Matematika III PDF

dr Lidija Stefanovic
MATEMATIKA III
ZA STUDENTE ELEKTROENERGETIKE
NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NISU
SKC Nis, 2012.

dr Lidija Stefanovic
MATEMATIKA III
ZA STUDENTE ELEKTROENERGETIKE
NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NISU
I izdanje, Nis, 2012.
Recenzenti: dr Ljubisa Kocic, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nisu

dr Nebojsa Mitrovic, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nisu
Izdavac: Studentski kulturni centar Nis,
http://www.skc-nis.com
Za izdavaca: Miroslav Jovic, direktor
Urednik: Aleksandar Blagojevic
Tehnicka obrada: dr Lidija Stefanovic
Odlukom Nastavnonaucnog veca Elektronskog fakulteta u Nisu,

br. 07/05012/12003 od 23.10.2012. god.,
rukopis je odobren za stampu kao osnovni udzbenik.
ISBN 9788677572013
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
517(075.8)
512.6(075.8)
004.43MATHEMATICA(075.8)
STEFANOVI, Lidija
MATEMATIKA III: za studente elektroenergetike
na Elektronskom fakultetu u Nisu / Lidija Stefanovic.
1. izd. Nis: Studentski kulturni centar, 2012
(Nis: Unigraf). VII, 198 str.: graf. prikazi; 24 cm
Tiraz 100. Bibliografija: str. 198.
ISBN 9788677572013
a) Matematiqka analiza b) Algebra

c) Programski jezik Mathematica
COBISS.SRID 194014988
Stampa: Unigraf Nis

Tiraz: 100 primeraka
Bilo kakvo umnozavanje ove knjige ili njenih delova nije dozvoljeno bez
pisanog odobrenja autora.
PREDGOVOR
Ova knjiga sadrzi predavanja autora, odrzana na Elektronskom fakultetu u Nisu

(smer Elektroenergetika). Nastala je na osnovu belezaka studenata koji su redovno
pohadali nastavu.
Knjiga se sastoji od vise raznorodnih delova. Svaki deo se odnosi na neku oblast
matematike, obuhvacenu nastavnim programom iz predmeta Matematika III. S obzirom
na fond casova i obimnost materije, a uz saglasnost nastavnika iz strucnih predmeta,
mnogi pojmovi su izostavljeni ili su dati samo informativno. O kojim pojmovima se
radi, receno je u okviru Napomene na kraju svakog dela. Numerisanje formula, primera,
zadataka i slicnog je izvrseno na nivou pojedinacnih delova, ne i na nivou cele knjige.
U knjizi nisu data detaljna objasnjenja koja se odnose na pojmove obradene u
prethodnim kursevima matematike. Na te pojmove i objasnjenja vezana za njih nas-
tavnik (autor) podseca studente neposredno na casovima.
Nastavni program iz predmeta Matematika III sadrzi i softver Mathematica, koji
se realizuje u okviru laboratorijskih vezbi. Naredbe iz programskog paketa Mathemati-
ca 5.0 su date kao poslednji deo knjige.
U Literaturi su navedeni udzbenici koje autor preporucuje studentima za savlada-
vanje gradiva, a sam ih koristi pri izvodenju nastave. Redosled navodenja udzbenika
odgovara redosledu obradenih oblasti matematike. Svi pomenuti udzbenici mogu da se
nadu u Biblioteci Elektronskog fakulteta u Nisu.
Osim recenzentima, prof. dr Ljubisi Kocicu i prof. dr Nebojsi Mitrovicu, autor se
iskreno zahvaljuje svim vrednim i pedantnim studentima, na cije beleske je sa sigurnoscu
mogao da se osloni. Takode, autor zahvaljuje asistentu mr Marjanu Matejicu, koji je
izvodio laboratorijske vezbe i oformio poslednji deo knjige. I na kraju, autor smatra
da je realizacija ovakvog nastavnog programa, sa 6 casova nedeljno u samo jednom
semestru, junacki poduhvat. Zato upucuje sve cestitke na izdrzljivosti studentima, ali i
samom sebi.
Nis, 2012. g. Autor
iii
SADRZAJ
1. REDOVI 1
1.1. Pojam reda 1
1.2. Brojni redovi 1
1.3. Funkcionalni redovi 2
1.4. Fourierovi redovi 3
1.5. Zadaci za vezbu 9
2. DIFERENCIJALNE JEDNACINE 12
2.1. Pojam DJ 12
2.2. DJ prvog reda 12
DJ sa razdvojenim promenljivama 12
Homogena DJ 14
Linearna DJ 15
Bernoullieva DJ 19
2.3. LDJ drugog reda 20
Homogena LDJ sa konstantnim koeficijentima 21
Nehomogena LDJ sa konstantnim koeficijentima 23
Homogena LDJ sa funkcionalnim koeficijentima 28
Nehomogena LDJ sa funkcionalnim koeficijentima 29
3. REALNE FUNKCIJE VISE REALNIH PROMENLJIVIH 35

3.1. Pojam funkcije vise promenljivih 35
3.2. Granicne vrednosti i neprekidnost 37
3.3. Diferenciranje 40
Parcijalni izvodi prvog reda 40
Totalni diferencijal prvog reda 46
Parcijalni izvodi viseg reda 47
Totalni diferencijali viseg reda 50
Taylorova formula 52
3.4. Ekstremne vrednosti 52
Slobodni ekstremumi 52
Uslovni ekstremumi 57
Apsolutni ekstremumi 62
4. INTEGRALI 72
4.1. Riemannovi integrali 72
4.2. Odredeni integrali 73
4.3. Krivolinijski integrali 74
v
vi
Orijentacija prostorne krive 74

Krivolinijski integrali po luku (I vrste) 76
Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste) 77
Veza izmedu krivolinijskih integrala I i II vrste 79
Vektorski krivolinijski integrali 80
Parametrizacija krivih, cilindricna povrs 82
4.4. Dvojni integrali 92
4.5. Trojni integrali 102
4.6. Povrsinski integrali 110
Orijentacija prostorne povrsi 110
Povrsinski integrali po povrsi (I vrste) 111
Povrsinski integrali po koordinatama (II vrste) 113
Veza izmedu povrsinskih integrala I i II vrste 114
Vektorski povrsinski integrali 115
Stokesova teorema i Teorema Ostrogradskog 116
5. TEORIJA POLJA 129

5.1. Pojam i elementi polja 129
5.2. Prostorni izvodi 131
5.3. Cirkulacija i fluks 131
5.4. Vrste vektorskih polja 134
Potencijalno polje 134
Solenoidno polje 134
Laplaceovo polje 134
Slozeno polje 134
6. KOMPLEKSNA ANALIZA 136

6.1. Kompleksni brojevi 136
6.2. Pojam kompleksne funkcije 138
6.3. Granicne vrednosti i neprekidnost 141
6.4. Diferenciranje 141
Izvod i diferencijal prvog reda 141
CauchyRiemannovi uslovi 142
Odredivanje kompleksne funkcije ciji je realni (imaginarni) deo poznat 143
Izvodi viseg reda 144
6.5. Integracija 145
Integrali kompleksnih funkcija 146
Vazne integralne teoreme 148
Taylorov i Laurentov red 149
Izolovani singulariteti 150
Racun ostataka 150
7. LAPLACEOVA TRANSFORMACIJA 157

7.1. Definicija i osobine 157
7.2. Diferenciranje i integracija 158
7.3. Konvolucija 158
7.4. Tablica 159
7.5. Primena Laplaceove transformacije 161
vii
8. ITERATIVNI PROCESI 172

8.1. Opsta teorija 172
8.2. Sistemi linearnih jednacina 172
8.3. Nelinearne jednacine 174
8.4. Sistemi nelinearnih jednacina 177
9. LABORATORIJSKE VEZBE 180
LITERATURA 198
1. REDOVI
1.1. Pojam reda

Red je beskonacni zbir, odnosno zbir od beskonacno mnogo sabiraka. Sabirci se zovu clanovi
reda. Izraz kojim se definise bilo koji clan reda je opsti clan reda.
U zavisnosti od toga sta su clanovi reda, redovi se dele na brojne (clanovi su realni brojevi) i
funkcionalne (clanovi su funkcije). Brojni redovi se dele na pozitivne redove (clanovi su pozitivni
brojevi), alternativne redove (clanovi naizmenicno menjaju znak) i proizvoljne redove (clanovi
imaju bilo koji znak). Medu funkcionalnim redovima posebno su znacajni stepeni i Fourierovi
redovi.
Rezultat sabiranja svih clanova reda zove se zbir ili suma reda. Za razliku od sabiranja
konacno mnogo sabiraka, koje uvek ima jednoznacan konacan rezultat, suma reda moze i da
ne postoji, bilo zato sto nije jednoznacno odredena ili sto je beskonacna. Ukoliko suma reda
postoji, red je konvergentan, a ako ne postoji, red je divergentan. U slucaju beskonacne sume
se kaze da je red odredeno divergentan.
Zbir prvih n clanova reda je nta parcijalna suma. Red je konvergentan ako je niz parcijalnih
suma konvergentan. Zbir reda je granicna vrednost niza parcijalnih suma.
1.2. Brojni redovi

Clanove brojnog reda oznacavamo sa a1 , a2 , itd., opsti clan sa ak , a sam red sa

X
a1 + a2 + + an + = ak .
k=1
Prethodne pojmove ilustrujemo kroz nekoliko primera brojnih redova.

Primer 1. Posmatramo red

X 1
.
k(k + 1)
k=1
Opsti clan ovog reda je
1
ak = .
k(k + 1)
Za k = 1, k = 2, itd. iz opsteg clana se dobijaju pojedinacni clanovi a1 = 1/2, a2 = 1/6, itd.
Parcijalne sume su
n
X
S1 = a1 , S2 = a1 + a2 , . . . , Sn = a1 + a2 + + an = ak .
k=1
Ako se opsti clan predstavi na nacin

1+kk 1 1
ak = = ,
k(k + 1) k k+1
dobija se
1 1 1 1 1
Sn = + + + + +
12 23 34 (n 1)n n(n + 1)
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
= + + + + +
1 2 2 3 3 4 n1 n n n+1
1
=1 .
n+1
1
2
Red je konvergentan jer postoji zbir reda

X 1
S= = lim Sn = 1 .
k(k + 1) n
k=1
Primer 2. Posmatramo red

X
(1)k .
k=1
Clanovi reda su a1 = 1, a2 = 1, a3 = 1, itd. Parcijalne sume su S1 = a1 = 1, S2 =

a1 + a2 = 0, S3 = a1 + a2 + a3 = 1, S4 = 0, itd. Vidimo da se niz parcijalnih suma sastoji
od dva konstantna podniza S2n1 = 1 i S2n = 0, pa ne postoji limn Sn jer nije jedinstven.
Dakle, niz parcijalnih suma divergira. Zato divergira i posmatrani red, tj. ne postoji njegov
zbir.
Primer 3. Primer reda koji odredeno divergira je harmonijski red

X 1 1 1
= 1 + + + = + .
k 2 3
k=1
Dokaz divergencije ne navodimo.

Primer 4. Jos jedan znacajan brojni red je geometrijski red, za koji vazi
1

X 1q ,
|q| < 1 ,
k 2 3
q = 1 + q + q + q + = + , q1,

k=0
ne postoji , q 1 .
1.3. Funkcionalni redovi
Ako sa fk (x) oznacimo opsti clan, funkcionalni red ima oblik

X
fk (x) .
k=1
S obzirom na prirodu sabiraka, suma funkcionalnog reda je funkcija. Zvacemo je zbirnom funkci-
jom F (x). Birajuci za x konkretan broj x = x0 , iz funcionalnog reda se dobija brojni red.
Kod funkcionalnih redova se razlikuju tri vrste konvergencije: konvergencija u tacki, koja
se svodi na konvergenciju brojnog reda, konvergencija na intervalu i uniformna konvergencija.
Konvergencija na intervalu podrazumeva konvergenciju u svakoj tacki tog intervala, dok se u
pojam uniformne kovergencije ne upustamo. Zbirna funkcija F (x) postoji samo na intervalu
konvergencije.
Stepeni red je specijalan funkcionalni red ciji je opsti clan oblika fk (x) = ak xk , gde su ak
konkretni realni brojevi. Dakle, stepeni red je

X
ak xk .
k=0
Ako je ak = 1 (k = 0, 1, . . . ), dobija se stepeni geometrijski red

X 1
xk = , |x| < 1 .
1x
k=0
3
Stepeni red, sa kojim su se studenti vec sreli u prethodnim kursevima, je Taylorov red
funkcije f (x) u okolini tacke x = 0,

X f (k) (0)
F (x) = f (x) = xk .
k!
k=0
x
Na primer, Taylorov red funkcije f (x) = e je

X 1 k
ex = x .
k!
k=0
1.4. Fourierovi redovi
Pretpostavimo da je funkcija f (x) zadata na nekom od intervala (, ), [, ), (, ] ili

[, ], npr. na [, ], kao i da na njemu ispunjava sledece uslove. Funkcija f (x) je neprekidna
ili ima konacno mnogo prekida prve vrste. Funkcija f (x) nema ekstremnih vrednosti ili ih ima
konacno mnogo. Tada postoji funkcionalni red
X
1
(1) F (x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx)
2
k=1
za ciju zbirnu funkciju F (x) vazi:

1 F (x) = f (x) u tackama neprekidnosti x (, ) funkcije f (x),
2 F (x0 ) je aritmeticka sredina levog i desnog limesa u tacki prekida x0 (, ) funkcije
f (x),
3 F () je aritmeticka sredina desnog limesa u tacki i levog limesa u funkcije f (x).
Funkcionalni red (1) je Fourierov red ili Fourierov razvoj funkcije f (x). Opsti clan ovog
reda je
fk (x) = ak cos kx + bk sin kx ,
koji u sebi sadrzi trigonometrijske funkcije cos i sin. Zbog toga red (1) spada u grupu
trigonometrijskih redova. Takode, fk (x) sadrzi realne brojeve ak i bk . Ovi brojevi su Fourierovi
koeficijenti i odreduju se prema formulama:
Z
1
a0 = f (x) dx ,

Z
1
(2) ak = f (x) cos kx dx (k = 1, 2, . . . ) ,

Z
1
bk = f (x) sin kx dx (k = 1, 2, . . . ) .

Sve prethodno receno je u literaturi poznato kao Dirichletova teorema. Dirichletova
teorema vazi i ako je funkcija f (x) zadata na proizvoljnom intervalu [, ] (ili (, ), [, ),
(, ]), samo tada Fourierov red glasi

1 X 2k 2k
(3) F (x) = a0 + ak cos x + bk sin x ,
2
k=1
a Fourierovi koeficijenti se racunaju pomocu

Z
2
a0 = f (x) dx ,

Z
2 2k
(4) ak = f (x) cos x dx (k = 1, 2, . . . ) ,

Z
2 2k
bk = f (x) sin x dx (k = 1, 2, . . . ) .

4
Formule (4) su jednostavnije ako je interval [, ] simetrican, kao sto je to [, ], a funkcija

f (x) parna ili neparna na njemu. Tada je bk = 0 u slucaju parne i a0 = ak = 0 u slucaju neparne
funkcije (k = 1, 2, . . . ). Primetimo da su formule (1) i (2) specijalan slucaj formula (3) i (4) za
= , = .
U vezi sa Fourierovim redom znacajno je uociti sledece. Za razliku od funkcije f (x), za koju
se smatra da ne postoji van intervala [, ] na kome je zadata, zbirna funkcija F (x) Fourierovog
reda postoji za svako realno x. Pri tome je F (x) periodicna s periodom .
Osim Fourierovog razvoja, znacajna su jos dva trigonometrijska razvoja (reda) funkcije
f (x). To su kosinusni i sinusni red. Kosinusni red je onaj trigonometrijski red u kome se
javlja samo trigonometrijska funkcija cos i, analogno, sinusni red je onaj u kome se javlja samo
trigonometrijska funkcija sin. Ako je funkcija f (x) zadata na simetricnom segmentu i parna
(neparna), njen Fourierov red je kosinusni (sinusni) jer su svi koeficijenti bk = 0 (a0 = ak = 0).
Kosinusni i sinusni red mogu da se odrede i ako je funkcija f (x) zadata na intervalu cija je jedna
granica 0, npr. [, 0] ( < 0) ili [0, ] ( > 0). U ovom slucaju kosinusni razvoj funkcije f (x)
je Fourierov razvoj njenog parnog produzenja f1 (x). Sinusni razvoj funkcije f (x) je Fourierov
razvoj njenog neparnog produzenja f2 (x). Neka su F (x), F1 (x), F2 (x) zbirne funkcije Fourierovih
redova funkcija f (x), f1 (x), f2 (x) redom. U tackama neprekidnosti funkcije f (x), iz intervala
na kome je f (x) zadata, vazi f (x) = f1 (x) = f2 (x) = F (x) = F1 (x) = F2 (x).
Zadatak 1. Naci Fourierov razvoj funkcije

c1 , x (, 0] ,
f (x) =
c2 , x (0, ] ,
gde su c1 6= c2 realne konstante.
Resenje. Funkcija f (x) zadata je na intervalu (, ], pa za odredivanje Fourierovih koefi-
cijenata koristimo formule (2) i nalazimo:
Z Z Z
1 1 0 1
a0 = f (x) dx = c1 dx + c2 dx = c1 + c2 ,
0
Z Z Z
1 c1 0 c2
ak = f (x) cos kx dx = cos kx dx + cos kx dx = 0 (k = 1, 2, . . . ) ,
0
Z Z Z
1 c1 0 c2
bk = f (x) sin kx dx = sin kx dx + sin kx dx
0
c1 0 c2

= cos kx cos kx
k k 0
c1 c1 k c2 k c2 c2 c1
= + (1) (1) + = 1 (1)k (k = 1, 2, . . . ) .
k k k k k
Pri izracunavanju koeficijenata bk iskoriscena je cinjenica
cos k = cos(k) = (1)k (k = 1, 2, . . . ) .
Kako je 1 (1)k = 0 za k = 2m i 1 (1)k = 2 za k = 2m 1 (m = 1, 2, . . . ), to je

2(c2 c1 ) 1
b2m = 0 , b2m1 = (m = 1, 2, . . . ) .
2m 1
Prema (1), Fourierov razvoj funkcije f (x) glasi

X X
1 1
F (x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx) = a0 + b2m1 sin(2m 1)x
2 2 m=1
k=1

c1 + c2 2(c2 c1 ) X 1
= + sin(2m 1)x .
2 m=1
2m 1
5
Funkcija f (x) je prekidna u tacki x = 0 i za levu i desnu granicnu vrednost ima

lim f (x) = c1 , lim f (x) = c2 .
x0 x0+
Kako je, jos,

lim f (x) = c1 , lim f (x) = c2 ,
x+ x
iz tvrdenja 2 i 3 Dirichletove teoreme sledi

c1 + c2
F (0) = F () = .
2
Grafici funkcija f (x) i F (x) prikazani su na Slici 1. Prazne tacke na slici ne pripadaju
graficima, a pune pripadaju.
y
c2
p 0 p x
c1
y
c2
3p 2p p 0 p 2p 3p x
c1
Slika 1.
Sa prethodne slike uocavamo da su grafici funkcija f (x) i F (x) isti u svim tackama x
(, ) u kojima je funkcija f (x) neprekidna. Razlikuju se samo u tacki prekida x = 0 funkcije
f (x), gde je f (0) = c1 6= F (0) = (c1 + c2 )/2. Na krajevima intervala x = i x = ova dva
grafika se takode razlikuju. U x = funkcija f (x) nije definisana, dok funkcija F (x) jeste
definisana i uzima vrednost F () = (c1 + c2 )/2. U x = je f () = c2 6= F () = (c1 + c2 )/2.
Van intervala (, ] funkcija f (x) ne postoji, a F (x) postoji i periodicno se ponavlja s periodom
2.

f (x) = |x| , x (, ) .
Resenje. Funkcija f (x) je parna i zadata na simetricnom intervalu (, ). Fourierove

koeficijente nalazimo prema formulama (2), uz koriscenje odgovarajucih pogodnosti. Proizvod
parne funkcije f (x) i neparne funkcije sin kx je neparna funkcija. Zato, bez izracunavanja, znamo
da su koeficijenti bk = 0 jer se dobijaju kao integral neparne funkcije f (x) sin kx na simetricnom
intervalu (, ). Takode, f (x) cos kx je parna funkcija kao proizvod parnih funkcija f (x) i
cos kx, pa se i koeficijenti ak racunaju jednostavnije:
Z Z
2 2
a0 = f (x) dx = x dx = ,
0 0
Z Z
2 2
ak = f (x) cos kx dx = x cos kx dx
0 0
1 Z
2 1 2 2
= x sin kx sin kx dx = 2 cos kx = 2 cos k 1
k 0 k 0 k 0 k
2
= 2 (1)k 1 (k = 1, 2, . . . ) .
k
6
Kako je (1)k 1 = 0 za k = 2m i (1)k 1 = 2 za k = 2m 1 (m = 1, 2, . . . ), to je:
4 1
a2m = 0 , a2m1 = (m = 1, 2, . . . ) .
(2m 1)2
Fourierov red glasi
X
1 4 X 1
F (x) = a0 + a2m1 cos(2m 1)x = 2
cos(2m 1)x .
2 m=1
2 m=1
(2m 1)
Ovaj red je kosinusni (sadrzi samo trigonometrijsku funkciju cos) jer je (, ) simetrican in-
terval i f (x) = |x| parna funkcija. Jos je
f ( + 0) + f ( 0) +
F () = = = ,
2 2
pri cemu su upotrebljene standardne oznake za levi i desni limes kad x x0
f (x0 0) = lim f (x) , f (x0 + 0) = lim f (x)

xx0 xx0 +
i konkretno za levi limes kad x x0 = i desni limes kad x x0 = .

Grafici funkcija f (x) i F (x) prikazani su na Slici 2.
y
p
p 0 p x
y
p
3p 2p p 0 p 2p 3p x
Slika 2.
Funkcija f (x) je neprekidna, pa su grafici funkcija f (x) i F (x) isti na (, ). Na krajevima

intervala x = i x = ova dva grafika se razlikuju jer funkcija f (x) nije definisana, a funkcija
F (x) jeste i uzima vrednost F () = F () = . Van intervala (, ) funkcija f (x) ne postoji,
a F (x) postoji i periodicno se ponavlja s periodom 2.
f (x) = x2 , x (1, 3) .
Resenje. Funkcija f (x) je zadata na intervalu (, ) = (1, 3), pa za odredivanje Fourierovih

koeficijenata koristimo formule (4) i dobijamo:
Z Z 3
2 2 26
a0 = f (x) dx = x2 dx = ,
2 1 3
Z Z 3
2 2k 4
ak = f (x) cos x dx = x2 cos kx dx = (1)k (k = 1, 2, . . . ) ,
1 k2 2
Z Z 3
2 2k 8
bk = f (x) sin x dx = x2 sin kx dx = (1)k+1 (k = 1, 2, . . . ) .
1 k
7
Pri izracunavanju koeficijenata ak , bk (k = 1, 2, . . . ), odgovarajuci integrali su reseni primenom

parcijalne integracije dva puta.
Jednakost (3) glasi

2k 1
X X
1 2k
F (x) = a0 + ak cos x + bk sin x = a0 + (ak cos kx + bk sin kx)
2 2
k=1 k=1

13 X 4(1)k 8(1)k+1
= + cos kx + sin kx ,
3 k2 2 k
k=1
pri cemu je
f (1 + 0) + f (3 0) 1+9
F (1) = F (3) = = =5.
2 2
Grafici funkcija f (x) i F (x) prikazani su na Slici 3.
y y
9 9
1 1
0 1 3 x 1 1 3 5 x
Slika 3.
Funkcija f (x) je neprekidna, pa su grafici funkcija f (x) i F (x) isti na (1, 3). Na krajevima
intervala x = 1 i x = 3 ova dva grafika se razlikuju jer funkcija f (x) nije definisana, a funkcija
F (x) jeste i uzima vrednost F (1) = F (3) = 5. Van intervala (1, 3) funkcija f (x) ne postoji, a
F (x) postoji i periodicno se ponavlja s periodom 2.
Zadatak 4. Naci Fourierov, kosinusni i sinusni razvoj funkcije
f (x) = x , x [0, ) .
Resenje. Prvo nalazimo Fourierov razvoj.

Kako je funkcija f (x) zadata na intervalu [, ) = [0, ), koristimo formule (4) i dobijamo:
Z
2
a0 = x dx = ,
0
Z
2 1
ak = x cos 2kx dx = 2 (cos 2k 1) = 0 (k = 1, 2, . . . ) ,
0 2k
Z
2 1
bk = x sin 2kx dx = (k = 1, 2, . . . ) .
0 k
Kao i u prethodnim zadacima, izostavili smo detalje izracunavanja odgovarajucih integrala sma-
trajuci da su to studenti savladali na prethodnim kursevima matematike.
Fourierov razvoj (3) je
X
1 X1
F (x) = a0 + (ak cos 2kx + bk sin 2kx) = + sin 2kx ,
2 2 k
k=1 k=1
pri cemu je
f (0 + 0) + f ( 0) 0
F (0) = F () = = = .
2 2 2
8
Odredujemo sada kosinusni razvoj.

Funkcija f (x) je zadata na intervalu [0, ), cija je jedna granica 0, pa ima smisla traziti
njen kosinusni i sinusni red. Parno produzenje funkcije f (x) je funkcija

x , x (, 0) ,
f1 (x) =
x , x [0, ) .
Kosinusni red funkcije f (x) je istovremeno Fourierov red funkcije f1 (x). Kako je f1 (x) zadata
na (, ), za odredivanje Fourierovih koeficijenata primenjujemo (2). Pri tome imamo u vidu
parnost funkcije f1 (x). Dobija se:
Z Z Z
1 2 2
a0 = f1 (x) dx = f1 (x) dx = x dx = ,
0 0
Z Z Z
1 2 2
ak = f1 (x) cos kx dx = f1 (x) cos kx dx = x cos kx dx
0 0
2
= 2 (1)k 1 (k = 1, 2, . . . ) ,
kZ
1
bk = f1 (x) sin kx dx = 0 (k = 1, 2, . . . ) .

Za k = 2m i k = 2m 1 je
4 1
a2m = 0 , a2m1 = (m = 1, 2, . . . ) .
(2m 1)2
Fourierov razvoj (1) funkcije f1 (x), a time i kosinusni razvoj funkcije f (x), je

X X
1 1
F1 (x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx) = a0 + a2m1 cos(2m 1)x
2 2 m=1
k=1

X
4 1
= + cos(2m 1)x ,
2 m=1
(2m 1)2
pri cemu je
f1 ( + 0) + f1 ( 0)
F1 () = = = .
2 2
Na kraju odredujemo sinusni razvoj.
Neparno produzenje funkcije f (x) je funkcija
f2 (x) = x , x (, ) .
Sinusni red funkcije f (x) je istovremeno Fourierov red funkcije f2 (x). Imajuci u vidu neparnost
funkcije f2 (x), za Fourierove koeficijente dobijamo:
Z
1
a0 = f2 (x) dx = 0 ,

Z
1
ak = f2 (x) cos kx dx = 0 (k = 1, 2, . . . ) ,

Z Z Z
1 2 2
bk = f2 (x) sin kx dx = f2 (x) sin kx dx = x sin kx dx
0 0
2(1)k
= (k = 1, 2, . . . ) .
k
Fourierov razvoj funkcije f2 (x), a time i sinusni razvoj funkcije f (x), je
X X X (1)k
1
F2 (x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx) = bk sin kx = 2 sin kx ,
2 k
k=1 k=1 k=1
9
pri cemu je
f2 ( + 0) + f2 ( 0)
F2 () = = =0.
2 2
Na Slici 4 prikazani su grafici funkcija f (x), F (x) (gore), f1 (x), F1 (x) (u sredini) i f2 (x),
F2 (x) (dole). Na ovom mestu podsecamo citaoca da su grafici parnih funkcija, kakva je f1 (x),
simetricni u odnosu na yosu. Takode, grafici neparnih funkcija, kakva je f2 (x), simetricni su u
odnosu na koordinatni pocetak.
y y
p 0 p x 3p 2p p 0 p 2p 3p x
p p
y y
p 0 p x 3p 2p p 0 p 2p 3p x
p p
y y
p p
p 0 p x 3p 2p p 0 p 2p 3p x
p p
Slika 4.
Vidimo da su grafici svih funkcija isti na intervalu (0, ). Van ovog intervala, ukljucujuci i
njegove granice, grafici se razlikuju.
1.5. Zadaci za vezbu

ax , x [, 0] ,
f (x) =
bx , x (0, ] ,
gde su a 6= b realne konstante.

Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 1, s tim sto je u ovom slucaju f (x)
neprekidna na [, ].

x2 , x (, 0] ,
f (x) =
x+1 , x (0, ] .
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 1. Funkcija f (x) je prekidna u x = 0.

10
f (x) = ex , x (, ) .
Uputstvo. Primenjivati formule (1) i (2).

3, x (2, 0) ,
f (x) =
2x , x [0, 2) .
Uputstvo. Funkcija je zadata na intervalu (, ) = (2, 2), pa se koriste formule (3) i (4).
Na primer, koeficijenti ak se odreduju prema
Z Z
2 2 2k 1 2 k
ak = f (x) cos x dx = f (x) cos x dx
4 2 4 2 2 2
Z 0 Z 2
1 k k
= 3 cos x dx + 2x cos x dx .
2 2 2 0 2
f (x) = x , x (1, 0] .
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 4. U ovom slucaju treba primenjivati
formule (3) i (4).
f (x) = x2 , x (, 0) .
Uputstvo. Zadatak se resava kao Zadatak 4. Pri nalazenju Fourierovih koeficijenata ak i bk

parcijalna integracija se primenjuje dva puta.
f (x) = ex , x (, 0) .
Uputstvo. Zadatak se resava kao Zadatak 4.
f (x) = ex , x (0, ) .

2 , x (2, 1) ,
f (x) =
x, x [1, 0) .
Uputstvo. Fourierov razvoj se nalazi kao u Zadatku 8. Za nalazenje kosinusnog reda
formira se parno produzenje f1 (x). Funkcija f1 (x) definisana je na intervalu (2, 2), pa se
njeni Fourierovi koeficijenti a0 i ak , npr. ak , odreduju prema
Z Z Z
2 2 2k 1 2 k 2 0 k
ak = f1 (x) cos x dx = f1 (x) cos x dx = f1 (x) cos x dx
4 2 4 2 2 2 2 2 2
Z 0 Z 1 Z 0
k k k
= f (x) cos x dx = 2 cos x dx + x cos x dx .
2 2 2 2 1 2
11
Slicno treba postupiti i pri nalazenju sinusnog reda, tj. pri odredivanju Fourijerovih koeficijenata
bk neparnog produzenja f2 (x).

2, x (0, 1) ,
f (x) =
x, x [1, 2) .

3, x (0, 1) ,
f (x) =
2x , x [1, 2) .
Uputstvo. Zadatak se resava kao Zadatak 13. Dajemo sliku zbirne funkcije F (x) Fourierovog
reda funkcije f (x).
y
4
3
2
2 1 0 1 2 3 4 x
Treba obratiti paznju na F (1) = F (3) = = 5/2 6= F (0) = F (2) = = 7/2.

, x (0, ) ,
f (x) =
x, x [, 2) .
NAPOMENA. Predavanja iz ove oblasti traju 10 casova. S obzirom na znacaj stepenih

redova i na nemogucnost da se oni detaljnije obrade na casovima, nastavnik preporucuje stu-
dentima da potrebne informacije potraze u knjizi navedenoj pod 1.
2. DIFERENCIJALNE JEDNACINE
2.1. Pojam DJ
Diferencijalna jednacina je svaka jednacina u kojoj se javljaju nezavisno promenljiva x,

nepoznata funkcija y(x) i izvodi te funkcije. Opsti oblik ove jednacine je

x, y, y 0 , . . . , y (n) = 0 .
Ovo je obicna diferencijalna jednacina jer nepoznata funkcija zavisi samo od jedne nezavisno
promenljive. Osim obicnih, postoje i parcijalne diferencijalne jednacine kod kojih nepoznata
funkcija zavisi od vise nezavisno promenljivih. Njih ne radimo. Diferencijalne jednacine krace
oznacavamo sa DJ.

Red diferencijalne
jednacine
je red najviseg izvoda koji se javlja u DJ. Tako je x, y, y 0 = 0
DJ prvog reda, x, y, y 0 , y 00 = 0 je DJ drugog reda, itd.
Resiti diferencijalnu jednacinu znaci odrediti nepoznatu funkciju y(x) koja se u njoj javlja.
Funkcija y(x) koja identicki zadovoljava DJ je resenje diferencijalne jednacine. Resenje moze
da bude opste, partikularno i singularno. Opste resenje sadrzi onoliko proizvoljnih konstanata
koliki je red DJ. Na primer, kod DJ prvog reda opste resenje je oblika y = y(x, c), a kod DJ
drugog reda je y = y(x, c1 , c2 ). Proizvoljne konstante c, c1 , c2 su, u stvari, integracione kon-
stante koje se javljaju pri resavanju DJ neodredenom integracijom. Geometrijski, opste resenje
predstavlja familiju krivih u xykoordinatnoj ravni. Partikularno resenje se dobija iz opsteg
izborom konkretnih vrednosti za neke ili sve proizvoljne konstante. Ukoliko se konkretizuju sve
konstante, partikularno resenje je samo jedna kriva iz familije krivih. Singularno resenje ne
moze da se dobije iz opsteg, ali jeste resenje jer zadovoljava DJ.
Primer 1. Jednacina y 0 = 0 je DJ prvog reda. Integracijom se dobija opste resenje
y = y(x) = c, gde je c proizvoljna integraciona konstanta. Ovo opste resenje geometrijski
predstavlja familiju pravih, paralelnih xosi. Za c = 1, npr., iz opsteg se dobija partikularno
resenje y = 1, koje predstavlja pravu paralelnu xosi na rastojanju 1 od xose.
2.2. DJ prvog reda
Od DJ prvog reda radimo samo DJ sa razdvojenim promenljivama, homogenu, linearnu i

Bernoullievu DJ.
DJ sa razdvojenim promenljivama
Opsti oblik DJ sa razdvojenim promenljivama je
(1) f (x) dx = g(y) dy ,
gde su f i g poznate funkcije. Za funkciju y = y(x) je dy = y 0 (x) dx, pa (1) mozemo da zapisemo
redom sa:
dy
f (x) = g(y) , f (x) = g(y) y 0 , f (x) g(y) y 0 = 0 .
dx
Oznacavajuci (x, y, y 0 ) = f (x) g(y) y 0 , vidimo da je (1) zaista DJ prvog reda.
12
13
DJ (1) se resava direktnom integracijom

Z Z
f (x) dx = g(y) dy .
Ako je F (x) primitivna funkcija za f (x) i G(y) primitivna funkcija za g(y), iz poslednje jednakosti
sledi
F (x) + c1 = G(y) + c2 , F (x) G(y) = c2 c1 .
Zbog proizvoljnosti integracionih konstanata c1 i c2 , proizvoljna je i konstanta c = c2 c1 , pa
je opste resenje DJ (1) dato implicitno sa
F (x) G(y) = c .
Zadatak 1. Naci opste resenje DJ
3y 2 y 0 + 16x = 2xy 3 ,
a zatim naci ono partikularno resenje koje sadrzi tacku (0, 0).
Resenje. Datu DJ dovodimo na oblik (1):
dy 3y 2
3y 2 = 16x + 2xy 3 = 2x(y 3 8) , dy = 2x dx ,
dx y3 8
a zatim je resavamo integracijom. Dobija se redom:

Z Z Z Z
3y 2 d(y 3 8)
dy = 2x dx , = d(x2 ) ,
y3 8 y3 8
ln |y 3 8| + c1 = x2 + c2 , ln |y 3 8| = x2 + c3 (c3 = c2 c1 ) ,
2 2 2
|y 3 8| = ex +c3
= ec3 ex = c4 ex (c4 = ec3 ) ,
2 2
y 3 8 = c4 ex = cex (c = c4 ) .
Dakle, opste resenje je dato implicitno sa

2
y 3 8 = cex .
U ovom slucaju opste resenje moze da se iskaze i eksplicitno

q
3 2
y = 8 + cex .
Ovakvo sracunavanje i oznacavanje integracionih konstanata pri nalazenju opsteg resenja

nadalje necemo da vrsimo.
Smenom x = 0, y = 0 u opste resenje sledi c = 8, pa je trazeno partikularno resenje
2
y 3 8 = 8ex .
x2 y 0 cos 2y = 1 ,
a zatim naci ono partikularno resenje koje zadovoljava uslov lim y(x) = /4.
x+
Resenje. Datu DJ dovodimo na oblik (1):
dy dy dx
x2 = 1 + cos 2y , x2 dy = (1 + cos 2y) dx , = 2 ,
dx 1 + cos 2y x
14
odakle integracijom sledi:

Z Z Z Z
dy dx dy 1 1
= , = x2 dx , tan y = + c ,
1 + cos 2y x2 2 cos2 y 2 x
pa je opste resenje dato implicitno sa
2
tan y = +c
x
ili eksplicitno sa
2
y = arctan + c , y , .
x 2 2
Kako je
2
lim y = lim arctan + c = arctan c ,
x+ x+ x
prema uslovu zadatka je arctan c = /4 i c = 1, pa je odgovarajuce partikularno resenje
2
y = arctan + 1 .
x
Naravno, isti rezultat se dobija i ako se limes propusti kroz implicitni oblik opsteg resenja.
Homogena DJ
Opsti oblik ove DJ je

y
(2) y0 = f ,
x
gde je f poznata funkcija.

Homogena DJ se resava smenom
y
u= ,
x
gde je u = u(x) nova nepoznata funkcija. Za ovu smenu je
y = xu , y 0 = u + xu0 ,
pa se DJ (2) redom transformise u:
du du dx
u + xu0 = f (u) , x = f (u) u , = .
dx f (u) u x
Poslednja DJ je sa razdvojenim promenljivama.
x3 + 2x2 y y 3
y0 = .
x3 + x2 y
Resenje. Ako i brojilac i imenilac na desnoj strani prethodne jednakosti podelimo sa x3 ,

data DJ dobija oblik
y y 3
1+2
y0 = x x ,
y
1+
x
15
sto je oblik (2) homogene DJ. Zato uvodimo smenu u = y/x, iz koje je y 0 = u + xu0 , pa DJ dalje
postaje:
1 + 2u u3 du du dx
xu0 = u = 1 u2 , x = 1 u2 , 2
= .
1+u dx 1u x
Poslednja DJ je sa razdvojenim promenljivama i resava se integracijom:
Z u+1
du 1
ln |x| = = ln +c ,
1 u2 2 u1
r
u + 1 u+1
x=c , x2 = c .
u1 u1
Vracamo se sa smenom u = y/x i dobijamo trazeno opste resenje u implicitnom obliku

y+x
x2 = c
yx
ili u eksplicitnom obliku

x x2 + c
y= .
x2 c

x2 + 2xy y 2 dx + y 2 + 2xy x2 dy = 0 .
Uputstvo. Imajuci u vidu y 0 = dy/dx, data DJ se transformise u

y 2
y
y 2 2xy x2 2 1
0
y = 2 x
= 2 x
y + 2xy x2 y y
+2 1
x x
i, posle smene u = y/x, u
1 2u u2 dx
du = .
2
(u + 1) u + 1 x
Za integraciju leve strane dobijene DJ potrebno je podintegralnu funkciju rastaviti na parcijalne
razlomke, tj. predstaviti je na nacin
1 2u u2 A Bu + C
= + 2 .
2
(u + 1) u + 1 u + 1 u +1
Zadatak 5. Neka je funkcija y = y(x) zadata implicitno jednacinom x2 + y 2 = xy.

Pokazati da je funkcija y jedno partikularno resenje odgovarajuce izvodne jednacine.
Resenje. Diferenciramo jednacinu x2 + y 2 = xy i dobijamo:
y
y 2x 2
2x + 2yy 0 = y + xy 0 , y 0 (2y x) = y 2x , y0 = = xy .
2y x 2 1
x
Poslednja DJ je homogena i ima opste resenje x2 + y 2 = c + xy, gde je c proizvoljna konstanta.
Funkcija y je partikularno resenje koje se dobija iz opsteg za c = 0.
Linearna DJ
Opsti oblik ove DJ, nadalje u oznaci LDJ, je
(3) y 0 + f (x)y = h(x) ,

16
gde su f i h poznate funkcije. Za h(x) 6 0, LDJ (3) je nehomogena LDJ. Ako je h(x) 0, (3)
postaje
(4) y 0 + f (x)y = 0 ,
sto je homogena LDJ. Homogenu LDJ ne treba mesati sa homogenom DJ jer se radi o razlicitim
diferencijalnim jednacinama.
Resavamo prvo homogenu LDJ (4). Ova jednacina moze da se zapise u obliku
dy dy
= f (x)y , = f (x) dx ,
dx y
odakle vidimo da je homogena LDJ, u stvari, DJ sa razdvojenim promenljivama. Njeno resenje

je
Z
(5) y = c exp f (x) dx .
Za resavanje nehomogene LDJ (3) postoje dva metoda: metod invarijanata i metod vari-
jacije konstanata. Metod invarijanata ne razmatramo. Metod varijacije konstanata se sastoji u
sledecem. Pretpostavlja se da c iz (5) nije konstanta, vec funkcija od x i opste resenje nehomo-
gene LDJ se trazi u obliku
Z
y = c(x) exp f (x) dx .
Iz poslednje jednakosti je
Z Z 0
0 0
y = c (x) exp f (x) dx + c(x) exp f (x) dx
Z Z Z 0
0
= c (x) exp f (x) dx + c(x) exp f (x) dx f (x) dx
Z Z
0
= c (x) exp f (x) dx c(x)f (x) exp f (x) dx .
Zamenom ovako iskazanih y i y 0 u nehomogenu LDJ (3) dobijamo

Z
c0 (x) exp f (x) dx = h(x) .
Odavde je
Z
0
c (x) = h(x) exp f (x) dx ,
sto integracijom daje

Z Z
c(x) = h(x) exp f (x) dx dx = F (x) + k ,
gde je F (x) odgovarajuca primitivna funkcija i k proizvoljna integraciona konstanta. Smenom

nadenog c(x) u (5) dobijamo opste resenje nehomogene LDJ (3). Posto mogucnost zabune
vise ne postoji, upotrebicemo uobicajenu oznaku c za proizvoljnu konstantu, umesto prethodno
koriscene oznake k. Tako opste resenje nehomogene LDJ glasi
Z Z Z
(6) y = exp f (x) dx c + h(x) exp f (x) dx dx .
17
Zadatak 6. Naci opste resenje LDJ
1
y0 y = x2 .
x
Resenje. Prvo primenjujemo postupak varijacije konstanata.

Homogenu LDJ
1
y0 y = 0
x
dovodimo na oblik
dy dx
=
y x
i integracijom odredujemo njeno opste resenje
ln |y| = ln |x| + c ,
tj.
y = cx .
Neka je proizvoljna konstanta c funkcija od x. Trazimo resenje nehomogene LDJ u obliku
y = c(x)x .
Iz poslednje jednakosti je y 0 = c0 x + c, sto zamenom u datu LDJ daje
c0 (x) = x .
Integracijom se dobija
x2
c(x) = +k ,
2
pa je trazeno opste resenje
x2
y= +k x
2
i, zamenom oznake k oznakom c,
x2
y= +c x .
2
Formula (6) moze i direktno da se primeni.
U datoj LDJ je f (x) = 1/x i h(x) = x2 , pa je
Z Z
1
f (x) dx =
dx = ln |x| ,
x
Z Z Z Z
2 ln |x| 1
h(x) exp f (x) dx dx = x e dx = x2 dx .
|x|
Zato je
Z 2 Z 2 Z 2
x x x
y = eln |x| c + dx = |x| c + dx = c|x| + |x| dx
|x| |x| |x|
Z 2 Z
x x2 x2
= cx + x dx = cx + x x dx = cx + x =x c+ .
x 2 2
Ovde je iskoriscena cinjenica da se i ispred integrala i u podintegralnoj funkciji javlja |x| = x,

pa se znaci ponistavaju. Takode je c|x| zamenjeno sa cx iako je c|x| = cx. Ovde je za c
upotrebljena opet oznaka c, sto se sme zbog proizvoljnosti konstante c.
18

2
x 1 y 0 2xy + 2x 2x3 = 0 .
Resenje. Datu LDJ dovodimo na oblik (3),
2x
y0 y = 2x ,
x2 1
odakle je
2x
f (x) = , h(x) = 2x .
x2 1
Odredujemo Z Z
2x 2
f (x) dx = dx = ln x 1
x2 1
i, prema formuli (6), opste resenje postaje
Z
x
y = x2 1 c + 2 dx .
x2 1
Postupajuci kao u Zadatku 4, za opste resenje se dobija

Z
d x2 1
y = c x2 1 + x2 1 2
= x2 1 c + lnx2 1 .
x 1

dx + ey x dy = 0 .
Zatim naci ono partikularno resenje koje zadovoljava uslov y(e) = 0.

Resenje. Pravimo malu digresiju, potrebnu za resavanje zadatka. U tom cilju posmatramo
jednacinu F (x, y) = 0 sa dve promenljive x i y. Ako jednu promenljivu, npr. x, proglasimo
za nezavisnu, druga y je zavisno promenljiva, tj. funkcija y = y(x). Vazi i obrnuto, ako je y
nezavisno, x je zavisno promenljiva x = x(y). Na primer, iz jednacine F (x, y) = x + 2y = 0 je
y = y(x) = x/2, ali i x = x(y) = 2y. U slucaju x = x(y) je dx = x0 (y) dy i x0 (y) = dx/dy.
Datu DJ trasformisemo:
dx
dx = x ey dy , = x ey , x 0 = x ey , x0 x = ey .
dy
Poslednja jednakost je LDJ x0 + f (y)x = h(y) po nepoznatoj funkciji x = x(y). Kako je

f (y) = 1, h(y) = ey , primenjujuci formulu (6) nalazimo:
Z Z Z Z Z
f (y) dy = dy = y , h(y) exp f (y) dy dy = ey ey dy = y
i opste resenje
Z Z Z
x(y) = exp f (y) dy c + h(y) exp f (y) dy dy = ey (c y) .
Stavljajuci x = e i y = 0 u nadeno opste resenje, dobijamo e = e0 (c 0) i c = e, pa je

trazeno partikularno resenje
x = ey (e y) .
19
Bernoullieva DJ
Opsti oblik ove DJ je
(7) y 0 + f (x)y = h(x)y r ,
gde je r realan broj. Za r = 0 i r = 1 DJ (7) je linearna. Zato pretpostavljamo da je r 6= 0 i

r 6= 1.
Bernoullieva DJ se resava smenom
y = zk ,
u kojoj je z = z(x) nova nepoznata funkcija, a k pogodno izabrana konstanta. Iz ove smene je
y 0 = kz k1 z 0 , sto zamenom u DJ (7) daje
kz k1 z 0 + f z k = hz kr
i, deobom sa z k1 ,
kz 0 + f z = hz krk+1 .
Konstanta k se bira tako da bude kr k + 1 = 0, dakle
1
k= .
1r
Zato poslednja DJ postaje
1 0
z + fz = h ,
1r
tj.
z 0 + (1 r)f (x)z = (1 r)h(x) ,
sto je LDJ po nepoznatoj funkciji z = z(x). Resavamo dobijenu LDJ i nalazimo njeno opste
resenje
z = z(x, c) .
Povratkom u smenu y = z k dobijamo i opste resenje Bernoullieve DJ
1/(1r)
y = z(x, c) .

xy 0 4y x2 y = 0 .
Resenje. Datu DJ prvo dovodimo na oblik Bernoullieve (7),
4
y0 y=x y .
x
Ovde je:
4 1
f (x) = , h(x) = x , r= .
x 2
Uvodimo smenu y = z k , gde je k = 1/(1 r) = 2. Dakle, smena je
y = z2 .
Zato je y 0 = 2zz 0 , pa se DJ transformise u

4 2 2 x
2zz 0 z = xz , z0 z= .
x x 2
20
Poslednja DJ je nehomogena LDJ po nepoznatoj funkciji z = z(x). Njeno resenje odredujemo

prema formuli (6) i dobijamo
Z Z Z
2 x 2 h 1 i
z = exp dx c + exp dx = x2 c + ln |x| .
x 2 x 2
Zato je trazeno opste resenje polazne DJ

1 2
y = z 2 = x4 c + ln |x| .
2

y2
x3 dx y dy = 0 .
x
Resenje. Datu DJ dovodimo na oblik Bernoullieve:
y2 y2 dy y2 1 1
x3 dx = y dy , x3 = y , x3 = yy 0 , y0 y = x3 = x3 y 1 .
x x dx x x y
Ovde je:
1
f (x) = , h(x) = x3 , r = 1 .
x
Kako je k = 1/(1 r) = 1/2, uvodimo smenu

y = zk = z ,

iz koje je y 0 = z 0 /(2 z). Bernoullieva DJ se sada transformise u
z0 1 1 2
z = x3 , z0 z = 2x3 ,
2 z x z x
sto je nehomogena LDJ po nepoznatoj funkciji z = z(x). Resenje ove LDJ je

z = x2 c x2 ,
pa je trazeno opste resenje polazne DJ

q
y= z= x2 c x2 .
2.3. LDJ drugog reda
Od DJ drugog reda radimo samo linearne. Opsti oblik LDJ drugog reda je
(8) y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = h(x) ,
gde su f , g i h zadate funkcije. Ovo je nehomogena LDJ drugog reda za h(x) 6 0. Ako je
h(x) 0, (8) postaje
(9) y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = 0 ,
sto je homogena LDJ drugog reda. U obe jednacine su koeficijenti uz y i y 0 funkcije, pa su (8)
i (9) redom nehomogena i homogena LDJ drugog reda sa funkcionalnim koeficijentima. Ako su
koeficijenti uz y, y 0 i y 00 realne konstante, dobija se
(10) y 00 + ay 0 + by = h(x) ,
21
sto je nehomogena LDJ drugog reda sa konstantnim koeficijentima i
(11) y 00 + ay 0 + by = 0 ,
sto je homogena LDJ drugog reda sa konstantnim koeficijentima.

