji se zatim istanji u jo tanju nit. Vet
staklar moe da sauva svaku pojedinost imena ma koliko nit postala tanka.
Na kraju, dobije se igla koja u svom poprenom preseku sadri ime.
Kako ste generisali ime koje ste upotrebili?"
O tome kasnije moemo natenane. Za svrhu ovog naeg razgovora,
jedino je relevantna informacija da sam u njega ugradio polni epitet. Da li vam
je to poznato?"
Znam za to. Bio je to jedan od malobrojnih dimorfinih epiteta, s
mukom i enskom varijantom.
Bile su mi potrebne dve verzije imena, oigledno, kako bih stvorio
generaciju u kojoj su i mujaci i enke." On pokaza na uparene igle u ormariu.

138
 Straton vide da je igla mogla da se uglavi u mesingani ram tako da joj
se vrh primakne ploici ispod mikroskopa; izrovaeni tokii verovatno su
korieni za to da se igla dovede u kontakt s jajnom elijom. On vrati
instrument. Kazali ste da ime nije usaeno, ve utisnuto. Da li time elite rei
kako je bilo sasvim dovoljno da samo dodirnete ablje jaje ovom iglom?
Uklanjanje imena ne okonava njegov uticaj?"
Upravo tako. Ime aktivira nepovratni proces u jajetu. Produeni
kontakt imena nije imao nikakvu drugu posledicu."
,,A iz jajeta se izlegao punoglavac?"
,,Ne sa imenima koja su isprva isprobana; jedini rezultat bilo je to da
su se na povrini jajeta pojavile simetrine zavojite are. Ali primenom
razliitih epiteta uspeo sam da nateram jaje da poprimi razliite oblike, a neki
od njih su po svemu izgledali kao ablji embrioni. Konano sam pronaao ime
koje jaje nagoni ne samo da poprimi oblik punoglavca, ve i da sazri i da se
izlegne. Punoglavac koji se iz njega izlegao izrastao je u abu ni po emu
drugaiju od bilo kog pripadnika te vrste.
Pronali ste osobeno ime za tu vrstu abe, ree Straton.
Ebern se osmehnu. Poto u ovom metodu reprodukcije nema
polnog optenja, nazvao sam ga partenogenezom."
Straton pogleda najpre u njega, pa u Fildhersta. Jasno je ta vi
predlaete. Logian zakljuak ovog istraivanja jeste da otkrijemo osobeno
ime za ljudsku vrstu. Vi elite da oveanstvo produi svoje postojanje
pomou nomenklature."
Vi tu mogunost smatrate zabrinjavajuom, ree Fildherst. ,,To se
i da oekivati: doktor Ebern i ja smo isprva mislili isto to i vi, ba kao i svi
ostali koji su o tome razmiljali. Niko ne uiva u mogunosti da ljudska bia
budu vetaki zaeta. Ali moete li vi ponuditi neku alternativu?" Straton
outa na to, pa Fildherst nastavi. Svi koji znaju za rad doktora Eberna, kao i
za rad Dubisona i ila, saglasni su: ne postoji drugo reenje."
Straton podseti sebe na to da zadri obestraen stav jednog
naunika. ,1 kako vi tano mislite da se to ime upotrebi?, upita on.
Odgovori mu Ebern. Kada mu ne bude mogao da oplodi svoju
enu, njih dvoje e potraiti pomo lekara. Lekar e prikupiti eninu
menstruaciju, izdvojiti jajnu eliju, utisnuti ime u nju, a onda je vratiti u njenu
matericu."
Dete roeno na taj nain nee imati biolokog oca.
Tano, ali oev bioloki doprinos ovde je od minimalnog znaaja.
Majka e misliti da je otac deteta njen mu, pa e njena imaginacija fetusu

139
podariti kombinaciju njenog i muevljevog izgleda i karaktera. To se nee
promeniti. A ne treba ni da napominjem da utiskivanje imena nee biti
stavljeno na raspolaganje neudatim enama.
,,Da li ste ubeeni da e to imati za rezultat dobro oformljenu
decu?, upita Straton. Siguran sam da znate na ta mislim." Svi su oni znali
za katastrofalan pokuaj iz prethodnog veka da se poboljana deca stvore
hipnozom nad enama u toku trudnoe.
Ebern klimnu glavom. Naa srea je u tome to je jajna elija vrlo
izbirljiva u pogledu toga ta e prihvatiti. Skup osobenih imena za svaku vrstu
organizma veoma je mali; ako se leksiki red utisnutog imena ne poklapa
sasvim sa strukturalnim redom te vrste, dobijeni fetus nee se razvijati. To ne
otklanja potrebu za tim da majka ostane smirena tokom trudnoe; utiskivanje
imena ne moe biti zatita od majinske uzrujanosti. Ali selektivnost jajne
elije obezbeuje nam sigurnost da svaki dobijeni fetus bude dobro oformljen
u svakom aspektu, osim onog oekivanog."
Straton je sada bio zabrinut. A koji bi to aspekt bio?
Zar ne moe da pretpostavi? Jedini nedostatak aba stvorenih
utiskivanjem imena pojavio se u mujacima; oni su bili sterilni, poto u
njihovim spermatozoidima nije bilo prethodno formiranih fetusa. Nasuprot
njima, stvorene enke aba bile su plodne: njihova jaja mogla su se oploditi
bilo na uobiajeni nain, bilo ponavljanjem utiskivanja imena."
Straton oseti znatno olakanje. Dakle, muka varijanta imena bila je
nesavrena. Verovatno moraju postojati dalje razlike izmeu mukih i enskih
varijanti, mimo pukog polnog epiteta."
Samo ako muku varijantu smatramo nesavrenom", ree Ebern,
ali ja je ne smatram takvom. Pomisli samo: premda plodan mujak i plodna
enka mogu izgledati ekvivalentno, oni se radikalno razlikuju u stepenu
pokazane kompleksnosti. enka s plodnim jajnim elijama ostaje jedan
organizam, dok je mujak s plodnim spermatozoidima zapravo mnotvo
organizama: otac i njegova mogua deca. U tom smislu, dve varijante imena
dobro se poklapaju u njihovim postupcima: svaka stvara jedan organizam, ali
samo u enskom polu taj jedan organizam moe biti plodan.
Razumem na ta mislite." Straton shvati da e morati da veba
promiljanje o nomenklaturi u organskom domenu. ,,Da li ste razvili osobena
imena i za druge vrste?
Samo za dvadesetak njih, razliitih tipova; brzo smo napredovali.
Tek smo poeli da radimo na imenu za ljudsku vrstu, a to se pokazalo daleko
teim nego kod naih ranijih imena."

140
 Koliko je nomenklatora angaovano u ovom poduhvatu?"
Samo aica", odgovori Fildherst. Obratili smo se nekolicini lanova
Kraljevskog drutva, a Academie je angaovala nekoliko vodeih fracuskih
designateurs da na tome rade. Shvatie to to u ovom trenutku neu
pominjati imena, ali budi uveren da nam pomau neki od najistaknutijih
nomenklatora u Engleskoj."
Oprostite to to pitam, ali zato ste se meni obratili? Ja teko mogu
da se ubrojim u tu kategoriju."
,,Ti jo nisi napravio veliku karijeru", ree Ebern, ali imena koja si
razvio jedinstvena su. Automati su oduvek bili specijalizovani po obliku i
funkciji, ba kao ivotinje: neki se dobro penju, drugi dobro kopaju, ali niti
jedan nije dobar i za jedno i za drugo. Opet, tvoji mogu da kontroliu ljudske
ake, koje su jedinstveno svestrani instrumenti: ta drugo moe da manipulie
svim moguim predmetima, od mehanikog kljua do klavira? Spretnost ake
je fizika manifestacija umne domiljatosti, a te osobine su od sutinske
vanosti za ime koje traimo."
Diskretno smo nadzirali tekua istraivanja u nomenklaturi u potrazi
za imenima koja demonstriraju upadljivu spretnost", ree Fildherst. Kad smo
saznali za vae dostignue, odmah smo vam se obratili."
,,U stvari", nastavi Ebern, nama je zanimljiv sam razlog zbog kojeg
tvoja imena brinu vajare: ona automatima usauju vie ljudskog nego bilo
koja pre njih. Zato te sada pitamo, hoe li nam se pridruiti?"
Straton razmisli o tome. Ovo je bio moda najvaniji zadatak kojeg se
jedan nomenklator mogao poduhvatiti, i u obinim okolnostima, oberuke bi
prihvatio mogunost da uestvuje. Ali pre nego to bude mogao u taj
poduhvat da se ukljui mirne savesti, morao je da rei jo jedno pitanje.
Poastvovan sam vaim pozivom, ali ta je s mojim radom na
spretnim automatima? Ja i dalje snano verujem u to da jeftine maine mogu
poboljati ivot radnike klase."
,,To je hvale vredan cilj, ree Fildherst, ,,i ja ne bih traio od vas da
od njega odustanete. tavie, mi bismo prvenstveno i eleli da usavrite
epitete za spretnost. Ali va trud u sprovoenju drutvene reforme bie
uzaludan ukoliko najpre ne obezbedimo opstanak naoj vrsti."
Oigledno, ali ne elim da potencijal za reformu koji nude spretna
imena bude zanemaren. Moda se nikada nee pojaviti bolja mogunost za
uspostavljanje dostojanstva za obine radnike. Kakvu bismo to pobedu
postigli ako bi nastavak ivota prenebregavao tu mogunost?"

141
 Dobro reeno", priznao je lord Dozvolite da vam predloim neto.
Kako biste na najbolji nain iskoristili svoje vreme, Kraljevsko drutvo e vam
pruiti neophodnu podrku za razvoj spretnih automata: obezbediti
investitora i tako dalje. Uzdam se u to da ete pametno podeliti vreme izmeu
dva projekta. Va rad na biolokoj nomenklaturi mora ostati tajna, oigledno.
Da li je to reenje za vas zadovoljavajue?"
Jeste. U redu onda, gospodo: prihvatam." Oni se rukovae.
Prolo je nekoliko sedmica otkad je Straton poslednji put razgovarao
s Vilobijem, mimo hladnih pozdrava u prolasku. U stvari, veoma je malo optio
s bilo kim od lanova sindikata vajara, i provodio je umesto toga vreme radei
na permutacijama slova u kancelariji, pokuavajui da preisti svoje epitete za
spretnost.
Uao je u manufakturu kroz prednju galeriju, gde su muterije obino
pregledale katalog. Danas je ona bila puna automata za domainstvo, sa istim
modelom motora na umur. Straton vide kako prodavac proverava jesu li svi
propisno obeleeni etiketama.
Dobro jutro, Pirse", ree on. ta e svi ovi automati ovde?
Upravo je izalo poboljano ime za Regenta", ree prodavac. Svi
jedva ekaju da dou do najnovijeg modela."
Bie zauzet posle podne." Sami kljuevi za otkljuavanje proreza za
ime u automatima bili su smeteni u sef koji su istovremeno morala da otvore
dva Koejdova menadera. Menaderi nisu bili skloni da dre sef otvoren due
nego samo u kratkom periodu svakog popodneva.
Siguran sam da mogu zavriti s ovim na vreme.
,,Ne bi mogao podneti da nekoj lepoj kunoj pomonici kae kako
njen motor na umur nee biti spreman za sutra.
Prodavac se osmehnu. Zar moete da me krivite zbog toga,
gospodine?
Ne, ne mogu, ree Straton i zakikota se. On se okrenu prema
kancelarijama iza galerije, i suoi se s Vilobijem.
Moda bi trebalo da otvorite sef i zaglavite mu tako vrata, ree
vajar kako kune pomonice ne bi morale da ekaju. Kad vam je ve namera
da unitite nae institucije."
Dobro jutro, majstore Vilobi", ree Straton kruto. Pokua da proe,
ali sagovornik mu se isprei na putu.
Obaveten sam da e Koejd dozvoliti pristup vajarima van sindikata
kako bi vam pomagali."
,,Da, ali uveravam vas, bie to samo najugledniji samostalni vajari."

142
 Kao da neka takva osoba uopte postoji, ree Vilobi s prezirom.
Treba da znate kako sam preporuio da na strukovni sindikat stupi u trajk
protiv Koejda u znak protesta."
Svakako ne mislite to ozbiljno." Prole su decenije otkad su vajari
poslednji put stupili u trajk, a taj se zavrio neredima.
Mislim. Kad bi se lanovima dozvolilo da glasaju, siguran sam da bi
predlog proao: drugi vajari s kojima sam razgovarao o onome to radite
saglasni su sa mnom u pogledu pretnje koju to predstavlja. Meutim,
rukovodstvo sindikata ne eli da stavi predlog na glasanje."
,,Ah, dakle oni nisu saglasni s vaom procenom."
Tu se Vilobi namrti. Izgleda da je Kraljevsko drutvo intervenisalo
u vau korist, pa je ubedilo Bratstvo da se privremeno uzdri. Pronali ste
mone zatitnike, gospodine Straton.
Osetivi nelagodnost, Straton odgovori: Kraljevsko drutvo smatra
moje istraivanje vrednim truda."
Moda, ali nemojte misliti da je ovo zavreno."
Nema razloga za va animozitet, kaem vam, insistirao je Straton.
Kad jednom budete videli kako vajari mogu da koriste te automate,
shvatiete da ne postoji nikakva pretnja po vau profesiju."
Vilobi se samo namrti u odgovor na to, i ode.
Kada se sledei put video s lordom Fildherstom, Straton ga je upitao
za umeanost Kraljevskog drutva. Nalazili su se u Fildherstovom radnom
kabinetu, i lord je sebi sipao viski.
,,A, da, ree on. Dok je Bratstvo vajara kao celina zaista mono,
ine ga pojedinci podloni ubeivanju."
Kakvoj vrsti ubeivanja?"
Kraljevsko drutvo je svesno toga da je rukovodstvo strukovnog
sindikata uestvovalo u jo nerazreenom sluaju piratizovanja imena na
Kontinentu. Da bi izbegli bilo kakav skandal, saglasili su se da odloe svaku
odluku o trajkovima sve dok ne odrite demonstraciju svog sistema
proizvodnje."
Zahvalan sam vam za pomo, lorde Fildherst", ree Straton,
zapanjen. Moram priznati, pojma nisam imao da Kraljevsko drutvo
primenjuje takve taktike."
Oigledno, nisu to prikladne teme za raspravu na redovnim
sednicama. Lord Fildherst se oinski osmehnu. Napredak nauke nije uvek
ista stvar, gospodine Straton, i Kraljevsko drutvo ponekad mora da koristi i
zvanine i nezvanine kanale."

143
 Poinjem to da uviam."
Slino tome, premda Bratstvo vajara nee zapoeti zvanini trajk,
moglo bi da primeni indirektniju taktiku; na primer anonimnu podelu
pamfleta koji e podstai suprotstavljanje javnosti vaim automatima." On
srknu malo viskija. Hmm. Moda bi trebalo da poaljem nekoga da dobro
pripazi na majstora Vilobija.

Stratona su smestili u gostinsko krilo Darington hola, kao i druge

nomenklatore koji su radili po nalozima lorda Fildhersta. Bili su to zaista neki
od vodeih pripadnika profesije, meu njima i Holkomb, Milburn i Parker;
Straton je bio poastvovan time to radi s njima, premda je malo ime mogao
da doprinese dok je jo uio Ebernove tehnike za bioloku nomenklaturu.
Imena za organski domen primenjivala su mnoge iste epitete kao i
imena za automate, ali Ebern je razvio sasvim drugaiji sistem integrisanja i
faktorizacije, koji je sadrao mnoge nove metode permutacija. Za Stratona je
to bilo gotovo kao povratak na univerzitet i uenje nomenklature od samog
poetka. Meutim, bilo je oigledno kako te tehnike omoguavaju da se
imena za vrste brzo razvijaju; primenom slinosti na koje je ukazivao Lineov
sistem klasifikacije, moglo se prelaziti s vrste na vrstu.
Straton je takoe nauio vie toga o polnom epitetu, tradicionalno
korienom za davanje bilo mukih bilo enskih osobina nekom automatu. On
je znao samo jedan takav epitet, i iznenadio se kada je saznao da je to bila
najjednostavnija od mnogih postojeih verzija. O toj temi nije se razgovaralo
u drutvima nomenklatora, ali ovaj epitet bio je jedan od najistraenijih; u
stvari, tvrdilo se da je do njegove najranije primene dolo jo u biblijskim
vremenima, kada su Josifova braa stvorila enskog golema da ga seksualno
dele bez krenja zabrane takvog ponaanja prema eni. Razvoj epiteta
nastavio se vekovima u potaji, prevashodno u Konstantinopolju, a sada su se
savremene verzije automatskih kurtizana nudile u specijalizovanim
kuplerajima ba ovde, u Londonu. Isklesani u steatitu i uglaani do visokog
sjaja, zagrejani do temperature krvi i posuti mirisnim uljima, ti automati su
postizali cene koje su prevazilazile samo cene za inkube i sukube.
Istraivanje je raslo iz tako nedostojnog tla. Imena koja su animirala
kurtizane sadrala su mone epitete za ljudsku seksualnost u mukom ili
enskom obliku. Faktorisanjem putenosti zajednike za obe verzije,
nomenklatori su izolovali epitete za generiku ljudsku muevnost i
enstvenost, mnogo prefinjenije od onih koji su korieni pri stvaranju

144
ivotinja. Takvi epiteti bili su jezgra oko kojih su formirali, prirastanjem, imena
za kojima su tragali.
Straton je postepeno apsorbovao dovoljno informacija da pone da
uestvuje u testiranju moguih ljudskih imena. Saraivao je s drugim
nomenklatorima u ovoj grupi, i zajedno su stvorili ogromno i razgranato drvo
nominalnih mogunosti, odreujui grane za istraivanje, da bi podsecali one
koje su se pokazale jalovim, i gajili one koje su izgledale najproduktivnije.
Nomenklatori su plaali enama - obino mladim kunim
pomonicama dobrog zdravlja - za sadraj menzisa, kao izvor ljudskih jajnih
elija, u koje su potom utiskivali svoja eksperimentalna imena i posmatrali ih
pod mikroskopima, u potrazi za oblijima koja podseaju na ljudske fetuse.
Straton je ispitivao mogunost uzimanja jajnih elija iz enskih megafetusa, ali
Ebern ga je podsetio da su jajne elije upotrebljive samo kad se uzmu od ive
ene. Bilo je to osnovno pravilo biologije: ene su izvor vitalnog principa koji
potomstvu daje ivot, dok mukarci obezbeuju osnovni oblik. Zbog te
podele, nijedan pol nije mogao sam da se reprodukuje.
Naravno, to ogranienje je uklonjeno zahvaljujui Ebernovom
otkriu: uee mukarca vie nije bilo neophodno zato to se oblik mogao
izazvati leksiki. Kada bude pronaeno ime koje moe da stvara ljudske
fetuse, ene e moi da se reprodukuju sasvim same. Straton je shvatio da
takvo otkrie moe naii na dobrodolicu kod ena koje ispoljavaju seksualnu
inverziju, i oseaju Ijubav prema osobama istog, a ne suprotnog pola. Ukoliko
takvim enama ime bude na raspolaganju, one e moi da osnuju nekakvu
komunu koja se reprodukuje partenogenezom. Da li bi takvo drutvo cvetalo
zahvaljujui pojaanim finijim senzibilitetom slabijeg pola, ili bi se uruilo pod
razuzdanom patologijom svojih pripadnica? Bilo je to nemogue predvideti.
Pre Stratonove regrutacije, nomenklatori su razvili imena sposobna
da generiu donekle ovekolike oblike u jajnoj eliji. Korienjem Dubisona i
ila, uveali su oblike dovoljno da mogu detaljno da ih proue; ti oblici su pre
podseali na automate nego na ljude, sa udovima koji su se zavravali veslima
od spojenih prstiju. Ukljuivi svoje epitete za spretnost, Straton je uspeo da
razdvoji prste i usavri sveukupni izgled oblija. Sve to vreme Ebem je
naglaavao potrebu za nekonvencionalnim pristupom.
Razmotrimo termodinamiku onoga to radi veina automata",
rekao je Ebern za vreme jedne od njihovih estih rasprava. Rudarske maine
kopaju rudu, maine za etvu anju ito, maine za seenje drveta obaraju
stabla, a opet ni za jedan od tih zadataka, koliko god oni nama bili korisni, ne
moe se rei da stvara red. Dok sva njihova imena stvaraju red na termalnom

145
nivou, pretvaranjem toplote u kretanje, kod ogromne veine se posledini rad
primenjuje na vidljivom nivou za stvaranje nereda."
,,To je zanimljivo gledite", rekao je Straton zamiljeno. Mnogi stari
nedostaci u sposobnosti automata postaju objanjivi u tom svetlu: injenica
da automati nisu u stanju da reaju sanduke urednije nego to su ih zatekli;
njihova nesposobnost da sortiraju komade smrvljene rude na osnovu
njihovog sastava. Vi mislite da su poznate klase industrijskih naziva
nedovoljno mone u termodinamikom smislu."
Ba tako! Ebern je ispoljio uzbuenje tutora koji je naiao na
izuzetno nadarenog uenika. ,,To je jo jedna osobina kojom se odlikuje tvoja
klasa spretnih imena. Omoguavanjem automatu da obavlja rad za koji je
potrebna vetina, tvoja imena ne samo to stvaraju red na termalnom nivou,
ve ga koriste za stvaranje reda i na onom vidljivom.
Vidim tu zajednike momente s Milburnovim otkriima", ree
Straton. Milburn je razvio kune automate sposobne da vraaju predmete na
njihova primerena mesta. ,,I njegov rad stvara red na vidljivom nivou. Zaista
je tako, i ti zajedniki momenti ukazuju na hipotezu." Ebern se nagnu napred.
ta ako bismo uspeli da faktoriemo epitet zajedniki za imena koja ste
stvorili ti i Milburn: epitet koji izraava stvaranje dva nivoa reda.
Pretpostavimo dalje da otkrijemo i osobeno ime za ljudsku vrstu, te da
uspemo da taj epitet uvrstimo u ime. ta misli da bi se dobilo utiskivanjem
takvog imena? I ako bude rekao blizanci, klepiu te po glavi.
Straton se nasmeja. Usuujem se da kaem da vas bolje razumem.
Vi to sugeriete da ukoliko je jedan epitet sposoban da dovede do dva nivoa
termodinamikog reda u neorganskom domenu, mogao bi da stvori dve
generacije u organskom. Takvo ime moglo bi da stvori mukarce iji bi
spermatozoidi sadrali ve formirane fetuse. Ti mukarci bi bili plodni, premda
bi njihovi sinovi ponovo bili sterilni."
Njegov instruktor pljesnu rukama. Ba tako: red kao zaetnik reda!
Zanimljiva spekulacija, ta kae na to? To bi prepolovilo broj medicinskih
intervencija neophodnih da se naa rasa odri.
,,A ta je s uvoenjem formacije od vie generacija fetusa, ne samo
dve? Kakve bi sposobnosti jedan automat morao da ima da bi njegovo ime
sadralo takav epitet?"
Plaim se da nauka termodinamike nije dovoljno uznapredovala da
odgovori na to pitanje. Od ega bi se sastojao jo vii nivo reda u neorganskom
domenu? Od automata koji meusobno sarauju, moda? Jo to ne znamo,
ali moda emo za izvesno vreme saznati."

146
 Straton izgovori pitanje koje mu se ve neko vreme nametalo.
Doktore Ebern, kada ste me uvodili u nau grupu, lord Fildherst je govorio
o mogunosti da vrste nastaju posle katastrofalnih dogaaja. Da li je mogue
da itave vrste budu stvorene primenom nomenklature?"
,,Ah, sad smo ve zabasali na teren teologije. Nova vrsta zahteva
pretke koji sadre ogroman broj potomaka ugneenih u njihovim organima
za razmnoavanje; takve forme ovaplouju najvii zamislivi stepen reda. Moe
li jedan isto fiziki proces da stvori toliko ogromnu koliinu reda? Nijedan
prirodnjak nije ukazao na mehanizam po kojem bi do toga dolo. S druge
strane, premda znamo da leksiki proces moe da stvori red, stvaranje itave
nove vrste zahtevalo bi ime ija se mo ne moe proraunati. Takvo vladanje
nomenklaturom moglo bi sasvim lako da zahteva sposobnosti Boga; moda je
to ak deo same definicije.
To je pitanje, Stratone, na koje odgovor moda nikad neemo nai,
ali ne smemo dozvoliti da utie na nae sadanje postupke. Bez obzira na to
da li je ime odgovorno za nastanak nae vrste ili nije, smatram da je ime
najbolja ansa za njen opstanak."
Saglasan sam s tim, ree Straton. Posle kratke stanke, on nadoda:
Moram priznati, dok radim veliki deo vremena bavim se iskljuivo detaljima
permutacija i kombinacija, pa gubim iz vida puku veliinu naeg poduhvata.
Otrenjuje me pomisao na ono to emo postii budemo li uspeni."
,,Ja teko mogu i da mislim na neto drugo", odgovori Ebern.

Dok je sedeo za svojim stolom u manufakturi, Straton je kiljio kako

bi proitao pamflet koji mu je uruen na ulici. Tekst je bio grubo odtampan,
slova umrljana.
Hoe li ljudi gospodariti IMENIMA, ili e imena gospodariti
LJUDIMA? Ve dugo kapitalisti trpaju imena u svoje kase, uvaju ih pod
lokotom i kljuem, i zgru bogatstva zahvaljujui pukom posedovanju SLOVA,
dok obian ovek mora da rmbai za svaki novi. Oni e cediti ABECEDU sve
dok iz nje ne iscede i poslednji peni, i tek e je potom baciti nama, da je
koristimo. Koliko emo jo dozvoljavati da to traje?
Straton je pregledao itav pamflet, ali u njemu nije naao nita novo.
itao ih je protekla dva meseca, i nailazio samo na uobiajeno anarhistiko
bulanjenje; nije bilo jo nikakvih dokaza za teoriju lorda Fildhersta da e
vajari koristiti pamflete kako bi napali Stratonov rad. Njegovo javno
prikazivanje spretnih automata bilo je zakazano za sledeu sedmicu, i Vilobi
je dosad ve propustio mogunost da stvori javno protivljenje. U stvari,

147
Stratonu je palo na pamet kako bi mogao sam da deli pamflete ne bi li stekao
podrku javnosti. Mogao bi da objasni svoj cilj da prednosti automata stavi na
raspolaganje svima, kao i nameru da strogo kontrolie patente na imenima i
daje licence samo proizvoaima koji e ih savesno koristiti. Mogao bi ak da
ima i slogan: Autonomija uz automate", moda?
Zau se kucanje na vratima njegove kancelarije. Straton baci pamflet
u svoju korpu za otpatke. ,,Da?
Unutra ue neki mukarac, u tamnom odelu i s dugom bradom.
Gospodine Straton?", upita on. Molim vas, dozvolite da vam se predstavim:
zovem se Bendamin Rot. Ja sam kabalista."
Straton naas ostade bez rei. Takvi mistici obino su bili uvreeni
savremenim pogledom na nomenklaturu kao na nauku, i smatrali su to
sekularizacijom svetog rituala. Uopte nije oekivao da mu neki od njih doe
u manufakturu. Drago mi je. Kako bih mogao da vam pomognem?"
uo sam da ste veoma napredovali u permutaciji slova."
Ovaj, hvala vam. Nisam bio svestan da bi to moglo da zanima
nekoga kao to ste vi.
Rot se osmehnu kao da mu je neprijatno. Mene ne interesuju
praktine primene toga. Cilj kabalista je da bolje upoznaju Boga. Najbolje
sredstvo za to je prouavanje vetine koju On koristi za stvaranje. Mi
meditiramo o razliitim imenima kako bismo zapali u ekstatino stanje svesti;
to je ime monije, to se vie primiemo Boanskom."
Tako dakle." Straton se zapita kako bi kabalista reagovao kad bi
saznao da se upravo pokuava sa stvaranjem u projektu bioloke
nomenklature. Nastavite, molim vas.
Vai epiteti za spretnost omoguavaju jednom golemu da vaja
drugog, te da se time razmnoava. Ime sposobno za stvaranje bia koje je,
opet, sposobno za stvaranje dovelo bi nas blie Bogu nego to smo ikada
ranije stigli."
Plaim se da greite to se mog posla tie, premda niste prvi koji je
to pogreno razumeo. Sposobnost manipulisanja kalupima ne znai da je
automat sposoban da se razmnoava. Za to je potrebno mnogo drugih
vetina."
Kabalista klimnu glavom. Sasvim sam svestan toga. }a sam, tokom
svojih izuavanja, razvio epitet koji oznaava neke druge neophodne vetine."
Straton se nagnu napred iznenada zainteresovan. Posle livenja tela,
sledei korak bilo bi animiranje tela imenom. Va epitet omoguava
automatu da pie? Njegov automat je sasvim lako mogao da uhvati olovku,

148
ali nije mogao da zapie ni najjednostavniju oznaku. Otkud to da su vai
automati dovoljno spretni za krasnopis, ali ne I za manipulisanje kalupima?
Rot skromno odmahnu glavom. Moj epitet ne usauje sposobnost
pisanja, niti generalno manuelnu spretnost. On samo omoguava golemu da
ispie ime koje ga animira, i nita drugo.
,,Ah, tako dakle." Dakle, epitet nije davao sposobnost za uenje
kategorije vetina; davao je jednu jedinu uroenu vetinu. Straton pokua da
zamisli nomenklaturna uvijanja neophodna da automat instinktivno ispie
konkretan niz slova. Vrlo zanimljivo, ali verujem da to nema iroku primenu,
je li tako?
Rot se s mukom osmehnu; Straton shvati da je nainio faux pas, i da
taj ovek pokuava blagonaklono da reaguje na to. Moe tako da se gleda,
prizna Rot, ,,ali mi imamo drugaije gledite. Za nas vrednost ovog epiteta,
kao i svakog drugog, ne lei u koristi koju on prua golemu, ve u stanju
ekstaze koje nam doputa da dostignemo."
Naravno, naravno. A za moje epitete za spretnost interesujete se iz
istog razloga?"
,,Da. Nadam se da ete podeliti vae epitete s nama.
Straton nikada nije uo da neki kabalista iznosi takav zahtev, a Rot
oigledno nije bio oduevljen time to je prvi. On naas zauti da razmisli.
Mora li kabalista da dosegne odreeni nivo kako bi mogao da meditira o
onim najmonijim?"
,,Da, van svake sumnje.
Dakle, ograniavate raspoloivost imena.
O ne; izvinite zbog toga to sam vas pogreno razumeo. Stanje
ekstaze koje nudi neko ime moe se dostii tek poto ovek ovlada
neophodnim tehnikama meditacije, a te tehnike su ono to se pomno uva.
Bez propisne obuke, pokuaji da se te tehnike koriste mogu za posledicu imati
ludilo. Ali sama imena, ak i ona najmonija, nemaju za novajliju nikakvu
ekstatinu vrednost; ona mogu da animiraju glinu, i nita vie od toga."
Nita vie od toga, saglasi se Straton, pomislivi koliko su njihova
gledita uistinu razliita. ,,U tom sluaju, plaim se da vam ne mogu dozvoliti
korienje mojih imena.
Rot smrknuto klimnu glavom, kao da je oekivao taj odgovor. ,,Vi
elite da vam se isplati naknada za intelektualna prava."
Sada je Straton morao da previdi faux pas svog sagovornika. Moj cilj
nije novac. Meutim, ja imam specifine namere sa svojim spretnim
automatima koje nalau da zadrim kontrolu nad patentom. Ne mogu ugroziti

