NAZIV POREMECAJA POGLAVLJE IZ KOJE PODELE DEFINICIJA

NEURAUNLJIVOST 2. razlicita Nauno-profesionalna Teki duevni poremeaji,teki poremeaji svesti, visok stepen
odreenja klasifikacija. Pravni slaboumnosti,druge teke psihike aberacije
normalnosti pristup
AGNOZIJA 4.opaanje- Poremeaji opaanja Nemogunost prepoznavanja predmeta uz ouvano ulo I primarni
percepcija kortikalni centar.Poremeaj perceptivne integracije, normalna percepcija
liena znaaja. Uzrok: oteenje na nivou sekundarnih I tercijalnih zona
senzorne kore mozda. Javlja se u oblasti svih ula. Znak je arinih lezija
modane kore.
OPTIKA AGNOZIJA 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Nemogunost prepoznavanja vienih predmeta uz ouvano ulo vida I irinu
percepcija Podela vrste vidnog polja. Nastaje kod obostrane povrede psihovizuelnog centra, areja
poremeaja AGNOZIJA 18 okcipitalnog renja.
AKUSTIKA AGNOZIJA 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Nisu u stanju da prepoznaju poreklo zvuka. Lezija je u L temporalnom renju
percepcija Podela vrste u predelu psihoakustikog centra.
poremeaja AGNOZIJA
TAKTILNA AGNOZIJA 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Nemogunost prepoznavanja predmeta opipavanja. Lezija postcentralna
percepcija Podela vrste vijuga suprotne strane , iza senzitivne reprezentacije ruke.
poremeaja AGNOZIJA
NOMINALNA 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Prepoznavanje upotrebne vrednosti predmeta bez mogunosti nazivanja
AGNOZIJA percepcija Specifine agnozije predmeta
ANOZOGNOZIJA 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Neuvianje sopstvenog defekta (npr.slepilo)
percepcija Specifine agnozije
AUTOTOPAGNOZIJA 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Poremeaj telesne eme
percepcija Specifine agnozije
ILUZIJE 4.opaanje- Poremeaj opaanja Pogreno prepoznavanje realnih ulnih stimulusa (predmet opaanja) Kod
percepcija iluzija postoje realni objekti percepcije ija se osnovna obeleja korektno
prepoznaju, ali im se pridodaju druga obeleja, osobine koje objekat ne
poseduje ili su fontazmatska elaboracija percipiranog stimulusa. U bilo kom
senzornom modalitetu se mogu javiti. Mogu se javiti kod zdravih osoba
usled umora,slabe osvetljenosti,nepanje,pod uticajem afekta,navike. U
patolokim stanjima, u okviru afekcije CNS-a razliite etiologije
(infekcije,intoksikacije,febrilna stanja) Patoloko napeto stanje, zastraujue
iluzije, epilepsija,depresija,shizofrenija
 PAREIDOLIJE 4.opaanje- Poremeaj opaanja. udnovate,fantastine,voljno izazvane iluzije koje se deavaju kada neko
percepcija Podela iz iluzije gleda u nejasno definisane ili prolazne slike (oblake,plamen u kaminu)
Poetak i kraj u potpunosti je voljno kontrolisan
HALUCINACIJE 4.opaanje- Poremeaj opaanja Predstavljaju opaanje bez postojanja predmeta opaanja,senzornog
percepcija stimulusa.Mogu se javiti u oblasti svih ula.Ponekad se javlja u oblasti
nekoliko ula istovremeno.Variraju u odnosu na intenzitet uticaja na
ponaanje oveka,kao i stepen sloenosti.
KARAKTER 4.opaanje- Poremeaj Opaanje usve tri dimenzije
TELESNOSTI percepcija opaanja.Podela iz
halucinacija
POZITIVAN SUD 4.opaanje- Poremeaj Ne postoji uvid u nenormalnost halucinatornog doivljaja. Pacijent je
REALNOSTI percepcija opaanja.Podela iz apsolutno uveren u istinitost svog doivljaja i ne moe se razuveriti.
halucinacija
HIPNAGOGNE 4.opaanje- Poremeaj Tokom prelaska iz budnog stanja u stanje sna
HALUCINACIJE percepcija opaanja.Podela iz
halucinacija
HIPNAPOMPNE 4.opaanje- Poremeaj Tokom prelaska iz stanja sna u budno stanje
HALUCINACIJE percepcija opaanja.Podela iz
halucinacija
OPTIKE 4.opaanje- Poremeaj Pacijent vidi objekte, slike , osobe koji nisu realno prisutni u sferi percepcije.
HALUCINACIJE percepcija opaanja.Podela iz U stanjima pomuene svesti. Kod akutnih psihoza povezanih sa trovanjem I
halucinacija infekcijom.