Opstu teoriju o ovim DJ formulisemo u obliku teorema. Kako su (10) i (11) specijalni
slucajevi za (8) i (9) redom (f (x) a, g(x) b), ista pravila vaze za nehomogene LDJ (8) i
(10), odnosno za homogene (9) i (11).
Teorema 1. Ako su y1 (x) i y2 (x) linearno nezavisna partikularna resenja homogene LDJ
(9), tada je
y = c1 y1 (x) + c2 y2 (x)
opste resenje homogene LDJ (9), gde su c1 i c2 proizvoljne realne konstante.
Teorema 2. Ako je y1 (x) jedno partikularno resenje homogene LDJ (9), drugo linearno
nezavisno partikularno resenje y2 (x) se odreduje smenom
y = y1 z ,
gde je z = z(x) nova nepoznata funkcija.

Teorema 3. Ako je yp (x) partikularno resenje nehomogene LDJ (8) i yh (x) opste resenje
homogene (9), tada je
y = yp (x) + yh (x)
opste resenje nehomogene LDJ (8).
Teorema 4. Ako su y1 (x) i y2 (x) linearno nezavisna partikularna resenja homogene LDJ
(9), tada je
y = c1 (x)y1 (x) + c2 (x)y2 (x)
opste resenje nehomogene LDJ (8). Funkcije c1 (x) i c2 (x) se odreduju iz sistema jednacina
c01 y1 + c02 y2 = 0 , c01 y10 + c02 y20 = h(x) .
Metod kojim se dolazi do opsteg resenja u Teoremi 4 zove se metod varijacije konstanata.
Teoremama 3 i 4 su data dva razlicita nacina za nalazenje opsteg resenja nehomogene LDJ (8).
Obe teoreme zahtevaju poznavanje opsteg resenja homogene LDJ (9), ali Teorema 3 zahteva jos
i poznavanje partikularnog resenja nehomogene LDJ (8). Zato je Teorema 3 na prvi pogled kom-
plikovanija od Teoreme 4. Medutim, ceste su situacije u kojima je Teorema 3 mnogo pogodnija
za primenu.
Teorema 5. Neka je u nehomogenoj LDJ (8) funkcija h(x) oblika
h(x) = h1 (x) + + hm (x)
i neka su yp1 (x), . . . , ypm (x) redom partikularna resenja jednacina
y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = hi (x) (i = 1, . . . , m) .
Tada je
yp (x) = yp1 (x) + + ypm (x)
partikularno resenje nehomogene LDJ (8).
Homogena LDJ sa konstantnim koeficijentima

Kao sto smo vec naveli, oblik ove LDJ je
y 00 + ay 0 + by = 0 ,
22
gde su a i b poznate realne konstante.

Postupak resavanja je sledeci. Formira se karakteristicna jednacina
2 + a + b = 0 ,
koja je kvadratna jednacina po . U zavisnosti od resenja 1 , 2 , mogu da nastupe sledeci

slucajevi.
1 1 , 2 su realni brojevi i 1 6= 2 . Tada su linearno nezavisna partikularna resenja
y1 (x) = e1 x , y2 (x) = e2 x .
2 1 , 2 su realni brojevi i 1 = 2 (= ). Tada su linearno nezavisna partikularna resenja
y1 (x) = ex , y2 (x) = xex .
3 1 , 2 su kompleksni brojevi i 1,2 = i. Tada su linearno nezavisna partikularna

resenja
y1 (x) = ex cos x , y2 (x) = ex sin x .
Primetimo da kompleksni brojevi 1 i 2 moraju da budu konjugovani jer su koeficijenti karak-
teristicne jednacine a, b realni brojevi.
Prema Teoremi 1, u sva tri slucaja je opste resenje
y = c1 y1 (x) + c2 y2 (x) ,
gde su c1 i c2 proizvoljne konstante.
y 00 2y 0 3y = 0 .
Resenje. Za datu LDJ karakteristicna jednacina je
2 2 3 = 0 ,
odakle je 1 = 3, 2 = 1. Ovo je slucaj 1 , pa je opste resenje
y = c1 e1 x + c2 e2 x = c1 e3x + c2 ex .
y 00 4y 0 + 4y = 0 .
Resenje. Karakteristicna jednacina
2 4 + 4 = 0
ima resenja 1 = 2 = = 2, sto je slucaj 2 . Zato je opste resenje
y = c1 ex + c2 xex = (c1 + c2 x)e2x .
y 00 + y 0 + y = 0 .
Resenje. Karakteristicna jednacina
2 + + 1 = 0
23
ima kompleksna resenja

1 3 1 3
1 = + i , 2 = i ,
2 2 2 2

pa se radi o slucaju 3 sa = 1/2, = 3/2. Opste resenje je

x x x/2 3 3
y = c1 e cos x + c2 e sin x = e c1 cos x + c2 sin x .
2 2
Nehomogena LDJ sa konstantnim koeficijentima
Opsti oblik ove LDJ smo vec dali i on je
y 00 + ay 0 + by = h(x) ,
gde su a i b poznate realne konstante i h(x) poznata funkcija.

Posto uvek mozemo da nademo opste resenje odgovarajuce homogene LDJ (11), metodom
varijacije konstanata (Teorema 4) uvek mozemo da nademo i opste resenje nehomogene LDJ (10).
U nekim specijalnim slucajevima, koji se odnose na oblik funkcije h(x), korisnije je primeniti
Teoremu 3 jer se u tim slucajevima lako odreduje partikularno resenje nehomogene LDJ (10).
Takode, Teorema 3 se lako generalizuje na LDJ viseg reda, dok metod varijacije konstanata
kod ovih LDJ moze da bude veoma naporan. Navodimo slucajeve kada je moguce odrediti
partikularno resenje.
1 Funkcija h(x) je oblika
h(x) = ex Pn (x) ,
gde je realan broj i Pn (x) polinom ntog stepena. Broj uporedujemo sa resenjima karak-
teristicne jednacine i razlikujemo sledece mogucnosti.
a) nije nula karakteristicne jednacine. Tada partikularno resenje ima oblik
yp (x) = ex Rn (x) ,
gde je Rn (x) polinom ntog stepena sa privremeno neodredenim koeficijentima. Koeficijenti se

odreduju smenom yp , yp0 , yp00 u polaznu LDJ (10).
b) je nula reda 1 karakteristicne jednacine. Tada je partikularno resenje oblika
yp (x) = xex Rn (x) .
c) je nula reda 2 karakteristicne jednacine. Partikularno resenje ima oblik
yp (x) = x2 ex Rn (x) .

h(x) = ex Pn (x) cos x + Qn (x) sin x ,
gde su i realni brojevi, a Pn (x) i Qn (x) polinomi ntog stepena. Formiramo kompleksne
brojeve i i uporedujemo ih sa resenjima karakteristicne jednacine. Nastupaju sledece
mogucnosti.
a) i nisu nule karakteristicne jednacine. Partikularno resenje ima oblik

yp (x) = ex Rn (x) cos x + Sn (x) sin x ,
gde su Rn (x) i Sn (x) polinomi ntog stepena sa privremeno neodredenim koeficijentima, koji se
nalaze smenom yp , yp0 , yp00 u polaznu LDJ (10).
24
b) i su nule, svaka reda 1, karakteristicne jednacine. Partikularno resenje ima oblik

yp (x) = xex Rn (x) cos x + Sn (x) sin x .
h(x) = h1 (x) + h2 (x) + + hm (x) .
Ovaj slucaj je objasnjen u Teoremi 5.
Zadatak 14. Metodom varijacije konstanata naci opste resenje LDJ
y 00 4y = 4e2x .
Resenje. Prvo resavamo odgovarajucu homogenu LDJ
y 00 4y = 0 .
Karakteristicna jednacina je
2 4 = 0
i ima resenja 1 = 2, 2 = 2. Ovo je slucaj 1 , pa su partikularna resenja homogene LDJ
y1 (x) = e2x , y2 (x) = e2x ,
a opste resenje je
y = c1 e2x + c2 e2x .
Pretpostavljamo da su c1 i c2 funkcije od x i trazimo opste resenje nehomogene LDJ u
obliku
y = c1 (x)e2x + c2 (x)e2x .
Za primenu metoda varijacije konstanata (Teorema 4), formiramo sistem
c01 y1 + c02 y2 = 0 ,
c01 y10 + c02 y20 = h(x) ,
koji u konkretnom slucaju dobija oblik
c01 e2x + c02 e2x = 0 ,

2c01 e2x 2c02 e2x = 4e2x ,
tj.
c01 e2x + c02 e2x = 0 ,
c01 e2x c02 e2x = 2e2x .
Sabiranjem jednacina sistema sledi
2c01 e2x = 2e2x ,
odakle je c01 (x) = e4x i integracijom

Z
1
c1 (x) = e4x dx = e4x + k1 .
4
Zamenom nadenog c01 (x), npr., u prvu jednacinu sistema sledi
1 + c02 = 0 ,
25
pa je c02 (x) = 1 i Z
c2 (x) = dx = x + k2 .
Sa k1 i k2 smo oznacili proizvoljne integracione konstante.

Zamenom nadenih c1 (x) i c2 (x) u pretpostavljeno opste resenje dobijamo
1
y = e4x + k1 e2x + (x + k2 )e2x .
4
Posto vise ne moze da dode do zabune, upotrebicemo uobicajene oznake c1 i c2 za proizvoljne
konstante umesto prethodno koriscenih k1 i k2 . Tako opste resenje polazne nehomogene LDJ
glasi
1
y = e4x + c1 e2x + (x + c2 )e2x .
4
Prethodno opste resenje zapisujemo drugacije,
1 1 2x
y = e2x + c1 e2x xe2x + c2 e2x = xe2x + c1 e2x + c2 e .
4 4
Kako je c2 proizvoljna konstanta, to je i c2 1/4 proizvoljna konstanta. Zato za c2 1/4 mozemo
da koristimo istu oznaku c2 i dobijamo
y = xe2x + c1 e2x + c2 e2x .
Lako se proverava da je xe2x resenje polazne nehomogene LDJ, dakle
yp (x) = xe2x .
Imajuci u vidu opste resenje y yh = c1 e2x + c2 e2x homogene LDJ, dalje je
y = yp + yh ,
sto je oblik opsteg resenja nehomogene LDJ iz Teoreme 3.
Zadatak 15. Naci partikularno, a zatim i opste resenje LDJ
y 00 4y = 4e2x .
Resenje. Ovo je ista LDJ kao u prethodnom zadatku, pa koristimo vec dobijene rezultate.
Funkcija koja daje nehomogenost jednacini je
h(x) = 4e2x ,
sto je slucaj 1 sa = 2 i Pn (x) P0 (x) = 4. Kako su resenja karakteristicne jednacine

1 = 2, 2 = 2, to je
= 2 = 2
nula reda 1 karakteristicne jednacine, pa se radi se o podslucaju b) i partikularno resenje ima
oblik
yp (x) = xex Rn (x) = xe2x R0 (x) = Axe2x ,
gde je R0 (x) = A privremeno neodredena konstanta. Da bismo odredili konstantu A, nalazimo
yp0 = A(1 2x)e2x , yp00 = 4A(1 x)e2x .
Zamenom yp , yp0 , yp00 u polaznu LDJ dobijamo
4A(1 x)e2x 4Axe2x = 4e2x ,

26
odakle je
A = 1 .
Dakle, trazeno partikularno resenje je
yp (x) = Axe2x = xe2x .
U Zadatku 14 je vec nadeno opste resenje odgovarajuce homogene LDJ
yh = c1 e2x + c2 e2x .
Prema Teoremi 3, opste resenje nehomogene LDJ je
y = yp + yh = xe2x + c1 e2x + c2 e2x ,
sto je isto kao u Zadatku 14.
y 00 + 4y = 2 + (8x 1) sin 2x .
Resenje. Odgovarajuca homogena LDJ je
y 00 + 4y = 0 .
Njena karakteristicna jednacina je

2 + 4 = 0
sa resenjima 1,2 = 2i. Ovo je slucaj 3 , pa je opste resenje homogene LDJ
yh = c1 cos 2x + c2 sin 2x .
Funkcija h(x) koja jednacinu cini nehomogenom je oblika navedenog pod 3 , tj.
h(x) = h1 (x) + h2 (x) ,
gde je
h1 (x) = 2 , h2 (x) = (8x 1) sin 2x .
Prema Teoremi 5, partikularno resenje polazne LDJ je oblika
yp (x) = yp1 (x) + yp2 (x) ,
gde su yp1 i yp2 redom partikularna resenja nehomogenih LDJ
y 00 + 4y = h1 (x) , y 00 + 4y = h2 (x) .
Funkcija h1 (x) moze da se predstavi na nacin
h1 (x) = 2 = ex Pn (x) ,
sto je oblik 1 sa = 0 i Pn (x) P0 (x) = 2. Kako = 0 nije resenje karakteristicne jednacine,

imamo podslucaj a). Zato je partikularno resenje
yp1 (x) = ex Rn (x) = R0 (x) = A ,
gde je A privremeno neodredena konstanta.

27
Funkcija h2 (x) ima oblik 2 ,

h2 (x) = (8x 1) sin 2x = ex Pn (x) cos x + Qn (x) sin x ,
gde je = 0, = 2, Pn (x) P0 (x) = 0 i Qn (x) Q1 (x) = 8x 1. Kako su i = 2i

resenja karakteristicne jednacine, svako reda 1, prema podslucaju b) partikularno resenje je

yp2 (x) = xex Rn (x) cos x + Sn (x) sin x = x R1 (x) cos 2x + S1 (x) sin 2x ,
gde su R1 (x) = Bx + C i S1 (x) = Dx + E polinomi cije koeficijente treba odrediti. Ovde je

iskoriscena cinjenica da svaki polinom nizeg stepena moze da se tretira kao polinom proizvoljnog
viseg stepena u kojem su odgovarajuci koeficijenti jednaki 0. Tako je polinom P0 (x) tretiran kao
P1 (x) i umesto polinoma R0 (x) je uzet polinom R1 (x).
Prema prethodnom, partikularno resenje polazne LDJ postaje

yp (x) = A + x (Bx + C) cos 2x + (Dx + E) sin 2x .
Diferenciranjem nalazimo

yp0 = 2Dx2 + 2(B + E)x + C cos 2x + 2Bx2 2(C D)x + E sin 2x ,

yp00 = 2 2Bx2 + 2(2D C)x + B + 2E cos 2x + 2 2Dx2 2(2B + E)x 2C + D sin 2x ,
sto smenom u polaznu LDJ daje
(8Dx + 2B + 4E) cos 2x + (8Bx 4C + 2D) sin 2x + 4A = 2 + (8x 1) sin 2x ,
tj.
4A 2 + 2(B + 2E) cos 2x + (1 4C + 2D) sin 2x + 8Dx cos 2x 8(B + 1)x sin 2x = 0 .
Iz poslednje jednakosti je:
4A 2 = 0 , 2(B + 2E) = 0 , 1 4C + 2D = 0 , 8D = 0 , 8(B + 1) = 0 ,
odakle je A = E = 1/2, B = 1, C = 1/4 i D = 0. Konacno, partikularno resenje je
1 1 1
yp (x) = +x x cos 2x + x sin 2x .
2 4 2
Prema Teoremi 3, trazeno opste resenje nehomogene LDJ je
1 1 1
y = yp + yh = +x x cos 2x + x sin 2x + c1 cos 2x + c2 sin 2x .
2 4 2
y 00 4y 0 + 8y = e2x + sin 2x .
Uputstvo. Postupajuci kao u Zadatku 16, nalazimo:
yh = e2x (c1 cos 2x + c2 sin 2x) ,

yp1 = Ae2x , yp2 = B cos 2x + C sin 2x ,
1 1 1
yp = Ae2x + B cos 2x + C sin 2x = e2x + cos 2x + sin 2x ,
4 10 20
1 1 1
y = e2x + cos 2x + sin 2x + e2x (c1 cos 2x + c2 sin 2x) .
4 10 20
28
Homogena LDJ sa funkcionalnim koeficijentima

Opsti oblik ove LDJ je
y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = 0 .
I homogene i nehomogene LDJ sa funkcionalnim koeficijentima umemo da resimo samo u
nekim specijalnim slucajevima, ne i generalno. Takvi slucajevi su kada znamo jedno partikularno
resenje homogene LDJ ili kada je moguce transformisati LDJ sa funkcionalnim u LDJ sa kon-
stantnim koeficijentima (metod invarijanata i metod smene nezavisno promenljive). Zadrzacemo
se samo na prvom slucaju.
Neka je poznato jedno partikularno resenje y1 (x) homogene LDJ. Prema Teoremi 2, drugo
linearno nezavisno partikularno resenje y2 (x) se nalazi smenom y = y1 z, gde je z = z(x) nova
nepoznata funkcija. Prema Teoremi 1, opste resenje je y = c1 y1 (x) + c2 y2 (x).
Zadatak 18. Data je LDJ
xy 00 + (2 + x)y 0 + y = 0 ,
cije je jedno partikularno resenje y1 = 1/x. Naci drugo partikularno, a zatim i opste resenje
date LDJ.
Resenje. Uvodimo smenu
1
y = y1 z = z
x
iz koje diferenciranjem sledi
1 1 2 2 1
y0 = 2
z + z0 , y 00 = 3
z 2 z 0 + z 00
x x x x x
i zamenom u datu LDJ
z 00 + z 0 = 0 .
Dobijena DJ je homogena sa konstantnim koeficijentima. Njena karakteristicna jednacina
2 + = 0
ima resenja 1 = 0 i 2 = 1. Zato su partikularna resenja
z1 (x) = e1 x = 1 , z2 (x) = e2 x = ex .
Vracajuci se u smenu, dobijamo y1 (x) = (1/x)z1 = 1/x, sto smo vec znali i
1 1
y2 (x) = z2 = ex ,
x x
sto je trazeno drugo partikularno resenje. Zato je opste resenje
1 1 1
y = c1 + c2 ex = c1 + c2 ex .
x x x
Posebno vazna LDJ ovog tipa je Eulerova DJ. Njen opsti oblik je
a0 x2 y 00 + a1 xy 0 + a2 y = 0 ,
gde su a0 , a1 , a2 realne konstante.

Zahvaljujuci svom specijalnom obliku, Eulerova DJ uvek moze da se resi. Uvodenjem smene
t = ln |x| ,
29
Eulerova DJ postaje LDJ sa konstantnim koeficijentima
a0 u00 + (a1 a0 )u0 + a2 u = 0
po novoj nepoznatoj funkciji u = u(t). Odredivanjem funkcije u(t), dobija se i opste resenje
Eulerove DJ kao
y = u(ln |x|) .
Zadatak 19. Naci opste resenje Eulerove DJ
x2 y 00 3xy 0 + 4y = 0 .
Resenje. U zadatoj DJ je
a0 = 1 , a1 = 3 , a2 = 4 ,
pa se ona transformise u
u00 4u0 + 4u = 0 .
Karakteristicna jednacina dobijene DJ je
2 4 + 4 = 0
i njena resenja su 1 = 2 = 2. Zato su partikularna resenja
u1 (t) = e2t , u2 (t) = te2t
i opste resenje transformisane DJ glasi
u = c1 u1 (t) + c2 u2 (t) = c1 e2t + c2 te2t .
Kako je t = ln |x|, to je opste resenje Eulerove DJ
y = u(ln |x|) = c1 e2 ln |x| + c2 ln |x|e2 ln |x| = c1 x2 + c2 x2 ln |x| = x2 (c1 + c2 ln |x|) .
Nehomogena LDJ sa funkcionalnim koeficijentima

Opsti oblik ove LDJ je
y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = h(x) .
Ako je poznato opste resenje odgovarajuce homogene LDJ, za resavanje nehomogene LDJ
se primenjuje metod varijacije konstanata (Teorema 4).
xy 00 + (2 + x)y 0 + y = ex .
Resenje. Odgovarajucu homogenu DJ
xy 00 + (2 + x)y 0 + y = 0
smo resavali u Zadatku 18 i nasli smo njena partikularna resenja

1 1 x
y1 (x) = , y2 (x) = e .
x x
Formiramo sistem iz Teoreme 4, tj.
c01 y1 + c02 y2 = 0 , c01 y10 + c02 y20 = h(x) .

30
Deobom polazne LDJ sa x dobijamo funkciju

1 x
h(x) = e .
x
Nalazenjem y10 , y20 i smenom u prethodni sistem, on postaje
c01 + c02 ex = 0 ,
c01 + c02 (1 + x)ex = xex .
Resavanjem ovog sistema sledi
c01 (x) = ex , c02 (x) = 1 ,
odakle se integracijom dobija
c1 (x) = ex + k1 , c2 (x) = x + k2 .
U izrazima za c1 (x) i c2 (x) su k1 i k2 proizvoljne integracione konstante.

Umesto oznaka k1 i k2 u izrazu za opste resenje koristimo standardne oznake c1 i c2 . Opste
resenje je
1 1
y = c1 (x)y1 + c2 (x)y2 = (ex + c1 ) + (x + c2 ) ex ,
x x
sto sredivanjem daje
1
y = ex + c1 + c2 ex .
x
Zbog proizvoljnosti konstante c2 , za konstantu c2 1 je upotrebljena ista oznaka c2 .
Kao i kod homogenih, izdvajamo slucaj Eulerove DJ
(12) a0 x2 y 00 + a1 xy 0 + a2 y = h(x) .
Uvodenjem smene
t = ln |x| ,
Eulerova DJ postaje LDJ sa konstantnim koeficijentima

a0 u00 + (a1 a0 )u0 + a2 u = h et
po novoj nepoznatoj funkciji u = u(t). Odredivanjem funkcije u(t), dobija se i opste resenje
Eulerove DJ kao
y = u(ln |x|) .
Zadatak 21. Naci opste resenje Eulerove DJ
x2 y 00 3xy 0 + 4y = x2 .
Resenje. U zadatoj DJ je h(x) = x2 i
a0 = 1 , a1 = 3 , a2 = 4 .
2
Kako je h1 (t) = h et = et = e2t , DJ se transformise u
u00 4u0 + 4u = e2t .
U Zadatku 19 smo vec nasli resenja 1 = 2 = 2 karakteristicne jednacine i opste resenje

odgovarajuce homogene DJ
uh = c1 e2t + c2 te2t .
31
Trazimo sada jedno partikularno resenje nehomogene DJ. Funkcija koja daje nehomogenost
jednacini je oblika
h1 (t) = e2t = et Pn (t)
sa = 2 i Pn (t) = P0 (t) = 1. Vidimo da je = 1,2 nula reda 2 karakteristicne jednacine, pa
partikularno resenje ima oblik
up (t) = t2 et R0 (t) = At2 e2t .
Diferenciranjem nalazimo

u0p = 2At(1 + t)e2t , u00p = 2A 1 + 4t + 2t2 e2t
i smenom u DJ odredujemo A = 1/2. Zato je partikularno resenje
1 2 2t
up (t) = t e .
2
Opste resenje transformisane DJ je
1 2 2t 1
u = up + uh = t e + c1 e2t + c2 te2t = e2t t2 + c1 + c2 t .
2 2
Kako je t = ln |x|, to je opste resenje Eulerove DJ

1 1
y = u(ln |x|) = e2 ln |x| (ln |x|)2 + c1 + c2 ln |x| = x2 (ln |x|)2 + c1 + c2 ln |x| .
2 2
y 000 3y 0 + 2y = 0 .
Resenje. Data LDJ je homogena sa konstantnim koeficijentima, ali treceg reda. LDJ viseg
reda ne radimo jer se njihovo resavanje svodi na isto toliko tezak problem resavanja algebarskih
jednacina. Ovaj primer navodimo samo kao ilustraciju.
Karakteristicna jednacina
3 3 + 2 = 0
je algebarska jednacina treceg stepena. Faktorizacijom:

3 2 + 2 = 0 , 2 1 2( 1) = 0 , ( 1) 2 + 2 = 0
nalazimo njena resenja

1 = 1 , 2 = 1 , 3 = 2 .
Kako je 1 = 2 (= ) 6= 3 , partikularna resenja LDJ su
y1 (x) = ex = ex , y2 (x) = xex = xex , y3 (x) = e3 x = e2x ,
a opste resenje je
y = c1 y1 (x) + c2 y2 (x) + c3 y3 (x) = c1 ex + c2 xex + c3 e2x ,
gde su c1 , c2 i c3 proizvoljne konstante.

32
Zadatak 23. Naci opste resenje homogene DJ
x2 + 2xy y 2
y0 = .
x2 2xy y 2
Uputstvo. Deobom sa x2 jednacina se dovodi na oblik (2).
x2 y 0 = 4x2 + 4xy y 2 .
x2 y 0 = 2x2 + 2xy + y 2 .
Zadatak 26. Naci opste resenje Bernoullieve DJ

x3 y 2 + xy x0 = 1 .
Uputstvo. Imajuci u vidu x0 = dx/dy, jednacina se transformise u
dy
= x3 y 2 + xy , y 0 xy = x3 y 2 ,
dx
sto je oblik (7) sa r = 2.

3 2
y x + xy y 0 = 1 .
Uputstvo. Imajuci u vidu y 0 = dy/dx, jednacina se transformise u
dx
= y 3 x2 + xy , x0 yx = y 3 x2 ,
dy
sto je Bernoullieva DJ po nepoznatoj funkciji x = x(y) sa r = 2.

2
(4xy y 0 )ex = 2xy 2 y .
Uputstvo. Jednacina se dovodi na oblik (7) sa r = 5/2 pomocu:

2 2
4xy y 0 = 2xex y 2 y , y 0 4xy = 2xex y 2 y .

(x + 1) y 2 + y 0 + y = 0 .
33
Uputstvo. Jednacina se dovodi na oblik (7) sa h(x) = 1 i r = 2 pomocu:
1
(x + 1)y 2 + (x + 1)y 0 + y = 0 , (x + 1)y 0 + y = (x + 1)y 2 , y0 + y = y 2 .
x+1
Zadatak 30. Naci opste resenje nehomogene LDJ drugog reda

y 00 + 2y 0 + y = 3 x + 1 ex .
Uputstvo.
Jednacina mora da se resava metodom varijacije konstanata jer za funkciju
h(x) = 3 x + 1 ex ne prepoznajemo oblik partikularnog resenja.

y 00 + 2y 0 + y = 3 2x + 1 ex .
Uputstvo. Resava se isto kao Zadatak 30.
1
y 00 + 3y 0 + 2y = .
ex +1
Uputstvo. Resava se isto kao Zadatak 30.
y 00 2y 0 + 2y = 2ex sin x .
Uputstvo. Resenja karakteristicne jednacine su 1,2 = 1 i. Funkcija h(x) = 2ex sin x ima
oblik naveden u teoriji pod 2 sa = 1, = 1, Pn (x) = P0 (x) = 0, Qn (x) = Q0 (x) = 2. Kako
je i = 1,2 , oblik partikularnog resenja je yp (x) = xex (A cos x + B sin x).
y 00 4y 0 + 8y = cos 2x + 2 sin 2x .
Uputstvo. Ovde je h(x) oblika 2 sa = 0, = 2, Pn (x) = P0 (x) = 1, Qn (x) = Q0 (x) = 2.

Partikularno resenje ima oblik yp (x) = A cos 2x + B sin 2x.
y 00 2y 0 + y = xex + 5 .
Uputstvo. Resenja karakteristicne jednacine su 1,2 = 1. Ovde je h(x) = h1 (x) + h2 (x), gde
je h1 (x) = xex i h2 (x) = 5. Funkcije h1 (x) i h2 (x) imaju oblike navedene u teoriji pod 1 sa
= 1, Pn (x) = P1 (x) = x i = 0, Pn (x) = P0 (x) = 5 redom. Kako je = 1,2 za h1 (x), to je
yp1 = x2 (Ax + B)ex . Takode je, zbog 6= 1,2 za h2 (x), yp2 = C. Oblik partikularnog resenja
je yp (x) = yp1 (x) + yp2 (x) = x2 (Ax + B)ex + C.
y 00 4y 0 + 8y = e2x + sin 2x .
Uputstvo. Resenja karakteristicne jednacine su 1,2 = 2 2i. Ovde je h(x) = h1 (x) + h2 (x),
gde je h1 (x) = e2x oblika 1 sa = 2, Pn (x) = P0 (x) = 1, a h2 (x) = sin 2x oblika 2 sa = 0,
34
= 2, Pn (x) = P0 (x) = 0, Qn (x) = Q0 (x) = 1. U slucaju funkcije h1 (x) je 6= 1,2 , pa

je yp1 = Ae2x . U slucaju funkcije h2 (x) je 6= 1,2 , pa je yp2 = B cos 2x + C sin 2x. Oblik
partikularnog resenja je yp (x) = Ae2x + B cos 2x + C sin 2x.
y 00 4y 0 + 8y = ex + 2 sin 2x .
Uputstvo. Zadatak se resava slicno Zadatku 36.
y 00 4y 0 + 4y = e2x + cos x .
Zadatak 39. Naci opste resenje nehomogene Eulerove DJ
4
x2 y 00 + xy 0 4y = .
x2
Zadatak 40. Naci opste resenje nehomogene Eulerove DJ
x3 y 00 2xy = ln x .
Uputstvo. Deobom sa x DJ postaje oblika (12) i resava se slicno kao u Zadatku 21.
NAPOMENA. Predavanja iz ove oblasti traju 10 casova. Zbog nedostatka vremena, na

casovima nisu obradene neke znacajne DJ prvog reda, sistemi diferencijalnih jednacina i slicno.
Potrebne informacije mogu da se nadu u knjizi navedenoj pod 2. Ista knjiga sadrzi i veliki broj
resenih zadataka, koji studentima mogu da posluze za uvezbavanje gradiva.
3. REALNE FUNKCIJE
VISE REALNIH PROMENLJIVIH
3.1. Pojam funkcije vise promenljivih
Neka je D Rn i V R, gde je R oznaka skupa realnih brojeva. Ako se svakoj tacki

X(x1 , . . . , xn ) D po odredenom zakonu f pridruzi samo jedna tacka y V , tada je to
pridruzivanje realna funkcija vise realnih promenljivih x1 , . . . , xn . Oznacava se sa
y = f (X) = f (x1 , . . . , xn ) .
Skup D je podrucje ili skup definisanosti (domen), a skup V je skup vrednosti (kodomen)
funkcije f . Kod funkcija jedne promenljive domen D je na koordinatnoj osi, kod funkcija dve
promenljive je u koordinatnoj ravni, a kod funkcija tri promenljive u prostoru.
Ako koordinate x1 , . . . , xn tacke X D nisu nezavisno promenljive, nego funkcije (zavisno
promenljive) od m nezavisno promenljivih t1 , . . . , tm R, tj.
xi xi (t1 , . . . , tm ) (i = 1, . . . , n) ,
funkcija f od n argumenata (promenljivih) x1 , . . . , xn definise slozenu funkciju F od m nezavisno

promenljivih t1 , . . . , tm ,

(1) F (t1 , . . . , tm ) = f x1 (t1 , . . . , tm ), . . . , xn (t1 , . . . , tm ) .
NAPOMENA. Svaka velicina koja uzima vise razlicitih vrednosti zove se promenljiva.
Promenljiva moze da bude nezavisno ili zavisno promenljiva (funkcija). Argument ima isto
znacenje kao promenljiva, ali se uvek dovodi u vezu sa funkcijom. U nasem slucaju x1 , . . . , xn
su same po sebi promenljive (nezavisno ili zavisno). Istovremeno, x1 , . . . , xn su i argumenti
funkcije f .
Geometrijsku interpretaciju imaju samo funkcije od najvise dve nezavisno promenljive.
Neka su x, y, z Descartesove koordinate. Tada geometrijsko mesto tacaka M (x, y), gde je x D
i y = f (x), definise krivu L u xykoordinatnoj ravni. Kriva L je grafik funkcije y = f (x) ili
y = f (x) je jednacina krive L. Takode, geometrijsko mesto tacaka M (x, y, z), gde je (x, y) D
i z = f (x, y), definise prostornu povrs S. Povrs S je grafik funkcije z = f (x, y) ili z = f (x, y) je
jednacina povrsi S.
z
S z=f(x,y)
y
L y=f(x) z
M M
y
[ ]
D x x y y
x
x (x,y) D
Slika 1.
Navodimo najznacajnije povrsi sa kojima se kasnije srecemo.
35
36
Paraboloidi sa Slike 2 imaju redom jednacine

z = x2 + y 2 , z = x2 + y 2 .
z z
y y
x x
Slika 2.
Konusi sa Slike 3 imaju redom jednacine

p p
z= x2 + y 2 , z = x2 + y 2 .
z z
y y
x x
Slika 3.
Sfera je zatvorena povrs cija je implicitna jednacina
x2 + y 2 + z 2 = R2 .
Ovom jednacinom su objedinjene dve funkcije:

p p
z= R2 x2 y 2 , z = R 2 x2 y 2 ,
od kojih prva definise gornju, a druga donju polusferu.

z
R
R y
R
x
Slika 4.
37
Elipsoid je zatvorena povrs cija je implicitna jednacina

x2 y2 z2
+ + =1.
a2 b2 c2
Ovom jednacinom su takode objedinjene dve funkcije od kojih jedna definise deo elipsoida iznad,
a druga deo elipsoida ispod xyravni.
z
c
b y
a
x
Slika 5.
3.2. Granicne vrednosti i neprekidnost
Granicne vrednosti funkcija vise promenljivih cemo da objasnimo na primeru funkcije dve
promenljive f (x, y).
Neka je A(a, b) konkretna tacka i X(x, y) 6= A proizvoljna tacka iz okoline U (A) tacke A.
Ako se vrednosti funkcije f (X) priblizavaju realnom broju l (f (X) l) kad se tacka X priblizava
tacki A (X A), broj l je granicna vrednost funkcije f (X) kad X tezi ka A i oznacava se sa
l = lim f (X) = xa
lim f (x, y) .
XA yb
Ova granicna vrednost se zove i totalni ili simultani limes.

Kako su vrednosti funkcije f (X) realni brojevi, znamo da f (X) l znaci |f (X) l| 0.
Postavlja se pitanje sta znaci X A. Odgovor na ovo pitanje daje metrika (X, A). Od svih
metrika navodimo samo euklidsku
p
(X, A) = (x a)2 + (y b)2 ,
koja predstavlja najkrace rastojanje izmedu tacaka X i A. Sada je X A isto sto i (X, A) 0.
Primetimo da X A ili (X, A) 0 podrazumeva da se tacka X priblizava tacki A
na bilo koji nacin, tj. po bilo kom putu. Zato totalni limes postoji ako f (X) l za svaki
od nacina priblizavanja X A. Ukoliko postoje dva puta po kojima X A, takva da
f (X) l1 duz jednog i f (X) l2 duz drugog puta (l1 6= l2 ), totalni limes ne postoji jer nije
jedinstven. Slicna je situacija kod funkcija jedne promenljive, gde se zahteva da f (x) l i
kad x a (s leve strane) i kad x a+ (s desne strane). Razlika je, ocigledno, u tome sto
dvodimenzionalna tacka X moze da se priblizava tacki A ne samo na dva, nego na beskonacno
mnogo nacina. Totalni limes funkcije dve promenljive je, u stvari, generalizacija limesa funkcije
jedne promenljive limxa f (x).
y
U(A)
X
X
w X
w
w
X X X
A
U(A)
(
w
w
)
x x a x x x x
Slika 6.
38
Totalni limes funkcije dve promenljive se izracunava prevodenjem na limes funkcije jedne
promenljive. Na zalost, to je moguce samo u izvesnim slucajevima, npr. kada je A(0, 0) ili
A(, ).
Primer 1. Pokazujemo da funkcija
x2 y 2
f (x, y) =
x2 + y 2
nema totalni limes kad X(x, y) A(0, 0). Neka se tacka X priblizava tacki A duz bilo koje
prave y = kx, gde je k koeficijent pravca prave. Koordinate tacke X zadovoljavaju jednacinu
prave, pa za njih vazi
lim y = lim kx = 0 .
x0 x0
Zato je
x2 y 2 x2 k 2 x2 1 k2
lim f (x, y) = x0
lim = lim = .
x0
y0 y0
x2 + y 2 x0 x2 + k 2 x2 1 + k2
Vidimo da totalni limes zavisi od prave na kojoj se nalazi tacka X. Na primer, ako X A po
pravoj y = x (k = 1), vrednost limesa je l1 = 0. Ako X A po pravoj y = 2x (k = 2), vrednost
limesa je l2 = 3/5. Dakle, totalni limes ne postoji jer nije jedinstven.
x+y
f (x, y) =
x2 + y 2 xy
ima totalni limes kad X(x, y) A(, ). Uvodenjem polarnih koordinata sa
x = r cos , y = r sin ,
iz uslova X(x, y) A(, ) sledi r + za svako . Jos je 1 cos sin = 1 sin 2/2 6= 0
i | cos + sin | < 2, pa postoji
x+y cos + sin

lim f (x, y) = x
lim = lim =0.
x
y y
x2 2
+ y xy r+ r(1 cos sin )
Definicija neprekidnosti funkcija vise promenljivih je analogna definiciji kod funkcija jedne
promenljive. Funkcija f (X) je neprekidna u tacki A ako vazi:
1 postoji f (A) , 2 postoji lim f (X) , 3 lim f (X) = f (A) .

XA XA
Nadalje radimo samo sa neprekidnim funkcijama, bez upustanja u ispitivanje neprekidnosti.

Osim totalnog limesa, za funkcije vise promenljivih se definisu i sukcesivni ili uzastopni
limesi. Kod funkcija dve promenljive su to

lxy = lim lim f (x, y) = lim lim f (x, y) ,
yb xa yb xa

lyx = lim lim f (x, y) = lim lim f (x, y) .
xa yb xa yb
U limesu lxy se prvo nalazi limes funkcije f (x, y) kad x a, pri cemu se y smatra konstantom.
Rezultat je funkcija F (y). Zatim se nalazi limes funkcije F (y) kad y b. Dakle, lxy je sastavljen
od dva limesa funkcija jedne promenljive, koji se nalaze jedan za drugim (sukcesivno). Analogno
vazi i za limes lyx , samo se u njemu prvo menja y b, a onda x a. Primetimo da se kod
totalnog limesa x a i y b menjaju istovremeno (simultano).
39
Razlika izmedu totalnog i sukcesivnih limesa se najlakse uocava sa slike. U totalnom limesu
X A znaci bliskost tacaka X i A nezavisno od puta priblizavanja (Slika 6). Kod sukcesivnih
limesa se priblizavanje odvija samo po putevima specijalnog oblika (Slika 7).
y y
l xy l yx
X
X
w
w X w
A
w
w
Xw
A w X
X
w
x x
Slika 7.
Veza izmedu simultane i sukcesivnih granicnih vrednosti se sastoji u sledecem.

1 Ako postoje simultani limes l i sukcesivni limesi lxy , lyx , tada vazi l = lxy = lyx .
2 Ako je lxy 6= lyx , simultani limes l ne postoji.
3 Ako je lxy = lyx , simultani limes ne mora da postoji.
4 Ako jedan ili oba sukcesivna limesa lxy , lyx ne postoje, simultani limes l moze da postoji.
Objasnjavamo samo tvrdenja 2 i 3 . Tvrdenje 2 znaci da postoje putevi priblizavanja X A,
odredeni sukcesivnim limesima, takvi da f (X) lxy i f (X) lyx . Kako je lxy 6= lyx , sukcesivni
limes ne postoji jer nije jedinstven. Tvrdenje 3 znaci da, osim puteva priblizavanja odredenih
sukcesivnim limesima, moze da postoji neki drugi put X A takav da f (X) l1 6= lxy = lyx .
I u ovom slucaju sukcesivni limes ne postoji jer nije jedinstven.
x2 y 2 + 2x3 + 3y 3
f (x, y) =
x2 + y 2
nema totalni limes kad X(x, y) A(0, 0). Odredujemo sukcesivne limese
y 2 + 3y 3
lxy = lim lim f (x, y) = lim = lim (1 + 3y) = 1 ,
y0 x0 y0 y2 y0
2 3
x + 2x
lyx = lim lim f (x, y) = lim = lim (1 + 2x) = 1 .
x0 y0 x0 x2 x0
Kako je lxy 6= lyx , prema 2 sledi da totalni limes ne postoji.

x2 y
f (x, y) = 2
x2 + y
nema totalni limes kad X(x, y) A(0, 0). Odredujemo sukcesivne limese
0
lxy = lim lim f (x, y) = lim = lim 0 = 0 ,
y0 x0 y2y0y0
0
lyx = lim lim f (x, y) = lim 4 = lim 0 = 0
x0 y0 x0 x x0
i utvrdujemo da je lxy = lyx . Medutim, ako se tacka X priblizava tacki A duz parabole y = x2 ,
za koordinate tacke X vazi
lim y = lim x2 = 0 ,
x0 x0
40
pa je
x2 x2 x4 1
lim f (x, y) = lim f x, x2 = lim
l1 = x0 2 = lim 4 = .
x0 x0 x2 + x2 x0 4x 4
y0
Dakle, l1 6= lxy = lyx i totalni limes ne postoji jer nije jedinstven. Ovaj primer je ilustracija za
tvrdenje 3 .
3.3. Diferenciranje
Parcijalni izvodi su izvodi funkcija vise promenljivih po pojedinim promenljivama. Radi

lakseg sporazumevanja, izvode funkcija jedne promenljive zovemo obicnim izvodima.
Parcijalni izvodi prvog reda

Neka je f (x, y) funkcija dve promenljive, X(x, y) proizvoljna i A(a, b) konkretna tacka.
Takode, neka je x prirastaj promenljive x i y prirastaj promenljive y. Parcijalni izvodi
funkcije f (x, y) u tacki A po promenljivama x i y redom su
f f (a + x, b) f (a, b)
(A) = lim ,
x x0 x
(2)
f f (a, b + y) f (a, b)
(A) = lim .
y y0 y
Ovi izvodi postoje ako postoje konacni definicioni limesi. U proizvoljnoj tacki X parcijalni izvodi
su
f f f (x + x, y) f (x, y)
(X) = lim ,
x x x0 x
(3)
f f f (x, y + y) f (x, y)
(X) = lim .
y y y0 y
Treba imati u vidu da navedene oznake ne predstavljaju razlomke! Na primer, f /x nije f

kroz x, vec je f po x. Umesto ovih oznaka, u upotrebi su cesto oznake fx (A) fx (a, b),
fy (A) fy (a, b), fx , fy i slicne.
Parcijalni izvodi funkcije f (x1 , x2 , . . . , xn ) po svakoj od promenljivih x1 , x2 , . . . , xn se
definisu analogno. Na primer, parcijalni izvod po promenljivoj x3 u proizvoljnoj tacki X je
f f (x1 , x2 , x3 + x3 , x4 , . . . , xn ) f (x1 , . . . , xn )
= lim .
x3 x3 0 x3
Vidimo da se parcijalni izvod po nekoj od promenljivih definise isto kao obican izvod, s tim
sto se sve ostale promenljive smatraju konstantama. Ova cinjenica se koristi pri prakticnom
nalazenju parcijalnih izvoda. U konkretnoj tacki A parcijalni izvodi se nalaze tako sto se prvo
nadu izvodi fx , fy u proizvoljnoj tacki X, a zatim se u dobijene izraze smene koordinate x = a,
y = b tacke A. Ukoliko dobijeni izrazi za fx i fy nisu definisani u tacki A, izvodi se traze prema
definiciji (2).
p
f (x, y) = x2 + y 2
nema parcijalne izvode u tacki A(0, 0). Prvo odredujemo parcijalne izvode u proizvoljnoj tacki
(x, y). Pri odredivanju fx smatramo da je y konstanta, a pri odredivanju fy da je x konstanta.
Dobijaju se izrazi
x y
fx = p , fy = p ,
2
x +y 2 x + y2
2
41
koji nisu definisani u tacki A(0, 0). Zato parcijalne izvode fx (A) i fy (A) trazimo prema definiciji
(2). Za izvod fx (A) se dobija
p
f (0 + x, 0) f (0, 0) (x)2 |x|
fx (A) = lim = lim = lim .
x0 x x0 x x0 x
Poslednji limes ne postoji jer je jednak 1 za x > 0 i 1 za x < 0, pa nije jedinstven. Samim
tim ne postoji ni izvod fx (A). Slicno se utvrduje da ne postoji fy (A).
Za parcijalne izvode vaze iste osobine, koje se odnose na zbir, proizvod i kolicnik funkcija,
kao i za obicne izvode. Na primer, za proizvod funkcija f (x1 , . . . , xn ) i g(x1 , . . . , xn ) vazi
f g
(f g) = g+f ,
xk xk xk
gde je xk bilo koja od promenljivih x1 , . . . , xn .
Primer 6. Odredujemo parcijalne izvode funkcija
xyz
f1 (x, y) = xy x2 + y 2 , f2 (x, y, z) = .
x2 + y2 + z2
Funkcija f1 (x, y) je proizvod funkcija f (x, y) = xy i g(x, y) = x2 + y 2 . Kako je fx = y,

fy = x, gx = 2x, gy = 2y, to je
f1
= fx g + f gx = y x2 + y 2 + 2x2 y = 3x2 y + y 3 ,
x
f1
= fy g + f gy = x x2 + y 2 + 2xy 2 = x3 + 3xy 2 .
y
Funkcija f2 (x, y, z) je kolicnik funkcija f (x, y, z) = xyz i g(x, y, z) = x2 + y 2 + z 2 . Kako je

fx = yz, fy = xz, fz = xy, gx = 2x, gy = 2y, gz = 2z, to je

f2 fx g f gx yz x2 + y 2 + z 2 2x2 yz x2 yz + y 3 z + yz 3
= = 2 = 2 ,
x g2 x2 + y 2 + z 2 x2 + y 2 + z 2

f2 fy g f gy xz x2 + y 2 + z 2 2xy 2 z x3 z xy 2 z + xz 3
= = 2 = 2 ,
y g2 x2 + y 2 + z 2 x2 + y 2 + z 2

f2 fz g f gz xy x2 + y 2 + z 2 2xyz 2 x3 y + xy 3 xyz 2
= = 2 = 2 .
z g2 x2 + y 2 + z 2 x2 + y 2 + z 2
Parcijalni izvodi slozenih funkcija imaju veliki znacaj, pa na njih posebno obracamo
paznju. Prvo navodimo sledece generalno pravilo. Neka je f funkcija jedne ili vise promenljivih.
Svi izvodi funkcije f u proizvoljnoj tacki su takode funkcije, koje zavise od istih argumenata kao
i funkcija f . Pravilo vazi i za obicne i za parcijalne izvode prvog ili viseg reda. Konkretno, za
funkciju f (x, y) ovo pravilo je ocigledno iz definicije (3).
Posmatramo opsti slucaj slozene funkcije (1), tj.

F (t1 , . . . , tm ) = f x1 (t1 , . . . , tm ), . . . , xn (t1 , . . . , tm ) .
Njeni parcijalni izvodi se nalaze prema formulama

F f x1 f xn
(4) = + + (i = 1, . . . , m) ,
ti x1 ti xn ti
gde su parcijalni izvodi f /x1 , . . . , f /xn funkcije
f f
x1 (t1 , . . . , tm ), . . . , xn (t1 , . . . , tm ) (i = 1, . . . , n) .
xi xi
42
Razmotricemo nekoliko karakteristicnih slucajeva.