149
te planove tako to u imena otkrivati svima bez razlike." Istina, podelio ih je
sa nomenklatorima, koji su radili pod lordom Fildherstom, ali to su sve bila
gospoda zakleta na uvanje jo vee tajne. U mistike nije bio toliko siguran.
Uveravam vas u to da mi neemo koristiti vae ime ni za ta osim za
postizanje ekstaze."
Izvinjavam se; verujem da ste iskreni, ali rizik je prevelik. Najvie to
mogu jeste da vas podsetim na to da patent ima ogranieno trajanje; kada
jednom istekne, moi ete slobodno da koristite ime kako god elite."
Ali to e trajati godinama!"
Svakako shvatate da postoje i drugi iji se interesi moraju uzeti u
obzir.
Vidim da su se ovde komercijalni obziri ispreili pred duhovnim
buenjem. Pogreio sam to sam oekivao bilo ta drugo.
Niste nimalo pravini", usprotivi se Straton.
,,Pravian? Rot je oigledno s naporom obuzdavao svoj bes. ,,Vi
nomenklatori kradete tehnike namenjene iskazivanju poasti Bogu kako bi-
ste sami sebe veliali. itava vaa industrija prostituie tehniku po imenu
yezirah. Niste vi u poziciji da meni govorite ta je pravino, a ta nije.
Vidite, molim vas..."
Hvala vam to ste razgovarali sa mnom." S tim reima, Rot ode.
Straton uzdahnu.
Dok je gledao kroz okular mikroskopa, Straton je okretao toki za
podeavanje na manipulatoru sve dok igla nije pritisnula zid jajne elije. Dolo
je do iznenadnog savijanja, nalik na povlaenje tela mekuca kad ga bocnete,
tako da se sfera preobrazila u siuni fetus. Straton povue iglu s ploice,
oslobodi je iz rama i ubaci novu. Potom prebaci ploicu u topao Inkubator i
postavi sledeu, s nedirnutom ljudskom jajnom elijom, pod mikroskop. Jo
jednom se nagnu prema mikroskopu kako bi ponovio postupak utiskivanja.
Nedavno su nomenklatori razvili ime sposobno da stvori oblije
nerazaznatljivo od ljudskog fetusa. Ta oblija, meutim, nisu oivljavala:
ostajala su nepomina i nisu reagovala na stimulanse. Svi su bili saglasni da
ime nije precizno opisivalo nefizike osobine ljudskog bia. U skladu s tim,
Straton i njegove kolege marljivo su sakupljali opise ljudske jedinstvenosti,
pokuavajui da preiste skup epiteta dovoljno izraajan da se ti kvaliteti
oznae, i dovoljno saet da se moe integrisati s fizikim epitetima u ime od
sedamdeset dva slova.
Straton je preneo poslednju ploicu u inkubator i uneo odgovarajue
zabeleke u radni dnevnik. Trenutno nije imao vie imena ispisanih u obliku

150
igle, a proi e itav dan pre nego to fetusi ne postanu dovoljno zreli da se
testiraju na oivljavanje. Odluio je da ostatak veeri provede u salonu na
spratu.
Kada je uao u prostoriju iji su zidovi bili obloeni panelima od
orahovine, zatekao je Fildhersta i Eberna kako sede u konim foteljama, pue
cigare i pijuckaju konjak. ,,Ah, Stratone", ree Ebern. Pridrui nam se.
Tako u i uiniti", ree Straton, zaputivi se prema ormariu s piem,
Nasu sebi malo konjaka iz kristalne boce i sede zajedno s ostalima.
Dolazite iz laboratorije, Stratone?", upita Fildherst.
Straton klimnu glavom. Pre nekoliko minuta sam utisnuo svoj
najnoviji skup imena. Mislim da poslednje permutacije koje sam izveo vode u
dobrom smeru."
Niste jedini ispunjeni optimizmom; doktor Ebern i ja smo upravo
razgovarali o tome koliko su izgledi bolji danas, nego kada je ovaj poduhvat
otpoeo. Sad se ini da emo doi do osobenog imena mnogo pre poslednje
generacije." Fildherst povue dim iz cigare i zavali se u fotelju oslonivi glavu
na jastue naslona. Ova katastrofa se na kraju moe pretvoriti u dobrobit."
,,U dobrobit? Kako to?
,,Pa, kad jednom budemo ovladali ljudskim razmnoavanjem,
imaemo sredstvo da spreimo siromahe da imaju toliko velike porodice, kao
to uporno ine upravo sada.
Straton je bio zaprepaen, ali pokuao je da to ne pokae. Nisam o
tome razmiljao", ree on obazrivo.
I Ebern je izgledao blago iznenaen. Nisam bio svestan da imate
takvu politiku na umu.
Smatrao sam da bi bilo preuranjeno to pominjati ranije", ree
Fildherst. ,,Ne delje se raanj dok je zec jo u umi, kako kau.
Naravno."
Morate se saglasiti s tim da je potencijal ogroman. Valjanom
procenom toga ko sme imati decu a ko ne, naa vlada bi mogla da sauva
rasnu istotu naroda."
Preti li neto rasnoj istoti naeg naroda?, upita Straton.
Moda niste primetili da se nie klase razmnoavaju brzinom koja
prevazilazi stopu razmnoavanja plemstva i viih klasa. I premda obian narod
nije bez svojih vrlina, nedostaje mu prefinjenost i intelekt. Te forme
mentalnog siromatva zainju sline sebi: ena roena u siromanom
okruenju mora roditi dete ija je sudbina ista kao njena. Zahvaljujui velikoj

151
plodnosti niih klasa, naa nacija e se na kraju udaviti u moru primitivnih
glupana."
Dakle, utiskivanje imena bie uskraeno pripadnicima niih klasa?"
,,Ne u potpunosti, i svakako ne na samom poetku: kad se sazna
istina o smanjenju plodnosti, bie to pravi poziv na nerede, ukoliko se niim
klasama uskrati pristup utiskivanju imena. A nie klase, naravno, imaju svoju
ulogu u naem drutvu, pod uslovom da njihova brojnost ostane pod
kontrolom. Pretpostavljam da e ta politika biti uvedena tek poto proe
izvestan broj godina, kada se ljudi ve naviknu na utiskivanje imena kao metod
oploavanja. U tom trenutku, moda istovremeno s postupkom popisa
stanovnitva, moemo uvesti ogranienja za broj dece koji e datom paru biti
dozvoljeno da ima. Vlada bi otad pa nadalje regulisala rast i sastav
stanovnitva."
,,Je li to najprimerenija primena takvog imena?, upita Ebern. Na
cilj je bio opstanak vrste, a ne sprovoenje partijske politike."
Naprotiv, ovo je isto nauna stvar. Ba kao to je naa dunost da
obezbedimo opstanak vrste, dunost nam je i da garantujemo njeno zdravlje
odravanjem prikladne ravnotee unutar njene populacije. Politika nema veze
s tim; da je situacija obrnuta, i da postoji manjak radnika, bila bi neophodna
suprotna politika."
Straton se odvai na sugestiju. Pitam se da li bi poboljanje uslova
ivota siromanih moglo dovesti do toga da oni na kraju raaju prefinjeniju
decu?
,,Vi to mislite na promene koje e doneti vae jeftine maine, zar
ne?, upita Fildherst s osmehom, i Straton klimnu glavom. Vae i moje
reforme mogle bi da se meusobno osnae. Smanjenje broja pripadnika niih
klasa trebalo bi da olaka poboljanje uslova njihovog ivota. Meutim,
nemojte oekivati da e puko uveanje ekonomskog komfora popraviti
mentalni sklop niih klasa."
Ali zato ne?
Zaboravljate na prirodno samoodranje kulture", ree Fildherst.
Videli smo da su svi megafetusi identini, a opet niko ne moe porei razlike
izmeu populacija razliitih naroda, kako u fizikom izgledu, tako i 11
temperamentu. To moe biti samo rezultat materinskog uticaja; majina
materica je sud u kojem je otelotvoreno socijalno okruenje. Na primer, ena
koja je ivela meu Prusima prirodno e roditi dete s pruskim osobinama; na
taj nain se nacionalni karakter te populacije odrava vekovima, uprkos

152
mnogim sudbinskim promenama. Nije realistino pomiljati da je sa
siromasima drugaije."
Kao zoolog, nesumnjivo ste mudriji u ovim pitanjima nego mi, ree
Ebern, uutkavi Stratona kratkim pogledom. Prikloniemo se vaem sudu.
Do kraja veeri, razgovor je skrenuo na druge teme, i Straton je dao
sve od sebe da prikrije nelagodnost i zadri fasadu prijaznosti. Konano, kad
se Fildherst povukao u svoje odaje na spavanje, Straton i Ebem su sili u
laboratoriju da porazgovaraju.
Kakvom smo to oveku pristali da pomaemo?", uskliknu Straton
im su zatvorili vrata. oveku koji bi ljude da gaji kao stoku?"
Moda ne bi trebalo da budemo toliko preneraeni", ree Ebern s
uzdahom. On sede na jednu laboratorijsku stolicu. Cilj nae grupe bio je da
se za ljude iskopira postupak koji je bio namenjen samo ivotinjama."
Ali ne po cenu slobode pojedinca! Ja ne mogu da uestvujem u
ovome.
,,Ne brzaj toliko. ta bi postigao naputanjem grupe? U meri u kojoj
tvoj trud doprinosi poduhvatu nae grupe, odustanak bi samo posluio da
ugrozi budunost ljudske vrste. Nasuprot tome, ako grupa postigne svoj cilj i
bez tvoje pomoi, politika lorda Fildhersta svejedno e biti primenjena.'
Straton pokua da ostane pribran. Ebem je bio u pravu, to je mogao
da uvidi. Trenutak kasnije, on ree: Kako bi onda trebalo da postupimo?
Postoje li drugi s kojima bismo mogli da stupimo u kontakt, lanovi
Parlamenta koji bi se suprotstavili predloenoj politici lorda Fildhersta?"
Oekujem da najvei broj pripadnika plemstva i viih klasa misli isto
to i lord Fildherst o ovom pitanju." Ebern osloni elo o vrhove prstiju
jedne ake, tako da je najednom izgledao veoma staro. Trebalo je
da oekujem ovo. Pogreio sam kad sam oveanstvo sagledao samo kao
jednu jedinu vrstu. Poto sam video kako Engleska i Francuska rade sa
zajednikim ciljem, zaboravio sam da drave nisu jedine meusobno
suprotstavljene frakcije."
ta ako kradomice distribuiramo ime radnikim klasama? Njihovi
pripadnici mogli bi da ispisuju sopstvene igle i utiskuju sami ime, u potaji."
Mogli bi, ali utiskivanje imena je delikatan postupak koji je najbolje
obavljati u laboratoriji. Sumnjam da bi ta operacija mogla da se izvodi u
neophodnim razmerama bez privlaenja panje drave, posle ega bi potpala
pod njenu kontrolu."
Postoji li alternativa?"

153
 Razmiljali su o tome dugo, u tiini. Onda Ebern ree: Sea li se
naih spekulacija o imenu koje bi moglo da stvori dve generacije fetusa?"
Svakako."
ta ako razvijemo takvo ime, ali to svojstvo ne otkrijemo lordu
Fildherstu kad mu ga budemo predstavili?"
,,To je prepreden predlog", ree Straton, iznenaen. Sva deca
roena zahvaljujui tom imenu bila bi plodna, pa bi tako mogla da se
razmnoavaju bez dravnog ogranienja."
Ebern klimnu glavom. ,,U periodu pre nego to mere kontrole
stanovnitva stupe na snagu, takvo ime bi moglo da se distribuira veoma
iroko."
Ali ta je sa sledeom generacijom? Vratie se sterilitet, i radnike
klase e ponovo biti zavisne od drave kako bi se razmnoavale."
,,Istina, ree Ebern, bila bi to pobeda kratkog veka. Moda bi
jedino trajno reenje bio liberalniji Parlament, ali kako do njega doi jeste
pitanje koje prevazilazi moju strunost."
Straton ponovo pomisli na promene koje bi donele jeftine maine;
ako bi se poloaj radnike klase poboljao na nain kojem se on nadao, to bi
pokazalo plemstvu da siromatvo nije uroeno. Ali sve i da doe do
najpovoljnijeg sleda dogaaja, bile bi potrebne godine da se Parlament ubedi.
ta ako stvorimo vie generacija poetnim utiskivanjem imena? Dui period
do povratka steriliteta uveao bi izglede da se ukoreni liberalnija socijalna
politika."
Uljuljkao si se u fantaziju", odgovori Ebem. Tehnike potekoe
stvaranja vie generacija takve su da bih se pre kladio na to da emo uspeno
razviti krila i poleteti. I stvaranje dve generacije vrlo je ambiciozno."
Njih dvojica su razgovarali o strategijama do kasno u no. Ukoliko
misle da prikriju stvarno ime meu imenima koja predstave lordu Fildherstu,
morae da falsifikuju podui niz rezultata istraivanja. ak i bez dodatnog
tereta tajnovitosti, uestvovae u nepotenoj trci, u potrazi za veoma
prefinjenim imenom dok ostali nomenklatori tragaju za relativno obinim
osobenim nazivom. Da bi izgledi bili jo nepovoljniji, Ebern i Straton e morati
da angauju i druge za svoj cilj; uz takvu pomo, moda bi ak bilo mogue
suptilno usporiti istraivanja ostalih.
,,Ko jo u grupi ima iste politike stavove kao mi?, upita Ebern.
Siguran sam da to vai za Milburna. Za ostale nisam toliko siguran."

154
 Nemoj da rizikuje. Moramo biti jo obazriviji kada budemo
pristupali moguim lanovima nego to je to lord Fildherst bio kada je osnivao
samu grupu."
Saglasan sam s tim, ree Straton. Onda odmahnu glavom u
neverici. ,,I eto nas sad, stvaramo tajnu organizaciju u gnezdu tajne
organizacije. Kad bi se samo fetusi tako lako stvarali."
Sledee veeri, dok je sunce zalazilo, Straton je etao preko
Vestminsterskog mosta, a poslednji preostali prodavci voa gurali su svoju
burad na kolicima. On je upravo veerao u klubu koji je voleo, i vraao se u
manufakturu Koejd. Uznemirilo ga je prethodno vee u Darington holu, i
vratio se danas neto ranije u London kako bi na minimum sveo susrete s
lordom Fildherstom sve dok ne bude siguran da mu se na licu ne vidi ono to
zaista osea.
Prisetio se razgovora u kojem su on i Ebern prvi put razmatrali
pretpostavku o faktorisanju epiteta za stvaranje dva nivoa reda. U to vreme
je uloio izvestan trud u pronalaenje takvog epiteta, ali bili su to nehajni
pokuaji s obzirom na povrnu prirodu cilja, i stoga nisu urodili plodom. Sada
je mera za cilj revidirana navie: njihov raniji cilj nije bio adekvatan, dve
generacije su izgledale minimalno prihvatljive, a svaka dodatna bila bi
neprocenjivo vredna.
On ponovo razmisli o termodinamikom ponaanju koje izazivaju
njegova spretna imena: red na termikom nivou animirao je automate i
omoguavao im da stvore red na vidljivom nivou. Red kao zaetak reda.
Ebern je predloio da sledei nivo reda budu automati koji zajedno rade u
koordinaciji. Je li to bilo mogue? Morali bi da komuniciraju kako bi efikasno
radili zajedno, ali automati su bili imanentno nemi. Koji jo nain postoji da
automat stupi u kompleksno ponaanje?
On najednom shvati da je stigao do manufakture Koejd. Sada je ve
bilo mrano, ali on je dobro poznavao put do svoje kancelarije. Straton
otkljua ulazna vrata zgrade, pa poe kroz galeriju i pored poslovnih
kancelarija.
Kad je stigao do hodnika ispred kancelarija nomenklatora, ugleda
svetlost koja je dopirala kroz peskirani prozor na vratima njegove kancelarije.
Nije valjda ostavio ukljuen gas? On otkljua vrata kako bi uao, i prenerazi ga
ono to je ugledao.
Neki ovek je leao niice na podu ispred radnog stola, ruku vezanih
na leima. Straton smesta prie da pogleda oveka. Bio je to Bendamin Rot,

155
kabalista, i to mrtav. Straton shvati da je tom oveku nekoliko prstiju bilo
polomljeno; muili su ga pre nego to su ga ubili.
Bled i uzdrhtao, Straton se osovi na noge i vide da mu je kancelarija
u potpunom neredu. Njegove police za knjige bile su gole; same knjige leale
su pobacane po podu od hrastovine. Sto mu je bio prazan i sve je s njega
svaljeno; kraj stola je bila komoda s fiokama s mesinganim ruicama, prazna i
preturena. Trag razbacanih papira vodio je do otvorenih vrata njegovog
studija; kao omamljen, Straton stupi napred da vidi ta su tamo uradili.
Njegov spretni automat bio je uniten; donja polovina leala je na
podu, dok je ostatak bio razbacan u gipsanim fragmentima i prahu. Na tezgi
za rad, glineni modeli aka bili su spljeskani, a njegove skice s njihovim
dizajnom iskidane sa zidova. Posude za meanje gipsa bile su prepune papira
iz njegove kancelarije. Straton pogleda podrobnije i vide da je papir natopljen
uljem iz lampe.
On zau zvuk iza sebe i okrenu se prema kancelariji. Ulazna vrata se
zatvorie, a iza njih istupi pleat mukarac; stajao je tamo otkad je Straton
uao. Lepo od tebe to si doao, ree mukarac. On osmotri Stratona
predatorskim pogledom jastreba, ubice.
Straton zadi kroz zadnja vrata studija, pa onda zadnjim hodnikom.
uo je kako se ovek dao u poteru za njim.
On umae kroz zamraenu zgradu, proavi kroz radne prostorije
pune koksa i gvozdenih ipki, posuda za topljenje i kalupa, osvetljenih
meseinom koja je dopirala odozgo, kroz svetlarnik; zaao je u metalurki deo
fabrike. U sledeoj prostoriji zastade da doe do daha, i shvati kako glasno
odzvanjaju njegovi koraci; skrivanje bi mu donelo vie izgleda da umakne nego
tranje. Zau u daljini kako se trei koraci njegovog progonioca zaustavljaju;
i ubica se radije pritajio.
Straton se obazre oko sebe u potrazi za izglednim skrovitem. Svud
oko njega bili su automati od livenog gvoa u razliitim fazama pred samo
kompletiranje; bio je u prostoriji za finiiranje, gde se odsecao viak preostao
posle livenja, i gde su se u povrine urezivale brazde. Tu nije bilo mesta za
skrivanje, i on pomisli da krene dalje, kad ugleda neto nalik na snop puaka
postavljen na noge. Pogleda podrobnije i prepozna to kao vojnu mainu.
Ti automati bili su napravljeni za Ministarstvo vojske: topovska kola
koja su sama nianila, i brzometne puke koje su se same punile. Gadne stvari,
ali pokazale su se neprocenjivim na Krimu; njihov pronalaza dobio je
plemiku titulu. Straton nije znao nijedno ime koje bi moglo da pokrene oruje
- ta imena bila su vojna tajna - ali samo je telo na kojem se puka nalazila bilo

156
automatsko; mehanizam puke za okidanje bio je strogo mehaniki. Kad bi
mogao da uperi telo u odgovarajuem pravcu moda bi uspeo da opali iz
puke runo.
Proklinjao je sebe zbog sopstvene gluposti. Tu nije bilo municije.
Iskrao se u sledeu prostoriju.
Bila je to soba za pakovanje, puna sanduka od borovine i razbacane
slame. Pognut izmeu sanduka, pomerao se prema naspramnom zidu. Kroz
prozore je video dvorite iza fabrike, odakle su se odvozili gotovi automati.
Tuda nije mogao da umakne; kapije dvorita bile su zakljuane preko noi.
Jedini izlaz mu je bio na ulazna vrata fabrike, ali rizikovao je susret s ubicom
ukoliko bi krenuo odakle je doao. Morao je da pree u radionice za keramiku
i potom se vrati sa te strane fabrike.
Iz prednjeg dela sobe za pakovanje zau se zvuk koraka. Straton se
sagnu iza niza sanduka, a onda ugleda bona vrata nepun metar od sebe. to
je neujnije mogao, otvorio je vrata i zatvorio ih za sobom. Da li ga je njegov
progonilac uo? On proviri kroz malu reetku ugraenu u vrata; nije mogao
da vidi oveka, ali je oseao da ga ovaj nije primetio. Ubica je verovatno
pretraivao sobu za pakovanje.
Straton se okrenu i smesta shvati svoju greku. Vrata prema
proizvodnim halama za keramiku bila su na suprotnom zidu. On je uao u
skladite puno redova gotovih automata, ali bez drugih izlaza. Nikako nije
mogao da zakljua vrata. Sam je sebe doveo u zamku.
Da li je u prostoriji bilo ieg to bi mogao da upotrebi kao oruje? U
menaeriji automata bilo je nekih zdepastih rudarskih maina, iji su se
prednji udovi zavravali ogromnim budacima, ali alati su bili zarafljeni za te
udove. Nikako nije mogao da skine jedan od njih.
Straton je uo kako ubica otvara bona vrata i pretrauje druga
skladita. Onda primeti automat koji je stajao malo po strani: nosa koji se
koristio za pomeranje inventara. Bio je antropomorfnog oblika, jedini takav
automat u prostoriji. Neto mu pade na pamet.
Straton proveri potiljak nosaeve glave. Imena za nosae odavno su
ve postala javna svojina, tako da prorez za ime nije titila nikakva brava;
cedulja od pergamenta virila je iz horizontalnog proreza u gvou. On
posegnu u dep kaputa za sveskom i olovkom, koje je uvek nosio, pa iscepi
pare praznog lista. U mraku brzo ispisa sedamdeset dva slova u poznatoj
kombinaciji, pa presavi papir i gurnu ga u mali kvadratni otvor.
Nosau apnu: Idi i stani kod vrata, to blie moe." Figura od
livenog gvoa stupi napred i krenu prema vratima. Koraala je veoma glatko,

157
ali ne i brzo, a ubica samo to nije doao do ovog skladita. ,,Bre, zaiti
Straton, i nosa ga poslua.
Upravo kada je doao do vrata, Straton vide kroz reetku da je njegov
progonilac stigao s druge strane. Sklanjaj se, zarea ovaj.
Uvek posluan, automat se pomeri da odstupi, kad mu Straton
istrgnu ime. Ubica poe da gura vrata, ali Straton uspe da ubaci novo ime,
nabivi kvadrati od papira to je dublje mogao u prorez.
Nosa nastavi da koraa napred, ovoga puta brzim, krutim koracima
njegova lutka iz detinjstva, sada u prirodnoj veliini. Odmah natra na vrata i,
neuznemiren time, nastavi da ih dri zatvorenim zahvaljujui silini svog
mariranja, a njegove gvozdene ake ostavljale su svea udubljenja u povrini
vrata od hrastovine sa svakim zamahom ruku, dok su mu stopala s gumenim
onovima snano grebala po podu od opeka. Straton se povue u zadnji deo
skladita.
,,Stoj, naredi ubica. Prestani da hoda, ti. Stoj!
Automat nastavi da marira, gluv za sve komande. ovek je gurao
vrata, ali uzalud. Onda je pokuao da nalee ramenom na njih, i svaki udar je
nagonio automat da malo klizne unazad, ali njegovi brzi koraci ponovio su ga
dovodili napred pre nego to bi ovek uspeo da se provue unutra. Nastade
kratka stanka, a onda neto proviri kroz reetku na vratima; ovek ju je
odvaljivao pajserom. Reetka najednom iskoi, ostavivi otvoren prozor.
ovek zavue ruke kroz njega i posegnu pozadi oko glave automata, traei
prstima ime svaki put kad bi ovome glava poskoila napred, ali njegovi prsti
nisu imali ta da epaju; papir je bio ubaen preduboko u prorez.
Ruka se povue. Na prozoru se pojavi lice ubice. Misli da si mnogo
pametan, zar ne?, doviknu. Onda nestade.
Straton se malo opusti. Je li ovek odustao? Proe minut, i Straton
poe da razmilja o svom sledeem potezu. Mogao bi da saeka tu, dok se
fabrika ne otvori; bie u njoj previe ljudi da bi ubica ostao.
Najednom, ovekova ruka ponovo se probi kroz prozor, ovoga puta
s posudom tenosti. On je posu preko glave automata, i tenost se razli i poe
ovome da kaplje s lea. ovekova ruka se povue, a onda Straton zau
kresanje ibice i njeno buktanje. ovekova ruka se pojavi sa ibicom i dodirnu
njom automat.
Prostoriju preplavi svetlost kada glava i plea automata planue.
ovek ga je natopio petrolejem iz lampe. Straton zakilji pred tim prizorom:
svetlost i senke zaigrae po podu i zidovima, pretvorivi skladite u poprite
nekakve druidske ceremonije. Vrelina nagna automat da ubrza svoj

158
beslovesni napad na vrata, kao metalni svetenik koji igra sve pomamnije, dok
se nije naglo ukoio: ime mu se zapalilo, i slova su sagorela.
Plamen je postepeno zamro, i pred Stratonovim oima
novoprilagoenim na svetlost, prostorija je izgledala skoro potpuno crna. Vie
po zvuku nego zahvaljujui vidu, on shvati da ovek ponovo gura vrata, i sada
tera automat dovoljno natrag kako bi mogao da ue.
Dosta je bilo, vala.
Straton pokua da protri kraj njega, ali ubica ga lako zgrabi i obori
udarcem u glavu.
On gotovo smesta doe sebi, ali tada ga je ubica ve drao niice na
podu, nabivi mu jedno koleno u lea. ovek otkinu amajliju za zdravlje sa
Stratonovog runog zgloba i onda mu veza ake na leima, zategavi konopac
dovoljno da mu vlakna oderu kou na runim zglobovima.
Kakav si ti to ovek kad radi ovakve stvari?, prodahta Straton,
obraza spljotenog uz pod od opeke.
Ubica se zakikota na to. Ljudi nisu nimalo drugaiji od tvojih
automata; ubaci oveku pare papira s odgovarajuim ciframa, i on e uiniti
kako mu kae." Prostoriju obasja svetlost petrolejke koju je ovek upalio.
ta ako ti ja platim vie da me ostavi na miru?"
,,Ne mogu to. Moram da mislim na svoj ugled, zar ne? Preimo sad
na posao. On dograbi najmanji prst na Stratonovoj levoj aci i naglo ga
polomi.
Bol je bio okantan, toliko jak da je Straton na trenutak bio neosetljiv
za sve drugo. Bio je donekle svestan toga da je kriknuo. Onda ponovo zau
ovekove rei. Sad mi lepo odgovaraj na pitanja. uva li kopije onoga to
radi kod kue?
,,Da. Mogao je da izusti samo po nekoliko rei odjednom. ,,U mom
stolu. U radnoj sobi.
Nigde drugde nema skrivenih kopija? Ispod poda, moda?
,,Ne.
Tvoj prijan na spratu nije imao kopije. Ali moda ih ima neko drugi?
Nije smeo tog oveka da uputi na Darington hol. ,,Niko.
ovek izvadi svesku iz depa Stratonovog kaputa. Straton zau kako
ovaj natenane prelistava stranice. Nisi slao pisma? Nema korespondenciju
s kolegama, takve stvari?"
Nita to bi bilo ko mogao da iskoristi za rekonstrukciju mog rada.
Lae me. ovek epa Stratonov domali prst.
Ne! To je istina!" Nije mogao da odstrani histeriju iz glasa.