AUTOSKOPSKE 4.opaanje- Poremeaj Opaanja delova ili itavog tela van sopstvenih granica (epilepsija,
HALUCINACIJE percepcija opaanja.Podela iz shizofrenija, pogresivna paraliza..)
optikih halucinacija
EKSTRAKAMPINE 4.opaanje- Poremeaj Osoba vidi predmete I pojave izvan svog vidnog polja, iza sebe
HALUCINACIJE percepcija opaanja.Podela iz
optikih halucinacija
LILIPUTANSKE 4.opaanje- Poremeaj Opaanje predmeta koji su umanjene veliine , epilepsija, kokainski
HALUCINACIJE percepcija opaanja.Podela iz delirijum..
optikih halucinacija
SLUNE HALUCINACIJE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Najee se prave akustike halucinacije u vidu glasova koji se obraaju
percepcija Podela iz halucinacija direktno pacijentu ili ga dozivaju poi menu. Osoba uje jedan ili vie glasova
koji o njemu govore, komentariu njegove misli ili akcije I odnose se prema
 njemu u treem licu. Za shizofreniju su specifini glasovi koji naglas govore
ono to oboleli misli,komentariu ponaanje obolelog, dva ili vie glasova
meusobno razgovaraju I komentariu u treem licu.
VESTIBULARNE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. U domenu ula ravnotee, padanje u ambis,ljuljanje,sve se okree oko
HALUCINACIJE percepcija Podela iz halucinacija osobe.
ALGOHALUCINACIJE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. U sferi senzibiliteta za bol
percepcija Podela iz halucinacija.
Somatske halucinacije
KINESTETIKE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. U sferi dubokog senzibiliteta, doivljaj da se udovi pokreu
percepcija Podela iz halucinacija.
Somatske halucinacije
CENESTETINE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Halucinacija udnih zbivanja u untranjim organima (kao da noem seku
percepcija Podela iz halucinacija. creva, pucaju plua,gori bubreg)
Somatske halucinacije
KOHABITALNE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Halucinacije polnog odnosa
percepcija Podela iz halucinacija.
Somatske halucinacije
TAKTILNE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Gmianje buba, elektriziranje. Toksini delirijum, shizofrenia.
percepcija Podela iz halucinacija.
Somatske halucinacije
OLFAKTIVNE 4.opaanje- Poremeaji opaanja. Pacijent sa olfaktivnim halucinacijama doivljava neobine mirise koji su
GUSTATIVNE percepcija Podela iz halucinacija gotovo po pravilu neprijatni. Gustativne halucinacije, esto zajedno sa
HALUCINACIJE olfaktivnim u vidu neprijatnog gorkog ili metalnog ukusa hrane. Olfaktivne I
gustativne halucinacije su tipine za organske poremeaje.Halucinacije
mirisa I ukusa se takoe javljaju u konvulzivnim poremeajima.
USPORENO MILJENJE 5.miljenje I Poremeaji miljenja Usporeno miljenje, ka cilju usmereno miljenje ali sa malo inicijative ili
poremeaji po formi, poremeaji planiranja I odgovori na pitanja pokazuju dugaku latencu odgovora.
miljenja brzine misaonog toka Bradilalia-usporen govor. Javlja se kod depresivnih poremeaja I modanih
oteenja.
MISAONI BLOK (BLOK 5.miljenje I Poremeaji miljenja Blok misli je potpuni prekid misaonog toka ili govora. Moe nastati, u
MISLI) poremeaji po formi, poremeaji stanjima intenzivnog afekta, kod stuporozne depresije (sve vee usporenje
miljenja brzine misaonog toka misaonog toka,kao reka koja ima meandre)kod shizofrenih nagli prekid
misaonog toka.
UBRZANO MILJENJE 5.miljenje I Poremeaji miljenja Poveana koliina spontanog govora (minimum 150 rei u minutu) Govori
 poremeaji po formi, poremeaji brzo,mnogo skae sa teme na temu. Logoreja ubrzano miljenje je
miljenja brzine misaonog toka praeno ubrzanim govorom. U maninim fayama bipolarnog poemeaja
raspoloenja.
BUJICA IDEJA 5.miljenje I Poremeaji miljenja Nastaje kada brzina toka misli toliko poraste da se esto i brzo menja pravac
poremeaji po formi, poremeaji miljenja i moe da rezultira tzv.begom ideja (fuga idearum) Tada lii na
miljenja brzine misaonog toka miljenje kod shizofrenije. Opservira se kontinuirano veoma ubrzani tok
razgovora, koji postaje fragmentisan ili nelogian, kako postaje sve bri i
bri. Tangencijalne asocijacije su este, mogu dovesti do gubitka ciljne
predstave. U maninim fayama bipolarnog poremeaja raspoloenja.
PATOLOKA 5.miljenje i Poremeaji miljenja Preopirno miljenje ali logino organizovano. Ne pravi razliku izmeu
OPIRENOST poremeaji po formi, poremeaji bitnog i nebitnog. Veliki uvod, gubi determiniuu tendencu. Kod
miljenja kontinuiteta miljenja oligofrenije, demencije, hipomanije, epilepsije.
