b o g a en j A

Valas Vejtls -------------

BEOGRAD
2008
B ib l io t e k a P r a k t j n ih K n j ig a

U rednik
Dragan Paripovi
 Naslov originala:
The Science o f Getting Rich
Wallace D.Wattles

Copyright na prevod za Srbiju

IP BABUN
Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava.

Preveo
Dragan Paripovi

Stampa
Lukatampa

Prvo izdanje
Beograd 2008

ISBN 978-86-83737-57-4
 Sadraj

Predgovor 7
1. Pravo na bogatstvo 9
2. Postoji bogaenja 13
3. Da li postoji monopol na priliku 17
4. Prvo naelo nauke bogaenja 21
5. Ekspanzija ivota 27
6. Kako vam dolazi bogatstvo 33
7. Zahvalnost 39
8. Misliti na pravi nacin 43
9. Kako koristiti volju 48
10. Dalje korienje volje 53
11. Delovati na pravi nain 59
12. Delotvoma akcija 65
13. Ui u pravi posao 70
14. Utisak ekspanzije 75
15. ovek koji napreduje 79
16. Neke napomene i zavrna zapaanja 84
17. Saetak nauke bogaenja 89
O autoru 91
 PDEDGOVOD

Ovo je pragmatina knjiga, ne filozofska; praktian prirunik,

a ne teoretska rasprava. Namenjen je mukarcima i enama
ija najhitnija potreba je - novae. Onima koji najpre ele
da postanu bogati, a onda da filozofiraju o tome. Ona je za
one koji do sada nisu nali ni vremena ni naina ni prilike
da dublje urone u metafizika uenja, ali koji ele rezultate
i voljni su da naune zakljuke prihvate kao temelj svog
delovanja, bez ulaenja u sve one postupke putem kojih su ti
zakljuci postignuti.
Oekuje se da e italac verom prihvatiti ove izloene
tvrdnje utemeljene na iskustvu, ba kao to bi prihvatio
tvrdnje koje se odnose na delovanje elektrine energije, koje
su, recimo, objavili Markoni ili Edison. A ako prihvati tvrdnje
verom, njihova istinitost e se dokazati onda kada, bez straha i
oklevanja, bude delovao u skladu sa njima. Svaki mukarac ili
ena koji budu tako inili zasigumo e se obogatiti, jer je ovde
izloena nauka u toj meri precizna da je naprosto nemogue
pogreiti. Meutim, za dobro onih koji ele da u itavu stvai'
budu ukljuene i filozofske teorije kako bi na taj nain dobili
loginu osnovu svoje vere, citirau prave autoritete.
Monistika teorija univerzuma kako je Jedno Sve, a Sve je
Jedno, kako se jedna sutina manifestuje kroz privid mnogih
elemenatamaterijalnog sveta - vodi poreklo iz indijske religije
i uposlednjih dve stotine godina postepeno je probila svoj put
u misao zapada. Ona je temelj svih istanih filozofija, ali i
V

filozofije Dekarta, Spinoze, Lajbnica, Sopenhauera, Hegela

i Emersona.
V

Citalac koji bi eleo da pronikne u filozofske temelje ove

knjige, neka proita Hegela i Emersona.
Dok sam pisao ovu knjigu rtvovao sam sva druga
razmatranja zarad jasnoe i jednostavnosti stila, sve u cilju
da ova materija bude potpuno razumljiva i dostupna svakom
prosenom itaocu. Ovde izloen plan delovanja nastao je
kao plod filozofskih zakljuaka; detaljno je isproban i poloio
je najvii test praktinog eksperimenta; on deluje. Ako elite
da znate kako sam stigao do ovih zakljuaka, itajte tekstove
gore pomenutih autora, a ako elite da uberete plodove
njihove filozofije u praksi, itajte ovu knjigu i inite tano
onako kako vam ona kae da cinite.
 I poglavlje
PRAVO NA BOGATSTVO
V

Sta god da je reeno u hvalu siromatvu, ostaje injenica

da nije mogue iveti zaista potpunim i uspeSnim ivotom,
ukoliko nismo bogati. Nijedan ovek ne moe dostii najviu
taku razvoja svojih talenata ili due ukoliko nema dovoljno
novca; jer, za razvoj ue i talenata on mora da upotrebi puno
stvari, do kojih ne moe oi ukoliko nema novca.
V

Covek razvija svoj um, duu i telo korienjem stvari, a

samo drutvo organizovano je tako da se bez novca ne moe
doi do poseda bilo koje stvari; upravo iz tog razloga bi nauka
bogaenja morala da postane temelj svekolikog napredovanja
oveka.
Cilj sveukupnog ivota je razvoj; sve to ivi ima
neotuivo pravo na razvoj u punoj meri.
ovekovo pravo na ivot podrazumeva pravo na slobodnu
i neogranienu upotrebu svih onih stvari koje su neophodne
za njegov najpotpuniji mentabii, spiritualni i fiziki razvoj,
odnosno, drugim reima, podrazumeva njegovo pravo da bude
bogat.
U ovoj knjizi neu ligurativno govoriti o bogatstvu; biti
istinski bogat ne znai biti zadovoljan sa malo. Nijedan ovek
ne bi smeo da bude zadovoljan sa malo, ukoliko je sposoban
da koristi i uiva u vise. Namera prirode je napredovanje i
razvoj ivota; i svaki ovek bi trebalo da ima sve sto doprinosi
moi, eleganciji, lepoti i bogatstvu ivota. Biti zadovoljan sa
manje od toga je greh.
ovek koji poseduje sve to eli da bi iveo onaj ivot
koji je sposoban da ivi - bogat je; a nijedan ovek koji
nema puno novaca ne moe da ima sve to eli. ivot
je toliko uznapredovao i postao tako sloen da ak i
najobiniji mukarac ili ena imaju potrebu za velikom
koliinom novca kako bi mogli da ive nainom ivota
koji vodi celovitosti. Svaka osoba prirodno tei tome da
postane sve ono to je sposobna da postane; ta elja za
ostvarenjem unutranjih potencijala imanentna je ljudskoj
prirodi; mi ne moemo nita protiv htenja da budemo sve
ono to moemo biti. Uspeh u ivotu podrazumeva da
postane ono to eli da postane; a do toga se moe doi
samo putem korienja svih dostupnih stvari, a stvari su
dostupne samo ako postane dovoljno bogat da bi mogao
da ih kupi. Zbog toga je najbitnije od sveg znanja razumeti
nauku bogacenja.
Nema nieg loeg u nameri da se bude bogat. elja za
bogatstvom u stvari jeste elja za bogatijim, potpunijim i
obilnijim ivotom, a ta elja je hvale vredna. ovek koji ne
eli da ivi u veem obilju nije normalan, pa je tako i onaj
koji ne eli da ima dovoljno novca kako bi kupio sve to
hoe, nenormalan.
Postoj e tri motiva zbog kojih ivimo: ivimo za telo, ivimo
za um, ivimo za duu. Nijedno od pobrojanog nije ni bolje
ni svetije od ostalih; sve treba da bude jednako zastupljeno i
nijedno - ni telo, ni um ni dua - ne moe iveti potpuno ako
su ostala dva odseena od punoe ivota. Nije ni ispravno ni
plemenito iveti samo za duu a poricati um i telo, a pogreno
je i iveti za intelekt, a poricati telo ili uu.
Svima nama su poznate teke posledice ivljenja za
telo na raun uma i due. Shvatamo da stvaran ivot znai
potpuno izraavanje svega onoga to ovek moe da ispolji
kroz svoje telo, um i duu. ta god da kae, nijedan ovek
ne moe biti stvamo srean ili zadovoljan sve dok njegovo
telo ne proivljava potpuno svaku svoju funkciju, a isto vai
i za njegov um i njegovu duu. Gde god postoji neispoljena
mogunost ili neizvrena funkcija, tu je i nezadovoljena elja.
v

Zelja je mogunost koja trai svoj izraz ili funkcija koja

tei da se izvri.
ovek ne moe da ivi potpuno u telu bez dobre hrane,
udobne odee i toplog sklonita, kao ni bez slobode od
preteranog rada. Odmor i rekreacija takoe su neophodni
fizikom ivotu.
Ne moe se iveti potpuno u umu, bez knjiga i vremena za
njihovo prouavanje, bez prilika za putovanje i posmatranje
ili bez intelektualnog druenja.
Da bi iveo potpuno u dui, ovek mora da ima ljubav, a
siromatvo moe (a najee i jeste tako) negativno da utie
na izraavanje ljubavi.
Covekova najvia srea jeste u tome da daruje onima
koje voli, ljubav pronalazi svoj najprirodniji i najspontaniji
izraz u davanju. Covek koji nema ta da prui ne moe da
ispuni svoju ulogu supruga ili oca, graanina ili mukarca.
Kroz upotrebu materijalnih stvari ovek ostvaruje punou
ivljenja svog tela, razvija svoj um i svoju duu. Zbog toga je
od najvee vanosti postati bogat.
Savreno je u redu ako imate elju da budete bogati. Ako
ste normalan mukarac ili ena, vi ni ne moete drugaije.
Savrenojeuredudaobratitenajveupanju^m /ci^ogaen^,
jer ona predstavlja jedno od najuzvienijih i najpotrebnijih
uenja. Ako zanemarite ovo uenje, zanemarili ste unost
prema sebi, prema Bogu i prema oveanstvu J e r ni Bogu ni
oveanstvu ne moete uzvratiti veim sluenjem od onog u
kome ste ostvarili najvie to ste mogli.
 II poglavljc
POSTOJI NAUKA BOGAENJA

Postoji nauka bogaenja i to je vrlo precizna nauka, ne

manje nego to je to algebra ili aritmetika. Odreeni zakoni
upravljaju postupkom sticanja bogatstva, a kada se ti zakoni
jednom naue i kada ovek pone da vlada njima, on e se
obogatiti s matematikom sigurnoSu.
Posedovanje novca i druge imovine nastaje kao rezultat
delovanja pomenutih zakonitosti. Oni koji se dre ovih
pravila, bilo namemo ili sluajno, bogate se, dok oni koji
to ne rade ovim odreenim nainom, ma kako teko radili i
koliko bili sposobni, ostaju siromani.
Kao sto je prirodan zakon da slini uzroci uvek iza-
zivaju sline posledice, tako e, izvoenjem stvari na
ovaj odreeni nain, svaki mukarac ili ena nepogreivo
postati bogati.
Da je gomja tvrdnja istinita pokazuju sledee injenice:
Bogaenje nije pitanje okruenja, jer da je tako svi ljudi
u nekom susedstvu bi postali bogati; takode, svi ljudi nekog
grada bi bili bogati, dok bi svi ljudi nekih drugih gradova bili
siromani. Ili bi se, na primer, stanovnici neke drave valjali
u bogatstvu, dok bi stanovnici neke druge drave koja se
granii s ovom, ostali da ive u siromastvu.
Ali mi svua opaamo razlike - bogati i siromani ive
jedni uz druge, u istom okruenju, esto povezani istim
zanimanjima. Kada vidimo da se dvoje ljudi nalazi na istom
mestu i na istom poslu, pri emu se jedan obogati dok drugi
ostaje siromaan, to je dokaz da bogaenje ni u kom sluaju
nije stvar okruenja. Dodue, neka okruenja mogu biti
povoljnija od dmgih, ali kada od dvoje ljudi u istom poslu i u
istom susedstvu jedan postane bogat a drugi ostane neuspean,
to samo govori u prilog nae tvrdnje da je bogaenje rezultat
deiovanja odreenim nciinom.
I dalje, sposobnost da se stvari obavljaju ovim odredenim
nainom ne zavisi samo od posedovanja talenta, jer su mnogi
ljudi sa velikim talentom ostali siromani, dok su se neki s
vrlo malim talentom obogatili.
Prouavajui ljude koji su se obogatili, ustanovili smo da
su u mnogo emu proseni, da ne poseduju ni vee talente ni
vee sposobnosti od drugih ljudi. Iz toga jasno proizlazi da se
oni ne bogate zbog talenata i sposobnosti koje drugi nemaju,
ve zato to stvari obavljaju odreenim nainom.
Bogaenje nije rezultat tenje ili ekonominosti, mnogi
vrlo krti ljudi su siromani, dok su rasipnici esto bogati.
Bogaenje nije ni poSledica neega to dmgi proputaju da
uine, jer dva oveka u istom poslu esto rade tano iste stvari,
ali jedan se bogati dok drugi ostaje siromaan ili bankrotira.
Iz svega ovoga moramo zakljuiti da je bogaenje rezultat
obavljanja posla na odreeni nain.
Ako je bogacenje rezultat delovanja na odreeni nain
i ako slini uzroci uvek proizvode sline posledice, onda
svaki mukarac ili ena koji mogu na taj nain da obavljaju
stvari mogu da postanu bogati, pa otua itava stvar zadire u
podruje prave nauke.
Ovde se sada postavlja pitanje, da li je odreeni nain
toliko teak da ga moe slediti tek mali broj ljudi. To ne moe
biti tano, kao to smo videli, barem to se tie uroenih
sposobnosti. Talentovani ljudi se bogate, ali bogate se i budale.
Bogate se intelektualni gerujalci, ali i vrlo glupi ljudi. Bogate
se fiziki jaki, ali i slabi i bolesni ljudi se takoe bogate.
Naravno, u izvesnoj meri je potrebna i sposobnost raz-
miljanja i razumevanja, no to se toga tie, svaki mukarac
ili ena koji mogu da proitaju i razumeju ove rei, mogu
sigumo i da se obogate.
Takoe, videli smo da se ne radi o okruenju. Mesto ima
svoju vanost, ali to nije od presunog znaaja. Ipak, ne bi
trebalo ii u srce Sahare i oekivati tamo uspean posao.
Bogaenje ukljuuje vetinu ophoenja s ljudima, kao i
neophodnost da se bude tamo gde su ljudi s kojima je poeljno
poslovati. A ako su ti ljudi skloni da posluju na nain na koji
vi to elite, tim bolje. Toliko to se okruenja tide.
Ako se bilo ko u vaem gradu moe obogatiti, moete i vi,
i ako se bilo ko u vaoj dravi moe obogatiti, moete i vi.
Ponovo, ne radi se o izbom nekog oreenog posla ili
profesije. Ljudi se bogate u svakom poslu i u svakoj profesiji,
dok drugi u istom poslu ostaju siromani.
Istina je da ete najbolje raditi u poslu koji volite i koji
vam je primeren, a ukoliko posedujete neke talente i ve
ste ih razvili, najbolje ete obavljati posao koji vam prua
mogunost da neprekidno iskazujete svoje sposobnosti.
Takode, najbolje ete obavljati posao koji je primeren va-
em mestu boravka. Proizvoa sladoleda bolje e uspeti u
toploj klimi nego na Grenlandu, a ribar koji lovi losose pre na
severozapadu nego na Floridi, gde uopte nema lososa.
 Ali, ostavimo po strani ova opta ogranienja. Bogaenje
ne zavisi od vaeg uea u nekom odredenom poslu, ve
od znanja obavljanja posla na odreeni nain, Ako ste sad
u poslu i svako drugi u vaem mestu uspeva da se obogati u
istom poslu, a samo vi u tome ne uspevate, to je zato to ne
obavljate stvari na isti nain.
Niko nije spreen da se obogati zbog nedostatka kapitala.
Istina, ako imate kapital njegovo uveanje ide lake i bre,
ali onaj koji ima kapital ve je bogat i ne treba da razmilja
kako da to postane. Nije vano koliko ste siromani, ako
ponete da radite stvari na odreeni nain poeete da se
bogatite, a time i da stiete kapital. Posedovanje kapitala
je deo postupka bogaenja, a ujedno i deo rezultata koji ne-
izostavno sledi, ukoliko se stvari izvode na odreeni nain.
Moete biti najsiromaniji ovek na kontinentu, duboko u
dugovima, moete biti bez prijatelja, uticaja, sredstava, ali
ako krenete da obavljate stvari na ovaj nain, poeete ne-
pogreivo da se bogatite, jer slini uzroci moraju da stvore
sline posledice. Ako nemate nikakvog kapitala, dobiete ga.
Ako ste u pogrenom poslu, okrenuete se unosnijem. Ako
ste na pogrenom mestu, ii ete na pravo mesto, A sve to
ete initi zapoinjui u svom sadanjem poslu i na svom
sadanjem mestu radei stvari na odreeni nain koji dovodi
do uspeha.
 Ill poglavlje
DA LI PO&TOJI MONOPOL NA PPILIKU