1 Funkcija f zavisi od samo jednog argumenta x1 g g(t1 , . . . , tm ) i definise slozenu
funkciju

(5) F (t1 , . . . , tm ) = f g(t1 , . . . , tm ) .
Prema formulama (4) je

F g
= f 0 (g) (i = 1, . . . , m) .
ti ti
Zadatak 1. Odrediti parcijalne izvode slozenih funkcija
x
z1 (x, y) = sin xy + ln xy , z2 (x, y) = exp arctan .
x2 + y 2
Resenje. Odredujemo prvo parcijalne izvode funkcije z1 (x, y). Da bismo prosledili
prethodnu teoriju, uvodimo oznake
g(x, y) = xy , f1 (g) = sin g , f2 (g) = ln g .
Tada su
F1 (x, y) = f1 g(x, y) = sin xy , F2 (x, y) = f2 g(x, y) = ln xy
slozene funkcije oblika (5) i njihovi parcijalni izvodi su
F1 g F1 g
= f10 (g) = cos g y = y cos xy , = f10 (g) = cos g x = x cos xy ,
x x y y
F2 g 1 1 1 F2 g 1 1 1
= f20 (g) = y= y= , = f20 (g) = x= x= .
x x g xy x y y g xy y
Kako je
z1 (x, y) = F1 (x, y) + F2 (x, y) ,
to je
z1 F1 F2 1 z1 F1 F2 1
= + = y cos xy + , = + = x cos xy + .
x x x x y y y y
Za odredivanje parcijalnih izvoda funkcije z2 (x, y) uvodimo oznake
x
h(x, y) = , g(h) = arctan h , f (g) = eg .
x2 + y2
Tada je
z2 (x, y) = f g h(x, y) ,
pa je
z2 h 1 y 2 x2
= f 0 (g) g 0 (h) = eg
x x 1 + h x2 + y 2 2
2
x 1 y 2 x2
= exp arctan 2 2
x + y2 x 2
x2 + y 2
1+
x2 + y 2
2
x y 2 x
= 2 exp arctan 2
x2 + x2 + y 2 x + y2
i analogno
z2 2xy x
= 2 exp arctan .
y x2 + x2 + y 2 x2 + y 2
43
Na ovom mestu primecujemo i sledece. Ako za funkciju iz Primera 5 uvedemo novu oznaku

F (x, y), ona je takode slozena funkcija oblika (5) sa f (g) = g i g(x, y) = x2 + y 2 .
Nadalje necemo da uvodimo ovako detaljne i komplikovane oznake. Samo cemo da
utvrdujemo broj argumenata svake od funkcija koje ulaze u sastav slozene funkcije, a zatim
i prirodu tih argumenata (nezavisno ili zavisno promenljive).
Zadatak 2. Ako je f proizvoljna funkcija, pokazati da funkcija

z(x, y) = y f x2 y 2
zadovoljava jednacinu
1 z 1 z z
+ = 2 .
x x y y y

Resenje. Funkcija f zavisi od jednog argumenta x2 y 2 , pa je i f 0 f 0 x2 y 2 . Zato je
z z
= yf 0 2x = 2xyf 0 , = f + yf 0 (2y) = f 2y 2 f 0 .
x y
Zamenom nadenih izvoda u levu stranu date jednacine, sledi
1 z 1 z 1 1 1 1 z z
+ = 2xyf 0 + f 2y 2 f 0 = f = = 2 .
x x y y x y y y y y
Data jednacina je primer parcijalne diferencijalne jednacine prvog reda.

2 Funkcija f zavisi od n argumenata x1 , . . . , xn , pri cemu su xi xi (t) (i = 1, . . . , n)
funkcije samo jednog argumenta t1 t. Tada je

(6) F (t) = f x1 (t), . . . , xn (t)
slozena funkcija i prema formulama (4) vazi
f 0 f 0
F 0 (t) = x1 (t) + + x (t) .
x1 xn n
Zadatak 3. Ako je f proizvoljna funkcija i
F (t) = f (t 1, sin t) ,
naci F 0 (t). Zatim naci F 0 (t) u slucaju f (x, y) = exy+1 .

Resenje. Uocavamo da je F (t) slozena funkcija (6) sa f (x1 , x2 ), x1 x1 (t) = t 1,
x2 x2 (t) = sin t. Zato je
f 0 f 0 f f
F 0 (t) = x1 (t) + x2 (t) = + cos t ,
x1 x2 x1 x2
gde je
f f
(t 1, sin t) , (i = 1, 2) .
xi xi
Funkcija f (x, y) = exy+1 je oblika (5), pa je
f f
= exy+1 , = exy+1 .
x y
Stavljajuci x1 x = t 1, x2 y = sin t i primenjujuci prethodni rezultat, sledi
f f
F 0 (t) = + cos t = etsin t etsin t cos t = (1 cos t) etsin t .
x y
44
Kada je funkcija f poznata, u nasem slucaju f (x, y) = exy+1 , jednostavnije je prvo naci
slozenu funkciju
F (t) = etsin t ,
a zatim i njen prvi izvod
F 0 (t) = etsin t (t sin t)0 = etsin t (1 cos t) .
3 Funkcija f zavisi od n argumenata x1 , . . . , xn , pri cemu su xi xi (t) (i = 1, . . . , n)

funkcije samo jednog argumenta t1 t i specijalno x1 x1 (t) = t. Tada je

F (t) = f t, x2 (t), . . . , xn (t)
slozena funkcija oblika (6) i vazi
f f 0 f 0
F 0 (t) = + x2 (t) + + x (t) .
t x2 xn n
F (t) = f (t, t2 , ln t) ,
naci F 0 (t).
Resenje. F (t) je slozena funkcija (6) sa f (x1 , x2 , x3 ), x1 x1 (t) = t, x2 x2 (t) = t2 ,
x3 (t) x3 (t) = ln t. Zato je
f f 0 f 0 f f 1 f
F 0 (t) = + x2 (t) + x3 (t) = + 2t + .
t x2 x3 t x2 t x3
4 Funkcija f zavisi od dva argumenta x1 x x(u, v), x2 y y(u, v), pri cemu su
x(u, v), y(u, v) funkcije takode dva argumenta t1 u i t2 v. Tada je

(7) F (u, v) = f x(u, v), y(u, v)
slozena funkcija za koju, prema formulama (4), vazi
F f x f y F f x f y
= + , = + .
u x u y u v x v y v
Zadatak 5. Neka je f (x, y) proizvoljna funkcija i x = uev , y = uev . Formirati odgo-

varajucu slozenu funkciju i naci njene parcijalne izvode.
Resenje. Slozena funkcija je oblika (7),

F (u, v) = f x(u, v), y(u, v) = f uev , uev .
Kako je
x x y y
= ev , = uev , = ev , = uev ,
u v u v
to je
F f f F f f
= ev + ev , = uev uev .
u x y v x y

Zadatak 6. Neka je f (x, y) proizvoljna funkcija i x = uv, y = u2 v 2 /2. Transformisati
izraz f 2 f 2
+ ,
x y
koji zavisi od promenljivih x i y, na izraz koji zavisi od promenljivih u i v.
45

Resenje. Kako je x x(u, v) = uv, y y(u, v) = u2 v 2 /2, to je
x x y y
=v , =u, =u, = v .
u v u v
Formiramo slozenu funkciju oblika (7),
u2 v 2
F (u, v) = f x(u, v), y(u, v) = f uv,
2
i nalazimo njene parcijalne izvode
F f f F f f
=v +u , =u v .
u x y v x y
Radi preglednosti, dobijene izraze zapisujemo drugacije,
Fu = vfx + ufy , Fv = ufx vfy .
Poslednje dve jednakosti tretiramo kao sistem jednacina po nepoznatim izvodima fx i fy . Prvu
jednacinu mnozimo sa v, drugu sa u i sabiramo. Dobija se

vFu + uFv = u2 + v 2 fx ,
odakle je
vFu + uFv
fx = .
u2 + v 2
Zamenom fx u jednu od jednacina sistema, npr. prvu, sledi
vFu + uFv v 2 Fu + uvFv v 2 Fu + uvFv u2 Fu uvFv

Fu = v + uf y = + ufy , ufy = Fu = ,
u2 + v 2 u2 + v 2 u2 + v 2 u2 + v 2
pa je
uFu vFv
fy = .
u2 + v 2
Imajuci u vidu da je Fu Fu (u, v) i Fv Fv (u, v), izvode fx i fy smo iskazali u zavisnosti
od novih promenljivih u, v, pa mozemo da izvrsimo trazenu transformaciju. Dobija se
f 2 f 2 vF + uF 2 uF vF 2 Fu2 + Fv2
u v u v
+ fx2 + fy2 = + = = .
x y u2 + v 2 u2 + v 2 u2 + v 2
Zadatak 7. Neka je f (x, y) proizvoljna funkcija i u = (x + y)/2, v = (y x)/2. Trans-

formisati izraz
f f
+ ,
x y
Resenje. Iz u = (x + y)/2, v = (y x)/2 sledi
x=uv , y =u+v
i zadatak se dalje resava kao Zadatak 6.

Zadatak resavamo na drugi nacin. Iz sistema funkcija x = x(u, v), y = y(u, v) sledi sistem
inverznih funkcija
u = u(x, y) , v = v(x, y) ,
46

pa iz F (u, v) = f x(u, v), y(u, v) sledi

f (x, y) = F u(x, y), v(x, y) .
Funkcija f (x, y) je oblika (7) i ima parcijalne izvode
fx = Fu ux + Fv vx , fy = Fu uy + Fv vy .
U nasem slucaju je
1 1 1 Fu Fv Fu + Fv
ux = uy = , vx = , vy = ; fx = , fy =
2 2 2 2 2
i dati izraz se transformise u
f f
+ fx + fy = Fu .
x y
Totalni diferencijal prvog reda

Neka je f (x1 , . . . , xn ) funkcija n promenljivih, X(x1 , . . . , xn ) proizvoljna i A(a1 , . . . , an )
konkretna tacka. Takode, neka su x1 , . . . , xn prirastaji promenljivih x1 , . . . , xn redom.
Totalni prirastaj funkcije f (x1 , . . . , xn ) u tacki A je
f (A) = f (a1 + x1 , . . . , an + xn ) f (a1 , . . . , an )
ili cesce
f (A) = f (X) f (A) = f (x1 , . . . , xn ) f (a1 , . . . , an ) .
U tacki X totalni prirastaj je
f f (X) = f (x1 + x1 , . . . , xn + xn ) f (x1 , . . . , xn ) .
Totalni diferencijal prvog reda ili prvi diferencijal funkcije f (x1 , . . . , xn ) u tacki A je
f f
df (A) = (A) x1 + + (A) xn ,
x1 xn
a u tacki X
f f
df df (X) = x1 + + xn .
x1 xn
Izmedu totalnog prirastaja i prvog diferencijala postoji veza iskazana jednakoscu
f (A) = df (A) + (X) (X, A) ,
gde je (X) funkcija neprekidna u tacki A i takva da (X) 0 kad metrika (X, A) 0.
Ukoliko su x1 , . . . , xn nezavisno promenljive, tada je xi = dxi (i = 1, . . . , n), pa izraz za
prvi diferencijal glasi
f f
(8) df = dx1 + + dxn .
x1 xn
Jednakost (8) vazi i ako su x1 , . . . , xn funkcije, sto je osobina poznata pod imenom invarijantnost
forme prvog diferencijala.
Za prvi diferencijal funkcija vise promenljivih vaze iste osobine, koje se odnose na zbir,
proizvod i kolicnik funkcija, kao i za prvi diferencijal funkcija jedne promenljive. Na primer, za
proizvod funkcija f (x1 , . . . , xn ) i g(x1 , . . . , xn ) je
d(f g) = df g + f dg .
47
Primer 7. Odredujemo prvi diferencijal funkcije

z(x, y) = xy x2 + y 2 .
Parcijalne izvode smo nasli u Primeru 6 i oni su
z z
= 3x2 y + y 3 , = x3 + 3xy 2 .
x y
Prema formuli (8), prvi diferencijal je
z z
dz = dx + dy = 3x2 y + y 3 dx + x3 + 3xy 2 dy .
x y
Prvi diferencijal cemo da odredimo i drugacije. Neka je f (x, y) = xy i g(x, y) = x2 + y 2 .

Kako je fx = y, fy = x, gx = 2x, gy = 2y, prema (8) je
df = fx dx + fy dy = y dx + x dy , dg = gx dx + gy dy = 2x dx + 2y dy .
Funkcija z(x, y) je proizvod funkcija f (x, y) i g(x, y), pa je
dz = d(f g) = df g + f dg

= (y dx + x dy) x2 + y 2 + xy(2x dx + 2y dy) = 3x2 y + y 3 dx + x3 + 3xy 2 dy .
Parcijalni izvodi viseg reda
Neka je f (x, y) funkcija dve promenljive. Parcijalni izvodi prvog reda funkcije f su takode
funkcije, koje zavise od istih argumenata kao i funkcija f , tj. fx fx (x, y), fy fy (x, y). Zato
je od funkcija fx i fy moguce traziti njihove parcijalne izvode prvog reda
fx f fx f fy f fy f
, , , .
x x x y y x x x y y y y
Ovi izvodi su parcijalni izvodi drugog reda funkcije f . Njihove oznake su:
2f f 2f f
f xx = , fxy = ,
x2 x x yx y x
2f f 2f f
fyx = , f yy =
xy x y y 2 y y
i slicne. Kako su i drugi izvodi funkcije fxx (x, y), fxy (x, y), fyx (x, y), fyy (x, y), mogu da se traze
njihovi prvi izvodi. To su parcijalni izvodi treceg reda funkcije f , npr.
3f 2f 3f 2f
fxxx = , f xxy = .
x3 x x2 yx2 y x2
Zakljucujemo da se parcijalni izvodi odreduju sukcesivno: izvodi prvog reda diferenciranjem

funkcije f , izvodi drugog reda diferenciranjem izvoda prvog reda fx , fy , izvodi treceg reda
diferenciranjem izvoda drugog reda, itd.
Parcijalni izvodi viseg reda funkcije f (x1 , x2 , . . . , xn ) se dobijaju analogno, sukcesivnim
diferenciranjem.
Izvodi u kojima se diferenciranje vrsi po razlicitim promenljivama, npr. fxy i fyx , zovu se
mesoviti izvodi. Oni u opstem slucaju nisu medusobno jednaki. Mi radimo samo sa slucajevima
kada jesu jednaki, pa cemo najcesce da odredujemo samo jedan od njih.
48
Primer 8. Pokazujemo da su svi parcijalni izvodi treceg reda funkcije
f (x, y) = xy 2
konstante. Prvo odredujemo parcijalne izvode prvog reda
fx = y 2 , fy = 2xy ,
zatim parcijalne izvode drugog reda:
fxx = 0 , fxy = 2y ; fyx = 2y , fyy = 2x
i na kraju parcijalne izvode treceg reda:
fxxx = 0 , fxxy = 0 , fxyx = 0 , fxyy = 2 ;

fyxx = 0 , fyxy = 2 , fyyx = 2 , fyyy = 0 .
Zadatak 8. Ako je f proizvoljna funkcija, odrediti parcijalne izvode drugog reda funkcije

z(x, y) = y f x2 y 2 .
Resenje. Parcijalne izvode prvog reda smo nasli u Zadatku 2 i oni su
zx = 2xyf 0 , zy = f 2y 2 f 0 ,

gde je f f x2 y 2 , f 0 f 0 x2 y 2 . Parcijalne izvode drugog reda nalazimo diferenciranjem
izvoda prvog reda. Dobija se:
zx
zxx = 2yf 0 + 2xyf 00 2x = 2yf 0 + 4x2 yf 00 ,
x
zx
zxy = 2xf 0 + 2xyf 00 (2y) = 2xf 0 4xy 2 f 00 ,
y
zy
zyx = f 0 2x 2y 2 f 00 2x = 2xf 0 4xy 2 f 00 ,
x
zy
zyy = f 0 (2y) 4yf 0 2y 2 f 00 (2y) = 6yf 0 + 4y 3 f 00 ,
y

gde je f 00 f 00 x2 y 2 . Primecujemo da je zxy = zyx .
Zadatak 9. Ako su f i g proizvoljne funkcije, pokazati da funkcija
z(x, y) = x f (x + y) + y g(x + y)
2z 2z 2z
2 + =0.
x2 xy y 2
Resenje. Parcijalni izvodi prvog reda su
zx = f + xf 0 + yg 0 , zy = xf 0 + g + yg 0 ,
gde je f f (x + y), g g(x + y), f 0 f 0 (x + y), g 0 g 0 (x + y). Diferenciranjem izvoda prvog

reda dobijaju se parcijalni izvodi drugog reda:
2z zx
2
= = f 0 + f 0 + xf 00 + yg 00 = 2f 0 + xf 00 + yg 00 ,
x x
2z zy
= = f 0 + xf 00 + g 0 + yg 00 = f 0 + g 0 + xf 00 + yg 00 ,
xy x
2z zy
2
= = xf 00 + g 0 + g 0 + yg 00 = 2g 0 + xf 00 + yg 00 ,
y y
49
gde je f 00 f 00 (x + y), g 00 g 00 (x + y). Zamenom nadenih izvoda u levu stranu date jednacine,
sledi
2z 2z 2z
2 + = (2f 0 + xf 00 + yg 00 ) 2(f 0 + g 0 + xf 00 + yg 00 ) + (2g 0 + xf 00 + yg 00 ) = 0 .
x2 xy y 2
Zadatak 10. Neka je f (x, y) proizvoljna funkcija i x = uv, y = 1/v. Transformisati

jednacinu
fxx + 2xy 2 fx + 2y 1 y 2 fy + x2 y 2 f = 0
sa promenljivama x i y na jednacinu sa promenljivama u i v.
Resenje. Kako je xu = v, xv = u, yu = 0, yv = 1/v 2 , formiramo slozenu funkciju
1
F (u, v) = f x(u, v), y(u, v) = f uv,
v
i nalazimo njene parcijalne izvode prvog reda
1
Fu = fx xu + fy yu = vfx , Fv = fx xv + fy yv = ufx fy .
v2
Poslednje dve jednakosti tretiramo kao sistem jednacina po fx i fy . Iz prve jednakosti iskazujemo
fx i zamenjujemo u drugu jednakost. Dobija se
1
Fu , fy = uvFu v 2 Fv .
fx =
v

Imajuci u vidu fx fx x(u, v), y(u, v) , fy fy x(u, v), y(u, v) , odredujemo parcijalni izvod
drugog reda
fx
Fuu = (vfx ) = v = v(fxx xu + fxy yu ) = v 2 fxx
u u
i iz njega iskazujemo
1
fxx = 2 Fuu .
v
Zamenjujuci u datu jednakost sve potrebne velicine, ona se transformise u
1 1 1 2 1 1
2
F uu + 2uv 2
F u + 1 2
uvFu v 2 Fv + u2 v 2 2 F = 0 ,
v v v v v v
odnosno, posle mnozenja sa v 2 i sredivanja,

Fuu + 2uFu + 2 v 2 1 (uFu vFv ) + u2 v 2 F = 0 .
Zadatak moze da se resi i drugacije, slicno kao Zadatak 7. Iz sistema x = uv, y = 1/v sledi
u = xy, v = 1/y, pa funkcija
f (x, y) = F u(x, y), v(x, y)
ima parcijalne izvode
1
fx = Fu ux + Fv vx = yFu , fy = Fu uy + Fv vy = xFu Fv
y2

i, zbog Fu Fu u(x, y), v(x, y) ,
Fu
fxx = (yFu ) = y = y(Fuu ux + Fuv vx ) = y 2 Fuu .
x x
Data jednakost se transformise u
1 1 1 1 1 1
2
F uu + 2uv 2
F u + 2 1 2
(uvFu v 2 Fv ) + u2 v 2 2 F = 0 ,
v v v v v v
50
sto po sredivanju daje isti rezultat.

Zadata i dobijena jednacina imaju isti oblik. U ovakvom slucaju se za polaznu jednacinu
kaze da je invarijantna u odnosu na izvrsenu transformaciju. I uopsteno, izraz koji ne menja
svoj oblik posle neke transformacije je invarijantan u odnosu na tu transformaciju.
Totalni diferencijali viseg reda

Neka je f (x1 , . . . , xn ) funkcija n promenljivih. Totalni diferencijali viseg reda (drugi dife-
rencijal, treci diferencijal, itd.) se odreduju sukcesivno pomocu

dm f = d dm1 f (m = 2, 3, . . . ) ,
krecuci od prvog diferencijala koji se odreduje prema (8). Radi ilustracije, nalazimo drugi
diferencijal funkcije f (x, y) i pri tome imamo u vidu sledece cinjenice. Za nezavisno promenljive
x i y je dx = x, dy = y. Prirastaji dx = x i dy = y ne zavise od samih promenljivih x,
y, pa se ponasaju kao konstante u odnosu na diferenciranje po x i y. Zato je
d2 x = d(dx) = 0 , d2 y = d(dy) = 0 .
Sada je
d2 f = d(df ) = d(fx dx + fy dy)

= d(fx dx) + d(fy dy) = d(fx )dx + fx d(dx) + d(fy )dy + fy d(dy)
= d(fx )dx + d(fy )dy = (fxx dx + fxy dy)dx + (fyx dx + fyy dy)dy
= fxx dx2 + fxy dydx + fyx dxdy + fyy dy 2 .
Pod pretpostavkom fxy = fyx , dobija se
(9) d2 f = fxx dx2 + 2fxy dxdy + fyy dy 2 .
Skrecemo paznju na znacenje upotrebljenih oznaka. Ako je g bilo kakva promenljiva, tada je
d2 g = d(dg) 6= dg 2 = (dg)2 ,
tj. d2 g je oznaka drugog diferencijala, dok je dg 2 kvadrat prvog diferencijala promenljive g!

Izraz (9) se predstavlja u operatorskom obliku jer se taj oblik lako generalizuje i pamti.
Operatorski oblik je poznat pod imenom kvadratna forma i glasi
2
d2 f = dx + dy f .
x y
Navedeni izraz formalno izgleda kao kvadrat binoma, pa se formalno tako i razvija:
2 2 2
2 2
dx + dy f = dx + dy + 2 dx dy f
x y x2 y 2 x y
2 2 2
2 2
= dx + dy + 2 dxdy f
x2 y 2 xy
2f 2 2f 2 2f
= dx + dy + 2 dxdy fxx dx2 + fyy dy 2 + 2fxy dxdy .
x2 y 2 xy
Matematickom indukcijom se pokazuje da vazi

m
dm f = dx + dy f (m = 2, 3, . . . ) ,
x y
51
pri cemu izraz u zagradi treba formalno razvijati po binomnoj formuli. Na primer, treci dife-
rencijal funkcije f (x, y), uz pretpostavku jednakosti mesovitih izvoda, je
3 3f 3 3f 3f 3f 3
(10) d3 f = dx + dy f = dx + 3 dx 2
dy + 3 dxdy 2
+ dy .
x y x3 x2 y xy 2 y 3
Razvijanje je izvrseno prema obrascu (a + b)3 = a3 + 3a2 b + 3ab2 + b3 (binomna formula (a + b)m
za m = 3), koji je studentima poznat iz ranijeg skolovanja.
U slucaju funkcije f (x1 , . . . , xn ), operatorski oblik mtog diferencijala je
m
dm f = dx1 + + dxn f .
x1 xn
Na primer, drugi diferencijal funkcije f (x, y, z), uz pretpostavku jednakosti mesovitih izvoda, je
2
(11) d2 f = dx + dy + dz f
x y z
2f 2 2f 2 2f 2 2f 2f 2f
= dx + dy + dz + 2 dxdy + dxdz + dydz .
x2 y 2 z 2 xy xz yz
Razvijanje je izvrseno prema poznatom obrascu (a + b + c)2 = a2 + b2 + c2 + 2(ab + ac + bc).

Primer 9. Odredujemo d3 f funkcije
f (x, y) = x3 y + xy 3 .
Prvo odredujemo potrebne parcijalne izvode:
fx = 3x2 y + y 3 , fy = x3 + 3xy 2 ;
fxx = 6xy , fxy = fyx = 3x2 + 3y 2 , fyy = 6xy ;
fxxx = 6y , fxxy = fxyx = fyxx = 6x , fxyy = fyxy = fyyx = 6y , fyyy = 6x ,
a zatim primenjujemo (10) i dobijamo
d3 f = fxxx dx3 + 3fyxx dx2 dy + 3fyyx dxdy 2 + fyyy dy 3

= 6y dx3 + 18x dx2 dy + 18y dxdy 2 + 6x dy 3 .
Primer 10. Odredujemo d2 f funkcije
f (x, y, z) = xyz .
Potrebni parcijalni izvodi su:
fx = yz , fy = xz , fz = xy ;
fxx = 0 , fxy = fyx = z , fxz = fzx = y , fyy = 0 , fyz = fzy = x , fzz = 0
i prema (11) sledi
d2 f = fxx dx2 + fyy dy 2 + fzz dz 2 + 2(fyx dxdy + fzx dxdz + fzy dydz)
= 2(z dxdy + y dxdz + x dydz) .
52
Taylorova formula
Prvo navodimo Taylorovu formulu za funkcije jedne nezavisno promenljive f (x), koja je
studentima vec poznata. Neka je x proizvoljna tacka iz okoline U (a) konkretne tacke a. Tada
vazi
n
X 1 (k)
f (x) = f (a) + f (a) (x a)k + Rn (x) ,
k!
k=1
gde je
1
Rn (x) = f (n+1) () (x a)n+1
(n + 1)!
ostatak Taylorove formule i U (a). Navedeni oblik Taylorove formule nije moguce gene-
ralizovati. Zato je dovodimo na drugaciji, ekvivalentni oblik. Kako je dx = x = x a i
dk f (x) = f (k) (x) dxk , to je f (k) (a) (x a)k = f (k) (a) dxk = dk f (a), pa je
n
X 1 k
f (x) = f (a) + d f (a) + Rn (x) ,
k!
k=1
gde je
1
Rn (x) = dn+1 f () U (a) .
(n + 1)!
Taylorova formula za funkcije vise nezavisno promenljivih f (x1 , . . . , xn ) ima isti oblik. Ako
je X(x1 , . . . , xn ) proizvoljna tacka iz okoline U (A) konkretne tacke A(a1 , . . . , an ), za funkciju
f (X) f (x1 , . . . , xn ) vazi Taylorova formula
n
X 1 k
(12) f (X) = f (A) + d f (A) + Rn (X) ,
k!
k=1
gde je
1
Rn (X) = dn+1 f () U (A) .
(n + 1)!
Zanemarujuci ostatak Rn (X) i imajuci u vidu f (A) = f (X) f (A), iz jednakosti (12)
sledi priblizna jednakost
Xn
1 k
f (A) d f (A) .
k!
k=1
U praksi su najznacajniji slucajevi koji se dobijaju za n = 1 i n = 2,
1 2
(13) f (A) df (A) , f (A) df (A) + d f (A) .
2
3.4. Ekstremne vrednosti
Ekstremne vrednosti (ekstremumi) funkcija mogu da budu lokalne ili globalne (apsolutne).
Lokalni ekstremumi se definisu na proizvoljno malim, a globalni na proizvoljno velikim oblastima.
Kod lokalnih ekstremuma se razlikuju slobodni (bezuslovni) i vezani (uslovni) ekstremumi.
Slobodni ekstremumi
Slobodni ekstremumi funkcija vise promenljivih se definisu formalno isto kao kod funkcija
jedne promenljive. Ako postoji okolina U (X0 ) tacke X0 takva da za svaku tacku X U (X0 ),
X 6= X0 vazi
f (X0 ) = f (X) f (X0 ) > 0 ,
53
tada je f (X0 ) minimum funkcije f (X) f (x1 , . . . , xn ). Analogno, ako je
f (X0 ) = f (X) f (X0 ) < 0 ,
f (X0 ) je maksimum funkcije f (X). Za minimum i maksimum cemo da koristimo oznake
fmin = f (X0 ) , fmax = f (X0 ) .
Navedena definicija podrazumeva da je X0 jedina tacka iz okoline U (X0 ) u kojoj funkcija

f (X) ima ekstremum. Za takav ekstremum se kaze da je strogi ekstremum. Definicijom nisu
obuhvaceni slucajevi kada funkcija ima ekstremum u geometrijskom mestu tacaka (nestrogi ek-
stremum). Zato su cesce definicione nejednakosti
(14) f (X0 ) = f (X) f (X0 ) 0 , f (X0 ) = f (X) f (X0 ) 0
za minimum i maksimum redom. Graficki prikaz strogog i nestrogog ekstremuma dat je na

sledecoj slici. Geometrijsko mesto tacaka u kojima funkcija ima nestrogi ekstremum su sve
tacke sa dela prave iz okoline, koja prolazi kroz X0 i X1 .
z
f( X 0 )
z=f(x,y)
y
X0 U( X 0 )
x
fmax = f( X 0 )
z
z=f(x,y)
f( X 0 ) = f( X1 )
y
X0 X1 U( X 0 )
x
fmin = f( X 0 ) = f( X1 )
Slika 8.
Slobodni ekstremumi su lokalni jer su definisani na okolinama (proizvoljno male oblasti).

Jedna od mogucih posledica je da se u razlicitim tackama X0 i X1 dobije, npr., fmin = f (X0 ) >
fmax = f (X1 ).
Potrebni uslovi egzistencije ekstremuma su sledeci. Neka funkcija f (X) ima ekstremum u
tacki X0 . Tada za njene parcijalne izvode prvog reda u tacki X0 vazi: svi su jednaki 0, neki ili
svi ne postoje. Tacka X0 u kojoj su svi parcijalni izvodi jednaki 0 zove se stacionarna tacka.
Primer 11. Paraboloid z = f (x, y) = x2 + y 2 ima minimum u tacki X0 (0, 0), sto se vidi
sa Slike 2, a lako se i proverava prema (14),
f (X0 ) = f (X) f (X0 ) = f (x, y) f (0, 0) = x2 + y 2 > 0 .

54
Tacka X0 je stacionarna jer za parcijalne izvode vazi:
fx = 2x , fy = 2y , fx (X0 ) = 0 , fy (X0 ) = 0 .
p
Konus z = f (x, y) = x2 + y 2 ima minimum u tacki X0 (0, 0), sto se vidi sa Slike 3, a
takode sledi iz
p
f (X0 ) = f (X) f (X0 ) = f (x, y) f (0, 0) = x2 + y 2 > 0 .
U ovoj tacki parcijalni izvodi ne postoje (Primer 5).

Navedeni potrebni uslovi nisu i dovoljni. Preciznije, tacka X0 moze da bude stacionarna ili
takva da u njoj ne postoje izvodi, a da funkcija f (X) u njoj ipak nema ekstremum.
Primer 12. Funkcija f (x, y) = y 2 x2 ima stacionarnu tacku X0 (0, 0), sto sledi iz
fx = 2x , fy = 2y , fx (X0 ) = 0 , fy (X0 ) = 0 .
Da funkcija nema ekstremum u ovoj tacki, proveravamo prema definiciji. Totalni prirastaj je
f (X0 ) = f (X) f (X0 ) = f (x, y) f (0, 0) = y 2 x2 .
Za sve tacke X(x, y) sa xose, pa i za X U (X0 ), je y = 0 i
f (X0 ) = f (x, 0) f (0, 0) = x2 < 0 .
Za sve tacke X(x, y) sa yose, pa i za X U (X0 ), je x = 0 i
f (X0 ) = f (0, y) f (0, 0) = y 2 > 0 .
Vidimo da u svakoj okolini U (X0 ) postoje tacke u kojima je prirastaj negativan (one sa xose),
ali postoje i tacke u kojima je prirastaj pozitivan (one sa yose). Dakle, u svakoj okolini tacke
X0 prirastaj menja znak ili, drugim recima, ne postoji okolina U (X0 ) na kojoj vazi neka od
nejednakosti (14).
Na osnovu Primera 12 zakljucujemo da su stacionarne tacke i tacke u kojima ne postoje
parcijalni izvodi samo kandidati za ekstremum, ne i tacke u kojima funkcija sigurno ima
ekstremum. Zato ove tacke treba dodatno proveravati. Tacke u kojima ne postoje izvodi se
proveravaju direktno prema definiciji, kako je to uradeno u Primeru 12. Za proveru stacionarnih
tacaka se formulisu dovoljni uslovi egzistencije ekstremuma. Oni se sastoje u tome da se u sta-
cionarnoj tacki X0 umesto znaka prirastaja f (X0 ) ispituje znak drugog diferencijala d2 f (X0 ),
pod pretpostavkom da u okolini U (X0 ) nije d2 f (X0 ) 0. Ovo je moguce zbog df (X0 ) = 0 i
(13), tj. zbog
1 1
f (X0 ) df (X0 ) + d2 f (X0 ) = d2 f (X0 ) .
2 2
Razmatramo sve slucajeve.
1 Ako je d2 f (X0 ) > 0 u U (X0 ), prirastaj je f (X0 ) 0 i funkcija f (X) ima minimum
fmin = f (X0 ).
2 Ako je d2 f (X0 ) < 0 u U (X0 ), prirastaj je f (X0 ) 0 i funkcija f (X) ima maksimum
fmax = f (X0 ).
3 Ako d2 f (X0 ) menja znak u U (X0 ), prirastaj f (X0 ) menja znak i funkcija f (X) nema
ekstremum u tacki X0 .
4 Ako je d2 f (X0 ) 0 u U (X0 ), postoje tacke X U (X0 ) u kojima je d2 f (X0 ) > 0 i tacke
Y U (X0 ) u kojima je d2 f (X0 ) = 0. U tackama X je prirastaj f (X0 ) 0. U tackama Y
prirastaj moze da bude f (X0 ) 0, ali i f (X0 ) 0, sto se ispituje direktno prema definiciji
prirastaja. Ako je f (X0 ) 0 u Y , prirastaj ima isti znak i u tackama X i u tackama Y , tj.
prirastaj ima isti znak f (X0 ) 0 u celoj okolini U (X0 ). Zato funkcija f (X) ima minimum
55
fmin = f (X0 ). Ako je f (X0 ) 0 u Y , prirastaj ima razlicit znak u tackama X i Y , tj. prirastaj
menja znak u okolini U (X0 ). Zato funkcija f (X) nema ekstremum u tacki X0 .
5 Ako je d2 f (X0 ) 0 u U (X0 ), razmatranje se vrsi analogno kao pod 4 .
U slucaju kada je d2 f (X0 ) 0 u svakoj okolini U (X0 ), egzistencija ekstremuma u sta-
cionarnoj tacki se proverava pomocu diferencijala viseg reda (treceg, cetvrtog, itd.) ili direktno
pomocu znaka prirastaja.
Prethodno navedeni dovoljni uslovi egzistencije ekstremuma u stacionarnoj tacki se odnose
na funkcije proizvoljnog broja promenljivih. Specijalno, ali samo za funkcije dve promenljive
f (x, y), formulisan je sledeci jednostavan i veoma popularan kriterijum. Neka je X0 stacionarna
tacka i
A = fxx (X0 ) , B = fxy (X0 ) , C = fyy (X0 ) .
Formiramo izraz AC B 2 i utvrdujemo njegov znak. Ako je
AC B 2 > 0 ,
funkcija ima ekstremum u tacki X0 i to: minimum fmin = f (X0 ) za A > 0 ili maksimum
fmax = f (X0 ) za A < 0. Ako je
AC B 2 < 0 ,
funkcija nema ekstremum u tacki X0 . Ako je
AC B 2 = 0 ,
ovaj kriterijum ne daje odgovor. U ovom slucaju treba primenjivati opste razmatranje dato pod
1 5 .
Zadatak 11. Ukoliko postoje, odrediti slobodne ekstremume funkcije
f (x, y) = x4 + y 4 2x2 + 4xy 2y 2 .
Resenje. Da bismo nasli stacionarne tacke, resavamo sistem nelinearnih jednacina
fx = 4x3 4x + 4y = 0 , fy = 4y 3 + 4x 4y = 0 .
Sabiranjem jednacina sledi
4x3 + 4y 3 = 0 , y 3 = x3 , y = x ,
sto zamenom u jednu od jednacina, npr. prvu, daje

4x3 4x 4x = 0 , x3 2x = 0 , x x2 2 = 0 , x(x 2)(x + 2) = 0 ,

odakle je x1= 0, x2 = 2, x3 = 2 i, zbog y = x, y1 = x1 = 0, y2 = x2 = 2,
y3 = x3 = 2. Prema tome, stacionarne tacke su:

X1 (x1 , y1 ) X1 (0, 0) , X2 (x2 , y2 ) X2 ( 2, 2) , X3 (x3 , y3 ) X3 ( 2, 2) .
Napominjemo da sistemi nelinearnih jednacina u opstem slucaju ne mogu da se rese na ovakav

nacin (analiticki). Oni se resavaju numericki. Mi cemo da radimo samo sa sistemima koje je
moguce resiti analiticki.
Proveravamo svaku od dobijenih stacionarnih tacaka. Kako je f (x, y) funkcija dve
promenljive, primenjujemo ranije navedeni kriterijum. U tom cilju nalazimo
fxx = 12x2 4 , fxy = 4 , fyy = 12y 2 4 .

56
U stacionarnoj tacki X1 (0, 0) je
A = fxx (X1 ) = 4 , B = fxy (X1 ) = 4 , C = fyy (X1 ) = 4 , AC B 2 = 0 ,
pa ne znamo da li u X1 funkcija ima ekstremum. Zato, koristeci (9), nalazimo
d2 f (X1 ) = fxx (X1 ) dx2 + 2fxy (X1 ) dxdy + fyy (X1 ) dy 2 = A dx2 + 2B dxdy + C dy 2

= 4dx2 + 8dxdy 4dy 2 = 4 dx2 2dxdy + dy 2 = 4(dx dy)2 0 ,
sto je slucaj 5 . Posmatramo tacke Y U (X1 ) u kojima je d2 f (X1 ) = 0, tj. dx = x =

dy = y 6= 0. (Prirastaji x i y ne smeju istovremeno da budu jednaki 0.) U tackama Y je
prirastaj
f (X1 ) = f (0 + x, 0 + y) f (0, 0) = (x)4 + (y)4 2(x)2 + 4xy 2(y)2

= (x)4 + (x)4 2(x)2 + 4xx 2(x)2 = 2(x)4 > 0 .
Kako u svim ostalim tackama X U (X1 ), X 6= Y vazi d2 f (X1 ) < 0 i f (X1 ) 0, u svakoj
okolini U (X1 ) prirastaj f (X1 ) menja znak, pa funkcija f (x, y) nema ekstremum u X1 .

U stacionarnoj tacki X2 ( 2, 2) je
A = fxx (X2 ) = 20 , B = fxy (X2 ) = 4 , C = fyy (X2 ) = 20 , AC B 2 = 400 16 > 0 ,
pa funkcija f (x, y) ima ekstremum u X2 . Kako je A = 20 > 0, radi se o minimumu i on je

fmin = f (X2 ) = ( 2)4 + ( 2)4 2( 2)2 + 4 2( 2) 2( 2)2 = 8 .

U stacionarnoj tacki X3 ( 2, 2) je
A = fxx (X3 ) = 20 , B = fxy (X3 ) = 4 , C = fyy (X3 ) = 20 , AC B 2 = 400 16 > 0 ,
pa funkcija f (x, y) ima ekstremum u X3 . Kako je A = 20 > 0, radi se o minimumu i on je

fmin = f (X3 ) = ( 2)4 + ( 2)4 2( 2)2 + 4( 2) 2 2( 2)2 = 8 .
f (x, y) = x2 y(4 x y) .
Resenje. Stacionarne tacke nalazimo iz sistema nelinearnih jednacina
fx = xy(8 3x 2y) = 0 , fy = x2 (4 x 2y) = 0 .
Obe jednacine su tacne za x = 0 i bilo koje y, sto znaci da je X1 (0, y) geometrijsko mesto
stacionarnih tacaka. Sistem se sada svodi na
y(8 3x 2y) = 0 , 4 x 2y = 0 .
Prva jednacina je tacna za y = 0, sto zamenom u drugu jednacinu daje x = 4, pa je stacionarna

tacka X2 (4, 0). Preostaje jos sistem
8 3x 2y = 0 , 4 x 2y = 0 .
Oduzimanjem jednacina sledi 4 2x = 0, odakle je x = 2 i, zamenom u jednu od jednacina,

y = 1. Poslednja stacionarna tacka je X3 (2, 1).
57
Radi provere stacionarnih tacaka nalazimo
fxx = y(8 6x 2y) , fxy = x(8 3x 4y) , fyy = 2x2 .
Ispitujemo geometrijsko mesto stacionarnih tacaka X1 (0, y). Kako je
A = fxx (X1 ) = 2y(4 y) , B = fxy (X1 ) = 0 , C = fyy (X1 ) = 0 , AC B 2 = 0 ,
ne znamo da li u tackama X1 funkcija ima ekstremum. Zato nalazimo diferencijal
d2 f (X1 ) = A dx2 + 2B dxdy + C dy 2 = 2y(4 y) dx2
i ispitujemo njegov znak. Prvo utvrdujemo da je f (X1 ) = (x)2 (y +y)(4xy y) = 0

za dx = x = 0, pa dx = 0 ne utice na znak prirastaja f (X1 ). Zbog dx2 0 znak diferencijala
je isti kao znak izraza y(4 y). Kako je y(4 y) > 0 za y > 0, 4 y > 0 ili y < 0, 4 y < 0,
to je y(4 y) > 0 za y (0, 4). Analogno je y(4 y) < 0 za y (, 0) (0, +). U y = 0 i
y = 4 izraz y(4 y) menja znak. Dakle, za y (0, 4) je
d2 f (X1 ) 0 , f (X1 ) 0 ,
za y (, 0) (0, +) je
d2 f (X1 ) 0 , f (X1 ) 0 ,
a za y = 0 i y = 4 diferencijal d2 f (X1 ) menja znak. Prema 1 , 2 , 3 , zakljucujemo da u

stacionarnim tackama X1 (0, y), y (0, 4) funkcija f (x, y) ima nestrogi minimum
fmin = f (X1 ) = 0 ,
a u stacionarnim tackama X1 (0, y), y (, 0) (0, +) funkcija ima nestrogi maksimum
fmax = f (X1 ) = 0 .
U stacionarnim tackama X1 (0, 0) i X1 (0, 4) funkcija nema ekstremum.

A = fxx (X2 ) = 0 , B = fxy (X2 ) = 16 , C = fyy (X2 ) = 32 , AC B 2 = (16)2 < 0 ,
pa funkcija f (x, y) nema ekstremum u X2 .

A = fxx (X3 ) = 6 , B = fxy (X3 ) = 4 , C = fyy (X3 ) = 8 , AC B 2 = 48 16 > 0
i funkcija f (x, y) ima ekstremum u X3 . Kako je A = 6 < 0, radi se o maksimumu
fmax = f (X3 ) = 22 (4 2 1) = 4 .
Uslovni ekstremumi
Za razliku od slobodnih ekstremuma, kod kojih se ima u vidu samo funkcija f (x1 , . . . , xn ),
kod uslovnih ekstremuma se zadaju i dodatne veze izmedu nezavisno promenljivih x1 , . . . , xn .
Te veze se zovu uslovi. Uslovne ekstremume radimo za funkcije dve i tri nezavisno promenljive.
Neka je D domen funkcije f (x, y) i L D kriva. Ako funkcija f (x, y) ima slobodni eks-
tremum duz krive L u tacki X0 L, tada funkcija f (x, y) ima uslovni ekstremum u tacki X0 .
Kriva L, tj. jednacina krive L, je uslov.
58
fmax = f( X1 )
fmin = f( X 0 ) S z=f(x,y)
C
y
X0 X1
L D
x
Slika 9.
Na Slici 9 je povrs S grafik funkcije z = f (x, y) i C S kriva cija je ortogonalna projekcija

na xyravan kriva L D. Slobodni ekstremum f (X0 ) na krivoj C u tacki X0 L je uslovni
ekstremum na povrsi S u istoj tacki X0 . Vrednost f (X0 ) nije slobodni ekstremum na povrsi S.
Drugim recima, f (X0 ) nije slobodni ekstremum funkcije f (x, y), vec je njen uslovni ekstremum
fmin = f (X0 ) uz uslov L. Funkcija f (x, y) ima slobodni ekstremum fmax = f (X1 ) u tacki
X1 / L. Da je X1 L, vrednost f (X1 ) bi bila i slobodni i uslovni maksimum.
Kod funkcija tri nezavisno promenljive f (x, y, z), ciji domen D je u prostoru, moguca su dva
tipa uslova. Geometrijski posmatrano, to su kriva L D i povrs S D. Uslovni ekstremumi
se definisu analogno kao kod funkcija dve promenljive. Ako funkcija f (x, y, z) ima slobodni
ekstremum duz krive L (po povrsi S) u tacki X0 L (X0 S), tada funkcija f (x, y, z) ima
uslovni ekstremum u tacki X0 . Za funkcije jedne promenljive uslovni ekstremumi se ne definisu.
Ispitivanje uslovnih ekstremuma jedne funkcije se svodi na ispitivanje slobodnih ekstremuma
neke druge funkcije. Ispitivanje vrsimo na jedan od dva nacina, zavisno od toga da li su uslovi
zadati parametarski ili implicitno.
Prvi nacin se sastoji u sledecem. Ako su uslovi (kriva L, povrs S) zadati parametarskim
jednacinama
L : x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; S : z = z(x, y) ,
formiramo funkcije

F (t) = f x(t), y(t), z(t) , F (x, y) = f x, y, z(x, y) .
Uslovni ekstremumi funkcije f (x, y, z) uz uslov L su slobodni ekstremumi funkcije F (t). Uslovni
ekstremumi funkcije f (x, y, z) uz uslov S su slobodni ekstremumi funkcije F (x, y). Napominjemo
da je jednacina z = z(x, y) povrsi S eksplicitna. Ova jednacina je takode parametarska, samo sa
Descartesovim koordinatama kao specijalno izabranim parametrima. U slucaju funkcije f (x, y)
parametarske jednacine uslova su
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) 0 ,
a funkcija cije slobodne ekstremume trazimo je

F (t) = f x(t), y(t) .
Drugi nacin se primenjuje ako su uslovi zadati implicitno sa
L: g1 (x, y, z) = 0 , g2 (x, y, z) = 0 ; S: g(x, y, z) = 0

59
kod funkcije f (x, y, z) ili sa

L: g(x, y) = 0
kod funkcije f (x, y). Tada se formira Lagrangeova funkcija, ciji oblik dajemo za opsti slucaj
funkcije f (x1 , . . . , xn ) i uslove
g1 (x1 , . . . , xn ) = 0 , . . . , gk (x1 , . . . , xn ) = 0 (k < n) .
Lagrangeova funkcija je
(x1 , . . . , xn ; 1 , . . . , k ) = f (x1 , . . . , xn ) + 1 g1 (x1 , . . . , xn ) + + k gk (x1 , . . . , xn ) ,
gde su 1 , . . . , k 6= 0 privremeno neodredene realne konstante, poznate pod imenom La-

grangeovi multiplikatori. Stacionarne tacke uslovnih ekstremuma funkcije f (x1 , . . . , xn ) se od-
reduju iz sistema nelinearnih jednacina

=0 (i = 1, . . . , n) , gi (x1 , . . . , xn ) = 0 (i = 1, . . . , k)
xi
i ispituju se pomocu znaka diferencijala d2 . Pri tome se koristi diferenciranje uslova.

Primecujemo da funkcija F ima manji broj, dok Lagrangeova funkcija ima isti broj
promenljivih kao polazna funkcija f . Zato je cesto, ali ne i uvek, jednostavnije parametrizo-
vati uslove i primenjivati prvi nacin.
Zadatak 13. Ukoliko postoje, odrediti uslovne ekstremume funkcije
f (x, y) = x2 y(4 x y)
uz uslov y = x + 2.
Resenje. Uslov je eksplicitna jednacina prave L u xyravni. Ako za parametar izabere-
mo Descartesovu koordinatu x, istu jednacinu mozemo da smatramo i parametarskom. Zato
primenjujemo prvi nacin. Formiramo funkciju
F (x) = f (x, x + 2) = x2 (x + 2)(4 x + x 2) = 4x2 2x3
i nalazimo
F 0 (x) = 8x 6x2 = 2x(4 3x) .
Iz F 0 (x) = 0 slede stacionarne tacke
4
x1 = 0 , x2 = .
3
Radi provere dobijenih stacionarnih tacaka nalazimo
F 00 (x) = 8 12x .
U stacionarnoj tacki x1 = 0 je F 00 (x1 ) = 8 > 0, pa funkcija F (x) u x1 ima slobodni

minimum
Fmin = F (x1 ) = 4x21 2x31 = 0 .
Ovaj minimum je istovremeno i uslovni minimum funkcije f (x, y), tj.
fmin = 0 .
Stacionarna tacka uslovnog minimuma je X1 (x1 , y1 ) X1 (0, 2), sto se dobija iz X1 L i y1 =

x1 + 2 = 2. U vezi sa stacionarnom tackom X1 (0, 2) primecujemo sledece. U Zadatku 12 smo
utvrdili da funkcija f (x, y) ima nestrogi slobodni minimum u geometrijskom mestu stacionarnih
60
tacaka X1 (0, y) za y (0, 4), a time i u tacki X1 (0, 2). S obzirom na X1 L, slobodni minimum
f (X1 ) funkcije f (x, y) mora da bude i njen uslovni minimum uz uslov L.
U stacionarnoj tacki x2 = 4/3 je F 00 (x2 ) = 8 < 0, pa funkcija F (x) u x2 ima slobodni
maksimum
64
Fmax = F (x2 ) = 4x22 2x32 = ,
27
koji je i uslovni maksimum funkcije f (x, y),
64
fmax = .
27
Uslovni maksimum funkcija f (x, y) dostize u tacki X2 (x2 , y2 ) X2 (4/3, 2/3) L jer je y2 =
x2 + 2 = 2/3.
Zadatak moze da se resi i na drugi nacin, pomocu Lagrangeove funkcije
(x, y; ) = x2 y(4 x y) + (x + y 2) .
Da je ovaj nacin tezi, studenti mogu i sami da se uvere.
f (x, y) = x + 2y
uz uslov x2 + y 2 = 5.
Resenje. Uslov je implicitna jednacina krive L u xyravni, pa primenjujemo drugi nacin.
Formiramo Lagrageovu funkciju

(x, y; ) = x + 2y + x2 + y 2 5
i sistem za nalazenje stacionarnih tacaka
x = 1 + 2x = 0 , y = 2 + 2y = 0 , x2 + y 2 = 5 .
Iz prve jednacine je x = 1/(2), iz druge y = 1/, sto zamenom u trecu jednacinu daje
1 1 1 1
2
+ 2 =5, 2 = , 1,2 = .
4 4 2
Zato je x1 = 1/(21 ) = 1, y1 = 1/1 = 2, x2 = 1/(22 ) = 1, y2 = 1/2 = 2, pa su

stacionarne tacke
X1 (x1 , y1 ) X1 (1, 2) , X2 (x2 , y2 ) X2 (1, 2) .
Radi provere dobijenih stacionarnih tacaka nalazimo
xx = 2 , xy = 0 , yy = 2 ,

d = xx dx + 2xy dxdy + yy dy 2 = 2 dx2 + dy 2 .
2 2
Stacionarnoj tacki X1 (1, 2) L odgovara vrednost multiplikatora 1 = 1/2, pa je
d2 (X1 ) = dx2 + dy 2 > 0
i funkcija f (x, y) u X1 ima uslovni minimum
fmin = f (X1 ) = f (1, 2) = 5 .