POREMEAJ CILJNE 5.miljenje i Poremeaji miljenja Cirkumstancijalno miljenje : digresije,gubitak ciljne predstave
PREDSTAVE poremeaji po formi, poremeaji tj.determiniue tendence, uz mogunost vraanja na poetnu temu.
miljenja kontinuiteta miljenja Tangencijalno miljenje : nikada ne stie do cilja, sve vie se udaljava od
glavne teme i nikada se ne vraa na nju. Na ponovljeno pitanje osoba se ak
i ne sea prvobitne teme.
DISOCIRANO 5.miljenje i Poremeaj miljenja po Asocijacije su nepovezane, dezorganizovane, skokovite i labave. Tok ideja
MILJENJE poremeaji formi, poremeaji vie nije razumljiv za sluaoca,jer misli meusobno vie nemaju loginih
miljenja izraeni kroz nain veza. Viaju se razni, neoekivani, udni sve do potpuno bizarnih skokova u
formiranja i miljenju. Kod shizofrenih, pogreno povezivanje asocijacija.
povezanosti delova
misli
INKOHERENTNO 5.miljenje i Poremeaj miljenja po Reenice su nepotpune, fregmentirane, nerazumljive. Pojedini delovi
MILJENJE poremeaji formi, poremeaji reenice mogu biti logini ali izmeu njih ne postoji logina povezanost.
miljenja izraeni kroz nain Javlja se u stanjima pomuene svesti, kod modanih organskih
formiranja i psihosindroma (delirijum, demencija)
povezanosti delova
misli
RASULO MISLI I 5.miljenje i Poremeaj miljenja po Nizanje rei koje se nastaju spajanjem dva ili vie slogova ili koncepata,
SALATA OD REI poremeaji formi, poremeaji nemaju uobiajeno uopteno I prihvatljivo znaenje. Njihovo prisustvo je
(shizophasia) miljenja izraeni kroz nain veoma indikativno za Shizofreniare.
formiranja i
povezanosti delova
 misli
VERBIGERACIJA 5.miljenje i Poremeaj miljenja po Stereotipno, besmisleno ponavljanje rei ili reenica sa nestankom
poremeaji formi, poremeaji razumljivog govora (kod katatone shizofrenije)
miljenja izraeni kroz nain
formiranja i
povezanosti delova
misli
PERSERVACIJA 5.miljenje i Poremeaj miljenja po Stereotipno, nevoljno, ponavljanje rei ili reenice koju su upravo uli ili
poremeaji formi, poremeaji kazali (tipino za organske sindrome)
miljenja izraeni kroz nain
formiranja i
povezanosti delova
misli
EHOLALIJA 5.miljenje i Poremeaj miljenja po Ponavljanje onoga to je ispitiva rekao (kao element ehopatija, koje se
poremeaji formi, poremeaji ubrajaju u poremeaje volje)
miljenja izraeni kroz nain
formiranja i
povezanosti delova
misli
PALILALIJA 5.miljenje i Poremeaj miljenja po Ponavljanje samo poslednje rei ili izraza
poremeaji formi, poremeaji
miljenja izraeni kroz nain
formiranja i
povezanosti delova
misli
ALOGIA 5.miljenje i Osiromaeno miljenje koje se najee javlja kod shizofrenih pacijenata.
poremeaji Misaoni procesi izgledaju prazno,suvoparno ili usporeno
miljenja
NEFLUENTAN PRAZAN 5.miljenje i 2 glavne manifestacije Siromatvo govora, osoba ne odgovara na pitanja,moraju se postaviti vie
GOVOR poremeaji alogije puta, odgovori su oskudni,kratki,konkretni,neprodubljeni. Telegramski stil.
miljenja
FLUENTAN PRAZAN 5.miljenje i 2 glavne manifestacije Siromatvo sadraja miljenja, koliina govora je adekvatna jer su odgovor,i
GOVOR poremeaji alogije dovoljno dugaki ali u njima je malo informacija, jezik je repetitivan,
miljenja stereotipan,nejasan.
 PRISILNE MISLI 5.miljenje I Poremeaji miljenja Misli koje se nameu protiv volje. Osoba zna da su misli
poremeaji po sadraju besmislene,iracionalne,svesna ih je i aktivno se bori protiv njih (za razliku od
miljenja sumanutih ideja)esto su praene prisilnim radnjama (kompulzija) Javlja se
kod opsesivno kompulzivnog poremeaja, shizofrenija.