Nijedan ovek ne ostaje siromaan zato sto mu. je oduzeta

prilika, zato to su drugi ljudi stavili monopol na bogatstvo,
neprobojnu ogradu oko njega. Moete na neki nacin biti od-
vojeni od nekog posla, ali postoje i drugi kanali koji su vam
otvoreni. Verovatno bi vam bilo teko da preuzmete kontrolu
na nekim eleznikim sistemom, to podruje je prilino dobro
pokriveno. AH, posao s elektrinim eleznicama jo uvek je u
povoju i nudi obiije pdlika za razne vidove preduzetnitva, a
za svega nekoliko godina e i prevoz vazdunim putem postati
jaka industrija i u svim svojim granama zapoljavati stotine
hiljada, a moda i milione ljudi. Zato ne biste skrenuli svoju
panju na razvoj vazdunog transporta umesto da se takmiite
s Dej Dej Hilom i drugima u svetu pame eleznice?
Prilino je tano da, ukoliko ste radnik zaposlen u nekoj
elezari, imate vrlo male anse da postanete vlasnik pogona
u kome radite, ali je takoe tano da ete, ukoliko ponete
da delujete na odreeni nain, uskoro napustiti svoj posao
u elezari, kupiti moda veliku farmu i zapoeti posao kao
proizvoa hrane. Danas se ukazuje velika prilika za one
ljude koji ive na malim povrinama zemlje koje intenzivno
obrauju, takvi ljudi e se sigumo obogatiti. Naravno, vi mo-
ete rei da je nemogue kupiti zemlju, ali okazau vam da
nije i da sigumo moete doi do farme ako budete elovali na
odreeni nain.
U razliitim razdobljima plima prilika kree se u razliitim
smerovima, prema potrebama celine i dostignutom stepenu
drutvenog razvoja. Danas je ta struja u Americi usmerena
prema poljoprivredi i industrijama koje su u bliskom odnosu
sa njom. Danas se prua i prilika radniku u fabrici. Ona je
otvorena i pred posiovnim ovekom koji opskrbljuje seljaka,
ak i vise nego pred onim koji opskrbljuje radnika.
Postoji obilje prilika za oveka koji ide s plimom, umesto
da pliva protiv nje.
Tako radnici u fabrikama, ni kao pojedinci a ni kao klasa,
nisu lieni prilika. Radnici nisu pod pritiskom gospodara,
trustovi i veliki kapital ne zaravaju ih na zemlji ne dajuei
im da polete. Kao klasa su tamo gde jesu, jer ne rade stvari
na odreeni nain. Kada bi ameriki radnici izabrali da
cine tako, oni bi sledili primere svoje brace u Belgiji 1
drugim zemljama, osnovali velike robne kue i potroake
zadruge, u kancelarije bi doveli ljude iz vlastite klase i
izglasali zakone koji podravaju razvoj takvih zadruga. Za
nekoliko godina mogli bi na miran nain da dou u posed
industry e.
Ranika klasa moe da postane voea klasa cim pone
da obavlja stvari na odreeni nain. Zakon bogatstva isti je za
njih kao i za sve druge. Ali to moraju a naue, a do tada e
ostati tu gde jesu onoliko dugo koliko nastavljaju da cine ono
to sada cine. Pojedinanog ranika, meutim, ne zarava
neznanje niti mentalna lenjost njegove klase, on moe da
sledi plimu prilika koja vodi ka bogatstvu, a ova knjiga e mu
rei kako.
 Niko ne treba da ostane siromaan zbog bo
gatstva. Jer, svega ima vise nego dovoljno za sve nas, Palate
poput zgrade Kongresa u Vaingtonu moe da se sagradi za
svaku porodicu na ovoj zemlji i to od gradevinskog materljala
kojeg ima dovoljno ve u Sjedinjenim Dravama. A ako bi
se intenzivno kultivisala ova zemlja mogla bi da proizvodi
dovoljno vunc, pamuka, lana i svile da obue svaku osobu
na svetu frnije nego to je i sam Solomon bio ukraen u svoj
svojoj slavi, kao i takvu koliinu hrane koja bi itekako bila
dovoljna da nahrani sve.
ak i vidljiva zaliha praktino je neiscrpna, a nevidljiva se
tek ne moe isceti.
Sve to vidimo na zemlji nastalo je iz jedne poetne sup-
stance iz koje se radaju sve stvari.
Svedoci smo toga da neprekidno nastaju novi oblici, a
nestaju stari, ali svi oni vode poreklo iz jedne te iste stvari.
Ne postoje ogranienja zaliha bezobline ili prvobitne sup-
stance. Od nje je nainjen svemir, ali se ona nije istroila u
stvaranju svemira. Prostori u, kroz i izmeu oblika vidljivog
svemira proeti su i ispunjeni prvobitnom, bezoblinom sup-
4/

stancom, izvomom gradom svih stvari. Cak i da se desct

hiljada puta ponovo stvori onog to je do sada stvoreno, ni
najmanje se ne bi iscrpela zaliha univerzalne grade.
Prema tome, nijedan ovek nije siromaan zbog siromatva
prirode ili zato to oko njega nema dovoljno bogatstva.
Priroda je neiscrpno skladite bogatstva, njene zalihe ni
kada se nee istroiti. Prvobitna supstanca je iva i kreativna
energija koja stalno proizvodi nove oblike. Kada se potroSi
zaliha gradivnog materijala, treba ga proizvesti jos, kada se
iscrpi tlo pa na njemu vise ne rastu biljke iz kojih proizvodimo
hranu ili materijale za oeu, nai e se naina da se obnovi
pa e ga biti jo vise. Kad bi se svo zlato i srebro iskopalo
!mmm
iz zemlje, ako bi ovek jo bio na tom stupnju drutvenog
razvoja da mu je potrebno zlato i srebro, jo bi se toga stvorilo
iz bezoblinosti. Bezoblina supstanca odgovara na potrebe
oveka, ona ga nee ostaviti bez bilo kojeg dobra.
I ovo je istina koja vai za itavu ljudsku zajednicu - vrsta
kao celina uvek ostaje neogranieno bogata, a ako su neki
pojedinci siromani to je zato to ne slede odreeni nain na
koji treba delovati, a to je upravo nain koji omoguuje da se
i svaki pojedinac obogati.
Bezoblina supstanca je inteligentna, to je mislea sup
stanca. Ona je iva i uvek inklinira prema jo ivljem.
Tragati za jo ivljim jeste prirodni i imanentni ivotni
impuls. Takoe, u prirodi inteligencije je da se uveava, a u
prirodi svesnosti da traga za irenjem granica i pronalaenjem
potpunijeg izraza. Univerzum oblika sainjenje iz bezobline
ive supstance koja biva uobliena da bi se potpunije iz-
razila.
Univerzum je velika iva prisutnost iji karakter je ta-
kav da se uvek kree prema jo ivljem i potpunijem funkci-
onisanju.
Prirodaje oblikovana radi razvojaivota, ekspanzijaivota
je nagon kome ona ne moe da odoli. Iz tog razloga, sve ono
to moe da slui ivotu opskrbljeno je izdano. Prema tome,
nestaica ne postoji, jer bi u suprotnom Bog bio u sukobu sa
samim sobom ponitavajui sopstveno delo.
Zato, vi koji oskudevate niste siromani usled pomanjkanja
bogatstva, i to je injenica koju u neto kasnije pokazati,
jer ak i zalihe bezobline supstance potpadaju pod upravu
mukarca ili ene koji deluju i misle na odreeni nain.
 Poglavlje IV
PKVO NACELO nauke bogaenja

Misao je jedina mo koja moe da proizvede oigledno

bogatstvo iz bezobline supstance. Materijal iz koga je
sve nainjeno je mislea supstanca, a svesna misao o nekom
obliku te supstance proizvodi taj oblik.
Prvobitna supstanca kree se u skladu sa svojim raz-
miljanjem, svaki oblik i aktivnost koje u prirodi vidimo
predstavlja vidljivi izraz misli prvobitne supstance. Kada bez-
oblina supstanca razmislja o obliku, ona preuzima taj oblik;
kada razmislja o kretanju, ona se kree. To je nain na koji su
sve stvari stvorene. Zivimo u svetu misli koji je deo misleeg
univerzuma. Misao univerzuma koji je u pokretu iri se kroz
bezoblinu supstancu, a mislea supstanca kree se u skladu
s tom milju preuzimajui oblik planetamih sistema koji i
zadrava. Mislea supstanca uzima oblik svojih misli i kree
se u skladu s njima. Drei se ideje o krueim sistemima
sunaca i svetova, ona uzima oblik tih tela i pokree ih svojom
milju. Razmiljajui o obliku sporo rastueg drveta hrasta,
ona se kree u skladu s tim i proizvodi drvo, iako su joj za
taj posao potrebni vekovi. Kroz stvaranje, bezoblinost se,
izgleda, kree u skladu sa zacrtanim kretanjem. Misao o
drvetu hrasta ne uzrokuje istovremeno oblikovanje drveta
u punom rastu, ve pokree sile koje e stvoriti to drvo, u
skladu s linijama njegovog rasta.
Svaka misao o obliku nalazi se u misleoj supstanci i
uzrokuje stvaranje tog oblika, ali uvek ili barem uopteno,
u skladu s linijama rasta i ve utemeljenim delovanjem.
Misao o kui neke odreene konstrukcije, utisnuta u bez-
oblinu supstancu, ne bi mogla da uzrokuje istovremeno stva
ranje kue, ali bi ona pokrenula kreativne energije koje ve
deluju u oblasti trgovine i preduzetniva da dovedu do brze
izgradnje kue. Ali, kada ne bi postojaii kanali kroz koje bi
kreativna energija mogla da deluje, onda bi kua bila stvorena
direktno iz prvobitne supstance, bez ekanja na odvijanje
sporog procesa razvoja organskog i neorganskog sveta.
Nijedna misao o obliku ne moe biti utisnuta u prvobitnu
supstancu, a da ne uzrokuje stvaranje tog oblika.
ovek je mislee sredite i moe da stvori misao. Svi
oblici koje ovek modelira svojim rukama, moraju najpre da
postoje u njegovim mislima. On ne moe da oblikuje stvar
ukoliko prethodno nije o njoj razmiljao.
I do sada je ovek svoje napore u potpunosti ograniavao
na rad svojih ruku, on je primenjivao manuelni rad na svet
oblika, nastojei tako da promeni ili modifikuje ono to ve
postoji. Nikad nije pomiljao da pokua da stvori nove oblike,
utiskujui svoje misli u bezoblinu supstancu.
Kada ovek ima misao-oblik, on iz materijala, koji su za-
pravo oblici prirode, stvara sliku oblika kojeg ima na umu.
Tako je do sada inio mali ili nikakav napor prema saradnji
s bezoblinom inteligencijom, zajednikom radu ,,s Ocem.
On nije ni sanjao da moe uiniti to vide kako Otac ini.
ovek preoblikuje i menja postojee oblike runim radom,
ne obraajui nikakvu panju na pitanje moe li da proizvede
stvari iz bezobline supstance komunicirajui s njom svojim
mislima. Mi nameravamo da dokaemo da on to moe, da
svaki mukarac ili ena to moe, i da pokaemo kako. Ali,
prvi je korak da navedemo tri temeljne pretpostavke.
Najpre, tvrdimo da postoji jednaprvobitna bezoblina sup
stanca, odnosno supstanca iz koje su sve stvari nainjene. Svi
naizgled brojni elementi nisu nita drugo nego tek razliite
predstave jednog elementa, svi oblici pronaeni u organskoj
i neorganskoj prirodi su samo razlieiti oblici nainjeni od iste
materije. A ta materija je mislea, misao u njoj stvara oblik te
misli. Misao u misleeoj supstanci proizvodi oblike. Covek je
sredite miljenja, sposoban za originalnu misao, ako moe
da prenese svoju misao originalnoj misleoj supstanci, onda
moe i da prouzrokuje stvaranje ili obrazovanje stvari o kojoj
razmilja.
Ukrako, postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari
nainjene i koja, u svom prvobitnom stanju, proima, prodire
i ispunjava meuprostore univerzuma.
Misao, unutar te supstance, proizvodi stvar koja je za-
miljena.
ovek moe da oblikuje stvari svojim miljenjem. Utisku-
jui misli u bezoblinu supstancu on moe da prouzrokuje
stvaranje onoga o emu misli.
Ako se neko pita da li mogu da dokaem ove tvrdnje, bez
ulaenja u detalje, moj odgovor je da mogu, i to logikom i
iskustvom.
Gledajui unazad, od same pojave oblika i misli, dolazimo
do jedne prvobitne mislee supstance, a gledajui unapred
od te mislee supstance, neminovno stiemo do ljudske
moi uzrokovanja formiranja stvari samim razmiljanjem o
njoj.
 I na osnovu eksperimenta, empirijskim putem pronalazim
da je ovaj zakljuak taan, a to je ujeno i moj najjai
dokaz.
Ako neki ovek proita ovu knjigu i obogati se inei
ono to mu ja kaem da ini, to je dokaz koji podupire moju
tvrdnju. Ova teorija je istinita sve dok ne oe do greke u
samom izvoenju postupka, a postupak nee nikad omanuti,
zato to e se svaki ovek, koji ini ono to mu ova knjiga
kae, sigumo obogatiti.
Ve sam rekao da se ljudi bogate inei stvari na odreeni
nain, a da bi to postigli moraju biti sposobni i da razmiljaju
na odreeni nain.
Nain na koji neko neto ini je direktan rezulat naina na
koji razmilja.
Da biste inili stvari na nain na koji to elite, moraete da
nauite da razmiljate onako kako elite, to je prvi korak ka
sticanju bogatstva.
Misliti samo na ono to elite da mislite, znai misliti
ISTINU, bez obzira kako to izgledalo.
Svaki ovek ima prirodnu i uroenu mo da misli ono to
eli da misli, ali za tako neto potrebno je da uloi daleko
vise napora o pukog preputanja mislima koje mu sugeriu
pojave vidljive na povrini. Misliti u skladu s pojavnou je
lako, misliti istinu bez obzira na pojavni svet je napomo i
iziskuje vise snage nego sto to ijedan drugi posao zahteva od
oveka.
Ne postoji napor od koga veina ljudi vise zazire nego to
je to neprekidno i uzastopno razmiljanje, a to je najtei posao
na svetu. Ovo je posebno tam o u sluajevima kada je istina
suprotna pojavnosti. Svaka pojavnost u vidljivom svetu tei
da proizvede odgovarajui oblik u umu koji je posmatra, a to
je mogue spreiti samo zaravanjem misli o ISTINI.
 Posmatrati pojavnost bolesti proizvee oblik bolesti u
vaem umu, a na kraju i u telu, ukoliko ne drite u sebi
misao o istini, koja je sleea: ne postoji bolest, to je samo
pojava, zdravlje je jedina stvarnost. Posmatranje siromatva
u spoljanjem svetu proizvee odgovarajue oblike u vaem
umu, osim ukoliko se drite istine da ne postoji siromatvo,
ve samo obilje.
Misliti o zdravlju u okruenju gde vlada bolest ili mi-
sliti o bogatstvu dok smo usred okruenja u kome vlada
siromatvo, podrazumeva mo. Ali, onaj koji stekne tu mo,
postaje GOSPODAR UMA. On moe da pobedi sudbinu.
Moe da ima sve to eli.
Ovu mo je mogue stei prihvatanjem temeljne injenice
koja se nalazi iza svih spoljanjih manifestacija, a to je
da postoji jedna mislea supstanca iz koje i od koje je sve
stvoreno.
Zatim moramo prihvatiti istinu da svaka misao zadrana
u toj supstanci postaje oblik i da ovek na taj nain moe
da utisne svoje misli u nju i uzrokuje da one uzmu oblik i
postanu vidljive.
Kada to shvatimo, gubimo svaku sumnju i strah jer znamo
da moemo da stvorimo ono to elimo da stvorimo, da imamo
sve ono to elimo da imamo, i najposle, da postanemo sve
ono to elimo da postanemo. Prvi korak prema bogatstvu
jeste verovanje u tri fundamentalne tvrdnje iznete ranije u
ovom poglavlju, a da bi ih naglasio, ponavljam:
Postoji misleca supstanca iz koje su sve stvari stvorene
i koja u svom prvobitnom stanju, proima, prodire i
ispunjava meduprostore univerzuma.
Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je njome
zamisljena.
 V

Covek moe da obiikuje stvari svojim mislima - uti-

skujui ih u bezoblicmi supstancu on moe da dovede
do materijalizacije onoga o emu razmilja.
Prema tome, ukoliko elite da se obogatite, morate da
odloite sve druge koncepte o imiverzumu osim ovog moni-
stikog i da istrajate na njemu sve dok vam se ne uvrsti u
umu i postane stalna misao i praksa. Iscitavajte ova uverenja
uvek iznova, svaku re utisnite u pamenje i neprekidno
razmiljate o njima sve dok vrsto ne poverujete u ono sto
kau. Ako se u vama pojavi sumnja u ove ideju, odbacite je
kao greh. Ne sluajte argumente koji protivree ovoj ideji,
ne odlazite u crkve niti na predavanja gde se poduava ili
propoveda suprotno. Ne itajte magazine ni knjige koji podu-
avaju drugim idejama, ako im dopustite da se priblie vaoj
veri, svi vai napori bie uzaludni.
Ne pitajte se zato su ove stvari istinite, i ne pogaajte
kako to mogu biti, jednostavno ih prihvatite s apsolutnim
Poverenjem.
Nauka bogaenja zapoinje s apsolutnim Prihvatanjem
ove vere.
 Poglavlje V
EK6PANZIJA IVOTA