61
Za stacionarnu tacku X2 (1, 2) L vrednost multiplikatora je 2 = 1/2, pa je

d2 (X2 ) = dx2 + dy 2 < 0
i funkcija f (x, y) u X2 ima uslovni maksimum
fmax = f (X2 ) = f (1, 2) = 5 .

Zadatak moze da se resi i na prvi nacin. Kriva L je centralna kruznica poluprecnika 5.
Parametarske jednacine ove kruznice se jednostavno nalaze uvodenjem polarnih koordinata i
one su
L : x = x(t) = 5 cos t , y = y(t) = 5 sin t .
Odgovarajuca funkcija cije slobodne ekstremume trazimo je

F (t) = 5 cos t + 2 5 sin t .
Medutim, za nalazenje i proveru stacionarnih tacaka funkcije F (t) potrebno je primenjivati

trigonometrijske formule, pa je u ovom slucaju jednostavniji drugi nacin.
f (x, y, z) = xy + yz
uz uslove x + y = 2, y + z = 2.
Resenje. Zadatak resavamo na prvi nacin. Uslovi su jednacine ravni, pa zajedno predstav-
ljaju presecnu krivu L tih ravni. Ako za parametar izaberemo Descartesovu koordinatu y, iz
x = 2 y i z = 2 y slede parametarske jednacine
L: x = x(t) = 2 t , y = y(t) = t , z = z(t) = 2 t .
Formiramo funkciju

F (t) = f x(t), y(t), z(t) = (2 t)t + t(2 t) = 4t 2t2
i iz F 0 (t) = 4 4t = 0 nalazimo stacionarnu tacku
t=1.
Kako je F 00 (t) = 4 < 0 za svako t, funkcija F (t) u t = 1 ima slobodni maksimum

Fmax = F (1) = 2. Za t = 1 je x = 2 1 = 1, y = 1, z = 2 1 = 1, pa u tacki X0 (1, 1, 1) L
funkcija f (x, y, z) ima uslovni maksimum
fmax = f (1, 1, 1) = Fmax = 2 .
Zadatak resavamo na drugi nacin. Formiramo Lagrageovu funkciju
(x, y, z; , ) = xy + yz + +(y + x 2) + (y + z 2)
i sistem za nalazenje stacionarnih tacaka
x = y + = 0 , y = x + z + + = 0 , z = y + = 0 , x+y =2 , y+z =2 .
Iz prve, trece, cetvrte i pete jednacine je redom: = y, = y, x = 2 y, z = 2 y,

sto zamenom u drugu jednacinu daje y = 1. Zato je = = 1, x = z = 2 y = 1, pa je
stacionarna tacka X0 (1, 1, 1).
62
Radi provere stacionarne tacke nalazimo

xx = yy = zz = xz = 0 , xy = yz = 1
i, prema (11),
d2 = xx dx2 + yy dy 2 + zz dz 2 + 2(xy dxdy + xz dxdz + yz dydz) = 2(dxdy + dydz) ,
odakle je
d2 (X0 ) = 2(dxdy + dydz) .
Znak drugog diferencijala nam nije poznat. Zato diferenciramo uslove x + y = 2, y + z = 2 i
dobijamo dx + dy = 0, dy + dz = 0, odnosno dx = dy, dz = dy i
d2 (X0 ) = 2(dy 2 dy 2 ) = 4dy 2 < 0 .
Dakle, u tacki X0 (1, 1, 1) L funkcija f (x, y, z) ima uslovni maksimum
fmax = f (1, 1, 1) = 2 .
Vidimo da se ovaj zadatak jednostavnije resava na prvi nacin.
Apsolutni ekstremumi
Apsolutni ekstremumi su najmanja i najveca vrednost funkcije na proizvoljno velikoj i
zatvorenoj oblasti. Najmanja vrednost je apsolutni minimum, a najveca apsolutni maksimum.
Vec smo videli da se lokalni ekstremumi definisu na okolinama, koje su proizvoljno male
i otvorene oblasti. Osim ove razlike, lokalni i apsolutni (globalni) ekstremumi se razlikuju i u
sledecem. Apsolutni ekstremumi neprekidne funkcije na proizvoljnoj zatvorenoj oblasti postoje
i jedinstveni su (II Weierstrassova teorema), dok lokalnih ekstremumama moze da nema, a moze
da ih ima i vise u toj oblasti.
Neka je D zatvorena oblast na kojoj trazimo apsolutne ekstremume funkcije i kriva L
njena granica. Apsolutni ekstremumi mogu da se ostvare: u tackama sa granice L kao neki od
uslovnih ekstremuma funkcije uz uslov L, u tackama unutar oblasti D kao neki od slobodnih
ekstremuma funkcije ili u cvorovima (tacke u kojima se spajaju delovi granice L sa razlicitim
jednacinama). U svim navedenim tackama treba izracunati vrednosti funkcije i izabrati naj-
manju i najvecu medu njima. Stacionarne tacke uslovnih i slobodnih ekstremuma samo treba
naci, ne i proveravati. Ako u nekoj od njih ne postoji ekstremum, on nece da bude ni apsolutni
ekstremum.
Na sledecoj slici je prikazana povrs S, koja je grafik funkcije z = f (x, y). Apsolutni mi-
nimum fmin = f (X1 ) funkcije f (x, y) je njen slobodni minimum u tacki X1 D, a apsolutni
maksimum fmax = f (X2 ) je njen uslovni maksimum u tacki X2 L. Unutar oblasti D funkcija
ima jos dva slobodna ekstremuma, a na granici L jos jedan uslovni ekstremum.
z
fmax = f( X2 )
S z=f(x,y)
fmin = f( X1 )
y
X2 D X1 L
x
Slika 10.
63
Zadatak 16. Odrediti apsolutne ekstremume funkcije
f (x, y) = x2 y(4 x y)
u zatvorenoj oblasti D koja je ogranicena pravama x = 0, y = 0, x + y = 6.

Resenje. Na sledecoj slici su sa L1 , L2 i L3 oznaceni delovi navedenih pravih koji formiraju
granicu L oblasti D.
y
L1 L3
2
D X2
1 X5
0 2 6 x
L2 4
Slika 11.
Odredujemo prvo uslovne ekstremume funkcije f (x, y) uz uslov L. Kako je L = L1 L2 L3 ,

stacionarne tacke trazimo na svakom od delova granice. Parametarske jednacine delova su:
L1 : x = x(y) = 0 ; y [0, 6] ,
L2 : y = y(x) = 0 ; x [0, 6] ,
L3 : y = y(x) = 6 x ; x [0, 6] .
Delovi L1 i L2 su geometrijska mesta stacionarnih tacaka u kojima funkcija ima vrednosti
f (0, y) = 0 , f (x, 0) = 0 .
Za deo L3 formiramo funkciju

F (x) = f x, y(x) = f (x, 6 x) = x2 (6 x)(4 x 6 + x) = 2x3 12x2 .
Iz F 0 (x) = 6x2 24x = 6x(x 4) = 0 sledi x1 = 0, x2 = 4 i y1 = 6 x1 = 6, y2 = 6 x2 = 2,

pa su stacionarne tacke X1 (0, 6), X2 (4, 2). Vrednost funkcije u tacki X1 (0, 6) smo vec izracunali
jer je X1 L1 . Vrednost funkcije u tacki X2 (4, 2) L3 je
f (4, 2) = 64 .
Stacionarne tacke slobodnih ekstremuma smo nasli u Zadatku 12. To su: X3 (0, y), X4 (4, 0),
X5 (2, 1). Kako je X4 L2 , vrednosti f (0, y) i f (4, 0) su izracunate. Lako se proverava da je
X5 D. Za x = 2 iz jednacine prave y = 6 x sledi y = 6 2 = 4 > 1, pa je X5 ispod ove
prave. U tacki X5 (2, 1) D je
f (2, 1) = 4 .
Cvorovi su tacke X6 (0, 0) L1 L2 , X7 (6, 0) L2 L3 , X8 (0, 6) L1 L3 . U njima su
vrednosti funkcije takode izracunate.
Medu dobijenim vrednostima biramo najmanju i najvecu i zakljucujemo da funkcija u
posmatranoj oblasti ima apsolutni minimum u tacki X2 (4, 2), a apsolutni maksimum u tacki
X5 (2, 1). To su
fmin = f (4, 2) = 64 , fmax = f (2, 1) = 4 .
Da vrednost f (0, y) = f (x, 0) = 0 nije apsolutni ekstremum, mogli smo da zakljucimo
na osnovu ispitivanja iz Zadatka 12. Tamo smo ustanovili da u tackama X6 (0, 0) L1 L2 ,
64
X9 (0, 4) L1 , X4 (4, 0) L2 funkcija nema slobodni ekstremum, pa nema ni apsolutni ekstre-

mum. Kako funkcija na delovima granice L1 i L2 , kojima pripadaju ove tacke, ima konstantnu
vrednost, ta vrednost ne moze da bude apsolutni ekstremum.
f (x, y) = x2 y(4 x y)
u zatvorenoj oblasti D koja je ogranicena pravama x = 0, x = 1, y = 0, x + y = 6.

Resenje. U ovom zadatku je funkcija ista kao u Zadatku 16, ali se razlikuje oblast na kojoj
trazimo apsolutne ekstremume. Granica L oblasti D je sada L = L1 L2 L3 L4 , pri cemu
su L1 , L2 , L4 delovi istih pravih kao u Zadatku 16.
y
6 L4
5 X9
L1 D L3
3/2 X1
x
0
L21
Slika 12.
Odredujemo uslovne ekstremume funkcije f (x, y) uz uslov L i u tom cilju trazimo sta-
cionarne tacke na svakom od delova granice. Parametarske jednacine delova su:
L1 : x = x(y) = 0 ; y [0, 6] ,
L2 : y = y(x) = 0 ; x [0, 1] ,
L3 : x = x(y) = 1 ; y [0, 5] ,
L4 : y = y(x) = 6 x ; x [0, 1] .
Kod dela L3 je vrednost parametra y = 5 dobijena kao druga koordinata presecne tacke pravih
x = 1 i y = 6 x. Na delovima L1 i L2 funkcija ima vrednosti
f (0, y) = 0 , f (x, 0) = 0 .
F (y) = f (1, y) = y(3 y) = 3y y 2 .
Iz F 0 (y) = 3 2y = 0 sledi y = 3/2, pa je stacionarna tacka X1 (1, 3/2) L3 . Vrednost funkcije

u ovoj tacki je
3 9
f 1, = .
2 4
Deo L4 pripada pravoj y = 6 x, na kojoj smo nasli stacionarne tacke X2 (0, 6) i X3 (4, 2) u
Zadatku 16. U tacki X2 vrednost funkcije je izracunata, dok X3 nije u oblasti D, pa u njoj
vrednost funkcije i ne racunamo.
Stacionarne tacke slobodnih ekstremuma su: X4 (0, y), X5 (4, 0), X6 (2, 1). Tacke X5 , X6
nisu u oblasti D, a u tackama X4 je vrednost funkcije vec izracunata. Zato medu ovim tackama
nema novih kandidata za egzistenciju apsolutnih ekstremuma.
Cvorovi su: X7 (0, 0) L1 L2 , X8 (1, 0) L2 L3 , X9 (1, 5) L3 L4 i X10 (0, 6) L1 L4 .
U tackama X7 , X8 , X10 su vrednosti funkcije izracunate, a u tacki X9 je
f (1, 5) = 10 .
65
Medu dobijenim vrednostima biramo najmanju i najvecu i zakljucujemo da funkcija u

posmatranoj oblasti ima apsolutni minimum u tacki X9 (1, 5), a apsolutni maksimum u tacki
X1 (1, 3/2). To su
3 9
fmin = f (1, 5) = 10 , fmax = f 1, = .
2 4
U Zadatku 16 smo objasnili zasto vrednost f (0, y) = 0 ne moze da bude apsolutni ekstre-
mum. Medutim, vrednost f (x, 0) = 0 moze da bude apsolutni ekstremum u ovoj oblasti jer
X11 (4, 0)
/ D.
f (x, y) = x2 y 2
u krugu x2 + y 2 1.
Resenje. Granica L kruga D je kruznica x2 + y 2 = 1.
1 X2
X3 D X1
_1 0 1 x
L _1
X4
Slika 13.
Odredujemo stacionarne tacke uslovnih ekstremuma funkcije f (x, y) na granici L. Uvode-

njem polarnih koordinata sa x = r cos t, y = r sin t i zamenom u implicitnu jednacinu kruznice,
dobija se r = 1, pa su parametarske jednacine uslova
L: x = x(t) = cos t , y = y(t) = sin t ; t [0, 2) .
Formiramo funkciju

F (t) = f x(t), y(t) = f (cos t, sin t) = cos2 t sin2 t = cos 2t .
Iz F 0 (t) = 2 sin 2t = 0 sledi 2t = k, tj. t = k/2 (k = 0, 1, 2, . . . ) i, s obzirom na t [0, 2),

t1 = 0 (k = 0), t2 = /2 (k = 1), t3 = (k = 2), t4 = 3/2 (k = 3). Zato su stacionarne tacke
X1 (cos t1 , sin t1 ) X1 (cos 0, sin 0) X1 (1, 0) i slicno X2 (0, 1), X3 (1, 0), X4 (0, 1). Vrednosti
funkcije u ovim tackama su:
f (1, 0) = 1 , f (0, 1) = 1 , f (1, 0) = 1 , f (0, 1) = 1 .
Ovde smo parametrizovali uslov i primenjivali prvi nacin za nalazenje uslovnih ekstremuma radi
vezbe. Inace, drugi nacin pomocu Lagrangeove funkcije je jednostavniji.
Stacionarna tacka slobodnog ekstremuma X5 (0, 0) D se dobija iz sistema jednacina fx =
2x = 0, fy = 2y = 0 i u njoj je
f (0, 0) = 0 .
U posmatranom krugu D funkcija f (x, y) ima oba apsolutna ekstremuma u tackama sa
granice L: apsolutni minimum u tackama X2 (0, 1) L i X4 (0, 1) L, a apsolutni maksimum
u tackama X1 (1, 0) L i X3 (1, 0) L. To su
fmin = f (0, 1) = f (0, 1) = 1 , fmax = f (1, 0) = f (1, 0) = 1 .

66
1
f (x, y) = 1 x y
2
u zatvorenoj oblasti D koja je ogranicena pravama x = 0, y = 0, y = x + 1.
Resenje. Granica L oblasti D je L = L1 L2 L3 , gde je
L1 : x = x(y) = 0 ; y [0, 1] ,
L2 : y = y(x) = 0 ; x [0, 1] ,
L3 : y = y(x) = x + 1 ; x [0, 1] .

1
F (y) = f (0, y) = 1 y.
2
Kako je F 0 (y) = 1/2 6= 0, funkcija F (y) nema ni jednu stacionarnu tacku. To znaci da
funkcija f (x, y) nema uslovne ekstremume duz L1 . Slicno se pokazuje da f (x, y) nema uslovne
ekstremume duz L2 i L3 .
Funkcija f (x, y) nema slobodne ekstremume jer je fx = 1 6= 0, fy = 1/2 6= 0.
Cvorovi su tacke X1 (0, 0), X2 (1, 0), X3 (0, 1) i u njima funkcija ima vrednosti:
1
f (0, 0) = 1 , f (1, 0) = 0 , f (0, 1) = .
2
U posmatranoj oblasti D funkcija f (x, y) ima oba apsolutna ekstremuma u cvorovima sa
granice L. Apsolutni minimum je u tacki X2 (1, 0), apsolutni maksimum u tacki X1 (0, 0) i oni
su
fmin = f (1, 0) = 0 , fmax = f (0, 0) = 1 .

x
z(x, y) = y f 2
y
z z
2x +y =z .
x y
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 2.

p
z(x, y) = f x2 + y 2
z z
y x =0.
x y
Zadatak 22. Neka je f (x, y) proizvoljna funkcija i x = eu cos v, y = eu sin v. Trans-

formisati izraz f 2 f 2
+ ,
x y
67

Zadatak 23. Odrediti totalni diferencijal prvog reda funkcije

x
z(x, y) = exp arctan .
x2 + y 2
Uputstvo. Totalni diferencijal prvog reda se nalazi prema formuli (8), slicno kao u Primeru 7.
Potrebni parcijalni izvodi su nadeni u Zadatku 1.
Zadatak moze da se resi upotrebom invarijantnosti forme diferencijala. Kako je

z(x, y) = f g h(x, y) ,

gde je f (g) = eg , g(h) = arctan h, h(x, y) = x/ x2 + y 2 , to je
dz = f 0 (g) dg = f 0 (g) g 0 (h) dh = f 0 (g) g 0 (h) (hx dx + hy dy) .

x
z(x, y) = xy f ,
y
odrediti
x y
zxx + 2zxy + zyy .
y x
Zadatak 25. Neka je f proizvoljna funkcija i

z(x, y) = f x2 + y 2 .
Ako je x + y 6= 0 i
zxx + 2zxy + zyy = 4f 0 ,
odrediti funkciju f (t), a zatim i funkciju z(x, y).

Uputstvo. Postupajuci kao u Zadatku 8, nalazimo (x + y)2 f 00 = 0, gde je f 00 f 00 x2 + y 2 .
Kako je x + y 6= 0, za t = x2 + y 2 sledi f 00 (t) = 0 i dalje
Z Z Z
0 00 0
f (t) = f (t) dt = c1 , f (t) = f (t) dt = c1 dt = c1 t + c2 .
Ovde su c1 , c2 proizvoljne integracione konstante. Zato je

z(x, y) = f x2 + y 2 = c1 x2 + y 2 + c2 .

Zadatak 26. Neka je f (x, y) proizvoljna funkcija i u = x 2 y, v = x + 2 y (y > 0).
Transformisati jednacinu
1
fxx yfyy = fy
2
sa promenljivama x i y na jednacinu sa promenljivama u i v.
Zadatak 27. Neka su f , g proizvoljne funkcije i

z(x, y) = f g(x, y) .
68
Iskazati d2 z pomocu diferencijala funkcija f i g.

Resenje. Ovde je f funkcija jednog, a g funkcija dva argumenta, pa je
zx = f 0 gx , zy = f 0 gy ,

gde je f 0 f 0 g(x, y) . Dalje je
zxx = f 00 gx2 + f 0 gxx , zxy = f 00 gx gy + f 0 gxy , zyy = f 00 gy2 + f 0 gyy ,

gde je f 00 f 00 g(x, y) . Kod funkcija jedne promenljive, npr. f (g), je dm f = f (m) dg m za svako
m = 1, 2, . . . . Zato je
d2 z = zxx dx2 + 2zxy dxdy + zyy dy 2

= f 00 gx2 dx2 + 2gx gy dxdy + gy2 dy 2 + f 0 gxx dx2 + 2gxy dxdy + gyy dy 2
df 2 d2 g
= f 00 (gx dx + gy dy)2 + f 0 d2 g = f 00 dg 2 + f 0 d2 g = d2 f + d g = d2 f + df .
dg dg

F (t) = f x(t), y(t) ,
iskazati d2 F pomocu izvoda funkcije f i diferencijala funkcija f , x, y.

Resenje. Nalazimo
F 0 = fx x 0 + fy y 0 ,

gde je x0 x0 (t), y 0 y 0 (t), fx fx x(t), y(t) , fy fy x(t), y(t) , pa je dalje

F 00 = fxx x0 + fxy y 0 x0 + fx x00 + fyx x0 + fyy y 0 y 0 + fy y 00 .
Funkcije F , x i y zavise od jedne promenljive t. Zato je

2 2
d2 F = F 00 dt2 = fxx x0 + 2fxy x0 y 0 + fyy y 0 dt2 + fx x00 dt2 + fy y 00 dt2
2 2
= fxx x0 dt + 2fxy x0 dt y 0 dt + fyy y 0 dt + fx d2 x + fy d2 y
= fxx dx2 + 2fxy dxdy + fyy dy 2 + fx d2 x + fy d2 y = d2 f + fx d2 x + fy d2 y .
Zadatak 29. Odrediti F 00 (t) slozene funkcije

F (t) = f g x(t), y(t) ,
gde su f , g, x, y proizvoljne funkcije i gxy = gyx .

Ako je
x(t) = y(t) = et , g(x, y) = x + y , F 00 (t) = 2et ,
naci funkcije f i F .

Uputstvo. Za G(t) = g x(t), y(t) je
2
F (t) = f G(t) , F 0 (t) = f 0 G0 , F 00 (t) = f 00 G0 + f 0 G00 ,

gde je f 0 f 0 G(t) , f 00 f 00 G(t) . Izvodi G0 (t) i G00 (t) se nalaze kao u Zadatku 28.
Za zadate funkcije je F 00 (t) = 4e2t f 00 + 2et f 0 = 2et , tj.
2et f 00 + f 0 = 1 .
69
Imajuci u vidu G(t) = x(t) + y(t) = 2et i stavljajuci u = f 0 , sledi

1 1
u0 + u= ,
G G
sto je LDJ po nepoznatoj funkciji u(G). Njeno resenje je
c1
u(G) = +1 ,
G
pa je
Z
f (G) = u(G) dG = c1 ln G + G + c2 ,

F (t) = f G(t) = f 2et = c1 ln 2et + 2et + c2 = 2et + k1 t + k2 ,
gde je k1 = c1 , k2 = c1 ln 2 + c2 . Dobijeni rezultat za F (t) se lako proverava:

Z Z
F (t) = 2e , F (t) = F (t) dt = 2e + k1 , F (t) = F 0 (t) dt = 2et + k1 t + k2 .
00 t 0 00 t
Zadatak 30. Neka je f (x, y) proizvoljna funkcija i x = u v, y = u + v. Ako je

F (u, v) = f x(u, v), y(u, v) = f (u v, u + v) ,
iskazati d2 F pomocu diferencijala funkcije f .

Resenje. Iz xu = 1, xv = 1, yu = yv = 1 sledi
Fu = fx + fy , Fv = fx + fy .

Kako je fx fx x(u, v), y(u, v) , fy fy x(u, v), y(u, v) , dalje je
Fuu = fxx + 2fxy + fyy , Fuv = fxx + fyy , Fvv = fxx 2fxy + fyy .
Imajuci u vidu dx = du dv, dy = du + dv, odakle je du = (dx + dy)/2, dv = (dy dx)/2, za

d2 F se dobija
d2 F = Fuu du2 + 2Fuv dudv + Fvv dv 2

dx + dy 2 dx + dy dy dx
= (fxx + 2fxy + fyy ) + 2(fxx + fyy )
2 2 2
dy dx 2
+ (fxx 2fxy + fyy )
2
i, posle zamornog sredivanja,
d2 F = fxx dx2 + 2fxy dxdy + fyy dy 2 = d2 f .
Vidimo da je d2 f invarijantan u odnosu na smenu promenljivih x = u v, y = u + v.

p
f (x, y) = 1 + x2 + y 2 .
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Primer 11.
1 1
f (x, y) = xy + + (x 6= 0 , y 6= 0) .
x y
70
Uputstvo. Postoji samo jedna stacionarna

tacka, za cije nalazenje treba imati u vidu uslove
x 6= 0, y 6= 0 i formulu a3 b3 = (a b) a2 + ab + b2 . Ispitivanje stacionarne tacke se vrsi kao
u Zadatku 11.
f (x, y) = (y x)2 + (y + 2)3 .
Uputstvo. Postoji samo jedna stacionarna tacka X0 koja se ispituje kao u Zadatku 11. Pri
6 dy i f (X0 ) = (y)3 za dx = dy. Velicina (y)3 menja
tome se dobija f (X0 ) 0 za dx =
znak.
f (x, y) = x3 x2 y x2 + y 2 .
f (x, y) = x4 + y 4 (x + y)2 .
f (x, y) = x4 + y 4 4(x + y)2
uz uslov y = x + 2.
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 14. Znak za d2 u stacionarnoj tacki se
ispituje diferenciranjem uslova.
f (x, y) = xy
uz uslov x2 + y 2 = 2.
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 14. Mogucnost d2 = 0 u stacionarnim
tackama se eliminise diferenciranjem uslova.
f (x, y, z) = xyz
uz uslov 1/x + 1/y + 1/z = 1 (x 6= 0, y 6= 0, z 6= 0).

Uputstvo. Slicno kao u Zadatku 15, formira se Lagrangeova funkcija i odgovarajuci sistem
nelinearnih jednacina
1 1 1
x = 0 , y = 0 , z = 0 , + + =1.
x y z
Mnozenjem prve jednacine sa x, druge sa y i trece sa z, sledi

= = , x=y=z ,
x y z
71
sto zamenom u cetvrtu jednacinu daje stacionarnu tacku X0 (3, 3, 3), za koju je = 81.
Radi ispitivanja znaka d2 (X0 ) treba diferencirati uslov. Dobija se
1 1 1
2
dx 2 dy 2 dz = 0
x y z
i u stacionarnoj tacki
dx + dy + dz = 0 .
Kvadriranjem poslednje jednakosti sledi

2(dxdy + dxdz + dydz) = dx2 + dy 2 + dz 2 .
f (x, y) = x2 2y 2 + 4xy 6x 1
u zatvorenoj oblasti ogranicenoj pravama x = 0, y = 0, x + y = 3.

f (x, y, z) = x + 2y 3z
u zatvorenoj oblasti koju ogranicava povrs
S: x2 + y 2 + 3z 2 = 1 .
Uputstvo. Stacionarne tacke X1 , X2 uslovnih ekstremuma se dobijaju pomocu Lagrangeove

funkcije
(x, y, z; ) = x + 2y 3z + x2 + y 2 + 3z 2 1 .
Funkcija f (x, y, z) nema slobodne ekstremume jer je fx = 1 6= 0, fy = 2 6= 0, fz = 3 6= 0.
Povrs S je elipsoid sa poluosama a = 1, b = 1, c = 1/3 (Slika 5) i na njemu nema cvorova.
Apsolutne ekstremume funkcija f (x, y, z) dostize u tackama X1 , X2 sa povrsi S.
NAPOMENA. U okviru ove oblasti, koja se realizuje za 20 casova, izostavljeni su neki

pojmovi, kao sto su diferencijabilnost funkcije, geometrijsko tumacenje diferencijala prvog reda,
tangentna ravan povrsi, itd. Za informacije o tim pojmovima studenti mogu da se obrate
nastavniku. Korisna knjiga za savladavanje gradiva je navedena pod 3.
4. INTEGRALI
4.1. Riemannovi integrali
Osim podintegralne funkcije, Riemannovi integrali imaju i podrucje integracije, koje je deo
domena ili ceo domen podintegralne funkcije. Cesto se kaze i oblast integracije. U zavisnosti
od toga sta je podrucje integracije, Riemannovi integrali se dele na odredene, krivolinijske,
visestruke i povrsinske. Podrucje integracije kod odredenih integrala je segment na koordinatnoj
osi, kod krivolinijskih je prostorna kriva, kod visestrukih je visedimenzionalna oblast i kod
povrsinskih je prostorna povrs.
Uslove za egzistenciju Riemannovih integrala ne razmatramo. Pretpostavicemo najstrozi,
da je podintegralna funkcija neprekidna na podrucju integracije, a time i integrabilna.
Nacin formiranja je isti za sve Riemannove integrale i sastoji se u sledecem. Oblast inte-
gracije OI se deli na n podeonih delova P Di (i = 1, 2, . . . , n). U svakom podeonom delu se bira
tacka Xi P Di i u njoj se izracunava vrednost P F (Xi ) podintegralne funkcije P F (X), gde
je X OI proizvoljna tacka. Bira se jos karakteristika podeonih delova k(P Di ). Riemannova
integralna suma je
n
X
(1) S(n) = P F (Xi ) k(P Di ) ,
i=1
a Riemannov integral je
Z
(2) P F (X) dk = lim S(n) ,
OI n
pri cemu max1in |k(P Di )| 0 kad n .

U okviru nekih grupa Riemannovih integrala postoje razliciti tipovi, sto zavisi od izabrane
karakteristike podeonih delova. Na primer, krivolinijski integrali se dele na krivolinijske po luku,
krivolinijske po koordinatama i vektorske krivolinijske integrale.
Orijentacija oblasti integracije utice na vrednost nekih Riemannovih integrala. Uticaj ori-
jentacije se ispoljava kroz izabranu karakteristiku podeonih delova. Na orijentaciju cemo da
obratimo paznju kad god je ona znacajna.
Svi Riemannovi integrali se izracunavaju dovodenjem na jedan ili vise odredenih integrala.
Najvaznije osobine Riemannovih integrala su sledece.
1 Ako su ci 6= 0 (i = 1, 2, . . . , m) konstante i P F (X) = P F1 (X) + + P Fm (X), tada je
Z Z Z

c1 P F1 (X) + + cm P Fm (X) dk = c1 P F1 (X) dk + + cm P Fm (X) dk .
OI OI OI
Ovo je osobina linearnosti integrala.

2 Ako je OI = m i=1 OIi , tada je
Z Z Z
P F (X) dk = P F (X) dk + + P F (X) dk .
OI OI1 OIm
Delovi OIi oblasti integracije OI zadrzavaju orijentaciju celine OI.

3 Ako orijentacija oblasti integracije utice na vrednost integrala, onda promena orijentacije
menja znak integrala.
72
73
4.2. Odredeni integrali
Ove integrale su studenti izucavali na prethodnim kursevima matematike, pa na njima

necemo da se zadrzavamo. Samo prosledujemo prethodno izneto pravilo (1)(2) o nacinu formi-
ranja i navodimo najznacajnije osobine.
Podrucje integracije odredenog integrala je orijentisani segment na nekoj od koordinatnih
osa, npr. OI = [a, b] na xosi. Tackama xi (i = 0, 1, . . . , n) vrsimo deobu segmenta na n
podsegmenata P Di = [xi1 , xi ] za orijentaciju od a ka b ili P Di = [xi , xi1 ] za orijentaciju od
b ka a (Slika 1). U svakom od njih biramo tacku Xi i . Za i P Di moze da se uzme bilo
koja tacka. Karakteristika podeonih delova je razlika izmedu uzastopnih podeonih tacaka
k(P Di ) = xi xi1 ,
s tim sto se uvek od sledece oduzima prethodna tacka. Neka je X x [a, b] proizvoljna
tacka i P F (X) f (x) podintegralna funkcija. Vrednost P F (Xi ) f (i ) mnozimo izabranom
karakteristikom i sabiranjem dobijamo integralnu sumu
n
X
S(n) = f (i ) (xi xi1 ) ,
i=1
a zatim i odredeni integral Z

f (x) dx = lim S(n) ,
[a,b] n
pri cemu max1in |xi xi1 | 0 kad broj podeoka n .
xi xi
w
w
[ [ ] ] [ [ ] ]
a = x0 x1 ... x i 1 x i ... b = xn x a = xn ... x i xi 1
...x1 b = x0 x
Slika 1.
Ako je segment [a, b] orijentisan od a ka b, za podeone tacke xi je
a = x0 < x1 < < xi1 < xi < < xn = b ,
pa je k(P Di ) = xi xi1 > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. U ovom slucaju odredeni integral se

Rb
oznacava sa a f (x) dx. Ako je segment orijentisan od b ka a, vazi
a = xn < xn1 < < xi < xi1 < < x0 = b

Ra
i k(P Di ) = xi xi1 < 0 za svako i = 1, 2, . . . , n, a odredeni integral ima oznaku b f (x) dx.
Vidimo da je k(P Di ) = |xi xi1 | duzina podeoka P Di , uzeta sa znakom + ili zavisno
od orijentacije segmenta. Dakle, promena orijentacije dovodi do promene znaka karakteristike
k(P Di ), sto za posledicu ima promenu znaka integralne sume S(n) i dobro poznatu osobinu
odredenih integrala
Z b Z a
f (x) dx = f (x) dx .
a b
Ovo je osobina 3 Riemannovih integrala. Za odredene integrale vaze i osobine 1 , 2 . Na

primer, ako je a < c < b, osobina 2 glasi
Z b Z c Z b
f (x) dx = f (x) dx + f (x) dx .
a a c
Delovi [a, c] i [c, b] su orijentisani od a ka c i od c ka b, sto odgovara orijentaciji od a ka b celine

[a, b].
74
Geometrijska interpretacija odredenog integrala je sledeca. Neka je f (x) 0 za svako

Rb
x [a, b]. Tada je a f (x) dx jednak povrsini figure koja je ogranicena xosom, pravama x = a,
x = b i krivom y = f (x) (Slika 2). Ako je f (x) 0 za svako x [a, b], tada za povrsinu treba
Rb
uzeti a f (x) dx. Ako f (x) menja znak na [a, b], npr. samo u tacki c (a, b), segment [a, b]
treba deliti na podsegmente [a, b] = [a, c] [c, b], na svakom od njih racunati odredeni integral i
sabrati module dobijenih vrednosti.
y
y=f(x)
x =a x =b x
Slika 2.
Na simetricnom segmentu [a, b] = [b, b] (a = b, b > 0), za parnu i neparnu funkciju f (x)
redom vazi Z b Z b Z b
f (x) dx = 2 f (x) dx , f (x) dx = 0 .
b 0 b
Odredeni integrali izracunavaju se pomocu NewtonLeibnitzove formule

Z b b

f (x) dx = F (x) = F (b) F (a) ,
a a
gde je F (x) primitivna funkcija funkcije f (x).
4.3. Krivolinijski integrali
Krivolinijski integrali se dele na integrale po luku, integrale po koordinatama i vektorske

krivolinijske integrale. Za integrale po koordinatama i vektorske integrale je znacajna orijentacija
oblasti integracije, pa je na pocetku ukratko objasnjavamo.
Orijentacija prostorne krive

Orijentacija krive je smer kretanja po krivoj. Postoje dva, medusobno suprotna smera, koji
se na slici prikazuju strelicama.
z z
B B
A A
x y x y
Slika 3.
Orijentacija moze da se zada na dva nacina, posredno ili direktno. Posredan nacin zadavanja
orijentacije je zasnovan na promeni parametra i sastoji se u sledecem. Neka je kriva L data
svojim parametarskim jednacinama
(3) L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t [, ] .
Kriva L je pozitivno orijentisana ako smer kretanja po krivoj odgovara rastu parametra t.
Oznacava se sa L+ . Ako smer kretanja odgovara opadanju parametra, kriva je negativno orijen-
tisana i oznacava se sa L . Kaze se da je L+ pozitivan smer, a L negativan smer. Ocigledno je
75
da ovako uvedena orijentacija zavisi od izbora parametra. Promena parametra moze da dovede
do promene orijentacije iz pozitivne u negativnu i obrnuto.
Primer 1. Posmatramo deo L centralne kruznice u prvom kvadrantu, cija je implicitna
jednacina x2 + y 2 = 1. Ako za parametar izaberemo Descartesovu koordinatu x, parametarske
jednacine krive L su
p
L: x=t, y= 1 t2 , z = 0 ; t [0, 1] .
Pozitivna i negativna orijentacija su prikazane na Slici 4 levo. Ako je parametar koordinata y,

parametarske jednacine su
p
L: x= 1 t2 , y = t , z = 0 ; t [0, 1] ,
a orijentacija je prikazana na Slici 4 desno.

y y
1 _ 1
L L+
w
w w _
L+ L
w
1 x 1 x
Slika 4.
Vidimo da je pozitivna orijentacija na slici levo ista kao negativna orijentacija na slici desno.
Ovo je posledica razlicitih parametara u odnosu na koje se orijentacija odreduje kao pozitivna
ili negativna. Na Slici 4 je strelicom prikazan i smer u kome izabrani parametar raste, a kojem
odgovara orijentacija L+ .
Direktan nacin zadavanja orijentacije je neki dovoljno jasan opis. Na primer, za otvorenu
krivu sa granicnim tackama A i B se kaze da je orijentisana od tacke A ka tacki B ili obrnuto
(Slika 3). Ovako zadata orijentacija nije vezana za parametar i nije odredena kao pozitivna ili
negativna. Tek po izboru parametra se utvrduje da li je ona pozitivna (negativna) u odnosu na
taj parametar.
Direktan nacin zadavanja orijentacije je posebno znacajan kod zatvorenih krivih koje pri-
padaju nekoj od koordinatnih ravni. Uvodi se sledecom definicijom. Zatvorena kriva u xyravni
je pozitivno orijentisana ako je smer kretanja po krivoj suprotan smeru kretanja kazaljke na satu,
posmatrano sa pozitivnog dela zose. Analogno vazi i za krive u ostalim koordinatnim ravnima
(Slika 5). Ukoliko nije drugacije receno, ova definicija se podrazumeva.
z
L+
L+
y
x L+
Slika 5.
Orijentacija razlicitih krivih se ne uporeduje. Izuzetak je slucaj kada su krive opisane

pomocu istog parametra jednacinama oblika (3). Tada se kaze da krive imaju saglasne ori-
jentacije ako su istovremeno pozitivno ili istovremeno negativno orijentisane prema posrednoj
definiciji. Tipican primer su prostorna kriva i njena projekcija na neku koordinatnu ravan.
Jos jedan pojam, koji je vazan za dalje izlaganje, je podela krive. Podela krive se vrsi
podeonim tackama ciji redosled mora da prati orijentaciju krive. Na Slici 6 su podeone tacke
oznacene sa Ti (i = 1, 2, . . . , n).
76
z z
... B =Tn ... B =T0
Ti Ti 1
Ti 1 Ti
...
...
A =T0 A =Tn
y y
x x
Slika 6.
Krivolinijski integrali po luku (I vrste)

U cilju definisanja krivolinijskih integrala po luku, prosledujemo opste pravilo (1)(2) o
formiranju Riemannovih integrala, uvodeci konkretne umesto opstih oznaka.
Neka je oblast integracije OI = L, gde je L orijentisana prostorna kriva. Tackama Ti
y
(i = 0, 1, . . . , n) se kriva L deli (Slika 6) na n delova P Di = Ti1 Ti (i = 1, 2, . . . , n). Unutar
y
svakog dela se bira tacka Xi Ti1 Ti . Za Xi moze da se uzme bilo koja tacka. Karakteristika
podeonih delova je njihova duzina
k(P Di ) = i > 0 .
Kriva L je prostorna, pa za proizvoljnu tacku X L vazi X(x, y, z). Neka je P F (X) H(X)
H(x, y, z) podintegralna funkcija. Vrednost P F (Xi ) H(Xi ) se mnozi izabranom karakteris-
tikom i sabiranjem se dobija integralna suma
n
X
S(n) = H(Xi ) i ,
i=1
a zatim i krivolinijski integral po luku ili krivolinijski integral I vrste

Z
H(x, y, z) d = lim S(n) ,
L n
pri cemu max1in i 0 kad n .

Promena orijentacije krive L dovodi do promene rasporeda tacaka Ti (i = 0, 1, . . . , n) na
y
krivoj (Slika 6). Medutim, to ne menja duzine i podeoka Ti1 Ti , pa karakteristike podeonih
delova zadrzavaju znak k(P Di ) = i > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. Zato integralna suma i
integral ostaju isti. Zakljucujemo da orijentacija krive L ne utice na vrednost krivolinijskog
integrala I vrste, sto znaci da je
Z Z
H(x, y, z) d = H(x, y, z) d .
L+ L
Ako je l duzina cele krive L, tada je

Z
(4) l= d ,
L
sto za H(x, y, z) 1 sledi iz

Z Z n
X n
X
H(x, y, z) d = d = lim H(Xi ) i = lim i = lim l = l .
L L n n n
i=1 i=1
77
Izracunavanje krivolinijskih integrala I vrste formulisemo u obliku teoreme.

Teorema 1. Ako je kriva L zadata parametarskim jednacinama (3), tj.
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t [, ] ,
tada je
Z Z q 2
(5) H(x, y, z) d = H x(t), y(t), z(t) x0 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt .
L
Iz jednakosti (5) vidimo da se krivolinijski integral izracunava dovodenjem na odgovarajuci

odredeni integral. Granice u odredenom integralu se uvek uzimaju od manje ka vecoj, sto je
posledica prethodnog zakljucka da orijentacija krive ne utice na vrednost ovog integrala.
Izdvajamo specijalni slucaj, kada je parametar neka od Descartesovih koordinata, npr.
t = x. Tada su parametarske jednacine krive
L: y = y(x) , z = z(x) ; x [a, b] ,
gde je uvedena nova oznaka [, ] [a, b] radi navike citalaca. Jednakost (5) sada postaje
Z Z b q
H(x, y, z) d = H x, y(x), z(x) 1 + y 0 2 (x) + z 0 2 (x) dx .
L a
Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste)
Po pitanju formiranja ovih integrala, situacija je ista kao kod krivolinijskih integrala po
y y
luku: OI = L, P Di = Ti1 Ti , Xi Ti1 Ti . Razlikuje se karakteristika podeonih delova. Ako je
Ti (xi , yi , zi ), za karakteristiku se u ovom slucaju uzima
k(P Di ) = xi xi1 .
Dakle, karakteristika je razlika prvih koordinata podeonih tacaka, s tim sto se uvek od prve
koordinate sledece podeone tacke Ti oduzima prva koordinata prethodne podeone tacke Ti1 . Iz
odredenog razloga podintegralnu funkciju oznacavamo drugacije, P F (X) P (X) P (x, y, z).
Integralna suma je
Xn
S(n) = P (Xi ) (xi xi1 ) ,
i=1
a krivolinijski integral po koordinati x je

Z
P (x, y, z) dx = lim S(n) ,
L n
pri cemu max1in |xi xi1 | 0 kad n .

Analogno se definisu krivolinijski integral po koordinati y
Z n
X
Q(x, y, z) dy = lim Q(Xi ) (yi yi1 )
L n
i=1
i krivolinijski integral po koordinati z

Z n
X
R(x, y, z) dz = lim R(Xi ) (zi zi1 ) .
L n
i=1
78
Za svaki od ovih integrala se kaze da je II vrste. Potpuni krivolinijski integral II vrste je

Z Z Z Z
P dx + Q dy + R dz = P dx + Q dy + R dz ,
L L L L
gde je P P (x, y, z), Q Q(x, y, z), R R(x, y, z). Potpuni krivolinijski integral nije nikakav
novi integral, vec je samo kraci zapis za zbir krivolinijskih integrala po koordinatama u kojima
se integracija vrsi po istoj krivoj L.
Orijentacija krive L utice na vrednost krivolinijskih integrala II vrste tako sto promena
orijentacije dovodi do promene znaka integrala (osobina 3 Riemannovih integrala), tj. vazi
Z Z
P dx + Q dy + R dz = P dx + Q dy + R dz .
L+ L
Slika 7 se odnosi na krivolinijske integrale po koordinati x. Sa slike se vidi da razlicite orijentacije,

a time i razliciti rasporedi podeonih tacaka, kao posledicu imaju xi xi1 > 0 (slika levo) ili
xi xi1 < 0 (slika desno) za svako i = 1, 2, . . . , n. Ovo znaci da karakteristika menja znak sa
promenom orijentacije krive, zbog cega menjaju znak integralna suma i integral.
z z
... B =Tn ... B =T0
Ti Ti 1
Ti 1 Ti
...
...
A =T0 A =Tn
x0 y xn y
xi 1 xi
xi xi 1
xn x0
x x
Slika 7.
Za krivolinijske integrale II vrste, ne i I vrste, karakteristicna je sledeca osobina. Ako kriva

L pripada ravni S koja je normalna na xosu, yosu ili zosu, redom vazi
Z Z Z
P (x, y, z) dx = 0 , Q(x, y, z) dy = 0 , R(x, y, z) dz = 0 .
L L L
Ovu osobinu je lako razumeti ako se uoci da sve tacke ravni S, npr. normalne na xosu, imaju
istu prvu koordinatu x = a. Odavde je xi = a za svako i = 1, 2, . . . , n, pa i xi xi1 = 0 za
svako i = 1, 2, . . . , n. Zato je odgovarajuca integralna suma S(n) = 0 i vazi prva od navedenih
jednakosti.
Odredeni integral je specijalan slucaj krivolinijskog II vrste. Na primer, neka je L = [a, b]
segment na xosi, orijentisan od a ka b. Tada je P (x, y, z) = P (x, 0, 0) = f (x), Xi i i
Z n
X n
X Z b
P (x, y, z) dx = lim P (Xi ) (xi xi1 ) = lim f (i ) (xi xi1 ) = f (x) dx .
L n n a
i=1 i=1
Izracunavanje krivolinijskih integrala II vrste dato je sledecom teoremom.

Teorema 2. Ako je kriva L zadata parametarskim jednacinama (3), tj.
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t [, ] ,

79
tada je
Z Z
(6) P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt ,
L+
gde L+ oznacava pozitivnu orijentaciju krive L u odnosu na izabrani parametar t.

Iz jednakosti (6) vidimo da se krivolinijski integral izracunava dovodenjem na odgovarajuci
odredeni integral. Granice u odredenom integralu se uzimaju u skladu sa orijentacijom krive, od
manje ka vecoj za pozitivnu i od vece ka manjoj za negativnu orijentaciju u odnosu na izabrani
parametar. Jednostavniji nacin za odredivanje redosleda granica u odredenom integralu je
_
sledeci. Neka je L = AB i neka tacki A odgovara vrednost parametra t = , a tacki B vrednost
y
parametra t = . Tada je za orijentaciju od A ka B (L = AB)
Z Z B Z
P (x, y, z) dx P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt ,
L A
y
a za orijentaciju od B ka A (L = BA)
Z Z A Z
P (x, y, z) dx P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
L B
Analogno vazi i za integrale po ostalim koordinatama.