159
 Tada Straton zau otar udarac, i pritisak na njegovim leima
popusti. On oprezno podie glavu i obazre se. Napada je leao onesveen
na podu kraj njega. Do napadaa je stajao Dejvis i drao pendrek.
Dejvis stavi svoje oruje u dep i kleknu da razvee konopac kojim je
Straton bio vezan. Gospodine, da li ste teko povreeni?"
Polomio mi je jedan prst. Dejvise, kako si...?
Lord Fildherst me je poslao istog momenta kada je saznao s kim je
Vilobi stupio u kontakt."
Bogu hvala to si stigao na vreme. Straton shvati ironiju situacije -
njegovo izbavljenje naredio je upravo ovek protiv koga se zaverio - ali bio je
previe zahvalan da bi za to mario.
Dejvis pomoe Stratonu da ustane i dade mu njegovu svesku. Onda
konopcem veza ubicu. Otiao sam najpre u vau kancelariju. Ko je onaj ovek
tamo?
Zove se - zvao se Bendamin Rot. Straton uspe da se priseti svog
ranijeg susreta s kabalistom. ,,Ne znam ta je on radio tamo.
Mnogi religiozni tipovi gaje u sebi fanatizam, ree Dejvis, proverivi
ubiine vezove. Poto niste hteli da mu stavite na raspolaganje svoj rad,
verovatno je smatrao opravdanim da ga sam pribavi. Doao je u vau
kancelariju da potrai to, i imao tu nesreu da se tamo zatekne kad je ovaj
ovek stigao."
Straton oseti nalet kajanja. Trebalo je da dam Rotu ono to je
traio."
Niste mogli to da znate."
Uasna je nepravda to je on taj koji je morao da umre. On sa ovom
stvari nije imao nikakve veze.
Uvek tako biva, gospodine. Hajde, da vam sredimo tu ruku.
Dejvis je privezao Stratonov prst za udlagu, uveravajui ga da e
Kraljevsko drutvo diskretno srediti sve posledice veeranjih dogaaja.
Pokupili su uljem umrljane papire iz Stratonove kancelarije u koveg kako bi
Straton mogao da ih pregleda na miru, daleko od manufakture. Kada su
zavrili s tim, stigla je koija da odveze Stratona natrag u Darington hol; ona
je krenula u isto vreme kad i Dejvis, koji se dovezao u London na trkaoj
maini. Straton se ukrcao u koiju s kovegom punim papira, dok je Dejvis
ostao da se pobrine za ubicu i uredi da se ukloni telo kabaliste.
Straton je proveo vonju koijom pijuckajui brendi iz pljoske, u
pokuaju da smiri ivce. Osetio je olakanje kad je stigao ponovo u Darington
hol; premda su se tamo skrivale raznovrsne druge pretnje, Straton je znao da

160
e tamo biti bezbedan od ubistva. Kada je doao do svoje sobe, panika u
njemu pretvorila se najveim delom u iscrpljenost, pa je zaspao dubokim
snom.
Sutradan se oseao pribranije, spremnim da pone da sreuje papire
iz kovega. Dok ih je reao u gomile po ugledu na njihovu priblinu prvobitnu
organizaciju, Straton je pronaao svesku koju nije prepoznao. Na njenim
stranicama bila su hebrejska slova ureena u poznatim obrascima nominalne
integracije i faktorizacije, ali i svi zapisi su bili na hebrejskom. S obnovljenom
griom savesti, shvatio je da je sigurno pripadala Rotu; ubica je svesku sigurno
pronaao kod ovoga i bacio je zajedno sa Stratonovim papirima za spaljivanje.
Nameravao je da je odloi sa strane, ali radoznalost je bila jaa od
njega: nikada ranije nije video svesku nekog kabaliste. Terminologija je
mahom bila arhaina, ali mogao je sasvim dobro da je razume; meu
napevima i sefirotskim dijagramima ponaao je epitet koji je omoguavao
automatu da napie sopstveno ime. Dok je itao, Straton je shvatio da je
Rotovo dostignue bilo elegantnije nego to je on prethodno mislio.
Epitet nije opisivao specifian skup fizikih postupaka, ve umesto
toga optu zamisao o refleksivnosti. Ime koje je sadralo taj epitet postajalo
je autonim: ime koje samo sebe odreuje. Zapisi su ukazivali da bi takvo ime
izrazilo svoju leksiku prirodu kroz sva sredstva koja telo omoguava.
Animiranom telu ne bi bile potrebne ak ni ake da napie svoje ime; ako se
epitet propisno ukljui, i konj od porcelana mogao bi verovatno da obavi taj
zadatak povlaenjem kopita po zemlji.
U kombinaciji sa Stratonovim epitetima za spretnost, Rotov epitet bi
uistinu omoguio automatu da ini najvei deo onoga to je bilo neophodno
za razmnoavanje. Automat bi mogao da izlije telo istovetno sopstvenom, da
ispie svoje ime i ubaci ga kako bi animirao telo. Ali ne bi mogao da obui novi
automat da vaja, poto automati ne mogu da govore. Automat koji bi mogao
zaista da se razmnoava bez ljudske pomoi i dalje je bio van domaaja, ali
ovoliko primicanje tom cilju oduevilo bi kabaliste.
inilo se da nije fer to se automati mogu razmnoavati mnogo lake
nego ljudska bia. Bilo je to kao da problem razmnoavanja automata treba
reiti samo jednom, dok je razmnoavanje ljudi bilo Sizifov posao, jer je svaka
dodatna generacija poveavala sloenost potrebnog imena.
I Straton shvati da mu nije potrebno ime koje ponovo udvostruava
fiziku sloenost, ve ono koje omoguava leksiko dupliranje.
Reenje se sastojalo u tome da se u jajnu eliju utisne autonim, te
tako stvori fetus koji e iznedriti sopstveno ime.

161
 To ime e imati dve verzije, kao to je prvobitno i predloeno: jedno
za stvaranje mukih, i drugo za stvaranje enskih fetusa. ene zaete na taj
nain bile bi plodne kao i uvek. Mukarci zaeti na taj nain takoe bi bili
plodni, ali ne na tipian nain: njihovi spermatozoidi ne bi sadrali prethodno
formirane fetuse, ve bi umesto toga na povrini nosili jedno od dva imena,
sopstveni izraz imena koja su prvobitno nosile staklene igle, A kada takav
spermatozoid doe do jajne elije, ime e izazvati stvaranje novog fetusa.
Vrsta bi bila sposobna da se reprodukuje bez medicinske intervencije, zato to
bi nosila ime u sebi.
On i doktor Ebern su pretpostavljali da stvaranje ivotinja sposobnih
za razmnoavanje znai da im se daju prethodno formirani fetusi, zato to je
to bio metod koji je koristila priroda. Stoga su prevideli drugu mogunost: da
ukoliko se neko stvorenje moe izraziti imenom, razmnoavanje tog stvorenja
moe biti ekvivalentno transkribovanju imena. Organizam bi mogao da sadri,
umesto siune kopije svog tela, njegovu leksiku predstavu.
oveanstvo bi postalo nosilac imena, kao i njegov proizvod. Svaka
generacija bila bi i sadrina i posuda, odjek u samoodrivom ehu.
Straton je zamislio dan kada e ljudska vrsta moi da opstane onoliko
dugo koliko joj njeno ponaanje bude doputalo, kada e moi da stoji ili
padne iskljuivo zahvaljujui svojim postupcima, a ne da jednostavno iezne
zato to je proao nekakav njen prethodno odreen ivotni vek. Druge vrste
mogu da cvetaju i venu kao cvetovi u geolokim dobima, ali ljudi e istrajati
sve dok budu odluni da to ine.
A isto tako nijedna grupa ljudi nee moi da kontrolie plodnost neke
druge; makar e u domenu razmnoavanja biti ponovo uspostavljena sloboda
pojedinca. Nije to bila primena koju je Rot namenio svom epitetu, ali Straton
se nadao da bi je kabalista smatrao vrednom. U vreme kada prava snaga
autonima postane oigledna, itava generacija koju e initi milioni ljudi irom
sveta rodie se zahvaljujui imenu, i nee postojati nikakav nain da bilo koja
vlada kontrolie njihovo razmnoavanje. Lord Fildherst - ili njegovi naslednici
- bie ogoreni, i svakako e morati da se plati cena za to, ali Straton je shvatio
da to moe da prihvati.
Pohitao je do svog stola, gde je otvorio sopstvenu i Rotovu svesku
jednu kraj druge. Na praznoj stranici poeo je da zapisuje zamisli o tome kako
bi Rotov epitet mogao da bude obuhvaen ljudskim osobenim imenom.
Straton je u glavi ve premetao slova, u potrazi za permutacijom koja
oznaava kako ljudsko telo, tako i samu sebe, ontogeni kod za itavu vrstu.

162
 Razvoj ljudske nauke

P rolo je dvadeset pet godina otkad je izvetaj o prvobitnom

istraivanju poslednji put podnet naim urednicima za objavljivanje, tako da
je sada prikladan trenutak da se ponovo latimo pitanja o kojem se tada
nairoko raspravljalo: kakva je uloga ljudi-naunika u dobu kada su se granice
naunog istraivanja pomerile dalje od ljudskog poimanja?
Nema sumnje da mnogi nai pretplatnici pamte da su itali radove
iji su autori bili prvi pojedinci koji su ikada doli do opisanih rezultata. Ali kada
su metaljudi poeli da dominiraju u sferi eksperimentalnog istraivanja, sve
su ee svoja otkria stavljali na raspolaganje samo putem DNP-a (digitalnog
nervnog prenosa), preputajui asopisima da objavljuju opise iz druge ruke
prevedene na ljudski jezik. Bez DNP-a ljudi nisu mogli u potpunosti da pojme
prethodni razvoj niti da efikasno primenjuju nove alate neophodne za
obavljanje istraivanja, dok su metaljudi i dalje usavravali DNP i jo vie se na
njega oslanjali. asopisi za ljudsku publiku bili su svedeni na sredstva za
popularizaciju, pritom loa, poto su ak i najbriljantniji ljudski umovi bili
zbunjeni prevodima najnovijih otkria.
Niko ne porie brojne koristi od metaljudske nauke, ali jedna od
njenih posledica po ljude istraivae bila je spoznaja da oni verovatno nikada
vie nee dati neki originalni doprinos nauci. Neki su potpuno prestali
time da se bave, ali oni koji nisu preusmerili su panju s originalnog
istraivanja na hermeneutiku: tumaenje naunog rada metaljudi.
Tekstualna hermeneutika najpre je postala popularna, poto su ve
postojali terabajti metaljudskih publikacija iji prevodi, premda ezoterini,
navodno nisu bili sasvim netani. Deifrovanje tih tekstova malo lii na posao
koji su obavljali tradicionalni paleografi, ali napredak i dalje traje nedavni

163
eksperimenti su potvrdili Hamfrisovo deifrovanje publikacija o genetici
histokompatibilnosti starih itavu deceniju.
Raspoloivost sredstava zasnovanih na metaljudskoj nauci dovela je
do razvoja hermeneutike artefakata. Naunici su poeli s pokuajima
,,reverznog inenjeringa" tih artefakata, pri emu im cilj nije bio da naprave
konkurentne proizvode, ve da jednostavno shvate fizike principe njihovog
funkcionisanja. Najuobiajenija tehnika je kristalografska analiza nano kunih
ureaja, koja nam esto donosi nova otkria u vezi s mehanosintezom.
Najnoviji i daleko najspekulativniji vid ispitivanja jeste daljinsko
poimanje metaljudskih istraivakih postrojenja. Nedavna meta istraivanja je
Eksakolajder, instaliran ispod pustinje Gobi, iji je zbunjujui neutrinski trag
bio predmet mnogih kontroverzi. (Prenosivi detektor neutrina je, naravno, jo
jedan metaljudski artefakt iji principi funkcionisanja i dalje izmiu spoznaji.)
Postavlja se pitanje da li su ovakvi poduhvati dostojni naunika? Neki
kau da su oni samo gubljenje vremena, i porede ih s trudom da se istrai
topljenje bronze amerikih domorodaca iako su na raspolaganju elini alati
proizvedeni u Evropi. Ovo poreenje bilo bi jo podesnije da se ljudi takmie
s metaljudima, ali u dananjoj privredi izobilja nema nikakvih dokaza za takvo
takmienje. U stvari, vano je shvatiti da - za razliku od veine ranijih
tehnoloki slabo razvijenih kultura suoenih sa kulturom visoke tehnologije -
ljudi nisu u opasnosti da budu asimilovani ili iskorenjeni.
Jo ne postoji nain da se ljudski mozak pobolja tako da se pretvori
u metaljudski; Sugimotova genetska terapija mora da se izvri pre nego u
embrionu zapone neurogeneza kako bi mozak bio kompatibilan sa DNP- om.
Taj nedostatak mehanizma asimilacije znai da su ljudski roditelji
metaljudskog deteta suoeni sa tekim izborom: da dopuste svom detetu DNP
interakciju s metaljudskom kulturom, i posmatraju kako im dete izrasta u bie
koje ne mogu da razumeju; ili da mu ogranie pristup DNP-u u godinama
razvoja deteta, to je za metaljudsko bie liavanje poput onoga koje je trpeo
Kaspar Hauzer. Ne iznenauje injenica da je procenat ljudskih roditelja koji
su se odluili za Sugimotovu genetsku terapiju u skorije vreme pao gotovo na
nulu.
Zahvaljujui tome, ljudska kultura e verovatno opstati i u dalekoj
budunosti, a nauna tradicija je vitalni deo te kulture. Hermeneutika je
legitimni metod naunog istraivanja i uveava korpus ljudskog znanja ba kao
to je to inilo originalno istraivanje. tavie, ljudi istraivai mogu uoiti
primene koje metaljudi previaju, poto nisu svesni naih potreba usled
sopstvenih prednosti. Na primer, zamislite da istraivanje nudi nadu za

164
iznalaenje drugaije terapije za poboljanje inteligencije, one koja bi
pojedincima omoguila da postepeno podignu" svoj um do nivoa
ekvivalentnog metaljudskom. Takva terapija bi ponudila most preko onoga
to je postalo najvei kulturoloki jaz u istoriji nae vrste, a da metaljudima
uopte ne padne na pamet da je istrae; i sama ta mogunost opravdava
nastavljanje ljudskog istraivanja.
Ne treba da nas plae dostignua metaljudske nauke. Treba uvek da
pamtimo to da su tehnologije koje su omoguile postojanje metaljudi
prvobitno bile ljudski pronalazak, te da oni nisu bili pametniji od nas.

165
 Pakao je odsustvo Boga

O vo je pria o oveku po imenu Nil Fisk, i o tome kako je on

zavoleo Boga. Prekretnica u Nilovom ivotu bio je dogaaj istovremeno
straan i obian: smrt njegove ene Sare. Nil je bio ophrvan tugom posle njene
smrti, tugom nepodnoljivom ne samo zbog njene imanentne veliine, ve i
zato to je obnovila i naglasila bol koji je on ranije u ivotu trpeo. Njena smrt
ga je primorala da ponovo razmotri svoj odnos s Bogom, te je tako on krenuo
na putovanje koje e ga zauvek promeniti.
Nil je imao uroenu anomaliju zbog koje mu je leva butina bila
okrenuta upolje, i nekoliko centimetara kraa od desne; medicinski naziv za
to stanje je fokalna proksimalna femoralna deficijencija. Veina ljudi koje je
upoznao smatrala je da je za to odgovoran Bog, ali Bog niti jednom nije
posetio Nilovu majku dok je ona bila nosea s njim; njegova mana bila je
posledica nedovoljnog razvoja uda u estoj nedelji trudnoe, nita vie od
toga. U stvari, to se Nilove majke tie, krivicu za to snosio je njegov odsutni
otac, iji bi prihod omoguio korektivnu operaciju, premda ona nikada nije
naglas iskazala to miljenje.
Kao dete, Nil se povremeno pitao da li ga to Bog moda kanjava, ali
ponajvie je za svoju nesreu krivio drugove u koli. Njihova nehajna surovost,
instinktivna sposobnost da pronau slabost u emocionalnom oklopu rtve,
nain na koje je njihovo meusobno prijateljstvo bilo osnaeno sadizmom: on
je to prepoznavao kao primere ljudskog ponaanja, ne boanskog I premda su
njegovi razredni drugovi esto koristili Boje ime dok su ga muili, Nil je znao
da ne treba njega da krivi za njihove postupke.
Ali iako je izbegavao da upadne u zamku i krivi Boga, Nil nikada nije
uspeo da izvede skok do toga da ga zavoli; nita u njegovom vaspitanju ili
linosti nije ga navodilo na to da se moli Bogu za snagu ili olakanje

166
Raznorazne muke s kojima je bio suoen dok je odrastao bile su sluajnog ili
ljudskog porekla, i on se oslanjao na strogo ljudske resurse kako bi im se
suprotstavio. Postao je odrastao ovek koji je - poput toliko drugih apstraktno
gledao na boje postupke sve dok ovi nisu imali uticaja na njegov ivot.
Ukazanja anela bila su dogaaji namenjeni drugim ljudima, i do njega su
stizala samo putem izvetaja ili veernjih vesti. Njegov ivot bio je krajnje
prizeman; radio je kao domar u otmenoj stambenoj zgradi prikupljao
stanarine i obavljao popravke, i to se njega tie, te okolnosti su sasvim lepo
mogle da se razvijaju, sreno ili ne, i bez intervencije odozgo.
Takav je doivljaj sveta imao sve dok mu nije umrla ena.
Bilo je to ni po emu izuzetno ukazanje, obimom manje od veine ali
jednako po vrsti, i nekima je donelo blagoslov, a nekima katastrofu. U ovom
sluaju, aneo je bio Natanijel, koji se pojavio u trgovakom delu centra
grada. Dolo je do etiri udesna ozdravljenja: karcinom je uklonjen iz dve
osobe, paraplegiaru se regenerisala kimena modina, dok se nedavno
oslepelom oveku vratio vid. Dogodila su se i dva udesa koja nisu bila
isceljenja: kombi za dostavljanje robe, iji se voza onesvestio kad je ugledao
anela, bio je zaustavljen pre nego to je stigao da poisti plonik krcat
ljudima; drugog oveka je u vreme anelovog odlaska zahvatio zrak nebeske
svetlosti, to mu je zbrisalo oi s lica, ali je od njega stvorilo doivotnog
odanog vernika.
Nilova ena Sara Fisk bila je jedna od osam rtava. Nju je pogodila
rasprsnuta sra kada je zanjihana anelova plamena zavesa razbila izlog kafea
u kojem je obedovala. Iskrvarila je za samo nekoliko minuta, a ostali gosti u
kafeu - meu kojima niko nije pretrpeo ni povrinske povrede - mogli su samo
da sluaju njene jauke bola i straha, i na kraju posvedoe o uspenju njene due
na Nebo.
Natanijel nije doneo nikakvu posebnu poruku; rei s kojima se aneo
oprostio od ljudi grmele su itavim mestom ukazanja, i bile su one tipine:
Pogledajte mo Gospodnju. Od osam rtava toga dana, tri due bile su
primljene na Nebo, a pet nije, to je bilo ujednaenije od proseka u
sluajevima smrti izazvanim svim drugim uzrocima. ezdeset dvoje ljudi
medicinski je leeno, od manjih potresa mozga, preko probuenih bubnih
opni do opekotina koje su nalagale presaivanje koe. Ukupna teta na
imovini procenjena je na 8,1 milion dolara, i sve privatne osiguravajue
kompanije iskljuivale su taj uzrok iz svojih polisa. Mnotvo ljudi je posle
posete prelo u redove pobonih, bilo iz zahvalnosti, bilo zbog uasnutosti.
Avaj, Nil Fisk nije bio jedan od njih.

167
 Posle ukazanja anela, uobiajeno je da se svi oevici sastaju u grupi
i razgovaraju o tome kako im je njihovo zajedniko iskustvo uticalo na ivot.
Svedoci najnovijeg Natanijelovog ukazanja organizovali su takve grupne
sastanke, i lanovi porodica onih koji su umrli bili su dobrodoli, pa je Nil
poeo tamo da odlazi. Sastanci su se odravali jednom meseno u podrumskoj
prostoriji velike crkve u centru; tamo su bile nareane metalne stolice na
sklapanje, a u zadnjem delu prostorije bio je sto s kafom i krofnama. Svi su
nosili samolepljive etikete s imenima ispisanim flomasterom.
Dok su ekali da sastanak pone, ljudi su stajali unaokolo, pili kafu i
oputeno razgovarali. Veina onih s kojima je Nil priao pretpostavljala je da
je njegova noga posledica ukazanja, i on je morao da objanjava kako nije
oevidac, ve mu jedne od rtava. To mu nije naroito smetalo; navikao je da
objanjava zbog ega ima takvu nogu. Ali smetao mu je ton samih sastanaka,
kada su uesnici govorili o svojoj reakciji na ukazanja: veina je kazivala o
svojoj novootkrivenoj odanosti Bogu, i pokuavala da ubedi oaloene kako
i oni treba da se oseaju poput njih.
Nilova reakcija na takve pokuaje ubeivanja zavisila je od toga ko
im je pribegavao. Kada je re bila o pukom oevicu, njega je to uspevalo tek
da razdrai. Kada mu je neko ko je bio udesno isceljen govorio da voli Boga,
morao je da obuzda u sebi poriv da takvoga zadavi. Ali najvie ga je
uznemiravalo kada je sluao isti predlog od oveka po imenu Toni Krejn
Tonijeva ena je takoe poginula tokom ukazanja, i on je sada odavao utisak
poniznosti svakim svojim pokretom. Priguenim, planim glasom objanjavao
je kako je prihvatio svoju ulogu jednog od Bojih podanika, i savetovao je Nilu
da uradi isto to i on.
Nil nije prestao da odlazi na sastanke - smatrao je da nekako duguje
Sari da ne odustane od njih - ali pronaao je jo jednu grupu kojoj je mogao
da se pridrui, grupu koja se vie podudarala sa onim to je oseao grupu za
podrku onima koji su izgubili voljenu osobu za vreme ukazanja, pa su zbog
toga bili gnevni na Boga. Oni su se sastajali svake druge nedelje u jednoj sobi
lokalne mesne zajednice, i razgovarali o tuzi i besu koji je kljuao u njima.
Svi koji su tamo odlazili generalno su saoseali jedni s drugima,
uprkos razlikama u linim stavovima prema Bogu. Meu onima koji su bili
vernici pre gubitka neki su se muili sa zadatkom da to budu i dalje, dok su
ostali odustali od vere bez pardona. Meu onima koji nikada nisu bili vernici
neki su smatrali da je njihov stav ovim samo potvren, dok su drugi bili

168
suoeni sa gotovo nemoguim zadatkom da sada postanu poboni. Na
sopstveno ogorenje, Nil je shvatio da spada u ovu potonju kategoriju.
Poput svake druge osobe koja nije bila pobona, Nil nikada nije troio
mnogo energije na razmiljanje o tome gde e zavriti njegova dua; uvek je
pretpostavljao da mu je odredite Pakao, i to je prihvatao. Tako su stajale
stvari, a Pakao, na kraju krajeva, nije bio fiziki nimalo gori od postojanja za
ivota.
To je podrazumevalo trajni izgon od Boga, ni vie ni manje; istina o
tome bila je jasno vidljiva za svakoga u onim prilikama kada se Pakao
manifestovao. To se deavalo redovno; zemlja bi postala providna, pa
stemogli da vidite Pakao kao da gledate kroz rupu u podu. Izgubljene due ni
po emu se nisu razlikovale od ivih, a njihova veita tela podseala su na tela
smrtnika. Niste mogli da komunicirate sa njima - njihov izgon od Boga znaio
je da oni ne mogu da pojme smrtnu ravan postojanja gde su se jo oseale
posledice njegovih postupaka - ali dok je ta manifestacija trajala, mogli ste
uti kako razgovaraju, smeju se ili plau, ba kao i kada su bili ivi.
Ljudi su se veoma razlikovali u reakcijama na te manifestacije. Veina
pobonih obamrla bi, ne zbog bilo kakvog zastraujueg prizora, ve zbog
podseanja na to da je mogua i venost izvan raja. Nasuprot tome, Nil je bio
jedan od onih koje to nije doticalo; koliko je mogao da vidi, izgubljene due
kao grupa nisu bile nimalo nesrenije od njega, njihovo postojanje nije bilo
nimalo gore nego njegovo na smrtnoj ravni postojanja, a u nekim sluajevima
bilo je i bolje: njegovo veno telo nee biti rastereeno uroene anomalije.
Naravno, svi su znali da je Nebo neuporedivo bolje, ali za Nila je ono
oduvek izgledalo previe nedostino da bi ga razmatrao, poput bogatstva,
slave ili glamuroznog ivota. Za ljude poput njega, Pakao je bio mesto na koje
odete kad umrete, i on nije video nikakvu svrhu u tome da preureuje svoj
ivot u nadi da bi to mogao da izbegne. A poto Bog nije ranije igrao nikakvu
ulogu u Nilovom ivotu, on se nije plaio izgona od Boga. Izgledi da ivi bez
tueg meanja, da ivi u svetu gde srea i nesrea nikada nisu rezultat neije
namere, nimalo ga nisu plaili.
Poto je Sara sada bila na Nebu, njegov stav se promenio. Nil je vie
od svega eleo da ponovo bude s njom, a na Nebo je mogao da dospe samo
ako zavoli Boga svim svojim srcem.

Ovo je Nilova pria, ali da bi se ona propisno ispripovedala,

neophodno je ispriati i prie o dve druge osobe iji su se putevi isprepleli s
njegovim. Prva od njih je Denis Rajli.

169
 Ono to su ljudi pretpostavljali o Nilu zapravo se dogodilo Denis.
Kada je bila u osmom mesecu trudnoe, Denisina majka je izgubila kontrolu
nad kolima koja je vozila i sudarila se s telefonskom banderom usred
iznenadne oluje s gradom, kada su ledene pesnice padale iz vedra neba da bi
se rasule po drumu kao dinovski sneni kuglini leajevi. Ona je sedela u
svojim kolima, uzdrmana ali nepovreena, kad je ugledala vor od srebrnih
plamenova - kasnije identifikovan kao aneo Bardijel - koji je lebdeo preko
neba. Skamenila se od tog prizora, ali ne toliko da ne oseti neobino sputanje
u materici. Naknadna provera ultrazvukom otkrila je da neroena Denis Rajli
vie nema noge; stopala nalik na peraja rasla su joj pravo iz duplji u kukovima.
Denisin ivot mogao je da tee kao i Nilov, da nije bilo onoga to se
dogodilo dva dana posle ultrazvuka. Denisini roditelji su sedeli za svojim
kuhinjskim stolom, plakali i pitali se ta su to uinili da ovo zaslue, kad im se
javila vizija: pred njima su se pojavile spasene due etvoro preminulih
roaka, ispunivi kuhinju zlatnim sjajem. Spaseni nisu progovarali, ali njihovi
blaeni osmesi izazivali su oseaj smirenosti u svakome ko bi ih ugledao. Od
tog trenutka nadalje, Rajlijevi su bili sigurni da stanje njihove kerke nije
kazna.
Zahvaljujui tome, Denis je odrasla uverena da je to to nema noge
zapravo dar; roditelji su joj objasnili da joj je Bog dodelio poseban zadatak
zato to ju je smatrao sposobnom da ga obavi, i ona se zavetovala da ga nee
izneveriti. Bez ponosa ili prkosa, ona je smatrala da je odgovorna za to da
drugima pokae kako njeno stanje ne znai slabost, ve naprotiv, snagu.
Kao dete, bila je sasvim prihvaena meu kolskim drugovima; kada
ste lepi, samouvereni i harizmatini kao ona, deca i ne primeuju da ste u
invalidskim kolicima. Upravo kad je bila iparica, shvatila je kako u to ne treba
najvie da ubeuje uenike iz kole koji nisu hendikepirani. Vanije joj je bilo
da slui kao primer drugim hendikepiranim pojedincima, bez obzira na to da
li ih je Bog dodirnuo ili ne, bez obzira na to gde ive. Denis je poela da govori
pred publikom i kazuje onima s invaliditetom da u sebi imaju snagu koju Bog
od njih trai.
S vremenom je stekla ugled i sledbenike. Izdravala se tako to je
plesala i drala govore, a osnovala je i neprofitnu organizaciju posveenu
promovisanju njene poruke. Ljudi su joj slali pisma zahvalnosti zbog toga to
im je promenila ivot, a to to ih je dobijala prualo joj je ispunjenje kakvo Nil
nikada nije osetio.
Tako je izgledao Denisin ivot sve dok ona sama nije prisustvovala
ukazanju anela Raijela. Ulazila je u kuu kad su poeli potresi; isprva je

170
mislila da im je poreklo prirodno, iako nije ivela u geoloki aktivnoj oblasti,
pa je saekala ispod dovratka da minu. Nekoliko sekundi kasnije ugledala je
srebro na nebu i shvatila da je to aneo, neposredno pre nego to je ostala
bez svesti.
Denis se probudila i iznenadila kao nikad u ivotu: ugledala je svoje
dve nove noge, miiave i sasvim funkcionalne.
Bila je zaprepaena kada je prvi put ustala: bila je via nego to je
oekivala. Odravanje ravnotee na toj visini bez korienja ruku bilo je
zastraujue, a istovremeni oseaj teksture tla kroz tabane sve je inio krajnje
bizarnim. Spasioci koji su je zatekli kako tumara omamljena ulicom mislili su
da je ona u oku sve dok im nije - udei se sopstvenoj sposobnosti da ih gleda
u oi - objasnila ta se dogodilo.
Kada su prikupljeni statistiki podaci o ukazanju, regeneracija
Denisinih nogu bila je zabeleena kao blagoslov, i ona se oseala skrueno
zahvalnom za sreu koja ju je snala. Na prvom sastanku grupe za podrku
osetila je kako se u nju uvlai oseaj krivice. Tamo je Denis upoznala dvoje
ljudi s rakom koji su bili svedoci Rejelinom ukazanju, pa su pomislili da im je
isceljenje nadohvat ruke, da bi se onda gorko razoarali shvativi da ih je
aneo zaobiao. Denis je ustanovila da se pita zbog ega je ona blagoslovena,
a oni nisu?
Denisina porodica i prijatelji smatrali su izrastanje njenih nogu
nagradom za to to se toliko istakla u obavljanju zadatka koji joj je Bog
dodelio, ali za Denis je to tumaenje vodilo novom pitanju. Da li Bog eli da
ona prestane s tim? Svakako ne; evangelizam je bio centralno usmerenje u
njenom ivotu, i neogranien je broj ljudi kojima je bilo potrebno da uju
njenu poruku. Nastavak propovedanja bilo je najbolje to je mogla da
preduzme, kako za sebe samu, tako i za druge.
Njena rezervisanost je rasla za vreme prvog govora koji je pristala da
odri posle ukazanja, pred publikom koja se sastojala od nedavno
paralizovanih ljudi, sada vezanih za invalidska kolica. Denis je izgovorila svoje
uobiajene rei nadahnua, uveravajui ih da imaju snagu neophodnu za
izazove koji su pred njima; dok je odgovarala na pitanja iz publike, neko ju je
upitao da li regeneracija njenih nogu znai da je ona svoj ispit poloila. Denis
nije znala ta da kae; teko da je mogla da im obea kako e jednog dana
njihova obeleenost biti izbrisana. U stvari, shvatila je, svaka implikacija da je
ona nagraena mogla se tumaiti kao kritika onih koji su ostali hendikepirani,
a ona to nije elela. Mogla je samo da im kae kako ne zna zbog ega je
izleena, ali bilo je oigledno da ih taj odgovor nije zadovoljio.