PRECENJENE 5.miljenje I Poremeaji miljenja Ideje u vezi sa mentalnom preokupacijom koja je od izuzet nog
IDEJE,FIKS-IDEJE poremeaji po sadraju emocionalnog znaaja za obolelog. Misli koje krae ili due vreme vladaju
miljenja miljenjem i upravljaju postupcima. Osoba tumaenje znatnog broja pojava
podvrgava sadraju precenjene misli
SUMANUTE IDEJE 5.miljenje I Poremeaji miljenja To su zablude nastale na bolesnoj osnovi (uzrok :duevna bolest) Zablude su
poremeaji po sadraju neistinita, nerealna uverenja (uzork :
miljenja neinformisanost,primitivizam,vradbine,bajanje)ali je linost
ouvana.Ekstremne devijacije u sadraju miljenja,patognomine za
psihoze. Fiksirana uverenja,nepodlona korekciji,idiosinkratina. Javljaju se
kao prolazan fenomen akutnih psihoza a kao glavni simptom sumanutih
psihoza.
PARANOINO 5.miljenje I Struktura sumanutosti Ideje su visoko sistematizovane. Jedna misao logiki proizilazi iz druge.
STRUKTURISANE poremeaji Obino ograniene na odreene oblasti, pacijenta ne ometaju previe u
(sistematizovane) miljenja svakodnevnom ivotu. Odsustvo halucinacija, vrst ideo-afektivni blok.
PARANOIDNO 5.miljenje I Struktura sumanutosti Sumanute idej su nesistematizovane. Nelogine su. Ideo-afektivni blok je
STRUKTURISANA poremeaji labav.Sumanutosti su proirene na mnoge oblasti ivota, kao i na nove ljude
SUMANUTOST miljenja i situacije. Obino postoje i halucijnacije.Loe socijalno funkcionisanje i
(nesistematizovano) ponaanje u skladu sa sumanutim verovanjima.
SUMANUTE IDEJE Verovanja obolelog da sluajni ili nepovezani dogaaji imaju odreeno i
ODNOSA posebno znaenje u vezi sa njim.
SUMANUTE IDEJE Ekspanzivne,megalomanske.Nerealna verovanja u sopstveni
VELIINE znaaj,vanost,bogatstva,mo,znanja.. Karakteristine su za maniju, ali su
takoe loi znaci shizofrenije i organskih sindroma.
REALIGIOZNE Preokupiran pogrenim verovanjima religiozne prirode.
SUMANUTE IDEJE
UMETANJE MISLI Verovanje da su misli umetnute,nisu njegove,umetnute su spolja,putem
telepatije ili drugim nainom
ODUZIMANJE MISLI Verovanje suprotno umetanju, da neko ili neka spoljanja sila oduzima misli
EMITOVANJE MISLI Cujne misli, verovanje da su neije misli glasne, da se emituju tako da ih
drugih mogu uti
 EHO MISLI Pacijent doivljava svoje misli kao eho, sa kratkim intervalom izmeu
njegove misli i eha.
SUMANUTOST Pacijent veruje da ljudi mogu da itaju njegove misli ili da znaju ta on misli.
CITANJA MISLI Razlikuje se od emitovanja misli. Pacijent ima subjektivni doivljaj i
prepoznaje da drugi znaju ta misli, ali ne misli da se njegove misli mogu uti
naglas.
RASEJANOST 6.Panja Poremeaji panje Pojaan tenacitet,oslabljena vigilnost = rasejani nastavnik. Pojaana
vigilnost, oslabljen tenacitet = rasejani uenik
OLIGOFRENIJA 6.Inteligencija Poremeaji Uroeno ili u ranom detinjstvu
inteligencije
DEMENCIJA 6.Inteligencija Poremeaji Gubitak ranije postojeih intelektualnih sposobnosti. Oligofrenija i
inteligencije demencija spadaju u intelektni deficit.
AFAZIJA 6.Inteligencija Poremeaji Poremeaj govora
inteligencije
AMNEZIJA 6.Inteligencija Poremeaji Poremeaj panje
inteligencije
APRAKSIJA 6.Inteligencija Poremeaji Nesposobnost da se urade kompleksne motorne aktivnosti
inteligencije
AGNOZIJA 6.Inteligencija Poremeaji Poremeaj percepcije
inteligencije
DEPRESIJA 7.Emocije Kvantitativni Emocionalno stanje intenzivne tuge,bola,zalosti koji se javlja bez jasnog
poremeaj emocija povoda ili uzroka.Duzina trajanja i intenzitet vakvog stanja prevazilazi
normalno tugovanje ybog gubitka. Definise se kao bolesno tugovanje. Javlja
se u poremecajima raspolozenja.Bipolarni poremecaj,involutivna
melanholija,teska unipolarna depresija,rekurentni depresivni
porecaj,distimija
EUFORIJA 7.Emocije Kvantitativni Poviseno raspolozenje,koje karakterisu preterano
poremeaj emocija ushicenje,odusevljenje,razdraganost,preterano samopouzdanjee i
optimizam,osecanje moci,posebnih sposobnosti.Ne odgovara situaciji,traje
duze.Traje duze nego sto bi se ocekivalo u skladu sa okolnostima ili se
smatra neprimerenim. Tezi oblici su hipomanija i manija. Najcesce se javlja u
maniji ili u okviru bipolarnog poremecaja raspolozenja.