Da biste se obogatili, dakle, morate napustiti i zadnje ostatke

stare ideje kako postoji boanstvo ija volja je da budete
siromani ili ije namere su da vas dri u stanju siromatva.
Inteligentna supstanca, koja je sve i u svemu i koja ivi u
svemu i u vama jeste svesna ivua supstanca. A budui da je
to svesna ivua supstanca, ona mora imati narav i urodenu
tenju za poveanjem ivota u svakoj ivuoj inteligenciji.
Svaka iva stvar mora stalno da traga za poveanjem svog
ivota jer se u samom inu ivljenja krije neodoljiva tenja
za poveanjem ivota.
Semenka sputena u zemlju aktivira se i u inu ivljenja
proizvodi jo stotine semenki. ivot se samim ivljenjem
umnoava. On veito ide ka tome da postane neto vise i tako
mora da ini ukoliko uopte eli da nastavi svoje postojanje.
Inteligencija je pod istim ovim imperativom stalne ek-
spanzije. Svaka misao koju mislimo nuno stvara i druge
misli. Svesnost se stalno iri. Svaka injenica koju nau-
imo, vodi nas ka uenju druge injenice, znanje se stalno
uveava. Svaki talenat koji razvijamo, donosi umu elju za
kultivisanjem drugog talenta, mi smo predmet nagona ivota
koji trai svoj izraz, stalno nas nagonei da znamo vie, i-
nimo vie i budemo vie.
Stoga, da bismo znali vie, inili vie i bili vie, moramo
imati vise. Moramo imati stvari za upotrebu, jer uimo i i-
nimo i postajemo samo kroz korienje stvari. Moramo da
postanemo bogati da bismo imali vie od ivota.
elja za bogatstvom je jenostavno impuls ivota koji
trai ispunjenje kroz uveanje. Svaka elja je nastojanje neke
neispoljene mogunosti da dobije priliku delovanja. Radi
se o moi koja trai mogunost manifestacije neega to je
prouzrokovalo elju. Ono to uzrokuje da elite vise novca,
je isto ono to biljci omoguuje rast. To je ivot koji trai
potpuniji izraz.
Jedna ivua supstanca mora da bude predmet ovog bit-
nog zakona celokupnog ivota. Ona je proeta eljom za ek-
spanzijom ivota a to je osnov svake kreativnosti.
Ta jedna supstanca eli vise da ivi u vama, zato i eli da
imate sve stvari koje moete koristiti.
Boija elja je da budete bogati. On eli da budete bo
gati kako bi mogao sam sebe bolje da izrazi kroz vas. On
eli da imate obilje stvari na raspolaganju, pruajui njemu
samom mogunost da se izrazi. On moe potpunije da ivi u
vama, ukoliko imate neogranienu kontrolu nad sredstvima
za ivot.
Univerzum eli da imate sve to elite da imate,
Priroda je prijatelj vaim planovima.
Sve je za vas prirodno.
Oluite da je ovo istina.
Bitno je, medutim, da se vae namere usklade s namerama
onoga sto je u svemu.
 Morate eleti stvaran ivot, ne samo uitak kroz ulni
/

doivljaj. Zivot je vrenje funkcije i pojedinac ivi stvamo tek

kada bez preterivanja vri svaku funkciju za koju je sposoban
- fiziku, mentalnu i spiritualnu.
Da se razumemo, vi ne elite da se obogatite da biste
iveli kao svinja, veliajui ivotinjske elje, jer to i nije ivot
dostojan oveka. Ali, vrenje svake fizike funkcije jeste deo
ivota i niko ne ivi u potpunosti ukoliko negira impulse tela,
koji su pokazatelj njegove normalnosti i zdravlja.
Vi ne elite da se obogatite ni zbog toga da biste likovali
zbog svoje intelektualne nadmoi, sakupljali znanje, veliali
ambiciju, zasenili dmge i postali slavni. Sve to su legitimni
izrazi ivota, ali eovek koji ivi samo za uitke intelekta, ivi
samo delimino i nikada nee biti u potpunosti zadovoljan.
Vi ne elite da se obogatite ni samo zarad dobra drugih,
u nastojanju da pomognete drugima i uivate u altraizmu i
nesebinom delanju. Radosti due samo su jedan deo ivota i
nisu ni bolje ni plemenitije od drugih njegovih delova.
Vi ne elite da se obogatite samo da biste mogli da jedete,
pijete i budete veseli kada dode vreme za to, ve i da biste
mogli da se okruite velianstvenim stvarima, da vidite daleke
zemlje, nahranite svoj um i razvijete svoj intelekt; da biste
mogli da volite ljude, inite dobre stvari i budete sposobni da
igrate vanu ulogu u pomaganju svetu da pronade istinu.
Ali, zapamtite da ekstremni altruizam nije nita bolji
ni plemenitiji od ekstremne sebinosti. I jedno i drugo su
pogreni.
Napustite ideju da Bog od vas eli da se rtvujete za druge i
da ete time zasluiti njegovu ljubav. Bog ne trai nita slieno.
Ono to on hoe jeste da od sebe pruite najvie to moete,
ali i za sebe i za druge, jer drugima moete da pomognete vise
samo ako ste od sebe dali najvie to ste mogli.
 A najvie od sebe moete izvui samo ako ste dovoljno
bogati, zato je ispravno i hvale vredno da se na prvom mestu
posvetite poslu sticanja bogatstva i u njega uloite svoje naj-
bolje misli.
Medutim, zapamtite da se elja supstance odnosi na sve i
da njeno kretanje mora da bude usmereno prema ekspanziji
ivota za sve. Vi ne inite nita dobro ako nekome umanjujete
ivot, poto je supstanca jednako u svima i jednako trai
bogatstvo i ivot.
Inteligentna supstanca e za vas napraviti stvari, ali ih ona
nee oduzeti nekom drugom, da bi ih data vama.
Morale napustiti misli o takmienju. Vae je da stvarate, a
ne da se takmiite se za ono to je ve stvoreno.
Ne smete nikom nita da oduzmete.
Ne smete da se cenjkate.
Ne smete da varate da biste stekli neku prednost. Ne smete
nijednom oveku koji radi za vas da date manje nego to je
zaradio.
Ne smete da poseete za imovinom drugih, niti da je
posmatrate pogleom punim udnje. Nijedan ovek ne po-
seduje neto to i vi sami ne biste mogli da imate, i to na nain
da njemu ne morale da oduzmete njegovo.
Treba da budete kreator, a ne takmiar. Dobiete ono
to elite, ali tako da kad vi dobijete i svaki drugi ovek ima
vise od onoga to sada ima.
Svestan sam da postoje ljudi koji dobijaju ogromne ko-
liine novca ponaajui se upravo suprotno gore navedenim
tvrdnjama, zato na ovom mestu moram da dodam neka
pojanjenja. Ljudi plutokratskog tipa, koji postaju jako bogati,
ponekad to postiu samo svojim izuzetnim sposobnostima na
nivou takmienja, a ponekad nesvesno uspostavljaju vezu sa
supstancom i njenim velikim namerama i kretanjima za optu
nadogradnju vrste kroz industrijski razvoj. Rokfeler, Kamegi,
Morgan i dr. jesu nesvesni agenti Svevinjeg u neophodnom
radu sistematizovanja i organizovanja proizvodnje, a u ko-
nanoj analizi njihov rad veoma doprinosi sveoptoj ek-
spanziji ivota. Njihov dan je skoro zavren, organizovali
su proizvodnju i uskoro e iza njih doi agenti koji e
organizovati maineriju distribucije.
Multimilijarderi su poput udovinih reptila praistorijskog
doba. Oni igraju neophodnu ulogu u procesu evolucije, ali
e ona ista Mo koja ih je stvorila na kraju da ih ukloni. I
dobro je imati na umu da oni nikad nisu zaista bili bogati, jer
privatni ivoti veine pripadnika ove klase pokazuju da su, u
stvari, bili pokvareni i oduzimali siromanima.
Bogatstvo osigurano na nivou takmienja nikada nije
zadovoljavajue i trajno. Vae je danas, sutra e biti ve
nekog drugog. Zapamtite, ako hoete da postanete bogati
na nauoan i odreeni nain, moraete da se u potpunosti
izdignete iznad misli o takmienju. Nikada i ni na jedan tren
v
ne smete pomisliti da je zaliha ograniena. Cim pomislite
da sav novac kriju i kontroliu bankari ili neki drugi i da
morate se napregnete da biste zaustavili taj postupak, znajte
da ste upali u zamku takmiarskog uma i da vas je vaa
mo stvaranja na neko vreme napustila. A to je jo gore,
verovatno ete obustaviti i kreativna kretanja koja ste ve
uspostavili.
ZNAJTE da u planinama zemlje postoji zlato vredno
bezbroj miliona dolara koje jo nije izvaeno na povrinu.
I znajte da bi ga, ukoliko ga ne bi vise bilo, stvorila mislea
supstanca kako bi zadovoljila vae potrebe.
ZNAJTE da e no vac koji vam je potreban stii, ak i
ako je neophodno da hiljade ljudi koliko sutra otkrije nove
rudnike zlata.
 Nikad ne posmatrajte viljivu zalihu, uvek nastojte da
sagledate neogranieno bogatstvo u bezoblinoj supstanci i
ZNAJTE da vam ono dolazi brzinom kojom moete da ga
primite i koristite. Nema tog oveka koji troenjem vidljive
zalihe moe da sprei da vi dobijete ono to je vae.
Zato nikaa sebi ne oputajte, ak ni natrenutak, damislite
kako e sav najbolji graevinski materijal biti potroen pre
nego to vi budete spremni da sagradite svoju kuu. Nikad
ne brinite za trustove i kombinate i ne bojte se da e oni
uskoro posedovati itavu zemlju. Nikada se ne bojte da ete
izgubiti ono to elite, samo zato to neka druga osoba moe
da vas pobedi. To ne moe da se ogodi, vi ne traite nita to
poseuje neko ragi, vi ste uzrok stvaranja onoga to elite iz
bezobline supstance, a zaliha je neograniena. Prema tome,
drite se ve iznete tvrdnje:
Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari stvorene
i koja u svom prvobitnom stanju, proima, prodire i
ispunjava meuprostore univerzuma.
Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je njome
zamiljena.
v
Covek moe da oblikuje stvari svojim mislima - uti-
skujui ih u bezoblinu supstancu on moe da dovede
do materijalizacije onoga o emu razmilja.
 Poglavlje VI
KAKO VAM DOLAZI BOGAT6TVO

Kada kaem da se ne cenjkate otro, time ne mislim da uopte

ne treba da se pogaate ili dogovarate s drugim ljudima. Ne
smete samo nepoteno da se dogovarate, da traite neto za
nita, ali treba da date svakom oveku vie nego to od njega
uzimate.
Istina, vi ne moete dati nekom vie u gotovinskoj vrednosti
nego to ste uzeli od njega, ali mu zato moete dati vie u
upotrebnoj vrednosti od gotovine koju ste od njega uzeli.
Papir, boja i drugi materijal ove knjige moda nije vredan
novca koji ste za njega dali, ali ako vam ideje izloene ovde
donesu hiljae dolara, onaj ko vam je prodao knjigu nije vas
prevario. Dao vam je veliku upotrebnu vrednost za mahi vre-
nost u gotovini.
Pretpostavimo da posedujem sliku nekog od velikih umet-
nika koja je u svakom civilizovanom drutvu vredna hiljade
dolara. Ako je ponesem na Sevemi pol i svojom trgovakom
vetinom nagovorim nekog Eskima da mi za nju da gomilu
krzna vrednu 500 dolara, prevario sam ga. Jer, za njega
slika nema upotrebnu vrednost, ona nee doneti nikakvo
poboljanje u njegovom ivotu.
 Ali, pretpostavimo da sam mu u zamenu za krzna dao
pitolj vredan 50 dolara, bila bi to za njega dobra razmena.
Pitolj za njega ima upotrebnu vrednost i donee mu jo puno
krzna i puno hrane. Doprinee njegovom ivotu na svaki
nain i uiniti ga bogatim.
Kada se izdignete od takmiarske do kreativne ravni, mo-
ete vrlo pomno da ispitate svoje transakcije, pa ako nekome
proajete neto to ne doprinosi njegovom ivotu vise nego
sto vredi stvar koju vam je dao u zamenu, moete slobodno
da prekinete sa takvim poslom. Ne smete nikoga da tlaite u
poslu. A ako ste ve u takvom poslu, odmah izaite iz njega.
Dajte svakom oveku u upotrebnoj vrednosti vie od onoga
to od njega uzimate u gotovini, tako da svakom svojom
poslovnom transakcijom doprinosite ivotu sveta.
Ljudima koji rade za vas morate uzeti vise u energiji ne
go to im dajete u plati. Ali zato va posao moe da bude
organizovan tako da bude ispunjen naelom napredovanja,
pa onda svaki uposleni koji to eli, moe malo da napreduje
u preuzeu svakog dana.
Vi moete postaviti sfvari tako da vas posao za vase rad-
nike ini ono to ova knjiga ini za vas. Moete upravljati
poslom tako da on bude neka vrsta stepenica kojima e svaki
radnik, ukoliko eli da se potrudi, moi i sam da se penje ka
bogatstvu. Prilika mu je pruena, ukoliko nee da je iskoristi,
to je njegova greka.
I na kraju, iako ete uzrokovati stvaranje svog bogatstva
iz bezobline supstance koja proima itavo vae okruenje,
to ne znai da e bogatstvo uzeti oblik iz atmosfere i ma-
terijalizovati se pred vaim oima.
Ako, na primer, elite mainu za ivenje, to ne znai da
misao o ivaoj maini treba da utisnete u misleu supstancu
sve dok se maina sama od sebe ne oblikuje u sobi u kojoj
sedite ili negde druge. Ali, ukoliko elite ivau mainu,
njenu mentalnu sliku treba da drite u svesti uz najpozitivnije
oseanje da e se pojaviti ili je ve na putu ka vama. Nakon to
jednom oblikujete misao, sauvajte apsolutnu i nepoljuljanu
veru o tome da ivaa maina stie. Nikada o njoj nemojte da
razmiljate niti da govorite drugaije osim da ste sigumi u
njeno prispee. Verujte da je ve vaa.
Maina e vam biti doneta silom vrhovne inteligencije koja
deluje na umove ljudi. Ako ivite u dravi Mejn, mogue je
da mainu donese ovek iz Teksasa ili Japana, zaposlen nekim
poslom to e rezultirati time da vi dobijete ono to elite.
Ako bude tako, cela stvar e doneti dobro i tom oveku,
isto kao i vama.
Nemojte ni na trenutak da zaboravite injenicu da mislea
supstanca proima sve, da komunicira sa svima i moe da utie
na sve. Zelja mislee supstance za punijim i boljim ivotom
uzrokovala je stvaranje svih ve napravljenih ivaih maina
i moe da uzrokuje stvaranje jo milion istih. I hoe, svaki put
kadaje ljudi pokrenu eljom i verom, odnosno delovanjem na
odreeni nain.
Vi sigumo imate ivau mainu u svojoj kui, to je sigumo
isto kao i da imate bilo koju drugu stvar ili stvari koje elite i
koje ete koristiti za poboljanje svog vlastitog ivota i ivota
drugih.
Ne smete oklevati u tome da zatraite nesto veliko. ,,Za-
dovoljstvo tvog Oca je da ti da kraljevstvo, rekao je Isus.
Prvobitna supstanca eli u vama da proivi sve to je
mogue proiveti, ali isto tako eli da imate sve ono to
moe da vam poslui u vaoj nameri da ivite ivotom u
izobilju i bogatstvu.
Ako u svojoj svesti uvrstite injenicu da je elja koju
oseate za posedovanjem bogatstva u skladu sa eljom

^
Svemogueg za potpimijim ispoljenjem, vaa vera postaje
nepobediva.
Jednom sam video nekog eaka kako sedi za klavirom
i uzaludno pokuava da izvue neku harmoniju iz njegovih
irki. Shvatio sam da mu je ao i da se ljuti zbog svoje
nesposobnosti da neto odsvira. Upitao sam ga za uzrok
njegove ljutnje i on m ije odgovorio: Oseamu sebi muziku,
aii ne mogu da nateram ruke da se pravilno pokreu .
Muzika u njemu imala je nagon prvobitne supstance i sva
muzika ovog i onog sveta kao da je traila svoj izraz kroz
ovo dete.
Bog, ta Jedna supstanca, pokuava da ivi, deL& i uiva
u stvarima kroz oveanstvo. On govori: Hou ruke koje
e moi da sagrade prekrasne graevine, da odsviraju
boanske harmonije, naslikaju velianstvene slike. Hou
noge koje e obavljati moje poslove, oi koje e gledati
moje lepote, jezike koji e govoriti mone istine i pevati
udesne pesme, itd.
Sve to postoji i to je mogue, trai svoj izraz kroz ljude.
Bog eli da oni koji mogu da sviraju imaju klavire i sve
druge instrumente kao i sredstva kojima e moi u najveoj
moguoj meri da neguju svoje talente. On eli da se oni koji
znaju da cene lepotu okrue lepim stvarima. On eli da oni
koji prepoznaju istinu imaju priliku da putuju i posmatraju.
On eli da oni koji cene tkaninu budu prekrasno odeveni, i
oni koji cene dobru hranu bogato nahranjeni.
On sve to eli jer je On taj koji u svemu uiva i sve
ceni. Bog je onaj koji eli da svira, peva, uivati u lepoti,
obznanjuje istinu, nosi finu oeu i jede dobru hranu.
Bog je onaj koji je radio na vama da elite i inite, rekao
je Pavle.
 Zeljakoju oseate z a bogatstvomje neograniena, onakroz
vas trai Njegov izraz, kao to je traila izraz kroz deaka uz
klavir.
Zato ne smete da oklevate u tome da li treba da zatraite
neto veliko ili ne.
Va zadatak je da se usmerite i izrazite svoju elju Bogu.
To je teko mesto za veinu ljudi. Veina njih se dri stare
ideje da siromatvo i rtvovanje prijaju Bogu. Oni siromatvo
posmatraju kao deo plana, neophodnost prirode. Misle da je
Bog dovrio svoje delo i stvorio sve to moe da stvori kao i
da veina oveanstva mora da ostane siromana jer u prirodi
nema dovoljno za sve. Oni se toliko dre te pogrene misli da
se stie da zatrae bogatstvo. Cak ni ne pokuavaju da ele
vise od vrlo umerenog, tek toliko a se dobro oseaju.
Sada elim da se prisetim sluaja jednog uenika kome je
reeno da mora da ima na umu jasnu sliku stvari koju eli,
da bi kreativna misao o toj stvari bila utisnuta u bezoblinu
supstancu. On je bio vrlo siromaan, iveo je u iznajmljenoj
kui i zaraivao tek toliko da moe da preivi, poto nikako
nije mogao da prihvati injenicu da i njemu pripada svo
bogatstvo. Tako je, nakon puno razmiljanja, odluio a
bi mogao da zatrai za sebe neto razumno, kao na primer
novi tepih za pod svoje sobe, ali i pe na ugalj da bi zagrejao
kuu zimi. Sledei uputstva iz ove knjige nabavio je stvari
za nekoliko meseci, a onda mu je sinulo da je zapravo traio
nedovoljno. Proao je kuom u kojoj je iveo planirajui sva
poboljanja koja bi eleo da izvede u njoj. Mentalno je dodao
nege prozorski otvor, na drugommestu sobu, sve dok u svom
umu nije dovrio idealan dom za sebe. Zatim je planirao da
ga namesti.
Drei celu sliku u svom umu poeo je da ivi na odreeni
nain i kree se prema onome to je eleo. Danas poseduje
kuu koja je dograena u skladu s oblikom njegove mentalne
slike. I s jo veom verom usmerava se na druge stvari. Dato
mu je u skladu s njegovom verom i isto tako bie dato vama
i svima nama.
 Poglavlje VII
ZAliVALN03T

Primer iz prolog poglavlja jasno je pokazao itaocu da je

prvi korak koji treba da uini da bi se obogatio prenoenje
ideje o onome to eli u bezoblinu supstancu.
To je tano i iz onoga to sledi videete kako. Da biste tako
postupali, neophodno je da se na harmonian nain odnosite
prema bezoblinoj inteligenciji.
Harmoninost tog odnosa je od tako primame i ivotne
vanosti da se na ovom mestu mora dati prostor raspravi
o tome. Ujedno u vam dati uputstva koja e vas sigumo,
ukoliko ih budete sledili, dovesti u savreno jedinstvo uma s
Bogom.
itav postupak mentalnog usklaivanja moe se saeti u
jednu jedinu re: zahvalnost.