171
 Denis se kui vratila uznemirena. I dalje je verovala u svoju poruku,
ali kad je njena publika bila posredi, izgubila je najvei izvor svoje
kredibilnosti. Kako je mogla da inspirie druge koje je Bog dodirnuo
da svoje stanje vide kao simbol snage, kad ona sama vie nije bila u istom
stanju kao oni?
Razmiljala je o mogunosti da je to izazov, ispit njene sposobnosti
da iri re Boju. On je njen zadatak oito oteao u odnosu na raniji period;
moda je regeneracija nogu bila prepreka koju je morala da savlada, ba kao
to je to bilo i njihovo ranije uklanjanje.
To tumaenje izneverilo ju je na sledeem ugovorenom nastupu.
Publika se sastojala od grupe oevidaca ukazanja Natanijelovog; esto su je
pozivali da govori takvim grupama u nadi da e oni koji su propatili moda u
njoj nai izvor ohrabrenja. Umesto da izbegne to pitanje, ona je zapoela
priom o ukazanju koje je sama nedavno doivela. Objasnila je da je sada,
premda se moda ini kako je od toga imala koristi, zapravo suoena sa
sopstvenim izazovom: poput njih, i ona je primorana da crpi resurse koji su
ranije bili netaknuti.
Shvatila je, prekasno, da je rekla neto pogreno. Mukarac s
udnom nogom u publici ustao je i izazvao je: zar ona ozbiljno hoe da kae
kako se regeneracija njenih nogu moe porediti s njegovim gubitkom ene?
Zar zaista moe da izjednaava svoje muke s njegovim?
Denis je smesta pokuala da ga uveri kako ona to ne radi, te da ne
moe ni da zamisli njegov bol. Ali, kazala je ona, Bog nije imao nameru da svi
budu podvrgnuti istoj vrsti iskuavanja, ve samo da svako bude suoen sa
sopstvenim iskuenjem, kakvo god ono bilo. Tekoe svakog iskuavanja bile
su subjektivne, i iskustva dvoje pojedinaca nisu mogla da se porede. I ba kao
to bi oni ije patnje izgledaju vee od njegovih trebalo da saoseaju s njim,
tako bi on trebalo da saosea sa onima koji naizgled pate manje od njega.
Taj ovek uopte nije hteo to da prihvati. Ona je dobila neto to bi
svako drugi smatrao fantastinim blagoslovom, i sada se ali zbog toga.
Demonstrativno je napustio sastanak dok je Denis jo pokuavala da mu
objasni ta misli.
Taj ovek je, naravno, bio Nil Fisk. Nilu su esto pominjali ime Denis
Rajli, a to su najee radili oni ubeeni da je njegova izobliena noga Boji
znak. Ti ljudi su nju navodili kao primer koji bi trebalo da sledi, govorei mu
da je njen stav prava reakcija na fiziki hendikep. Nil nije mogao porei da je
njen nedostatak nogu daleko gore stanje od njegove iskrivljene butne kosti.
Naalost, njen stav je njemu bio toliko stran da, ak ni u najboljim trenucima,

172
nije uspevao bilo ta od nje da naui. Sada, u dubinama svoje tuge, i zbunjen
time to je ona dobila dar koji joj nije bio potreban, Nil je njene rei smatrao
uvredljivim.
U danima koji su usledili, Denis je shvatila da je sve vie i vie more
sumnje, nesposobna da zakljui ta tano znai regeneracija njenih nogu. Da
li je to ona nezahvalna za dar koji je primila? Je li to istovremeno i blagoslov i
test? Moda je to bila kazna, znak da svoju dunost nije obavljala dovoljno
dobro. Bilo je mnogo mogunosti, i ona nije znala u koju da veruje.
Jo jedan ovek odigrao je znaajnu ulogu u Nilovoj prii, iako se on
i Nil nisu sreli sve dok Nilovo putovanje nije bilo pri samom kraju. Taj ovek se
zvao Itan Mid.
Itan je odrastao u porodici koja je bila pobona, ali ne preterano.
Njegovi roditelji su Bogu pripisivali zasluge za svoje natproseno zdravlje i
udoban ekonomski status, premda nisu prisustvovali nikakvim ukazanjima niti
imali bilo kakve vizije; jednostavno su se uzdali u to da je Bog, posredno ili
neposredno, odgovoran za njihovu sreu. Njihova pobonost nikada nije bila
stavljena na ozbiljan ispit, a moda ga ne bi ni izdrala; njihova ljubav prema
Bogu bila je zasnovana na tome to su se zadovoljavali odravanjem istog
stanja.
Ali Itan nije bio kao njegovi roditelji. Jo od detinjstva je bio siguran
u to da mu je Bog namenio posebnu ulogu, i ekao je na znak koji e mu
saoptiti kakva je to uloga. Voleo bi da je postao propovednik, ali nije imao da
ponudi nikakvo posebno upeatljivo svedoanstvo; njegovo nejasno oseanje
iekivanja nije bilo dovoljno za to. eznuo je za susretom s boanskim koji e
mu pokazati put.
Mogao je da ode na neko od svetih mesta, onih gde se - iz neznanih
razloga - aneoska ukazanja deavaju redovno, ali smatrao je da bi takav
postupak s njegove strane bio drzak. Sveta mesta obino su poslednje
pribeite oajnika, ljudi koji tragaju za udesnim lekom kako bi popravili svoja
tela, ili za pogledom na nebesku svetlost koja bi im popravila duu, Itan nije
bio oajnik. Zakljuio je da je usmeren na put kojim treba da ide, a razlog za
to e mu blagovremeno postati jasan. Dok je ekao taj dan, iveo je to je bolje
mogao; radio je kao bibliotekar, oenio se enom po imenu Kler, podigao
dvoje dece. I sve vreme je pomno pazio na naznake velianstvenije sudbine.
Itan je bio siguran da je kucnuo njegov as kad je postao oevidac
Raijelovog ukazanja, istog onog koje je - kilometrima daleko - dovelo do
regeneracije nogu Denis Rajli. Itan je bio sam kad se to dogodilo; koraao je
prema svojim kolima nasred parkiralita, kad je zemlja zadrhtala. Nagonski je

173
znao da je posredi ukazanje, pa je kleknuo, bez ikakvog straha, samo ushien
i ispunjen strahopotovanjem zbog mogunosti da sazna sutinu svog poziva.
Zemlja se malo kasnije umirila, i Itan je pogledao unaokolo, ali se
inae nije ni pomerio. Tek poto je saekao da proe jo nekoliko minuta
osovio se na noge. U asfaltu se nalazila velika pukotina koja je poinjala
neposredno ispred njega i vijugala ulicom. inilo se da ga pukotina vodi u
odreenom smeru, pa je potrao uz nju nekoliko ulica sve dok nije naiao na
druge preivele, mukarca i enu koji su se peli iz nevelike raspukline koja se
otvorila pravo ispod njih. Saekao je sa njih dvoje sve dok nisu stigli spasioci i
odveli ih u sklonite.
Itan je odlazio na sastanke grupe za podrku koji su usledili posle tog
i upoznao druge oevice Raijelovog ukazanja. Posle nekoliko sastanaka
postao je svestan odreenog obrasca meu oevicima. Naravno, bilo je onih
povreenih, i onih koji su se udesno iscelili. Ali bilo je i onih iji je ivot
promenjen na drugi nain: mukarac i ena koje je prve upoznao zaljubili su
se jedno u drugo i ubrzo verili; enu koju je prikovao sruenizid to je
nadahnulo da postane bolniarka hitne pomoi poto su je spasli. Vlasnica
neke firme sklopila je ortakluk i tako osujetila steaj koji joj je pretio, dok je
vlasnik druge, unitene firme, u tome video poruku da treba da promeni svoje
ponaanje. inilo se da su svi osim Itana pronali nain da shvate ta se s njima
dogodilo.
On ni na koji oigledan nain nije bio ni proklet ni blagosloven, i nije
znao kakvu je poruku trebalo da primi. Njegova ena Kler predloila mu je da
na ukazanje gleda kao na podseanje da treba da ceni ono to ima, ali za Itana
to nije bilo zadovoljavajue jer je smatrao da svako ukazanje - gde god da se
desi - slui tome, a injenica da je on prisustvovao jednom ukazanju iz prve
ruke morala je da ima vei znaaj. Misli su mu bile zaokupljene idejom da je
propustio priliku, da postoji neki drugi svedok koga je trebalo da sretne, ali
nije. Ovo ukazanje moralo je biti znak koji je ekao; nije mogao tek tako da ga
otpie. Ali ono mu nije govorilo ta treba da radi.
Itan je na kraju pribegao procesu eliminacije: doao je do spiska svih
oevidaca, i precrtao sve one koji su imali jasno tumaenje iskustva koje su
doiveli, shvativi da jedan od preostalih mora biti osoba ija je sudbina
nekako povezana s njegovom. Meu onima koji su bili zbunjeni ili nesigurni u
to ta ukazanje za njih znai bie onaj koga treba da sretne.
Kada je zavrio s precrtavanjem imena na spisku, preostalo je samo
jedno: DENIS RAJLI.

174
 Nil je u javnosti bio u stanju da prikriva tugu, kao to se to i oekuje
od odraslih ljudi, ali u privatnosti stana, sve brane za emocije naglo bi mu
popustile. Svest o Sarinom odsustvu bi ga savladala, pa bi se sruio na pod i
zaplakao. Sklupao bi se u loptu, telo bi mu kidali jecaji i tucanje, suze i sline
navirale bi mu niz lice, a bol bi ga proimao u sve jaim talasima dok na kraju
vie ne bi mogao da ga trpi, zato to je taj bol bio snaniji nego to je on ikada
pomiljao da bi mogao biti. Minutima ili satima zatim, bol bi minuo i on bi
zaspao, iscrpljen. A sutradan bi se probudio i suoio s novim danom bez Sare.
Jedna starija ena iz Nilove stambene zgrade pokuala je da ga utei
rekavi da e bol s vremenom oslabiti, i mada nikada nee moi da zaboravi
svoju enu, makar e biti u stanju da produi dalje. Onda e jednog dana
upoznati neku drugu i sa njom pronai sreu, pa e nauiti da voli Boga i tako
se uspeti na Nebo kad mu kucne as.
Ta ena je bila dobronamerna, ali Nil nikako nije mogao da nae
utehu u njenim reima. Sarino odsustvo bilo je za njega kao iva rana, a izgledi
da jednog dana vie ne osea bol zbog njenog gubitka ne samo to su mu
izgledali daleki ve i fiziki nemogui. Kad bi samoubistvo okonalo njegov bol,
pribegao bi tome bez oklevanja, ali ono bi samo osiguralo da bude veno
razdvojen od Sare.
Tema samoubistva redovno se javljala na sastancima grupe za
podrku, i neizbeno je dovela do toga da neko pomene Robin Pirson, enu
koja je dolazila na sastanke nekoliko meseci pre nego to je Nil poeo da im
prisustvuje. Robinin mu je oboleo od raka eluca za vreme ukazanja anela
Makatijela. Boravila je u bolnikoj sobi danima u nizu, samo da bi on
neoekivano umro kad je ona bila kod kue i prala ve. Bolniarka koja je bila
prisutna kazala je Robin da se njegova dua uspela na Nebo, pa je Robin
poela da dolazi na sastanke grupe za podrku.
Mnogo meseci kasnije, Robin je dola na sastanak kiptei od besa.
Blizu njene kue dogodila se manifestacija Pakla, i ona je ugledala svog mua
meu izgubljenim duama. Suoila se zbog toga s bolniarkom, koja je
priznala da je slagala u nadi da e Robin nauiti da voli Boga, tako da makar
ona bude spasena, ako ve to nije mogao da bude njen mu. Robin se nije
pojavila na sledeem sastanku, a na sastanku posle toga, lanovi grupe su
saznali da je izvrila samoubistvo kako bi se ponovo pridruila svom muu.
Niko od njih nije znao za stanje veze izmeu Robin i njenog mua u
zagrobnom ivotu, ali deavalo se da to bude uspeno; neki parovi su se zaista
sreno ponovo spajali posredstvom samoubistva. U grupi za podrku bilo je
lanova iji su suprunici sili u Pakao, i oni su govorili o tome kako su rastrzani

175
izmeu elje da ostanu u ivotu i elje da se ponovo pridrue suprunicima.
Nil nije bio u njihovoj situaciji, ali njegova prva reakcija dok ih je sluao bila je
zavist: da je Sara otila u Pakao, samoubistvo bi reilo sve njegove probleme.
To je Nila dovelo do sramne samospoznaje. Shvatio je da bi, kad bi
pred njega bio postavljen izbor izmeu toga da on ode u Pakao dok je Sara
otila na Nebo, ili da oboje odu u Pakao zajedno, odabrao ovo potonje: vie bi
voleo da je Bog otera u izgon nego da bude razdvojen od nje. Znao je da je to
sebino, ali nije mogao da izmeni svoja oseanja: verovao je da bi Sara mogla
da bude srena i na jednom i na drugom mestu, ali on je mogao da bude
srean samo s njom.
Nil nikada ranije nije imao dobra iskustva sa enama. Isuvie esto
mu se deavalo da pone da flertuje s nekom enom za ankom, samo da bi
se ona naglo setila kako ima neki drugi sastanak istog trena kad bi ustao i kad
bi ugledala njegovu krau nogu. Jednom je ena s kojom se zabavljao nekoliko
nedelja raskinula s njim, objasnivi da, premda ona sama njegovu nogu ne
smatra defektnom, ljudi koji ih vide zajedno na javnom mestu uvek
pretpostavljaju da sigurno s njom neto nije u redu im je s njim, tako da on
svakako moe da razume koliko to nije fer prema njoj.
Kada je Nil upoznao Saru, ona je bila prva ena koja se nije nimalo
promenila, iji se izraz nije pretvorio u saaljenje, uasnutost, pa ak ni
iznenaenost kad je prvi put ugledala njegovu nogu. I samo iz tog razloga dalo
se predvideti da e se ona Nilu dopasti; kada je sagledao sve strane njene
linosti, bio je do uiju zaljubljen u nju. A poto su njegove najbolje osobine
dolazile do izraaja kada je bio s njom, i ona se zaljubila u njega.
Nil se iznenadio kad mu je Sara rekla da je pobona. Nije bilo mnogo
znakova njene pobonosti - nije odlazila u crkvu poto, kao ni Nil, nije volela
stav veine ljudi koji su tamo ili - ali na sopstveni, tihi nain bila je zahvalna
Bogu za svoj ivot. Nikada nije pokuala da preobrati Nila, govorei da
pobonost mora poticati iznutra, ili je uopte nema. Retko su imali bilo kakav
razlog da pominju Boga, a najee bi Nilu bilo lako da zamisli kako se Sarini
stavovi o Bogu poklapaju s njegovim.
To ne znai da Sarina pobonost nije uticala na Nila. Naprotiv, Sara
je bila daleko najbolji argument za ljubav prema Bogu koji je on ikada video.
Ako je ljubav prema Bogu doprinela tome da ona postane takva linost, onda
je to moda imalo smisla. U godinama koje su proveli u braku, njegov pogled
na ivot je postao bolji, i verovatno bi doao do toga da i on bude zahvalan
Bogu, samo da su on i Sara zajedno doiveli starost.

176
 Sarina smrt otklonila je tu mogunost, ali nije nuno zatvorila vrata
za Nilovu moguu ljubav prema Bogu. Nil je mogao to da shvata kao podsetnik
na injenicu da niko ne moe da rauna na to da su mu preostale decenije
ivota. Mogla ga je dirnuti spoznaja da bi, u sluaju da je umro s njom, njegova
dua bila izgubljena, a njih dvoje bi ostali veno razdvojeni. Mogao je u Sarinoj
smrti da vidi poziv za buenje, i ona mu je govorila da zavoli Boga dok jo ima
priliku za to.
Umesto toga, Nil je poeo aktivno da se gnua Boga. Sara je bila
najvei blagoslov u njegovom ivotu, a Bog mu je nju oduzeo. I sada se od
njega oekivalo da Boga voli zbog toga? Za Nila je to bilo kao da neki otmiar
zahteva ljubav kao otkupninu za to da mu vrati enu. S poslunou bi i mogao
da izae na kraj, ali sa iskrenom, dubokom ljubavlju? Tu otkupninu on nije
mogao da plati.
Sa ovim paradoksom bilo je suoeno nekoliko ljudi u grupi za
podrku. Jedan od njih, ovek po imenu Fil Soums, tano je napomenuo da
razmiljanje o tome kao o uslovu koji se mora ispuniti garantuje neuspeh. Ne
moete voleti Boga kao sredstvo za postizanje cilja, morate voleti Boga zbog
njega samog. Ako je krajnji cilj vae ljubavi prema Bogu to da se ponovo
spojite sa suprunikom, onda uopte niste istinski poboni.
ena po imenu Valeri Tomasino iz grupe za podrku rekla je da ne bi
trebalo ni da pokuavaju. Ona je itala knjigu koju je objavio humanistiki
pokret; njegovi lanovi su smatrali da je pogreno voleti Boga koji nanosi
toliko bola, i zalagali se za to da ljudi postupaju u skladu sa sopstvenim
moralom, umesto da se rukovode politikom tapa i argarepe. To su bili ljudi
koji su, posle smrti, silazili u Pakao iskazujui gordi prkos pred Bogom.
I sam Nil je proitao pamflet humanistikog pokreta; najvie je odatle
zapamtio citate palih anela. Ukazanja palih anela bila su retka i nisu
donosila ni sreu ni nesreu; oni nisu delali po Bojem nalogu, ve su samo
prolazili kroz smrtnu ravan postojanja idui za svojim nezamislivim poslovima.
U prilikama kada su se pojavljivali ljudi su ih pitali znaju li oni Boje namere.
Zbog ega su se pobunili? Odgovor palih anela uvek je bio isti: Zakljuite to
sami. To smo mi uradili. Vama savetujemo da postupite isto.
lanovi humanistikog pokreta doneli su svoj zakljuak, i da nije bilo
Sare, Nil bi izabrao isto to i oni. Ali on je eleo da ponovo bude s njom, a to
je mogao da postigne samo ako pronae razlog da zavoli Boga.
U potrazi za bilo kakvim osloncem na kojem bi mogli da grade svoju
pobonost, neki polaznici grupe za podrku pronalazili su utehu u injenici da
njihovi voljeni nisu patili kada ih je Bog uzeo, ve su umesto toga umrli

177
trenutno. Nil nije imao ak ni to; Sara je bila uasno iseena kad ju je zasulo
staklo. Naravno, moglo je da bude i gore. Sin nekog para, tinejder, naao se
usred poara koji je buknuo za vreme ukazanja jednog anela, i imao je teke
opekotine na osamdeset procenata povrine tela pre nego to su spasioci
mogli da ga oslobode; na kraju je za njega smrt bila in milosti. U poreenju s
njim, Sara je imala sree, ali nedovoljno da bi Nil zbog toga zavoleo Boga.
Nil je mogao da se seti samo jedne stvari koja bi ga naterala da bude
zahvalan Bogu, a to bi se dogodilo kada bi Bog dozvolio Sari da se pojavi pred
njim. Ako bi samo ponovo video njen osmeh, osetio bi neizmernu utehu;
njemu se nikada ranije nije ukazala neka spasena dua, a takva vizija sada bi
mu znaila vie nego u bilo kom drugom trenutku ivota.
Ali vizije se ne pojavljuju samo zato to su oveku potrebne, i Nilu se
nijedna od njih nikada nije dogodila. On je morao da pronae sopstveni put
do Boga.
Kada je sledei put otiao na sastanak grupe za podrku oevicima
Natanijelovog ukazanja, Nil je potraio Benija Vaskesa, oveka kome je
nebeska svetlost obrisala oi. Beni nije uvek dolazio, zato to su ga sada zvali
da govori na drugim sastancima; malo je ukazanja ostavljalo za sobom oveka
bez oiju, poto je nebeska svetlost zalazila na smrtnu ravan postojanja samo
u kratkim trenucima kada se aneo pojavljivao ili vraao na Nebo, tako da su
svedoci bez oiju bili donekle slavni, i traeni govornici pred crkvenim
grupama.
Beni je sada bio slep kao glista: ne samo to vie nije imao oi ni one
duplje, ve u njegovoj lobanji vie nije bilo ni mesta za takve stvari, pa su mu
jagodine kosti bile odmah ispod ela. Svetlost koja je dovela njegovu duu
blizu savrenstva, u meri u kojoj je to uopte bilo mogue na smrtnoj ravni
postojanja, ujedno mu je deformisala telo; obino se smatralo da to pokazuje
koliko su fizika tela nevana na Nebu. Sa ogranienim mogunostima
izraavanja koje je njegovo lice zadralo, Beni se uvek blaeno, uzneseno
osmehivao.
Nil se nadao da bi Beni mogao da kae neto to bi mu pomoglo da
zavoli Boga. Beni je opisivao nebesku svetlost kao neto beskrajno divno,
prizor toliko ubedljivo velianstven da je otklanjao svaku sumnju. Bio je to
neoborivi dokaz da Boga treba voleti, objanjenje koje je to inilo oiglednim
kao 1+1=2. Naalost, dok je Beni mogao da ponudi mnoge analogije za uinak
nebeske svetlosti, nije umeo taj uinak da doara sopstvenim reima. Za one
koji su ve bili poboni, Benijevi opisi bili su uzbudljivi, ali

178
 Nilu su oni izgledali frustrirajue nejasno. Zato je potraio nekog
drugog s kim bi se posavetovao.
Prihvatite tajnu, rekao je svetenik lokalne crkve. Ako budete u
stanju da volite Boga ak i kada vaa pitanja ostanu bez odgovora, to e vas
uiniti boljim ovekom.
Priznajte da vam je Bog potreban, pisalo je u popularnoj knjizi s
duhovnim savetima koju je kupio. Kad shvatite da je samodovoljnost iluzija,
biete spremni.
Podvrgnite se sasvim i potpuno, govorio je propovednik na televiziji.
Podnoenje muka nain je da dokaete svoju ljubav. Prihvatanje vam moda
nee doneti olakanje u ovom ivotu, ali odupiranje e samo pogorati vau
kaznu.
Sve te strategije pokazale su se uspenim za razliite pojedince;
svaka od njih, jednom usvojena, moe dovesti oveka do pobonosti. Ali njih
nije uvek lako prihvatiti, a za Nila je to bilo nemogue.
Nil je konano pokuao da razgovara sa Sarinim roditeljima, to je
ukazivalo na to koliko je oajan: njegov odnos sa njima oduvek je bio napet.
Iako su voleli Saru, esto su je prekorevali zbog toga to ne pokazuje dovoljno
svoju pobonost, i prenerazili su se kad se udala za oveka koji uopte nije bio
poboan. Sa svoje strane, Sara je uvek smatrala svoje roditelje previe kritiki
nastrojenim, a to to nisu prihvatali Nila samo je podupiralo njeno miljenje.
Ali Nil je sada oseao da ima neto zajedniko s njima - najzad, svi su oni alili
zbog toga to su ostali bez Sare - pa ih je posetio u njihovoj kui u predgrau,
u nadi da bi kod njih mogao pronai pomo da se izbori sa tugom.
Kako se samo prevario. Umesto da saoseaju s njegovim bolom,
Sarini roditelji su njega krivili za njenu smrt. Doli su do tog zakljuka u
nedeljama posle Sarine sahrane; zakljuili su da je ona odnesena kako bi
njemu bila upuena poruka, a oni su bili primorani da trpe njen gubitak
iskljuivo zato to on nije bio poboan. Sada su bili uvereni da je, bez obzira
na njegova ranija objanjenja, Nilova deformisana noga Boje delo, i samo da
je on to shvatio kao pokoru, Sara bi jo bila iva.
Njihova reakcija nije trebalo da ga iznenadi: tokom Nilovog ivota,
ljudi su pripisivali njegovoj nozi moralni znaaj iako Bog nije bio odgovoran za
nju. Poto je on sada pretrpeo nesreu za koju je Bog nedvosmisleno bio
odgovoran, bilo je neizbeno da neko pretpostavi kako je on to i zasluio.
Sasvim sluajno, Nil je uo taj stav kada je bio najranjiviji, i to je stoga moglo
strahovito da ga pogodi.

179
 Nil nije smatrao da su njegovi tast i tata u pravu, ali poeo je da se
pita ne bi li mu bilo bolje da misli kao oni. Moda bi, razmiljao je on, bilo bolje
da ivi u prii u kojoj pravednici dobijaju nagradu, a grenici kaznu, makar mu
kriterijumi za pravednost i grenost izmicali, nego da ivi u stvarnosti u kojoj
nikakve pravde nema. To bi znailo da sebe vidi u ulozi grenika, tako da je ta
la bila sve samo ne utena, ali nudila je nagradu koju njegova sopstvena etika
nije mogla da ponudi: verovanje u to ponovo bi ga sjedinilo sa Sarom.
Ponekad ak i lo savet moe da usmeri oveka na pravi put. Upravo
su tako optube njegovog tasta i tate na kraju gurnule Nila blie Bogu.

Dok je propovedala, Denis su esto pitali da li je ikada poelela da

ima noge, i ona je uvek odgovarala - iskreno - da nije. Bila je zadovoljna time
to je takva kakva je. Ponekad bi onaj ko je postavio pitanje ukazivao na
injenicu da ne moe da joj nedostaje ono to nikada nije upoznala, i da bi se
moda oseala drugaije da je bila roena s nogama, pa da je kasnije ostala
bez njih. Denis to nikada nije poricala. Ali mogla je iskreno da kae kako se
ne osea nepotpunom, niti zavidi ljudima koji imaju noge; nedostatak nogu
bio je deo njenog identiteta. Nikada se nije gnjavila vetakim pomagalima, a
da je postojala hirurka mogunost da dobije noge, ona bi to odbila. Nikada
nije razmiljala o mogunosti da joj Bog vrati noge.
Jedan od neoekivanih sporednih uinaka posedovanja nogu bila je
poveana panja mukaraca. U prolosti je uglavnom privlaila one mukarce
koji su gajili feti amputacija, ili imali kompleks svetaca; sada se inilo da
privlai raznorazne mukarce. Zato, kad je prvi put primetila da se Itan Mid
interesuje za nju, pomislila je da je to interesovanje romantino; ta
mogunost bila je posebno uznemirujua poto je on oigledno bio oenjen.
Itan je poeo da razgovara sa Denis na sastancima grupe za podrku,
a onda je poeo da dolazi na njene javne nastupe. Kada joj je predloio da
ruaju zajedno, Denis ga je pitala kakve su mu namere, i on joj je objasnio
svoju teoriju. On nije znao kako je njegova sudbina isprepletana s njenom;
samo je znao da jeste. Ona je bila skeptina, ali nije odmah odbacila njegovu
teoriju. Itan je priznao da ne zna odgovore na njena pitanja, ali bio je spreman
da uradi sve kako bi joj pomogao da ih ona pronae Denis je oprezno pristala
da mu pomogne u toj potrazi za smislom, a Itan joj je obeao da joj nee biti
na teretu. Poeli su redovno da se sastaju i da razgovaraju o znaaju ukazanja.
U meuvremenu, Itanova ena Kler je poela da se brine. Itan ju je
uveravao da ne gaji nikakva romantina oseanja prema Denis, ali time nije
ublaio njenu zabrinutost. Ona je znala da ekstremne okolnosti mogu da

180
stvore vezu izmeu dvoje Ijudi, i strahovala je da e Itanov odnos sa Denis -
bio on romantian ili ne - ugroziti njihov brak.
Itan je predloio Denis da joj on, kao bibliotekar, pomogne u
istraivanju. Nijedno od njih nije nikada ulo za neki raniji sluaj da je Bog
ostavio svoj znak na nekoj osobi u jednom ukazanju, a uklonio ga u drugom
Itan je tragao za ranijim primerima u nadi da bi oni mogli donekle da objasne
Denisinu situaciju. Bilo je nekoliko sluajeva kada su pojedinci i tokom ivota
vie puta bili udesno isceljeni, ali njihova bolest ili invaliditet uvek su bili
prirodnog porekla, a ne izazvani prilikom ukazanja. Postojala je jedna
anegdota o oveku koji je oslepeo zbog svojih grehova, da bi mu kasnije vid
bio vraen, ali ona je svrstavana u urbane legende.
Sve i da je ta pria imala osnove u istini, nije predstavljala koristan
presedan za Denisinu situaciju: njene noge bile su uklonjene pre nego to se
rodila, tako da to nije moglo biti kazna za bilo koji njen postupak. Je li mogue
da je Denisino stanje bilo kazna za neto to su uinili njena majka, ili otac?
Da li bi njeno isceljenje moglo da znai kako su oni konano zasluili lek za
nju? Ona u to nije mogla da poveruje.
Da su se njeni pokojni roaci pojavili u viziji, Denis bi prestala da
sumnja u smisao toga to su joj se noge regenerisale. injenica da se nisu
pojavljivali nagonila ju je da podozreva kako neto nije u redu, ali nije verovala
da je to kazna. Moda se radilo o greci, pa se njoj desilo udo namenjeno
nekom drugom; moda je to bio ispit, da se vidi kako e ona reagovati ako joj
se da previe. I u jednom i u drugom sluaju, inilo se da nema izbora: ona e,
s krajnjom zahvalnou i poniznou, ponuditi da dar vrati. A da bi to uinila,
poi e na hodoae.
Hodoasnici su prevaljivali velike udaljenosti kako bi posetili sveta
mesta i saekali ukazanje, u nadi da e dobiti udesni lek. Dok se u najveem
delu sveta moglo ekati i itav ivotni vek a da do ukazanja ne doe, na
svetom mestu je ovek mogao da eka svega nekoliko meseci, ponekad i
nekoliko nedelja. Hodoasnici su znali da su izgledi za isceljenje i dalje slabi;
od onih koji ostanu dovoljno dugo da budu oevici ukazanja veina ne bude
isceljena. Ali oni su esto bili sasvim zadovoljni i samo time to su videli
anela, pa su se vraali kui spremniji da se suoe sa onim to ih je tamo
ekalo, bila to neumitna smrt ili ivot bogalja. I naravno, sama injenica da su
preiveli ukazanje nagonila je mnoge da cene sopstveno stanje; bez razlike,
prilikom svakog ukazanja mali broj hodoasnika bi poginuo.
Denis je bila spremna da prihvati ishod, kakav god bio. Ako Bog
smatra da treba da je uzme, ona je za to spremna. Ako joj Bog ponovo oduzme

181
noge, ona e nastaviti da radi ono to je oduvek radila. Ako Bog dozvoli da joj
noge ostanu, nadala se da e doiveti otkrovenje neophodno da govori s
ubeenjem o svom daru.
Meutim, nadala se da e joj to udo biti oduzeto i dato nekome
kome je zaista potrebno. Ona nije nikome predlagala da je prati u nadi da e
primiti udo koje je ona htela da vrati, oseajui da bi to bilo drsko, ali u sebi
je smatrala svoje hodoae zahtevom u ime onih kojima je udo potrebno.
Njeni prijatelji i porodica bili su zbunjeni Denisinom odlukom, i
tumaili su to kao da ona Boju volju dovodi u pitanje. Kako se irio glas, njoj
je stizalo mnogo pisama od sledbenika koji su na raznovrsne naine izraavali
svoju uasnutost, zbunjenost i divljenje zbog njene spremnosti da se tako
rtvuje.
to se Itana tie, on je u potpunosti podravao Denisinu odluku, i
bio i sam uzbuen. Sada je shvatao smisao Raijelovog ukazanja pred njim:
ono mu je pokazalo da je kucnuo as za njega da dela. Njegova ena Kler
energino se protivila njegovom odlasku, ukazujui na to da on nema pojma
koliko bi dugo mogao da izbiva, te da je potreban i njoj i njihovoj deci.
alostilo ga je to je poao bez njene podrke, ali nije imao izbora.
Itan e poi na hodoae, i za vreme sledeeg ukazanja saznae kakve
namere Bog ima s njim.