Izdvajamo specijalne slucajeve, kada je parametar neka od Descartesovih koordinata, npr.
t = x i t = y. U slucaju t = x parametarske jednacine krive su
L: y = y(x) , z = z(x) ; x [a, b]
i jednakost (6) glasi

Z Z b
P (x, y, z) dx = P x, y(x), z(x) dx .
L+ a
Kriva je pozitivno orijentisana u odnosu na parametar x. U slucaju t = y parametarske jednacine

krive su
L : x = x(y) , z = z(y) ; y [c, d]
i jednakost (6) glasi
Z Z d
P (x, y, z) dx = P x(y), y, z(y) x0 (y) dy ,
L+ c
a kriva je pozitivno orijentisana u odnosu na parametar y. Da bismo udovoljili navici studenata,

interval [, ] smo oznacili sa [, ] [a, b], odnosno [, ] [c, d].
Na kraju uocimo i sledece. Krivolinijski integrali po luku i koordinatama su dobili svoja
imena prema izabranim karakteristikama podeonih delova. Integrali po luku tretiraju krivu (luk,
put) direktno jer je karakteristika duzina dela krive. Integrali po koordinatama tretiraju krivu
posredno jer je karakteristika duzina projekcije dela krive na neku od koordinatnih osa, uzeta
sa znakom koji odgovara orijentaciji krive.
Veza izmedu krivolinijskih integrala I i II vrste

Izmedu krivolinijskih integrala I i II vrste postoji veza iskazana jednakoscu
Z Z
P dx + Q dy + R dz = (P cos + Q cos + R cos ) d ,
L L
80
gde su upotrebljene skracene oznake P P (x, y, z), Q Q(x, y, z), R R(x, y, z), koje cemo
i nadalje da koristimo bez naglasavanja. U prethodnoj jednakosti su , i manji od uglova
izmedu saglasno orijentisane tangente krive L i pozitivnih delova x, y i zkoordinatne ose redom.
Saglasna orijentacija krive i tangente je prikazana na Slici 8 (levo i u sredini).
z z z
w
w
g1 g
x y x y x y
Slika 8.
Prethodna jednakost vazi bez obzira na orijentaciju krive. Znamo da promena orijentacije
menja znak krivolinijskog integrala II vrste na levoj strani jednakosti. Medutim, tada se menja i
orijentacija tangente, a time i uglovi , , . Na primer, novi ugao je 1 = (Slika 8 desno)
i vazi cos 1 = cos( ) = cos . Dakle, promena orijentacije krive menja znak oba integrala,
krivolinijskog II vrste kroz diferencijale dx, dy, dz, a krivolinijskog I vrste kroz podintegralnu
funkciju P cos + Q cos + R cos . Navedena veza nema vecu prakticnu primenu, pa na njoj
necemo vise da se zadrzavamo.
Vektorski krivolinijski integrali

Da bismo objasnili ovaj tip krivolinijskog integrala, prethodno moramo da objasnimo pojam
vektorske funkcije.
Za funkcije f sa kojima smo do sada radili vazi f : D Rn R, gde je n = 1, 2, . . .
konacan broj. Ove funkcije se zovu skalarne funkcije jer su im vrednosti realni brojevi (skalari).
Vektorske funkcije ~a se definisu analogno skalarnim, s tim sto za njih vazi ~a : D Rn Rm
(m 6= 1). Pod vektorskim funkcijama se najcesce podrazumevaju samo slucajevi
(7) ~a : D R R3 ,
(8) ~a : D R3 R3 .
Kako svaku uredenu trojku (x, y, z) R3 mozemo da poistovetimo sa vektorom x~i + y~j + z~k
(x, y, z), jasno je da su vrednosti vektorske funkcije vektori. Iz istog razloga vektorska funkcija
(8), koja ima tri realna argumenta, moze da se smatra funkcijom jednog vektorskog argumenta.
Vektorska funkcija (7) ima jedan realan argument. Ako je ~r = (x, y, z) vektor polozaja tacke
X X(x, y, z), ravnopravno cemo da koristimo oznake
f (X) f (x, y, z) f (~r ) , ~a(X) ~a(x, y, z) ~a(~r )
za skalarnu funkciju i vektorsku funkciju (8) redom. Podsecamo studente da vektor polozaja
tacke X spaja tacku X sa koordinatnim pocetkom i usmeren je ka tacki X.
Komponente (projekcije, koordinate) vektorske funkcije su skalarne funkcije istih argume-
nata kao i sama vektorska funkcija. Ako je ~a ~a(t) vektorska funkcija (7) i ~a = a1~i+a2~j +a3~k
(a1 , a2 , a3 ), tada su komponente a1 , a2 , a3 skalarne funkcije a1 (t), a2 (t), a3 (t). Ako je
~a ~a(x, y, z) vektorska funkcija (8) i ~a = (a1 , a2 , a3 ), tada su komponente skalarne funkcije
a1 (x, y, z), a2 (x, y, z), a3 (x, y, z). Primetimo da je vektor polozaja ~r = (x, y, z) specijalna vek-
torska funkcija kod koje je a1 (x, y, z) = x, a2 (x, y, z) = y, a3 (x, y, z) = z.
Primer 2. Vrednosti vektorske funkcije ~a(t) = t~i + ~j t2~k za t = 0, t = 1 i t = 2 su redom
vektori ~b1 = ~a(0) = ~j (0, 1, 0), ~b2 = ~a(1) = ~i + ~j ~k (1, 1, 1) i ~b3 = ~a(2) = 2~i + ~j 4~k
(2, 1, 4).
81
Vrednost vektorske funkcije ~a(x, y, z) = xy~i + xz~j + yz~k za x = 1, y = 1, z = 1 je vektor

~b1 = ~a(1, 1, 1) = ~i + ~j + ~k (1, 1, 1), a za x = 2, y = 1, z = 2 vektor ~b2 = ~a(2, 1, 2) =
2~i + 4~j + 2~k (2, 4, 2).
Za vektorske funkcije se, kao i za skalarne, definisu granicne vrednosti, izvodi, diferencijali,
integrali, itd. Izdvajamo samo diferencijal vektora polozaja ~r = (x, y, z), koji je takode vektor,
(9) d~r = (dx, dy, dz) .
Kod vektorskih krivolinijskih integrala situacija je ista kao kod krivolinijskih integrala I i
y y
II vrste: OI = L, P Di = Ti1 Ti , Xi Ti1 Ti . Razlikuje se karakteristika podeonih delova
k(P Di ), koja je kod integrala I i II vrste skalar, dok je kod vektorskih integrala vektor. Ako je
~ri vektor polozaja podeone tacke Ti , za karakteristiku se bira vektor

k(P Di ) = Ti1 Ti = ~ri ~ri1 .
Dakle, k(P Di ) je vektor koji spaja uzastopne podeone tacke Ti1 , Ti i usmeren je od prethodne
Ti1 ka sledecoj tacki podele Ti (Slika 9). Jos, neka je
~i vektor polozaja tacke Xi , ~r vektor
polozaja proizvoljne tacke X(x, y, z) L i P F (X) (X) (~r ) skalarna ili vektorska
funkcija. Integralna suma je
n
X n
X
S(n) = (Xi ) (~ri ~ri1 ) = (~
i ) (~ri ~ri1 ) ,
i=1 i=1
a vektorski krivolinijski integral je

Z
(~r ) d~r = lim S(n) ,
L n
pri cemu max1in |~ri ~ri1 | 0 kad n .
Xi
w
Ti 1
w w Ti
w
ri
T0 Tn
w
w
ri 1 ri
0
Slika 9.
Na Slici 9 je 0 koordinatni pocetak. Koordinatne ose su izostavljene da ne bi opterecivale sliku.

Orijentacija krive L utice na vrednost ovih integrala jer promena orijentacije menja raspored

podeonih tacaka, a time i smer svih vektora Ti1 Ti . Imajuci u vidu da za vektore ~a, ~b vazi ~a = ~b
ukoliko su istog pravca i intenziteta, a suprotnog smera, to znaci da integralna suma i integral
menjaju znak.
U zavisnosti od prirode podintegralne funkcije (~r ) i karaktera mnozenja u podintegralnom
izrazu (~r ) d~r, razlikuju se sledece vrste vektorskih integrala.
1 Ako je (~r ) = f (~r ) skalarna funkcija, vektorski krivolinijski integral je vektor
Z
f (~r ) d~r .
L
2 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje skalarno, integral je skalar

Z
~a(~r ) d~r .
L
82
3 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje vektorsko, integral je vektor

Z
~a(~r ) d~r .
L
Izracunavanje vektorskih krivolinijskih integrala se vrsi prevodenjem na odgovarajuce

krivolinijske integrale II vrste. Pokazujemo to na primeru integrala datog pod 2 . Neka
je ~a(~r ) = (P, Q, R) vektorska funkcija s komponentama P P (x, y, z), Q Q(x, y, z),
R R(x, y, z). Prema (9) i prema izrazu ~a ~b = a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 za skalarni proizvod
vektora ~a = (a1 , a2 , a3 ) i ~b = (b1 , b2 , b3 ), sledi
Z Z
~a(~r ) d~r = P dx + Q dy + R dz ,
L L
sto je potpuni krivolinijski integral II vrste. Vektorski integral 2 je poznat pod imenom cirku-
lacija vektorske funkcije ~a(~r ) duz orijentisanog puta L.
Na kraju napominjemo i sledece. Za sve tipove krivolinijskih integrala (po luku,H po koor-
dinatama, vektorske)
R se u slucaju zatvorene krive L obicno koristi preciznija oznaka L umesto
standardne L .
Parametrizacija krivih, cilindricna povrs
Prema Teoremama 1 i 2, za izracunavanje krivolinijskih integrala neophodne su parametar-

ske jednacine (3) krive integracije L. Parametrizacija krivih se najcesce vrsi pomocu polarnih,
cilindricnih i sfernih koordinata. Zato pre izrade zadataka upoznajemo studente sa ovim koor-
dinatama i dajemo neke karakteristicne slucajeve parametrizacije krivih.
Neka je X(x, y) tacka u xykoordinatnoj ravni. Polarne koordinate tacke X su polarni
radijus i polarni ugao. Poteg tacke X je duz koja spaja tacku X sa koordinatnim pocetkom.
Duzina potega r je polarni radijus. Ugao izmedu potega i pozitivnog dela xose je polarni ugao
. Za polarni radijus vazi 0 r < +, a za polarni ugao 0 2 ili, sto je prakticnije,
. Polarnim koordinatama r i je polozaj tacke X u xyravni jednoznacno odreden
kao i Descartesovim x, y. Zato je X(x, y) X(r, ) (Slika 10 levo). Ako se tacka X tretira kao
prostorna, tada je X(x, y, 0) X(r, , 0). Izmedu Descartesovih i polarnih koordinata postoji
veza, koja se cesto uzima za definiciju polarnih koordinata,
(10) x = r cos , y = r sin .
Kada je X(y, z) u yzravni, veza glasi
y = r cos , z = r sin ,
a kada je X(z, x) u zxravni, veza je
(11) z = r cos , x = r sin .
Skrecemo paznju studentima da jednakosti (11) ne smeju da budu x = r cos , z = r sin jer se
tada sa desnog koordinatnog sistema u kome radimo prelazi na levi koordinatni sistem. Takode,
da bi se smanjila mogucnost greske, savetujemo studentima da govore zxkoordinatna ravan, a
ne xzkoordinatna ravan. Ovo je narocito vazno pri crtanju koordinatnog sistema u zxravni,
kada zosu treba crtati horizontalno, a xosu vertikalno.
Neka je X(x, y, z) tacka u prostoru i X 0 (x, y, 0) njena projekcija na xyravan. Cilindricne
koordinate tacke X su r, i z, gde su r, polarne koordinate projekcije X 0 , a z Descartesova
koordinata tacke X (Slika 10 u sredini). Sada je X(x, y, z) X(r, , z). Cilindricne koordinate
83
su ocigledno generalizacija polarnih koordinata sa ravni na prostor. Veza izmedu Descartesovih

i cilindricnih koordinata je
(12) x = r cos , y = r sin , z = z .
Neka je X(x, y, z) tacka u prostoru i X 0 (x, y, 0) njena projekcija na xyravan. Sferne ko-
ordinate tacke X su r, i , gde je r duzina potega tacke X, polarni ugao projekcije X 0 , a
ugao izmedu potega tacke X i xyravni (Slika 10 desno). Za ugao vazi /2 /2, s
tim sto je = /2 kada se X nalazi na negativnom delu zose, a = /2 kada se X nalazi
na pozitivnom delu zose. Sada je X(x, y, z) X(r, , ). Veza izmedu Descartesovih i sfernih
koordinata je
(13) x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin .
y z z
y X z
r X
j X r
q
0 x x r y y
j j
x X x X
Slika 10.
Krive za koje dajemo parametrizaciju su kruznice i elipse u nekoj od koordinatnih ravni.

1 Neka je L centralna kruznica u xyravni poluprecnika a > 0 (Slika 11 levo). Njena
implicitna jednacina je
x2 + y 2 = a2 .
Zamenom (10) u jednacinu kruznice se dobija redom
r2 cos2 + r2 sin2 = a2 , r2 = a2 , r=a,
pa su parametarske jednacine kruznice
L: x = a cos , y = a sin , z = 0 ; [0, 2] .
Neka je L centralna elipsa u xyravni sa poluosama a > 0, b > 0 (Slika 11 desno). Njena
implicitna jednacina je
x2 y2
+ =1.
a2 b2
Uvodenjem uopstenih polarnih koordinata sa
(14) x = ar cos , y = br sin
i zamenom (14) u jednacinu elipse sledi
a2 r2 cos2 b2 r2 sin2
+ =1, r2 = 1 , r=1.
a2 b2
Zato su parametarske jednacine elipse
L: x = a cos , y = b sin , z = 0 ; [0, 2] .

84
Osim u ovom slucaju, sa uopstenim polarnim koordinatama necemo da radimo. Napominjemo

samo da one nemaju isto znacenje kao polarne koordinate.
y y
L b L
0 a x 0 a x
Slika 11.
2 Neka je sada L pomerena kruznica u xyravni poluprecnika a > 0 sa centrom u tacki

(x0 , y0 ) (Slika 12 levo). Njena implicitna jednacina je tada
(x x0 )2 + (y y0 )2 = a2 .
Smenom
(15) x x0 = r cos , y y0 = r sin
iz prethodne jednacine sledi r = a, sto dovodi do parametarskih jednacina kruznice
L: x = x0 + a cos , y = y0 + a sin , z = 0 ; [0, 2] .
Uvedena smena, u stvari, predstavlja translaciju koordinatnog pocetka u tacku (x0 , y0 ), cime
pomerena kruznica postaje centralna.
Analogno, ako je L pomerena elipsa u xyravni sa centrom u tacki (x0 , y0 ) i poluosama
a > 0, b > 0 (Slika 12 desno), smena
(16) x x0 = ar cos , y y0 = br sin
dovodi do parametarskih jednacina elipse
L: x = x0 + a cos , y = y0 + b sin , z = 0 ; [0, 2] .
y y
L L
y0 y0
0 x0 x 0 x0 x
Slika 12.
3 Posebno je vazan specijalan slucaj pomerenih kruznica L koje imaju centar na nekoj od
koordinatnih osa i prolaze kroz koordinatni pocetak (Slika 13). Parametrizacija ovakvih kruznica
moze da se izvrsi smenom (15), ali i uvodenjem polarnih koordinata sa (10). Posmatrajmo, npr.,
prvu kruznicu sa Slike 13. Njena implicitna jednacina je
L: (x a)2 + y 2 = a2 .
Smena (15) dovodi do parametarskih jednacina
L: x = a + a cos , y = a sin , z = 0 ; [0, 2] .

85
Smena (10) daje redom
r2 cos2 2ar cos + a2 + r2 sin2 = a2 , r2 2ar cos = 0 , r(r 2a cos ) = 0 .
Mogucnost r = 0 otpada jer se tada kruznica svodi na tacku. Ostaje r = 2a cos , pa su

parametarske jednacine
h i
x = 2a cos2 , y = 2a cos sin , z = 0 ; , .
2 2
Primecujemo da u ovom slucaju r nije konstanta, vec je funkcija ugla . Raspon ugla /2
/2 se odreduje na osnovu polozaja kruznice. Ostale kruznice sa Slike 13 imaju redom:
jednacine x2 + (y a)2 = a2 , (x + a)2 + y 2 = a2 , x2 + (y + a)2 = a2 i raspon ugla 0 ,
/2 3/2, 2. Koju od navedene dve smene je bolje koristiti zavisi od
konkretnog problema koji se resava. Za potrebna izracunavanja nekad je pogodnija smena (15),
a nekad smena (10).
y y y y
L L L
0 x
a _a
0 a x _a 0 x L
0 x
Slika 13.
4 Nevezano za parametrizaciju kruznica i elipsi u koordinatnim ravnima, navodimo i

parametrizaciju prostornih krivih.
Neka je L kriva u prostoru i Lxy njena bijektivna projekcija na xyravan. Tacke X(x, y, z)
na krivoj L i X 0 (x, y, 0) na projekciji Lxy imaju iste prve dve koordinate. Zato su iste i funkcije
x(t), y(t) u parametarskim jednacinama ovih krivih
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t [, ] ,

Lxy : x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ; t [, ] .
Ukoliko nademo parametarske jednacine za Lxy , treba da nademo jos funkciju z(t) da bismo
znali i parametarske jednacine krive L.
Za nas je najinteresantniji slucaj kada se prostorna kriva L zadaje kao presek dve povrsi.
Tada se eliminacijom koordinate z iz poznatih jednacina povrsi dobija jednacina projekcije Lxy .
Funkcija z(t) se nalazi smenom x = x(t), y = y(t) u jednacinu bilo koje od povrsi. Analogno
vazi i ako se kriva L projektuje na ostale koordinatne ravni. Na primer, jednacina projekcije Lyz
se dobija eliminacijom koordinate x iz jednacina povrsi, a funkcija x(t) iz jednacine bilo koje od
povrsi. Drugacije slucajeve cemo da objasnimo kroz zadatke.
Povrsi koje se cesto javljaju pri resavanju prakticnih problema su: paraboloid, konus, sfera,
elipsoid i cilindricna povrs. Do sada smo se upoznali sa prve cetiri u okviru dela Realne funkcije
vise realnih promenljivih (Slike 25). Ostaje nam jos cilindricna povrs.
Neka kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni, npr. xyravni. Ako se kroz svaku tacku
krive L postavi prava p paralelna zosi, geometrijsko mesto takvih pravih formira cilindricnu
povrs S (Slika 14). Kriva L je direktrisa, a prave p su izvodnice.
Cilindricna povrs S ima istu jednacinu kao direktrisa L. Pri tome je treca koordinata
z = 0 za krivu L, dok je z R za povrs S proizvoljna. Na primer, ako su jednacine direktrise
L: x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ; t [, ] ,
jednacine cilindricne povrsi S su
S: x = x(t) , y = y(t) ; t [, ] .
86
Kako se za krive u koordinatnim ravnima najcesce ne navodi koordinata koja je jednaka nuli, a
za cilindricne povrsi se podrazumeva i nikad ne upisuje proizvoljna koordinata, to se jednacine
direktrise L i cilindricne povrsi S ne razlikuju. Zato je uvek potrebno naglasiti da li se jednacine
odnose na ravan ili prostor, tj. na krivu ili cilindricnu povrs.
Analogno razmatranje vazi za cilindricne povrsi cije su direktrise u yz i zxkoordinatnoj
ravni.
z
p
S
y
L
x
Slika 14.
Zadatak 1. Izracunati duzinu dela L krive
L1 : x = t sin t , y = 1 cos t , z = 0 ; tR
izmedu tacaka A(0, 0, 0) i B(2, 0, 0).

Resenje. Kriva L ima parametarske jednacine kao L1 , uz ogranicenje za parametar t,
L: x = t sin t , y = 1 cos t , z = 0 ; t [, ] .
Pri tome vrednosti t = i t = , koje odgovaraju granicnim tackama A i B, nisu poznate. Ove
vrednosti se odreduju iz cinjenice da je A, B L, tj. da koordinate tacaka A i B zadovoljavaju
jednacine krive L. Za tacku A(0, 0, 0) je x = 0, y = 0, pa vazi
0 = t sin t , 0 = 1 cos t .
Iz druge jednacine dobijenog sistema je cos t = 1 i t = 2k (k = 0, 1, 2, . . . ). Za t = 2k

prva jednacina postaje 0 = 2k sin 2k. Kako je sin 2k = 0, to je 2k = 0 i k = 0. Dakle, za
tacku A je t = 2k = 0, pa je = 0. Analogno, za tacku B(2, 0, 0) je x = 2, y = 0, pa je
2 = t sin t , 0 = 1 cos t .
Iz druge jednacine je t = 2k, sto smenom u prvu daje 2 = 2k i k = 1. Sada je t = 2k = 2

i = 2. Konacno, parametarske jednacine krive L su
L: x = t sin t , y = 1 cos t , z = 0 ; t [0, 2] .
Duzina l se izracunava prema (4), tj.

Z
l= d .
L
Primenom tvrdenja (5) Teoreme 1, sa H(x, y, z) 1, duzina l je

Z 2 q
l= x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt .
0
Kako je
x0 (t) = 1 cos t , y 0 (t) = sin t , z 0 (t) = 0 ;

2 2 2
x0 (t) + y 0 (t) + z 0 (t) = 2(1 cos t) ,
87
dalje je Z 2 p
l= 2(1 cos t) dt .
0
S obzirom na
t
1 cos t = 2 sin2
2
t
i imajuci u vidu da je sin 0 za t/2 [0, ], tj. t [0, 2], poslednji odredeni integral se
2
jednostavno resava i dobija se
Z 2 r Z 2 Z 2 Z 2
2 t t t t t
l= 4 sin dt = 2 sin dt = 2 sin dt = 4 sin d
0 2 0 2 0 2 0 2 2
t 2
= 4 cos = 4(cos cos 0) = 4(1 1) = 8 .
2 0
Zadatak 2. Izracunati krivolinijski integral I vrste

Z p
I= x2 + y 2 d ,
L
gde je
L: x2 + y 2 = ax , z=0 (a > 0) .
Resenje. Jednacinu krive L transformisemo na nacin
2 a 2 a 2
x ax + y 2 = 0 , x + y2 = ,
2 2
odakle vidimo da je kriva L kruznica sa centrom u tacki (a/2, 0, 0) poluprecnika a/2 (prva
kruznica sa Slike 13).
Parametrizaciju kruznice L vrsimo uvodenjem polarnih koordinata sa (10). Zamenom x =
r cos , y = r sin u datu jednacinu kruznice sledi
r2 cos2 + r2 sin2 = ar cos , r2 = ar cos , r = a cos ,
pa su parametarske jednacine
h i
L: x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ; , .
2 2
Kako je
x0 () = 2a cos sin = a sin 2 , y 0 () = a sin2 + a cos2 = a cos 2 , z 0 () = 0 ;

2 2 2
x0 () + y 0 () + z 0 () = a2 ,
na osnovu (5) je
Z /2 p q
I= x () + y () x0 2 () + y 0 2 () + z 0 2 () d
2 2
/2
Z /2 q
= a2 cos4 + a2 cos2 sin2 a2 d
/2
Z /2 p Z /2 Z /2 Z /2
2 2 2 2
=a cos2 d = a | cos | d = a cos d = 2a cos d
/2 /2 /2 0
/2

= 2a2 sin = 2a2 sin sin 0 = 2a2 .
0 2
88
Pri resavanju odredenog integrala je iskoriscena cinjenica da je cos 0 za [/2, /2] i

da je cos parna funkcija. Studenti su odredene integrale ucili ranije, pa nadalje necemo ovako
detaljno da ih resavamo.
Zadatak 3. Izracunati potpuni krivolinijski integral II vrste

Z
I= y 2 dx + z 2 dy + x2 dz ,
L
gde je
L: x2 + y 2 = ax , x2 + y 2 + z 2 = a 2 (a > 0, z 0) .
Posmatrano sa pozitivnog dela zose, kriva L je pozitivno orijentisana.
Resenje. Kriva L je zadata kao presek dve povrsi
S1 : x2 + y 2 = ax , S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2 .
Povrs S1 je cilindricna sa direktrisom Lxy , koja je istovremeno i bijektivna projekcija krive L

na xyravan. Povrs S2 je centralna sfera poluprecnika a.
z
a
S1 S2
L
a a y
Lxy
x
Slika 15.
Direktrisa ima istu jednacinu x2 + y 2 = ax kao i cilindricna povrs. Parametarske jednacine

direktrise smo odredili u Zadatku 2 i one su
h i
Lxy : x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ; , .
2 2
Zamenom x = a cos2 i y = a cos sin u jednacinu sfere S2 sledi
z 2 = a2 x2 y 2 = a2 a2 cos4 a2 cos2 sin2 = a2 a2 cos2 = a2 sin2 ,
odakle je z = a| sin | zbog uslova z 0. Parametarske jednacine krive L su

h i
L: x = a cos2 , y = a cos sin , z = a| sin | ; , .
2 2
Za zadatu orijentaciju krive L, tj. saglasnu orijentaciju projekcije Lxy , parametar se menja
od = /2 do = /2.
Radi jednostavnosti zapisivanja i izracunavanja, potpuni krivolinijski integral II vrste ras-
tavljamo na integrale po koordinatama
I = I1 + I2 + I3 ,
gde je I I I
2 2
I1 = y dx , I2 = z dy , I3 = x2 dz .
L L L
89
Kako je
x0 () = 2a cos sin , y 0 () = a cos2 sin2 ,
primenom tvrdenja (6) Teoreme 2 integrali I1 , I2 postaju
Z /2 Z /2
I1 = 2
y () x () d = 2a0 3
cos3 sin3 d ,
/2 /2
Z /2 Z /2 2
I2 = z 2 () y 0 () d = a3 cos sin2 sin4 d .
/2 /2
Funkcija cos3 sin3 je neparna, funkcije cos2 sin2 i sin4 su parne, a segment [/2, /2]
je simetrican. Zato je
I1 = 0 ,
Z /2
I2 = 2a 3
cos2 sin2 sin4 d .
0
Koriscenjem formula
1 1 1 cos 4
cos2 sin2 = sin2 2 = ,
4 4 2
2 1 cos 2 2 1
sin4 = sin2 = = 1 2 cos 2 + cos2 2
2 4
1 1 1 1 + cos 4
= cos 2 + ,
4 2 4 2
za integral I2 dobijamo
Z /2
3 1 1 1 1
I2 = 2a + cos 2 cos 4 d = a3 .
0 4 2 4 4
Iz z = a| sin |, [/2, /2] sledi z = a sin ako je [/2, 0] i z = a sin ako je

[0, /2]. Jos je
h i h i
z 0 () = a cos , , 0 ; z 0 () = a cos , 0, ,
2 2
pa prema (6) integral I3 postaje
Z /2 Z 0 Z /2
2 0 2 0
I3 = x () z () d = x () z () d + x2 () z 0 () d
/2 /2 0
Z 0 Z /2
= a3 cos5 d + a3 cos5 d = 0 .
/2 0
Poslednja jednakost je posledica cinjenice da za parnu funkciju cos5 vazi

Z 0 Z /2
5
cos d = cos5 d .
/2 0
Konacno je
1
I = I1 + I2 + I3 = a 3 .
4
Z
I= y dx + z dy + x dz ,
L
90
gde je
L: x+z =a , x2 + y 2 + z 2 = a2 (a > 0) .
Posmatrano sa pozitivnog dela zose, kriva L je negativno orijentisana.
Resenje. Kriva L je zadata kao presek povrsi
S1 : x+z =a , S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2 .
Povrs S1 je cilindricna povrs cija je direktrisa prava x = z + a u zxravni (Slika 16 levo), a

izvodnice su paralelne yosi. Dakle, S1 je ravan koja xosu (y = 0, z = 0) sece u tacki (a, 0, 0),
a zosu (x = 0, y = 0) u tacki (0, 0, a). Povrs S2 je centralna sfera poluprecnika a. Sa Lxy je
oznacena bijektivna projekcija krive L na xyravan.
z
x a
S1 L S2
a
Lxy a y
a
0 a z x
Slika 16.
Parametarske jednacine projekcije Lxy odredujemo eliminacijom koordinate z iz jednacina

povrsi S1 i S2 . Iskazujuci z = a x iz jednacine povrsi S1 i smenom u jednacinu povrsi S2 ,
dobija se x2 + y 2 + (a x)2 = a2 i implicitna jednacina projekcije
Lxy : 2x2 + y 2 2ax = 0 , z = 0 .
Jednostavnim transformacijama se dalje dobija

a 2
a 2 y 2 a2 x y2
x + = , 2 +
a 2 a 2 = 1 ,
2 2 4

2 2

sto znaci da je Lxy elipsa sa centrom u tacki (a/2, 0, 0) i poluosama a/2, a/ 2 na x i yosi
redom (Slika 12 desno). Uvodenjem smene (16), tj.
a a a
2 2 2
dobija se r = 1, pa su parametarske jednacine elipse

a a a
Lxy : x= + cos , y = sin , z = 0 ; [, ] .
2 2 2
Povratkom u jednacinu z = a x povrsi S1 slede i parametarske jednacine krive

a a a a a
L: x= + cos , y = sin , z = cos ; [, ] .
2 2 2 2 2
Za zadatu orijentaciju krive L, tj. saglasnu orijentaciju njene projekcije Lxy , parametar se
menja od = do = .
Kako je
a a a
x0 () = sin , y 0 () = cos , z 0 () = sin ,
2 2 2
91
prema Teoremi 2 je
Z h i
I= y() x0 () + z() y 0 () + x() z 0 () d

Z h a a a a a a a i
a
= sin sin + cos cos + + cos sin d
2 2 2 2 2 2 2 2
Z h 2 2 2 2 i
a a a a
= + cos + sin + cos sin d
2 2 2 2 4 4
Z Z Z Z
a2 a2 a2 a2
= d + cos d + sin d + cos sin d .
2 2 2 2 4 4
Funkcije sin i cos sin su neparne, a segment [, ] simetrican, pa vazi

Z Z
sin d = 0 , cos sin d = 0 .

Zato je dalje
a2 a2
1
I = + sin = a2 .
2 2 2 2 2
Elipsa Lxy ima centar na xosi i prolazi kroz koordinatni pocetak. Parametrizacija ovakvih
elipsi, slicno kao parametrizacija kruznica datih pod 3 , moze da se izvrsi uvodenjem uopstenih
polarnih koordinata sa (14), tj. smenom
a a
x= r cos , y = r sin .
2 2
Po dobijanju parametarskih jednacina elipse, dobijaju se i odgovarajuce parametarske jednacine

krive h i
L : x = a cos2 , y = 2 a cos sin , z = a sin2 ; , .
2 2
Medutim, ova parametrizacija krive L dovodi do odredenog integrala koji se znatno teze resava.
U parametarskim jednacinama krive i njene projekcije smo uzeli simetrican segment [, ]
umesto segmenta [0, 2] da bismo mogli da iskoristimo neparnost nekih funkcija i uprostimo
izracunavanje odredenog integrala. Ovo je razlog zbog kog je skoro uvek bolje uzimati simetrican
od nekog drugog segmenta.
Zadatak 5. Izracunati cirkulaciju vektorske funkcije
~a(x, y, z) = (y, x, 3)
duz negativno orijentisane krive
L: (x 2)2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Resenje. Cirkulacija je vektorski krivolinijski integral

Z
C= ~a(~r ) d~r .
L
Kako je ~a = (y, x, 3) i d~r = (dx, dy, dz), skalarnim mnozenjem se dobija potpuni krivolinijski
integral II vrste Z
C= y dx + x dy + 3 dz .
L
92
Kriva L je kruznica u xyravni sa centrom (2, 0, 0) na xosi poluprecnika 1. Kruznica ne

prolazi kroz koordinatni pocetak, pa moramo da je tretiramo kao pomerenu kruznicu datu pod
2 . Uvodimo smenu (15), tj.
x 2 = r cos , y = r sin .
Iz date jednacine kruznice sledi r = 1 i parametarske jednacine glase
L: x = 2 + cos , y = sin , z = 0 ; [, ] .
Za negativnu orijentaciju se menja od = do = .

S obzirom na
x0 () = sin , y 0 () = cos , z 0 () = 0 ,
cirkulacija postaje
Z
C= y()x0 () + x()y 0 () + 3z 0 () d

Z Z
2
= sin + (2 + cos ) cos d = (1 + 2 cos ) d

= +2 sin = 2 .

4.4. Dvojni integrali
Dvojni integrali spadaju u visestruke integrale. Konkretizacija opsteg pravila o formiranju

Riemannovih integrala za slucaj dvojnih integrala je sledeca.
Oblast integracije OI = D je zatvorena dvodimenzionalna (ravna) oblast, sto znaci oblast
u nekoj od koordinatnih ravni, npr. xyravni. Koordinatnim linijama (prave paralelne koor-
dinatnim osama) se oblast D deli na n delova P Di = i (i = 1, 2, . . . , n), koji se zovu celije
podele (Slika 17). Unutar svake celije se bira tacka Xi i . Tacka Xi moze da bude bilo koja.
Karakteristika podeonih delova je njihova povrsina
k(P Di ) = i > 0 .
Sve tacke xyravni, pa i tacke oblasti D, imaju trecu koordinatu z = 0. Zato ovu koordi-
natu u nastavku podrazumevamo i ne naglasavamo. Dakle, ako je X D proizvoljna tacka,
pisacemo X(x, y), a ne X(x, y, 0). Podintegralna funkcija je definisana u tackama oblasti D,
pa je P F (X) f (x, y). Vrednost P F (Xi ) f (Xi ) se mnozi izabranom karakteristikom i
sabiranjem se dobija integralna suma
n
X
S(n) = f (Xi ) i ,
i=1
a zatim i dvojni integral ZZ

f (x, y) dxdy = lim S(n) ,
D n
pri cemu max1in i 0 kad n . U oznaci dvojnog integrala je dxdy proizvod diferencijala
nezavisno promenljivih x i y.
Analogno se definisu i dvojni integrali
ZZ ZZ
f (y, z) dydz , f (z, x) dzdx ,
D D
kada oblast integracije D pripada yz i zxkoordinatnoj ravni redom.

93
Di D
Slika 17.
Dvodimenzionalne oblasti se orijentisu, ali orijentacija oblasti D ne utice na vrednost dvoj-

nih integrala jer je k(P Di ) = i > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. Zato objasnjenje orijentacije
dvodimenzionalne oblasti izostavljamo.
Ako je d povrsina cele oblasti D, tada je
ZZ
(17) d= dxdy ,
D
sto za f (x, y) 1 sledi iz

ZZ ZZ n
X n
X
f (x, y) dxdy = dxdy = lim f (Xi ) i = lim i = lim d = d .
D D n n n
i=1 i=1
Opis oblasti D je neophodan za izracunavanje dvojnih integrala. Pod opisom oblasti se

podrazumeva opis koordinata proizvoljne tacke X(x, y) oblasti. Izdvajamo tri karakteristicna
slucaja.
1 Neka je D pravougaona oblast. Njena granica je pravougaonik L sastavljen od delova
L1 , L2 , L3 i L4 (Slika 18 levo). Delovi granice, kao delovi odgovarajucih pravih, imaju jednacine
L1 : x=a, L2 : y=c, L3 : x=b, L4 : y=d,
gde su a, b, c, d R. Tacka X(x, y) D ima najmanju prvu koordinatu x ako se nalazi na

delu granice L1 , a najvecu ako je na delu L3 . Imajuci u vidu jednacine ovih delova, za prvu
koordinatu tacke X vazi a x b. Takode, X ima najmanju drugu koordinatu y ako je
X L2 , a najvecu ako je X L4 , pa za drugu koordinatu vazi c y d. Opis oblasti D je u
ovom slucaju
(18) D: axb, cyd.
2 Neka je granica L oblasti D sastavljena od delova
L1 : x=a, L2 : y = y1 (x) , L3 : x=b, L4 : y = y2 (x) .
Delovi granice L2 i L4 su krive sa jednacinama y = y1 (x) i y = y2 (x) (Slika 18 u sredini).

Razmisljajuci kao u prethodnom slucaju, za opis oblasti D se dobija
(19) D: a x b , y1 (x) y y2 (x) .
3 Ako je granica L oblasti D sastavljena od delova
L1 : x = x1 (y) , L2 : y=c, L3 : x = x2 (y) , L4 : y=d,
gde su L1 i L3 krive sa jednacinama x = x1 (y) i x = x2 (y) (Slika 18 desno), opis oblasti D je
(20) D: x1 (y) x x2 (y) , c y d .

94
y y y
L4 L4 L4
d d
L1 D L3 L1 D L3 L1 D L3
c c
L2 L2 L2
a b x a b x x
Slika 18.
Izracunavanje dvojnih integrala se vrsi, zavisno od oblika oblasti integracije, prema jednoj
od sledecih teorema.
Teorema 3. Ako je oblast D opisana nejednakostima (18), tj.
D: axb, cyd,
tada je
ZZ Z b Z d Z d Z b
(21) f (x, y) dxdy = dx f (x, y) dy = dy f (x, y) dx .
D a c c a
D: a x b , y1 (x) y y2 (x) ,
tada je
ZZ Z b Z y2 (x)
(22) f (x, y) dxdy = dx f (x, y) dy .
D a y1 (x)
D: x1 (y) x x2 (y) , c y d ,
tada je
ZZ Z d Z x2 (y)
(23) f (x, y) dxdy = dy f (x, y) dx .
D c x1 (y)
Ako oblast D nije ni jednog od navedenih oblika (18), (19), (20), treba je deliti na podoblasti
nekog od ovih oblika i primenjivati opstu osobinu 2 Riemannovih integrala.
Integrali na desnim stranama jednakosti (21), (22), (23) se zovu dvostruki integrali.
Dvostruki integrali nisu nikakvi novi integrali, vec predstavljaju dva odredena integrala, koji
se resavaju jedan za drugim. Prvi upisani integral je spoljasnji, a drugi upisani je unutrasnji.
Prvo se resava unutrasnji odredeni integral, a zatim spoljasnji, pri cemu rezultat unutrasnje
integracije podleze spoljasnjoj integraciji. U slucaju pravougaone oblasti (18) je svejedno koji
je integral unutrasnji, a koji spoljasnji. U slucaju oblasti (19) i (20) unutrasnji integral mora da
ima funkcionalne granice. Granice u odredenim integralima se uvek uzimaju od manje ka vecoj,
sto je posledica cinjenice k(P Di ) = i > 0.
Smena promenljivih se uvodi u dvojne integrale uglavnom iz dva razloga. Jedan je sto
se oblast integracije cesto tesko opisuje ili uopste ne moze da se opise pomocu Descartesovih
koordinata. Drugi je sto opis oblasti pomocu Descartesovih koordinata moze da dovede do
dvostrukih integrala koji se tesko resavaju.
95
Smena promenljivih x, y u promenljive u, v se uvodi jednakostima
x = x(u, v) , y = y(u, v) ,
cime se oblast D iz xykoordinatne ravni preslikava u novu oblast D u uvkoordinatnoj ravni.

Oblast D je po pravilu mnogo jednostavnija za opis od oblasti D.
Za uvedenu smenu promenljivih se formira Jacobieva determinanta (jakobijan)

xu xv
J J(u, v) =
yu yv
i vazi sledeca teorema.

Teorema 6. Ako je J 6= 0 u svim tackama oblasti D , tada je
ZZ ZZ

f (x, y) dxdy = f x(u, v), y(u, v) |J| dudv .
D D
U nekim slucajevima Teorema 4 vazi i za J = 0 u pojedinim tackama iz D .

Posledica ove teoreme se odnosi na formulu (17) za izracunavanje povrsine d oblasti D i
glasi ZZ ZZ
d= dxdy = |J| dudv .
D D
Za nove promenljive u, v se najcesce uzimaju polarne ili uopstene polarne koordinate r, ,
pri cemu se smena promenljivih vrsi jednakostima (10) i (14). U slucaju jednakosti (10) moduo
jakobijana je |J| = r, a u slucaju jednakosti (14) je |J| = abr.
Primer 3. Ako je oblast D krug x2 +y 2 a2 (a > 0), opis oblasti D pomocu Descartesovih
koordinata je p p
D : a x a , a2 x2 y a2 x2
ili p p
D: a2 y 2 x a2 y 2 , a y a ,
a pomocu polarnih koordinata
D : 0 r a , 0 2 .
y j
2p
D
0 a x
D*
0 a r
Slika 19.
U prvom slucaju se dvojni integral resava pomocu Teoreme 4 ili Teoreme 5. Kako je D
pravougaona oblast u rravni, u drugom slucaju se dvojni integral resava primenom Teorema 6
i 3. Koliko je resavanje dvojnog integrala jednostavnije u drugom slucaju, uvericemo se kroz
zadatke.
Jedna od veoma znacajnih teorema u teoriji integrala je GreenRiemannova teorema. Ova
teorema uspostavlja vezu izmedu krivolinijskog integrala duz zatvorene krive u nekoj od koor-
dinatnih ravni i dvojnog integrala po oblasti koju ta kriva ogranicava.
GreenRiemannova teorema. Ako je granica oblasti D zatvorena pozitivno orijentisana
kriva L, tada je
I ZZ
Q P
(24) P (x, y) dx + Q(x, y) dy = dxdy .
L+ D x y
96
Posledica GreenRiemannove teoreme je sledeca. Za P (x, y) = y, Q(x, y) = x, iz (24) i

(17) sledi I ZZ ZZ
y dx + x dy = 2 dxdy = 2 dxdy = 2d ,
L+ D D
odakle je povrsina d oblasti D

I
1
(25) d= y dx + x dy .
2 L+
Jednakost (25) se koristi kada je oblast D zadata pomocu parametarskih jednacina svoje granice
L. U ostalim slucajevima je jednostavnija za primenu jednakost (17).
Zadatak 6. Izracunati dvojni integral

ZZ
I= xy dxdy ,
D
gde je oblast D manji deo kruga x2 + y 2 2x koji odseca prava y = 2 x.

Resenje. Uvedimo oznake L1 za kruznicu x2 + y 2 = 2x i L2 za pravu y = 2 x. Kako iz
x + y 2 = 2x sledi (x 1)2 + y 2 = 1, to je
2
L1 : (x 1)2 + y 2 = 1 , L2 : y =2x .
Zamenom y = 2 x u x2 + y 2 = 2x se dobija x1 = 1, x2 = 2 i y1 = 2 x1 = 1, y2 = 2 x2 = 0,
pa se kruznica L1 i prava L2 seku u tackama (1, 1) i (2, 0). Delove kruznice L1 i prave L2 , koji
ulaze u sastav granice oblasti D, oznacavamo isto sa L1 i L2 . Za njih, a time i za oblast D
(manji od dva kruzna odsecka), vazi x 1 i y 0.
y
1 L1
L2 D
0 1 2 x
Slika 20.
Oblast D moze da se opise nejednakostima (19) ili (20). Prvo nalazimo opis (19). Za prve
koordinate tacaka oblasti D je 1 x 2. Najmanju drugu koordinatu y imaju one tacke oblasti
D koje pripadaju delu granice L2, a najvecu one koje su na delu L1 . Kako je y 0, iz jednacine
kruznice sledi y = 2x x2 = 2x x2 , pa su eksplicitne jednacine delova granice oblasti D
p
L1 : y = 2x x2 , L2 : y = 2 x
i opis (19) glasi p

D: 1x2 , 2xy 2x x2 .
Za opis (20) treba uzeti koordinatu y u konstantnim granicama 0 y 1, a koordinatu
x u funkcionalnim granicama. Najmanje x imaju one tacke oblasti D koje pripadaju delu
granice L
p2 , a najvece one
p koje su na delu L1 . Kako je x 1, iz jednacine kruznice sledi
x = 1 1 y = 1 + 1 y 2 , pa su eksplicitne jednacine delova granice oblasti D
2
p
L1 : x=1+ 1 y2 , L2 : x=2y
i opis (20) glasi p

D: 2y x1+ 1 y2 , 0 y 1 .
97
Dvojni integral resavamo primenom tvrdenja (22) Teoreme 4 i dobijamo

ZZ Z Z Z
2
y 2 y= 2xx2
2xx2 2
I= xy dxdy = dx xy dy = x dx
D 1 2x 1 2 y=2x
Z Z 2
1 2 2 2
3 1
= x 2x x (2 x) dx = x + 3x2 2x dx = = .
2 1 1 4
Dvojni integral resavamo primenom tvrdenja (23) Teoreme 5 i dobijamo

ZZ Z 1 Z 1+1y2 Z 1
x2 x=1+ 1y2
I= xy dxdy = dy xy dx = y dy
D 0 2y 0 2 x=2y
Z Z 1
1 1 p 2 2
3 p 1
= y 1+ 1y 2 (2 y) dy = y + 2y 2 + y 1 y 2 y dy = = .
2 0 0 4
Opis (20) dovodi do dvostrukog integrala koji se zanemarljivo teze resava u odnosu na
integral do kog dovodi opis (19). Zato su opisi (19) i (20) ravnopravni po pitanju jednostavnosti
resavanja dvojnog integrala, sto nije uvek slucaj.

ZZ
I= xy dxdy ,
D
gde je D oblast ogranicena sa
L1 : x2 + y 2 = 2ax , L2 : y 2 = 2ax , L3 : x = 2a
za a > 0 i y 0.
Resenje. Kao u prethodnom zadatku, za krive i njihove delove koji formiraju granicu oblasti
D koristimo iste oznake. Zapisujuci jednacine krivih L1 i L2 na nacin
1 2
L1 : (x a)2 + y 2 = a2 , L2 : x= y ,
2a
utvrdujemo da je L1 kruznica, L2 parabola i L3 prava.
y D3
2a
L2 L3
D
a L4
D1 L1 D2
0 a 2a x
Slika 21.
Nalazimo opis (19). Za prve koordinate tacaka oblasti D je 0 x 2a. Najmanju drugu
koordinatu y imaju one tacke oblasti D koje pripadaju delu graniceL1 , a najvecuone koje su
na delu L2 . Zbog uslova y 0, iz jednacine
kruznice
L1 sledi y = 2ax x2 = 2ax x2 , a
iz jednacine parabole L2 sledi y = 2ax = 2ax. Zato su eksplicitne jednacine delova granice
p
L1 : y = 2ax x2 , L2 : y = 2ax
98
i opis (19) glasi p

D: 0 x 2a , 2ax x2 y 2ax .
Prema (22), dvojni integral postaje
ZZ Z Z Z Z
2a 2ax 2a
y 2 y= 2ax 1 2a 3
I= xy dxdy = dx xy dy = x dx = x dx = 2a4 .
D 0 2axx2 0 2 y= 2axx2 2 0
Oblast D ne moze u celini da se opise nejednakostima (20), pa mora da se deli na podoblasti.

Na Slici 21 je oblast D podeljena pravom L4 na tri podoblasti D1 , D2 , D3 koje mogu da se opisu
pomocu (20). Medutim, to znaci da umesto jednog moraju da se resavaju tri dvojna integrala,
sto je znatno komplikovanije nego u slucaju opisa (19).

ZZ
I= x2 dxdy ,
D
gde je D oblast trougla sa temenima (1, 1), (3, 6), (4, 2).
Resenje. Neka su L1 , L2 , L3 stranice trougla i istovremeno prave kojima stranice pripadaju.
Takode, neka je
L4 : x = 3
prava koja oblast trougla D deli na dve podoblasti D1 i D2 (Slika 22 levo).
y L4 y
6 6
L3 L2 L3 L2
D D2 D D4
D1
2 2 L5
D3
1 L1 1 L1
0 1 3 4 x 0 1 3 4 x
Slika 22.
Jednacine pravih L1 , L2 , L3 trazimo u eksplicitnom obliku y = kx + n. Prava L1 prolazi

kroz tacke (1, 1) i (4, 2), pa koordinate ovih tacaka zadovoljavaju jednacinu prave. Smenjujuci
x = 1, y = 1 i x = 4, y = 2 u y = kx + n, dobija se sistem jednacina
k + n = 1 , 4k + n = 2 ,
odakle je k = 1/3, n = 2/3 i

1 2
L1 : y= x+ .
3 3
Analogno se nalaze i jednacine pravih
5 3
L2 : y = 4x + 18 , L3 : y= x .
2 2
Za prve koordinate tacaka podoblasti D1 je 1 x 3. Najmanju drugu koordinatu y imaju one
tacke iz D1 koje pripadaju stranici L1 , a najvecu one koje su na stranici L3 . Za prve koordinate
tacaka podoblasti D2 je 3 x 4. Najmanju drugu koordinatu y imaju one tacke iz D2 koje
99
pripadaju stranici L1 , a najvecu one koje su na stranici L2 . Zato opis (19) podoblasti D1 i D2
glasi
1 2 5 3
D1 : 1x3, x+ y x ,
3 3 2 2
1 2
D2 : 3x4 , x+ y 4x + 18 .
3 3
Prema opstoj osobini 2 Riemannovih integrala sledi
ZZ ZZ ZZ
I= x2 dxdy = x2 dxdy + x2 dxdy = I1 + I2 .
D D1 D2
Za resavanje integrala I1 , I2 koristimo (22) i dobijamo

Z 3 Z 5x/23/2 Z
y=5x/23/2
3 Z
2 2 13 3 2 221
I1 = dx x dy = x y dx = x (x 1) dx = = ,
1 x/3+2/3 1 y=x/3+2/3 6 1 9
Z 4 Z 4x+18 Z 4 y=4x+18 Z
2 2 13 4 2 871
I2 = dx x dy = x y dx = x (x 4) dx = = ,
3 x/3+2/3 3 y=x/3+2/3 3 3 36
odakle je
221 871 195
I=
+ = .
9 36 4
Oblast D moze da se podeli drugacije, pravom L5 na D = D3 D4 (Slika 22 desno). U
ovom slucaju jednacine pravih L1 , L2 , L3 treba zapisati u obliku
1 9 2 3
L1 : x = 3y 2 , L2 : x= y+ , L3 : x= y+ ,
4 2 5 5
sto dovodi do opisa (20)
2 3
D3 : y+ x 3y 2 , 1 y 2 ,
5 5
2 3 1 9
D4 : y+ x y+ , 2y6.
5 5 4 2
Za resavanje integrala ZZ ZZ
2
I3 = x dxdy , I4 = x2 dxdy
D3 D4
treba koristiti (23).

Oblast trougla D ima takav oblik da mora da se deli na podoblasti, bilo da se deoba vrsi
pravom L4 ili pravom L5 .

ZZ p
I= x2 + y 2 dxdy ,
D
gde je
D: x2 + y 2 a2 (a > 0) .
Resenje. Oblast D je krug iz Primera 3 (Slika 19 levo). Bilo koji od opisa (19) ili (20)
pomocu Descartesovih koordinata,
p p
D : a x a , a2 x2 y a2 x2 ,
p p
D : a2 y 2 x a2 y 2 , a y a ,
100
dovodi do dvostrukih integrala koji se tesko resavaju, u sta studenti mogu i sami da se uvere.
Zato se uvodi smena promenljivih (10), tj.
gde su r, polarne koordinate za koje je |J| = r. Transformisana oblast D u rravni je

pravougaona (Slika 19 desno) i ima opis
D : 0 r a , 0 2 .
Primenom Teoreme 6 integral I postaje

ZZ q ZZ
2
I= 2 2 2
r cos + r sin |J| drd = r2 drd .
D D
Dobijeni integral se lako resava primenom Teoreme 3 i dobija se

Z Z Z =2 Z
a 2
2
a
2
a
r3 a 2 3
I= dr r d = r dr = 2 r2 dr = 2 = a .
0 0 0 =0 0 3 0 3

Z
x
I= e sin y by dx + ex cos y b dy
L
gde su a > 0, b > 0 konstante i L kriva
L: x2 + y 2 = ax , z = 0 (y 0) ,
orijentisana od tacke (a, 0, 0) do tacke (0, 0, 0).