Prvo, verujte da postoji jedna inteligentna supstanca

iz koje sve proizlazi.
Drugo, verujte da ta supstanca hoe da vam prui sve
to elite.
I tree, odnosite se prema njoj s oseanjem duboke i
beskrajne zahvalnosti.
 Mnogi ljudi koji na sve druge naine ive ispravno, ostaju
siromani zbog nedostatka zahvalnosti. Primivi jedan dar
od Boga, oni seku icu koja ih povezuje s Njim, proputajui
da mu izraze zahvalnost.
Lako je razumeti injenicu da, to blie smo izvoru bogat-
stva, to vise bogatstva emo primiti. Zato je, takoe, lako
razumeti da dua koja je uvek zahvalna, ivi u bliem dodiru
s Bogom od one koja nikad na Njega ne gleda s izrazom
zahvalnosti.
to zahvalnije usmerimo svoje umove Svemogueg
kada nam dou dobre stvari, to vie emo dobrih stvari dobiti
i one e nam bre stizati. Razlog za to lei jednostavno u
tome sto nas mentalni stav zahvalnosti dovodi u blii dodir s
izvorom iz kojeg blagoslovi dolaze.
Ako je za vas novost to da zahvalnost dovodi va urn u
sklad s kreativnim energijama univerzuma, razmislite malo i
shvatiete da je to istina.
Dobre stvari su vam ve pristigle kroz praenje odreenih
zakona. Zahvalnost e dovesti va um na put kojim pristiu
stvari i zadrae vas u bliskom kontaktu s kreativnim mi-
ljenjem, spreavajui da i jednog trenutka budete obuzeti
takmiarskim duhom.
Sama zahvalnost moe da vas dri usmerenim prema Sve-
mu, ne doputajui da se u vama rodi pogrena misao o tome
kako je zaliha ograniena, jer bi to bilo fatalno za sva vaa
nadanja.
Postoji zakon zahvalnosti i apsolutno je neophodno da ga
razmotrite, ukoliko elite da postignete eljene rezultate.
Zakon zahvalnosti je prirodno naelo prema kome su
akcija i reakcijauvekjednaki, ali u suprotnim smerovima.
Zahvalnost uma u svojoj hvali Svemoguem jcstc oslo-
baanje ili troenje sile. Ona ne moe propustiti da dosegne
ono ka emu je upuena, pa je stoga reakcija istovremeno
kretanje prema vama samima.
Priblii se Bogu i On e se pribliiti tebi . Ova tvrdnja
predstavlja veliku psiholoku istinu.
Ako je vaa zahvalnost jaka i stalna, reakcija u bezoblinoj
supstanci bie jaka i stalna. Kretanje onoga to elite uvek e
biti prema vama. Uoite stav zahvalnosti koji je usvojio Isus,
kada je govorio: Hvala Ti, Oe, sto me uje. Ne moete
iskusiti puno moi bez snanog oseaja zahvalnosti, jer
zahvalnost je ono to vas dri u vezi s moi.
Ali, vrednost zahvalnosti nije samo u tome to e vam u
budunosti doneti vise blagoslova. Bez zahvalnosti ne moete
se sauvati od nezadovoljnih misli.
Onog trenutkakada dopustite au vaem umupreovladane-
zadovoljstvo stvarima kakve jesu, poeete da gubite uporite.
Vaa panja se tada fiksira na obino, opte, siromano, ne-
isto i beznaajno, pa otuda i va um uzima oblik takvih
stvari. A onda ete te iste oblike ili mentalne slike preneti u
bezoblinu supstancu, pa e vam onda dolaziti obine, opte,
siromane, neiste i beznaajne stvari.
Dopustiti svom umu da boravi u manje vrednom okru-
enju znai postati manje vredan i okruiti se manje
vrednim stvarima.
S druge strane, uvrstiti svoju panju na najbolje znai
okruiti se najboljim i postati najbolji.
Kreativna mo unutar nas oblikuje nas prema slici onoga
emu pri daj emo p anj u.
Mi smo mislea supstanca, a mislea supstanca uvek uzima
oblik onoga o emu misli.
Um koji je ispunjen zahvalnou stalno je usmeren na
najbolje, pa zato i postaje najbolji preuzimajui oblik ili
osobine najboljeg, tako da e, na kraju, najbolje i primiti.
 Takoe, iz zahvalnosti se raa vera. Zahvalan um stalno
oekuje dobro, aoekivanjapostajuvera. Reakcija zahvalnosti
proizvodi veru u umu, a svaki izlazei talas zahvalnosti
poveava tu veru. Onaj koji nema oseaj zahvalnosti ne
moe dugo da zadri ivu veru, a bez ive vere ne moete se
obogatiti kreativnim nainom, kao to emo videti u sledeim
poglavljima.
Neophodno je, zato, da negujete naviku zahvalnosti za
svako dobro koje stigne, neprekidno se zahvaljujui.
Abudui da su sve stvari doprinele vaem napretku, valjalo
bi da u svoju zahvalnost ukljuite i njih.
Ne gubite vreme u razmiljanjima ili priama o nestaicama
ili pogrenim akcijama plutokrata ili financijskih magnata.
Njihova organizacija sveta stvorila je vasu priliku, sve to
vam stvamo dolazi je zbog njih.
Ne besnite protiv korumpiranih politiara, da nije poli-
tiara svetom bi zavladala anarhija, pa bi i vaa prilika bila
znatno umanjena.
Bog je dugo i vrlo strpljivo stvarao kako bi nas doveo tu
gde jesmo u industriji i politici, a On dobro obavlja svoj posao.
Ne postoji ni najmanja sumnja da e On ukinuti plutokrate,
magnate, industrijalce i politiare im doe vreme da ih se
rei. Ali, u meduvremenu, smatrajte ih dobrima. Setite se da
svi oni doprinose tome da se utvrde putevi kojima e prema
vama stizati vase bogatstvo i budite im zbog toga zahvalni. To
e vas dovesti u skladne odnose s dobrom u svemu, a dobro u
svemu kretae se prema vama.
 Poglavljc VIII
MISLITI NA PPAVI NACIN

Vratite se u esto poglavlje i ponovo proitajte priu o oveku

koji je oblikovao mentalnu sliku svoje kue i dobiete pravu
ideju o poetnom koraku prema bogaenju. Morate, dakle,
a stvorite jasnu i odreenu mentalnu sliku onoga to
elite, ne moete preneti ideju koju sami nemate.
Morate je imati pre nego to ete je preneti, a mnogi ljudi
proputaju da utisnu tu sliku u misleu supstancu, jer sami
imaju tek neodreen i maglovit pojam o stvarima koje ele
da rade ili imaju.
Nije dovoljno da imate samo uoptenu elju za bogatstvom
da biste njime inili dobro, naprosto svako moe da ima
takvu elju.
Nije dovoljno da imate elju da putujete, vidite neto, ivite
punije itd. Svako imatakve elje. Ako poaljete poruku prijatelju,
neete mu poslati slova po abecednom redu i dopustiti da on sam
za sebe sroi tu poruku, niti ete sluajnim izborom uzimati rei
iz renika. Poslaete smislenu reenicu, koja neto znai. Kada
pokuavate da utisnete svoje elje u supstancu, setite se da to
morate da uinite suvislom tvrdnjom. Morate znati ta elite,
morate biti odreeni. Nikada se neete obogatiti niti pokrenuti
kreativnu mo, aljui neoblikovane udnje i nejasne elje.
 Pregledavajte svoje elje ba kao to je ovek iz prie
pregledavao svoju kuu. Imajte na umu to to elite i
doarajte sebi jasnu mentalnu sliku o tome kako izgleda
ostvarenje vae elje.
Tu jasnu mentalnu sliku morate, dakle, stalno da imate
na umu. Kao to momar ima na umu luku prema kojoj brod
plovi, sve vreme budite okrenuti prema svom cilju. Ne smete
da izgubite iz vida svoju elju, kao to kormilar nikada ne
gubi iz vida kompas.
Nije neophodno da vebate koncentraciju niti da odvojite
posebno vreme za molitvu i afirmaciju, da ulazite u tiinu,
i izvodite neke okultne akrobacije, Sve to moda nije lose, ali
ono sto je vama potrebno jeste da znate ta elite i da to neto
elite dovoljno jako da vam ostane u mislima.
Provodite koliko god moete svog slobodnog vremena
u razmiljanju o svojoj slici, ali nema potrebe da vebate
koncentraciju uma na stvar koju zaista elite. Napor da biste
zadrali svoju panju na neemu, potreban je kod stvari za
koje u sutini ne marite.
I ukoliko stvamo ne elite da se obogatite, tako da ta elja
nije dovoljno jaka da dri vae misli usmerene na mogunosti
njenog ostvarenja (kao to magnetni pol dri usmerenom iglu
kompasa), ne vredi ni da probate da sledite uputstva iz ove
knjige.
Ovde izneti metodi su za ljude ija elja za bogatstvom je
dovoljno jaka da nadvlada mentalnu lenjost i ljubav prema
dokolici, i tera ih da rade.
V

Sto je vaa slika jasnija i odreenija i to vise se na njoj

zadravate, razmiljajui o prelepim detaljima koji je krase,
to jaa e biti vaa elja. A to je vaa elja jaa, lake ete
zadrati um na slici koju elite.
 Meutim, osim jasnog vienja slike, neophodno je jo
neto. Ako je sve to inite samo zamiljanje, vi ste samo
puki sanjar i imaete malo ili nimalo snage za postignue.
Da bi dolo do opipljivog ispunjenja elje, iza vae
jasne vizije mora da stoji namera da je ostvarite.
A iza te namere mora da stoji nepokolebljiva i istrajna
vera da je to to elite ve vae, da vam je pri ruci i samo
treba da ga uzmete.
ivite u novoj kui, mentalno, sve dok ona oko vas ne
dobije fiziki oblik. U mentalnoj stvamosti uite potpuno u
oseaj prijatnosti koju vam prua stvar koju elite.
god stvari si zatraio dok si molio, veruj da si ih
primio i imae ih, rekao je Isus.
Gledajte stvari koje elite kao da su sve vreme ve zaista
oko vas. Vidite sebe kako ih posedujete i koristite. U svojoj
mati upotrebljavajte ih has kao to to inite kada su u vaem
opipljivom posedu. Zadravajte svoju mentalnu sliku sve
dok ne postane jasna i izrazita, a onda zauzmite mentalni stav
vlasnitva prema svemu u toj slici. Posedujte je, u svom umu,
u punoj veri da je stvamo vaa. Drite se svog mentalnog
vlasnitva, ne odriite se ni za trenutak verovanja da je to
stvarnost.
I zapamtite ono to je reeno u prethodnom poglavlju o
zahvalnosti: budite sve vreme zahvalni isto onako kako biste
bili zahvalni da se to ve ostvarilo. Covek koji moe iskreno
da zahvali Bogu za stvari koje poseduje tek u mati, poseduje
istinsku veru. On e se obogatiti, on e uspeti da ostvari ta
god poeli.
I jo, nije potrebno da molite uvek iznova za stvari koje
elite, nije neophodno da govorite o tome Bogu svakoga
dana.
 Ne koristite isprazna ponavljanja kao to rade pagani,
rekao je Isus svojim uenicima. va Otac zna ta vam
treba pre nego to to od njega zatraite.
Va deo posla je da inteligentno formuliete svoju elju
za stvarima koje e oneti ekspanziju u va ivot, kao i da te
elje sredite u jednu smisaonu celinu, a onda da tu celu elju
utisnete u bezoblinu supstancu koja ima mo i volju da vam
donese ono to elite.
To utiskivanje ne radite ponavljanjem nizova rei,
ve ostajanjem uz viziju s nepokolebljivom namerom i
vrstom verom da ete je ostvariti.
Odgovor na molitvu nije prema veri koju imate dok
govorite, ve prema veri dok delujete.
Ne moete uiniti utisak na Boiji um tako to ete odvo-
jiti poseban dan sabata da biste mu rekli ta elite, a onda u
ostatku nedelje na sve zaboravili. Ne moete Ga potaknuti
ako se u neke posebne sate zatvarate u osamu i molite, a onda
posle toga odbacite stvar iz svoga uma sve dok ponovo ne
dodu sati molitve.
Usmena molitva je donekle korisna i daje izvestan efekat,
naroito kada treba da pojasnite sebi svoju viziju i ojaate
veru. Ali samo usmeno ponavljanje vam nee doneti ono
to elite. Da biste se obogatili, ne trebaju vam slatki sati
molitve, potrebno je da se molite bez prestanka. A pod
molitvom podrazumevam ostajanje uz viziju s namerom da
se dogodi stvaranje u vrstom obliku, kao i veru da e se to
dogoditi.
Veruj da si dobio.
Kada jednom jasno oblikujete svoju viziju, cela stvar
se usmerava na primanje. Kada ste je oblikovali, dobro
je da sroite usmenu tvrdnju i s potovanjem je uputite
Svevinjem. Od tog trenutka morate u umu primiti ono sto
ste zatraili. ivite u toj novoj kui, nosite finu odeu, vozite
se u automobilu, idite na putovanja i s poverenjem planirajte
nova, jo vea ostvarenja. Mislite i govorite o svim stvarima
koje ste zatraili kao da ih ve sad posedujete. Zamiljajte
okruenje i finansijske uslove tano onakvima kakve elite i
sve vreme ivite u tom zamiljenom okruenju i finansijskoj
situaciji. Imajte na umu, meutim, da to ne radite zato to ste
neki sanjar ili graditelj kule u vazduhu, ve se drite vere da
je to to zamiljate ve ostvareno i vrste namere da to i bude
tako. Zapamtite da su vera i namera uz korienje mate ono
to ini razliku izmeu naunika i sanjara. A kada nauite tu
injenicu, zapoinje uenje odgovarajue upotrebe volje.
 Poglavlje IX
KAKO 11 VOLJU