Nila je poseta Sarinim roditeljima naterala da dodatno razmisli o

svom razgovoru s Benijem Vaskesom. Premda nije mnogo toga izvukao iz
Benijevih rei, bio je zadivljen time koliko je apsolutna bila Benijeva
pobonost. Kakva god nevolja da ga zadesi u budunosti, Benijeva ljubav
prema Bogu ostae nepokolebljiva, i on e se posle smrti uspeti na Nebo. Ta
injenica nudila je Nilu vrlo male izglede koji su mu delovali toliko neprivlano
da o njima ranije nije ni razmiljao; ali sada, poto je njegovo oajanje raslo,
ta mogunost poela je da mu izgleda ostvariva.
Na svakom svetom mestu bilo je hodoasnika koji su, umesto da
tragaju za udesnim lekom, namerno tragali za nebeskim svetlom. Oni koji su
ga videli uvek su primani na Nebo posle smrti, koliko god njihovi motivi bili
sebini; bilo je onih koji su eleli da iz njih nestane ambivalentnosti kako bi
mogli ponovo da se sjedine s voljenima, i drugih koji su oduvek iveli greno,
pa su eleli da umaknu od posledica.
U prolosti je bilo izvesnih sumnji u to da li nebeska svetlost zaista
moe da prevazie sve duhovne prepreke pred spasenjem. Ta rasprava je
okonana posle sluaja Barija Larsena, serijskog silovatelja i ubice koji je, za

182
vreme uklanjanja tela poslednje rtve, bio oevidac aneoskog ukazanja i
video nebesku svetlost. Prilikom njegovog smaknua, Larsenova dua se
uspinjala na Nebo, izazvavi ogromno ogorenje u porodicama njegovih
rtava. Svetenici su pokuali da ih utee, uveravajui ih - premda nisu imali
nikakve dokaze za to - da je nebeska svetlost sigurno u trenu podvrgla Larsena
kazni koja je trajala mnogo ivotnih vekova, ali njihove rei nisu bile naroito
utene.
Nilu je to nudilo izlaz, odgovor na prigovor Fila Soumsa; bio je to
jedini nain da voli Sam vie nego Boga, a opet se ponovo sjedini sa njom. Na
taj nain bi mogao da bude sebian i opet stigne na Nebo. Drugi su to uradili;
moda e moi i on. Moda to nije bilo pravedno, ali je makar bilo predvidivo.
Na instinktivnom nivou, Nil se toj zamisli protivio: zvuala mu je kao
da se on to podvrgava ispiranju mozga kako bi izleio depresiju. Nije mogao
da ne pomisli kako e mu to toliko drastino promeniti linost da e prestati
da bude ono to jeste. Onda se setio da su svi na Nebu proli slian preobraaj;
spaseni su bili upravo kao i oni bez oiju, osim to vie nisu imali telo. To je
Nilu dalo jasniju sliku onoga to je pokuavao da postigne: bez obzira na to
hoe li postati poboan tako to e ugledati nebesku svetlost ili tako to e se
truditi do kraja ivota, na kraju e svako sjedinjenje sa Sarom ponovo stvoriti
ono to su delili na smrtnoj ravni postojanja. Na nebu e oboje biti drugaiji, i
njihova uzajamna ljubav pomeae se s ljubavlju koju svi spaseni oseaju
prema svemu to postoji.
Ta spoznaja nije smanjila Nilovu enju za ponovnim sjedinjenjem sa
Sarom. U stvari, izotrila je njegovu elju, zato to je znaila da e nagrada biti
ista bez obzira na to kojim sredstvima on do nje doe; preica je vodila tano
do istog odredita kao i uobiajeni put.
S druge strane, traganje za nebeskom svetlou bilo je daleko tee
od obinog hodoaa, i daleko opasnije. Nebeska svetlost se probijala samo
kad bi neki aneo doao na smrtnu ravan postojanja, ili kad bi je napustio, a
poto se nije moglo predvideti gde e se aneo najpre pojaviti, tragai za
svetlou morali su da se usmere na anela po njegovom dolasku, i prate ga
sve dok ne ode. Da bi maksimalno uveali izglede da se nau pred uskim
zrakom nebeske svetlosti, oni su pratili anela to su blie mogli za vreme
njegovog ukazanja; u zavisnosti od anela o kom je konkretno re, to je moglo
biti kao stajanje kraj levka tornada, talasnog fronta iznenadne poplave, ili
kraja ponora koji se iri i cepa okolni pejza. Mnogo vie tragaa za svetlou
je izginulo u takvom pokuaju nego to ih je uspelo.

183
 Statistiku o duama neuspelih tragaa za svetlou bilo je teko
sastaviti, poto su oevici takvih ekspedicija bili malobrojni, ali dosadanji broj
nije ulivao ohrabrenje. U otrom kontrastu s obinim hodoasnicima koji su
umrli bez isceljenja za kojim su tragali, od kojih je otprilike polovina bila
primljena na Nebo, svaki neuspeli traga za svetlou silazio je u Pakao.
Moda su samo oni koji su ve sve izgubili uopte pomiljali na to da tragaju
za nebeskim svetlom, ili se moda smrt u takvim okolnostima smatrala
samoubistvom. U svakom sluaju, Nilu je bilo jasno da mora biti spreman i
prihvatiti posledice pribegavanja takvom pokuaju.
itava zamisao je izgledala kao igra na sve ili nita, tako da je Nilu ona
bila istovremeno i zastraujua i privlana. Njega je mogunost da nastavi sa
svojim ivotom i trudi se da zavoli Boga sve vie izbezumljivala. Mogao bi da
pokuava decenijama i da ne uspe u tome. Moda nije ni imao toliko vremena
na raspolaganju; kao to su ga odnedavno tako esto podseali ukazanja su
sluila kao upozorenje za pripremu due, poto smrt moe da nastupi svakog
trena. Mogao bi sutra da umre, a nije bilo nikakve anse da postane poboan
u bliskoj budunosti oslanjanjem na konvencionalna sredstva.
Moda je ironino to to je Nil, kad se ima u vidu to da nije sledio
primer Denis Rajli, poeo da obraa panju na to tek kada je ona promenila
miljenje. Dorukovao je kad je ugledao lanak u novinama o njenim
planovima za hodoae, i prva njegova reakcija bio je gnev: koliko je
blagoslova bilo neophodno da se ta ena zadovolji? Poto je jo malo razmislio
tome, zakljuio je da ukoliko ona, primivi blagoslov, smatra prikladnim da
zatrai od Boga pomo kako bi se pomirila s tim blagoslovom, nema nikakvog
razloga da on, koga je zadesila tako strana nesrea, ne uini isto kao ona. I to
je bilo dovoljno da ga gurne preko ivice.
Sveta mesta bila su bez razlike negostoljubiva: jedno je bilo na
koralnom ostrvu usred okeana, dok se drugo nalazilo u planinama na visini od
est hiljada metara. Ono na koje je Nil otputovao bilo je u pustinji,
prostranstvo ispucalog blata koje se irilo kilometrima na sve strane; bila je to
pusto, ali relativno pristupana i stoga popularna meu hodoasnicima,
Pojavljivanje svetog mesta bilo je praktian primer za ono to se deava kad
se dodirnu nebesko i zemaljsko carstvo: pejza je bio pun oiljaka od reka lave,
zjapeih pukotina i udarnih kratera. Vegetacija je bila tura i kratkovena,
ograniena da raste u intervalu posle nanoenja zemljita prilikom poplava ili
uragana i pre nego to bude ponovo zbrisana.
Hodoasnici su se nastanili irom tog mesta i podigli privremena sela
od atora i kamp-prikolica; svi su oni nagaali na kojoj bi lokaciji do

184
maksimuma uveali svoje izglede da ugledaju anela, i na minimum smanjili
rizik od povrede ili smrti. Izvesnu zatitu nudili su vijugavi nasipi od dakova s
peskom, zaostali iz ranijih godina i dograivani po potrebi.
Bolniari hitne pomoi i vatrogasci stacionirani na svetom mestu
starali su se o tome da staze ostanu prohodne kako bi spasilaka vozila mogla
da stignu tamo gde bude neophodno. Hodoasnici su donosili sopstvenu
hranu i vodu, ili su to kupovali od prodavaca ije su cene bile paprene; svi su
plaali naknadu kako bi pokrili trokove uklanjanja otpada.
Tragai za svetlou uvek su imali terenska vozila kako bi lake
prelazili preko nepristupane teritorije kad zatreba da slede anela. Oni koji
su to sebi mogli da priute vozili su se sami; oni koji nisu, formirali su grupe
od troje ili etvoro. Nil nije eleo da bude putnik koji zavisi od drugih, a nije
eleo ni da bude odgovoran za to da vozi bilo koga. Ovo bi mogao da bude
njegov poslednji in na zemlji, i smatrao je da treba da ga proivi sam. Trokovi
Sarine sahrane iscrpli su njihovu uteevinu, tako da je Nil prodao sve to je
imao kako bi sebi kupio podobno vozilo: kamionet opremljen agresivno
izbrazdanim gumama i jakim amortizerima.
im je stigao, Nil je zapoeo s onim to su radili svi drugi tragai za
svetlou: prolazio je unakrsno preko svetog mesta vozilom i pokuavao da se
upozna s njegovom topografijom. Upravo se za vreme jedne vonje oko
perimetra mesta upoznao s Itanom; Itan ga je zaustavio mahanjem kad su
njegova kola trokirala u povratku iz najblie piljarnice, udaljene trinaest
kilometara. Nil mu je pomogao da ponovo startuje motor u kolima, a onda ga
je, na Itanovo navaljivanje, pratio do njegovog mesta u kampu, na veeru.
Denis nije bila tamo kad su stigli, poto je otila u posetu nekim
hodoasnicima nekoliko atora dalje; Nil je utivo sluao kada je Itan -
zagrevajui gotove obroke na boci propana - poeo da opisuje dogaaje koji
su ga doveli do svetog mesta.
Kad je Itan pomenuo ime Denis Rajli, Nil nije mogao da prikrije
koliko je iznenaen. Nije ni najmanje eleo da ponovo razgovara s njom, i
smesta se izvinio i rekao da mora da ide. Objanjavao je zbunjenom Itanu kako
je zaboravio na raniju obavezu, kad je Denis stigla.
Ona se zaprepastila kad je tamo zatekla Nila, ali zamolila ga je da
ostane s njima. Itan je objasnio zbog ega je pozvao Nila na veeru, a Denis
je njemu kazala gde su se ona i Nil upoznali. Onda je upitala Nila ta ga je
dovelo na sveto mesto. Kad im je kazao da je on traga za svetlou, Itan i
Denis su odmah pokuali da ga ubede da se predomisli. Mogao bi tako da
poini samoubistvo, rekao je Itan, a uvek je postojalo bolje reenje od

185
samoubistva. Opaanje nebeske svetlosti nije odgovor, rekla je Denis; nije to
ono to Bog eli. Nil im se kruto zahvalio za brigu, i otiao.
U nedeljama ekanja, Nil je svaki dan provodio vozei se po svetom
mestu; mogle su se nabaviti mape, aurirane posle svakog ukazanja, ali nita
nije moglo da zameni neposrednu vonju po terenu. Povremeno bi opazio
tragaa za svetlou koji je oigledno bio iskusan terenski voza, i pitao ga -
ogromnu veinu tragaa za svetlou inili su mukarci - za savet u vezi s
vonjom po specifinoj vrsti terena. Neki su na svetom mestu bili tokom
nekoliko ukazanja, i nisu ni uspeli niti propali u prethodnim pokuajima. Rado
su mu davali savete o tome kako da prati anela, ali nikada nisu nudili line
informacije o sebi. Za Nila je ton njihovog razgovora bio udan, istovremeno
ispunjen nadom i beznaem, pa se pitao zvui li i sam tako.
Itan i Denis su provodili vreme tako to su se upoznavali s nekim
drugim hodoasnicima. Njihove reakcije na Denisinu situaciju bile su
raznolike: neki su smatrali da je ona nezahvalna, dok su je drugi smatrali
velikodunom. Veini je Itanova pria bila zanimljiva, poto je on bio jedan od
malobrojnih hodoasnika koji su tragali za neim drugim, a ne za udesnim
lekom. Uglavnom im je oseaj drugarstva pomagao da izdre dugo ekanje.
Nil se vozio unaokolo svojim kamionetom kad su tamni oblaci poeli
da se zgunjavaju na jugoistoku, a preko radio stanice javljeno je da je
ukazanje poelo. Zaustavio je vozilo kako bi stavio epie u ui i namaknuo
kacigu na glavu; kada je zavrio s tim, videlo se sevanje munja, a jedan traga
za svetlou blizu anela izvestio je da je re o Barakilu, koji je izgleda polazio
na sever. Nil je krenuo kamionetom na istok, kako bi ga presreo, i nagazio je
gas do daske.
Nije bilo ni kie ni vetra, samo tamni oblaci iz kojih je sevalo. Drugi
tragai za svetlou su preko radija prenosili procene o tome kuda se aneo
zaputio, i kojom brzinom, a Nil je skrenuo na severoistok da ga presretne.
Isprva je mogao da meri udaljenost od oluje tako to je odbrojavao vreme dok
se ne zauje grmljavina, ali ubrzo su gromovi poeli da udaraju toliko uestalo
da nije vie mogao da upari sevanje s pojedinanim udarima.
Video je kako mu se pridruuju jo dva vozila tragaa za svetlou.
Poeli su da voze paralelno, prema severu, preko dela terena roavog od
kratera, poskakujui preko manjih i zaobilazei vee. Gromovi su udarali u tlo
svud unaokolo, ali inilo se da se ire s mesta juno od Nilovog poloaja; aneo
je bio neposredno iza njega i primicao mu se.
Buka je bila zagluujua ak i kroz njegove epove za ui. Nil je oseao
kako mu se malje odiu s koe kako je elektrini naboj oko njega jaao.

186
Nastavio je da gleda u retrovizor pokuavajui da ustanovi gde se aneo
nalazi, dok se pitao koliko bi blizu smeo da mu prie.
Vid mu je toliko bio ispunjen naknadnim slikama posle bleska da je
teko mogao da razlui pojedinane munje. kiljei u zaslepljujui prizor u
retrovizoru, shvatio je da posmatra trajnu ustalasanu grmljavinu u
neometanom irenju. Nakrivio je retrovizor sa svoje strane uvis kako bi bolje
video, i ugledao izvor groma, uzavrelu, uskomeanu masu plamenova,
srebrnu spram sumranih oblaka: anela Barakijela.
I upravo tada, dok je Nil bio skamenjen i paralisan tim prizorom,
njegov kamionet pree preko jedne otre izboine i poleti u vazduh. Vozilo
tresnu u stenu, i sva silina sudara sakupi se u prednjem levom kraju
kamioneta, zguvavi ga kao foliju. Metal koji se probio u kabinu prelomi Nilu
obe noge i zakai mu levu butnu arteriju. Nil poe, sporo ali sigurno,
smrtonosno da krvari.
Nije pokuavao da se pomeri; u tom trenutku nije oseao fiziki bol,
ali nekako je znao da e i najmanji pokret biti neizdriv. Bilo je oigledno da je
prikovan u kamionetu, i da ne bi nikako mogao da sledi Barakijela ak i da nije
tako. Bespomono je posmatrao kako se oluja i gromovi sve vie udaljavaju
od njega.
Dok je to posmatrao, Nil je zaplakao. Ispunila ga je meavina kajanja
i samoprezira, i proklinjao je sebe zbog toga to je uopte pomislio da bi takav
plan mogao da uspe. Preklinjao bi za priliku da sve ponovi, obeavao da e
provesti ostatak ivota uei kako da zavoli Boga, samo ako bi mogao da
preivi, ali znao je da nikakva pogodba nije mogua i da samo sebe moe da
krivi. Izvinio se Sari to je izgubio ansu da se ponovo sjedini s njom, to je
odbacio svoj ivot kockajui se, umesto da je igrao na sigurno. Molio se da ona
shvati da ga je pokretala ljubav prema njoj, i da mu oprosti.
Kroz suze je video kako prema njemu tri neka ena, i prepoznao u
njoj Denis Rajli. Shvatio je da se njegov kamion raspao na manje od sto
metara ispred njenog i Itanovog atora. Ali ona nije mogla nita da uradi;
oseao je kako ostaje bez krvi, i znao je da nee poiveti dovoljno dugo da
doeka dolazak spasilakog vozila. inilo mu se da ga Denis doziva, ali u
uima mu je previe odzvanjalo da bi ita zaista uo. Video je Itana Midaiza
nje, i on je trao prema njemu.
Blesnu svetlost i Denis pade kao pokoena. On najpre pomisli da ju
je udario grom, ali onda shvati da je prestalo da grmi i seva. Tek kada je
ponovo ustala, video je njeno lice i paru koja se dizala s njene koe na licu, na
kome sada nije bilo crta, i shvatio da je Denis obasjala nebeska svetlost.

187
 Nil die pogled, ali ugleda samo oblake; zrak svetla je nestao. inilo
se da ga Bog mui, ne samo tako to mu pokazuje nagradu do koje je pokuao
da doe i zbog toga izgubio ivot, i dri tu nagradu i dalje van njegovog
domaaja, ve i tako to je daje nekome kome ona nije potrebna, nekome ko
je ak i ne eli. Bog je ve protraio jedno udo na Denis, i sada je to ponovio.
U tom trenutku se jo jedan zrak nebeskog svetla probi kroz sloj
oblaka i obasja Nila, zarobljenog u vozilu.
Kao hiljadu igala za injekcije, svetlost mu izbui kou i zagreba mu po
kostima. Svetlost mu poniti oi, pretvorivi ga u bie ne koje je nekad bilo
obdareno vidom, ve kojem vid nikada nije ni bio namenjen. I pritom svetlost
Nilu otkri sve razloge zbog kojih je trebalo da voli Boga.
Voleo je Boga toliko potpuno da je to prevazilazilo ljubav koju ljudska
bia mogu da osete jedno prema drugom. Re bezuslovno za to nije bila
dovoljna, zato to ak i re bezuslovno" zahteva koncept uslova, a takva
zamisao njemu vie nije bila razumljiva: svaka pojava u vasioni bila je nita
manje do izriit razlog da voli Boga. Nijedna okolnost nije mogla da predstavlja
prepreku pa ak ni da bude relevantna, ve je bila samo jo jedan razlog za
zahvalnost, dodatni podstrek za ljubav. Nil je pomislio na tugu koja ga je
navela na takav samoubilaki nemar, na bol i stravu koju je Sara osetila pre
nego to je umrla, i voleo je Boga i dalje, ne uprkos njihovim patnjama, ve
upravo zbog njih.
Odrekao se u potpunosti svog nekadanjeg gneva, ambivalentnosti i
elje za odgovorima. Bio je zahvalan za sav bol koji je istrpeo, kajao se to
ranije nije u njemu prepoznao dar koji je dobio, euforian zbog toga to mu je
sada bila podarena spoznaja njegove prave svrhe. Razumeo je kako je ivot
nezasluena nagrada, kako ak ni oni najvrliji nisu vredni velianstvenih
pojava na smrtnoj ravni postojanja.
Za njega je misterija bila razreena, zato to je shvatio da je sve u
ivotu ljubav, ak i bol, naroito bol.
I tako, nekoliko minuta kasnije, kada je konano sasvim iskrvario i
umro, Nil je uistinu zasluio spasenje.
A Bog ga je ipak poslao u Pakao.

Itan je sve to video. Video je kako su Nil i Denis preobraeni

nebeskom svetlou, i video je pobonu ljubav na njihovim licima bez oiju.
Video je kako se nebo razvedrava, svetlost sunca vraa. Drao je Nila za ruku
i ekao bolniare kad je umro, i video je kako njegova dua naputa telo i die
se prema Nebu, samo da bi se onda spustila u Pakao.

188
 Denis to nije videla, poto su njene oi tada ve bile nestale. Itan je
bio jedini oevidac, i shvatio je da je ovo bila svrha koju je Bog njemu namenio:
da sledi Denis Rajli do ovog mesta i vidi ono to ona ne moe.
Kada je napravljena statistika Barakijelovog ukazanja, ispostavilo se
da je bilo ukupno deset rtava, est meu tragaima za svetlou i etiri meu
obinim hodoasnicima. Devet hodoasnika udesno je isceljeno; nebesku
svetlost videli su samo Denis i Nil. Nije postojala statistika o tome koliko je
hodoasnika osetilo da im je ivot izmenjen ukazanjem, ali Itan je sebe
ubrajao meu njih.
Kada se vratila kui, Denis je nastavila s evangelizmom, ali je
promenila temu svojih propovedi. Vie ne govori o tome kako fiziki
hendikepirani imaju izvore iz kojih mogu da crpe snagu za to da savladaju
svoja ogranienja; umesto toga, kao i drugi bez oiju, govori o nepodnoljivoj
lepoti Boje tvorevine. Mnogi koji su nekada u njoj nalazili nadahnue sada su
razoarani zato to su ostali bez duhovnog voe. Kada je Denis govorila o
snazi koju je imala kao bogalj, njena poruka je bila retkost, ali sada, ovako bez
oiju, ona donosi poruku koja je svima dobro poznata.
Ipak, nju osipanje publike ne brine, zato to je potpuno ubeena u
ono to propoveda.
Itan je dao otkaz na poslu i postao propovednik kako bi i sam mogao
da govori o svojim iskustvima. Njegova ena Kler nije mogla da prihvati njegov
novi poziv pa ga je na kraju ostavila, i odvela sa sobom njihovu decu, ali Itan
je bio voljan da nastavi sam. Stekao je veliki broj sledbenika govorei ljudima
o tome ta se dogodilo Nilu Fisku. On ljudima govori da ne mogu oekivati
veu pravdu u zagrobnom ivotu nego to je ima na smrtnoj ravni postojanja,
ali ne ini to kako bi odvratio ljude od oboavanja Boga; naprotiv, on ih
podstie da to ine. Samo insistira na tome da ne vole Boga u zabludi, ve da
ukoliko ele da vole Boga, treba da budu spremni na to bez obzira na Boje
namere. Bog nije pravedan, Bog nije dobar, Bog nije milostiv, i shvatanje da je
tako od sutinske je vanosti za istinsku pobonost.
to se Nila tie, iako on nije svestan Itanovih propovedi, savreno bi
shvatio njihovu poruku. Njegova izgubljena dua otelotvorenje je Itanovih
pouka.
Za veinu stanovnika Pakla, on se ne razlikuje mnogo od Zemlje;
glavna kazna onima u njemu jeste kajanje to nisu dovoljno voleli Boga za
ivota, i mnogima ta kazna ne pada naroito teko. Nila, meutim, Pakao
nimalo ne podsea na smrtnu ravan postojanja. Njegovo veno telo ima dobro
formirane noge, ali on je njih jedva i svestan; oi su mu vraene, ali on ne

189
moe da podnese da ih otvori. Ba kao to mu je pogled na nebesku svetlost
podario svest o Bojem prisustvu u svemu na smrtnoj ravni postojanja, tako
ga je nagnao i da bude svestan Bojeg odsustva u svemu u Paklu. Sve to Nil
vidi, uje ili dodiruje izaziva u njemu nespokoj, i za razliku od smrtne ravni
postojanja, taj bol nije vid Boje ljubavi, ve posledica njegovog odsustva. Nil
osea daleko vei bol nego to je to bilo mogue dok je bio iv, ali jedina
njegova reakcija na to jeste ljubav prema Bogu.
Nil i dalje voli Saru, i ona mu nedostaje koliko i ranije, a spoznaja da
je doao toliko blizu ponovnog sjedinjenja s njom sve samo dodatno
pogorava. On zna da to to je zavrio u Paklu nije posledica nieg to je uradio
zna da ne postoji razlog za to, niti neki vii cilj koji je time ispunjen. Nita od
svega toga ne umanjuje njegovu ljubav prema Bogu. Kada bi postojala
mogunost da bude primljen na Nebo i da njegove patnje prestanu, on se toj
mogunosti ne bi nadao; takvih elja on vie nema.
Nil zna ak i da, poto je sada van domaaja Boje svesti, Bog njega
ne voli zauzvrat. Ni to ne utie na njegova oseanja, zato to bezuslovna ljubav
ne trai nita, ak ni to da na nju bude uzvraeno ljubavlju.
I premda je prolo mnogo godina otkad je u Paklu, van domaaja
Boje svesti, on Boga i dalje voli. Takva je priroda istinske pobonosti.

190
 Voleti ono to vidi: dokumentarac

Lepota je obeanje sree." (Stendal)

Tamera Lajons, studentkinja 1. godine na Pembltonu:

Ne mogu da verujem. Bila sam u studenjaku prole godine, i nisam
ula ni re o ovome. Sad dolazim ovamo i ispostavlja se da ljudi ele da kali
postane obaveza. Jedna od stvari kojima sam se radovala na koledu bilo je i
to to u se otarasiti ovoga, znate ve, kako bih bila ista kao i svi ostali. Da sam
znala kako uopte postoji ansa da mi bude nametnuta obaveza da zadrim
kali, odabrala bih drugi koled. Oseam se prevarenom.
Sledee nedelje punim osamnaest, i tog dana e mi iskljuiti kali. Ako
izglasaju da ona postane obavezna, ne znam ta u da uradim; moda u se
prebaciti drugde, ne znam. Sada samo elim da se obratim svima i kaem im:
glasajte protiv". Verovatno postoji neka kampanja u koju bih mogla da se
ukljuim.

Marija de Souza, studentkinja 1. godine, predsednica organizacije

Studenti zajednakost svih (SJS):
Na cilj je veoma jednostavan. Univerzitet Pemblton ima Kodeks
etikog vladanja, koji su doneli sami studenti, i svi studenti koji dolaze ovamo
pristaju na to da ga potuju kada se upiu. Inicijativa koju smo podrali unee
u kodeks odredbu koja zahteva da studenti prihvate kalignoziju za itav period
studija.
Na ovo nas je nagnalo pojavljivanje verzije Visaa za speksice. To je
softver koji vam omoguava da, kad pogledate ljude kroz svoje speks-naoari,
vidite kako bi oni izgledali posle kozmetike hirurgije. To je u izvesnim
krugovima postao oblik zabave, i mnogi studenti s koleda smatraju taj softver
uvredljivim. Kad su ljudi poeli da govore o tome kao o simptomu dubljeg
drutvenog problema, smatrali smo da je pravi trenutak da podrimo ovu
inicijativu.

191
 Dublji drutveni problem je izgledizam. Ljudi su decenijama bili voljni
da govore o rasizmu i seksizmu, ali i dalje oklevaju da govore o izgledizmu.
Opet, ta predrasuda prema neprivlanim ljudima neverovatno je rairena.
Ljudi to rade iako ih niko ne poduava, to je samo po sebi do voljno loe, ali
umesto da se bori protiv ove tendencije, savremeno drutvo je aktivno
podstie.
Obrazovanje Ijudi, podizanje svesti o ovom pitanju, sve je to od
sutinske vanosti, ali nije dovoljno. Tu na scenu stupa tehnologija. Moete
kalignoziju smatrati nekom vrstom potpomognute zrelosti. Ona vam
omoguava da radite ono to znate da bi trebalo: prenebregavate povrinu,
kako biste mogli da pogledate dublje.
Mi smatramo da je vreme da se kali uvede na velika vrata. Dosad je
kali-pokret u studentskim gradovima imao malo lanova, i predstavljao je
samo jo jedan od ciljeva namenjenih posebnim interesovanjima. Ali
Pemblton nije kao drugi koledi, i mislim da su studenti spremni za kali, Ako
inicijativa proe ovde, postaviemo primer za druge kolede, te konano, za
drutvo kao celinu.

JozefVajngartner, neurolog:
To stanje nazivamo asocijativnom agnozijom, za razliku od
aperceptivne, To znai da se ona ne mea s vizuelnim opaanjem ljudi, ve
samo sa sposobnou prepoznavanja onoga to ovek vidi. Jedan kaliagnozik
savreno dobro opaa lica; on ili ona ume da razlikuje picastu bradu od
zaobljene, prav nos od krivog, istu put od bubuljiave koe. On ili ona
jednostavno nema nikakvu estetsku reakciju na te razlike.
Kalignozija je mogua usled postojanja odreenih nervnih puteva u
mozgu. Sve ivotinje imaju kriterijume za procenu reproduktivnog potencijala
moguih parnjaka, i razvile su nervna ,,kola za prepoznavanje tih kriterijuma.
Ljudska drutvena interakcija vrti se oko naih lica, pa su zato naa kola
najbolje podeena za to kako se reproduktivni potencijal neke osobe
manifestuje na njenom licu. Rad tog kola doivljavate kao oseaj da je neka
osoba lepa, runa ili negde izmeu. Blokadom nervnih puteva dodeljenih
proceni tih osobina, moemo izazvati kaliagnoziju.
S obzirom na to koliko se moda menja, nekim ljudima je teko da
zamisle kako postoje apsolutna obeleja lepog lica. Ali ispostavlja se da se, kad
od ljudi iz razliitih kultura traimo da rangiraju fotografije lica po privlanosti,
pojavljuju neki sasvim jasni obrasci. ak i veoma mala deca pokazuju istu

192
naklonost prema odreenim licima. To nam omoguava da prepoznamo
osobine zajednike za optu zamisao o lepom licu.
Verovatno je najoigledniji kriterijum ista put. Ona je ekvivalent
arenog ptijeg perja ili blistavog krzna u sisara. Dobra koa je najbolji
pokazatelj mladosti i zdravlja, i ceni se u svim kulturama. Akne moda i nisu
ozbiljne, ali izgledaju kao neka ozbiljnija bolest, pa nam se zato ne dopadaju.
Jo jedna osobina je simetrija; moda i nismo svesni milimetarskih
razlika izmeu neije leve i desne strane, ali merenja otkrivaju da su pojedinci
ocenjeni kao najprivlaniji istovremeno i najsimetriniji. I dok je simetrija ono
emu nai geni uvek streme, u smislu razvoja nju je veoma teko postii; svaki
izaziva stresa u okruenju - poput slabe ishrane, bolesti, parazita - kao
posledicu ostavlja asimetriju prilikom rasta. Simetrija ukazuje na otpornost
takvim izazivaima stresa.
Druge osobine imaju veze s facijalnim razmerama. Obino nas
privlae facijalne razmere bliske proseku stanovnitva. To oigledno zavisi od
populacije kojoj pripadate, ali bliskost proseku obino ukazuje na genetiko
zdravlje. Jedino udaljavanje od proseka koje je za ljude neprestano privlano
jeste ono izazvano polnim hormonima, jer ukazuje na dobar reproduktivni
potencijal.
U osnovi, kaliagnozija je nedostatak reakcije na te osobine; nita vie
od toga. Kaliagnozici nisu slepi za modne ili kulturoloke standarde lepote.
Ako je crni ru za usne poslednji krik mode, kaliagnozija vas nee naterati da
to zaboravite, premda moda neete primetiti razliku izmeu lepih ili
runjikavih lica s tim ruem na usnama. A ako se svi oko vas podsmevaju
ljudima sa irokim nosem, to e prei i na vas.
Dakle, sama kaliagnozija ne moe da otkloni diskriminaciju
zasnovanu na izgledu. Ona u izvesnom smislu ujednaava izglede; otklanja
uroenu predispoziciju, sklonost da se takva diskriminacija uopte pojavi. Na
taj nain, ako elite ljude da nauite da prenebregavaju izgled, neete voditi
bitku s nepovoljnog borbenog poloaja. Idealno bi trebalo poeti u okruenju
gde su svi prihvatili kaliagnoziju, i potom ih socijalizovati tako da ne vrednuju
spoljni izgled.