EGZALFACIJA Kombinacija euforije sa izrazenim uzbuenjem.
HIPOTIMIJA 7.Emocije Kvantitativni Zaravnjenost afekta,afektivna tupost.Nepromenjenost izraza lica,smanjenje
 poremeaj emocija spontanih pokreta, siromastvo izrazajnih gestova,gubitak kontakta
ocima,afektivna nerespondivost,nedostatak vokalne modulacije,siromastvo
emocionalnog odgovora,ogranien opseg emocionalne ekspresije. Javlja se
kod shizofrenije
APATIJA 7.Emocije Kvantitativni Kompletan gubitak afektivne osetljivosti.Javlja se kodshizofrenije i
poremeaj emocija pacijenata sa organskim mozdanim sindromima (MOPS) ima relativno losu
prognozu
ANKSIOZNOST 7.Emocije Kvantitativni Patolosko dozivljavanje neodredjenog straha.To je neprijatno emocionalno
poremeaj emocija stanje u kome postoje oseanja pretee opasnosti, bez konkretnog objekta
ili odeje. Obelezeno je lebdecom,nejasnom difuznom napetoscu,
uznemirenoscu,zebnjom,nelagodnoscu.Opasnost je unutrasnja,intrapsihicka
i preti da ugrozi licnost.
EMOCIONALNA 7.Emocije Kvantitativni Preterana osetljivost u sferi emocija karakterise se brzim,preteranim
LABILNOST poremeaj emocija afektivnim promenama. Javlja se normalno kod dece nizeg uzrasta.Kao
(nepostojanost afekta) patoloski fenomen kod MOPS-a, zbog slabljenja kortikalne inhibicije.Tezi
oblik je emocionalna inkontinencija
EMOCIONALNA 7.Emocije Kvantitativni Veoma burno i brzo reagovanje na minimalnu provokaciju sa nemogucnoscu
RAZDRAZLJIVOST poremeaj emocija odlaganja emocionalnog reagovanja. Javlja se kod poremecaja
licnosti,alkoholnog naptog stanja i organskih mozdanih sindroma.
PATOLOSKI AFEKAT 7.Emocije Kvantitativni Ekstremno izarazena patoloska razdrazljivost , sa upadljivim neskladom
poremeaj emocija izmedju stimulusa i reakcije. Osoba reaguje izuzetno
burno,neadekvatno,bez latentnog perioda,sa velikim motornim
praznjenjem (reakcija kratkog spoja )Patoloski afekat utice na stanje svesti
u smislu suzenja svesti,sa delimicnom amnezijom. Javlja sekod
epilepsije,intoksikacije,nekih poremecaja licnosti.Imaveliki znacaj u
forenzickoj psihologiji.
PARATIMIJA 7.Emocije Kvalitativni poremeaj Ideo-afektivna disocijacija,nesklad izmedju sadrzaja misljenje (ili onoga sto
emocija se govori) i emocionalnog dozivljaja. To je paradoksalno afektivno
reagovanje, ono sti bi trebalo da izazove zalost-izaziva radost i obrnuto.
PARAMIMIJA 7.Emocije Kvalitativni poremeaj Afektivno-mimicka disocijacija. Primer,bolesnik se smeje dok ima emociju
emocija tuge.Osecanja su adekvatna,ali je njihovo ispoljavanje paradoksalno.
DEFEKAT 7.Emocije Kvalitativni poremeaj Emocije bolesnika ne prelaze na okolkinu i obrnuto.On ostaje u svom
EMOCIONALNE emocija emocionalnom stanju,bez obzira na okolinu.
REZONANCE
 DISFORINO 7.Emocije Druga znacajna Neprijatno stanje u kojem osoba oseca unutrasnju napetost,nelagodnost,sa
RASPOLOZENJE emocionalna stanja elementiima ljutnje
ANHEDONIJA 7.Emocije Druga znacajna Nemogucnost dozivljaja zadovoljstva.Izrazava se kroz,gubitak interesa u
emocionalna stanja aktivnostima koje donose zadovoljstvo,neukljucivanje u odnose sa
ljudima,izbegavanje socijalnih kontakta
ALEKSITIMIJA 7.Emocije Druga znacajna Ogranicena sposobnost ispoljavanja osecanja.Teskoca u
emocionalna stanja prepoznavanju,identifikovanju i opisivanju osecanja.Teskoca u razlikovanju
izmedju osecanja i fizickih senzacija.Karakteristicno za psihosomatske
poremecaje.