Da biste se obogatili naunim metodom, snagu svoje volje ne

treba da primenjujete na bilo ta Sto je izvan vas.
Ionako nemate ni pravo da to inite.
Pogreno je da svojom voljom deiujete na druge mukarce
i ene da biste od njih dobili ono to elite.
Jako je pogreno da na neto primoravate ljude mentalnom
snagom, a takoe je pogreno initi to isto fizikom silom.
Ako fizikom silom nagonite ljude da neto rade time ih
svodite na nivo roba. Ako ih terate na to mentalnim sred-
stvima inite potpuno istu stvar. Razlika je tek u nainu.
Ako fizikom silom oduzmete Ijuima neto - to je pljaka,
a pljaka je ako to uinite i mentalnom silom, u tome nema
nikakve razlike.
Nemate pravo da koristite snagu svoje volje nad drugom
osobom, ak ni za njeno dobro, je r vi ne znate ta je
za njeno dobro. Nauka bogaenja ne trai od vas primenu
modi ili sile na bilo koju drugu osobu, ni na koji naein. Za
time ne postoji ni najmanja potreba, u stvari, svaki pokuaj
nametanja volje drugima samo e ponititi vau nameru.
Ne treba da primenjujete svoju volju ni na stvari, da biste
ih nagovorili da vam dodu.
 To bi naprosto bilo prisiljavanje Boga, to je glupo i
beskorisno, uz to i dokaz nepotovanja.
Ne morate nagovarati Boga da vam da dobre stvari, isto
kao to ne morate da koristite snagu svoje volje da biste
naterali sunce da izade.
Ne morate da koristite snagu svoje volje da biste pobedili
neko neprijateljsko boanstvo ili uverili tvrdoglave i buntovne
sile da se stave pod vau kontrolu.
Supstanca je va prijatelj i ona hoe da vam prui ono to
elite, vise ak i od vas samih.
Da biste se obogatili, snagu svoje volje treba da koristite
samo nad sobom.
Kada znate ta da mislite i inite, onda svoju volju morate
da upotrebite da biste primorali sebe da mislite i inite prave
stvari. To je legitimna upotreba volje u ostvarenju onoga
to elite - koristite je zato da biste ostali na pravom putu.
Upotrebite svoju volju da biste naterali sebe da mislite i
delujete na odreeni nain.
Ne pokuavajte da projektujete svoju volju ili misli
prema spolja, u nameri da delujete na stvari ili ljude.
Drite svoj um kod kue, tamo on moe da postigne vise
nego bilo gde drugde.
Upotrebite ga za oblikovanje mentalne slike onoga sto
elite i tu viziju uvajte s verom i namerom. Upotrebite
svoju volju kako biste svoj um privoleli da deluje na pravi
nacin.
to su vera i namera vri i stalniji, to ete se bre
obogatiti, jer ete proizvoditi samo POZITIVNE utiske u
supstanci, i neete ih neutralisati ili umanjivati negativnim
utiscima.
 Ako je negovana s verom i namerom, slika vaih elja
bie preuzeta od bezobline supstance, pruae se nadaleko i
ispuniti itav univerzum, to je ono u ta sam se lino uverio.
Kako se ta impresija iri, sve poinje da se kree prema
njenom ostvarenju. Svaka iva i neiva stvar kao i jo
nestvorene stvari, udruuju se da bi vam donele ono to elite.
Sve sile poinju da se napreu u tom smeru, sve poinje da
se kree prema vama. Umovi ljudi, posvuda, pod uticajem su
onog to treba da se ini da bi dolo do ostvarenja vaih elja,
oni nesvesno rade za vas,
Ali ovo moete proveriti ako krenete da u bezoblinu
supstancu utiskujete negativnosti. Sumnja ili neverica jesu
siguran poetak kretanja u smeru suprotnom od onog u kome
vera i nam era guraju stvari prema vama. Zbog nerazumevanja
ovoga, veina ljudi koja nastoji da se obogati upotrebom
mentalne nauke, doivljava neuspeh. Svaki sat i trenutak
koji provedete obraajui paznju na sumnje i strahove, svaki
sat koji provedete ophrvani brigama, svaki trenutak u kome
vas lomi neverica, tera pozitivnu struju od vas. Sva obeanja
su samo za one koji veruju, samo za njih. Setite se koliko je
samo Isus insistirao na toj taki vere, pa ete shvatiti zato je
tako.
Budui da je verovanje tako vano, pripazite na svoje
misli. Vaa verovanja e u najveoj meri biti oblikovana
stvarima koje posmatrate i o kojima mislite, zato je vano da
upravljate svojom panjom.
A sada dolazimo do upotrebe, jer vi ete svojom voljom
odrediti na koje stvari e vaa panja biti usmerena.
Ako elite da postanete bogati, ne smete da se bavite
prouavanjem siromatva.
Stvari se ne realizuju razmiljanjem o njihovim suprot-
nostima. Zdravlje se nikada ne moe postii prouavanjem
 bolesti niti razmiljanjem o njoj. Do pravde se ne dolazi
izuavanjem greha i razmiljanjem o njemu. I nikada se niko
nee obogatiti prouavanjem siromatva i razmiljanjem o
njemu.
Medicina je nauka o bolesti i poveala je broj bolesti.
Religija, kao nauka o grehu, istie greh. A ekonomija ukoliko
se bude bavila prouavanjem siromatva, ispunie ovaj svet
bedom i nestaicama.
Ne priajte o siromatvu, ne ulazite u takvo oseanje, i
nemojte dozvoliti davas ono zabrinj ava. Nikadanerazmiljajte
koji su uzroci toga, vi s tim nemate nikakve veze.
Ono to vas zanima je lek.
Ne troite svoje vreme na dobrotvomi rad ili dobrotvome
aktivnosti. Svako dobrotvorstvo tei samo tome da beskrajno
ponavlja price o bedi koju eli da iskoreni.
Ne kaem da treba da budete tvrdog srca ili neljubazni, niti
da se ogluujete o vapaje onih koji su u nevolji, ali ne smete
da se zanosite idejom iskorenjivanja siromatva ni na koji od
uobiajenih naina. Ostavite za sobom siromatvo i sve to se
na njega odnosi i inite dobro.
Obogatite se, to je najbolji nain na koji moete pomoi
siromanima.
Ako svoj um ispunite slikama siromatva neete ni moi
da se mentalno zadrite na slici koja e vas obogatiti. Ne
itajte knjige ni no vine koje govore o jadu stanovnika
uderica, uasima dejeg rada i tome slino. Ne itajte nita
to bi va um moglo da ispuni mranim slikama oskudice i
patnje.
Ne moete ni najmanje da pomognete siromanima sazna-
njem o njihovom siromatvu, kao to ni dalje irenje tih in-
formacija nee uticati na to da ono nestane.
 Ono to e doprineti uklanjanju siromatva nije uvanje
slika o njemu, ve unoenje slika bogatstva u umove siro-
manih.
Vi ne preputate siromane njihovoj mizeriji, zato to
odbijate da ispunite svoj um slikama te mizerije.
Siromatvo se ne moe odstraniti poveanjem dobrih dela
prema ljudima koji ne mogu da se otresu misli o siromatvu,
ve poveanjem broja siromanih ija namera je da se obogate
uz pomo vere.
Siromanima ne treba dobrotvorstvo, njima je potrebno
nadahnue. Dobrotvorstvo im alje samo kriku hleba koja e
ih odrati ive u njihovoj bedi ili im na sat-dva pruiti lanu
nadu, ali e samo jedno snano nadahnue moi da ihpodigne
iz njihovog jada. Ako elite da pomognete siromanima,
pokaite im da i oni mogu da postanu bogati, dokaite to
samim bogaenjem.
Jedini nain na koji e siromatvo zauvek biti iskorenjeno
iz ovog sveta jeste pridobijanje velikog i stalno rastueg broja
ljudi koji vebaju uenja iz ove knjige.
Ljudi moraju da spoznaju da mogu postati bogati kroz
stvaranje, a ne kroz takmienje.
Svaki ovek koji se obogati takmiui se sa drugima, baca
iza sebe merdevine kojima se popeo, gurajui tako druge ljude
na dno. Ali, covek koji se obogatio stvaranjem, otvara vrata
hiljadama drugih da ga slede pruajui im inspiraciju za to.
Kada odbijate da alite siromatvo, da ga vidite, da itate,
mislite, razgovarate o njemu ili ak sluate one koji o njemu
govore to ne znai da ste tvrda srca ili bezoseajni. Upotrebite
snagu volje da svoj um sauvate IZ VAN predmeta siromatva,
i vrsto ga usmerite na veru i nameru vizije ostvarenja koje
elite, a to je da se obogatite.
 Poglavlje A
DALJE KODI&ENJE VOLJE

Ne moete odrati istinitu i jasnu viziju bogatstva ako

vam je panja stalno okrenuta suprotnim slikama, bilo
da su one nastale kao plod spoljanjih ili unutranjih
negativnosti.
Ukoliko ste imali finansij skih nevolj a u prolosti, ne priajte
o njima. tavie, uopte o njima ne razmiljajte. Ne priajte
0 siromatvu svojih roditelja i tekoama svog ranog ivota.
Takva razmisljanja bi vas na mentalnom planu privremeno
svrstala u siromane i na taj nain sigumo zakoila kretanje
stvari u vaem smem.
Isus je rekao: Neka mrtvi pokopaju svoje mrtve.
Ostavite iza sebe siromatvo i sve to je vezano za njega.
Prihvatili ste kao ispravnu odreenu teoriju univerzuma
1 sada je takoe ispravno da joj prepustite sve svoje nade o
srei, pa ta e vam, onda, obaziranje na suprotne teorije?
Ne itajte religiozne knjige koje predviaju skori kraj sveta,
ne itajte ni tekstove onih koji vole da iznose na povrinu
prljavtine ovog sveta, niti pesimistikih filozofa koji govore
da svet ide do davola.
Ovaj svet ide prema Bogu, ne prema davolu.
 Postajanje je predivno.
Istina, ima mnogo toga u postojeim uslovima sa ime se
ne moemo sloiti, all kakva korist od prouavanja stvari koje
e sigurno proi, kada to prouavanje moe samo da uspori
njihov prolazak? Zato poklanjati vreme i panju stvarima
koje koe evolucioni razvoj, kada njihovo odstranjivanje mo-
ete ubrzati samo posticanjem evolucionog rasta, u meri u
kojoj je to deo vaeg posla?
Nije vano kako strano mogu izgledati situacije u nekim
zemljama, predelima ili mestima, samo gubite svoje vreme i
umanjujete sopslvene prilike razmiljajui o tome.
Vas treba da interesuje samo to da itav svet postane
bogat.
Mislite na bogatstva koja e ovaj svet dobiti, umesto na
siromatvo koje je prolaznog karaktera. Imajte na umu da
je jedini nain na koji moete da pomognete ovom svetu u
sticanju bogatstva taj da se i sami obogatite, i to na kreativan
nain, nikako takmienjem.
Svu svoju pa/nju usmerite na bogaenje, zanemarite
siromatvo.
Kad god mislite ili govorite o onima koji su siromani,
mislite i govorite o njima kao da su ve postali bogati, kao da
im treba estitati, a ne aliti ih. Tada e i oni dobiti inspiraciju
i poeti da tragaju za izlazom iz svoje situacije.
lako vas savetujem da sve svoje vreme, um i misli posvetite
bogaenju, to ne znai da treba da budete podli i zli.
Postati bogat je najplemenitiji cilj koji moete imati u
ivotu, jer on u sebi ukljuuje sve drugo.
Ako se postavi na takmiarsku ravan, borba za bogaenjem
nije nita drugo do bezbona jagma za sticanje moi nad
 drugim Ijudima, ali kad doemo do kreativnog uma, sve se
menja.
Sve to je mogue ostvariti na putu razvoja i razotkrivanja
due i sluenja viim ciljevima, dolazi putem bogaenja, jer
sve postaje mogue kroz upotrebu stvari.
Ako vam nedostaje fiziko zdravlje, uvideete da i ozdrav-
ljenje zavisi od vaeg bogaenja.
Samo oni koji su slobodni od finansijskih briga, koji imaju
dovoljno sredstava za ivot i bezbrinu egzistenciju, mogu da
imaju i odravaju dobro zdravlje.
Moralna i spiritualna veliina mogua je samo kod onih
koji su iznad takmiarske borbe za egzistenciju i koji su postali
bogati na planu kreativne misli, slobodni od poniavajuih
uticaja takmienja. Ako vae srce tei srei i toplini doma,
zapamtite da ljubav cveta najbolje tamo gde vlada uglaenost,
visok nivo misli i sloboda od korumpirajuih uticaja. A sve
to mogue je nai samo tamo gde je bogatstvo ostvareno
kroz vebu kreativnog miljenja, bez nepotrebnih sukoba i
rivaliteta.
Ponavljam, nita nije tako veliko i plemenito kao to je
bogaenje. Morate uvrstiti svoju panju na mentalnu sliku
bogatstva, iskljuujui sve to ima sklonost da zamagli ili
zatamni tu viziju.
Morate nauiti da ispod povrine sagledavate ISTINU u
svim stvarima. Morate videti da se pod prividno pogrenim
uslovima onaj Veliki ivot stalno kree unapred, prema
potpunijem izrazu i srei.
Istina je da ne postoji siromatvo, postoji samo bo
gatstvo.
Neki ljudi ostaju u siromatvu jer ne poznaju injenicu da
i njima pripada bogatstvo, a tu injenicu najlake e nauiti
ako im se ukae na put ka bogaenju u vlastitom ivotu.
 Drugi su siromani jer su previe intelektualno lenji a
potrae izlaz, iako oseaju da on postoji. Najvie to za njih
moete uiniti jeste da ih motiviete, ukazujui im na sreu
koja proizlazi iz bogaenja na ispravan nain.
Drugi su jo siromani su se izgubili u lavirintu me-
tafizikih i okultnih teorija, mada neto znaju o ovoj naoj
nauci, pa sada ne vide kojim putem treba da krenu. Oni su
se oprobali u mnogim sistemima, pa sada gree u svima. Za
njih je, naglaavam ponovo, najbolje da im se ukae na pravi
nain linog bogaenja. Jer, jedan gram prakse vredi vie
nego tona teorije.
Najbolje to moete uiniti za itav svet jeste da iz sebe
izvuete maksimum.
Ni Bogu ni oveku ne moete sluiti bolje nego da sva-
koga dana i u svakom pogledu napredujete na putu linog
bogaenja. Ali, pod uslovom da to bude na kreativan nain, a
ne takmienjem.
Jo neto. Mi tvrdimo da ova knjiga detaljno iznosi na-
ela nauke bogaenja, pa ako je tako, ne trebate da itate
nijednu drugu knjigu o istom predmetu. Ovo moe da zvui
uskogrudo i samoljubivo, ali razmislite: ne postoji vie ra^
unskih radnji osim sabiranja, oduzimanja, mnoenja i de-
ljenja. Nikakav drugi metod nije mogu. Moe da postoji
samo jedna najkraa udaijenost izmeu dve take. Postoji
samo jedan nauan nain razmiljanja, a to je da mislite na
nain koji najdirektnijim i najjednostavnijim smerom vodi
ka cilju. Nijedan ovek do sada nije formulisao krai ili
manje sloen sistem od onoga koji je iznet ovde. Iz njega
je praktino izbaeno sve to je nebitno. Kada ponete da
delujete po njemu, odbacite sve ostale, odnosno potpuno ih
odstranite iz svog uma.
 itajte ovuknjigu svakog dana, nositeje sobom, zapamtite
je dobro i ne razmiljajte o drugim sistemima i teorijama. Ako
biste previe razmiljali, poeli biste da sumnjate i postajete
nesigumi i kolebljivi u svom razmiljanju, a onda biste ubrzo
poeli i da greite.
Nakon to postignete uspeh i postanete bogati, moete
da prouavate druge sisteme do mile volje, ali sve dok niste
potpuno sigumi da ste dobili ono to elite, ne itajte nita o
ovoj temi osim ove knjige i nekog od autora spomenutih u
predgovoru.
I citajte samo najoptimistinije vesti, one koje su u skladu
sa vaom slikom.
Takoe, odloite istraivanje okultnog. Nemojte se daviti
u mutnim vodama teozofije, spiritizma ili srodnih uenja.
Vrlo je verovatno da su mrtvi jo ivi i da su blizu, ali ako
jesu, pustite ih na miru, i bavite se svojim poslom.
Ma gde da se nalaze duhovi mrtvih, oni moraju da obavljaju
svoj posao i reavaju svoje probleme tako da nemamo pravo
da se meamo u to. Ne moemo da im pomognemo i vrlo je
diskutabilno da li oni mogu da pomognu nama i imamo li uopte
bilo kakvo pravo da ih uzurpiramo, cak i ako mogu da nam
pomognu. Ostavite mrtve i onostrani svet na miru i reavajte
svoj problem: obogatite se. Ako ponete da se petljate s okult-
nim stvarima, pokrenuete mentalna strujanja koja e sigumo
upropastiti sva vaa nadanja. Dakle, ovo i prethodna poglavlja
doveli su nas do sledeih temeljnih injenica:
Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari na-
injene i koja, u svom izvornom stanju, proima,
prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.
Misaoutoj supstanciproizvodistvarkojajezamiljena
tom milju.
 V

Covek moe da oblikuje stvari svojim mislima i

utiskujui misli u bezoblinu supstancu moe ovede
o materijalizacije ideje o kojoj razmilja.
E sad, da bi mu to polo za rukom, ovek mora da pree
sa takmiarskog na kreativni nain razmiljanja, tj. mora da
oblikuje jasnu mentalnu sliku stvari koje eli i uva tu sliku
u svojim mislima s vrstom NAMEROM da dobije ono
to eli i nepokolebljivom VEROM da se to ve ostvaruje,
spreavajui pritom da se u njegovom umu pojavi ma ta to
moe da pokoleba njegovu nameru, zamagli njegovu viziju
ili uzdrma njegovu veru.
I, da dodamo jo, on mora da ivi i deluje na odreeni
nain.
 Poglavlje XI
DELOVANJE NA ODEENINAIN