Resenje. Zapisujuci jednacinu krive L na nacin
a 2 a2
L: x + y2 = , z=0
2 4
i imajuci u vidu uslov y 0, vidimo da je L polukruznica u I kvadrantu xyravni. Krivu L
dopunjujemo delom L1 xose izmedu tacaka (0, 0, 0) i (a, 0, 0) do zatvorene krive L2 = L
L1 . Deo L1 orijentisemo od tacke (0, 0, 0) do tacke (a, 0, 0) da bi kriva L2 imala jedinstvenu
orijentaciju. Ta orijentacija je pozitivna. Kriva L2 je granica oblasti D.
y
L
D
0 a L a x
2 1
Slika 23.
Neka su I1 i I2 krivolinijski integrali duz krivih L1 i L2 koji imaju isti podintegralni izraz
kao integral I.
Kako je L2 zatvorena pozitivno orijentisana kriva, integral I2 resavamo pomocu tvrdenja
(24) GreenRiemannove teoreme. Za
P (x, y) = ex sin y by , Q(x, y) = ex cos y b
je
P Q
= ex cos y b , = ex cos y ,
y x
101
pa je
I ZZ ZZ
x x
I2 = e sin y by dx+ ex cos y b dy = x
e cos y e cos y b dxdy = b dxdy .
L+
2 D D
Poslednji dvojni integral izracunava povrsinu d oblasti D. Oblast D je polukrug poluprecnika

a/2 i njegova povrsina je
1 a 2 1
d= = a2 .
2 2 8
Zato je
1
I2 = a2 b .
8
Krivolinijski integral I1 se jednostavno resava. Parametarske jednacine za L1 su
L1 : y = y(x) = 0 , z = z(x) = 0 ; x [0, a] ,
pa je y 0 (x) = 0 i
Z
x
I1 = e sin y by dx + ex cos y b dy
L
Z a1 Z a
x
x 0 x
= e sin y(x) by(x) + e cos y(x) b y (x) dx = e b y 0 (x) dx = 0 .
0 0

Kako je L2 = L L1 , prema osobini 2 Riemannovih integrala sledi I2 = I + I1 i
1 2
I = I2 I1 = I2 = a b .
8
Zadati integral I smo resavali primenom GreenRiemannove teoreme iz dva razloga. Prvo,
njegovo direktno resavanje kao krivolinijskog integrala je veoma tesko, a studentima prepustamo
da se u to uvere sami. Drugo, kriva integracije L moze da se dopuni do zatvorene krive delom
xose, sto dovodi do krivolinijskog integrala po tom delu koji se resava prosto. Ukoliko kriva
integracije ne moze da se dopuni do zatvorene krive delom neke koordinatne ose ili delom prave
paralelne koordinatnoj osi, primena GreenRiemannove teoreme se ne preporucuje. Tada je
resavanje krivolinijskog integrala po dopuni isto toliko komplikovano kao i resavanje polaznog
krivolinijskog integrala.
Zadatak 11. Neka je D krug poluprecnika a. Izracunati obim kruga pomocu krivolinij-
skog integrala. Izracunati povrsinu kruga pomocu dvojnog i krivolinijskog integrala.
Resenje. Na obim i povrsinu kruga ne utice njegov polozaj, pa radi jednostavnosti uzimamo
centralni krug u xyravni.
Obim kruga D je isto sto i duzina kruznice L koja ga ogranicava. Kako je
L: x2 + y 2 = a2 , z = 0
uvodenjem polarnih koordinata se dobijaju parametarske jednacine
L: x = a cos , y = a sin , z = 0 ; [0, 2] .
Prema jednakostima (4) i (5), duzina l kruznice L je

Z Z 2 q Z 2
0 2 0 2 0 2
l= d = x () + y () + z () d = a d = 2a .
L 0 0
Povrsinu d kruga D prvo izracunavamo pomocu dvojnog integrala, tj. pomocu jednakosti
(17). Opis kruga D u polarnim koordinatama je
D : 0 r a , 0 2 ,
102
pa je
ZZ ZZ Z a Z 2 Z a
d= dxdy = r drd = dr r d = 2 r dr = a2 .
D D 0 0 0
Izracunavamo sada povrsinu d pomocu krivolinijskog integrala. Koristeci prethodno

odredene parametarske jednacine kruznice L, prema jednakosti (25), koja je posledica Green
Riemannove teoreme, je
I Z
1 1 2
d= y dx + x dy = y()x0 () + x()y 0 () d
2 L+ 2 0
Z 2 Z
1 1 2 2
= a sin (a sin ) + a cos a cos d = a d = a2 .
2 0 2 0
Zadatak 12. Neka je L elipsa s poluosama a, b i D oblast koju elipsa ogranicava.

Izracunati povrsinu oblasti D pomocu dvojnog i krivolinijskog integrala.
Resenje. Ne umanjujuci opstost, uzimamo centralnu elipsu u xyravni cija je jednacina
x2 y2
L: + =1, z=0.
a2 b2
Uvodenjem uopstenih polarnih koordinata se dobija r = 1 i parametarske jednacine elipse glase
L: x = a cos , y = b sin , z = 0 ; [0, 2] ,
a opis oblasti D je
D : 0 r 1 , 0 2 .
Uopstene polarne koordinate imaju |J| = abr. Koristeci jednakost (17), za povrsinu d
oblasti D se dobija
ZZ ZZ Z 1 Z 2 Z 1
d= dxdy = abr drd = dr abr d = 2ab r dr = ab .
D D 0 0 0
Koristeci jednakost (25), povrsina d oblasti D je

I Z
1 1 2
d= y dx + x dy = y()x0 () + x()y 0 () d
2 L+ 2 0
Z 2 Z 2
1 1
= b sin (a sin ) + a cos b cos d = ab d = ab .
2 0 2 0
4.5. Trojni integrali
Trojni integrali spadaju u visestruke integrale. Konkretizacija opsteg pravila o formiranju

Riemannovih integrala za slucaj trojnih integrala je sledeca.
Oblast integracije OI = D je zatvorena trodimenzionalna (prostorna) oblast. Koordinatnim
povrsima (ravni paralelne koordinatnim ravnima) se oblast D deli na n delova P Di = i
(i = 1, 2, . . . , n), koji se zovu celije podele. Za razliku od dvojnih integrala, kod kojih je
unutrasnja celija pravougaona oblast (Slika 17), kod trojnih integrala je unutrasnja celija oblast
kvadra (Slika 24). Unutar svake celije se bira tacka Xi i . Tacka Xi moze da bude bilo koja.
Karakteristika podeonih delova je njihova zapremina
k(P Di ) = i > 0 .
103
Podintegralna funkcija je definisana u tackama oblasti D, pa je P F (X) f (x, y, z). Vrednost

P F (Xi ) f (Xi ) se mnozi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija integralna suma
n
X
S(n) = f (Xi ) i ,
i=1
a zatim i trojni integral ZZ

f (x, y, z) dxdydz = lim S(n) ,
D n
pri cemu max1in i 0 kad n . U oznaci trojnog integrala je dxdydz proizvod diferen-
cijala nezavisno promenljivih x, y i z.
z
D
Di
x y
Slika 24.
Trodimenzionalne oblasti se ne orijentisu.

Ako je d zapremina cele oblasti D, tada je
ZZ
(26) d= dxdydz ,
D
sto za f (x, y, z) 1 sledi iz definicije integralne sume i trojnog integrala.

Opis oblasti D znaci opis koordinata proizvoljne tacke X(x, y, z) D. Izdvajamo dva
karakteristicna slucaja.
1 Neka je D prostorna oblast, cija granica je kvadar S sastavljen od delova S1 , S2 , S3 , S4 ,
S5 i S6 . Delovi granice, kao delovi odgovarajucih ravni, imaju jednacine
S1 : x=a, S2 : x=b, S3 : y=c, S4 : y=d,

S5 : z=g , S6 : z=h,
gde su a, b, c, d, g, h R. Delovi S1 , S2 su paralelni yzravni, S3 , S4 su paralelni zxravni i S5 ,

S6 su paralelni xyravni (Slika 25 levo). Tacka X(x, y, z) D ima najmanju prvu koordinatu
x ako se nalazi na delu granice S1 , a najvecu ako je na delu S2 . Imajuci u vidu jednacine
ovih delova, za prvu koordinatu tacke X vazi a x b. Analogno, X ima najmanju drugu
koordinatu y ako je X S3 i najvecu ako je X S4 , najmanju trecu koordinatu z ako je X S5
i najvecu ako je X S6 . Zato za ostale dve koordinate vazi c y d, g z h. Opis oblasti
D je u ovom slucaju
(27) D: axb, cyd, gzh.
2 Neka je granica S oblasti D sastavljena od delova
S1 : x=a, S2 : x=b, S3 : y = y1 (x) , S4 : y = y2 (x)

S5 : z = z1 (x, y) , S6 : z = z2 (x, y) .
Delovi granice S3 i S4 su cilindricne povrsi sa jednacinama y = y1 (x) i y = y2 (x), dok su S5 i

S6 proizvoljne povrsi sa jednacinama z = z1 (x, y) i z = z2 (x, y) (Slika 25 desno). Razmisljajuci
kao u prethodnom slucaju, za opis oblasti D se dobija
(28) D: a x b , y1 (x) y y2 (x) , z1 (x, y) z z2 (x, y) .

104
z z
S6 S1 S6 S1
h
S3 D S4 S3 D S4
g S2 S2
S5 S5
a c d y a y
b D xy b D xy
x x
Slika 25.
Izracunavanje trojnih integrala se vrsi, zavisno od oblika oblasti integracije, prema jednoj
od sledecih teorema.
D: axb, cyd, gzh,
tada je
ZZZ Z b Z d Z h
(29) f (x, y, z) dxdy = dx dy f (x, y, z) dz .
D a c g
D: a x b , y1 (x) y y2 (x) , z1 (x, y) z z2 (x, y) ,
tada je
ZZZ Z b Z y2 (x) Z z2 (x,y)
(30) f (x, y, z) dxdydz = dx dy f (x, y, z) dz .
D a y1 (x) z1 (x,y)
Ako oblast D nije ni jednog od navedenih oblika (27), (28), treba je deliti na podoblasti
nekog od ovih oblika i primenjivati opstu osobinu 2 Riemannovih integrala.
Integrali na desnim stranama jednakosti (29), (30) su trostruki integrali. Trostruki inte-
grali predstavljaju tri odredena integrala, koji se resavaju jedan za drugim, zdesna ulevo. Pri
tome rezultat svake prethodne integracije podleze narednoj integraciji. Prvi upisani integral
je spoljasnji, a druga dva su unutrasnji. U slucaju oblasti kvadra (27) redosled upisivanja i
resavanja odredenih integrala nije vazan. U slucaju oblasti (28) spoljasnji integral ima kon-
stantne granice, a unutrasnji integrali imaju funkcionalne granice, s tim sto se prvo upisuje onaj
cije su granice funkcije jedne promenljive, a zatim onaj cije su granice funkcije dve promenljive.
Granice u odredenim integralima se uvek uzimaju od manje ka vecoj, sto je posledica cinjenice
k(P Di ) = i > 0.
Smena promenljivih se uvodi u trojne integrale iz istih razloga kao i kod dvojnih integrala.
Promenljive x, y, z se smenjuju promenljivama u, v, w pomocu jednakosti
x = x(u, v, w) , y = y(u, v, w) , z = z(u, v, w) ,
kojima se oblast D iz xyzkoordinatnog sistema preslikava u novu oblast D u uvwkoordinat-

nom sistemu. Jacobieva determinanta za uvedenu smenu promenljivih je

xu xv xw

J J(u, v, w) = yu yv yw
zu zv zw
105
i vazi sledeca teorema.

Teorema 9. Ako je J 6= 0 u svim tackama oblasti D , tada je
ZZZ ZZZ

f (x, y, z) dxdydz = f x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w) |J| dudvdw .
D D
U nekim slucajevima Teorema 9 vazi i za J = 0 u pojedinim tackama iz D .

Posledica ove teoreme se odnosi na formulu (26) za izracunavanje zapremine d oblasti D i
glasi ZZZ ZZ
d= dxdydz = |J| dudvdw .
D D
Za nove promenljive u, v, w se najcesce uzimaju cilindricne r, , z ili sferne koordinate r,

, , pri cemu se smena promenljivih vrsi jednakostima (12) i (13). U slucaju jednakosti (12)
moduo jakobijana je |J| = r, a u slucaju jednakosti (13) je |J| = r2 cos .
Projekcija prostorne oblasti D na neku koordinatnu ravan, npr. xyravan, je ravna oblast
Dxy (Slika 25). Tacka X D ima iste koordinate x, y kao i njena projekcija iz Dxy , pa su
granice za koordinate x, y iste u opisima oblasti Dxy i D. Dakle, u opisu oblasti D se granice

za dve Descartesove koordinate x, y dobijaju iz opisa projekcije Dxy . Analogno, ako je Dxy

oblast Dxy opisana pomocu polarnih koordinata, iz Dxy se odreduju granice za dve cilindricne

koordinate r, . Na zalost, iz projekcije Dxy , odnosno Dxy , mogu da se odrede granice samo
jedne sferne koordinate .
Zadatak 13. Izracunati trojni integral

ZZZ
I= x2 z dxdydz ,
D
gde je D oblast koju ogranicavaju koordinatne ravni i ravan
S: x+y+z =1 .
Resenje. Zamenom y = 0, z = 0 u jednacinu ravni S dobija se x = 1, pa je presecna

tacka ravni S i xose (1, 0, 0). Analogno se dobijaju presecne tacke (0, 1, 0) i (0, 0, 1) ravni S sa
yosom i zosom redom. Oblast D, koja je ogranicena ovim ravnima, nalazi se u prvom oktantu
(Slika 26 levo).
z y
1 1
S D D xy
0 1 y 0 1 x
1
x D xy
Slika 26.
Prostorna oblast D se projektuje na xyravan u oblast Dxy (Slika 26 desno). Prava koja
prolazi kroz tacke (1, 0, 0) i (0, 1, 0) ima jednacinu y = x + 1, pa je opis oblasti Dxy dat sa
Dxy : 0 x 1 , 0 y x + 1 .
Granice koordinata x i y su iste i u opisu oblasti D. Najmanju trecu koordinatu z imaju

one tacke oblasti D koje pripadaju delu granice iz xyravni, a najvecu one koje su u ravni S.
106
Jednacina xyravni je z = 0, a jednacina povrsi S moze da se zapise u obliku z = 1 x y.

Zato opis (28) glasi
D: 0 x 1 , 0 y x + 1 , 0 z 1 x y .
Trojni integral resavamo primenom tvrdenja (30) Teoreme 8 i dobijamo

ZZ Z 1 Z x+1 Z 1xy Z 1 Z x+1 2 z=1xy
2 2 2z
I= x z dxdydz = dx dy x z dz = dx x dy
D 0 0 0 0 0 2 z=0
Z 1 Z x+1 Z 1 Z x+1
1 1
= dx x2 (1 x y)2 dy = x2 dx (1 x y)2 d(1 x y)
2 0 0 2 0 0
Z Z
1 1
(1 x y)3 y=x+1 1 1
1
= x2 dx = x2 (1 x)3 dx = = .
2 0 3 y=0 6 0 360

ZZZ
I= z dxdydz ,
D
gde je D oblast ogranicena povrsima
h2 2
S1 : z2 = x + y 2
, S2 : z=h
a2
za a > 0 i h > 0.
Resenje. Iz jednacine povrsi S1 sledi
hp 2
z= x + y2 ,
a
pa S1 objedinjuje dva konusa od kojih je jedan iznad (z 0), a drugi ispod xyravni (z 0).
Povrs S2 je ravan paralelna xyravni i iznad nje (z = h > 0). Oblast D, koja je ogranicena sa
S1 i S2 , nalazi se iznad xyravni.
z
S1 S2
h
D
D xy a y
L xy
x
Slika 27.
Opis oblasti D pomocu Descartesovih koordinata dovodi do trostrukog integrala koji se

tesko resava. Zato uvodimo smenu promenljivih (12) i oblast D opisujemo pomocu cilindricnih
koordinata r, i z. Cilindricne koordinate r, su polarne koordinate u xyravni. Za cilindricne
koordinate je |J| = r.
Projekciju Lxy presecne krive povrsi S1 i S2 nap
xyravan nalazimo eliminacijom koordinate
z iz jednacina povrsi. Zamenom z = h u z = (h/a) x2 + y 2 sledi
Lxy : x2 + y 2 = a2 ,
107
sto znaci da je Lxy kruznica. Kako Lxy ogranicava projekciju Dxy oblasti D na xyravan, Dxy
je krug
Dxy : x2 + y 2 a2 .
Projekciju Dxy opisujemo pomocu polarnih koordinata i dobijamo

Dxy : 0 r a , 0 2 .
Granice cilindricnih koordinata r i su iste i u opisu oblasti D. Najmanju trecu cilindricnu

koordinatu z imaju one tacke oblasti D koje pripadaju konusu S1 , a najvecu one koje su u ravni
S2 . Jednacina konusa u cilindricnim koordinatama je
q
hp 2 h h
z= x + y2 = r2 cos2 + r2 sin2 = r,
a a a
pa se oblast D transformise u
h
D : 0 r a , 0 2 , rzh.
a
Primenom Teoreme 9, a zatim Teoreme 8, integral I postaje

ZZZ Z Z Z Z Z
a 2 h a 2
z 2 z=h
I= zr drddz = dr d zr dz = dr r d
D 0 0 (h/a)r 0 0 2 z=(h/a)r
Z a Z 2 2 Z a
1 h 2 1 3 1
= dr r h2 r d = h 2
r r dr = a2 h2 .
2 0 0 a2 0 a2 4

ZZZ p
I= x2 + y 2 + z 2 dxdydz ,
D
gde je D oblast koju ogranicava povrs
S: x2 + y 2 + z 2 = z .
Resenje. Zapisujuci jednacinu povrsi u obliku

1 2 1
S: x2 + y 2 + z = ,
2 4
vidimo da je S sfera sa centrom u tacki (0, 0, 1/2) poluprecnika 1/2.

z
1
S
1
2 D
1 y
2
x D xy
Slika 28.
Uvodimo smenu promenljivih (13) i oblast D opisujemo pomocu sfernih koordinata r, i

. Sferna koordinata je polarni ugao u xyravni. Za sferne koordinate je |J| = r2 cos .
108
Projekcija oblasti D na xyravan je krug
1
Dxy : x2 + y 2 ,
4
pa za sfernu koordinatu vazi 0 2. Najmanju sfernu koordinatu r = 0 ima koordinatni
pocetak koji pripada oblasti D. Najvece r imaju one tacke oblasti D koje su najudaljenije
od koordinatnog pocetka, a to su tacke na sferi S. Oblast D je iznad xyravni, pa je sferna
koordinata 0 za sve tacke iz D. Najmanje = 0 ima koordinatni pocetak (0, 0, 0)
D, a najvece = /2 tacke iz D sa pozitivnog dela zose. Zamenom Descartesovih sfernim
koordinatama, jednacina sfere postaje
(r cos cos )2 + (r sin cos )2 + (r sin )2 = r sin , r2 cos2 + r2 sin2 = r sin , r = sin
i oblast D se transformise u

D : 0 r sin , 0 2 , 0 .
2
p
Kako je x2 + y 2 + z 2 = r2 , x2 + y 2 + z 2 = r, primenom Teoreme 9 i Teoreme 8 sledi
ZZZ Z 2 Z /2 Z sin
3
I= r cos drdd = d d r3 cos dr
D 0 0 0
Z Z Z Z /2
2
r4 r=sin
/2
1 2
= d cos d = d cos sin4 d
0 0 4 r=0 4 0 0
Z Z /2
1 2 2 sin5 =/2
= d sin4 d(sin ) = = .
4 0 0 4 5 =0 10
Zadatak 16. Izracunati zapreminu prostorne oblasti D ogranicene povrsima

p
S1 : x2 + y 2 + z 2 = a2 , S2 : x2 + y 2 + z 2 = b2 , S3 : z= x2 + y 2
za 0 < a < b.
Resenje. Povrsi S1 i S2 su centralne sfere, a S3 je konus.
z
D
S3
S2 0 a b y
x S1
Slika 29.
Oblast D opisujemo pomocu sfernih koordinata. Ocigledno je 0 2. Najmanje r = a

imaju tacke oblasti D koje su na sferi S1 , a najvece r = b tacke sa sfere S2 . Oblast D je iznad
xyravni, ali ne sadrzi ni jednu tacku ove ravni, pa je > 0 za sve tacke iz D. Najmanje
imaju tacke sa konusa S3 , a najvece = /2 tacke iz D sa pozitivnog dela zose. Zamenom
Descartesovih sfernim koordinatama, jednacina konusa postaje
p
r sin = (r cos cos )2 + (r sin cos )2 = r2 cos2 = r| cos | , sin = cos , =
4
109
i oblast D se transformise u

D : a r b , 0 2 ,
.
4 2
Zapreminu d oblasti D izracunavamo pomocu jednakosti (26) i dobijamo
ZZZ ZZZ Z b Z 2 Z /2
2
d= dxdydz = r cos drdd = dr d r2 cos d
D D a 0 /4
Z b Z 2 =/2 Z b Z 2
2 2 2 22 3
= dr r sin d = 1 dr r d = a b3 .
a 0 =/4 2 a 0 3
p
S1 : z = x 2 + y 2 , S2 : x2 + y 2 = 2x , S3 : z = 0 .
Resenje. Povrs S1 je konus, S2 je cilindricna povrs, a S3 je xyravan.
z
S2 S1
D
0 y
11
D xy S3
x
Slika 30.
Oblast D opisujemo pomocu cilindricnih koordinata. Projekcija Dxy oblasti D na xyravan

je krug x2 + y 2 2x, tj.
Dxy : (x 1)2 + y 2 1 ,
koji je ogranicen direktrisom cilindricne povrsi S2 . Direktrisa je kruznica x2 + y 2 = 2x ili,
u polarnim koordinatama, r = 2 cos . Kako kruznica prolazi kroz koordinatni pocetak, za
koordinatu r tacaka iz Dxy vazi 0 r 2 cos . Takode, za ovu kruznicu je /2 /2.
Zato opis projekcije pomocu polarnih koordinata glasi

Dxy : 0 r 2 cos , .
2 2
Najmanje z = 0 imaju tacke oblasti D iz xyravni, a najvece z tacke sa konusa S1 . Jednacina
konusa u cilindricnim koordinatama je
p
z = x2 + y 2 = r ,
pa se oblast D transformise u

D : 0 r 2 cos ,
, 0zr .
2 2
Zapreminu d oblasti D izracunavamo pomocu jednakosti (26) i dobijamo
ZZZ ZZZ Z /2 Z 2 cos Z r
d= dxdydz = r drdd = d dr r dz
D D /2 0 0
Z /2 Z 2 cos z=r Z /2 Z 2 cos Z /2
8
= d rz dr = d r2 dr = cos3 d
/2 0 z=0 /2 0 3 /2
Z
8 /2 sin /2 832 3
= 1 sin2 d(sin ) = sin = .
3 /2 3 3 /2 9
110
4.6. Povrsinski integrali
Povrsinski integrali se dele na integrale po povrsi, integrale po koordinatama i vektorske

povrsinske integrale. Za integrale po koordinatama i vektorske integrale je znacajna orijentacija
oblasti integracije, pa je na pocetku ukratko objasnjavamo.
Orijentacija prostorne povrsi

Postoje jednostrane i dvostrane povrsi. Jednostrane povrsi ne mogu da se orijentisu. Primer
takve povrsi je Mobiusova traka. Nas interesuju samo dvostrane povrsi. Orijentacija povrsi je
izbor strane povrsi. Dve strane povrsi su medusobno suprotne. Na slici se obicno prikazuju
strelicama, tj. svojim normalnim vektorima.
z
S+
_
S
x
D xy
Slika 31.
Orijentacija moze da se zada na dva nacina, posredno ili direktno. Posredan nacin zadavanja
orijentacije je zasnovan na izboru parametara i sastoji se u sledecem. Neka je povrs S data
svojom eksplicitnom jednacinom
(31) S: z = z(x, y) ; (x, y) Dxy ,
kojom se ostvaruje bijekcija izmedu tacaka (x, y, 0) (x, y) Dxy i (x, y, z) S. Jednacina
(31) je specijalan slucaj parametarskih jednacina povrsi
S: x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) Duv ,
gde su parametri Descartesove koordinate u = x, v = y. Povrs S je pozitivno orijentisana

ako je na njoj izabrana strana koja se vidi iz beskonacno daleke tacke sa pozitivnog dela zose
ili, ekvivalentno, ako je izabrana strana ciji normalan vektor zaklapa ostar ugao sa pozitivnim
delom zose. U ovom slucaju izabrana strana je pozitivna strana. Pozitivno orijentisana povrs
S, tj. pozitivna strana povrsi, se oznacava sa S + . Ako je izabrana suprotna strana, povrs je
negativno orijentisana, a izabrana strana je negativna, sto se oznacava sa S . Na Slici 31 je
pozitivna strana osencena. Analogno vazi i za bijekcije
S: x = x(y, z) ; (y, z) Dyz , S: y = y(z, x) ; (z, x) Dzx ,
samo se zakljucivanje vrsi u odnosu na pozitivni deo xose i yose redom. Ocigledno je da ovako
uvedena orijentacija zavisi od izbora parametara, odnosno od jednacine kojom se povrs zadaje.
Promena parametara moze da dovede do promene orijentacije iz pozitivne u negativnu i obrnuto.
Na primer, ista strana povrsi moze da bude pozitivna za bijekciju z = z(x, y), a negativna za
bijekciju x = x(y, z).
Direktan nacin zadavanja orijentacije je neki dovoljno jasan opis. Na primer, kod otvorene
povrsi se kaze da je izabrana ona strana koja je vidljiva sa pozitivnog ili negativnog dela neke
od koordinatnih osa. Ovako zadata orijentacija nije vezana za parametre i nije odredena kao
pozitivna ili negativna. Tek po izboru parametara se utvrduje da li je ona pozitivna (negativna)
111
u odnosu na te parametre. Ukoliko nije drugacije receno, kod zatvorenih povrsi je spoljna strana
pozitivna. Zatvorene povrsi nemaju bijekcije oblika z = z(x, y), x = x(y, z) ili y = y(z, x), pa
ne mogu da se orijentisu na prethodno opisani posredan nacin.
Skrecemo paznju studentima na slicnost izmedu orijentacije krivih i povrsi. Ono sto je kod
krive smer, to je kod povrsi strana. Smer i strana mogu da se zadaju posredno ili direktno.
Posredan nacin zadavanja orijentacije zavisi od parametara kojima se kriva i povrs opisuju, dok
direktan od njih ne zavisi. Integracija kod krivolinijskih integrala se vrsi samo po jednom smeru
krive, a kod povrsinskih samo po jednoj strani povrsi.
Nevezano za orijentaciju, na ovom mestu primetimo i sledece. Kako je (31) bijekcija, oblast
definisanosti Dxy povrsi S je istovremeno bijektivna projekcija povrsi na xyravan. Za bijekciju
(31) cemo cesto da koristimo oznaku Dxy S i analogno Dyz S, Dzx S za bijekcije
x = x(y, z), y = y(z, x).
Navodimo jos dva pojma, vazna za dalje izlaganje. Otvorena povrs S i njena granicna kriva
L su saglasno orijentisane ako je na povrsi S izabrana strana koja ostaje sleva pri obilazenju
krive L u zadatom smeru. Povrs S mora da bude pod nogama onog ko se krece po krivoj. Na
Slici 32 je saglasna strana povrsi osencena i na nju je postavljen normalan vektor. Saglasna
orijentacija nema nikakve veze sa pozitivnom (negativnom) orijentacijom krive ili povrsi.
z z
S
L
S
L
x y x y
Slika 32.
Podela povrsi S se vrsi koordinatnim povrsima (ravni paralelne koordinatnim ravnima).

Dobijeni delovi i (i = 1, 2, . . . , n) se zovu celije podele.
z
Si
S
x y
Slika 33.
Povrsinski integrali po povrsi (I vrste)

Prosledujemo opste pravilo (1)(2) o formiranju Riemannovih integrala, uvodeci konkretne
umesto opstih oznaka.
Oblast integracije je orijentisana prostorna povrs OI = S. Povrs S se deli (Slika 33) na n
delova P Di = i (i = 1, 2, . . . , n). Unutar svakog dela se bira tacka Xi i . Za Xi moze da se
uzme bilo koja tacka. Karakteristika podeonih delova je njihova povrsina
k(P Di ) = i > 0 .
Povrs S je prostorna, pa za proizvoljnu tacku X S vazi X(x, y, z). Neka je P F (X) H(X)
H(x, y, z) podintegralna funkcija. Vrednost P F (Xi ) H(Xi ) se mnozi izabranom karakteris-
tikom i sabiranjem se dobija integralna suma
n
X
S(n) = H(Xi ) i ,
i=1
112
a zatim i povrsinski integral po povrsi ili povrsinski integral I vrste

ZZ
H(x, y, z) d = lim S(n) ,
S n
pri cemu max1in i 0 kad n .

Promena orijentacije povrsi S, tj. promena strane integracije, ne menja povrsine i , pa
karakteristike podeonih delova zadrzavaju znak k(P Di ) = i > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. Zato
integralna suma i integral ostaju isti. Zakljucujemo da orijentacija povrsi S ne utice na vrednost
povrsinskog integrala I vrste, sto znaci da je
ZZ ZZ
H(x, y, z) d = H(x, y, z) d .
S+ S
Ako je s povrsina cele povrsi S, tada je

ZZ
(32) s= d ,
S
sto za H(x, y, z) 1 sledi iz

ZZ ZZ n
X n
X
H(x, y, z) d = d = lim H(Xi ) i = lim i = lim s = s .
S S n n n
i=1 i=1
Izracunavanje povrsinskih integrala I vrste formulisemo u obliku teoreme.

Teorema 10. Ako je povrs S zadata jednacinom (31), tj.
S: z = z(x, y) ; (x, y) Dxy ,
tada je
ZZ ZZ
p
(33) H(x, y, z) d = H x, y, z(x, y) 1 + p2 + q 2 dxdy ,
S Dxy
gde je
p = zx , q = zy .
Iz jednakosti (33) vidimo da se povrsinski integral izracunava dovodenjem na dvojni integral
po bijektivnoj projekciji povrsi S na xyravan.
Analogno, ako je povrs S zadata jednacinom
S: x = x(y, z) ; (y, z) Dyz
vazi ZZ ZZ
p
H(x, y, z) d = H x(y, z), y, z 1 + p2 + q 2 dydz ,
S Dyz
gde je p = xy , q = xz . U slucaju
S: y = y(z, x) ; (z, x) Dzx
je p = yz , q = yx i
ZZ ZZ
p
H(x, y, z) d = H x, y(z, x), z 1 + p2 + q 2 dzdx .
S Dzx
113
Povrsinski integrali po koordinatama (II vrste)

Po pitanju formiranja ovih integrala, situacija je ista kao kod povrsinskih integrala po povrsi:
OI = S, P Di = i , Xi i . Razlikuje se karakteristika podeonih delova. Neka je i bijektivna
projekcija celije i na xyravan. Na Slici 34 je prikazana projekcija unutrasnje celije i , koja
je pravougaona oblast. Za karakteristiku se u ovom slucaju uzima
k(P Di ) = i ,
gde je i povrsina projekcije i , uzeta sa znakom + ako se posmatra pozitivna strana povrsi S
ili sa znakom ako se posmatra negativna strana povrsi. Podintegralnu funkciju oznacavamo
sa P F (X) R(X) R(x, y, z). Integralna suma je
n
X
S(n) = R(Xi ) i ,
i=1
a povrsinski integral po koordinatama x, y je

ZZ
R(x, y, z) dxdy = lim S(n) ,
S n
pri cemu max1in |i | 0 kad n . U oznaci povrsinskog integrala je dxdy proizvod

diferencijala nezavisno promenljivih x i y.
Analogno se definisu i povrsinski integrali po koordinatama y, z i z, x
ZZ ZZ
P (x, y, z) dydz , Q(x, y, z) dzdx ,
S S
kada se projektovanje celije i vrsi na yzravan i zxravan redom.

z
Si
y
Di
x
Slika 34.
Za svaki od prethodno navedenih integrala se kaze da je II vrste. Potpuni povrsinski integral
II vrste je
ZZ ZZ ZZ ZZ
P dydz + Q dzdx + R dxdy = P dydz + Q dzdx + R dxdy ,
S S S S
gde je P P (x, y, z), Q Q(x, y, z), R R(x, y, z). Potpuni povrsinski integral je kraci zapis
za zbir povrsinskih integrala po koordinatama u kojima se integracija vrsi po istoj povrsi S.
Orijentacija povrsi S utice na vrednost povrsinskih integrala II vrste tako sto promena
orijentacije dovodi do promene znaka integrala, tj. vazi
ZZ ZZ
P dydz + Q dzdx + R dxdy = P dydz + Q dzdx + R dxdy .
S+ S
Za povrsinske integrale II vrste, ne i I vrste, karakteristicna je sledeca osobina. Ako je povrs

S deo cilindricne povrsi cije su izvodnice paralelne zosi, vazi
ZZ
R(x, y, z) dxdy = 0 .
S
114
Ova osobina sledi iz cinjenice da se cela cilindricna povrs projektuje na svoju direktrisu u xy
ravni. Zato su projekcije i svih celija i delovi direktrise (krive), pa je njihova povrsina i = 0
za svako i = 1, 2, . . . , n. Samim tim je i integralna suma S(n) = 0.
Dvojni integral je specijalan slucaj povrsinskog II vrste. Na primer, neka je pozitivno
orijentisana povrs S = D deo xyravni. Tada je R(x, y, z) = R(x, y, 0) = f (x, y) i
ZZ ZZ
R(x, y, z) dxdy = f (x, y) dxdy .
S D
Izracunavanje povrsinskih integrala II vrste dato je sledecom teoremom.

Teorema 11. Ako je povrs S zadata jednacinom (31), tj.
S: z = z(x, y) ; (x, y) Dxy ,
tada je
ZZ ZZ

(34) R(x, y, z) dxdy = R x, y, z(x, y) dxdy ,
S+ Dxy
gde S + oznacava pozitivnu orijentaciju povrsi S u odnosu na bijekciju Dxy S.

Iz jednakosti (34) vidimo da se povrsinski integral izracunava dovodenjem na odgovarajuci
dvojni integral po bijektivnoj projekciji povrsi S na xyravan.
Analogno, ako je povrs S zadata jednacinom
S: x = x(y, z) ; (y, z) Dyz
vazi ZZ ZZ

P (x, y, z) dydz = P x(y, z), y, z dydz ,
S+ Dyz
gde je S + pozitivna strana povrsi u odnosu na bijekciju Dyz S. U slucaju
S: y = y(z, x) ; (z, x) Dzx
je S + pozitivna strana povrsi u odnosu na bijekciju Dzx S i

ZZ ZZ

Q(x, y, z) dzdx = Q x, y(z, x), z dzdx .
S+ Dzx
Ukoliko projektovanje nije bijekcija, povrs treba deliti na bijektivne delove i primenjivati
opstu osobinu 2 Riemannovih integrala. Potpuni povrsinski integral se resava rastavljanjem
na integrale po koordinatama, koji se zatim nezavisno jedan od drugog resavaju odgovarajucom
od prethodno navedenih jednakosti. Za ovakav nacin resavanja kazemo da je direktan. Potpuni
povrsinski integral moze da se resi i jednostavnije, prelaskom na povrsinski integral I vrste.
Na kraju uocimo i sledece. Povrsinski integrali po povrsi i koordinatama su dobili svoja
imena prema izabranim karakteristikama podeonih delova. Integrali po povrsi tretiraju povrs
direktno jer je karakteristika povrsina dela povrsi. Integrali po koordinatama tretiraju povrs
posredno jer je karakteristika povrsina projekcije dela povrsi na neku od koordinatnih ravni,
uzeta sa znakom koji odgovara orijentaciji povrsi.
Veza izmedu povrsinskih integrala I i II vrste

Izmedu povrsinskih integrala I i II vrste postoji veza iskazana jednakoscu
ZZ ZZ
(35) P dydz + Q dzdx + R dxdy = (P cos + Q cos + R cos ) d ,
S S
115
gde je P P (x, y, z), Q Q(x, y, z), R R(x, y, z). U prethodnoj jednakosti su , i manji
od uglova koje normalan vektor na povrs zaklapa sa pozitivnim delovima x, y i zkoordinatne
ose redom.
Prethodna jednakost vazi bez obzira na orijentaciju povrsi. Promena strane povrsi menja
znak povrsinskog integrala II vrste na levoj strani jednakosti. Medutim, tada se menja i smer
normalnog vektora, a time i uglovi , , . Na primer, novi ugao je 1 = i vazi cos 1 =
cos( ) = cos . Dakle, promena orijentacije povrsi menja znak oba integrala.
Za razliku od slicne veze kod krivolinijskih integrala, veza (35) ima veliku prakticnu primenu,
u sta cemo da se uverimo kroz zadatke. Zato dajemo sledece izraze. Ako je
S: z = z(x, y) ; (x, y) Dxy ,
tada je p = zx , q = zy i
p q 1
(36) cos = p , cos = p , cos = p .
1 + p2 + q 2 1+ p2 + q2 1 + p2 + q 2
Znak + ispred razlomaka se uzima ako se integracija vrsi po pozitivnoj strani povrsi, a znak
ako se integracija vrsi po negativnoj strani u odnosu na bijekciju Dxy S. U slucaju
S: x = x(y, z) ; (y, z) Dyz ,
je p = xy , q = xz i
1 p q
(37) cos = p , cos = p , cos = p ,
1 + p2 + q 2 1+ p2 + q2 1 + p2 + q 2
a znak ispred razlomaka se bira u odnosu na bijekciju Dyz S. Za
S: y = y(z, x) ; (z, x) Dzx ,
je p = yz , q = yx i
q 1 p
(38) cos = p , cos = p , cos = p ,
1 + p2 + q 2 1+ p2 + q2 1 + p2 + q 2
a znak ispred razlomaka se bira u odnosu na bijekciju Dzx S.
Vektorski povrsinski integrali

Kod vektorskih povrsinskih integrala situacija je ista kao kod povrsinskih integrala I i II
vrste: OI = S, P Di = i , Xi i . Razlikuje se karakteristika podeonih delova k(P Di ), koja
je kod integrala I i II vrste skalar, dok je kod vektorskih integrala vektor. Za karakteristiku se
uzima vektor
k(P Di ) = ~i ,
koji je postavljen u tacki Xi , normalan je na povrs S i ima moduo |~i | = i > 0, gde je i
povrsina celije i (Slika 35). Neka je ~ri vektor polozaja tacke Xi , ~r vektor polozaja proizvoljne
tacke X(x, y, z) S i P F (X) (X) (~r ) skalarna ili vektorska funkcija. Integralna suma
je
X n n
X
S(n) = (Xi ) ~i = (~ri ) ~i ,
i=1 i=1
a vektorski povrsinski integral je

ZZ
(~r ) d~ = lim S(n) ,
S n
116
pri cemu max1in |~i | 0 kad n .
w
si
Xi Si
w
ri
x 0 y
Slika 35.
Bez izvodenja navodimo komponente vektora d~ , normalanog na povrs S,
(39) d~ = (dydz, dzdx, dxdy) = (cos , cos , cos ) d ,
gde , , imaju isto znacenje kao i ranije.

Orijentacija povrsi S utice na vrednost ovih integrala jer promena strane povrsi menja smer
normalnih vektora ~i za svako i = 1, 2, . . . , n, zbog cega menjaju znak integralna suma i integral.
U zavisnosti od prirode podintegralne funkcije (~r ) i karaktera mnozenja u podintegralnom
izrazu (~r ) d~ , razlikuju se sledece vrste vektorskih integrala.
1 Ako je (~r ) = f (~r ) skalarna funkcija, vektorski povrsinski integral je vektor
ZZ
f (~r ) d~ .
S
2 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje skalarno, integral je skalar

ZZ
~a(~r ) d~ .
S
3 Ako je (~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i mnozenje vektorsko, integral je vektor

ZZ
~a(~r ) d~ .
S
Izracunavanje vektorskih povrsinskih integrala se vrsi prevodenjem na odgovarajuce povr-

sinske integrale I ili II vrste. Pokazujemo to na primeru integrala datog pod 2 . Neka je ~a(~r ) =
(P, Q, R) vektorska funkcija s komponentama P P (x, y, z), Q Q(x, y, z), R R(x, y, z).
Prema (39) i (35) sledi
ZZ ZZ ZZ
~a(~r ) d~ = P dydz + Q dzdx + R dxdy = (P cos + Q cos + R cos ) d ,
S S S
sto su potpuni povrsinski integral II vrste i povrsinski integral I vrste redom. Vektorski integral
pod 2 je poznat pod imenom fluks vektorske funkcije ~a(~r ) kroz orijentisanu povrs S.
Stokesova teorema i Teorema Ostrogradskog

Osim GreenRiemannove teoreme, u teoriji integrala su znacajne i sledece dve teoreme.
Stokesova teorema. Ako su otvorena povrs S i njena granicna kriva L saglasno orijenti-
sane, tada je

I Z Z dydz dzdx dxdy

(40) P (x, y, z) dx+Q(x, y, z) dy +R(x, y, z) dz = /x /y /z .

L S P (x, y, z) Q(x, y, z) R(x, y, z)
117
Podintegralni izraz na desnoj strani jednakosti (40) je dat u obliku determinante jer je
tako pregledniji, a i lakse se pamti. Ovu determinantu treba razvijati po elementima prve
vrste i operatore parcijalnog diferenciranja /x, /y, /z primenjivati na odgovarajucu od
funkcija P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z).
Kada je povrs S deo neke koordinatne ravni, Stokesova teorema se svodi na Green
Riemannovu teoremu i zato predstavlja generalizaciju GreenRiemannove teoreme.
Teorema Ostrogradskog. Ako je zatvorena povrs S granica prostorne oblasti D, tada je
ZZ ZZZ
P Q R
(41) P (x, y, z) dydz+Q(x, y, z) dzdx+R(x, y, z) dxdy = + + dxdydz .
S+ D x y z
Podsecamo da S + oznacava spoljnu stranu zatvorene povrsi.

Teorema Ostrogradskog je takode generalizacija GreenRiemannove teoreme, kada se sa
dvodimenzionalnog prede na trodimenzionalni slucaj.
Zadatak 18. Izracunati povrsinu tela D ogranicenog povrsima
S1 : x2 + y 2 + z 2 = 3a2 , S2 : x2 + y 2 = 2az
za a > 0 i z 0.
Resenje. Povrs S1 je sfera, a S2 je paraboloid. Telo D je prostorna oblast cija granica je
povrs S, sastavljena od dela sfere unutar paraboloida i dela paraboloida unutar sfere. Za delove
granice oblasti D koristimo iste oznake S1 , S2 kao i za cele povrsi.
z
S S2
D xy a 3 y
a 2 L xy
x S1
Slika 36.
Svaki od delova S1 , S2 se bijektivno projektuje na xyravan, pa njihove jednacine zapisujemo

u obliku
p
S1 : z= 3a2 x2 y 2 ; (x, y) Dxy ,
1 2
S2 : z= x + y 2 ; (x, y) Dxy ,
2a
pri cemu smo imali u vidu uslov z 0.

Projekcija Lxy presecne krive povrsi S1 i S2 se dobija eliminacijom koordinate z iz jednacina
povrsi. Zamenom x2 + y 2 = 2az u x2 + y 2 + z 2 = 3a2 sledi
2az + z 2 = 3a2 , z 2 + 2az 3a2 = 0 ,
odakle je z1 = a > 0 i z2 = 3a < 0. Zbog uslova z 0 je z = a i
Lxy : x2 + y 2 = 2a2 .
Kruznica Lxy ogranicava zajednicku projekciju Dxy povrsi S1 i S2 na xyravan, pa je
Dxy : x2 + y 2 2a2 .
118
Uvodenjem polarnih koordinata sa x = r cos , y = r sin , krug Dxy se transformise u

Dxy : 0 r a 2 , 0 2 .
Povrsine s1 , s2 delova S1 , S2 povrsi S se izracunavaju prema (32) i, primenom tvrdenja

(33) Teoreme 10, prema
ZZ ZZ p
si = d = 1 + p2 + q 2 dxdy (i = 1, 2) ,
Si Dxy
gde se p i q odreduju iz jednacine odgovarajuce povrsi. Za povrs S1 je

x y p a 3
p = zx = p , q = zy = p , 1 + p2 + q 2 = p ,
3a2 x2 y 2 3a2 x2 y 2 3a2 x2 y 2
pa je njena povrsina
ZZ ZZ Z a2 Z 2
a 3 a 3 a 3
s1 = p dxdy = r drd = dr r d
Dxy 3a2 x2 y 2
Dxy 3a2 r2 0 0 3a2 r2
Z a2 Z a2
a 3 1
= 2 r dr = 3 a d 3a2 r2 = 2 3 3 1 a2 .
2
3a r 2 2
3a r 2
0 0
Za povrs S2 je
x y p 1p 2
p = zx = , q = zy = , 1 + p2 + q 2 = a + x2 + y 2 ,
a a a
pa je njena povrsina
ZZ ZZ
1p 2 2 2
1p 2
s2 = a + x + y dxdy = a + r2 r drd
Dxy a
Dxy a
Z a2 Z 2 p Z a2 p
1 2
= dr a2 + r2 r d = a2 + r2 d a2 + r2 = 3 3 1 a2 .
0 0 a a 0 3
Zbog S = S1 S2 , trazena povrsina je
16 2
s = s1 + s2 = a .
3
Zadatak 19. Izracunati povrsinski integral I vrste
ZZ
I= (xy + yz + xz) d ,
S
p
gde je S deo konusa z = x2 + y 2 koji iseca cilindricna povrs x2 + y 2 = 2ax (a > 0).
Resenje. Cilindricna povrs je na slici oznacena sa S1 , a konus i njegov deo sa S.
z
S S
S1
0 y
a
x D xy
Slika 37.
119
Povrs S se bijektivno projektuje na xyravan, pa je njena jednacina data u potrebnom

obliku p
S : z = x2 + y 2 ; (x, y) Dxy .
Bijektivna projekcija povrsi S na xyravan je krug
Dxy : (x a)2 + y 2 a2 ,
koji je ogranicen direktrisom x2 + y 2 = 2ax cilindricne povrsi. Opis projekcije pomocu polarnih
koordinata se nalazi analogno kao u Zadatku 17 i on je

Dxy : 0 r 2a cos , .
2 2
Kako je
x y p
p = zx = p , q = zy = p , 1 + p2 + q 2 = 2,
x2 + y 2 x2 + y 2
primenjujuci tvrdenje (33) Teoreme 10 dobijamo

ZZ p p

I= xy + y x2 + y 2 + x x2 + y 2 2 dxdy
D
xy
ZZ
= 2 r3 cos sin + sin + cos drd

Dxy
Z /2
Z 2a cos
= 2 cos sin + sin + cos d r3 dr
/2 0
Z /2
= 4 2 a4 cos sin + sin + cos cos4 d .
/2
U poslednjem odredenom integralu je segment integracije simetrican, a funkcije cos5 sin i

cos4 sin su neparne, pa je dalje

4 Z /2 5
4 Z /2 2
2 64 2 4
I = 4 2a cos d = 4 2 a 1 sin d(sin ) = = a .
/2 /2 15
Zadatak 20. Izracunati potpuni povrsinski integral II vrste

ZZ
I= z 2 dxdy + x2 dydz + y dzdx ,
S
gde je
S: z 2 = x2 + y 2 (0 z h) .
Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa negativnog dela zose.
Resenje. Povrs S je konus iznad xyravni (z 0). Strana integracije je na slici osencena.
z z
S2
h h
S1 S4 S3
y y
x x
Slika 38.
120
Zadatak resavamo na tri nacina.