POREMECAJI NAGONA 8.Nagoni Poremecaji nagona Manifestuje se kao snizenje ili potpuno gasenje nagona a ispoljava se kao
ZA ZIVOTOM suicidalna ideja, suicidalna namera,pokusaj samoubistva i namerno
oduzimanje sopstvenog zivota.
SEKSUALNI NAGON 8.Nagoni Nagon odrzavanja vrste Dozivljava se kao potreba koja tezi da bude zadovoljena u ciljunestanka
napetosti i dozivljaja prijatnosti Potreba za reprodukcijom nije coveku
svesno data.Energetski shvacen seksualni nagon-libido i ima svoj cilj
(zadovoljenje,dozivljaj prijatnosti), objekat (osoba suprotnog
pola,odgovarajuceg uzrast ) i put (koitus-spajanje) kojim se dolazi do cilja
RODITELJSKI NAGON 8.Nagoni Nagon odrzavanja vrste Podrazumeva se,osim zelje za potomstvom i brigu o detetu.
POKUSAJ 8.Nagoni Poremecaji nagona Svaki akt samooteenja koji je preduzet sa samoubilakim namerama
SAMOUBISTVA
PARASUICID 8.Nagoni Poremeaji nagona Namerno samopovreivanje uz dovoljno vrsto ubeenje da e ostati u
zivotu. Presuicidalni sindrom (Ringel) neurotski razvoj,suicidalne
fantazije,nesposobnost da se agresija oslobaa na drutveno prihvatljiv
nain
POREMEAJI NAGONA 8.Nagoni Poremeaji nagona Snizenje ili povisenje nutricionog nagona. Snizenje je inapeticija do
SA ISHRANOM kvantitativni potpunog gubitka apetita-anoreksija. Stanja bolesne prodrljivosti-bulimija.
poremeaj Vuja glad ili konjska ze pojaana potreba za unosom hrane i vode
POREMEAJI NAGONA 8.Nagoni Poremeaji nagona Podrazumevaju : averziju prema nekim namernicama, unoenje
SA ISHRANOM kvalitativni poremeaj nenutritivnih materija, koprofagija ( = unoenje fekalija), antropofagija ( =
kanibalizam) jedenje ljudskog mesa, nekrofagija (= jedenje mesa sa leeva).
Teki poremeaji, javljaju se u Sch i demeniji.
POREMEAJ 8.Nagoni Poremeaji nagona Poremeaj seksualne elje,seksualnog uzbuenja ili poremeaj orgazma.
SEKSUALNOG kvantitativni Povienje ovog nagona kod mukaraca = Satirijaza. Povienjeovog nagona
NAGONA poremeaj kod ena = Nimfomanija. Smanjenje seksualnog nagona kod ena =
 Frigidnost. Dok je pojmom impotencija oznaava nemogunost mukarca
da realizuje seksualni akt. Anorgazmija =nemogunost doivljavanja
orgazma, bez obzira na postojanje elje
POREMEAJ 8.Nagoni Poremeaji nagona Parafilije-ispoljava sekroz poremeen izbor seksualnog objekta. Kvalitativni
SEKSUALNOG kvalitativni poremeaj poremeaji ukljuuju seksualne inverzije,neadekvatan izbor seksualnog
NAGONA objekta.
Sekusalne perverzije neadekvatan nain realizacije polnog nagona
Neke
parafilije :Pedofilija,Zoofilija,Gerontofilija,Nekrofilija,Voajerizam,Egzibicioniz
am..
RETROAKTIVNA 9.Pamenje Koenje prethodnih asocijacija narednim
INHIBICIJA
PROAKTIVNA 9.Pamenje Aktivnost koja je prethodila uenju utie na zaboravljanje sadrzaja koji se
INHIBICIJA naknadno ui
HIPERMNEZIJA 9.Pamenje Kvantitativni Intenzivno efikasno pamenje koje se sree kao prolazna ili trajna osobina
poremeaji pamenja nekih ljudi
HIPOMNEZIJA 9.Pamenje Kvantitativni Smanjena sposobnost pamenja (zamor,iscrpljenost,neuroze )
poremeaji pamenja psihogena,organska
AMNEZIJA 9.Pamenje Kvantitativni Gubitak (izbrisanost seanja), organska oteenja mozga
poremeaji pamenja
ANTEROGRADNA 9.Pamenje Kvantitativni Posle traumatskog dogaaja
poremeaji pamenja
RETROGRADNA 9.Pamenje Kvantitativni Pre traumatskog dogaaja
poremeaji pamenja
KONGRADNA 9.Pamenje Kvantitativni Tokom oteenja svesti
poremeaji pamenja
AMNEZIJA 9.Pamenje Kvantitativni Parijetalne lezije dovode do oteenja kratkoronog pamenja. Temporalne
poremeaji pamenja lezije = oteenje dugoronog pamenja. Frontalne lezije = poremeaj u
formiranju strategije, uenja i pamenja redosleda dogaaja
ALOMNEZIJA 9.Pamenje Kvalitativni poremeaji Iluzije pamenja izmenjeno seanje za realne dogaaje, uticaj afekta,
pamenja sumanute ideje,sugestije