Misao je kreativna mo ili mo koja kreativnu mo nagoni

na delovanje. Razmiljanje na odreeni nain donee vam
bogatstvo, ali vi ne smete da se oslonite samo na misao,
ne obraajui panju na linu akciju. To je stena na kojoj
mnogi drugi nauni metafiziari oivljavaju brodolom -
nepovezivanje misli s iinom akcijom.
Jo uvek nismo dostigli taj stupanj razvoja, ak ni pretpo-
stavku da je takav stupanj mogu, na kome ovek moe da
stvara direktno iz bezobline supstance bez oslanjanja na
prirodne procese ili rad ljudskih ruku. Covek jos uvek nije
na tom stupnju da moe da stvara samo mislima, ve njegova
lina akcija mora da se nadovee na njegove misli.
Vi moete da uzrokujete da zlato iz utrobe planine doe
do vas, ali ono se nee samo otkopati, proistiti, pretvoriti u
dukate i dokotrljati direktno u vae epove.
Navoeni silama Svevinjeg, Ijudski poslovi bie tako
uredeni da e ovek na neki nain pronai put do rudnilca
zlata. Stavie, posiovni poduhvati dmgih ljudi poklopie
se sa vaom tenjom da doete do zlata, ali vi sami morate
da organizujete svoje poslove tako da spremno doekate
bogatstvo, kada se ukae prilika da do njega doete. Vaa
misao ini da vam sve stvari, ive i neive, donose ono to
elite. Ali vae lino delovanje mora da bude takvo da moete
pravilno da primite ono to elite, kada stigne do vas. To ne
uzimale kao milostinju, niti kao neto ukradeno, jer zapamtite,
svakom oveku morate da date vise u upotrebnoj vrednosti
nego to on vama daje u gotovini.
Nauna upotreba misli sastoji se 11 oblikovanju jasne
i posebne mentalne slike onoga to zelite, negovanju ne-
pokolebljive namere da dobijete ono to ste traili kao
i u veri da ste na putu da to dobijete uz snaan oseaj
zahvalnosti.
Nemojte pokuavati da prenesete svoje misli na bilo koji
tajanstven ili okultni nain, s idejom da one izlaze iz vas
i obavljaju va posao. To je uzaludan napor koji e uz to i
oslabiti vau mod zdravog rasudivanja.
Delovanje misli naproces bogaenje potpimo je objanjeno
u prethodnim poglavljima. Vaa vera i namera pozitivno
utiskuju vau viziju u bezoblienu supstancu, koja ima IS-
TU ELJU ZA EKSPANZIJOM IVOTA, KAKVU I VI
IMATE. A ta vizija, koju ste poslali, pokree na delovanje sve
kreativne sile U I KROZ NJIHOVE REDOVNE KANALE
AKCIJE, ali sada usmerene ka vama.
Nije va posao da vodite i nadgledate stvaralaki proces.
Sve totrebaainilejesteaodravate svoju viziju, prijanjate
uz nameru i negujete veru i oseaj zahvalnosti.
Ali, vi morate da delujete na odreeni nain, tako da
spremno prihvatite ono to je vase kada vam doe, izaete
u susret stvarima koje se nalaze u vaoj slici kada pocnu d.
pristiu, i postavite ih na njihovo pravo mesto.
Prepoznaete istinitost ovoga. Kada stvari budu na domak
vas, one e biti u rukama drugih ljudi, koji e za njih traiti
neto odgovarajue.
 Stoga upamtite, moete dobiti ono to je vae samo ako
dajete drugima ono to je njihovo.
Vaa novanik se nee pretvoriti u novanik boginje sree,
koji e uvek biti pun novca, a da pritom vi ne morate nimalo
da se potrudite.
Ovo je kljuna taka nauke bogaenja, na kojoj se sustiu
misao i lino delovanje. Postoji jako puno ljudi koji, svesno
ili nesvesno, pokreu delovanje kreativnih sila snagom i upor-
nou svojih elja, ali ostaju siromani jer nisu spremni da
prime ono to ele, u trenutku kada im to pristigne.
Miljenjem privlaite stvar koju elite. Delovanjem je pri
mate.
Kakva god bila vaa akcija, oigleno je da morate delovati
SADA. Ne moete delovati u prolosti i veoma je vano,
radi jasnoe vae mentalne vizije, da iz svog uma odstranite
prolost. Ne moete delovati ni u budunosti, jer budunost
jos nije stigla. A ne moete rei ni da ete delovati u moguoj
budunosti, sve dok se ta mogunost ne ukae.
1 Budui da sada niste u pravom poslu, niti u pravom okru-
enju, ne pomiljajte na to da odloite svoje delovanje sve
dok ne uete u pravi posao ili okruenje. I ne gubite vreme
i energiju u razmiljanjima koji je najbolji smer moguih
buuih dogaaja. Imajte veru u svoju sposobnost da ete
spremno doekati svaki nenadani dogadaj.
Ako u sadanjosti delujete umom koji je ve u budunosti,
vaa saanja akcija bie s podvojenim umom, a to znai -
nedelotvoma.
Sav svoj um unesite u sadanje delovanje.
Nemojte da dajete prvobitnoj supstanci kreativni impuls,
a onda da sednete ekajui rezultate. Ako tako uinite, oni ni-
kadanee doi. Delujte sada. Ne postojinikad nikakvo vreme
osim sadanjeg, i nikaa nee ni biti drugog vremena. Ako
ikada nameravate da budete spremni da primite ono to elite,
morate to zapoeti sada.
I vae delovanje, ma kakvo bilo, mora da se odvija u okviru
vaeg sadanjeg posla ili zaposlenja, sa osobama i stvarima iz
vaeg sadasnjeg okruenja.
Ne moete delovati tamo gde se ne nalazite, ne moete
delovati tamo gde ste bili i ne moete delovati tamo gde idete.
Moete delovati jedino tu gde ste sada.
Ne zamarajte se time da li ste jueranji posao obavili
dobro ili lose. Obavljajte dobro dananji posao.
Ne pokuavajte da obavite sutranji posao sada.
Bie dovoljno vremena za njegovo obavljanje kada do
toga dode.
Ne pokuavajte da delujete na ljude i stvari izvan svoga
domaaja okultnim ili mistinim sredstvima.
Ne ekajte na promenu okruenja pre nego to ponete da
delujete. Promenite okruenje sopstvenim delovanjem.
Moete da delujete na okruenje u kome ste sada da biste
prouzrokovali preseljenje u bolje okruenje.
S verom i nameromnegujte viziju sebe u boljem okruenju,
ali delujte na sadanje okruenje svim svojim srcem i svom
svojom snagom i svim svojim umom.
Ne troite vreme na dnevna sanjarenja ili gradnju kula
u vazduhu, drite se jedne vizije onoga to elite i delujte
SADA.
Ne bacajte se na traganje za novim poslom ili nekim ud-
nim, neobinim ili znaajnim akcijama koje treba da izvedete
kao prvi korak prema bogaenju. Verovatno e vase akcije,
barem neko sledee vreme, biti one koje ste obavljali i u
prolosti, ali sada poinjete da ih izvodite na odreeni nain
koji e vas sigurno uiniti bogatim.
 Ako ste ve u nekom poslu za koji oseate da nije onaj
pravi, ne odlaite poetak svog delovanja dok ne uete u
pravi posao.
Nemojte da se oseate obeshrabrenim i nemojte da sedite
skrtenih ruku alei to se nalazite na pogrenom mestu.
Niko nikada nije bio na pogrenom mestu, a da nije mogao
da nade ono pravo i nijedan ovek nikada nije bio do te mere
uvuen u pogrean posao a da nije mogao da izae iz njega i
upusti se u neki pravi.
Negujte viziju sebe u pravom poslu s namerom da u
njega uete i verom da ete to uiniti i da to upravo inite,
ali delujte tako dok ste u svom sadanjem poslu. Upotrebite
svoj saanji posao kao sredstvo dobijanja nekog boljeg i
upotrebite svoje sadanje okruenje kao sredstvo da udete
u neko jo bolje. Vaa vizija pravog posla, ako je negovana
s verom i namerom, uzrokovae da vas Svevinji navede
na pravi posao, a vase delovanje, ukoliko je izvedeno na
odreeni nain, uzrokovae da se sami pokrenete prema
tom poslu.
Ako ste radnik i radite za platu, a oseate da morate
promeniti mesto da biste dobili ono to elite, ne raunajte da
e vam prenoenje misli u drugi prostor doneti drugi posao.
To se verovatno nee dogoditi.
Ali, ako drite viziju sebe u poslu koji elite dok delujete
s verom i namerom na posao koji ve imate, sigumo ete
dobiti posao koji elite.
Vaa vizija i vera pokrenue kreativne sile prema va
ma, a vase delovanje e uzrokovati da vas sile u vaem
okmenju povedu prema mestu koje elite. Dovravajui
ovo poglavlje, ponoviemo jo jednom osnovne postulate
naeg programa:
 Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari na-
injene i koja, u svom izvornom stanju, proima,
prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.
Misaoutojsupstanciproizvodi stvar koja jezamiljena
tom milju.
v
Covek moe da oblikuje stvari svojim mislima i
utiskujui misli li bezoblinu supstancu moe dovede
do materijalizacije ideje o kojoj razmilja.
Da bi to uinio, ovek mora da se prestroji satakmiarskog
na stvaralaki nain razmiljanja. On mora da oblikuje ja-
snu mentalnu sliku stvari koju eli i da tu sliku neguje u
svojim mislima s vrstom NAMEROM da dobije ono to
eli i nepokolebljivom VEROM da ve dobija ono to eli,
zatvarajui svoj um za sve ono to moe da uzdrma njegovu
nameru, zamagli njegovu viziju ili ugasi njegovu veru.
Da bi mogao da primi ono to eli kada mu doe, ovek
mora da deluje SADA na ljude i stvari u svom sadanjem
okruenju.
 Poglavlje All
DELOTVONA AKCIJA

Morate svoje misli da koristite onako kako vas upuuju

prethodna poglavlja i poeti da inite ono to moete u
situaciji gde ve jeste. I morate da inite SVE to moete
tamo gde jeste.
Vi moete da napredujete samo tako da se uzdignete na
poloaj koji je vii od vaeg sadanjeg. A nijedan ovek ne
moe da se uspne na vii poloaj, ukoliko ne obavi do kraja
posao na mestu na kojem jeste.
Svet napreduje samo sa onima koji ispunjavaju svoj
zadatak na mestu na kojem jesu.
Ako nijedan ovek ne ispunjava u potpunosti svoj zadatak,
onda se sve kree unazad. Oni koji ne ispunjavaju u potpunosti
svoju sadanju ulogu, predstavljaju teret za drutvo, vladu,
trgovinu i industriju. Njih, uz veliki troak, moraju da nose
kao breme drugi. Napredak ovog sveta usporavaju samo oni
koji ne ispunjavaju ulogu koja im j e namenj ena. Oni pripadaju
bivem dobu i niim stupnjevima ili nivoima ivota i skloni
su degeneraciji. Nijedno drutvo ne moe da napreduje ako
je svaki ovek nii od mesta na kome se nalazi. Drutvena
evolucija je voena zakonima fizike i mentalne evolucije.

63
U ivotinjskom svetu, evolucija je uzrokovana krajnostima
ivota.
Kada neki organizam ima vie ivota nego to moe da
izrazi funkcijama na svom vlastitom nivou, on poinje da
razvija organe vieg nivoa i tako nastaju nove vrsle.
Da nije bilo organizama koji su prerasli svoju ulogu
nikada ne bi ni dolo do razvoja novih vrsta. Taj zakon vai
u potpunosti i za vas, vae bogaenje zavisi od primene ovih
naela na vae sopstvene poslove.
Svaki dan je uspean ili neuspean. A uspean je an u
kome dobijete 0110 to elite. Ako je svaki dan neuspean,
nikada se neete obogatiti. Ako je svaki dan uspean, ne
moete propustiti da se obogatite.
Ako postoji neto to moete da uinite anas, a vi to ne
uinite, pogreili ste, a posledice toga mogu biti gore nego
to mislite.
Ne moete da predvidite rezultate ak ni najobinije
akcije, jer vi ne znate kako deluju sve sile koje su pokre-
nute u vau korist. Mnogo toga moe da zavisi od jednog
jednostavnog ina, moda ba onog koji vam otvara vrata
prilike za veliko napredovanje. Nikada ne moete znati sve
kombinacije koje za vas izvodi Svevinja Inteligencija u svetu
stvari i ljudskih poslova. Vae zanemarivanje i proputanje
neke male stvari moe da prouzrokuje veliko odlaganje
dobijanja onoga to elite.
V

Cinite, svakog dana, SVE to toga dana moe da bude

uinjeno.
Postoji, meutim, ogranienje ili bitno obeleje gore re-
enog koje morate uzeti u obzir.
Ne preterujte s radom, ne srljajte slepo u svoj posao u
nastojanju da zavrite najvei mogui broj stvari u najkraem
moguem vremenu.
 Ne pokuavajte danas da obavite sutranji posao, ni u
jednom danu posao cele sedmice.
Ne rauna se broj stvari koj e radite, ve DELOTV ORNOST
svake pojedine akcije.
Svaki in je, sam po sebi, uspeh ili neuspeh.
Svaki in je, sam po sebi, delotvoran ili nedelotvoran.
Svaki nedelotvoran inje neuspeh, i ako ceo ivotpotroite
radei nedelotvomo, va ceo ivot bice neuspeh.
Sto vise stvari inite, to gore po vas ukoliko ih inite
nedelotvomo.
S druge strane, svaki delotvoran in je sam po sebi uspeh i
ako je svaki in vaeg ivota delotvoran, va ceo ivot MORA
da bude uspeh.
Do neuspeha dolazi kada se previse stvari radi na
nedelotvoran nain, i kada se ne radi dovoljno stvari na
delotvoran nain.
Verujte u osnovanost tvrdnje da ete, ukoliko ne radite
nita nedelotvomo i ukoliko radite dovoljan broj delotvomih
radnji, postati bogati. Pa, ako je mogue da svako svoje
delovanje uinite delotvomim, shvatiete ponovo da je boga-
enje svedeno na egzaktnu nauku, poput matematike.
Tu se stvar svodi na pitanje da li moete svaki odvojeni in
da uinite uspenim. Sigumo da moete.
Da li moete svaki in da uinite uspenim jer uz vas deluje
SVA mo, a SVA mo ne moe da pogrei.
Mo je u vaoj slubi, pa tako da biste svaki in uinili
delotvomim, morate u njega samo uloiti mo.
Svako delovanje je ili j ako ili slabo, a kada je jako, delujte
na odreeni nain koji e vas obogatiti.
 Svaki in moe da bude jak i delotvoran, ako se rite
svoje vizije dok ga obavljate i ako ulaete celokupnu mo
svoje VERE i NAMERE u njega.
Na ovoj taki gree oni koji razdvajaju mentalnu mo
od line akcije. Oni na jednom mestu i u jednom trenutku
koriste mo uma, a onda na drugom mestu i u drugo vreme
deluju. Tako njihove akcije nisu previse uspene, zato to su
previse nedelotvome. Ali ako se SVA mo ulae u svaki in,
bez obzira koliko on bio obian, svaki in e sam po sebi
biti uspean. A u prirodi stvari je da svaki uspeh otvara vrata
drugim uspesima, pa ete i vi napredovati prema onome to
elite, a napredovanje onoga to elite prema vama bie sve
bre.
Zapamtite dobro da je svaka uspeno izvedena akcija
kumulativna u svojim rezultatima. Buui da je elja za
irenjem ivota uroena svim stvarima, kada covek pone da
se kree prema irem ivotu, uz njega se vezujejo vie stvari
pa je onda tako uticaj njegove elje muitipliciran.
Svakoga dana uinite sve to moete da uinite tog
dana i svaki in neka bude izveden na delotvoran nain.
Kada sam rekao da se morate drati svoje vizije itavo
vreme svog delovanja, ma kako to zvualo trivijalno ili
uobicajeno, pod time nisam podrazumevao da je potrebno
sve vreme produbljivati svoju viziju do najsitnijeg detalja.
Tako treba da postupate u slobodnom vremenu - da koristite
matu za detalje svoje vizije i duboko se zamislite nad njima
sve dok se vrsto ne usade u vau memoriju. Ako elite
brze rezultate, praktino sve svoje slobodno vreme treba da
provodite vebajui ovo.
Stalnim dubokim razmiljanjem dobiete sliku onoga
to elite, ak i do najsitnijih detalja, koja e onda biti
vrsto usaena u umu i potpuno prenesena umu bezobline
supstance, pa e, u vreme dok radite svoj posao, biti potrebno
samo da mentalno pozovete sliku kako biste stimulisali svoju
veru i nameru i uzrokovali daljnje ulaganje energije u cilju
ostvarivanja najboljeg rezultata. Razmiljajte o svojoj slici
u vreme dokolice sve dok vam svest ne postane do te mere
njome ispunjena, da je moete odmah dosegnuti. Biete tako
oduevljeni njenim sjajnim obeanjima da e sama pomisao
na nju izvlaiti najjae energije iz celog vaeg bia.
Ponovimo opet nae postulate i dodimo do take koju smo
sada dosegnuli.
Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari
nainjene i koja, u svom izvornom stanju, proima,
prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.
Misaoutoj supstanciproizvodi stvar koja jezamiljena
tom mislju.
ovek moe da oblikuje stvari svojim mislima i uti-
skujui misli u bezoblinu supstancu moe dovede do
materijalizacije ideje o kojoj razmilja.
Da bi mu to polo za rukom, ovek mora da pree sa tak-
miarskog na kreativni nain razmiljanja, tj. mora da ob
likuje jasnu mentalnu sliku stvari koje eli i cuva tu sliku
u svojim mislima s vrstom NAMEROM da dobije ono to
eli i nepokolebljivom VEROM da se to ve ostvaruje, inei
svaku stvar na delotvoran nain.
 Poglavlje XIII
UI U PQAVI