Tamera Lajons:
Ovde me ljudi pitaju kako je bilo kad sam pohaala Sejbruk i
odrastala s kali. Da budem iskrena, kad ste mladi, to nije nita naroito; znate
ve, kao to kau, sve ono sa ime odrastate izgleda vam normalno. Znali smo

193
da postoji neto to drugi mogu da vide a mi ne, ali bila je to samo jo jedna
stvar koja je izazivala nau radoznalost.
Na primer, moji prijatelji i ja gledali smo filmove i pokuavali da
ustanovimo ko zaista dobro izgleda, a ko ne. Govorili smo kako umemo to da
razlikujemo, ali zapravo nismo mogli, ne na osnovu posmatranja lica. Samo
smo se drali toga ko je glavni junak, a ko njegov prijatelj; uvek znate da glavni
junak bolje izgleda od prijatelja. Ne vai to uvek sto posto, ali obino ste umeli
da prepoznate stvari u kojima glavni lik ne treba da izgleda dobro.
To pone da vam smeta kad malo porastete. Ako se druite s
uenicima drugih kola, oseate se udno zato to imate kali, a oni ne. Niko
ne die neku frku oko toga, ali podseti vas to da postoji neto to niste
sposobni da vidite. Onda ponete da se svaate s roditeljima, poto vas oni
spreavaju da sagledate stvarni svet. Ali nita vam ne vredi.

Riard Hamil, osniva kole Sejbruk:

Sejbruk je nastao u naem stambenom naselju. Imali smo u to vreme
moda dvadesetak porodica, i svi su pokuavali da stvore zajednicu zasnovanu
na zajednikim vrednostima. Imali smo sastanak posveen mogunosti da
osnujemo alternativnu kolu za nae klince, i jedan roditelj je pomenuo
problem uticaja medija na decu. Od svih su tinejderi traili kozmetiku
hirurgiju kako bi mogli da izgledaju kao manekeni. Roditelji su se trudili koliko
god su mogli, ali ne moete decu izolovati od sveta; ona ive u kulturi
opsednutoj pojavnim.
Otprilike u to vreme razreeni su i poslednji pravni izazovi za
kaliagnoziju, pa smo poeli da razgovaramo o tome. Videli smo kali kao
mogunost: ta ako moemo da ivimo u okruenju u kojem ljudi ne sude o
drugima po njihovom izgledu? ta ako bismo mogli da podiemo svoju decu u
takvom okruenju?
kola je isprva bila namenjena samo porodicama iz naselja, ali druge
kaliagnozine kole poele su da se pojavljuju u vestima, i ubrzo su ljudi poeli
da se raspituju da li bi mogli da upiu svoju decu kod nas, a da ne ive u
naselju. Na kraju smo organizovali Sejbruk kao privatnu kolu zasebno od
naselja, a jedan od zahteva kole bio je da roditelji prihvate kaliagnoziju za
period u kojem su njihova deca ovde upisana. Sada je tu nikla kaliagnozika
zajednica, samo zahvaljujui koli.

194
 Rejel Lajons:
Tamerin otac i ja smo mnogo razmiljali o tome pre nego to smo
odluili da je ovde upiemo. Razgovarali smo s ljudima u zajednici, ustanovili
da nam se dopada njihov pristup obrazovanju, ali ja sam se zapravo odluila
tek posle posete koli.
Sejbruk pohaa vie uenika s facijalnim anomalijama nego to je
uobiajeno, poput raka kostiju, opekotina, uroenih mana. Njihovi roditelji su
se doselili ovamo kako ih druga deca ne bi proganjala, i to deluje. Seam se
kad sam prilikom prve posete videla kako razred dvanaestogodinjaka bira
predsednika odeljenske zajednice, a izabrali su devojicu koja je na jednoj
strani lica imala oiljke od opekotina. Njena oputenost je bila divna, bila je
popularna meu decom koja bi je u bilo kojoj drugoj koli verovatno
maltretirala. I pomislila sam da je to okruenje u kakvom bih volela da odrasta
moja kerka.
Devojicama se oduvek govori kako je njihova vrednost povezana s
izgledom; njihova dostignua uvek se uveliavaju ako su lepe, i umanjuju ako
to nisu. Jo gore, neke devojice pomisle kako mogu da uspeju u ivotu samo
zahvaljujui svom izgledu, i potom prestanu da razvijaju sopstveni um. elela
sam Tameru da zadrim podalje od takvih uticaja.
Lepota je fundamentalno pasivan kvalitet; sve i da radite na njoj,
radite na tome da budete pasivni. Htela sam da Tamera sebe vrednuje po
onome to moe da uradi, kako umom tako i telom, a ne po tome koliko je
dekorativna. Nisam elela da bude pasivna, i sa zadovoljstvom mogu da
kaem kako nije takva ni postala.

Martin Lajons:
Ne smeta mi ako Tamera kao odrasla osoba odlui da se ratosilja kali.
Nikada nismo ni smerali da osujetimo njenu mogunost da bira. Ali prolazak
kroz pubertet inae nosi sa sobom vie nego dovoljno stresa; pritisak drutva
moe da vas zgnjei kao au od papira. Preokupiranost sopstvenim izgledom
samo je jo jedan nain da budete zgnjeeni, i po mom miljenju, dobro je sve
to taj pritisak moe da smanji.
Kad odrastete, spremniji ste da se nosite s pitanjem linog izgleda.
Komfornije se oseate u sopstvenoj koi, imate vie samopouzdanja, sigurniji
ste. Pre ete biti zadovoljni time kako izgledate, bez obzira na to da li ste
,,zgodni ili ne. Naravno, ne dosegne svako taj nivo zrelosti u istom uzrastu.
Nekima to uspe u esnaestoj, a neki to ne postignu ni sa trideset, ili jo i vie
godina. Ali osamnaest je uzrast pravnog punoletstva, kada svako ima prava da

195
donosi sopstvene odluke, pa tada moete jedino da se uzdate u svoje dete i
nadate se najboljem.

Tamera Lajons:
Bie ovo za mene prilino udan dan. Dobar, ali udan. Evo, jutros
sam otila da mi iskljue kali.
Iskljuivanje je bilo lako. Bolniarka mi je nakaila neke senzore i
naterala me da stavim nekakvu kacigu, pa mi je pokazala gomilu slika lica
raznih ljudi. Onda je malo kuckala po tastaturi, i rekla: Iskljuila sam kali, tek
tako. Mislila sam da osetite neto kad se to desi, ali nije tako. Onda mi je
ponovo pokazala slike, kako bi bila sigurna da je postupak uspeo.
Kad sam ponovo pogledala ta lica, neka od njih su mi izgledala...
drugaije. Kao da su sijala, ili bila nekako ivlja od drugih. Teko je to opisati.
Bolniarka mi je potom pokazala rezultate testova, s oitavanjem
kako mi se ire zenice, ili kako mi koa provodi elektro-impulse i tako to. A kod
lica koja su mi izgledala drugaije ti rezultati su bili mnogo intenzivniji. Ona je
rekla da se to odnosi na lepa lica.
Kazala je da u odmah primetiti kako izgledaju tua lica, ali proi e
izvesno vreme do bilo kakve reakcije na to kako ja sama izgledam. Navodno,
suvie ste naviknuti na svoje lice da biste reagovali.
I da, kad sam se prvi put pogledala u ogledalo, pomislila sam kako
izgledam potpuno isto. Otkad sam se vratila od lekara, ljudi u studenjaku
nesumnjivo su mi izgledali drugaije, ali i dalje nisam primeivala nikakvu
razliku u sopstvenom izgledu. Po itav dan sam gledala u ogledala. Neko
vreme sam se plaila da sam runa, i da e se ta runoa svakog trena pojaviti,
kao nekakav osip ili tako neto. I tako sam zurila u ogledalo, i samo ekala, ali
nita se nije dogodilo. Zato pretpostavljam da i nisam zaista runa, inae bih
to primetila, ali to znai da nisam zaista ni lepa, jer bih primetila i to. Dakle, to
valjda znai da sam apsolutno obina, znate? Sasvim prosena. Valjda je to u
redu.

Jozef Vajngartner:
Izazivanje agnozije podrazumeva stimulisanje specifine modane
lezije. To radimo pomou farmaceutika po imenu neurostat, koji se moe
programirati; to vam doe neto kao veoma selektivan anestetik ije su
aktiviranje i usmerenje pod dinaminom kontrolom. Aktiviramo ili
deaktiviramo neurostat tako to prenosimo signale kroz kacigu koju pacijent
stavi na glavu. Kaciga takoe daje informacije o somatskom pozicioniranju,

196
tako da molekuli neurostata mogu da triangulacijom odrede lokaciju. To nam
omoguava da aktiviramo samo neurostat na specifinom delu modanog
tkiva, i tamo nervne impulse zadrimo ispod odreenog praga.
Neurostat je prvobitno nastao kako bi se kontrolisali napadi
epilepsije i zbog olakavanja hroninih bolova; on nam omoguava da leimo
ak i teke sluajeve bez propratnih efekata lekova koji utiu na itav nervni
sistem. Kasnije, razvijeni su razliiti protokoli za neurostat, kao terapija za
opsesivno-kompulzivni poremeaj, ponaanja zavisnosti i razne druge
poremeaje. Istovremeno, neurostat je postao neverovatno vredan kao
istraivaka alatka za prouavanje fiziologije mozga.
Jedan nain na koji su neurolozi tradicionalno prouavali
specijalizaciju modane funkcije jeste i posmatranje deficita izazvanog
razliitim lezijama. Oigledno, ova tehnika je ograniena poto lezije izazvane
povredom ili boleu esto utiu na viestruke funkcionalne oblasti. Nasuprot
tome, neurostat se moe aktivirati u najmanjem delu mozga, i praktino
simulirati leziju toliko lokalizovanu kakva nikada ne bi prirodno nastala. A kada
deaktivirate neurostat, lezija" nestaje i modana funkcija se vraa normalnoj.
Na ovaj nain su neurolozi bili u stanju da izazovu mnogo razliitih
agnozija. Ovde je najrelevantnija prosopagnozija, nemogunost
prepoznavanja ljudi po njihovom licima. Jedan prosopagnozik ne moe da
prepozna prijatelje ili lanove porodice ukoliko oni neto ne kau; ne moe
ak da prepozna ni sopstveno lice na fotografiji. To nije kognitivan niti
opaajni problem; prosopagnozici mogu ljude da prepoznaju po frizuri, odei,
parfemu, ak i po nainu na koji ovi hodaju. Deficit je ogranien strogo na lica.
Prosopagnozija je oduvek bila najdramatinija indikacija za to da na
mozak ima posebno ,,kolo posveeno vizuelnoj obradi lica; lica posmatramo
drugaije nego sve ostalo. A prepoznavanje neijeg lica samo je jedan od
zadataka u obradi lica koje obavljamo; postoje i posebna kola posveena
prepoznavanju facijalnih izraza, pa ak i primeivanju smera pogleda druge
osobe.
Jedna od zanimljivosti u vezi s prosopagnozicima jeste i to da oni,
premda ne mogu da prepoznaju lice, i dalje imaju mogunost, da zakljue je li
ono privlano ili nije. Kad se od njih zatrai da poreaju fotografije lica po
privlanosti, prosopagnozici fotografije reaju manje-vie kao i svako drugi.
Eksperimenti sa korienjem neurostata omoguili su istraivaima da
prepoznaju neuroloko kolo odgovorno za zapaanje lepote na licima, te tako
sutinski otkriju kaliagnoziju.

197
 Marija de Souza:
SJS je organizovao postavljanje dodatnih kaciga za programiranje
neurostata u studentskoj ambulanti, i tako omoguio da kaliagnozija bude
ponuena svima koji to poele. Ne morate ak ni da zakazujete, samo prosto
odete tamo. Podstiemo sve studente da probaju to, makar na jedan dan, da
vide kako je. Isprva izgleda malo udno, poto ne vidite nikoga zgodnog ili
runog, ali s vremenom shvatite koliko to pozitivno utie na vau interakciju s
drugim ljudima.
Mnogi se brinu zbog mogunosti da ih kali dovede do aseksualnosti
ili neeg slinog, ali fizika lepota je zapravo tek mali deo onoga to nekoga
ini privlanim. Kako god neko izgledao, mnogo je vanije kako se taj neko
ponaa; ta govori i kako to radi, kako se vlada i kakav mu je govor tela. I kako
reaguje na vas. Za mene, jedna od stvari koje me privlae kod nekog momka
jeste kad se ini da je on zainteresovan za mene. To vam je kao povratna
sprega; primetite da vas on gleda, onda on primeti da vi gledate njega, i to
pokrene lavinu. Kali to ne menja. Osim toga, tu je angaovana i itava ta
hemija feromona; kali oigledno ne utie na nju.
Ljudi se brinu i zbog toga to bi zbog kali sva lica mogla da im
izgledaju isto, ali ni to nije tano. Lice je uvek odraz linosti neke osobe, i kali
to tavie ini jasnijim. Znate kako se ono kae, da ste posle odreenog broja
godina sami odgovorni za svoje lice? S kali zaista shvatite koliko je to tano.
Neka lica vam izgledaju sasvim obino, naroito ona mlada, konvencionalno
lepa. Bez svoje fizike lepote, ta lica su tek dosadna. Ali lica koja odaju linost
izgledaju dobro kao i uvek, moda i bolje. Kao da u njima sagledavate neto
sutastvenije.
Neki ljudi takoe pitaju za prisilno podvrgavanje. Mi ne nameravamo
da radimo nita nalik tome. Tano je da postoji softver koji prilino dobro
pogaa ima li neko kali, pomou analize obrazaca pogleda. Ali to zahteva
mnogo podataka, a sigurnosne kamere u studentskom gradu ne mogu da
zumiraju dovoljno blizu. Svi bi morali da nose line kamere i da dele podatke.
To je mogue, ali mi ne idemo za tim. Smatramo da e ljudi, kada jednom
probaju, uvideti korist od kali.

Tamera Lajons:
Pazi ovo, pa ja sam lepa!
Kakav dan. Kad sam se jutros probudila, odmah sam otila pred
ogledalo; bilo je to kao na Boi kad sam bila mala, ili tako neto. Ali opet,
nita; lice mi je i dalje izgledalo obino. Kasnije sam ak (smeh) pokuala da

198
iznenadim samu sebe, prikradajui se ogledalu, ali nije upalilo. Zato sam bila
donekle razoarana i, znate ve, pomirena sa sudbinom.
Ali onda sam, danas posle podne, izala sa svojom cimerkom Inom i
jo nekoliko devojaka iz nae spavaonice. Nikome nisam rekla da sam ila da
mi iskljue kali, jer sam elela da se najpre naviknem na to. I tako smo otile
u restoran na drugoj strani studentskog grada, gde ranije nisam bila. Sedele
smo za stolom, razgovarale, a ja sam se obazirala unaokolo sa eljom da vidim
kako ljudi izgledaju bez kali. Videla sam kako me jedna devojka posmatra i
pomislila: Ba je lepa. A onda, (smeh) ovo e zvuati stvarno glupo, onda
sam shvatila da je taj zid u restoranu ogledalo, i da ja to gledam samu sebe!
Ne umem to da opiem, osetila sam neverovatno olakanje. Nisam
mogla da prestanem da se osmehujem! Ina me je upitala zbog ega sam toliko
zadovoljna, a ja sam samo odmahnula glavom. Otila sam u toalet kako bih
mogla tamo malo da zurim u svoj odraz u ogledalu.
Tako je ovo bio dobar dan. Zaista mi se dopada kako izgledam! Bio je
ovo dobar dan.

Iz studentske debate odrane na Pembltonu.

Def Vintrop, student 3. godine:
Naravno da ne treba o ljudima suditi po tome kako izgledaju, ali
odgovor nije u ovom slepilu", ve u obrazovanju.
Kali otklanja i ono dobro zajedno s loim. Ne deluje samo kad postoji
mogunost diskriminacije, ve vas potpuno spreava da prepoznate lepotu.
Mnogobrojne su situacije u kojima gledanje u privlano lice nikome ne moe
da naudi. Kali vam ne dozvoljava da takve razlike pravite, ali obrazovanje e
vam to dopustiti.
I znam ta e neki rei, a ta emo kad se tehnologija jo vie razvije?
Moda e jednog dana moi da vam ubace ekspertski sistem u mozak, tako da
kae: ,,Da li je ovo prikladna situacija za poimanje lepote? Ako jeste, uivajte
u tome; ako nije, ne obraajte panju." Hoe li to biti u redu? Hoe li to biti ta
potpomognuta zrelost" o kojoj se toliko pria?
Ne, nee. Nee to biti zrelost; to e samo biti dozvola da ekspertski
sistem donosi odluke umesto vas. Zrelost znai da uviate razlike, ali shvatate
da one nisu vane. Ne postoji tehnoloka preica za to.

Ade Sing, student 3. godine:

Niko ne govori o tome da prepustimo ekspertskom sistemu
donoenje odluka. Kali ini idealnim upravo to to ona donosi tako minimalnu

199
promenu. Kali ne donosi odluke umesto vas; ne spreava vas da bilo ta
uradite. A to se zrelosti tie, pokazaete koliko ste zreli samim tim to ete
se odluiti za kali.
Svi znaju da fizika lepota nema nikakve veze sa zaslugama; to je
dostignue obrazovanja. Ali ak i s najboljim namerama na svetu, ljudi nisu
prestali da upranjavaju izgledizam. Pokuavamo da budemo neutralni,
pokuavamo da ne dozvolimo da neiji izgled utie na nas, ali ne moemo
suzbiti svoje autonomne reakcije, a svako ko tvrdi da moe samo naglas
fantazira. Upitajte se: zar ne reagujete drugaije kada sretnete privlanu
osobu, a potom sretnete drugu, koja to nije?
Svaka studija o ovom pitanju daje iste rezultate: izgled pomae
ljudima da napreduju. Ne moemo da odolimo pomisli da su lepi ljudi
sposobniji, poteniji, zasluniji od drugih. Nita od svega toga nije tano, ali
zbog njihovog izgleda i dalje imamo takav utisak.
Kali vam ne donosi nikakvo slepilo; lepota je ono to vas zaslepi. Kali
vam doputa da to uvidite.

Tamera Lajons:
I tako, merkala sam zgodne frajere u studenjaku. Zabavno je to;
udno, ali zabavno. Kao pre neki dan, kad sam u kafeteriji videla jednog lika
nekoliko stolova od mene, nisam znala kako se zove, ali stalno sam se okretala
da ga pogledam. Ne mogu da opiem nita konkretno u vezi s njegovim licem,
ali ono mi je jednostavno izgledalo primetnije nego lica drugih. Kao da je to
njegovo lice bilo magnet, a moje oi igle kompasa koje je ono privlailo sebi.
I poto sam ga neko vreme tako gledala, zakljuila sam da vrlo lako
mogu da zamislim da je to dobar tip! Nisam nita znala o njemu, nisam mogla
ak ni da ujem o emu pria, ali poelela sam da ga upoznam. Bilo je to
nekako udno, ali nipoto na lo nain.

Iz netkasta Edunjuza, na Amerikoj fakultetskoj mrei:

Najnovije vesti u vezi s inicijativom za kalignoziju s univerziteta
Pemblton: Edunjuz je dobio dokaze da je firma za odnose s javnou
Vajat/Hejz platila etvoro studenata s Pembltona da odvrate svoje kolege
od glasanja za inicijativu, bez obznane u iju korist to rade. Dokazi se sastoje
od internog memoranduma iz Vajat/Hejza" s predlogom da se potrae
zgodni studenti s velikim ugledom", i podataka o uplatama agencije
pembltonskim studentima.

200
 Te fajlove su poslali Semiotehnoloki ratnici, grupa za kritiku
konzumerizma odgovorna za brojne postupke medijskog vandalizma.
Kada smo se obratili ,,Vajat/Hejzu u vezi s ovom priom, agencija je
objavila svoj protest zbog ovog naruavanja bezbednosti njihovih internih
kompjuterskih sistema.

Def Vintrop:
Da, tano je, ,,Vajat/Hejz mi je platio, ali nije to bilo s tim ciljem; nisu
mi oni rekli ta da kaem. Samo su mi omoguili da posvetim vie vremena
kampanji protiv kali, to bih ionako radio da nisam morao da drim asove
kako bih doao do novca. Samo sam iskazao svoje iskreno miljenje: smatram
da uvoenje kali nije nimalo pametno.
Nekoliko ljudi iz anti-kali kampanje trailo je da vie javno ne govorim
o tom pitanju, zato to misle da e to nauditi cilju. ao mi je to tako misle, jer
je ovo samo napad adhominem. Ako ste ve ranije mislili da moji argumenti
imaju smisla, ovo nita ne bi trebalo da promeni. Ali ja razumem da neki ljudi
ne mogu da uvide te razlike, i uiniu ono to smatram najboljim za nau stvar.

Marija de Souza:
Ti studenti bi zaista trebalo da obznane za koga rade; svi mi
poznajemo one koji su iva plaena reklama. Ali sada, kad god neko kritikuje
inicijativu, ljudi ga pitaju da li je plaen za to. Ta preterana reakcija nesumnjivo
teti anti-kali kampanji.
Smatram komplimentom kada se neko dovoljno zainteresuje za
inicijativu da angauje firmu za odnose s javnou. Oduvek smo se nadali da
e njeno usvajanje moi da utie na Ijude u drugim obrazovnim ustanovama,
a ovo znai da korporacije misle isto to i mi.

Pozvali smo predsednika Nacionalnog udruenja za kaliagnoziju da

govori u studenjaku. Ranije nismo bili sigurni treba li da umeamo i grupu na
nivou cele drave, zato to ti ljudi naglaavaju aspekte razliite od naih; oni
su usredsreeniji na medijsku upotrebu lepote, dok smo mi u SJS vie
zainteresovani za pitanje drutvene jednakosti. Ali s obzirom na nain na koji
su studenti reagovali na ono to je uradio ,,Vajat/Hejz, jasno je da pitanje
medijske manipulacije ima u sebi tu snagu da nas dovede do eljenog cilja.
Najbolja ansa da naa inicijativa bude usvojena jeste da iskoristimo gnev
usmeren protiv oglaivaa. Drutvena jednakost usledie posle toga.

201
 Iz govora koji je na Pembltonu odrao Volter Lambert, predsednik
Nacionalnog udruenja za kaliagnoziju:
Pomislite na kokain. U svom prirodnom obliku, kao lie koke, on je
privlaan, ali ne u tolikoj meri da obino preraste u problem. Ali ako to
rafinirate, preistite i dobijete smesu koja neprirodno snano udara na vae
receptore za zadovoljstvo, tada se na to i navuete.
Lepota je prola kroz slian proces, zahvaljujui oglaivaima.
Evolucijom smo razvili kola koja reaguju na dobar izgled - nazovimo to
receptorima za zadovoljstvo u naem vizuelnom korteksu - i u naem
prirodnom okruenju oni su bili od koristi. Ali ako uzmemo osobu s koom i
strukturom kostiju jedinstvenom meu milion drugih, i dodamo joj
profesionalnu minku i retuiranje, vie neemo gledati u lepotu u njenom
prirodnom obliku. Dobiemo lepotu farmaceutskog tipa, kokain dobrog
izgleda. Biolozi to nazivaju supernormalnim stimulansom"; pokaite majci
ptici dinovsko plastino jaje, i ona e lei na njega umesto na sopstvena prava
jaja. Avenija Medison je zasitila nae okruenje tom vrstom stimulansa, tom
vizuelnom drogom. Nai receptori za lepotu primaju vie stimulansa nego to
mogu da izdre posle svoje evolucije; u jednom danu vidimo vie lepote nego
nai preci za itav ivotni vek. A rezultat je to da nam lepota polako
upropatava ivot.
Kako? Na isti nain na koji svaka droga preraste u problem:
meanjem u nae odnose s drugim ljudima. Postajemo nezadovoljni time kako
izgledaju obini ljudi zato to oni ne mogu da se uporede sa
supermanekenima. Dvodimenzionalne slike ve su same po sebi loe, ali sada,
sa speks-naoarima, oglaivai mogu da postave supermanekena tik ispred
vas, tako da mu pogledate u oi. Softverske kompanije nude boginje koje e
vas podsetiti na ugovoren sastanak. Svi smo uli prie o mukarcima koji vie
vole svoje virtuelne devojke od pravih, ali nisu samo oni time pogoeni. to
vie vremena bilo ko od nas provede u drutvu zamamnih prikaza, to e vie
trpeti nae veze sa stvarnim ljudskim biima.
Ne moemo da izbegavamo te slike i ivimo i dalje u savremenom
svetu. A to znai da ne moemo da se otresemo ove navike, poto je lepota
droga od koje ne moete da se uzdravate osim ukoliko bukvalno sve vreme
ne drite oi zatvorene.
Sve do sada. Sad moete dobiti jo jedan par onih kapaka, onih koje
zapreavaju tu drogu, ali vam i dalje doputaju da vidite. A to je kaliagnozija.
Neki ljudi za nju kau da je preterana, ali po meni je ona samo dovoljna.

202
Tehnologija se koristi kako bi manipulisala nama kroz emocionalne reakcije,
pa je sasvim fer ako je koristimo i da se od toga zatitimo.
Sada imate priliku da izuzetno doprinesete svemu. Studenti
Pembltona su oduvek bili prethodnica svakog progresivnog pokreta; odluka
koju donesete ovde dae primer studentima irom zemlje. Usvajanjem ove
inicijative, usvajanjem kaliagnozije, poslaete poruku oglaivaima da mladi
ljudi vie nisu voljni da neko njima manipulie.

Iz netkasta na Edunjuzu:
Posle govora predsednika NUK-a Voltera Lamberta, ispitivanja su
pokazala da 54% studenata univerziteta Pemblton podrava inicijativu za
kaliagnoziju. Ispitivanja irom zemlje pokazuju da bi u proseku 28% studenata
podralo slinu inicijativu u svojoj obrazovnoj ustanovi, to je porast od 8% u
proteklom mesecu.

Tamera Lajons:
Mislim da je preterao s tom kokainskom analogijom. Da li poznajete
ikoga ko krade stvari i prodaje ih kako bi se nafiksao reklamama?
Ali pretpostavljam da je u pravu kada govori o ueu lepih ljudi u
reklamama nasuprot stvarnom ivotu. Nije posredi to da oni izgledaju bolje
od ljudi u stvarnom ivotu, ve izgledaju dobro na drugaiji nain.
Kao ono pre neki dan, kad sam bila u radnji u studenjaku, pa sam
morala da proverim svoj imejl, i kad sam stavila speksice, videla sam kako se
na posteru emituje reklama. Bila je za neki ampon, uisans", ini mi se.
Videla sam to ve, ali bez kali je bilo drugaije. Manekenka je bila toliko...
Nisam mogla oi da odvojim od nje. Neu da kaem da sam se oseala isto kao
kad $am videla onog zgodnog lika u kafeteriji; nije mi, ono, dolo da se
upoznam s njom. Bilo je to vie kao... kad gledate zalazak sunca, ili vatromet.
Prosto sam stajala tamo i gledala reklamu nekih pet puta, samo kako
bih mogla jo malo da je posmatram. Nisam ni pretpostavljala da ljudsko bie
moe da izgleda toliko, znate ve, spektakularno.
Ali to ne znai da u prestati da razgovaram s ljudima kako bih sve
vreme gledala reklame kroz svoje speksice. Njihovo gledanje je veoma snaan
doivljaj, ali sasvim drugaiji u odnosu na posmatranje stvarne osobe. A nisam
isto tako ni poelela iz istih stopa da odem i kupim sve to oni prodaju.
Zapravo ne obraam panju na proizvode. Samo mislim da su reklame
neverovatne za gledanje.

203
 Marija de Souza:
Da sam se ranije upoznala s Tamerom, moda bih pokuala da je
nagovorim da ne iskljuuje kali. Sumnjam da bih uspela, izgleda da ona
prilino vrsto dri do svoje odluke. Svejedno, ona je sjajan primer za korist
koju kali donosi. To jednostavno morate da primetite kada razgovarate s
njom. Na primer, u jednom trenutku sam kazala kako ona ima mnogo sree,
na ta je rekla: Zato to sam lepa?. I bila je sasvim iskrena! Kao da je govorila
o svojoj visini. Moete li da zamislite kako neka ena bez kali to kae?
Tamera je potpuno oputena u pogledu svog izgleda; nije uobraena
niti nesigurna, i moe sebe da opie kao lepu bez ikakvog stida. Razumem da
je ona veoma lepa, i kod mnogih ena koje tako izgledaju vidim neto u
njihovom ponaanju, naznaku razmetljivosti. Kod Tamere toga nema. Ili one
ispoljavaju lanu skromnost, to je isto tako lako provaliti, ali Tamera ne radi
ni to, zato to zaista jeste skromna. Nema anse da bi bila takva da nije odrasla
s kali. Nadam se samo da e takva i ostati.

Anika Lindstrom, studentkinja 2. godine:

Mislim da je ovo s kali strano glupo. Ja volim kad me likovi
primeuju, i zaista bih se razoarala ako bi prestali s tim.
Mislim da je itava ova stvar samo nain da ljudi koji, iskreno, nisu
naroito zgodni pokuaju sebi da olakaju ivot. A jedino mogu da smisle to
da kazne ljude koji imaju ono to njima fali. A to prosto nije fer.
Ko jo ne bi voleo da je lep, ako bi to mogao da bude? Pitajte koga
god, pitajte ljude koji stoje iza ovoga, i kladim se da e svi rei ,,da. Dobro,
naravski, kad ste lepi, povremeno vas gnjave davei. Uvek ima davea, ali to
je deo ivota. Kad bi ti naunici smislili neto da iskljue kola za gnjavau u
mozgovima frajera, za to bih bila iz sve snage.