Prvi nacin je direktan jer se integral tretira kao integral II vrste i sastoji se u sledecem.
Potpuni povrsinski integral se rastavlja na integrale po koordinatama
I = I1 + I2 + I3 ,
gde je ZZ ZZ ZZ
2 2
I1 = z dxdy , I2 = x dydz , I3 = y dzdx .
S S S
Integrali I1 , I2 , I3 se resavaju nezavisno jedan od drugog. Za svaki od njih povrs S mora da

se projektuje na onu koordinatnu ravan koju odreduje proizvod diferencijala u podintegralnom
izrazu, bez obzira da li je projektovanje bijekcija ili ne. Ukoliko projektovanje nije bijekcija, povrs
se deli na bijektivne delove. Projekcije povrsi na koordinatne ravni su prikazane na Slici 39.
y z x
h
h
D xy D yz D zx
0 h x 0 h z
h 0 h y
h
Slika 39.
Kod integrala I1 povrs S se projektuje na xyravan. Ovo projektovanje je bijekcija i

potrebna jednacina povrsi glasi
p
S : z = x2 + y 2 ; (x, y) Dxy .
Projekcija presecne krive povrsi S i ravni z = h je kruznica x2 + y 2 = h2 . Zato je projekcija

povrsi krug
Dxy : x2 + y 2 h2 ,
ciji je opis u polarnim koordinatama

Dxy : 0 r h , 0 2 .
Strana integracije je negativna u odnosu na bijekciju Dxy S, pa na osnovu tvrdenja (34)

Teoreme 11 sledi
ZZ ZZ ZZ
2
2 2
1
I1 = z dxdy = x + y dxdy = r3 drd = = h4 .
S Dxy
Dxy 2
Kod integrala I2 povrs S se projektuje na yzravan. Ovo projektovanje nije bijekcija, pa

povrs delimo na bijektivne delove S = S1 S2 , gde je S1 deo za x 0, a S2 deo za x 0
(Slika 38 levo). Potrebne jednacine delova su
p
S1 : x= z 2 y 2 ; (y, z) Dyz ,
p
S2 : x = z 2 y 2 ; (y, z) Dyz .
Konus S sece yzravan (x = 0) duz pravih z = y, sto se dobija zamenom x = 0 u jednacinu

konusa. Zato je zajednicka bijektivna projekcija Dyz delova S1 i S2 oblast trougla opisana sa
Dyz : z y z , 0 z h .
121
Strana integracije za deo S1 je pozitivna, a za deo S2 negativna u odnosu na bijekciju

Dyz S, pa je
ZZ ZZ ZZ ZZ
2 2
I2 = x2 dydz + x2 dydz = z y 2 dydz z y 2 dydz = 0 .
S1+ S1 Dyz Dyz
Kod integrala I3 povrs S se projektuje na zxravan. Ni ovo projektovanje nije bijekcija,

pa povrs delimo na bijektivne delove S = S3 S4 , gde je S3 deo za y 0, a S4 deo za y 0
(Slika 38 desno). Potrebne jednacine delova su
p
S3 : y = z 2 x2 ; (z, x) Dzx ,
p
S4 : y = z 2 x2 ; (z, x) Dzx .
Konus S sece zxravan (y = 0) duz pravih x = z, sto se dobija zamenom y = 0 u jednacinu

konusa. Zato je zajednicka bijektivna projekcija Dzx delova S3 i S4 oblast trougla opisana sa
Dzx : 0 z h , z x z .
Strana integracije za deo S3 je pozitivna, a za deo S4 negativna u odnosu na bijekciju

Dzx S, pa je
ZZ ZZ ZZ p ZZ p
I3 = y dzdx + y dzdx = 2 2
z x dzdx z 2 x2 dzdx
S3+ S4 Dzx Dzx
ZZ p Z h Z z p
=2 2 2
z x dzdx = 2 dz z 2 x2 dx .
Dzx 0 z
Unutrasnji odredeni integral se resava smenom x = z cos t, za koju je t [, 0]. Zbog z 0 i

sin t 0 na [, 0], dobija se
Z z p Z 0 Z 0 Z 0
2 2 2 1 cos 2t 1
z2 x2 dx = |z sin t|(z sin t) dt = z sin t dt = z dt = z 2 .
z 2 2
Zato je
Z h
1 2 1
I3 = 2 z dz = h3 .
0 2 3
Konacno je
1 1
I = I 1 + I 2 + I 3 = h4 + h3 .
2 3
Drugi nacin se sastoji u sledecem. Povrsinski integral II vrste se prevodi na povrsinski
integral I vrste pomocu jednakosti (35) i odgovarajucih jednakosti (36), (37) ili (38). Zatim se
resava dobijeni povrsinski integral I vrste, pri cemu je dovoljno da projektovanje povrsi bude
bijekcija samo na jednu od koordinatnih ravni. Ukoliko ni jedno projektovanje nije bijekcija,
povrs ipak mora da se deli na bijektivne delove, sto se retko desava.
Povrs S se bijektivno projektuje samo na xyravan. Odgovarajucu jednacinu povrsi i pro-
jekciju Dxy smo vec odredili resavajuci integral I direktno. Jos smo utvrdili da se integracija
vrsi po negativnoj strani povrsi u odnosu na to projektovanje.
Prema (35) dati integral postaje
ZZ
2
I= x cos + y cos + z 2 cos d .
S
U jednakostima (36) uzimamo znak ispred razlomaka, tj. koristimo
p q 1
cos = p , cos = p , cos = p .
1+ p2 + q2 1+ p2 + q2 1 + p2 + q 2
122
Kako je
x y
p = zx = p , q = zy = p ,
x2 + y2 x2 + y2
primenom Teoreme 10 prevodimo povrsinski integral I vrste na dvojni
ZZ p
2 p q 2 2
1
I= x p + yp + x +y p 1 + p2 + q 2 dxdy
Dxy 1 + p2 + q 2 1 + p2 + q 2 1 + p2 + q 2
ZZ ZZ
2 2 2
x3 y2 2 2
= x p + yq x y dxdy = p +p x y dxdy
Dxy Dxy x2 + y 2 x2 + y 2
ZZ
2 1 1
= r cos3 + r sin2 r2 r drd = = h4 + h3 .

Dxy 2 3
Prvi nacin nas prinuduje da resavamo vise povrsinskih integrala, dok na drugi nacin
resavamo samo jedan povrsinski integral, pa je prednost drugog nacina ocigledna.
Treci nacin je zasnovan na primeni Teoreme Ostrogradskog.
Otvorena povrs S se dopunjuje delom S1 ravni z = h do zatvorene povrsi S2 = S S1 .
Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se poklapa sa spoljnom stranom S2+ povrsi S2 . Na
povrsi S1 biramo stranu koja se takode poklapa sa S2+ da bi povrs S2 imala jedinstvenu ori-
jentaciju. Povrs S2 je granica prostorne oblasti D.
z
S1
h
S D
h y
x D xy
Slika 40.
Neka su I1 i I2 povrsinski integrali po povrsima S1 i S2 redom, koji imaju isti podintegralni

izraz kao integral I. Jednacina povrsi S u cilindricnim koordinatama je z = r, pa se oblast D
transformise u
D : 0 r h , 0 2 , r z h .
Na integral I2 primenjujemo tvrdenje (41) Teoreme Ostrogradskog. Za
P (x, y, z) = x2 , Q(x, y, z) = y , R(x, y, z) = z 2
je
P Q R
= 2x , =1, = 2z ,
x y z
pa je
ZZ ZZZ
2 2
I2 = z dxdy + x dydz + y dzdx = (2z + 2x + 1) dxdydz
S2+ D
ZZZ Z h Z 2 Z h
= (2z + 2r cos + 1)r drddz = dr d (2z + 2r cos + 1)r dz
D 0 0 r
Z Z
h 2 z=h 1 1
= dr rz 2 + 2r2 z cos + rz d = = h4 + h3 .
0 0 z=r 2 3
Integral I1 resavamo direktno. Povrs S1 ima jednacinu
S1 : z = z(x, y) = h ; (x, y) Dxy ,

123
a projekciju Dxy smo vec odredili.

Kako je h konstanta, iz jednacine povrsi S1 sledi dz = dh = 0. Jos, integracija se vrsi po
pozitivnoj strani povrsi S1 u odnosu na bijekciju Dxy S1 . Zato je
ZZ ZZ ZZ
2 2 2 2
I1 = z dxdy + x dydz + y dzdx = h dxdy = h dxdy = h2 d = h4 ,
S1 Dxy Dxy
gde je d = h2 povrsina kruga Dxy poluprecnika h.

Zbog S2 = S S1 je I2 = I + I1 i
1 4 1 1 1
I = I2 I1 = h + h3 h4 = h4 + h3 .
2 3 2 3
Treci nacin nije uvek pogodan za primenu. Takva je situacija kad god povrs S ne moze da
se dopuni do zatvorene povrsi delom neke koordinatne ravni ili delom ravni koja je paralelna
koordinatnoj ravni. Tada resavanje povrsinskog integrala po dopuni moze da bude isto toliko
tesko kao i resavanje polaznog integrala.

ZZ
I= xz dxdy + xy dydz + yz dzdx ,
S
gde je S tetraedar sastavljen od delova koordinatnih ravni i ravni x + y + z = 1. Integracija se

vrsi po unutrasnjoj strani tetraedra.
Resenje. Zadatak resavamo primenom Teoreme Ostrogradskog.
Tetraedar S je zatvorena povrs koja ogranicava prostornu oblast D, prikazanu na Slici 26
levo u okviru Zadatka 13. U istom zadatku je odreden i opis oblasti
D: 0x1 , 0y 1x , 0z 1xy .
U skladu sa ranijim dogovorom, unutrasnju stranu tetraedra oznacavamo sa S , a spoljasnju

sa S . Integracija se vrsi po strani S , pa prema Teoremi Ostrogradskog sledi
+
ZZ ZZ
I= xz dxdy + xy dydz + yz dzdx = xz dxdy + xy dydz + yz dzdx
S S+
ZZZ Z 1 Z 1x Z 1xy
1
= (x + y + z) dxdydz = dx dy (x + y + z) dz = = .
D 0 0 0 8

I
I= x2 y 3 dx + dy + z dz ,
L
gde je L presecna kriva povrsi

p
S1 : z= x2 + y 2 , S2 : x2 + y 2 = 2x .
Posmatrano sa pozitivnog dela xose, kriva L je pozitivno orijentisana.

Resenje. Povrs S1 je konus, a S2 je cilindricna povrs. Sa S oznacimo deo konusa koji je
ogranicen krivom L. Strelica na krivoj L oznacava zadati smer. Normalni vektor na S oznacava
saglasnu orijentaciju povrsi, tj. stranu povrsi S koja odgovara smeru krive L.
124
L S1
S2 S
0 y
1
x D xy
Slika 41.
Zadatak resavamo primenom Stokesove teoreme.

Povrs S, kao deo konusa S1 , ima istu jednacinu
p
S : z = x2 + y 2 ; (x, y) Dxy .
Oblast Dxy je bijektivna projekcija povrsi S na xyravan i to je krug
Dxy : (x 1)2 + y 2 1 ,
koji je ogranicen direktrisom povrsi S2 . Uvodenjem smene x 1 = r cos , y = r sin , krug se

transformise u

Dxy : 0 r 1 , 0 2 .
Strana povrsi S na koju je postavljen normalni vektor je negativna u odnosu na bijekciju
Dxy S. Prema tvrdenju (40) Stokesove teoreme sledi

Z Z dydz dzdx dxdy

I= /x /y /z ,

S P Q R
gde je
P P (x, y, z) = x2 y 3 , Q Q(x, y, z) = 1 , R R(x, y, z) = z .
Determinantu razvijamo po elementima prve vrste i dobijamo

dydz dzdx dxdy

/x /y /z = dydz /y /z dzdx /x /z + dxdy /x /y
Q R P R P Q
P Q R
R Q R P Q P
= dydz dzdx + dxdy .
y z x z x y
Kako su svi parcijalni izvodi jednaki 0, osim P/y = 3x2 y 2 , dalje je

ZZ ZZ ZZ
2 2 2 2
I= 3x y dxdy = 3x y dxdy = 3x2 y 2 dxdy
S S Dxy
ZZ ZZ
7
=3 x2 y 2 dxdy = 3 (1 + r cos )2 r3 sin2 drd = = .
Dxy
Dxy 8
Zadatak 23. Izracunati duzinu krive

h i
L: x = cos3 , y = sin3 , z = 0 ; 0, .
2
125
Uputstvo. Koristi se jednakost (4) i Teorema 1.
Zadatak 24. Izracunati krivolinijski integral I vrste

Z
I= y 2 d ,
L
gde je L deo krive
L1 : x = t sin t , y = 1 cos t , z = 0 ; tR
izmedu tacaka A(0, 0, 0) i b(4, 0, 0).

Uputstvo. Parametarske jednacine krive se nalaze slicno kao u Zadatku 1. Krivolinijski
integral se prevodi na odredeni integral
Z 4
t
4 t
I=8 sin sin dt .
0 2 2
Za t [0, 4] je t/2 [0, 2], pa je | sin(t/2)| = sin(t/2) kad je t/2 [0, ] i | sin(t/2)| = sin(t/2)
R 2 R 4
kad je t/2 [, 2]. Zato odredeni integral treba deliti na dva odredena integrala 0 i 2 .
Jos, treba koristiti trigonometrijsku jednakost
t t 2
sin4 = 1 cos2 .
2 2

Z
I= (y + z) dx + (z x) dy + (x + y) dz ,
L
S1 : x2 + y 2 = 2x , S2 : x2 + y 2 + z 2 = 4x (z 0) .
Posmatrano sa pozitivnog dela zose, kriva L je negativno orijentisana.

Uputstvo. Povrs S1 je cilindricna, a povrs S2 je sfera sa centrom na xosi. Zadatak se
resava slicno kao Zadatak 3.

Z
I= y 2 dx x2 dy + z 2 dz ,
L

S: x2 + y + z 2 = 1
sa koordinatnim ravnima u prvom oktantu. Posmatrano sa pozitivnog dela xose, kriva L je
pozitivno orijentisana.
Uputstvo. Presecna kriva L1 povrsi S i xyravni se dobija eliminacijom z iz jednacina povrsi
S i xyravni. Kako je jednacina xyravni z = 0, sledi x2 + y = 1, tj.
L1 : y = 1 x2 .
Kriva L1 sece xosu (y = 0, z = 0) u tacki (1, 0, 0). Tacka (1, 0, 0) otpada jer se kriva L nalazi
u prvom oktantu za koji je x > 0, y > 0, z > 0. Zato je parametar x [0, 1]. Zadata orijentacija
krive odreduje promenu parametra od x = 1 do x = 0.
126
Analogno se dobijaju jednacine presecnih krivih L2 i L3 povrsi S sa yz i zxkoordinatnom

ravni i utvrduje promena izabranog parametra.
Kako kriva L = L1 L2 L3 nema jedinstvenu parametrizaciju, integral I mora da se deli
na tri integrala
I = I1 + I2 + I3 ,
gde integrali I1 , I2 , I3 imaju isti podintegralni izraz kao integral I, a integracija u njima se vrsi
duz pojedinacnih krivih L1 , L2 , L3 redom.

Z
I= z dx + x dy + y dz ,
L
S1 : x2 + y 2 + z = 4 , S2 : x2 + y 2 + z 2 = 4z .

Uputstvo. Povrs S1 je paraboloid, a povrs S2 je sfera sa centrom na zosi. Eliminisemo
koordinatu z iz jednacina povrsi. Iz prve jednacine je x2 + y 2 = 4 z, sto zamenom u drugu
jednacinu daje z 2 5z + 4 = 0. Odavde je z1 = 4, z2 = 1. Za z1 = 4 se dobija zajednicka tacka
(0, 0, 4) povrsi S1 i S2 , pa ova vrednost otpada. Ostaje z2 = 1 i x2 + y 2 = 3, sto je projekcija
presecne krive L.

Z
I= z dx + x dy + y dz ,
L

p
S1 : x2 + y 2 + z = 4 , S2 : x2 + y 2 + z 2 = 4z .

Uputstvo. Povrs S1 je konus, a povrs S2 je sfera. Zadatak se resava slicno kao prethodni
zadatak. Projekcija presecne krive na xyravan je kruznica x2 + y 2 = 4.
Zadatak 29. Izracunati povrsinu oblasti trougla sa temenima (1, 1), (3, 2/3), (3, 6).
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 8, uz koriscenje jednakosti (17).

Z ex

I= ex arctan y + 2y dx + 1 dy
L 1 + y2
gde je L kriva
L: x2 + y 2 = y , z = 0 (x 0) ,
orijentisana od tacke (0, 0, 0) do tacke (0, 1, 0).
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 10. Krivu L treba dopuniti delom yose L1
do zatvorene krive L2 . Dopuna L1 se orijentise tako da kriva L2 ima
H jedinstvenu
H orijentaciju.
Kako je ta orijentacija negativna, prvo treba primeniti osobinu L = L+ , pa tek onda
2 2
GreenRiemannovu teoremu.
127
Zadatak 31. Izracunati povrsinu oblasti D koja je ogranicena krivom
L: x = cos3 t , y = sin3 t , z = 0 ; t [0, 2] .
Uputstvo. Oblast D je zadata parametarskim jednacinama svoje granice L, pa za

izracunavanje povrsine treba koristiti posledicu (25) GreenRiemannove teoreme.
S1 : z = x2 + y 2 , S2 : x2 + y 2 = 2x , S3 : z=0.
S1 : z = x2 + y 2 , S2 : x2 + y 2 = 2 z .
Uputstvo. Povrsi S1 i S2 su paraboloidi. Opis projekcije oblasti D na xyravan se nalazi

slicno kao u Zadatku 14. Najmanju koordinatu z imaju tacke oblasti D koje su na paraboloidu
S1 , a najvecu one koje su na paraboloidu S2 . Zapremina se nalazi slicno kao u Zadatku 17.
Zadatak 34. Izracunati povrsinu dela sfere S1 koji iseca cilindricna povrs S2 , gde je
S1 : x2 + y 2 + z 2 = 9 , S2 : x2 + y 2 = 3y ,
za z 0.
Uputstvo. Direktrisa cilindricne povrsi je kruznica u xyravni koja prolazi kroz koordinatni
pocetak i ima centar na yosi. Krug ogranicen direktrisom je bijektivna projekcija povrsi ciju
povrsinu treba izracunati. Povrsina se izracunava prema jednakosti (32), slicno kao u Zadatku 18.
Zadatak 35. Izracunati povrsinu dela povrsi S1 koji je unutar sfere S2 , gde je

S1 : z = 4 x2 + y 2 , S2 : x2 + y 2 + (z 2)2 = 4 .
Uputstvo. Povrs S1 je paraboloid. Paraboloid i sfera seku zosu u istoj tacki (0, 0, 4).
Projekcija njihove presecne krive, bijektivna projekcija povrsi ciju povrsinu treba izracunati i
sama povrsina se nalaze slicno kao u Zadatku 18.

ZZ
I= z dxdy + x dydz + x dzdx ,
S
gde je
S: z = x2 + y 2 (0 z 4) .
Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa pozitivnog dela zose.
Uputstvo. Zadatak moze da se resi na tri nacina, slicno kao Zadatak 20.
Zadatak 37. Primenom Teoreme Ostrogradskog izracunati potpuni povrsinski integral

II vrste ZZ
I= dxdy + x2 dydz + y dzdx ,
S
128
gde je
S: x2 + y 2 + z 2 = a2 (a > 0, z 0) .
Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa pozitivnog dela zose.
Uputstvo. Povrs S je polusfera iznad xyravni. Posto je S otvorena povrs, treba je prvo
dopuniti do zatvorene povrsi i tek onda primenjivati Teoremu Ostrogradskog, slicno kao u Za-
datku 20.
Zadatak 38. Primenom Stokesove teoreme izracunati potpuni krivolinijski integral II

vrste I
L
gde je L presek povrsi

p
S1 : z= x2 + y 2 , S2 : x2 + y 2 = 2y .
Posmatrano sa pozitivnog dela yose, kriva L je negativno orijentisana.

Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 22, s tim sto je direktrisa cilindricne povrsi
S2 kruznica sa centrom na yosi. Dobijeni potpuni povrsinski integral II vrste treba resavati
prelaskom na povrsinski integral I vrste.
Zadatak 39. Primenom Stokesove teoreme izracunati potpuni krivolinijski integral II

vrste I
L
gde je L presek povrsi

S1 : z = x2 + y 2 , S2 : x2 + y 2 = 2y .
Posmatrano sa pozitivnog dela yose, kriva L je negativno orijentisana.

Uputstvo. Zadatak se resava kao Zadatak 38. Razlikuje se samo povrs S1 , koja je u Za-
datku 38 konus, a u ovom zadatku je paraboloid.
NAPOMENA. Predavanja iz ove oblasti traju 18 casova. Kako se radi o veoma obimnoj
materiji, koja zahteva i dobro poznavanje gradiva iz ranijih kurseva, ova oblast je studentima
najteza za savladavanje. Da bi se izlaganje pojednostavilo, mnogi pojmovi su dati samo opisno,
npr. pojam saglasne orijentacije otvorene povrsi i njene granicne krive. Takode, uradeni su
samo karakteristicni zadaci, kojima se ilustruje teorija. Za detaljnije izucavanje i uvezbavanje
ove materije nastavnik preporucuje knjige navedene pod 4 i 5.
5. TEORIJA POLJA
5.1. Pojam i elementi polja
Neka su f f (x, y, z) i ~a ~a(x, y, z) skalarna i vektorska funkcija redom. Skalarno polje je

podrucje definisanosti skalarne funkcije f , a vektorsko polje je podrucje definisanosti vektorske
funkcije ~a. Za skalarno i vektorsko polje se koriste termini skalarno polje f i vektorsko polje
~a . Takode, kaze se da je skalarno polje deo prostora u kome se oseca dejstvo skalarne funkcije,
a vektorsko polje deo prostora u kome se oseca dejstvo vektorske funkcije.
Elementi skalarnog polja su ekviskalarne povrsi i gradijent.

Ekviskalarna ili nivoska povrs je prostorna povrs S iz skalarnog polja f u cijim svim tackama
X X(x, y, z) S vazi f (X) f (x, y, z) = c, gde je c realna konstanta. Dakle, implicitna
jednacina ekviskalarne povrsi je
S : f (x, y, z) = c .
Za ekviskalarnu povrs koja prolazi kroz konkretnu tacku X0 je c = f (X0 ).
Gradijent funkcije f u proizvoljnoj tacki polja je vektorska funkcija
f f f
grad f = , , .
x y z
Osobina gradijenta je da vektor grad f (X0 ), postavljen u tacki X0 S, ima pravac normale na
ekviskalarnu povrs
S : f (x, y, z) = f (X0 ) .
Od ostalih osobina gradijenta navodimo:
grad(f + g) = grad f + grad g , grad(f g) = g grad f + f grad g , df = grad f d~r ,
gde je f f (x, y, z), g g(x, y, z) i d~r diferencijal vektora polozaja tacke (x, y, z) dat sa (9) u
okviru oblasti Integrali. Druga osobina lici na izvod proizvoda dve funkcije, sto ona i jeste jer
je gradijent odredena vrsta izvoda.
Primer 1. Skalarno polje
f (x, y, z) = x2 + y 2 z
ima ekviskalarne povrsi x2 + y 2 z = c, tj.
S: z = x2 + y 2 c ,
gde je c proizvoljna konstanta. Vidimo da su ekviskalarne povrsi paraboloidi. Gradijent je

vektor
grad f = (2x, 2y, 1) .
U tacki X0 (0, 0, 0) je f (X0 ) f (0, 0, 0) = 0. Ekviskalarna povrs S1 koja prolazi kroz tacku
X0 ima jednacinu f (x, y, z) = f (X0 ), odnosno x2 + y 2 z = 0,
S1 : z = x2 + y 2 .
Gradijent u tacki X0 je vektor
grad f (X0 ) grad f (0, 0, 0) = (0, 0, 1) .
129
130
S3
S2
2
S1
1
0 y
x grad f (0,0,0)
1
Slika 1.
Na Slici 1 su predstavljene ekviskalarne povrsi S1 za c = 0, S2 za c = 1 i S3 za c = 2.

Vektor grad f (X0 ) je postavljen u tacki X0 S1 i normalan je na povrs S1 .
Elementi vektorskog polja su vektorske linije i solenoid.

Vektorska linija je prostorna kriva L iz vektorskog polja ~a sa sledecom osobinom. U svakoj
tacki X X(x, y, z) L vektor ~a(X) ~a(x, y, z) lezi na tangenti krive L, postavljenoj u tacki
X (Slika 2 levo). Vektorsko polje je pokriveno vektorskim linijama, tj. kroz svaku tacku polja
prolazi po jedna vektorska linija. Ako je

~a(x, y, z) = a1 (x, y, z), a2 (x, y, z), a3 (x, y, z) ,
jednacine vektorskih linija se odreduju iz sistema DJ
dx dy dz
= =
a1 (x, y, z) a2 (x, y, z) a3 (x, y, z)
i dobijaju u obliku preseka dveju familija povrsi
L: F1 (x, y, z) = c1 , F2 (x, y, z) = c2 ,
gde su c1 i c2 proizvoljne realne konstante. Podsecamo da na ovom kursu sistemi DJ nisu radeni,
tako da studenti nemaju potrebno znanje za resavanje prethodnog sistema.
Solenoid ili tuba je prostorna povrs S iz vektorskog polja ~a koju obrazuju vektorske linije,
postavljene kroz svaku tacku neke zatvorene krive L iz polja (Slika 2 desno). Za solenoid S vazi
ZZ
~a d~ = 0 ,
S
tj. fluks kroz solenoid S je jednak 0.
z z
w
X a(X) S
L L
y y
x x
Slika 2.
131
5.2. Prostorni izvodi
Prostorni izvodi su gradijent, divergencija i rotor.

Gradijent je prostorni izvod skalarne funkcije, a sam je vektorska funkcija. Definicioni izraz
i osobine smo vec naveli.
Divergencija je prostorni izvod vektorske funkcije. Ako je vektorska funkcija zadata pomocu
svojih komponenata ~a = (a1 , a2 , a3 ), oznaka i izraz za divergenciju u proizvoljnoj tacki polja su
a1 a2 a3
div ~a = + + ,
x y z
odakle se vidi da je divergencija skalarna funkcija. Divergencija utice na izvornost polja. Izvor
je tacka polja u kojoj je div ~a > 0, a uvir tacka u kojoj je div ~a < 0.
Rotor je takode prostorni izvod vektorske funkcije. Ako je ~a = (a1 , a2 , a3 ), oznaka i izraz
za rotor su
~i ~j ~k

rot ~a = /x /y /z .
a1 a2 a3
Determinanta se razvija po elementima prve vrste, a operatori parcijalnog diferenciranja se
primenjuju na odgovarajucu od funkcija a1 , a2 , a3 . Elementi prve vrste su jedinicni vektori
koordinatnih osa, pa je rotor vektorska funkcija. Rotor utice na vrtloznost polja. Vrtlog je tacka
polja u kojoj je rot ~a 6= 0.
Obicno se kaze da su gradijent i rotor vektori, a divergencija skalar, bez naglasavanja da se
radi o funkcijama.
5.3. Cirkulacija i fluks
Tvrdenje (40) Stokesove teoreme je poznato kao skalarni oblik Stokesove teoreme. Takode,
tvrdenje (41) je skalarni oblik Teoreme Ostrogradskog. Ove teoreme mogu da se iskazu i u
vektorskom obliku.
Stokesova teorema. Ako je L zatvorena prostorna kriva koja ogranicava otvorenu pros-
tornu povrs S, tada je I ZZ
~a d~r = rot ~a d~ .
L S
Kriva L i povrs S su saglasno orijentisane.
Teorema Ostrogradskog. Ako je S zatvorena prostorna povrs koja ogranicava prostornu
oblast D, tada je ZZ ZZZ
~a d~ = div ~a dxdydz .
S D
Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi S.
Cirkulaciju i fluks smo vec definisali u okviru vektorskih krivolinijskih i vektorskih povrsin-
skih integrala.
Cirkulacija vektorske funkcije ~a duz orijentisane krive L je
Z
C= ~a d~r .
L
Cirkulacija ima sledece osobine.

1 Ako je L zatvorena kriva iz polja ~a i rot ~a = 0 u svim tackama polja, vazi
I
C= ~a d~r = 0 .
L
132
Ova osobina je posledica Stokesove teoreme.

2 Neka krive L1 , L2 imaju zajednicke granicne tacke A, B i neka su obe orijentisane od
tacke A ka tacki B. Ako je rot ~a = 0 u svim tackama polja ~a, vazi
Z Z
C1 = ~a d~r = C2 = ~a d~r .
L1 L2
Ova osobina se lako pokazuje. Krive L1 i L2 obrazuju zatvorenu krivu L = L1 L2 . Da bi kriva

L imala jedinstvenu orijentaciju, mora da se promeni orijentacija na jednom njenom delu, npr.
na L2 . Prema osobini 1 sledi
I Z Z
~a d~r = ~a d~r ~a d~r = 0 ,
L L1 L2
sto je osobina 2 .
3 Ako je rot ~a = 0 u svim tackama polja ~a, postoji skalarna funkcija f f (x, y, z) takva
da je
~a = grad f .
4 Neka je kriva L orijentisana od tacke A ka tacki B i neka je f funkcija iz 3 . Ako je
rot ~a = 0 u svim tackama polja ~a, prema ranije navedenoj osobini gradijenta sledi
Z Z Z B

C= ~a d~r = grad f d~r = df = f = f (B) f (A) .
L L L A
Osobine 2 i 4 znace da cirkulacija ne zavisi od oblika krive L, vec samo od njenih granicnih
tacaka A i B. Ova cinjenica ima veliku prakticnu primenu jer omogucava pogodan izbor krive,
koji dovodi do definicionog krivolinijskog integrala cirkulacije jednostavnog za izracunavanje.
Takva kriva je oznacena sa L1 na Slici 3.
z
L2
L1
A B
L3
x y
Slika 3.
Fluks ili protok vektorske funkcije ~a kroz orijentisanu povrs S je

ZZ
= ~a d~ .
S
Fluks ima sledece osobine.

1 Ako je S zatvorena povrs iz polja ~a i div ~a = 0 u svim tackama polja, vazi
ZZ
= ~a d~ = 0 .
S
Ova osobina je posledica Teoreme Ostrogradskog.

2 Neka povrsi S1 , S2 imaju zajednicku granicnu krivu L i neka su obe saglasno orijentisane
sa krivom L. Ako je div ~a = 0 u svim tackama polja ~a, vazi
ZZ ZZ
1 = ~a d~ = 2 = ~a d~ .
S1 S2
133
Povrsi S1 i S2 obrazuju zatvorenu povrs S = S1 S2 . Da bi povrs S imala jedinstvenu ori-

jentaciju, mora da se promeni orijentacija na jednom njenom delu, npr. na S2 . Prema osobini
1 sledi ZZ ZZ ZZ
~a d~ = ~a d~ ~a d~ = 0 ,
S S1 S2

sto je osobina 2 .
3 Ako je div ~a = 0 u svim tackama polja ~a, postoji vektorska funkcija ~b ~b(x, y, z) takva
da je
~a = rot ~b .
4 Neka su povrs S i njena granicna kriva L saglasno orijentisane. Takode, neka je ~b funkcija

iz 3 . Ako je div ~a = 0 u svim tackama polja ~a, prema Stokesovoj teoremi sledi
ZZ ZZ I
= ~a d~ = rot b d~ = ~b d~r .
~
S S L
Osobine 2 i 4 znace da fluks ne zavisi od oblika povrsi S, vec samo od njene granicne krive L.
Ova cinjenica omogucava pogodan izbor povrsi za koju se definicioni povrsinski integral fluksa
jednostavno izracunava. Takva povrs je S1 na Slici 4.
z
S2
S1
L
S3
x y
Slika 4.

5 Neka su povrsi S1 i S2 preseci solenoida, orijentisane kao na Slici 5. Jos, neka je div ~a = 0
u svim tackama polja ~a. Tada je
ZZ ZZ
1 = ~a d~ = 2 = ~a d~ .
S1 S2
Solenoid S3 i preseci S1 , S2 obrazuju zatvorenu povrs S = S1 S2 S3 . Prema ranije navedenoj

osobini solenoida i osobini 1 fluksa je
ZZ ZZ ZZ ZZ ZZ ZZ
~a d~ = ~a d~ + ~a d~ + ~a d~ = ~a d~ + ~a d~ = 0 ,
S S1 S2 S3 S1 S2
pri cemu se integracija vrsi po onim stranama povrsi S1 i S2 koje se poklapaju sa spoljnom
stranom povrsi S. Promenom orijentacije na S1 ili S2 , iz poslednje jednakosti sledi osobina 5 .
z z
S3 S3
S2
S2
S1
S1
y y
x x
Slika 5.
134
5.4. Vrste vektorskih polja
Zavisno od vrednosti prostornih izvoda div ~a i rot ~a, postoje cetiri karakteristicna tipa vek-
torskih polja. To su potencijalno, solenoidno, Laplaceovo i slozeno polje.
Potencijalno polje
Polje ~a je potencijalno ako vazi rot ~a = 0 u svim tackama i div ~a 6= 0 bar u jednoj tacki
polja. Potencijalno polje je bezvrtlozno i izvorno.
U potencijalnom polju vaze sve prethodno navedene osobine cirkulacije.
Izdvajamo osobinu 3 cirkulacije da u potencijalnom polju postoji skalarna funkcija f takva
da je ~a = grad f . Pod odredenim dodatnim uslovom vazi i obrnuto. Ako u polju ~a postoji
funkcija f za koju je ~a = grad f , polje je potencijalno. Potencijal vektorske funkcije ~a je
skalarna funkcija (x, y, z) = f (x, y, z). Za ~a = (a1 , a2 , a3 ), potencijal se nalazi prema
Z x Z y Z z
(x, y, z) = a1 (x, y, z) dx + a2 (x0 , y, z) dy + a3 (x0 , y0 , z) dz + c ,
x0 y0 z0
gde je (x0 , y0 , z0 ) bilo koja, ali konkretno izabrana tacka polja. Konstanta c = (x0 , y0 , z0 ) je
proizvoljna i odreduje se iz unapred zadatih uslova za potencijal.
Solenoidno polje
Polje ~a je solenoidno ako vazi div ~a = 0 u svim tackama i rot ~a 6= 0 bar u jednoj tacki polja.
Solenoidno polje je vrtlozno i bezizvorno.
U potencijalnom polju vaze sve prethodno navedene osobine fluksa.
Izdvajamo osobinu 3 fluksa da u solenoidnom polju postoji vektorska funkcija ~b takva da
je ~b = rot ~a. Pod odredenim dodatnim uslovom vazi i obrnuto. Ako u polju ~a postoji funkcija ~b
za koju je ~b = rot ~a, polje je solenoidno. Vektorski potencijal vektorske funkcije ~a je vektorska
funkcija ~b ~b(x, y, z), koja se nalazi prema
Z 1
~b(x, y, z) = grad f ~r ~a ~r d ,
0
gde je ~r = (x, y, z) vektor polozaja proizvoljne tacke polja i f f (x, y, z) proizvoljna skalarna
funkcija koja se odreduje iz unapred zadatih uslova za vektorski potencijal.
Laplaceovo polje
Polje ~a je Laplaceovo ako vazi div ~a = 0 i rot ~a = 0 u svim tackama polja. Laplaceovo polje
je bezvrtlozno i bezizvorno.
Komponente vektorske funkcije ~a = (a1 , a2 , a3 ) zadovoljavaju Laplaceovu DJ
2 ai 2 ai 2 ai
+ + =0 (i = 1, 2, 3) .
x2 y 2 z 2
Laplaceova DJ je parcijalna DJ drugog reda. Sa parcijalnim DJ se studenti nisu upoznali na

ovom kursu.
Slozeno polje
Polje ~a je slozeno ako vazi div ~a 6= 0 i rot ~a 6= 0 bar u jednoj tacki polja, pri cemu to moze,
ali ne mora da bude ista tacka. Slozeno polje je vrtlozno i izvorno.
135
Slozeno polje se proucava razlaganjem na dva polja
~a = p~ + ~q ,
od kojih je jedno p~ potencijalno, a drugo ~q solenoidno. Komponente polja p~ i ~q se nalaze iz

sistema od osam parcijalnih DJ prvog reda.
NAPOMENA. Oblast Teorija polja se obraduje samo informativno u okviru 2 casa. Iako
se radi o veoma znacajnoj materiji za studente sa smera Elektroenergetika, ovoj oblasti nije
posvecena veca paznja jer se novi pojmovi i rad sa njima svode na vec predeno gradivo. Teorija
polja je detaljno obradena u knjizi navedenoj pod 6.
6. KOMPLEKSNA ANALIZA
6.1. Kompleksni brojevi
Kompleksne brojeve su studenti izucavali na ranijim kursevima matematike. Ovde ih samo

ukratko obnavljamo, u meri i na nacin koji nam je potreban za dalje izlaganje.
Posmatramo skup R2 , ciji su elementi (x, y) uredeni parovi realnih brojeva x, y R. Ako
se u skup R2 uvede tzv. kompleksna aritmetika (racunske operacije), elementi skupa R2 se zovu
kompleksni brojevi, a sam skup R2 se zove skup kompleksnih brojeva i oznacava se sa C. Za
kompleksne brojeve z = (x, y) C se takode koristi posebna oznaka z = x + iy, gde je i = 1
imaginarna jedinica. Prosto receno, kompleksni brojevi su uredeni parovi realnih brojeva sa
kojima umemo da racunamo, zbog cega su i nazvani brojevima.
Kako su uredeni par (x, y) R2 , tacka X(x, y) u koordinatnoj ravni i njen vektor polozaja
~r = x~i + y~j ekvivalentni pojmovi, kompleksan broj z = x + iy C mozemo da tretiramo kao
bilo koji od njih. Pri tome imamo u vidu da za kompleksne brojeve postoji aritmetika, za
tacke ne postoji, a za vektore delimicno postoji (npr., sabiranje vektora je definisano, a deljenje
nije). Zbog specificnosti kompleksnih brojeva z, koordinatna ravan u kojoj se prikazuju se zove
kompleksna ravan ili zravan.
y
y X;z
w
0 x x
Slika 1.
Navedeni oblik kompleksnog broja je oblik sa razdvojenim realnim i imaginarnim delom,
(1) z = x + iy .
Prelazeci sa Descartesovih koordinata x, y na polarne koordinate r, , uvedene sa
x = r cos , y = r sin ; (, ] ,
oblik (1) se transformise u trigonometrijski oblik
(2) z = r(cos + i sin ) r cis .
Koriscenjem formula
ei + ei ei ei
cos = , sin = ,
2 2i
iz (2) se dobija i eksponencijalni oblik kompleksnog broja
(3) z = rei .
Descartesove koordinate x, y su realni i imaginarni deo kompleksnog broja
Re z = x , Im z = y .
136
137
Polarne koordinate r, su moduo i argument kompleksnog broja
|z| = r , arg z = .
Veza izmedu njih je

y

arctan , x>0,

x
p y
(4) |z| = x2 + y 2 , arg z = + arctan , x<0, y>0,

x

+ arctan y ,

x<0, y<0.
x
Jos je arg z = /2 kad je x = 0, y > 0 i arg z = /2 kad je x = 0, y < 0. Koristicemo oznaku
arg z = Arctan(y/x) za bilo koji od gornja tri slucaja kada ne znamo o kom konkretnom broju
z se radi. Iz prakticnih razloga se uvodi i
Arg z = arg z + 2k (k = 0, 1, 2, . . . ) .
Za proizvod i kolicnik kompleksnih brojeva vazi sledeca teorema.

Qn
Moavrova teorema. Ako je z = zk , tada je
k=1
n
Y n
X
(5) |z| = |zk | , Arg z = arg zk .
k=1 k=1
z1
Ako je z = , tada je
z2
|z1 |
(6) |z| = , Arg z = arg z1 arg z2 .
|z2 |
Tokom ovog kursa studenti su se upoznali sa nekoliko razlicitih jednacina kruznice. Na

ovom mestu navodimo jos dve. Neka je L centralna kruznica poluprecnika a,
L: x2 + y 2 = a2 .
Njene parametarske jednacine su
L: x = a cos , y = a sin ; (, ] ,
gde je polarni ugao. Prelaskom na kompleksne brojeve z = x + iy, prvoj jednacini odgovara
(7) L: |z| = a ,
a parametarskim jednacinama odgovara z = a cos + ia sin = aei , tj.
(8) L: z = aei ; (, ] .
Jednazine (7) i (8) cemo da zovemo kompleksnim jednacinama kruznice. Analogno, pomerena
kruznica poluprecnika a sa centrom u tacki (x0 , y0 ),
L: (x x0 )2 + (y y0 )2 = a2 ,
ima parametarske jednacine
L: x = x0 + a cos , y = y0 + a sin ; (, ]
138
i, za z0 = x0 + iy0 , kompleksne jednacine
L: |z z0 | = a , L: z = z0 + aei ; (, ] .
6.2. Pojam kompleksne funkcije
Definicija kompleksne funkcije je analogna definiciji realne funkcije. Ako se svakom elementu
x D R ili z D C po odredenom pravilu f pridruzi samo jedan element w C, tada je
to pridruzivanje kompleksna funkcija jedne realne promenljive x,
(9) f : DRC, w = f (x) ,
ili kompleksna funkcija jedne kompleksne promenljive z,
(10) f : DCC, w = f (z) .
Kompleksna funkcija w = f (z) jedne kompleksne promenljive z je, u stvari, kompleksna funkcija
w = f (x, y) dve realne promenljive x, y zbog z = (x, y).
Vrednosti w su kompleksni brojevi, pa je w = u + iv (u, v R). Zato je u slucaju (9)
u = u(x) = Re f (x) , v = v(x) = Im f (x) .
U slucaju (10) je
u = u(x, y) = Re f (z) , v = v(x, y) = Im f (z) .
Dakle, posmatramo dva tipa kompleksnih funkcija
(11) f : DRC, w = f (x) = u(x) + iv(x) ,

(12) f : DCC, w = f (z) = u(x, y) + iv(x, y)
i uocavamo da su njihovi realni i imaginarni delovi realne funkcije jedne ili dve realne promenljive.
Ako je promenljiva z i sama funkcija tipa (11), tj.
z(t) = x(t) + iy(t) (t R) ,
kompleksna funkcija (12) postaje kompleksna funkcija (11),

F (t) = f z(t) = u x(t), y(t) + iv x(t), y(t) = u1 (t) + iv1 (t) .
Funkcija F (t) je slozena kompleksna funkcija.

U kontekstu dosadasnjeg izlaganja, primecujemo da su kompleksne funkcije po svojoj prirodi
vektorske (deo Integrali, Vektorski krivolinijski integrali), u sta se lako uveravamo. Zamenjujuci
z = x + iy sa (x, y), w = u + iv sa
~ = (u, v) i f sa ~a, kompleksne funkcije (11) i (12) postaju

~ = ~a(x) = u(x), v(x) ,
~ = ~a(x, y) = u(x, y), v(x, y) .
Za kompleksne funkcije se koristi oznaka f skalarnih funkcija, a ne oznaka ~a vektorskih funkcija,

jer se w = u + iv smatra brojem iz ranije navedenog razloga. Takode, oznaka ~a se koristi kada
je kodomen R3 , sto ovde nije slucaj.
Kompleksne funkcije (11) se zadaju kao i vektorske, direktnim navodenjem njihovih kompo-
nenata (realni i imaginarni deo). Kompleksne funkcije (12) se najcesce zadaju pomocu pravila
f , a realni i imaginarni deo se naknadno odreduju.
139
Primer 1. Za z = x + iy, eksponencijalna funkcija se definise sa
f (z) = ez = ex eiy = ex (cos y + i sin y) .
Trigonometrijske funkcije su
eiz + eiz eiz eiz

f (z) = cos z = , f (z) = sin z = ,
2 2i
a racionalna funkcija je
P (z)
f (z) = ,
Q(z)
gde su P (z) i Q(z) polinomi. Specijalno, ako je z = x realan broj, navedene kompleksne funkcije
se svode na poznate realne funkcije. Definicione izraze za cos z i sin z, kada je z = R, smo
vec upotrebili pri prelasku sa (2) na (3).
NAPOMENA. Nastavniku je iz iskustva poznato da raznolikost termina zbunjuje studente.
Zato navodimo neke od njih. U zavisnosti od domena i kodomena preslikavanja, uobicajeni su
sledeci nazivi.
Neka su X, Y proizvoljni skupovi i n prirodan broj. Tada je preslikavanje
F : X Y operator,
F : X R funkcionela,
f : Rn R realna (skalarna) funkcija,
F : Rn Rm (m 6= 1) vektorska funkcija,
f : R2 R2 kompleksna funkcija.
Vidimo da su funkcionela i vektorska funkcija specijalni operatori, realna funkcija je specijalna
funkcionela, a kompleksna funkcija specijalna vektorska funkcija. Pod vektorskim funkcijama se
obicno podrazumevaju samo slucajevi za n = 1, n = 3, m = 3, kada se koristi i drugacija oznaka
~a F, tj.
~a : R R3 , ~a : R3 R3 .
Zadatak 1. Ako je z = iy i y > 0, odrediti Re f (z), Im f (z), |f (z)|, Arg f (z) funkcije
1+z
f (z) = .
z(10 + z)(1 + z)
Resenje. Smenom z = iy u f (z) sledi
1 + iy (1 + iy)i(10 iy)(1 iy)

f (iy) = = =
iy(10 + iy)(1 + iy) iy(10 + iy)(1 + iy)i(10 iy)(1 iy)

y 3 + 19y + i 10 + 8y 2
= ,
y 100 + y 2 1 + y 2
odakle je
y 3 + 19y y 2 + 19
Re f (iy) = = ,
y 100 + y 2 1 + y 2 100 + y 2 1 + y 2
10 + 8y 2 10 8y 2
Im f (iy) = = .
y 100 + y 2 1 + y 2 y 100 + y 2 1 + y 2
Racionalna funkcija f (z) je zadata u faktorizovanom obliku, pa za odredivanje |f (z)| i Arg f (z)
treba koristiti Moavrovu teoremu. Primena formula (4), tj.
q 2 2 Im f (z)
|f (z)| = Re f (z) + Im f (z) , Arg f (z) = Arctan ,
Re f (z)
140
moze da bude znatno komplikovanija i da dovede do neprepoznatljivih izraza. Prema tvrdenjima

(5) i (6) Moavrove teoreme sledi
p
|1 + iy| 1 + y2 1
|f (iy)| = = p p = p ,
|iy| |10 + iy| | 1 + iy| y 100 + y 2 1 + y 2 y 100 + y 2

Arg f (iy) = arg(1 + iy) arg(iy) + arg(10 + iy) + arg(1 + iy)
h y y i
= arctan y + arctan + + arctan
2 10 1
3 y 3 y
= arctan y + arctan arctan y = + 2 arctan y arctan .
2 10 2 10
Zadatak 2. Neka je L deo kruznice |z| = a u prvom kvadrantu zravni, proizvoljno malog
poluprecnika a > 0. Naci sliku krive L u wravni ako se preslikavanje vrsi funkcijom
1+z
w = f (z) = .
z(10 + z)(1 + z)
Resenje. Kriva L se nalazi u prvom kvadrantu i prema (8) ima jednacinu

h i
L : z = aei ; 0, .
2
Kako je a proizvoljno mali broj, za tacke z L se dobija
1 + aei 1 1 i
w = f aei = i
= e .
aei 10 + aei 1 + aei 10ae 10a
Stavljajuci A = 1/(10a) > 0 i imajuci u vidu 1 = ei , dalje je
w Aei ei = Aei() = Aei ,
gde je A proizvoljno veliki broj i = [/2, ]. Zakljucujemo da je slika krive L deo

kruznice |w| = A u drugom kvadrantu wravni (npr., za = /4 je = /4 = 3/4),
proizvoljno velikog poluprecnika A. Kad a 0, vazi A .
v w- ravan
y z - ravan
0 a x A 0 u
w
w
Slika 2.
Ovaj zadatak nije u neposrednoj vezi sa prethodnim izlaganjem. Naveli smo ga jer je, kao
i Zadatak 1, potreban studentima za savladavanje gradiva iz drugih predmeta.
Zadatak 3. Ako je z = iy i y > 0, odrediti Re f (z), Im f (z), |f (z)|, Arg f (z) funkcija:
1 + z 1+z
f (z) = , f (z) = ,
z(10 + z)(1 + z) z(2 + z)(3 + z)
1+z 1+z
f (z) = 2 , f (z) = 3 .
z (2 + z)(3 + z) z (2 + z)(3 + z)
Ako je L deo kruznice |z| = a u prvom kvadrantu zravni, proizvoljno malog poluprecnika a > 0,
naci sliku krive L u wravni svakom od datih funkcija w = f (z).
Uputstvo. Ovaj zadatak se resava slicno kao Zadatak 1 i Zadatak 2.
141
6.3. Granicne vrednosti i neprekidnost
Granicna vrednost kompleksnih funkcija (12) se definise formalno isto kao granicna vrednost
realnih funkcija jedne promenljive. Oznacava se sa
lim f (z) = c ,
zz0
gde je z = x+iy proizvoljan, z0 = x0 +iy0 konkretan broj i c = a+ib C kompleksna konstanta.