KRIPTOMNEZIJA 9.Pamenje Kvalitativni poremeaji Nesvesni plagijat
pamenja
KONFABULACIJA 9.Pamenje Kvalitativni poremeaji Dogaaji kojima se ispunjava praznina u seanju
 pamenja
PSEUDOLOGIJA 9.Pamenje Kvalitativni poremeaji Patoloka laljivost kod poremeaja linosti, histerinih osoba
FANTASTIKA pamenja
(mitomanija)
VOLJA 10.Volja Volja je ideo-motorni akt orijentisan u odnosu na realnost koja se
procenjuje kao mogua ili nemogua
SLABOST VOLJE 10.Volja Poremeaji volje Energetski deficit (od snizenja do potpunog gaenja voljne delatnosti) Javlja
(hipobulija i abulija) se kod zamora, nespavanja, ali i u vizu mentalnih poremeaja (nepsihotini
poremeaji, Sch , depresija)
AMBITENDENCIJA 10.Volja Poremeaji volje Fluktuacija izmeu dve mogunosti (osoba prihvata pruzenu ruku ispitivaa
pruzajuci svoju, potom povlai svoju ruku, onda je ponovo pruza)
SUGESTIBILNOST 10.Volja Poremeaji volje Pasivno,nekritino prihvaatanje tuih ideja i stavova, posebno od osoba
prema kojima postoji emocionalna zavisnost (normalno kod dece
roditelj,uitelj,junaci iz filmova) poremeaji histerija,oligofrenija, dementne
osobe,Sch. Najtezi oblik sugestibilnosti je automatska poslunost docilnost
kod hebfreno katatone forme shizofrenije (nema razmiljanja, sve
prihvataju bez otpora,izvravajui sve to se od njih trazi)
KATATONI SINDROM 10.Volja Poremeaji volje Predstavlja skup simptoma oteenja voljne aktivnosti koji se kompletno
moze opservirati kod Hebefrene i katatone forme Sch (a delovi se mogu
videti kod simptomatske katatonije,histerinog stupora,epresivnog
stupora)
STUPAR 10.Volja Poremeaji volje Stanje potpune odsutnosti volje. Bolesnik je nepokretan , lezi kao lutka,
gleda prazno , ne reaguje na spoljanje drazi, ne govori (mutizam)ne jede.
Pacijent je svestan svoje okoline, opaza,pamti. Iznenada, neoekivano,
bolesnik moze da skoi,udari,lomi,ubija i ta kriza furioziteta naziva se
katatona pomama. Potom se opet iz pomame, vraa u stupor
KATALEPSIJA 10.Volja Poremeaji volje (Katalepsis-ukoenost) Postoji povien miini tonus sa rigidnou (teka
histerina stanja, Sch i MOPS) Nekada se via u obliku votane savitljivosti
(flexibilitas cerea) pacijent doputa da mu udovi budupomerani i potom ih
odrzava u poziciji u koju su postavljeni, bez obzira na neugodnost i
neudobnost
KATATONA RIGIDNOST 10.Volja Poremeaji volje Znaci motorne rigidnosti (otpor prilikom pasivnih pokreta)
EHOPATIJA 10.Volja Poremeaji volje Imitacije rei,pokreta,mimika uz korienje istog tona glasa.
EHOPRAKSIJA 10.Volja Poremeaji volje Automatizovano imitiranje pokreta ili drzanja druge osobe. Njegove mimike
 ehomimija. Njegovih rei - eholalija
NEGATIVIZAM 10.Volja Poremeaji volje Osoba ini suprotno od onoga to se od nje trazi. Aktivan radi suprotno od
nalozenog. Pasivan odbija da izvri nalog
STEREOTIPIJA 10.Volja Poremeaji volje Besmisleno ponavljanje jedne radnje, pokreta, crteza,misli
MANIRIZAM I 10.Volja Poremeaji volje Drzanje tela ili pokreti su neprirodni , udni, izvestaceni i ne odgovaraju
BIZARNOST situaciji
SVEST 11.Svest Rezultat najslozenijih integrativnih procesa . Najvisi nivo funkcionalnosti,
svesnosti o sebi i okolini
KVALITATIVNI ASPEKT Sposobnost orijentacije u odnosu na sebe i okruzujui svet
SVESTI (linost,vreme,prostor)
KVANTITATIVNI Stanje budnosti. Kvantitativni stupanj energetizacije (retikularna formacija
ASPEKT SVESTI mozdanog stabla) Fizioloka (bazicna)
SAMNOLENCIJA 11.Svest Kvantitativni Patoloka pospanost. Spora reakcija na spoljanje drazi.Opazanje i shvatanje
poremeaj svesti su otezani, Reakciono vreme produzeno
Oteenje budnog
stanja
SOPOR 11.Svest Kvantitativni Reakcija samo na jake bolne drazi. Oteena prostorno-vremenska
poremeaj svesti orijentacija, ouvana prema sebi i prema drugima.