Dolin Karter, studentkinja 3. godine:

Ja glasam za inicijativu, poto mislim da bi svima laknulo kada bi
svako imao kali.
Ljudi su ljubazni prema meni zbog toga kako izgledam, i jednom delu
mog bia se to dopada, ali deo mog bia osea se krivim zato to ja niim
nisam doprinela da to zasluim. I naravno, lepo je kad mukarci obraaju
panju na mene, ali moe biti teko uspostaviti stvarnu vezu s nekim. Kad god
mi se dopadne neki frajer, uvek se pitam koliko se on zanima za mene, a koliko
zapravo samo za to kako izgledam. To se teko moe ustanoviti zato to su sve
veze divne na poetku, znate? Tek kasnije ustanovite moete li zaista biti

204
oputeni jedno uz drugo. Tako je bilo s mojim bivim dekom. On nije bio
zadovoljan uz mene kad nisam izgledala fenomenalno, tako da nikada nisam
mogla zaista da se opustim. Ali dok sam ja to shvatila, ve sam sebi dozvolila
da postanem bliska s njim, pa me je zaista zabolelo kad sam ustanovila da on
zapravo ne vidi ono to ja zaista jesam.
A tu je onda i to kako se oseate u drutvu drugih ena. Ne verujem
da se veini ena to dopada, ali uvek poredite svoj izgled sa svima ostalima.
Ponekad se oseam kao da sam uesnica takmienja, a to ne elim.
Jednom sam pomislila da se podvrgnem kali, ali inilo mi se da to ne
bi bilo od pomoi osim ako i svi ostali ne urade to i ja; ako bih to sama uradila,
ne bih nikako promenila nain na koji se drugi ophode prema meni. Ali ako svi
u studenjaku budu prihvatili kali, rado u to prihvatiti i ja.
Tamera Lajons:
Pokaem ti ja tako svojoj cimerki Ini album sa slikama iz srednje
kole, pa doemo do svih tih slika na kojim sam s Garetom, mojim bivim. Ina
bi onda da joj priam o njemu, pa tako i uradim. Kaem joj kako smo bili
zajedno itave poslednje godine, koliko sam ga volela i koliko sam elela da
ostanemo zajedno, ali on je hteo da ima slobodu da fura s kime god hoe kad
ode na koled. A onda e ona: Hoe rei da je on raskinuo s tobom?
Trebalo mi je neko vreme da je nagovorim da mi kae o emu je re;
naterala me je da joj dvaput obeam da se neu ljutiti. Na kraju je kazala da
Garet ba i ne izgleda bogzna kako. Ja sam mislila da on sigurno izgleda
proseno, zato to mi nije izgledao toliko drugaije poto su mi iskljuili kali.
Ali Ina je rekla da je on definitivno ispod proseka.
Pronala je slike jo nekoliko tipova koji su, po njoj, izgledali kao on,
i za njih sam videla da nisu naroito lepi. Lica su im prosto izgledala blentavo.
Onda sam ponovo pogledala Garetovu sliku i pomislila kako on moda
donekle izgleda kao oni, ali je to, za razliku od njih, kod njega slatko. Makar
meni.
Verovatno je tano kad kau da je ljubav donekle kao kali. Kad volite
nekoga, ne vidite zapravo kako taj neko zaista izgleda. Ja ne vidim Gareta kao
drugi, zato to i dalje gajim oseanja prema njemu.
Ina je rekla kako ne moe da veruje da bi neko ko izgleda kao on
mogao da raskine s nekim ko izgleda kao ja. Kazala je da u nekoj koli bez kali
on verovatno ne bi uspeo nijednom da izae sa mnom. Kao, ono, ne bi uopte
bio moj nivo.
udna je to pomisao. Dok smo se Garet i ja zabavljali, uvek sam
mislila da nam je sueno da budemo zajedno. Ne mislim da kaem kako

205
verujem u sudbinu, ali jednostavno sam mislila kako ima neeg ispravnog u
tome to smo par. Zato mi je pomisao na to da smo mogli da pohaamo istu
kolu a da ne budemo zajedno zato to nismo imali kali izgledala udno. A
znam da Ina ne moe da bude sigurna u to. Ali ni ja ne mogu da budem sigurna
da ona grei.
A moda to znai kako bi trebalo da mi je drago to sam imala kali,
zato to je to omoguilo da Garet i ja budemo zajedno. Ne znam ta da kaem
u vezi s tim.

Iz netkasta na Edunjuzu:
Sajtovi desetina studentskih organizacija za kaliagnoziju irom zemlje
danas, su srueni u koordinisanom hakerskom napadu. Iako niko nije objavio
da je odgovoran za taj napad, ukazuje se da to moe biti odmazda zbog
prolomesenog incidenta u kojem je sajt Amerikog udruenja kozmetikih
hirurga bio zamenjen sajtom za kaliagnoziju.
U prii koja je povezana s tim, Semiotehnoloki ratnici objavili su
putanje svog novog kompjuterskog virusa s imenom Dermatologija". Taj
virus je brzo poeo da iri zarazu po video serverima irom sveta, menjajui
netkaste tako da se tamo na licima i telima ogoljeno vide oboljenja poput akni
i proirenih vena.

Voren Dejvidson, student 1. godine:

Ve sam razmiljao o tome da pokuam s kali, kad sam bio u srednjoj
koli, ali nikad nisam znao kako to da kaem roditeljima. Onda, kad su to poeli
da nude ovde, pomislio sam da probam (slee ramenima). U redu je.
U stvari, bolje je od toga (stanka). Oduvek sam mrzeo sopstveni
izgled, Neko vreme u srednjoj nisam mogao da podnesem da se pogledam u
ogledalu. Ali s kali, to mi vie ne smeta toliko. Znam da drugim ljudima
izgledam isto, ali ini se da to vie nema onoliki znaaj kao pre. Oseam se
bolje ve i zbog toga to me nita ne podsea na to da neki ljudi toliko bolje
izgledaju od drugih. Kao na primer: pomagao sam jednoj devojci u biblioteci
oko problema u njenom domaem iz algebre, a potom sam shvatio da je ona
osoba kakvu sam smatrao zaista lepom. U njenom drutvu bih se inae oseao
krajnje nervozno, ali s kali mi nije bilo toliko teko da s njom razgovaram.
Moda ona misli da ja izgledam kao nakaza, ta ga znam, ali fora je u
tome da, dok sam priao s njom, ja nisam mislio da izgledam kao nakaza.
Mislim da sam pre nego to sam dobio kali bio previe svestan sopstvenog
izgleda, a to je samo pogoravalo svaku situaciju. Sada sam oputeniji.

206
 Ne elim da kaem kako sam najednom sav oduevljen samim
sobom, nita tome nalik, i siguran sam da drugim ljudima kali uopte ne bi
pomogla, ali zahvaljujui kali vie se ne oseam onako loe kao pre. A i to je
vredno samo po sebi.

Aleks Bibesku, profesor studija religije na Pembltonu:

Neki su brzo otpisali celu debatu o kaliagnoziji kao povrnu, raspravu
oko minke ili toga ko ne moe da nae nekoga s kim bi izlazio. Ali ako zapravo
pogledate to, videete da je posredi neto mnogo dublje. To odraava veoma
staru ambivalentnost o telu, koja je deo zapadne civilizacije jo od antikih
vremena.
Vidite, temelji nae kulture postavljeni su u staroj Grkoj, gde su se
slavili fizika lepota i telo. Ali naa kultura je isto tako sasvim proeta
monoteistikom tradicijom, koja telo obezvreuje u korist due. Ti stari
suprotstavljeni impulsi ponovo se javljaju, ovoga puta u debati o kaliagnoziji.
Pretpostavljam da veina onih koji se zalau za kali sebe smatraju
savremenim sekularnim liberalima, pa ne ele da priznaju da na nju bilo kako
utie monoteizam. Ali pogledajte samo ko se jo zalae za kaliagnoziju:
konzervativne religiozne grupe. Postoje zajednice u sve tri glavne
monoteistike vere - jevrejskoj, hrianskoj i muslimanskoj - koje su poele da
koriste kali kako bi njihovi mladi pripadnici bili otporniji na ari onih koji dolaze
spolja. Ta zajednika crta nije nimalo sluajna. Liberali koji su za kali moda ne
koriste izraze poput odupiranja telesnim iskuenjima", ali na sopstveni nain
slede istu tradiciju obezvreivanja fizikog izgleda.
Zaista, meu onima koji se zalau za kali jedino budisti neo-uma
mogu osnovano da tvrde kako nisu pod uticajem monoteizma. Oni su sekta
koja vidi kaliagnoziju kao korak prema prosvetljenoj misli, zato to ona
otklanja iz oveka opaanje iluzornih razlika. Ali sekta neo-uma prihvata
iroku upotrebu neurostata kao pomagala u meditaciji, to je radikalan stav
sasvim druge vrste. Sumnjam da ete nai mnogo savremenih liberalnih ili
konzervativnih monoteista koji bi to podrali!
Vidite, dakle, ova debata ne odnosi se samo na reklame i kozmetiku,
ve na utvrivanje toga koja je prikladna veza izmeu uma i tela. Da li se
potpunije ostvarujemo kada minimizujemo fiziki deo svoje prirode? A to je,
mora se saglasiti, sutinsko pitanje.

Jozef Vajngartner:

207
 Posle otkria kaliagnozije, neki istraivai su se zapitali da li je
mogue stvoriti analogno stanje koje bi kod oveka izazvalo slepilo za rasu ili
etniku pripadnost. Oni su to vie puta pokuali - primenom razliitih nivoa
kategorija diskriminacije zajedno s prepoznavanjem, takvim stvarima - ali
deficiti koje su dobijali nikada nisu bili zadovoljavajui. Testirani obino ne bi
bio u stanju da razlikuje meusobno sline pojedince. Jedan test je ak doveo
do benigne varijante Fregolijevog sindroma, pa je testirani za svakog koga bi
sreo grekom mislio da pripada njegovoj porodici. Naalost, ophoenje prema
svakome kao prema bratu nije poeljno u tako bukvalnom smislu.
Kada su u iroku upotrebu uli neurostatski tretmani problema kao
to je kompulsivno ponaanje, mnogi su pomislili da nam je konano stiglo
programiranje mozga. Ljudi su pitali svoje lekare mogu li poprimiti iste
seksualne sklonosti kao njihovi suprunici. Medijski strunjaci su bili zabrinuti
zbog mogunosti programiranja odanosti dravi ili korporaciji, ili verovanja u
ideologiju ili religiju.
U stvari, mi nemamo pristup sadrini misli bilo kog oveka. Moemo
da oblikujemo iroke aspekte linosti, moemo da unesemo promene
dosledne prirodnoj specijalizaciji mozga, ali ta su podeavanja krajnje gruba.
Ne postoji nervni put koji je konkretno odgovoran za odbojnost prema
doseljenicima, ba kao to ne postoji onaj za marksistiku doktrinu ili feti
stopala. Ako ikada budemo doli do stvarnog programiranja uma, moi emo
da stvorimo slepilo za rase, ali dotad nam preostaje samo da se uzdamo u
obrazovanje.

Tamera Lajons:
Danas sam imala zanimljivo predavanje. Na istoriji ideja imamo
asistenta predavaa po menu Anton, i on je govorio kako su brojne rei koje
koristimo za opisivanje privlane osobe nekada bile rei za magiju. Poput rei
,,ari, koja je prvobitno oznaavala aroliju, ba kao i re glamur". A to je
sasvim oigledno kod rei poput oaravajue" i magino". A kada je on to
rekao, pomislila sam, da, ba je tako: kad ugledate neku zgodnu osobu, kao
da vas je neko zaarao.
I Anton je priao kako je jedna od glavnih primena magije bila da se
u nekome izazove ljubav i pouda. A i to sasvim ima smisla, kad razmislite o
tim reima ,,ari i glamur". Jer kad vidite lepotu, osetite neto kao ljubav.
Osetite da ste se zaljubili u neku stvarno zgodnu osobu samo zato to
gledate u nju.

208
 A ja sam pomislila da moda postoji nain da se ponovo smuvam s
Garetom. Jer ako Garet vie nema kali, moda e se opet zaljubiti u mene.
Seate se kako sam ranije kazala da smo i bili zajedno verovatno samo zbog
kali? Pa, moda je kali, u stvari, ono to nas sada razdvaja. Moda e Garet
poeleti da ponovo bude sa mnom ako vidi kako zaista izgledam.
Garet je ovog leta napunio osamnaest, ali nije iskljuio kali zato to
je smatrao kako to nije naroito vano. On sada pohaa Nortrop. I tako sam
mu se javila, ono, samo kao prijateljica, i dok smo priali o kojeemu, upitala
sam ga ta on misli o inicijativi za kali ovde, na Pembltonu. Kazao je da ne
kapira u emu je sva ta frka, a ja sam mu onda rekla koliko mi se dopada to
vie nemam kali, te da bi trebalo i on, to da proba, kako bi bio u prilici da sudi
o obe strane. Rekao je da to ima smisla. Nisam tome naizgled pridala veliku
vanost, ali bila sam uzbuena.

Danijel Talja, profesor uporedne knjievnosti na Pembltonu:

Studentska inicijativa ne odnosi se na nastavno osoblje, ali
oigledno, bude li usvojena, bie pritiska na nastavno osoblje da i ono prihvati
kaliagnoziju. Zato smatram da nije prerano da kaem kako se najotrije
protivim tome.
Ovo je samo najnoviji primer pomahnitale politike korektnosti. Ljudi
koji se zalau za kali imaju dobre namere, ali to to rade nas infantilizuje. I
sama pomisao da je lepota neto od ega se moramo tititi uvredljiva je. Dok
kaete keks, neka studentska organizacija e insistirati da prihvatimo muziku
agnoziju, kako ne bismo bili razoarani sobom kada ujemo nadarene pevae
ili muziare.
Kad gledate takmienje olimpijaca, da li vam se sunovrati
samopotovanje? Naravno da ne. Naprotiv, oseate uenje i divljenje;
nadahnjuje vas to to postoje tako izuzetni pojedinci. Zbog ega onda ne
moemo isto da mislimo o lepoti? Feminizam trai od nas da se izvinjavamo
zato to tako reagujemo. On eli da estetiku zameni politikom, i u meri u kojoj
uspe u tome osiromaie nas.
Kad ste u prisustvu lepote svetske klase, to moe biti uzbudljivo kao
da sluate sopran svetske klase. Nadareni pojedinci nisu jedini koji imaju
koristi od svog dara; svi je mi imamo. Ili, bolje rei, svi mi moemo da je
imamo. Pravi je zloin liavati nas takve mogunosti.

Reklama koju je platio pokret Ljudi za etiku nanomedicinu.

Narator:

209
 Da li su vam prijatelji govorili kako je kali kul, kako je pametno uraditi
to? Onda bi moda trebalo da razgovarate sa onima koji su odrasli s kali.
, Kada su mi iskljuili kali, trgla sam se kad sam prvi put srela
neprivlanu osobu. Znala sam da je to glupo, ali prosto nisam mogla da se
uzdrim. Kali mi nije pomogla da sazrim, ona me je spreila da postanem zrela.
Morala sam iznova da uim kako da optim s ljudima."
Upisao sam akademiju kako bih postao grafiki umetnik. Radio sam
dan i no, ali bez ikakvog rezultata. Moj profesor je rekao da nemam oko za
to, da sam zbog kali estetski zakrljao. Ne postoji nikakav nain da ponovo
doem do onoga to sam izgubio."
Kad imam kali, kao da su mi roditelji u glavi, i cenzuriu mi misli.
Poto sam je sada iskljuila, shvatam s kakvim sam zlostavljanjem morala da
ivim.

Narator:
Ako kaliagnoziju ne preporuuju oni koji su s njom odrasli, ne govori
li vam to neto?
Oni nisu imali izbora, ali vi ga imate. Oteenje mozga nikada nije
pametna stvar, ta god vam prijatelji govorili.

Marija de Souza:
Nikada nismo uli za Ljude za etiku nanomedicinu", pa smo ih malo
istraili. Bilo je potrebno da kopamo izvesno vreme, ali ispostavlja se da to
uopte nije pokret graana, ve paravan industrije koji se bavi odnosima s
javnou. Nedavno se grupa kozmetikih kompanija udruila i stvorila to.
Nismo uspeli da stupimo u kontakt s ljudima koji se u reklami pojavljuju, tako
da ne znamo koliko je od reenog uopte istina. Sve i da su bili iskreni, oni
svakako nisu tipini; veina ljudi koji iskljue kali nema o njoj nita loe da
kae. A van svake sumnje je to da ima grafikih umetnika koji su odrasli s kali.
To me donekle podsea na oglas koji sam videla pre izvesnog
vremena, koji je izbacila jedna manekenska agencija kad je pokret za kali tek
nicao. Bila je to samo slika lica jedne supermanekenke, s natpisom: Ako nju
vie ne budete videli kao lepu, ko e biti na gubitku? Ona ili vi?. Ova nova
kampanja nosi istu poruku i u osnovi govori: Zaaliete", ali umesto onog
drnog stava, ton joj je vie zabrinut i upozoravajui. To su vam klasini odnosi
s javnou: sakrijete se iza imena koje lepo zvui i stvorite utisak da ste trea
strana koja se stara za interese potroaa.

210
 Tamera Lajons:
Mislim da je ta reklama bila potpuno idiotska. Ne kaem da sam za
inicijativu - ne elim da je ljudi izglasaju - ali ljudi ne bi trebalo da glasaju protiv
nje iz pogrenih razloga. Odrastanje s kali ne pravi od vas bogalja. Nema
nikakvog razloga da me bilo ko saaljeva niti ita tome slino. Sasvim lepo ja s
tim izlazim na kraj. I to je razlog, po mom miljenju, da ljudi glasaju protiv
inicijative: zato to je u redu sagledavati lepotu.
Dakle, ponovo sam razgovarala s Garetom. On je kazao da je upravo
iao da mu iskljue kali. Rekao je da mu je za sada sve kul, premda malo udno,
a ja sam mu kazala da sam se isto tako oseala kad su onesposobili moju.
Verovatno izgleda smeno to kako sam se ponaala kao stari profesionalac,
premda je moja iskljuena pre samo nekoliko nedelja.

Jozef Vajngartner.
Jedno od prvih pitanja koja su istraivai postavili o kaliagnoziji bilo
je ima li kod nje ikakvog prelivanja", to jest utie li ona na to kako poimate
lepotu mimo lica. U najveem broju sluajeva, ini se da odgovor glasi ,,ne.
Izgleda da kaliagnozici uivaju u posmatranju istih stvari kao i drugi Ijudi.
Dodue, ne moemo iskljuiti mogunost uzgrednih efekata.
Na primer, pomislite na prelivanje primeeno u prosopagnozici.
Jedan prosopagnozik koji je bio stoar ustanovio je da vie ne moe da
razlikuje svoje krave jednu od druge. Drugome je bilo teko da razlikuje
modele kola, ako uopte moete to da shvatite. Ovi sluajevi ukazuju na to da
ponekad koristimo svoj modul za prepoznavanje lica u zadacima koji nisu
strogo ogranieni na prepoznavanje likova. Moda i ne mislimo da neto
izgleda kao lice - kola, na primer - ali na neurolokom nivou to tretiramo kao
da jeste lice.
Moda postoji slino prelivanje i meu kaliagnozicima, ali poto je
kaliagnozija suptilnija od prosopagnozije, prelivanje je tee izmeriti. Uloga
mode u izgledu kola, na primer, daleko je vea od njene uloge u izgledu lica,
a ne postoji veliki konsenzus oko toga koja su kola najprivlanija. Moda i
postoji neki kaliagnozik koji uiva u gledanju odreenih modela onoliko koliko
bi inae uivao, ali takav jo nije doao da se poali.
Onda je tu i uloga koju na modul za prepoznavanje lepote igra u
naoj estetskoj reakciji na simetriju. Mi cenimo simetriju u irokom rasponu
stvari - slikama, skulpturama, grafikom dizajnu - ali istovremeno cenimo i
asimetriju. Ima mnogo faktora koji doprinose naoj reakciji na umetnost, a
malo konsenzusa o tome kada je konkretan primer uspean.

211
 Moglo bi da bude zanimljivo videti da li kaliagnozija zaista dovodi do
manjeg broja nadarenih vizuelnih umetnika, ali s obzirom na to da se malo
takvih pojedinaca pojavljuje u optoj populaciji, teko je napraviti statistiki
znaajnu studiju. Sigurni smo samo u to da kaliagnozici slabije reaguju na neke
portrete, ali to nije uzgredni efekt sam po sebi; slikani portreti izvode makar
deo utiska koji ostavljaju iz facijalnog izgleda naslikane osobe.
Naravno, svaki efekat je za neke ljude preteran. Neki roditelji to
navode kao razlog to ne ele kaliagnoziju za svoju decu: oni hoe da njihova
deca budu u stanju da se dive Mona Lizi, i moda naslikaju njenu naslednicu.

Mark Espozito, student 4. godine na koledu Voterston:

To na Pembltonu zvui skroz opieno. Mogao sam to da kapiram kao
pripremu za neki fazon. Znate ono, kao, namestite devojku nekom liku i
kaete mu da je vrh riba, ali ste mu u stvari nabacili lopatu, a on to ne ume da
raspozna pa vam poveruje. To bi, u stvari, bilo donekle smeno.
Ali ja ni pod razno ne bih prihvatio tu kali. Hou da izlazim s dobrim
ribama. Koji e mi andrak neto to e mi srozati merila? Dobro, naravski,
naie vee kad su sve enske zauzete, pa mora da bira meu otpacima.
Ali tome i slui pivo, zar ne? Ipak, ne znai da bih sve vreme da budem
pod gasom.

Tamera Lajons:
I tako smo Garet i ja opet sino priali preko telefona, a ja sam ga
pitala da li bi hteo da se prebacimo na kameru, kako bismo mogli da vidimo
jedno drugo. A on je rekao okej, pa smo to i uradili.
Ponaala sam se nehajno, ali zapravo sam se dugo pripremala za to.
Ina me ui kako da se minkam, ali jo mi to ne polazi sasvim od ruke, i imam
onaj softver na telefonu zahvaljujui kojem izgledate kao da ste naminkani.
Podesila sam ga tek na malice, i mislim da mi je to ba promenilo izgled.
Moda sam i preterala, ne znam koliko je Garet mogao da vidi, ali samo sam
elela da izgledam to bolje.
im smo se prebacili na kameru, videla sam njegovu reakciju. Kao da
su mu se oi rairile. On e onda, kao: Ba super izgleda", a ja u na to:
,,Hvala. Onda se postideo, i malo naalio na raun toga kako on sam izgleda,
ali ja sam mu rekla da se meni njegov izgled dopada.
Malo smo popriali preko video-veze, i sve vreme sam bila veoma
svesna toga da me on gleda. Prijalo mi je to. Uinilo mi se da pomilja na to
kako bi eleo da smo ponovo zajedno, ali moda sam to samo umislila.

212
 Moda mu, kad sledei put budemo razgovarali, predloim da doe
i poseti me preko vikenda, ili da ja odem u posetu njemu, u Nortrop. To bi ba
bilo kul. Mada bih dotad morala da nauim sama da se naminkam.
Znam da nema nikakve garancije da e hteti da obnovi nau vezu. To
to su mi iskljuili kali nimalo nije umanjilo moju ljubav prema njemu, pa
moda nee ni njega naterati da me voli vie nego inae. Ipak, nadam se.

Keti Minami, studentkinja 3. godine:

Ko god kae da je pokret za kali dobar za ene iri propagandu svih
tlaitelja: tvrdnju da je podjarmljivanje zapravo zatita. Poklonici kali ele da
demonizuju ene koje su lepe. Lepota moe doneti podjednako mnogo
zadovoljstva onima koji je poseduju kao i onima koji je opaaju, ali pokret za
kali nagoni ene da se oseaju krivim zbog toga to uivaju u svom izgledu. To
je samo jo jedna patrijarhalna strategija potiskivanja enske seksualnosti, i
jo jednom je preveliki broj ena to progutao.
Naravno da je lepota koriena kao orue za tlaenje, ali eliminacija
lepote nije odgovor; ne moete osloboditi ljude suavanjem raspona njihovog
iskustva. To je krajnje orvelovski. Potreban je enocentrian koncept lepote,
koji omoguava svim enama da se dobro oseaju, umesto da se veina osea
loe.

Lorens Saton, student 4. godine:

Skroz sam znao o emu to Volter Lambert pria u svom govoru. }a ne
bih ba to tako rekao kao on, ali ve neko vreme imam isti stav. Pre par godina
sam se podvrgnuo kali, mnogo pre nego to se pojavila ova inicijativa, zato to
sam hteo da budem kadar da se usredsredim na vanije stvari.
Ne elim da kaem kako mislim samo na kolske aktivnosti; imam
devojku, i veza nam je dobra. To se nije promenilo. Promenila se moja
interakcija s reklamama. Ranije, kad god proem kraj novinarnice ili vidim
neku reklamu, oseao sam da mi to donekle privlai panju. Kao da su
pokuavale da me napale protiv moje volje. Ne mislim pritom na seksualno
napaljivanje, ve na to da su pokuavale da me privuku na nagonskom nivou.
A ja sam se automatski odupirao, i vraao onome to sam pre toga radio. Ali
to mi je odvraalo panju, a odupiranje tom odvraanju panje zahtevalo je
energiju koju sam mogao da iskoristim drugde.
Ali sada, s kali, vie ne oseam to privlaenje. Kali me je liila tog
odvraanja panje, vratila mi energiju. Zato sam skroz za nju.

213
 Lori Harber, studentkinja 3. godine na koledu Maksvel:
Kali je za pikice. Moj stav je: borite se. Radikalno porunite. To je
ono to lepi ljudi moraju da vide.
Otila sam da mi skinu nos otprilike u ovo vreme prole godine.
Hirurki govorei, to je vea frka nego to zvui; da biste bili zdravi i sve to,
morate premestiti dlaice dublje unutra kako bi hvatale prainu. A kost koju
vidite (kucka po tome noktom) nije prava, ve keramika. Ako vam prava kost
ostane izloena, u velikom ste riziku od infekcije.
Volim kad ljudi odlepe; ponekad bukvalno upropastim nekome
apetit dok jede. Ali nije stvar u tome da terate ljude da odlepe. Stvar je u tome
da runi mogu pobediti lepe na njihovom terenu. Dok idem ulicom, privlaim
vie pogleda nego neka lepotica. Ako me ugledate kako stojim kraj video-
manekenke, koga ete lake da primetite? Mene, eto koga. Neete eleti to,
ali tako e biti.

Tamera Lajons:
Garet i ja smo sino ponovo razgovarali, i doli smo do prie o tome,
znate ve, da li je neko od nas izlazio s nekim drugim. A ja sam nehajno
pristupila tome i rekla da sam se muvala s nekim likovima, ali da to nije bilo
nita naroito.
Onda sam ja njega pitala isto. Bilo mu je malo neprijatno, ali na kraju
je rekao kako mu je bilo, ono, tee da se sprijatelji s devojkama na koledu,
tee nego to je oekivao. A sada misli da je to zbog njegovog izgleda.
Rekla sam samo: Nema anse, ali zapravo nisam znala ta da
kaem. Delimino mi je bilo drago zbog toga to se Garet jo nije ni sa kim
viao, a delimino mi je bilo i krivo zbog njega, dok je jedan deo mog bia bio
prosto iznenaen. Hou rei, on je pametan, zabavan, sjajan tip, i ne kaem
to samo zato to sam se zabavljala s njim. Bio je popularan u srednjoj koli.
Ali onda sam se setila ta je Ina rekla za mene i Gareta.
Pretpostavljam da to to je neko pametan i zabavan ne znai da je na istom
nivou s nekim drugim ako ne izgleda podjednako dobro. A ako je Garet
razgovarao s lepim devojkama, moda one ne misle da je on njihov nivo.
Nisam tome pridavala mnogo panje kad smo razgovarali, zato to
ne verujem da je eleo mnogo da pria na tu temu. Ali kasnije, pomislila sam
da ukoliko odluimo da se vidimo, obavezno ja moram da odem kod njega u
Nortrop umesto da on doe ovamo. Oigledno, nadam se da e neto da se
desi meu nama, ali isto tako, mislila sam, ako nas moda ljudi s njegovog
faksa vide zajedno, to moe da mu prija. Jer znam da to ponekad deluje: ako

214
ste u drutvu kul osobe, oseate se kul, i drugi ljudi misle da ste kul. Ne kaem
za sebe da sam neto ekstra kul, ali pretpostavljam da se ljudima dopada kako
izgledam, pa sam mislila da bi to moglo da bude od pomoi.

Elen Hainson, profesorka sociologije na Pembltonu:

Divim se studentima koji guraju ovu inicijativu. Osokoljena sam
njihovim idealizmom, ali oseanja su mi pomeana u pogledu njihovog cilja.
Kao i svako drugi mojih godina, pomirila sam se s uinkom vremena
na moj izgled. Nije bilo lako navii se na to, ali dola sam do toga da budem
zadovoljna svojim izgledom. Mada ne mogu da poreknem to da me zanima
kako e izgledati zajednica u kojoj svi imaju kali; moda u njoj ene mojih
godina ne bi postajale nevidljive kad mlada ena ue u prostoriju.
Ali, da li bih poelela da primim kali kad sam bila mlada? Ne znam.
Sigurna sam da bi me to potedelo izvesne uznemirenosti koju sam oseala
kako sam starila. Ali meni se opadalo kako sam izgledala kad sam bila mlada.
Ne bih poelela da dignem ruke od toga. Nisam sigurna je li, dok sam starila,
ikada nastupio trenutak u kome bi za mene dobrobit prevagnula nad cenom.
A ovi studenti moda nikada nee ni izgubiti lepotu mladosti. S
genetskom terapijom koja se sada pojavljuje, verovatno e decenijama
izgledati mladi, moda ak i do kraja ivota. Oni moda nikada nee morati da
se prilagoavaju kao ja, u kom sluaju ih podvrgavanje kali ne bi ak ni
potedelo kasnijeg bola. Dakle, zamisao o tome kako bi oni moda svojevoljno
odustali od zadovoljstava mladosti gotovo je razdraujua. Ponekad poelim
da ih prodrmam i kaem: ,,Ne! Zar ne shvatate ta imate?
Oduvek sam volela spremnost mladih ljudi da se bore za ono u ta
veruju. To je jedini razlog zbog kojeg nikada nisam zaista poverovala u klie
po kojem je mladost protraena na mlade. Ali ova inicijativa e taj klie dovesti
blie stvarnosti, a ja nimalo ne bih volela da bude tako.