Uspeh, u svakom pojedinanom poslu, zavisi i od toga da

li posedujemo dobro poznavanje vetine koju taj posao zah-
teva.
Bez obdarenosti za muziku niko ne moe da uspe kao
uitelj muzike. Bez smisla za mehaniku niko ne moe da
ostvari veliki uspeh ni u jednom od mchaniarskih zanata.
Bez takta i trgovake umenosti niko ne moe da uspe u
komercijalnim poslovima. Ali, posedovanje dobro razvijenih
vetina koje zahteva va odreeni posao, nije garancija da
ete se obogatiti. Postoje muziari sa izuzetnim talentom koji
ipak ostaju siromani. Postoje kovaei, stolari i njima slini
koji poseduju veliku umenost, ali se ne bogate, kao to
ima trgovaca koji znaju s ljudima, a ipak nisu uspeli u svom
poslu.
Razliite vetine zahtevaju razliite alate, i veoma je
vano imati dobre alate, ali je isto tako bitno koristiti te alate
na pravi nain. Jedan ovek moe da uzme otru testeru,
uglomer i dobar nacrt, i da sa time napravi prikladan komad
nametaja. Drugi e s istim alatima pokuati da napravi kopiju
tog nametaja, ali e njegov proizvod biti lo. On ne zna da
koristi dobre alate na uspean nain.
Razliite vetine uma jesu alatke s kojima morate da
obavljate posao putem koga ete se obogatiti. Bie vam
neuporedivo lake da uspete ukoliko u posao za koji ste
dobro osposobljeni udete sa neophodnim mentalnim alat-
kama.
Uopteno govorei, vi ete najbolje obavljati posao koji
vam prua mogunost da iskaete svoje najjae talente, a
to je onaj posao koji vam prirodno najbolje odgovara. Ali,
postoje i ogranienja ovog iskaza. Nijedan ovek ne bi smeo
da se odnosi prema svom pozivu kao da je sudbinski odreen
prema njegovim uroenim sklonostima.
Vi moete da se obogatite raei SVAKI posao, jer uko
liko ne posedujete neki talenat, moete ga razviti. To samo
znai da ete tokom rada napraviti svoje vlastite alate, umesto
da se ograniavate na upotrebu onih uroenih. Prema tome,
bie vam LAKE da uspete u zanimanju za koje ve imate
vrlo dobro razvijene talente, ali vi MOETE da uspete u
svakom pozivu, jer vi moete da razvijete svaki poseban
talenat, poto ne postoji talenat od kojeg ne posedujete
barem zametak.
to se samog naporatie, najlake ete se obogatiti ako radite
ono za ta ste najbolje osposobljeni, ali biete
V _
najzadovoljniji
bogaenjem koje vam dolai kroz ono to ZELITE da radite.
Raditi ono to elimo da radimo jeste ivot, a u ivotu nema
pravog zadovoljstva ako smo prisiljeni da zauvek radimo
neto to ne volimo i ako nikada ne moemo da radimo ono
to elimo da radimo. A sigumo je da moete da radite ono
V

to elite da radite. Zelja da to radite jeste dokaz da u sebi

imate moc koja to moe da postigne.
elja je manifestacija moi.
 elja za sviranjem muzike je mo koja moe a svira u
nastojanju da se izrazi i razvije. elja za pronalaenjem me-
hanikih naprava je talenat za mehaniku koji trai mogunost
da se izrazi i razvije.
Gde ne postoji mo, bilo razvijena ili nerazvijena, da se
neto napravi, nikada se nee javiti ni elja da se to napravi. A
tamo gde postoji jaka elja da se neto napravi, to predstavlja
siguran dokaz da je mo da se to napravi jaka i da onatei samo
tome da se razvije i bude primenjena na ispravan nain.
Ako imate podjednaka interesovanja za razne stvari, naj
bolje je da odaberete posao zakoji imate najrazvijeniji talenat.
Ali, ako imate jaku elju da se ukljuite se u neki odredeni
rad, onda bi taj rad trebalo da izaberete kao konaan cilj kome
teite.
Moete da radite ono to elite da radite i vase pravo i
privilegija jeste da sledite posao ili poziv kome ste najvie
naklonjeni i koji vam donosi najvie zadovoljstva.
Vi niste obavezni da radite ono to ne volite da radite i to
ne bi ni trebalo da cinite, sem ako to nije sredstvo koje e vas
pogurati ka stvarima koje elite da radite.
Ako su vas posleice prolih greaka dovele u poziciju
da radite posao koji ne elite ili u okruenje koje vam ne
odgovora, biete jedno vreme obavezni da cinite ono to
ne volite da cinite, ali biste taj posao mogli da radite sa
vise zadovoljstva ukoliko biste stekli uverenje da e vam to
omoguiti da doete do onoga to elite da radite.
Ako oseate da niste u pravom poslu za vas, nemojte
nastojati da ga prenaglo promenite. Najbolji nain je, uopteno
gledano, da posao ili okruenje promenite rastom.
Nemojte se plaiti iznenadnih i radikalnih promena kada
vam se ukau prilike za koje, nakon paljivog razmatranja,
oseate da su prave. Ali, nikada ne prihvatajte iznenadnu ili
 radikalnu akciju, ukoliko imalo sumnjate u mudrost takvog
ina.
Na kreativnom planu nikada nema urbe, kao to nema ni
nestaice prilika.
Kada prevaziete takmiarski mentalitet razumeete da
nikada nema potrebe za naglim delovanjem. Niko vas nee
pobediti u onome to elite da inite, ima. dovoljno za sve.
Ako je neko mesto zauzeto, drugo i jo bolje otvorie vam
se malo kasnije, vremena za to ima na pretek. Ako u neto
sumnjate, ekajte. Vratite se dubokom razmiljanju o svojoj
viziji jaajui stalno svoju veru i nameru, i ne zaboravite da
na svaki nain u vremenima sumnje i neodlunosti, negujete
oseaj zahvalnosti.
Dan ili dva provedena u razmiljanju o viziji onoga to
elite i u najiskrenijem zahvaljivanju to vam to pristie,
dovee va e um u tako blizak odnos sa Svevinjim da
neete nimalo pogreiti u svom delovanju.
Postoji um koji zna sve to je mogue znati i uz pomo
koga moete da doete u blisko jedinstvo sa svojom verom i
namerom da napredujete u ivotu, ukoliko samo posedujete
duboku zahvalnost.
Greke proizlaze usled naglog delovanja ili delovanja iz
straha i sumnje ili zaboravljanja pravog m otiva koji je us-
meren na uveanje ivota svima, a nikako na uskraivanje
neega bilo kome. Dok nastavljate da delujete na odreeni
nain, prilike e vam dolaziti u sve veem broju i moraete
da ostanete vrsti u svojoj veri i nameri da zadrite blizak
kontakt sa sveoptim umom kroz potovanje i zahvalnost.
Uinite sve to moete na savren nain svakog dana, ali
to uinite bez naglosti, brige ili straha. Idite svojim putem
brzo koliko moete, ali nikada nemojte da urite.
 Upamtite dobro da u trenutku kada ponete da urite, pre-
stajete da budete kreator i postajete takmicar, i na taj nain
se, na alost, vraate opet na stari nivo koji vam nee doneti
veliki uspeh.
Kad god primetite da ste uurbani, prizovite u sebi oprez.
Usmerite panju na mentalnu sliku stvari koju elite i ponite
da zahvaljujete to ve dobijate ono to elite. Vebanje ZA
HVALNOSTI nikada nee propustiti da ojaa vau veru i
obnovi vau nameru.
 Poglavlje XIV
1 POVEANJA

Bez obzira da li menjate svoje zanimanje ili ne, vase delovanje

za sada mora da bude ono koje se odnosi na posao kojim se
ve bavite.
Vi moete doi do posla koji elite postupajui kon-
struktivno u poslu koji ve imate tako to ete ga obavljati na
odreeni nain.
I sve dok va posao ukljuuje odnose sa drugim ljudima,
bilo licne ili preko pisama, kljuna misao svih vaih napora
mora da bude prenoenje utiska irenja i uveavanja i na
njihove umove.
V # t

Sirenje i uveavanje je ono to svi mukarci i ene ele,

i to je onaj nagon bezobline inteligencije u njima koji trai
svoj puni izraz.
V

Zelja za uveanjem neraskidivi je deo sveukupne pri-

rode. To je temeljni impuls univerzuma. Sve ljudske aktiv-
nosti zasnovane su na elji za uveanjem, ljudi trae vise
hrane, vise odee, bolje stanite, vise luksuza, vise lepote,
vise znanja, vise uivanja - poveanje svega i vise ivota.
Svaka iva stvar je pod tim utiskom neophodnosti stalnog
napredovanja. Kada prestane uveanje ivota, dolazi do ras-
pada i smrti.
 ovek to instinktivno zna i zato uvek trai vise. Ovaj zakon
neprekidnog uveavanja izneo je Isus u paraboli o talentima.
Samo oni koji dobiju vise, zaravaju neto, od onoga ko
nema bie oduzeto ak i ono to ima.
Normalna elja za uveanjem bogatstva nije zlo niti
neto to zavreuje kritiku, radi se naprosto o elji za
obilnijim ivotom, to je tenja.
I budui da se radi o najdubljim porivima njihove prirode,
svi mukarci i ene privueni su onome ko moe da im prui
vie sredstava za ivot.
Sledei oreeni nain kako je opisan na prethodnim stra-
nicama, dobijate stalno uveanje istovremeno ga prosleujui
svima sa kojima ste u kontaktu.
Vi ste kreativno sredite iz koga se uveanje siri prema
svima.
Budite sigumi u to i prenesite ovu injenicu svakom mu~
karcu, eni i detetu s kojim doete u kontakt. Nije vano o
kako malom prenosu se radi, moda samo o prodaji lizalice
detetu, unesite u to misao o uveanju i uverite se da je kupac
pod uticajem te misli.
Prenesite utisak napredovanja na sve ono to radite, tako da
svi ljudi dobiju utisak da ste ovek koji napreduje i podstie
sveopti napredak. Prenesite misao o uveanju ak i ljudima
koje sreete u rutvu bez ikakve primisli o poslu, ljudima
kojima ne pokuavate nita da proate.
Ovaj utisak moete preneti drei se nepoljuljane vere
da ste ba vi na putu uveanja, doputajui da ta vera
nadahnjuje, ispunjava i proima svaku akciju.
Sve to inite, inite s vrstim uverenjem da ste linost
koja napreduje i svakome otvara istu mogunost.
Oseajte da se bogatite i da inei to inite i druge bogatima,
elei svima dobrobit.
 Ne hvalite se i ne veliajte svoj uspeh, nemojte nepotrebno
priati o njemu. Prava vera se nikad ne hvalie.
Kad god naiete na hvalisavu osobu, znajte da ste naili na
nekog koje iznutra sumnjiav i uplaen. Jednostavno, oseajte
veru i dopustite joj da deluje u svakom vaem poslu. Neka
svaki va in, ton i pogled izraavaju spokojnu sigumost da
se bogatite, da ste ve bogati. Nisu potrebne reci da biste
preneli drugimataj oseaj. Oni e u vaoj prisutnosti osetiti
uveanje i to e ih opet privlaciti ka vama.
Morate uticati na druge na taj nain da i oni osete kako
i sami, kroz povezanost sa vama, oivljavaju razvoj i rast.
Pritom imajte na umu da uvek treba im dajete upotrebnu
vrenost veu od goto vine koju od njih uzimate.
Buite estito ponosni dok to radite stavljajui to svakom
do znanja, pa ete uvek imati dovoljno kupaca. Ljudi idu
tamo gde dobijaju vise, a Svevinji koji eli uveanje svega
i koji zna sve, pokrenue prema vama mukarce i ene koji
nikad nisu uli za vas. Va posao e brzo napredovati i bi-
ete iznenaeni neoekivanim dobrima koja e vam stalno
dolaziti. Iz dana u dan biete sposobni da pravite sve vee i
bolje kombinacije, obezbeujui sebi i dmgima veu dobit,
a to je najbolje od svega, nastaviete da se bliite poslu
koji vam vise godi, ukoliko je to ono to ste na prvom mestu
eleli.
Ali inei tako, nikada ne smete da ispustite iz vida viziju
onoga to zelite, ni veru i nameru da dobijete ono to elite.
Dopustite ovde jo jednu re opreza u vezi s motivima.
Budite svesni podmuklih iskuenja da steknete mo nad
drugim ljudima.
Za neformiran ili tek delimino razvijen um nita ne pred-
stavlja takvo zadovoljstvo kao vebanje moi ili dominacije
nad drugima. elja za vladanjem radi sebinog samovelianja,
jeste glavno prokletstvo ovog sveta. Kroz itavu istoriju
oveanstva kraljevi i gospodari natapali su zemlju krvlju
iz bitaka koje su voene zarad irenja njihovog uticaja, a ne
zbog nastojanja da se uvea ivot svima. Bile su to samo bitke
za osvajanje vise moi.
I danas je glavni motiv u poslu i svetu industrije isti, jedni
imaju gomile dolara dok se ivoti i srca miliona potlaenih
slamaju u istoj, jednako ludoj, jagmi za moi nad drugima.
Trgovaki kraljevi, poput onih politikih, voeni su slepom
udnjom za moi.
Isus je u takvoj udnji za vlau video pokretaki impuls
zlog sveta koji je nastojao da srui. Proitajte dvadeset i tree
poglavlje jevanelja po Mateju pa ete videti kako on opisuje
pohlepu fariseja koji ele da budu oslovljavani s gospodaru,
sede na visokim mestima, dominiraju nad drugima i tovare
teret na leda manje srenih. Zapaziete kako on tu poredi
udnju za dominiranjem sa bratskim traganjem za obinim
dobrom, emu nastoji da podui svoje uenike.
uvajte se iskuenja da istiete svoj autoritet, da se name-
ete kao majstor, da vas smatraju nekim ko je iznad obine
gomile, da utiete na druge raskoom itd.
Um koji tei da nametne majstorstvo nad drugima je
takmiarski um, a takmiarski um nije kreativan. Da biste
ovladali svojim okruenjem i sudbinom, nije neophodno da
vladate nad svojim drugovima i, u stvari, kada upadnete u
zamku svetovnjake borbe za boljim mestom, znajte da ste
podlegli sudbini i uticajima okruenja i da je vae bogaenje
postalo samo predmet siuaja i pekulacije.
Oprezno s takmi car skim umom! Nemabolje izjave o naelu
kreativnog delovanja od omiljene deklaracije nekadanjeg
Zlatnog pravila Donsa iz Toleda: Sto elim za sebe,
elim za sve.
 Poglavlje AV
COVEK KOJI NAPPEDUJE