Oteenje budnog
stanja
TORPOR 11.Svest Kvantitativni Dremljiv, lako zaspi, suzene perepije i usporenog misljenja
poremeaj svesti
Oteenje budnog
stanja
KOMA 11.Svest Kvantitativni Ne reaguje ni na kakve drazi , nema menalne aktivnosti
poremeaj svesti
Oteenje budnog
stanja
AKINETSKI MUTIZAM 11.Svest Kvantitativni Pacijent izgleda budno sa otvorenim ocima, ali nema znakova svesti (duboke
poremeaj svesti lezije mozdanog stabla)
Oteenje budnog
stanja
KRIZE SVESTI 11.Svest Kvantitativni Kratkotrajni prekidi kontinuiteta svesti. Vaskularni ili epilektini fenomeni.
poremeaj svesti
 Oteenje budnog
stanja
MENTALNA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Dezorijentacija (najee u vremenu i prostoru, zatim prema drugim
KONFUZIJA svesti. Pomuenje linostima, a najree prema sebi)
svesti
11.Svest Kvalitativni poremeaj Akutno konfuzno stanje pomuene svesti. Iznenadni nastanak i kratkotrajno
svesti. Pomuenje trajanje.Dezorijentacija.Smanjena paznja, poremecaj pamcenja,perceptini i
DELIRIJUM svesti ognitivni poremecaj (iluzija,halucinacije,sumanutosti)Motorno ponaanje
(nemir,tremor,grevi) Autonomna disfunkcija (tahikardija,groznica) Uzroci :
sistematski poremeaji,infekcije,intrakranijalne traume, intoksikaija i
apstinencijalni sindrom
AMENTNI SINDROM 11.Svest Kvalitativni poremeaj Nesposobnost shvatnja celine
svesti. Pomuenje
svesti
BUNOVNA STANJA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Ostruca ocuvane i ostruca izmenjene svesti
diplopija svesti svesti. Pomuenje
svesti
SUMRANA STANJA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Nastaje naglo, naglo prestaje. Zavrsava se terminalim snom. Potpuna
svesti. Suzenje svesti amnezija, strah i iluzija, napadi besa, nasilno ponaanje.
FUGE 11.Svest Kvalitativni poremeaj Osoba ne zna gde je bila i ta je radilatokom nekog perioda.Neuroloke
svesti. Suzenje svesti bolesti (epi napad)
PSIHOGENE FUGE 11.Svest Kvalitativni poremeaj Iznenadna putovanja van uobiajenog mesta, sa preuzimanjem novog
svesti. Suzenje svesti indentiteta i amnezijom za prolost.Disocijativna stanja (rascep ponaanja,
misli, oseanja)
SOMNAMBULIZAM 11.Svest Kvalitativni poremeaj (kretanje u snu) Diskorinacija izmeu stanja svesti i motornog sistema.
svesti. Suzenje svesti Deca,epilepsija,histerija
HIPNOZA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Selektivna paznja, sugestiilnost, disocijacijaa. Hipnotiki fenomni :
svesti. Suzenje svesti hipnotika anestezija, motorna paznja i snaga van uobiajenih kapaciteta
poremeaj pamenja (hipermnezija i amnezija)
POST HIPNOTIKA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Osoba se ne sea dogaaja tokom hipnoze
AMNEZIJA svesti. Suzenje svesti
DEPERSONALIZACIJA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Izmena u dozivljaju i svesnosti sebe. Gubitak svih oseanja i senzornih
svesti. Poremeaj dozivljaja
integrativne funkcije
 svesti
PROZIMAJUA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Neprijatna je, teko se opisuje kad nije praena psihotinim miljenjem.
DEPERSONALIZACIJA svesti. Poremeaj Gubi svoj identitet (to vie nisam ja )
integrativne funkcije
svesti
DEREALIZACIJA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Promene u svesnosti u spoljanjem svetu (okolina nestvarna) Uporedo se
svesti. Poremeaj javlja sa depersonalizacijom
integrativne funkcije
svesti
PROLAZNE EPIZODE 11.Svest Kvalitativni poremeaj Tokom umora, deprivacije spavanja i akutnim stresnim situacijama. Mnogim
DEPERSONALIZACIJE I svesti. Poremeaj neurolokim i psihijatrijski bolestima
DEREALIZACIJE integrativne funkcije
svesti
TRANSFORMACIJA 11.Svest Kvalitativni poremeaj Dozivklljaj sebe kao druge linosti ili zivotinje. Ponaanje je adekvatno
LINOSTI svesti. Poremeaj izmenjenom dozivljaju sebe
integrativne funkcije
svesti