Jozef Vajngartner:
Probao sam kaliagnoziju na jedan dan; probao sam najrazliitije
agnozije na ogranieno vreme. Veina neurologa to radi, kako bismo bolje
razumeli ta stanja i razvili empatiju prema pacijentima. Ali ja nisam mogao da
trpim kaliagnoziju na dui rok, ako ni zbog ega drugog, ono zato to primam
pacijente.
Postoji mala interakcija izmeu kaliagnozije i sposobnosti da se
neije zdravlje vizuelno proceni. To vas svakako ne ini slepim za stvari kao
to je nijansa neije koe, a kaliagnozik moe da prepozna simptome bolesti

215
ba kao i svako drugi; to je neto sa ime opta kognicija sasvim dobro izlazi
na kraj. Ali lekari moraju biti senzitivni za veoma suptilne naznake prilikom
evaluacije pacijenta; ponekad koristite intuiciju kad donosite dijagnozu, i
kaliagnozija bi predstavljala hendikep u takvim situacijama.
Naravno, bio bih neiskren kada bih tvrdio da su me samo
profesionalni razlozi spreili da prihvatim kaliagnoziju. Relevantnije je pitanje:
da li bih se odluio za kaliagnoziju ako bih se bavio samo laboratorijskim
istraivanjem i nikada ne bih morao da imam posla s pacijentima? Na to moj
odgovor glasi ne. Kao i mnogi drugi ljudi, volim da vidim lepo lice, ali sebe
smatram dovoljno zrelim da ne dozvolim da to utie na moj sud.

Tamera Lajons:
Ne mogu da verujem, Garet je ponovo ukljuio svoju kali.
Sino smo razgovarali preko telefona, o najobinijim stvarima, i
pitam ja njega eli li da se prebacimo na video. On tu onda kae vai, pa tako
i uradimo. I onda shvatim da me ne gleda kao ranije. Pitam ga je li sve u redu
s njim, i tad mi on saopti da je ponovo aktivirao kali.
Rekao je da je to uradio zato to nije zadovoljan svojim izgledom.
Pitala sam ga da li je neko neto rekao u vezi s tim, jer on bi takve trebalo da
ignorie, ali kazao je da nije zbog toga. Jednostavno mu se nije dopadao oseaj
koji je imao kad god bi se pogledao u ogledalu. Ja u onda: ,,Ma ta pria to,
sladak si. Pokuala sam da ga nagovorim da proba jo jednom, priala ono,
kao, da treba vie vremena da provede bez kali pre nego bilo ta odlui. Garet
je rekao da e razmisliti o tome, ali ja ne znam ta e on da uradi.
Kako god bilo, kasnije sam razmiljala o onome to sam mu rekla. Da
li sam mu rekla to zato to ne volim kali, ili zato to sam elela da on vidi kako
izgledam? Mislim, naravno da mi se dopadalo kako me je gledao, i nadala sam
se da e to dovesti do neega, ali nije ba da sam nedosledna, je li tako? Da
sam ja oduvek bila za kali, ali sam napravila izuzetak kad je re o Garetu, bilo
bi to drugaije. Ali ja sam protiv kali, tako da se ne radi o tome.
Ma koga ja to zavaravam? elela sam da Garet iskljui svoju kali zbog
mene, a ne zbog toga to sam protiv kali. A i ne radi se o tome da sam toliko
protiv kali, koliko sam protiv toga da ona bude obavezna. Ne elim da bilo ko
drugi umesto mene odluuje o pravu na kali: ni moji roditelji, ni studentska
organizacija. Ali ako neko sam odlui da eli kali, u redu, ta me briga. Dakle,
trebalo bi da prepustim Garetu da sam to odlui, znam.

216
 Samo me to frustrira. Hou rei, smislila sam itav plan, u kojem sam
za Gareta neodoljiva, i shvatila kakvu sam greku napravila. Zato sam
razoarana, i to je sve.

Iz govora Marije de Souze dan pre glasanja:

Doli smo do toga da moemo poeti da prilagoavamo svoj um.
Pitanje glasi, kada je prikladno da to uinimo? Ne bi trebalo automatski da
prihvatamo da je prirodno bolje, niti bi trebalo automatski da
pretpostavljamo kako moemo usavriti prirodu. Na nama je odluka koje
osobine cenimo, i koji je najbolji nain da do njih doemo.
Ja kaem da nam fizika lepota vie nije potrebna.
Kali ne znai da nikada nikoga neete videti kao lepog. Kad ugledate
iskren osmeh, ugledaete i lepotu. Kad vidite hrabar ili velikoduni in,
videete lepotu. Ponajvie od svega, kad pogledate nekoga koga volite,
videete lepotu. Kali samo spreava da vam povrinske stvari odvraaju
panju. Prava lepota je ono to vidite oima ljubavi, a to nita ne moe da
sakrije.

Iz netkast-govora Reheke Bojer, glasnogovornice pokreta Ljudi za

etiku nanomedicinu", dan pre glasanja:
Moda vam uspe da stvorite istu kali zajednicu u vetakom
okruenju, ali u stvarnom svetu nikada neete imati stoprocentno uee. A u
tome je slabost kali. Kali lepo funkcionie kad je svako ima, ali ako je makar
jedna osoba nema, ta osoba e imati prednost nad svima ostalima, i iskoristiti
je.
Uvek e biti ljudi koji nee prihvatiti kali; to znate. Pomislite samo ta
bi ti ljudi mogli da urade. Direktor bi mogao da unapreuje privlane
zaposlene i unazauje rune, a vi to ne biste ni primetili. Profesor bi mogao
da nagrauje privlane studente i kanjava rune, a vi to ne biste umeli da
prepoznate. Sva ta diskriminacija koju mrzite deavala bi se, a da vi o tome
nemate pojma.
Naravno, mogue je da se takve stvari ne dogode. Ali ako bi moglo
da se veruje da e ljudi postupati ispravno, niko ne bi ni predlagao primenu
kali. U stvari, ljudi skloni takvom ponaanju verovatno e mu jo ee
pribegavati kada vie ne bude izgleda da ih neko uhvati na delu.
Ako ste ogoreni zbog takve vrste izgledizma, kako uopte smete da
prihvatite kali? Jer vi ste upravo ona vrsta osobe koja treba da prijavi takvo
ponaanje, ali ako prihvatite kali, neete moi da ga prepoznate.

217
 Ako elite da se borite protiv diskriminacije, neka vam oi ostanu
otvorene.

Iz netkasta na Edunjuzu:
Inicijativa za kaliagnoziju koju su pokrenuli studenti univerziteta
Pemblton propala je na glasanju sa ezdeset etiri odsto protiv, prema
trideset est odsto za.
Ispitivanja su pokazivala da je veina bila za inicijativu sve do samo
nekoliko dana pre glasanja. Mnogi studenti kau da su ranije nameravali da
glasaju za inicijativu, ali su se predomislili kad su videli govor Rebeke Bojer iz
pokreta Ljudi za etiku nanomedicinu". I to uprkos ranijem otkriu da su LJEN
osnovale kozmetike kompanije kako bi se suprotstavile pokretu za
kaliagnoziju.

Marija de Souza:
Naravno da smo razoarani, ali od samog poetka smo smatrali da
inicijativa nema velike anse. Taj period kada ju je veina podravala bio je
posledica srenog sluaja, tako da ne smem biti previe razoarana time to
su se ljudi predomislili. Vano je da ljudi svuda govore o vrednosti izgleda, i da
sve vie njih ozbiljno razgovara o kali.
A mi neemo prestati; u stvari, sledeih nekoliko godina bie veoma
uzbudljivo. Proizvoa speksica upravo je predstavio novu tehnologiju koja bi
sve mogla da promeni. Pronali su nain da ugrade zrake za somatsko
pozicioniranje u par speksica, kalibrisanih za konkretnu osobu. To znai da
kaciga vie nee biti potrebna, kao ni posete ordinaciji kako bi vam
reprogramirali neurostat; moete prosto da stavite speksice i sami to uradite.
Znai da ete biti u stanju da ukljuujete i iskljuujete kali kad god to poelite.
To znai da vie neemo imati problem zbog toga to e ljudi smatrati
da se potpuno odriu lepote. Umesto toga, moemo promovisati zamisao da
je lepota prikladna u nekim situacijama, dok u nekima nije. Na primer, ljudi
mogu da dre kali ukljuenu dok rade, ali isto tako da je iskljue dok su s
prijateljima. Mislim da ljudi prepoznaju to da kali nudi koristi, i da e se za nju
odluiti makar tako da je koriste s vremena na vreme.
Rekla bih da je krajnji cilj da se kali smatra prikladnim nainom
ponaanja u utivom drutvu. Ljudi uvek mogu privatno da onesposobe svoju
kali, ali uobiajene javne interakcije bile bi osloboene izgledizma. Uivanje u
lepoti postalo bi konsenzualna interakcija, neto to radite samo kada obe
strane, posmatra i posmatrani, pristaju na to.

218
 Iz netkasta s Edunjuza:
U vezi s najnovijim razvojem situacije po pitanju inicijative za
kaliagnoziju na Pembltonu, Edunjuz je saznao da je upotrebljen novi oblik
digitalne manipulacije na netkastu s govorom glasnogovornice LJEN-a Rebeke
Bojer. Edunjuz je dobio fajlove od Semiotehnolokih ratnika koji sadre, kako
se ini, dve snimljene verzije tog govora: originalnu, pronaenu u
kompjuterima Vajat/Hejza, i netkast verziju. Fajlovi sadre i analizu koju su
Semiotehnoloki ratnici izveli u poreenju te dve verzije.
Razlike su prvenstveno u pojaavanju intonacije glasa, izraza lica i
govora tela gospoice Bojer. Gledaoci koji su posmatrali originalnu verziju
ocenjuju nastup gospoice Bojer kao dobar, dok su oni koji su gledali
preureenu verziju ocenili njen nastup kao odlian, opisujui je kao
izvanredno dinaminu i ubedljivu. Na osnovu svoje analize, Semiotehnoloki
ratnici su uvereni da je Vajat/Hejz razvio novi softver sposoban da fino
podeava paralingvistike naznake u cilju maksimizacije emocionalne reakcije
pobuene u gledaocima. To dramatino uveava efikasnost snimljenih
prezentacija, naroito kad se gleda kroz speksice, i upotreba tog softvera u
netkastu LJEN-a verovatno je nagnala mnoge poklonike inicijative za
kaliagnoziju da promene miljenje i glasaju protiv.

Volter Lambert, predsednik Nacionalnog udruenja za kaliagnoziju:

U itavoj mojoj karijeri, upoznao sam samo nekoliko ljudi s takvom
harizmom kakvu su podarili gospoici Bojer u tom govoru. Takvi ljudi zrae
nekom vrstom polja koje izvitoperuje stvarnost, i to im omoguava da vas
ubede u gotovo bilo ta. Dirnuti ste samim njihovim prisustvom, spremni da
otvorite novanik ili pristanete na sve to zatrae. Tek se kasnije setite svih
primedbi koje ste imali, ali tada je najee prekasno. A mene zaista plae
izgledi za to da su korporacije u stanju da softverski proizvedu takav efekat.
Ovo je u stvari samo jo jedna vrsta supernormalnog stimulansa, kao
besprekorna lepota, ali jo opasnije od nje. Imali smo odbranu od lepote, a
Vajat/Hejz je podigao sve na novi nivo. A bie nam daleko tee da pronaemo
za sebe zatitu od ovakve vrste ubeivanja.
Postoji vrsta tonske agnozije, ili aprozodija, zahvaljujui kojoj ne
moete da ujete intonaciju glasa; ujete samo rei, ali ne i nain na koji su
vam saoptene. Postoji takoe i agnozija koja vas spreava da prepoznate
izraze lica. Prihvatanjem te dve agnozije mogli biste da se zatitite od ovog
tipa manipulacije, zato to biste mogli da sudite o govoru isto na osnovu

219
njegove sadrine; njegova bi prezentacija za vas bila nevidljiva. Ali ja to ne
mogu da preporuim. Rezultat toga nije ni najmanje nalik rezultatu kali. Ako
niste u stanju da ujete ton glasa ili protumaite izraz neijeg lica, vaa
sposobnost za interakciju s drugima je time obogaljena. Bila bi to neka vrsta
veoma funkcionalnog autizma. Malobrojni lanovi NUK-a prihvataju obe te
agnozije, kao vid protesta, ali niko ne oekuje da se mnogo ljudi povede za
njihovim primerom.
Dakle, to znai da emo, kad ovaj softver jednom dospe u iroku
upotrebu, biti suoeni s izuzetno ubedljivim ponudama sa svih strana: u
reklamama, izjavama za javnost, propovedima. uemo od politiara ili
generala govore uzbudljivije od onih kakve smo mogli da ujemo decenijama
unazad. ak e i aktivisti i kritiari konzumerizma da koriste taj softver, makar
kako bi ostali ravnopravni s establimentom. Kad jednom opseg ovog softvera
bude dovoljno rairen, koristie ga ak i na filmu: sposobnost glumca vie nee
biti vana, zato to e izvedba svakoga od njih biti neverovatna.
Desie se isto kao i s lepotom: nae okruenje postae prezasieno
tim supernormalnim stimulansima, a to e uticati na nau interakciju sa
stvamim ljudima. Kad svaki govornik u netkastu bude imao nastup jednog
Vinstona erila ili Martina Lutera Kinga, obine ljude i njihovu prosenu
upotrebu paralingvistikih naznaka poeemo da smatramo bledim i
neubedljivim. Postaemo nezadovoljni ljudima s kojima optimo u stvarnom
ivotu zato to nee biti zanimljivi kao projekcije koje budemo gledali kroz
speksice.
Nadam se samo da e se te speksice za reprogramiranje neurostata
ubrzo pojaviti na tritu. Onda emo moda moi da podstiemo ljude da
prihvataju jae agnozije samo kada gledaju neki video snimak. To moe biti
jedini nain da sauvamo autentinu ljudsku interakciju: ako svoje
emocionalne reakcije sauvamo za stvarni ivot.

Tamera Lajons:
Znam kako e ovo da zvui... pa, razmiljam o tome da ponovo
ukljuim svoju kali. '
To je donekle zbog onog LJEN-ovog videa. Ne elim da kaem kako
ukljuujem kali samo zato to kompanije za proizvodnju minke to ne ele od
ljudi pa sam ljuta na njih. Nije u tome stvar. Ali teko je to objasniti.
Ljuta sam na njih zato to su pribegli triku kako bi manipulisali
ljudima; nisu igrali fer. Ali to me je nateralo da shvatim kako sam ja isto to

220
radila Garetu. Ili sam to makar elela. Pokuavala sam da koristim svoj izgled
kako bih ga ponovo pridobila. I na neki nain, ni to nije fer igra.
Ne elim da kaem da sam zla kao oglaivai! Ja volim Gareta, a oni
samo ele da zgru pare. Ali, seate se kad sam govorila o lepoti kao o nekoj
vrsti arolije? Ona vam daje prednost, i ja mislim da je veoma lako neto takvo
zloupotrebiti. A kali daje oveku imunitet za tu vrstu arolije. Zato mislim da
ne bi trebalo da mi smeta to to bi Garet radije da bude imun, jer uopte ne
treba ni da pokuavam da stiem bilo kakvu prednost. Ako uspem ponovo da
ga pridobijem, elim da to bude fer igrom, elim da to bude zato to on voli
ono to jesam.
Znam, to to je on ponovo ukljuio svoju kali ne znai da tako moram
da postupim i ja. Zaista sam uivala u tome to sam videla kako lica izgledaju.
Ali ako e Garet biti imun, mislim da bi trebalo to da budem i ja. Tako da
budemo ravnopravni, znate? A ako ponovo budemo zajedno, moda emo
nabaviti te speksice o kojima govore. Onda emo moi da iskljuimo kali kad
smo nasamo, samo nas dvoje.
A mislim da kali ima smisla i zbog drugih razloga. Te kompanije koje
prave minku, kao i sve druge, samo pokuavaju da u vama stvore potrebu
koju ne biste oseali da one fer postupaju, a meni se to ne dopada. Ako ve
treba da budem opinjena dok gledam neku reklamu, neka to onda bude kad
sam odgovarajue raspoloena, a ne kad god me oni s njom zaskoe. Ipak,
neu prihvatiti te druge agnozije, kao onu tonsku, ili makar ne jo. Moda kad
se pojave te nove speksice.
Ovo ne znai da sam saglasna s tim to su me roditelji naterali da
odrastem s kali. I dalje mislim da nisu bili u pravu, mislili su da e to to su se
otarasili lepote pomoi da se izgradi utopija, a ja u to uopte ne verujem. Nije
problem u lepoti, problem je u tome kako je neki ljudi zloupotrebljavaju. A
kali je dobra za takav sluaj; omoguava vam da se titite od toga. Ne znam,
moda to nije bio problem u vreme mojih roditelja. Ali jeste stvar s kojom sada
moramo da izaemo na kraj.

221
 Napomene o priama

Vavilonska kula
Ova pria je bila nadahnuta razgovorom s jednim prijateljem, kada je
on pomenuo verziju mita o Vavilonskoj kuli kojoj su ga uili u hebrejskoj koli.
Ja sam u tom trenutku znao jedino za priu iz Starog zaveta, koja na mene nije
ostavila bogzna kakav utisak. Ali u kompleksnijoj verziji, kula je toliko visoka
da je za penjanje uz nju potrebna godina, a kada neko s nje padne i pogine,
niko za njim ne ali, dok u sluaju isputene cigle, zidari plau poto je
potrebna godina da se ova zameni.
Originalna legenda bavi se posledicama prkoenja Bogu. Za mene,
meutim, ta pria je prizvala slike fantastinog grada na nebu, koji podsea
na Magritov Zamak u Pirinejima. Bio sam opinjen drskou takve vizije, i
poeo da se pitam kako bi bilo iveti u takvom gradu.
Tom Di je ovu priu nazvao vavilonskom naunom fantastikom". Ja
nisam o tome tako razmiljao dok sam je pisao - Vavilonci su svakako dovoljno
dobro poznavali fiziku i astronomiju da ovu priu prepoznaju kao fantaziju -
ali shvatio sam na ta je on mislio. Likovi su moda religiozni, ali oslanjaju se
na inenjering, a ne na molitve. U prii se ne pojavljuje nijedno boanstvo; sve
to se deava moe se razumeti u isto mehanikom smislu. I upravo u tom
smislu - uprkos oiglednoj razlici u kosmologiji - univerzum iz prie podsea
na ovaj na.

Shvati
Ovo je najstarija pria u ovoj knjizi, i moda nikada ne bi ni bila
objavljena da nije bilo Spajdera Robinsona, jednog od mojih instruktora iz
knjievne radionice Klarion. Ova pria je nakupila gomilu odbijanja kad sam je
prvi put slao urednicima, ali Spajder me je hrabrio da je iznova aljem poto

222
sam pridodao Klarion svojoj biografiji. Uneo sam neke izmene i poslao je, pa
je u drugom krugu naila na mnogo bolje reakcije.
Klica za nastanak ove prie bila je uzgredna napomena mog cimera
na koledu; on je u to vreme itao Sartrovu Muninu, iji protagonista u svemu
to vidi pronalazi samo besmisao. Ali kako bi bilo, zapitao se moj cimer, kad
bi mogao da nae smisao i red u svemu to vidi? Meni je to ukazivalo na
neku vrstu pojaanog opaanja, to je opet ukazivalo na superinteligenciju.
Poeo sam da razmiljam o taki u kojoj se kvantitativna poboljanja - bolje
pamenje, bre prepoznavanje obrazaca - pretvaraju u kvalitativnu razliku,
fundamentalno drugaiji modus kognicije.
Interesovao sam se takoe za mogunost istinskog poimanja naina
na koji na um funkcionie. Neki ljudi su sigurni da je za nas nemogue da
shvatimo sopstveni um, i nude analogije poput onoga ,,ne moete sopstvenim
oima videti svoje lice. Za mene to nikada nije bilo dovoljno ubedljivo. Moda
se ispostavi da zapravo ipak ne moemo da shvatimo sopstveni um (za
odreene vrednosti pojmova shvatiti" i ,,um), ali da bih se uverio u to,
potreban je mnogo ubedljiviji argument.

Deljenje nulom
Postoji slavna jednaina koja izgleda ovako:
ei + 1 = 0
Kada sam prvi put video derivaciju ove jednaine, zinuo sam
zapanjeno. Da pokuam da objasnim zbog ega.
Jedna od stvari kojima se najvie divim u prozi jeste kraj koji je
iznenaujui, a opet neizbean. To isto tako karakterie eleganciju u dizajnu:
izum izuzetno pametan, premda izgleda potpuno prirodno. Naravno, znamo
da to nije zaista neizbeno; samo tako izgleda, privremeno, zahvaljujui
ljudskoj dovitljivosti.
E sad, razmotrimo gore navedenu jednainu. Ona je nesumnjivo
iznenaujua; moete raditi brojevima e, i i godinama, i svaki od njih moe
biti u desetinama razliitih konteksta, a da ne shvatite kako se oni ukrtaju na
ovaj konkretan nain. Opet, kad jednom vidite derivaciju, pomislite da je ta
jednaina zaista neizbena, da jedino ovako moe da bude. To je oseaj
strahopotovanja, kao da ste stupili u kontakt s apsolutnom istinom.
Dokaz da je matematika nedosledna, i da je sva njena udesna lepota
samo iluzija, kako mi se inilo, bio bi jedna od najgorih stvari za koje biste
ikada mogli da saznate.

223
 Pria tvog ivota
Ova pria je ponikla u mom interesovanju za varijacione principe u
fizici. Za mene su ti principi bili opinjavajui otkad sam uopte saznao za njih,
ali nisam znao kako da ih upotrebim u prii sve dok nisam video izvoenje
predstave Vreme leti kad si iv, monodramu Pola Linka o borbi njegove ene
s rakom dojke. Tada mi je palo na pamet da bih mogao da koristim varijacione
principe kako bih ispripovedao priu o reakciji neke osobe na ono neizbeno.
Nekoliko godina kasnije, ta zamisao je bila kombinovana s napomenom jedne
prijateljice o njenoj rek roenoj bebi, i to je bio nukleus ove prie.
Za one koje zanima fizika, treba da kaem kako rasprava u prii o
Fermaovom principu najkraeg vremena izostavlja svako pominjanje njegovih
kvantno-mehanikih osnova. Kvantno-mehanika formulacija interesantna je
na sopstveni nain, ali meni su se vie dopadale metaforine mogunosti
klasine verzije.
to se tie teme ove prie, njen verovatno najkoncizniji saetak koji
sam ikada video pojavljuje se u uvodu Kurta Vonegata za jubilarno izdanje
Klanice pet na dvadesetpetogodinjicu njenog prvog objavljivanja: Stivena
Hokinga... izluuje to to mi ne moemo da se prisetimo budunosti. Ali
priseanje budunosti za mene je sada deja igra. Znam ta e postati moje
bespomone, lakoverne bebe, poto su to sada odrasli ljudi. Znam kako e
zavriti moji najprisniji prijatelji, jer su brojni meu njima sada u penziji ili
mrtvi... Stivenu Hokingu i svima drugima mlaim od mene kaem: Budite
strpljivi. Vaa budunost e vam doi i lei kraj nogu kao pas koji vas poznaje
i voli bez obzira na to ta ste.

Sedamdeset dva slova

Do ove prie je dolo kada sam primetio vezu izmeu dve zamisli koje
sam pre toga smatrao meusobno nepovezanim. Prva je bila zamisao o
golemu.
U verovatno najpoznatijoj prii o golemu, praki rabin Lev oivljava
glineni kip kako bi ovaj branio Jevreje i titio ih od progona. Ispostavlja se da
je ta pria savremena izmiljotina, i da je nastala tek 1909. godine. Prie u
kojima se golem koristi kao sluga za obavljanje kunih poslova - s razliitim
stepenom uspeha - potie iz esnaestog veka, ali to opet nisu najstarija

224
pominjanja golema. U priama koje potiu jo iz drugog veka, rabini su
animirali goleme, ali ne kako bi ovi radili ita praktino, ve pre da bi
demonstrirali to koliko su ovladali vetinom permutacije slova; oni su teili
tome da bolje upoznaju Boga tako to e obavljati in stvaranja.
O itavoj temi kreativne moi jezika drugde raspravljaju ljudi
pametniji od mene. Meni je u vezi s golemima bila naroito zanimljiva
injenica da su oni tradicionalno nesposobni da govore. Poto golem nastaje
pomou jezika, to ogranienje je ujedno i ogranienje razmnoavanja. Kada bi
golem bio sposoban da koristi jezik, bio bi sposoban i za sopstvenu
reprodukciju, nalik na Fon Nojmanovu mainu.
Druga zamisao o kojoj sam razmiljao bila je ona o prethodnom
formiranju, teoriji da organizmi postoje u potpunosti formirani u elijskim
klicama svojih roditelja. Danas je ljudima lako da to odbace kao smeno, ali
prethodno formiranje je svojevremeno i te kako imalo smisla. Bio je to
pokuaj da se rei problem naina na koji ivi organizmi mogu da se
razmnoavaju, isti onaj problem koji je kasnije nadahnuo nastanak Fon
Nojmanovih maina. Kada sam to prepoznao, zainteresovao sam se za obe te
zamisli iz istog razloga, i znao sam da moram o njima da piem.

Razvoj ljudske nauke

Ova kratka pria napisana je za britanski nauni asopis Priroda.
Tokom 2000. godine, Priroda je imala rubriku sa nazivom Budunosti"; svake
nedelje, drugi pisac je davao kratku proznu obradu na temu naunog razvoja
u sledeem milenijumu.
Poto je taj prilog trebalo da se pojavi u naunom asopisu, inilo mi
se prirodnim da on bude upravo o naunom asopisu. Poeo sam da
razmiljam o tome kako bi takav jedan asopis izgledao posle nastanka
nadljudske inteligencije. Vilijam Gibson je jednom rekao: Budunost je ve
tu; samo nije ravnomerno rasporeena". I danas u svetu ima ljudi koji, ukoliko
uopte znaju za raunarsku revoluciju, u tome vide samo neto to se deava
drugim ljudima, na nekom drugom mestu. Mislim da e tako biti bez obzira
na to kakva nas tehnoloka revolucija oekuje.
(Napomena o naslovu: ova kratka pria prvobitno se pojavila pod
drugim naslovom, koji su odabrali urednici Prirode; odluio sam da njen
prvobitni naslov obnovim za ovaj reprint.)

225
 Pakao je odsustvo Boga
Najpre sam poeleo da napiem priu o anelima kad sam odgledao
film Proroanstvo, triler s elementima natprirodnog, koji je napisao i reirao
Gregori Viden. Dugo sam pokuavao da smislim priu u kojoj su aneli likovi,
ali nisam mogao da doem do scenarija koji bi mi se dopao; tek kada sam
poeo da razmiljam o anelima kao o fenomenu zastraujue siline, ija
ukazanja podseaju na prirodne katastrofe, mogao sam da odmaknem dalje.
(Moda sam podsvesno mislio na Eni Dilard. Kasnije sam se setio da je ona
jednom napisala kako bi ljudi, da u sebi imaju iole vie vere, odlazili u crkvu sa
sigurnosnim kacigama na glavi i vezivali se za klupe.)
Razmiljanje o prirodnim katastrofama dovelo me je do razmiljanja
o problemu patnji nedunih. Iz religiozne perspektive nudi se ogroman opseg
saveta onima koji pate, i ini se jasnim da nema tog odgovora koji bi svakoga
mogao da zadovolji; ono to nekome prua utehu u drugome neizbeno
izaziva ogorenost. Recimo, Knjiga o Jovu je primer za to.
Za mene, jedan od najveih razloga za nezadovoljstvo Knjigom o Jovu
jeste to to, na kraju, Bog Jova nagradi. Ostavimo po strani pitanje da li nova
deca mogu da nadoknade gubitak dece koju je najpre imao. Zato Bog uopte
vraa Jovu imetak? emu srean kraj? Jedna od osnovnih poruka knjige glasi
da vrlina ne biva uvek nagraena; loe stvari se deavaju dobrim ljudima. Jov
na kraju to i prihvata, ispoljivi vrlinu, pa potom biva nagraen. Zar to ne
podriva poruku?
ini mi se da Knjizi o Jovu nedostaje hrabrosti i ubeenja: da je autor
zaista bio predan zamisli o tome da vrlina ne biva uvek nagraena, zar knjiga
ne bi trebalo da se zavri tako to Jov i dalje ostaje bez igde iega?

Voleti ono to vidite: Dokumentarac

Psiholozi su jednom izveli eksperiment u kojem su uzastopno
ostavljali lane prijave za koled na jednom aerodromu, kao da ih je toboe
zaboravio neki putnik. Odgovori u prijavi bili su uvek isti, ali svaki put je na njoj
bila druga fotografija tobonjeg kandidata. Ispostavilo se da su ljudi bili
skloniji da alju potom prijavu ukoliko je kandidat bio privlaan. To moda ne
iznenauje, ali ilustruje injenicu da smo potpuno pod uticajem izgleda;
favorizujemo privlane ljude ak i u situaciji kada ih nikada nismo ni sreli.

226
 Opet, svaku raspravu o prednostima lepote obino prati i pominjanje
toga koliki je ona teret. Ne sumnjam da i lepota ima drugu stranu medalje, ali
isto vai za sve drugo. Zato ljudi vie saoseaju sa idejom o tome koliko lepota
optereuje, nego sa onom da, recimo, bogatstvo optereuje? Razlog je to to
lepota ponovo izvodi svoju magiju: ak i u raspravi o njenim nedostacima,
lepota donosi prednost onima koji su lepi.
Mislim da e fizika lepota biti prisutna sve dok budemo imali tela i
oi. Ali ako jednog dana kaliagnozija bude dostupna, jedan sam od onih koji
e je sasvim sigurno probati.

227
 Zahvalnost

Hvala Miel, to mi je sestra, i hvala mojim roditeljima, Fu-Penu i

arloti, za sve rtve koje su za mene podneli.
Hvala uesnicima radionica Klarion, Akmi retorik i Sikamor Hil jer su
mi dozvolili da radim s njima. Hvala Tomu Diu za posetu, Spajderu Robinsonu
za telefonski poziv, Dejmonu Najtu i Kejt Vilhelm za smernice, Karen Fauler za
anegdote, i Donu Krouliju zato to mi je ponovo otvorio oi. Hvala Laretu
Galasin-Rajtu za podrku kad mi je bila potrebna, i Deniju Krainu to mi je
omoguio da malo koristim njegov um. Hvala Alanu Kaplanu za sve razgovore.

Hvala Dulijet Albertson za ljubav. I hvala Mari Glover, za ljubav.

228