Ono to sam govorio u poslednjem poglavlju odnosi se

jednako na profesionalca kao i na oveka koji radi za platu ili
onoga koji je zaposlen u trgovini.
Nije vano da li ste lekar, uitelj ili svetenik, ako moete
da omoguite uveanje ivota drugima i uinite ih osetljivim
na tu injenicu, vi ete ih privlaiti i obogatiti se. Lekar koji
neguje viziju sebe kao velikog i uspenog iscelitelja i koji radi
na potpunom ostvarenju te vizije s verom i namerom, kao
to je opisano u prolim poglavljima, doi e u tako blizak
odir s Izvorom ivota da e postati fenomenalno uspean.
Imae navalu pacijenata.
Niko nema veuprilikuda iskusi efekte onoga to ovaknjiga
poduava od medicinara, bez obzira kojoj koli pripadao. Jer
naela isceljivanja zajednicka su za sve i svi mogu jednako
da ih dosegnu. ovek koji napreduje u medicini, koji neguje
jasnu mentalnu sliku svog uspeha i koji potuje zakone vere,
namere i zahvalnosti, izleie svaki izleivi sluaj, bez
obzira koje lekove koristi.
Na podruju religije, svet vapi za svetenikom koji
e svoju p astw da podui pravoj nauci ivota u obilju.
Onaj koji savlada detalje nauke bogaenja, zajedno sa
srodnim naukama o tome kako biti dobar, kako biti uzvien
i kako zadobiti Ijnbav i koji te detalje poduava sa svog
propovednikog mesta, nikada nee izgubiti svoje vernike.
Ovo je jevandelje koje je potrebno svetu, ono e doprineti
uveanju ivota i ljudi e ga rado sluati, podravajui onoga
koji im ga obznanjuje.
Sada je potrebna demonstracija nauke o ivotu sa propo-
vednice. elimo propovednike koji nam nee samo govoriti
kako, ve e nam to pokazivati i na linom primeru. Treba
nam propovednik koji e i sam biti bogat, zdrav, uzvien i
voljen, da nas podui kako da steknemo te stvari, a kada takav
doe, okupie brojne i odane sledbenike.
Isto je tano i za uitelja koji moe da nadahne decu s
verom i namerom da ivot neprekidno napreduje. On nikada
nee ostati bez posla. I svaki uitelj koji poseduje tu veru i
nameru, moe da je prenese svojim ucenicima, ali ne moe da
im pomogne time ukoliko vera i namera nisu deo njegovog
lino ivota.
Ono to je istinito za uitelja, propovednika i lekara,
istinito je i za advokata, zubara, trgovca nekretninama, agenta
osiguranja - za svakog.
Kada se udrue mentalna i lina akcija onako kako sam
opisao u prethodnim poglavljima, ne moe doi do greke.
Svaki mukarac i ena koji cvrsto i upomo, do poslednjeg
slova, slede ova uputstva, obogatie se. Nauka uveanja
ivota matematiki je tana u svojim operacijama isto kao i
zakon gravitacije. Bogaenje je egzaktna nauka.
Zaposleni e utvrditi tanost ovoga, za sebe kao i za sve
druge. Nemojte oseati da nemate ansu da se obogatite jer
radite tamo gde ne postoji vidljiva prilika za napredovanje, gde
su male plate i visoki trokovi ivota. Oblikujte jasnu mental-
 nu viziju onoga to elite i ponite da delujete sa verom i
namerom.
Uinite svaki posao koji moete svakog dana i svaki deli
tog posla inite savreno i uspeno. Mo uspeha i nameru
bogaenja unesite u sve to radite.
Ali, nemojte samo da se ulagujete onome ko vas zapoljava,
u nadi da e on ili neko drugi iznad vas videti kako dobro
radite i porati vae napredovanje. Nije verovatno da e se
to dogoditi.
ovek koji je samo dobar radnik, ispunjava svoje obaveze
ulaui u to sav svoj trud i talenat, oseajui pritom i
zadovoljstvo zbog svega toga, dragocen je svom poslodavcu.
Tada nije u interesu poslodavca da mu pomogne da napreduje,
jer mu je takav radnik vredniji tamo gde se nalazi.
Da biste osigurali napreovanje, potrebno je neto vise
nego oseaj da ste prerasli to mesto.
ovek koji e sigumo napredovati jeste onaj koji je
prerastao svoje mesto, ali i koji ima jasan pojam o onome ta
eli da bude. To je ovek koji zna da moe da postane ono sto
eli i koji je odlucan da BUDE to to eli.
Ne pokuavajte nita vise nego da ispunite sadanju ulogu
zadovoljavajui svog poslodavca, ali radite to s idejom da ete
napredovati. Negujte veru i nameru o napredovanju tokom
radnih sati, posle i pre njih. Negujte je tako da svaka osoba
koja s vama doe u kontakt, pa bio to poslovoa, saradnik
na poslu ili tek neki poznanik, oseti mo namere koja iz
vas zrai. Tako ete na svakog od njih preneti oseaj vaeg
napredovanja. Privlaiete ljude i ukoliko nema mogucnosti
za napredovanje na sadanjem poslu, vrlo brzo ete dobiti
priliku za neki drugi.
Postoji mo koja nikad ne proputa da prui priliku oveku
koji napreduje i koji se kree potujui zakon napredovanja.
 Bog ne moe a da vam ne pomogne, ukoliko delujete na
odreeni nain. On mora tako da uini kako bi pomogao
Sebi.
Ne postoji nita u vaim okolnostima ni u privrednoj
situaciji sto bi vas zadralo na dnu. Ako ne moete da se
obogatite radei za teku industriju, obogatiete se na nekoj
farmi. A ako ponete da se kreete na odreeni nain, sigumo
ete se izbaviti iz okova elezare i otii na farmu, ili na mesto
gde ve elite da budete.
Kada bi nekoliko hiljada radnika elezare krenulo da sledi
stvari na odreeni nain, elezara bi se uskoro na la u tekom
stanju. Ona bi morala svojim radnicima da obezbedi mnogo
bolje uslove ili da se odrekne posla. Niko ne mora da radi
za trustove, oni mogu da zadravaju ljude u beznadenim
uslovima samo dokpostoje ljudi koji ive u totainom neznanju
i ne poznaju nauku bogaenja ili su previse intelektualno lenji
da bi je praktikovali.
Ponite ovako da mislite i delujete i vaa vera i namera
uinie da brzo otkrijete priliku za poboljsanje uslova u ko
jima se nalazite.
Takve prilike e brzo doi jer e ih doneti Svevisnji, koji
radi u svima i koji radi za vas.
Ne ekajte priliku koja e odjednom ispuniti sve ono to
elite. Kada vam se ukae prilika koja je vise od onoga to
sada imate i oseate da vas ona privlaci, prihvatite je. To e
biti prvi korak ka veoj prilici.
U ovom univerzumu ne postoji pojava poput nestaice
prilika za oveka koji ivi ivotom napredovanja.
U sastav svemira ugradena je ideja da e sve biti za
njega i da e sve zajedno raditi za njegovo dobro, i da
on sigurno m ora da se obogati, ukoliko deluje i misli na
odreeni nain. Zato, neka zaposleni mukarci i ene
prouavaju paljivo ovu knjigu, kako bi stekli poverenje u
smernice deiovanja koje ona preporuuje. Na taj nain e
sigurno uspeti.
 Poglavlje XVI
NEK NAPOMENE I ZAKLJUCNA ZAPAZANJA

Mnogi ljudi e se narugati ideji da postoji egzaktna nauka

bogaenja. Pod utiskom ideje da je zaliha bogastva ogra-
niena, oni e tvrditi da institucije drutva i vlade moraju da
budu promenjene, pre bilo kakvog razmiljanja o tome da bi
vei broj ljudi trebalo da ima vee prihode.
Ali to nije tano.
Tano je da postojee vlade dre mase u siromastvu, ali
to je zato to mase ne razmiljaju i ne deluju na odreeni
nain.
Kada bi se mase pokrenule na nain koji predlae ova
knjiga, nijedna vlada ni industrijski si stem ne bi mogao da
ih zadri. Svi sistemi bi morali da budu promenjeni, da bi se
prilagodili kretanju napred.
Kada bi ljudi imali razvijen um i veru da mogu da postanu
bogati i kada bi se kretali unapred s vrstom namerom da
postanu bogati, nita ne bi moglo da ih zadri u siromastvu.
Pojedinci mogu da prihvate ovaj odreeni nain u bilo
koje vreme i da se obogate pod bilo kojom vladom. A kada
znatan broj pojedinaca uini tako pod nekom vladom, sistem
e morati da promeni i otvorie se put i drugima.
 to vie ljudi se obogati na takmiarskom nivou, to gore
po ostale. to vise ljudi se obogati na kreativnom nivou, to
bolje za ostale.
Ekonomsko spaavanje masa moe se ostvariti samo pri-
dobijanjem velikog broja ljudi koji e delovati naunim me-
todom iznetim u ovoj knjizi i koji e se tako obogatiti. Oni
e pokazati drugima put i nadahnuti ih eljom za pravim
ivotom, verom da on moe biti ostvaren i namerom da se
ostvari.
Za sada, medutim, dovoljno j e da znate da vas nijedna vlada
pod kojom ivite, niti bilo koji kapitalistiki ili takmiarski
sistem proizvodnje, ne mogu zadrati od bogaenja. Kada
uete na kreativnu ravan razmiljanja, nadvisiete sve te
stvari i postati graanin jednog drugog kraljevstva.
Ali, zapamtite da vase misli moraju da ostanu na
kreativnom planu. Zato ni na jedan tren ne smete da ih izdate
razmiljanjem o tome kako je zaliha ograniena ili delovanjem
na mentalnom nivou takmienja.
Kad god vidite da ste zapali u stare ablone razmiljanja,
odmah se ispravite. Jer, dokle god boravite u takmiarskora
umu, gubite vezu s Umom celine.
Ne gubite vreme na planiranje toga kako da ostvarite
mogue doivljaje u budunosti, osim u vidu neophodne
strategije koja moe da ima uticaj na vaa sadanja delovanja.
Zauzeti ste dananjim poslom na savreno uspean nain, a ne
dogadajima koji mogu iznenada da se pojave sutra. S njima
ete se nositi kada dou.
Ne bavite se pitanjima kako savladati prepreke koje bi
mogle da se ukau na vaem poslovnom horizontu, sve dok
jasno ne uvidite da ve danas morate da promenite svoj smer,
da biste ih sutra izbegli.
 Bez obzira koliko strano izgledala neka prepreka, usta-
noviete da, ukoliko se kreete na odreeni nain, ona po-
inje da se gubi kako joj se vi pribliavate.
Nijedna mogua kombinacija okolnosti ne moe da porazi
mukarca ili enu koji nastavljaju da se bogate na strogo
nauan nain. Nijedan mukarac ni ena koji postuju ovaj
zakon ne mogu a da ne da uspeju u bogaenju, upravo kao to
je nemogue pomnoiti dva sa dva, a ne dobiti etiri,
Ne pridajte nikakvu misao moguim nesreama, pre-
prekama, panikama ili nepovoljnim kombinacijama okolnosti.
Bie dovoljno vremena za to kada se susretnete sa njima u
sadanjosti i ustanoviete da svaka tekoa u sebi nosi ono to
je nuno za njeno savladavanje.
Pazite na svoj govor. Nikada ne govorite na maloduan
nain o sebi, svojim poslovima ili bilo emu drugom.
Nikada ne priznajte mogunost neuspeha, niti u svoj govor
ukljuujte neuspeh kao jednu od mogunosti.
Nikad ne govorite o tome kako su teka vremena ili
sumnjivi poslovni uslovi. Vremena mogu da budu teka i
posao sumnjiv onima koji su na takmiarskom nivou, ali za
vas nikada ne moe da bude tako. Vi stvarate ono to elite i
prevazilazite svaki strait.
Kada drugi imaju teka vremena i posao im ide slabo, vi
ete dobiti svoje najvee prilike.
Vebajte da razmiljate i posmatrate svet kao neto to
je suto postajanje, rast, u kome postoji tek klica zla. Uvek
koristite izraze koji saoznaavaju napredovanje, drugaije de
lovanje bi znailo da poriete svoju veru, a poricanje svoje
vere isto je to i njen gubitak.
Nikada nemojte dopustiti da u vama preovlada oseaj razo-
aranja. Moda ete oekivati da ete odreene stvari imati
u oreeno vreme, pa ako se to ne dogoi uinie vam se da
niste uspeli.
Ali, ukoliko ouvate svoju veru, ustanoviete da je ne
uspeh samo prividan.
Nastavite da delujete na odreeni nain i ukoliko ne
dobijete tu stvar, dobiete neto jo mnogo bolje, pa ete
shvatiti da je prividan neuspeh u stvari bio veliki uspeh.
Jedan sledbenik ovog sistema pokrenuo je svoj um da
realizuje odreenu poslovnu kombinaciju koja mu se u to
vreme inila vrlo pozeljnom pa je neko vreme, nekoliko
nedelja, radio na tome. Kada je stigao kljuni trenutak, stvar
je na neobjanjiv nain propala. Kao da je neki nevidljivi
uticaj tajanstveno radio protiv njega. On nije bio razoaran,
naprotiv, zahvalio je Bogu to je njegova elja nadvladana
i vrsto nastavio dalje ispunjen zahvalnou. Za nekoliko
nedelja, nasla mu se na putu mnogo bolja prilika i shvatio je
da je Um koji zna vise od njega spreio da izgubi vee dobro,
hvatajui se u mreu manjeg.
To je nain na koji e svaki prividni neuspeh delovati i kod
vas, ukoliko ouvate svoju veru, zadrite nameru i oseaj
zahvalnosti, inei svakoga dana sve sto tog dana moe da
bude uinjeno, i to na uspean nain.
Kada doivite neuspeh, to je zato to niste traili dovoljno.
Samo nastavite dalje i vea stvar od one koju ste traili sigumo
e vam doi. Zapamtite ovo.
Neete doiveti neuspeh zbog toga sto vam manjka talenta
koji je neophodan za posao koji elite da radite. Ako nastavite
da delujete prema mojim smemicama, razviete sve potrebne
talente.
Nije u delokrugu ove knjige da se bavite naukom razvoja
talenata, ali i to je jednako siguran i jednostavan nain poput
postupka bogaenja.
 Meutim, ne oklevajte i ne kolebajte se zbog straha da
ete, kada doete na neko mesto, doiveti neuspeh usled ne-
dostatka sposobnosti. Nastavite direktno dalje, pa kad tamo
doete, sposobnosti e se nekako javiti u vama. Isti onaj
izvor sposobnosti koji je nekolovanog Linkolna osposobio
za najvei posao u vladi koji je ikada obavljen od strane
nekog pojedinca, otvoren je i za vas. U vama je sva mudrost
potrebna za odgovomost koja se pred vas postavi. Nastavite
dalje s punom verom.
Prouavajte ovu knjigu. Neka vam ona bude stalno dru-
tvo sve dok ne savladate sve ideje koje sadri. Dok se vrsto
ustanovljujete u toj veri, bie najbolje da odustanete od
rekreacija i uitaka i drite se podalje od mesta na kome se
nalaze ideje koje su u sukobu s onima koje su iznesene ovde.
Ne itajte pesimistinu literaturu i ne uputajte se u sukobe
oko ovog. Nemojte previse da itate, osim pisaca koji su
spomenuti u pregovoru. Vei deo svog slobodnog vremena
provodite razmiljajui o svojoj viziji, negujui zahvalnost,
itajui ovu knjigu. Ona sadri sve to treba da znate o
nauci bogaenja. Ustanoviete da je ono najbitnije saeto u
sledeem poglavlju.
 Poglavlje AVII
SAETAK NAUKE BOGAENJA

Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari

nainjene i koja, u svom izvornom stanju, proima,
proire i ispunjava meuprostore univerzuma.
* Misao u toj supstanciproizvodi stvar koja jezamisljena
tom milju.
v
Covek moe da oblikuje stvari svojim mislima i
utiskujui misli bezoblinu supstancu moe dovede
do materijalizacije ideje o kojoj razmilja.
Da bi mu to polo za rukom, ovek mora a pree sa
takmiarskog na kreativni nain razmiljanja, inae ne moe
biti u skladu s bezoblinom inteligencijom koja je po svom
duhu uvek stvaralacka, a nikad takmiarska.
ovek moe da doe u potpuni skla s bezoblinom sup-
stancom ukoliko osea ivu i iskrenu zahvalnost za blago-
slove kojima ga ona obdaruje. Zahvalnost ujedinjuje um
oveka s inteligencijom supstance, pa bezoblina supstanca
prima njegove misli. ovek moe da ostane na stvaralakoj
ravni samo ukoliko se udrui sa bezoblinom inteligencijom
kroz ubok i trajan oseaj zahvalnosti.
ovek mora da oblikuje jasnu i oreenu mentalnu sli
ku stvari koju eli da poseduje, ini ili postane. On mora
 tu mentalnu sliku da neguje u svojim mislima, dok osea
duboku zahvalnost prema Svevinjem to su mu sve elje
ispunjene. ovek koji eli da se obogati mora svoje slobodne
sate da utroi na razmiljanje o svojoj viziji i na iskrenu
zahvalnost to mu je ona i u stvamosti data. Nikad nije
previse naglaena vanost estog fonniranja mentalne slike,
zajedno s nepokolebljivom verom i predanom zahvalnou.
To je postupak pomou kojeg se stvara utisak u bezoblinoj
supstanci i pokreu stvaralake sile.
Kreativna energija deluje kroz ustanovljene kanale prirod-
nog rasta, industry ski i rutveni poredak. Sve to je uklju-
eno u njegovu mentalnu sliku sigumo e doi oveku koji
sledi ova uputstva i ija vera je nepokolebljiva. Ono to eli
doi e mu ve ustanovljenim putevima trgovine.
Da bi primio ono to je njegovo kada do toga doe, ovek
mora da bude aktivan. Ta aktivnost ne sastoji se samo u
ispunjavanju obaveza njegovog sadanjeg posla. On mora
da dri na umu nameru bogaenja kroz realizaciju svoje
mentalne slike. I on mora svakog dana da ini sve sto je
tog dana mogue uiniti, vodei pri tom rauna da svaki in
bude izveden uspeno. On mora svakom oveku da prui u
upotrebnoj vrednosti vise od gotovinske vrednosti koju je
primio, tako da svaka transakcija stvara jo vise ivota. I
mora tako da se ri ideje o napredovanju da utisak uveanja
bude prepoznat od svih s kojima dolazi u kontakt.
Mukarci i ene koji praktikuju ova uputstva sigumo e
se obogatiti, a veliina bogatstva koju e dobiti zavisie od
jasnoe njihove vizije, vrstine namere, postojanosti vere i
dubine njihove zahvalnosti.
 O AUTOU

Valas D. Vejtls napisao je vise knjiga od kojih je ova, Nauka

bogaenja, najpoznatija i postala je klasik na svom poruju.
0 njegovom ivotu se zna malo. Roen je u Sjemjenim
Amerikim Dravama i u mladosti je iskusio brojne tekoee i
neuspehe. Kasnije je prouavao razliita religiozna uverenja i
filozofije, posebno Dekarta, Spinozu, Lajbnica, openhauera,
Hegela i Emersona, na koje se i poziva u svojim knjigama.
Naela koja je od njih prihvatio ugradio je u svoj vlastiti
ivot. Stalno je praktikovao tehnike kreativne vizualizacije.
Njegova erkaje jednom rekla: Pisao je gotovo stalno. Video
je sebe kao uspenog pisca, monu i uticajnu osobu i stalno je
radio na ostvarenju svoje vizije. iveo je svaku svoju stranicu
1 njegov ivot je zaista bio moan.
Nauka bogaenja je praktian vodi koji sari mentalni i
spiritualni pristup bogaenju.
Vaias D. Vejtls umro je nedugo nakon objavljivanja ove
knjige, ali je ona imala, i jo uvek ima, izuzetan uinak na one
koji je itaju. A Napoleon Hil, Entoni Robins 1 drugi poznati
pisci slinih knjiga, puno duguju ovom autoru.