Pokazuje se da vazi ekvivalencija
lim f (z) = c lim Re f (z) = Re c = a , lim Im f (z) = Im c = b .

zz0 zz0 zz0
Kako su Re f (z) = u(x, y), Im f (z) = v(x, y) realne funkcije dve promenljive i kako z z0
znaci x x0 i y y0 , to se granicna vrednost kompleksne funkcije svodi na totalne granicne
vrednosti realnih funkcija u(x, y), v(x, y).
U slucaju kompleksnih funkcija (11), za x, x0 R, je
lim f (x) = lim u(x) + i lim v(x) .

xx0 xx0 xx0
Kompleksna funkcija (12) je neprekidna u tacki z0 ako postoji f (z0 ), postoji limzz0 f (z) i
vazi
lim f (z) = f (z0 ) .
zz0
Ova definicija se svodi na neprekidnost funkcija u(x, y), v(x, y) u tacki (x0 , y0 ). Analogno,
kompleksna funkcija (11) je neprekidna u tacki x0 ako su funkcije u(x), v(x) neprekidne u x0 .
6.4. Diferenciranje
Za kompleksne funkcije se definisu izvodi i diferencijali, kao i za sve ostale funkcije sa kojima
smo do sada radili.
Izvod i diferencijal prvog reda

Neka je kompleksna funkcija (12) neprekidna u tacki z0 C. Prvi izvod funkcije f (z) u
tacki z0 6= je konacni limes
f (z) f (z0 )
f 0 (z0 ) = lim .
zz0 z z0
Ako postoji f 0 (z0 ), funkcija f (z) je diferencijabilna u z0 . Prvi diferencijal u proizvoljnoj tacki
z = x + iy je
df (z) = f 0 (z) dz ,
gde je dz = dx + i dy. Vidimo da se izvod i diferencijal definisu i oznacavaju formalno isto kao
kod realnih funkcija jedne promenljive, iako su kompleksne funkcije (12) sustinski drugacije.
Kod kompleksnih funkcija (11) je
f 0 (x) = u0 (x) + iv 0 (x) , df (x) = f 0 (x) dx = du(x) + i dv(x) .
Za izvode i diferencijale kompleksnih funkcija vaze ista pravila, koja se odnose na zbir,
proizvod i kolicnik funkcija, kao i u slucaju realnih funkcija.
Kompleksna funkcija (12) je analiticka ili regularna u tacki z0 6= ako je diferencijabilna
u nekoj okolini te tacke. Ako je z0 = , posmatra se funkcija g(z) = f (1/z), za koju je
f (z0 ) = g(0). Funkcija f (z) je analiticka u z0 ako je g(z) analiticka u 0. Analiticke funkcije
142
poseduju neke veoma znacajne osobine. Jedna takva osobina je da iz regularnosti funkcije f (z)
u nekoj tacki sledi i regularnost njenog prvog izvoda u istoj tacki.
CauchyRiemannovi uslovi
CauchyRiemannovi uslovi se odnose na kompleksne funkcije (12). Neka je f (z) diferenci-
jabilna u tacki z = x + iy. Pokazuje se da je tada
u v v u
(13) f 0 (z) = +i = i .
x x y y
Izjednacavanjem realnog i imaginarnog dela, dobijaju se CauchyRiemannovi uslovi u Descarte-

sovim koordinatama
u v v u
(14) = , = .
x y x y
Zahvaljujuci jednakostima (14), prvi izvod moze da se iskaze i na nacin
u u v v
f 0 (z) = i = +i .
x y y x
Egzistencija prvog izvoda f 0 (z) obezbeduje egzistenciju parcijalnih izvoda ux , uy , vx , vy i

CauchyRiemannove uslove. Obrnuto u opstem slucaju ne vazi, sto je posledica cinjenice da je
f 0 (z) totalni limes, a parcijalni izvodi su limesi u pravcu x i yose. Medutim, ako su parcijalni
izvodi neprekidne funkcije, vazi i obrnuto.
Koriscenjem oblika (2) i (3) kompleksnih brojeva, iz (14) se dobijaju CauchyRiemannovi
uslovi u polarnim koordinatama. Radi preglednosti navodimo sve slucajeve.
1 Ako je z = x + iy i f (z) = u(x, y) + iv(x, y), tada je
u v v u
= , = .
x y x y
2 Ako je z = rei i f (z) = u(r, ) + iv(r, ), tada je
u 1 v u v
= , = r .
r r r
3 Za z = x + iy i f (z) = (x, y)ei(x,y) je

= , = .
x y y x
4 Za z = rei i f (z) = (r, )ei(r,) je

= , = r .
r r r
Zadatak 4. Za z = x + iy i z = rei odrediti Re f (z), Im f (z), |f (z)|, Arg f (z) funkcije
f (z) = z 2 .
Zatim proveriti CauchyRiemannove uslove u sva cetiri slucaja.

Resenje. Neka je z = x + iy. Tada je f (z) = (x + iy)2 = x2 y 2 + 2ixy, pa je
Re f (z) = x2 y 2 , Im f (z) = 2xy .

143
p
Kako je |z| = x2 + y 2 i arg z = Arctan y/x, prema tvrdenju (5) Moavrove teoreme sledi
y
|f (z)| = |z|2 = x2 + y 2 , Arg f (z) = 2 arg z = 2 Arctan .
x
Oznacavajuci u u(x, y) = Re f (z) i v v(x, y) = Im f (z), |f (z)| i Arg f (z) mogu da se odrede
i prema (4),
p q 2
|f (z)| = u2+ = x2 y 2 = = x2 + y 2 ,
v2
v 2xy y
Arg f (z) = Arctan = Arctan 2 = = 2 Arctan ,
u x y2 x
sto bez sredivanja daje komplikovanije izraze.

2
Neka je z = rei . Tada je f (z) = rei = r2 e2i = r2 cis 2, pa je
Re f (z) = r2 cos 2 , Im f (z) = r2 sin 2 .
Kako je |z| = r, arg z = , prema tvrdenju (5) Moavrove teoreme je
|f (z)| = |z|2 = r2 , Arg f (z) = 2 arg z = 2 .
Proveravamo CauchyRiemannove uslove date pod 1 i 3 kada je z = x + iy. Uvodimo

oznake
u(x, y) = Re f (z) = x2 y 2 , v(x, y) = Im f (z) = 2xy ,

y
(x, y) = |f (z)| = x2 + y 2 , (x, y) = Arg f (z) = 2 Arctan
x
i nalazimo
u u v v
= 2x , = 2y , = 2y , = 2x ,
x y x y
odakle je ocigledno da uslovi 1 vaze. Takode, iz
2y 2x
= 2x , = 2y , = 2 , = 2
x y x x + y2 y x + y2
se vidi da vaze i uslovi 3 .

CauchyRiemannovi uslovi dati pod 2 i 4 se odnose na slucaj z = rei . Uvodeci oznake
u(r, ) = Re f (z) = r2 cos 2 , v(r, ) = Im f (z) = r2 sin 2 ,

(r, ) = |f (z)| = r2 , (r, ) = Arg f (z) = 2
i nalazeci odgovarajuce parcijalne izvode, lako se uocava da ovi uslovi vaze.
Odredivanje kompleksne funkcije

ciji je realni (imaginarni) deo poznat
Sledece formule, koje dajemo bez izvodenja, se odnose na kompleksne funkcije (12) i zas-
novane su na CauchyRiemannovim uslovima. Neka je f (z) analiticka funkcija u nekoj oblasti
D C i neka je poznat njen realni deo u(x, y). Tada se imaginarni deo v(x, y) nalazi prema
formuli
Z x Z y
(15) v(x, y) = uy (x, y) dx + ux (x0 , y) dy + c ,
x0 y0
144
gde je z = x + iy D proizvoljna i z0 = x0 + iy0 D pogodno izabrana tacka, a c = v(x0 , y0 )

proizvoljna konstanta koja se odreduje iz dodatnih uslova.
Analogno, ako je poznat imaginarni deo v(x, y), realni deo se odreduje prema
Z x Z y
u(x, y) = vy (x, y) dx vx (x0 , y) dy + c ,
x0 y0
gde je c = u(x0 , y0 ).
Izvodi viseg reda

Neka je f (z) analiticka funkcija u proizvoljnoj tacki z. Izvodi viseg reda funkcije f (z) se
nalaze sukcesivno, kao i izvodi realnih funkcija. Kako je prvi izvod f 0 (z) analiticka funkcija, to
su i svi ostali izvodi takode analiticke funkcije.
Da bismo dosli do izraza za f 00 (z), polazimo od jednakosti (13). Neka je
u v
f 0 (z) = +i = u1 (x, y) + iv1 (x, y) .
x x
Primenjujuci (13) na f 0 (z), dobijamo
0 u1 v1 v1 u1
f 00 (z) = f 0 (z) = +i = i .
x x y y
Kako je
u1 u1 v1 v1
= uxx , = uxy , = vxx , = vxy ,
x y x y
to je dalje
2u 2v
f 00 (z) = + i = vxy iuxy .
x2 x2
Polazeci od
v u
f 0 (z) = i = u2 (x, y) + iv2 (x, y) ,
y y
analogno prethodnom se nalazi
2u 2v
f 00 (z) = vyx iuyx = i .
y 2 y 2
Iz dobijenih izraza za f 00 (z) sledi
2u 2v 2u 2v
+ i = i ,
x2 x2 y 2 y 2
odakle je
2u 2u 2v 2v
+ 2 =0, + =0,
x2 y x2 y 2
sto su Laplaceove parcijalne DJ. Funkcije u(x, y) i v(x, y), koje zadovoljavaju ove DJ su har-
monijske funkcije.
U slucaju kompleksnih funkcija (11) izvodi viseg reda se nalaze jednostavno, npr.
f 00 (x) = u00 (x) + iv 00 (x) .
Zadatak 5. Neka je g(t) proizvoljna realna funkcija i x2 + y 2 6= 0. Odrediti analiticku

funkciju f (z) = u(x, y) + iv(x, y) ako je

u(x, y) = g x2 y 2 , u(x, 0) = x2 , v(x, 0) = 0 .
145
Resenje. Realni deo u(x, y) odredujemo iz cinjenice da je u(x, y) harmonijska funkcija, tj.
da vazi uxx + uyy = 0. Kako je
uxx = 2g 0 + 4x2 g 00 , uyy = 2g 0 + 4y 2 g 00 ,

gde je g 0 g 0 x2 y 2 , g 00 g 00 x2 y 2 , to je

uxx + uyy = 4x2 g 00 + 4y 2 g 00 = 4 x2 + y 2 g 00 = 0

i, deobom sa 4 x2 + y 2 6= 0,
g 00 = 0 .
Smenom t = x2 y 2 dobija se redom
g 00 (t) = 0 , g 0 (t) = c1 , g(t) = c1 t + c2 ,
pa je
u(x, y) = g x2 y 2 = c1 x2 y 2 + c2 .
Proizvoljne integracione konstante c1 , c2 odredujemo iz dodatnog uslova
u(x, 0) = c1 x2 + c2 = x2 ,
prema kojem je c1 = 1, c2 = 0 i
u(x, y) = x2 y 2 .
Imaginarni deo v(x, y) odredujemo prema formuli (15). Kako je
ux = 2x , uy = 2y ,
to je Z Z
x y x=x y=y

v(x, y) = 2y dx + 2x0 dy + c = 2xy +2x0 y +c = 2xy + c .
x0 y0 x=x0 y=y0
Zbog proizvoljnosti konstante c je upotrebljena ista oznaka c i za proizvoljnu konstantu c2x0 y0 .

Konstantu c odredujemo iz zadatog uslova
v(x, 0) = c = 0
i dobijamo
v(x, y) = 2xy .
Trazena funkcija f (z) je
f (z) = u(x, y) + iv(x, y) = x2 y 2 + 2ixy .
Duz xose (y = 0) funkcija f (z) postaje
f (x) = x2 ,
pa je eksplicitni izraz za f (z) dat sa
f (z) = z 2 .
6.5. Integracija
Kompleksne funkcije (11) imaju podrucje definisanosti D R, pa se za njih definise

odredeni integral. Podrucje definisanosti kompleksnih funkcija (12) je D R2 i za njih se
definise krivolinijski integral.
146
Integrali kompleksnih funkcija

Neka je f (x) kompleksna funkcija (11), tj.
f (x) = u(x) + iv(x) .
Odredeni integral funkcije f (x) je

Z b Z b Z b
(16) f (x) dx = u(x) dx + i v(x) dx .
a a a
Dakle, integral kompleksne funkcije f (x) se svodi na dva odredena integrala realnih funkcija
u(x), v(x).
Krivolinijski integral kompleksnih funkcija (12) se definise analogno kao krivolinijski in-
tegrali realnih funkcija, s tim sto kriva integracije L pripada nekoj koordinatnoj ravni, npr.
y
xyravni. Kriva L se deli tackama Ti na n podeonih delova P Di = Ti1 Ti (i = 0, 1, . . . , n).
Unutar svakog dela se bira tacka Xi i u njoj izracunava vrednost podintegralne funkcije. Ako su
zi kompleksni brojevi koji odgovaraju podeonim tackama Ti i i kompleksan broj koji odgovara
tacki Xi , za karakteristiku podeonih delova se uzima
k(P Di ) = zi zi1 .
Integralna suma je
n
X
S(n) = f (i ) (zi zi1 ) ,
i=1
a kompleksni krivolinijski integral ili samo kompleksni integral je

Z
f (z) dz = lim S(n) ,
L n
pri cemu max1in |zi zi1 | 0 kad n .

Neka je z = x + iy i
f (z) = u(x, y) + iv(x, y) u + iv .
Kako je dz = dx + i dy, to je
f (z) dz = (u + iv)(dx + i dy) = u dx v dy + i(v dx + u dy) ,
pa je
Z Z Z
f (z) dz = u(x, y) dx v(x, y) dy + i v(x, y) dx + u(x, y) dy = I1 + iI2 .
L L L
Vidimo da se integral kompleksne funkcije f (z) svodi na dva potpuna krivolinijska integrala
II vrste I1 , I2 realnih funkcija u(x, y), v(x, y). Kompleksni integrali mogu da se tretiraju kao
specijalni vektorski krivolinijski integrali u kojima je vektorska podintegralna funkcija zamenjena
kompleksnom funkcijom, a umesto skalarnog (vektorskog) mnozenja u podintegralnom izrazu je
upotrebljeno odgovarajuce kompleksno mnozenje.
Parametarske jednacine krive
L: x = x(t) , y = y(t) ; t [, ]
mogu da se objedine u kompleksnu jednacinu
(17) L: z = z(t) = x(t) + iy(t) ; t [, ] .

147
Izracunavanje kompleksnog integrala je formulisano sledecom teoremom.

Teorema 1. Ako je kriva L zadata jednacinom (17), tj.
L: z = z(t) ; t [, ] ,
tada je
Z Z
(18) f (z) dz = f z(t) z 0 (t) dt ,
L+
gde L+ oznacava pozitivnu orijentaciju krive L u odnosu na izabrani parametar t.

Integral na desnoj strani jednakosti (18) je odredeni integral (16), u sta se lako uveravamo.
Za z = z(t) = x(t) + iy(t) se iz f (z) = u(x, y) + iv(x, y) dobija slozena funkcija

F (t) = f z(t) = u x(t), y(t) + iv x(t), y(t) = u1 (t) + iv1 (t) u1 + iv1 ,
koja je kompleksna funkcija (11). Jos je
z 0 (t) = x0 (t) + iy 0 (t) x0 + iy 0 ,
pa je podintegralna funkcija takode kompleksna funkcija (11),

f z(t) z 0 (t) = (u1 + iv1 )(x0 + iy 0 ) = u1 x0 v1 y 0 + i(v1 x0 + u1 y 0 ) .
Zato je
Z Z Z

f z(t) z 0 (t) dt = 0 0
(u1 x v1 y ) dt + i (v1 x0 + u1 y 0 ) dt = I3 + iI4 .

Prevodenjem krivolinijskih integrala I1 , I2 na odredene, naravno da se dobija isti rezultat, tj.

I1 = I3 , I2 = I4 .
Tvrdenje (18) Teoreme 1 se cesto uzima za definiciju kompleksnog krivolinijskog integrala
kompleksne funkcije (12).
Zadatak 6. Izracunati kompleksni integral

Z
I= z 2 dz ,
L
gde je L kriva
L: y = x2 ; x [1, 1] ,
orijentisana od tacke (1, 1) do tacke (1, 1).
Resenje. Birajuci za parametar t = x, dobija se kompleksna jednacina krive
L: z = z(t) = x(t) + iy(t) = t + it2 ; t [1, 1] ,
odakle je z 0 (t) = 1 + 2it i

2
z 2 dz = t + it2 (1 + 2it) dt = t2 5t4 + 2i 2t3 t5 dt .
Zadatoj orijentaciji krive odgovara promena parametra od t = 1 do t = 1, pa je

Z 1 Z 1 Z 1
2 4
3 4
I= t 5t dt + 2i 2t t5 dt = 2 t2 5t4 dt = = ,
1 1 0 3
pri cemu je iskoriscena parnost funkcije t2 5t4 i neparnost funkcije 2t3 t5 .

148
Zadatak 7. Izracunati kompleksni integral

Z
I= z 2 dz ,
L
gde je
L: x 2 + y 2 = a2 (a > 0, y > 0)
deo pozitivno orijentisane kruznice.
Resenje. Centralna kruznica ima kompleksnu jednacinu (8), pa je
L: z = aei ; [0, ] ,
pri cemu se menja od = 0 do = . Zato je z 0 () = aiei i

Z Z Z
i 2 i 3 3i 1 3 3i
I= ae aie d = a i e d = a e d(3i)
0 0 3 0
1 = 1 1 2

= a3 e3i = a3 e3i 1 = a3 (cos 3 1) = a3 .
3 =0 3 3 3
U zavisnosti od podintegralne funkcije, umesto jednacine (8) krive L moze da se koristi kom-
pleksna jednacina z = a cos + ia sin , koja ima trigonometrijski oblik. Ovde je podintegralna
funkcija f (z) = z 2 , pa je jednostavnije koristiti eksponencijalni oblik (8).
Vazne integralne teoreme

Neka je D R2 otvorena oblast. Svaka zatvorena kriva koja ogranicava oblast D je njena
granicna kriva ili kontura. Oblast D je otvorena kada ne sadrzi ni jednu svoju konturu. Jednos-
truko ili prosto povezana oblast D ima samo jednu konturu. Visestruko povezana oblast ima vise
kontura, od kojih je jedna spoljasnja, a ostale su unutrasnje. Na primer, ntostruko povezana
oblast ima jednu spoljasnju i n 1 unutrasnju konturu. Na Slici 3 su prikazane prosto povezana
oblast D sa konturom L i trostruko povezana oblast D sa spoljasnjom konturom L i unutrasnjim
konturama L1 , L2 .
D L L1 L2 L
D
Slika 3.
CauchyGoursatova teorema. Neka je D jednostruko povezana oblast sa konturom L.

Ako je funkcija f (z) regularna u oblasti D i neprekidna na konturi L, vazi
I
f (z) dz = 0 .
L
Ova teorema znaci da pod navedenim uslovima integral ne zavisi od krive integracije, tj.
da je Z Z
f (z) dz = f (z) dz .
L1 L2
Krive L1 , L2 imaju zajednicke granicne tacke A, B i obe su orijentisane, npr., od A ka B.
L2
A B
L1
Slika 4.
149
Stav o ekvivalenciji putanja. Neka je D ntostruko povezana oblast sa spoljasnjom

konturom L i unutrasnjim konturama L1 , . . . , Ln1 . Sve konture su isto orijentisane, npr.
pozitivno. Ako je funkcija f (z) regularna u oblasti D i neprekidna na konturama L, L1 , . . . , Ln1 ,
vazi
I XI
n1
f (z) dz = f (z) dz .
L k=1 Lk
Stav o ekvivalenciji putanja je, u stvari, CauchyGoursatova teorema za visestruko povezane

oblasti.
Cauchyeva osnovna integralna formula za funkcije. Neka je D jednostruko povezana
oblast sa konturom L. Ako je funkcija f (z) regularna u oblasti D i na konturi L, vazi
I
1 f (z)
f (z0 ) = dz ,
2i L+ z z0
gde je z0 D proizvoljna tacka.

Ova teorema znaci da je regularna funkcija f (z) potpuno odredena u svim tackama oblasti
D pomocu svojih vrednosti na konturi L. Zato funkciji f (z) ne mogu proizvoljno da se dodele
vrednosti u tackama iz D ako su prethodno zadate njene vrednosti na L. Slican zakljucak ne
vazi za realne funkcije.
Cauchyeva osnovna integralna formula za izvode. Neka je D jednostruko povezana
oblast sa konturom L. Ako je funkcija f (z) regularna u oblasti D i na konturi L, vazi
I
(k) k! f (z)
f (z0 ) = dz (k = 1, 2, . . . ) ,
2i L+ (z z0 )k+1
gde je z0 D proizvoljna tacka.

Ova teorema je generalizacija prethodne teoreme jer se prethodna teorema iz nje dobija za
k = 0. Tumacenje teoreme je isto kao za prethodnu teoremu, samo se odnosi na izvode.
Taylorov i Laurentov red

Taylorov i Laurentov red su razvoji kompleksne funkcije u okolini regularne i singularne
tacke funkcije redom.
Teorema 2. Ako je funkcija f (z) regularna u krugu |z z0 | < R, tada vazi
+
X 1 (k)
(19) f (z) = f (z0 )(z z0 )k .
k!
k=0
Stepeni red iz (19) je Taylorov red funkcije f (z) u okolini tacke z0 . Prema Cauchyevoj
osnovnoj integralnoj formuli za izvode, koeficijenti Taylorovog reda su
I
1 (k) 1 f (z)
Ak = f (z0 ) = dz ,
k! 2i L+ (z z0 )k+1
gde je L kruznica |z z0 | = a za a < R.

Teorema 3. Ako je funkcija f (z) regularna u kruznom prstenu R1 < |z z0 | < R2 , tada
vazi
+
X
(20) f (z) = Ak (z z0 )k ,
k=
gde je I
1 f (z)
Ak = dz
2i L+ (z z0 )k+1
150
i L kruznica |z z0 | = a za R1 < a < R2 .

P
+
Red iz (20) je Laurentov red funkcije f (z) u okolini tacke z0 . Stepeni red Ak (z z0 )k
k=0
P
1
je pravilni deo, a red Ak (z z0 )k je glavni deo Laurentovog reda.
k=
Funkcija f (z) se razvija u Laurentov red ako nije regularna u tacki z0 . Tacka z0 je singularna
tacka ili singularitet funkcije f (z).
Izolovani singulariteti
Tacka z0 je izolovani singularitet funkcije f (z) ako je funkcija f (z) regularna u kruznom
prstenu 0 < |z z0 | < a, ali ne i u tacki z0 . Postoje tri vrste izolovanih singulariteta.
1 Tacka z0 je prividni ili otklonjivi singularitet ako postoji konacan lim f (z).
zz0
2 Tacka z0 je pol ako je lim f (z) = .
zz0
3 Tacka z0 je esencijalni singularitet ako ne postoji lim f (z), ni konacan, ni beskonacan.
zz0
Pol z0 je reda k (k = 1, 2, . . . ) ako i samo ako funkcija f (z) moze da se predstavi na nacin
g(z)
f (z) = ,
(z z0 )k
gde je g(z) regularna funkcija u tacki z0 . Na primer, funkcija f (z) = 1/(z 1) ima pol reda 1
u tacki z = z0 = 1.
Racun ostataka
Neka je z0 6= pol ili esencijalni singularitet funkcije f (z) i L kruznica |z z0 | = a. Ako
je z0 jedini singularitet unutar kruznice L, ostatak ili reziduum funkcije f (z) u z0 je
I
1
Res f (z) = f (z) dz .
z=z0 2i L+
Ako je z0 = jedini pol ili esencijalni singularitet funkcije f (z) van neke kruznice L,
ostatak je I
1
Res f (z) = f (z) dz .
z= 2i L
Ako je je z0 6= pol reda k funkcije f (z), pokazano je da vazi
1 (k1)
(21) Res f (z) = lim (z z0 )k f (z) .
z=z0 (k 1)! zz0
Cauchyeva teorema o ostacima. Neka je D jednostruko povezana oblast i L njena

kontura. Jos, neka su z1 , . . . , zn 6= svi polovi ili esencijalni singulariteti funkcije f (z) u
oblasti D. Tada vazi
I n
X
(22) f (z) dz = 2i Res f (z) .
L+ z=zk
k=1
Posledica definicije i prethodne teoreme je sledece tvrdenje. Ako su z0 = i z1 , . . . , zn 6=

svi polovi ili esencijalni singulariteti funkcije f (z) u kompleksnoj ravni, tada je
n
X
Res f (z) = Res f (z) .
z= z=zk
k=1
151
Racun ostataka ima veliku primenu. Za studente su interesantna dva slucaja.

Rastavljanje racionalne kompleksne funkcije na parcijalne razlomke se vrsi na sledeci nacin.
Neka je z1 pol reda k funkcije f (z) i Q(z) = (z z1 )k polinom viseg stepena od polinoma
P (z). Tada je
P (z) A1 A2 Ak
f (z) = k
= + 2
+ + ,
(z z1 ) z z1 (z z1 ) (z z1 )k
odakle je
P (z) = A1 (z z1 )k1 + A2 (z z1 )k2 + + Ak .
Nalazenjem izvoda polinoma P (z) se dobija:
P (z1 ) = Ak , P 0 (z1 ) = Ak1 , P 00 (z1 ) = 2Ak2 , . . . ,

P (k1) (z1 ) = (k 1)! A1 , P (k) (z) = P (k+1) (z) = = 0 ,
pa je
1
Ai = P (ki) (z1 ) (i = 1, 2, . . . , k) .
(k i)!
Kako je P (z) = (z z1 )k f (z), to je
1 (ki)
(23) Ai = lim (z z1 )k f (z) (i = 1, 2, . . . , k) .
(k i)! zz1
Uporedujuci (21) i (23), vidimo da se koeficijenti Ai izracunavaju kao ostaci Res f (z) u polu
z=z1
reda k kod A1 , u polu reda k 1 kod A2 , . . . , u polu reda 1 kod Ak .
Za funkciju
X k X m
P (z) Ai Bi
f (z) = = +
(z z1 )k (z z2 )m i=1
(z z1 )i
i=1
(z z 2 )i
se analogno dobija
1 (ki)
Ai = lim (z z1 )k f (z) (i = 1, 2, . . . , k) ,
(k i)! zz1
(24) (mi)
1
Bi = lim (z z2 )m f (z) (i = 1, 2, . . . , m) .
(m i)! zz2
Pravilo se generalizuje za slucaj
Q(z) = (z z1 )k1 (z z2 )k2 (z zm )km .
Kako kompleksni polinom Q(z) uvek moze da se predstavi na ovaj nacin, racionalna funkcija
f (z) uvek moze da se rastavi na parcijalne razlomke oblika
Ci
(i = 1, 2, . . . , kj ; j = 1, 2, . . . , m) ,
(z zj )i
gde se koeficijenti Ci C racunaju prema (24).

Koeficijenti (24) mogu da se odrede i metodom neodredenih koeficijenata, koji je studentima
vec poznat. U praksi se cesto metod neodredenih koeficijenata i (24) kombinuju.
Zadatak 8. Rastaviti na parcijalne razlomke funkciju
z2
f (z) = .
(z 1)2 (z 2)2
152
Resenje. Prvo primenjujemo metod neodredenih koeficijenata. Iz
z2 A1 A2 B1 B2 Br
f (z) = 2 2
= + 2
+ + 2
= = ,
(z 1) (z 2) z 1 (z 1) z 2 (z 2) (z 1)2 (z 2)2
gde je
Br = (A1 + B1 )z 3 + (5A1 + A2 4B1 + B2 )z 2

+ (8A1 4A2 + 5B1 2B2 )z + (4A1 + 4A2 2B1 + B2 ) ,
sledi sistem linearnih jednacina
A1 + B1 = 0 , 5A1 + A2 4B1 + B2 = 1 ,
8A1 4A2 + 5B1 2B2 = 0 , 4A1 + 4A2 2B1 + B2 = 0 ,
cijim resavanjem se dobija
A1 = 4 , A2 = 1 , B1 = 4 , B2 = 4 .
Primenjujemo sada formule (24) i dobijamo:

h z2 i0 h z 2 i0 4z
A1 = lim (z 1)2 2 2
= lim 2
= lim =4,
z1 (z 1) (z 2) z1 (z 2) z1 (z 2)3
h z2 i z2
A2 = lim (z 1)2 = lim =1,
z1 (z 1)2 (z 2)2 z1 (z 2)2
h z2 i0 h z 2 i0 2z
2
B1 = lim (z 2) = lim = lim = 4 ,
z2 (z 1)2 (z 2)2 z2 (z 1)2 z2 (z 1)3
h z2 i z2
B2 = lim (z 2)2 = lim =4.
z2 (z 1)2 (z 2)2 z2 (z 1)2
Zahtevano rastavljanje je
4 1 4 4
f (z) = + 2
+ .
z 1 (z 1) z 2 (z 2)2
Racun ostataka se koristi za resavanje nekih tipova odredenih integrala sa realnom podin-
tegralnom funkcijom. Navodimo samo resavanje nesvojstvenog odredenog integrala.
Pod pretpostavkom da je: 1) funkcija f (z) regularna na xosi (Im z = 0); 2) funkcija
f (z) regularna u gornjoj poluravni (Im z > 0), osim u konacno mnogo izolovanih singulariteta
z1 , . . . , zn ; 3) z0 = nula funkcije f (z) najmanje reda 2, vazi
Z + n
X
(25) f (x) dx = 2i Res f (z) .
z=zk
k=1
Zadatak 9. Primenom racuna ostataka, izracunati nesvojstveni odredeni integral

Z +
x2
J= 3 dx .
0 x2 + 4
Resenje. Podintegralna funkcija je parna, pa je

Z +
1 x2
J= 3 dx .
2 x2 + 4
153
Posmatramo kompleksnu funkciju
z2
f (z) = 3
z2 + 4
i kompleksni integral I I
z2
I= f (z) dz = 3 ,
L+ L+ z2 + 4
gde je L = L1 L2 zatvorena kriva, sastavljena od dela xose
L1 : y=0; x [a, a]
i polukruznice u gornjoj poluravni
L2 : x2 + y 2 = a2 (a > 2, y > 0) .
L2
2i
a L 0 2 a x
1
Slika 5.
Integral I resavamo primenom racuna ostataka. Polovi funkcije f (z) su resenja jednacine
z 2 + 4 = 0 i to su z1 = 2i, z2 = 2i. Zato je
z2
f (z) = .
(z 2i)3 (z + 2i)3
Unutar konture L je samo pol z1 = 2i koji je reda 3. Ostatak u polu reda 3 se odreduje prema
(21), tj.
1 00 1 h z2 i00
Res f (z) = lim (z 2i)3 f (z) = lim .
z=2i 2! z2i 2! z2i (z + 2i)3
Nalazeci
h z2 i0 2z(z + 2i)3 3z 2 (z + 2i)2 z 2 + 4iz
= = ,
(z + 2i)3 (z + 2i)6 (z + 2i)4
h z2 i00 h z 2 + 4iz i0 2z 2 16iz 8
3
= 4
= ,
(z + 2i) (z + 2i) (z + 2i)5
dobijamo
1 2z 2 16iz 8 1 2(2i)2 16i 2i 8 1

Res f (z) = lim 5
= 5
= .
z=2i 2 z2i (z + 2i) 2 (2i + 2i) 128i
Prema tvrdenju (22) Cauchyeve teoreme o ostacima sledi

I = 2i Res f (z) = .
z=2i 64
Kako je z1 = 2i jedini singularitet funkcije f (z) u gornjoj poluravni, integral I ima istu vrednost
duz svake konture L za koju je a > 2. Drugim recima, vrednost integrala I nece da se promeni
ako se broj a > 2 proizvoljno uveca.
154
S obzirom na L = L1 L2 , sledi
Z Z
I= f (z) dz + f (z) dz = I1 + I2 .
L1 L2
Za tacke sa krive L1 vazi y = 0 i z = x + iy = x, pa je kompleksna jednacina krive
L1 : z=x; x [a, a] ,
pri cemu se x menja od x = a do x = a. Takode je dz = dx i
x2
f (z) = f (x) = 3 ,
x2 + 4
sto znaci da se kompleksna funkcija f (z) svodi na realnu funkciju f (x). Kompleksan integral I1
postaje odreden integral realne funkcije
Z a Z a
x2
I1 = f (x) dx = 3 dx .
a a x2 + 4
Kriva L2 ima kompleksnu jednacinu
L2 : z = aei ; [0, ] .
Zadatoj orijentaciji odgovara promena parametra od = 0 do = . Kako je z 0 () = aiei ,

kompleksan integral I2 postaje
Z
i 2 Z
ae i 3 e3i
I2 = 2 3 aie d = a i 3 d .
0 aei + 4 0 a2 e2i + 4

Imajuci u vidu ei = | cos + i sin | = cos2 + sin2 = 1, sledi
Z 3i Z
e
1
3 3
|I2 | a |i| d = a d .
0 a2 e2i + 43 0 a2 e2i + 43

Prema |z1 + z2 | |z1 | |z2 | i a > 2, dalje sledi
2 2i
a e + 4 a2 e2i |4| = a2 4 = a2 4
i Z
3 1 a3
|I2 | a 3 d = 3 .
0 a2 4 a2 4
Neka a +. Tada je
Z +
x2
lim I1 = 3 dx = 2J , lim |I2 | = 0 , lim I2 = 0 .
a+ x2 + 4 a+ a+
Integral I ne menja vrednost koliko god da je a veliki broj, pa je

lim I = lim I1 + lim I2 = 2J = ,
a+ a+ a+ 64
odakle je konacno

J= .
128
155
Kroz ovaj zadatak smo na konkretnom primeru funkcije f (x), odnosno f (z), prosledili
postupak koji dovodi do jednakosti (25). Sada cemo jednakost (25) da primenimo direktno. U
tom cilju proveravamo da li funkcija
z2
f (z) = 3
z2 + 4
zadovoljava potrebne uslove. Funkcija f (z) u celoj kompleksnoj ravni ima samo dva singulariteta
z1 = 2i i z2 = 2i. Uslov 1) je ispunjen jer ni jedan od singulariteta nije na xosi. Kako je
samo z1 = 2i u gornjoj poluravni, ispunjen je i uslov 2). Jos je limz f (z) = 0, sto znaci da
je z = nula reda 4 > 2 funkcije f (z) i vazi uslov 3). Prema (25) je
Z +
1 x2 z2 1
J= 3 dx = i z=2i
Res 3 = i = .
2 x2 + 4 z2 + 4 128i 128
Zadatak 10. Primenom racuna ostataka, izracunati kompleksni integral

Z +i
z2
J= 2 dz .
i z2 4
Resenje. Posmatramo kompleksni integral

I I
z2
I= f (z) dz = 3 ,
L+ L+ z2 + 4
gde je L = L1 L2 zatvorena kriva, sastavljena od dela yose
L1 : x=0; y [a, a]
i polukruznice u desnoj poluravni
L2 : x2 + y 2 = a2 (a > 2, x > 0) .
y
a
L1 L2
0 2 a x
Slika 6.
Integral I resavamo primenom racuna ostataka. Polovi funkcije f (z) su resenja jednacine
z 2 4 = 0 i to su z1 = 2, z2 = 2. Zato je
z2
f (z) = .
(z 2)2 (z + 2)2
Unutar konture L je samo pol z1 = 2 koji je reda 2. Ostatak u polu reda 2 se odreduje prema
(21) i dobija se
0 h z 2 i0 4z 1
Res f (z) = lim (z 2)2 f (z) = lim 2
= lim 3
= .
z=2 z2 z2 (z + 2) z2 (z + 2) 8
156
Prema tvrdenju (22) Cauchyeve teoreme o ostacima sledi

i
I = 2i Res f (z) = .
z=2 4
Kako je z1 = 2 jedini singularitet funkcije f (z) u desnoj poluravni, integral I ima istu vrednost
duz svake konture L za koju je a > 2, tj. vrednost integrala I se ne menja ako se broj a > 2
proizvoljno uveca.
S obzirom na L = L1 L2 , sledi
Z Z
I= f (z) dz + f (z) dz = I1 + I2 .
L1 L2
Za tacke sa krive L1 vazi x = 0 i z = x + iy = iy, pa je kompleksna jednacina krive
L1 : z = iy ; y [a, a] ,
pri cemu se y menja od y = a do y = a. Takode je dz = i dy i integral I1 postaje

Z ia Z ia
I1 = f (z) dz = f (z) dz .
ia ia
Kriva L2 ima kompleksnu jednacinu

h i
L2 : z = aei ; , .
2 2
Parametar se menja od = /2 do = /2. Kako je z 0 () = aiei , integral I2 postaje
Z /2
e3i
I2 = a3 i 2 d
/2 a2 e2i 4
i vazi
Z /2 Z /2
3 1 3 1 a3
|I2 | a 2 d = a 2 d = 2 .
/2 2 2i /2 a2 4 a2 4
a e | 4|
Neka a +. Tada je
Z +i
lim I1 = f (z) dz = J , lim |I2 | = 0 , lim I2 = 0 ,
a+ i a+ a+
pa je
i
lim I = lim I1 + lim I2 = J = ,
a+ a+ a+ 4
odakle je
i
J = .
4
NAPOMENA. Na smeru Elektroenergetika studentima nije potrebna Kompleksna analiza
u ovolikom obimu. Zato je za ovu oblast izdvojeno samo 6 casova. Takode, vecina pojmova je
data informativno, bez ozbiljnijeg upustanja u njihovo objasnjavanje i primenu, a s ciljem da
studenti iole steknu uvid u znacaj Kompleksne analize. Izuzimajuci opsti deo o kompleksnim
funkcijama i Zadatke 1, 2, koji su studentima potrebni za predmet Sistemi automatskog up-
ravljanja, nastavnik ne zahteva poznavanje ostatka izlozene materije. Od mnogobrojnih knjiga
koje se bave kompleksnom analizom, zainteresovanim studentima se preporucuje Kompleksna
analiza autora D. S. Mitrinovica. Biblioteka Elektronskog fakulteta u Nisu raspolaze ovom
knjigom.
7. LAPLACEOVA TRANSFORMACIJA
7.1. Definicija i osobine
Laplaceova transformacija kompleksne funkcije f (t) je kompleksna funkcija

Z +

(1) L f (t) = F (s) = f (t)est dt (t R, s C)
0
ukoliko nesvojstveni integral konvergira. Funkcija f (t) je original, a F (s) slika Laplaceove
transformacije. Kompleksne funkcije f (t) i F (s) su razlicitog tipa. Tip funkcije f (t) smo u
delu Kompleksna analiza oznacili sa (11), a tip funkcije F (s) sa (12). Uslov za konvergenciju
nesvojstvenog integrala je Re s > c > 0. Konstanta c je takva da vazi |f (t)| < M ect , gde je
M > 0 konacan realan broj.
Osobine Laplaceove transformacije su sledece.
1 Ako su c1 , . . . , cn C konstante, tada je

L c1 f1 (t) + + cn fn (t) = c1 L f1 (t) + + cn L fn (t) .
Ovo je linearnost Laplaceove transformacije.

2 Ako je a R i a > 0, sledi
1 s
L f (at) = F .
a a
Ova osobina se zove slicnost.
3 Za p C je
L ep t f (t) = F (s p) .
Osobina je poznata pod imenom pomeranje.
4 Ako je a R i a > 0, tada je

L f (t a) = eas F (s) ,
Z a
as
L f (t + a) = e F (s) f (t)est dt ,
0
sto je kasnjenje.
5 Ako je f (t) periodicna funkcija s periodom T R, vazi
Z T
1
L f (t) = f (t)est dt .
1 esT 0
Primer 1. Neka je f (t) = et . Pod pretpostavkom da nam je poznata slika

1
L f (t) = F (s) = ,
s1
odredujemo slike funkcija f1 (t) = e4t i f2 (t) = et1 .

Sliku F1 (s) funkcije f1 (t) nalazimo na dva nacina. Za a = 4 je f1 (t) = f (4t) i prema osobini
2 sledi
1 s 1 1 1
F1 (s) = F = s = .
4 4 4 1 s4
4
157
158
Za p = 3 je f1 (t) = e3t f (t) i prema osobini 3 sledi
1 1
F1 (s) = F (s 3) = = .
(s 3) 1 s4
Sliku F2 (s) funkcije f2 (t) nalazimo prema osobini 4 . Za a = 1 je f2 (t) = f (t 1) i
es
F2 (s) = es F (s) = .
s1
7.2. Diferenciranje i integracija
Diferenciranje originala je pravilo po kome se nalazi slika ntog izvoda funkcije f (t),

(2) L f (n) (t) = sn F (s) sn1 f (0) sn2 f 0 (0) f (n1) (0) .
Diferenciranje slike je pravilo po kome se nalazi nti izvod funkcije F (s),

(3) F (n) (s) = (1)n L tn f (t) .
Integracija originala je pravilo

Z t
F (s)
L f (u) du = .
0 s
Integracija slike je pravilo

Z f (t)
F (p) dp = L ,
s t
R
gde s oznacava kompleksni krivolinijski integral duz ma koje krive koja spaja tacke s i ,
R +i
npr. duz poluprave paralelne xosi. Slicnu oznaku i smo koristili u Kompleksnoj analizi za
RB
kompleksni krivolinijski integral duz yose. Ovi zapisi su analogni zapisu A koji smo koristili
kod krivolinijskih integrala realnih funkcija.
7.3. Konvolucija
Konvolucija kompleksnih funkcija f (t) i g(t) (t R) je

Z t
(4) f (t) g(t) = f (t u)g(u) du .
0
Za konvoluciju vaze osobine:
f g = g f , (f g) h = f (g h) , f (g + h) = f g + f h , (cf ) g = c(f g) c f g ,
gde su f f (t), g g(t), h h(t) (t R) kompleksne funkcije i c 6= 0 kompleksna konstanta.

Prve tri osobine su komutativnost, asocijativnost i distributivnost redom.
Sledeca teorema ima siroku primenu. Na primer, koristi se pri resavanju integralnih
jednacina.

Teorema 1. Ako je F (s) = L f (t) i G(s) = L g(t) , tada je

(5) L f (t) g(t) = F (s)G(s) .
159
7.4. Tablica
Originali i slike Laplaceove transformacije koji se cesto srecu u praksi, slicno izvodima
i integralima, prikazuju se tabelarno i koriste bez izvodenja kao gotovi rezultati. Navodimo
tablicu sa osnovnim rezultatima, ukljucujuci i uslove pod kojima ti rezultati vaze. U zavisnosti
od potrebe, tablica moze da sadrzi i mnoge druge rezultate.
f (t) F (s)
(a + 1)
ta
sa+1
(a R, a > 1)
n!
tn
sn+1
(n N {0})
1
ep t
sp
(p C, Re p < Re s)
s
cos p t
s2 + p2
(p C, | Im p| < Re s)
p
sin p t
s2 + p2
(p C, | Im p| < Re s)
s+p
ep t cos qt
(s + p)2 + q 2
(p, q C, | Im q| < Re s)
q
ep t sin qt
(s + p)2 + q 2
(p, q C, | Im q| < Re s)
(a + 1)
ta ept
(s p)a+1
(a R, a > 1, p C)
n!
tn ept
(s p)n+1
(n N {0}, p C)
U tablici se javlja oznaka , sto je standardna oznaka realne funkcije

Z +
(x) = tx1 et dt (t, x R) ,
0
poznate pod imenom gama funkcija. Najvaznije osobine ove funkcije su

1
= , (1) = 1 , (x + 1) = x(x) .
2
Vise o gama funkciji i njenoj primeni studenti mogu da nadu u knjizi navedenoj pod 5.
Primer 2. Ako je p C i Re p < Re s, primenom definicije (1) odredujemo Laplaceovu
transformaciju funkcije
f (t) = ep t .
Neka je p s = x + iy. Iz uslova Re p < Re s sledi
x = Re(p s) = Re p Re s < 0 .
160
Ovaj uslov, kao i cinjenica da su cos i sin ogranicene funkcije, dovodi do
(*) lim ext cos yt = 0 , lim ext sin yt = 0 .

t+ t+
Prema definiciji (1) je

Z + Z + Z + Z +
p t st (ps)t xt+iyt
L f (t) = e e dt = e dt = e dt = ext eiyt dt
0 0 0 0
Z + Z +
xt
= e cos yt dt + i ext sin yt dt = I1 + iI2 .
0 0
Resavamo nesvojstvene odredene integrale I1 , I2 sa realnim podintegralnim funkcijama. Ko-

risteci parcijalnu integraciju nalazimo
Z + Z +
1
I1 = ext cos yt dt = ext d(sin yt)
0 y 0
t=+ Z Z
1 h xt
+
xt x i +
= e sin yt xe sin yt dt = ext sin yt dt ,
y t=0 0 y 0
pri cemu smo imali u vidu drugu jednakost iz (*) i ext sin yt = 0 za t = 0. Uocavamo da je
x
I1 = I2
y
i, ponovnom primenom parcijalne integracije, nastavljamo sa izracunavanjem

Z t=+ Z +
x + xt x h xt
i
I1 = 2 e d(cos yt) = 2 e cos yt xext cos yt dt
y 0 y t=0 0
h Z + i 2
x x x
= 2 1 x ext cos yt dt = 2 2 I1 .
y 0 y y
Ovde smo uzeli u obzir prvu jednakost iz (*) i ext cos yt = 1 za t = 0. Iz dobijene jednakosti je

x2 x
1 + 2 I1 = 2
y y
i dalje
x y y
I1 = , I2 = I1 = 2 .
x2 + y2 x x + y2
Zato je
x y
L f (t) = +i 2 .
x2 +y 2 x + y2
Kako je p s = x + iy, to je s p = x iy i
1 1 x + iy x + iy x y
= = = 2 2
= 2 2
+i 2 ,
sp x iy (x iy)(x + iy) x +y x +y x + y2
pa sledi rezultat iz tablice

1
L f (t) = F (s) = .
sp
Ovaj primer pokazuje da uslovi iz tablice ne smeju da se zanemare. Bez uslova Re p < Re s
definicioni integral iz (1) ne konvergira jer jednakosti (*) ne vaze. Samim tim ne vazi ni rezultat
prikazan u tablici.
161
Primer 3. Ako je 0 < Re s, odredujemo Laplaceovu transformaciju funkcije
f (t) = sin t .
Polazimo od jednakosti
eit eit
sin t =
2i
i primenjujemo rezultat iz Primera 2 sa p = i i p = i. Dobija se
Z + Z + it
e eit st
L f (t) = F (s) = sin t est dt = e dt
0 0 2i
Z Z
1 + it st 1 + it st
= e e dt e e dt
2i 0 2i 0
1 it 1 1 1 1 1 1 2i 1
= L e L eit = = = 2 ,
2i 2i 2i s i 2i s + i 2i (s i)(s + i) s +1
sto je rezultat iz tablice za p = 1.

Do istog rezultata moze da se dode primenom osobine 5 Laplaceove transformacije.
Funkcija f (t) = sin t je periodicna s periodom T = 2, pa je
Z T Z 2
1 st 1
L f (t) = f (t)e dt = sin t est dt .
1 esT 0 1 e2s 0
Radi jednostavnosti zapisivanja uvodimo oznaku
1
w=
1 e2s
i dva puta primenjujemo parcijalnu integraciju. Dobija se

Z 2 Z 2
st
L f (t) = w sin t e dt = w est d(cos t)
0 0
h t=2 Z 2 i h Z 2 i
st st 2s
= w e cos t s cos t e dt = w e 1+s cos t est dt
t=0 0 0
Z 2 Z 2

= w 1 e2s ws cos t est dt = 1 ws est d(sin t)
0 0
h t=2 Z 2 i Z 2

= 1 ws est sin t s sin t est dt = 1 ws2 sin t est dt
t=0 0 0

= 1 s2 L f (t) ,

odakle je 1 + s2 L f (t) = 1 i
1
L f (t) = F (s) = .
s2 + 1
7.5. Primena Laplaceove transformacije
Postoje problemi koji se tesko resavaju ili uopste ne mogu da se rese u obliku u kom su
zadati. Cilj svake transformacije, pa i Laplaceove, je zamena jednog takvog problema drugim
ekvivalentnim problemom, koji moze da se resi ili se jednostavnije resava. Resenje polaznog
problema se dobija inverznom transformacijom.
162
Kako je L oznaka Laplaceove transformacije, L1 je oznaka njene inverzne transformacije,

pa je
F (s) = L f (t) , f (t) = L1 F (s) .
Zadatak 1. Odrediti original f (t) Laplaceove transformacije ako je poznata slika
1
F (s) = .
(s 1) s2 + 1
Resenje. Funkciju F (s) rastavljamo na parcijalne razlomke
A Bs + C (A + B)s2 + (C B)s + A C
F (s) = + 2 =
s1 s +1 (s 1) s2 + 1
i dobijamo
1 1
A+B =0 , C B =0 , AC =1 ; A= , B=C= .
2 2
Zato je
1 1 1 s+1 1 1 1 s 1 1
F (s) = 2
= .
2 s1 2 s +1 2 s 1 2 s + 1 2 s2 + 1
2
Koristeci linearnost inverzne Laplaceove transformacije i tablicu, nalazimo
1 1 1 1 1 s 1 1 1 1 t 1 1
f (t) = L L L = e cos t sin t .
2 s1 2 s2 + 1 2 s2 + 1 2 2 2
Zadatak moze da se resi i drugacije. Neka je
1 1
G(s) = , H(s) = .
s1 s2 +1
Prema tablici je tada

g(t) = L1 G(s) = et , h(t) = L1 H(s) = sin t .
Kako je
F (s) = G(s)H(s) ,
na osnovu tvrdenja (5) Teoreme 1 sledi

F (s) = L g(t) h(t) ,
pa je
f (t) = L1 F (s) = g(t) h(t) .
Konvolucija (4) funkcija g(t) i h(t) je
Z t Z t Z t
g(t) h(t) = g(t u)h(u) du = etu sin u du = et eu sin u du = et I .
0 0 0
Primenjujuci parcijalnu integraciju dva puta, za integral I dobijamo

Z t hZ t t Z t i
u u u
I= e sin u du = e d(cos u) = e cos u + eu cos u du
0 0 0 0
h Z t i h t Z t i
t u t u
= e cos t 1 + e d(sin u) = e cos t + 1 e sin u + eu sin u du
0 0 0
t t
=1e cos t e sin t I ,
163
odakle je
1 1 t 1
2I = 1 et cos t et sin t , I= e cos t et sin t .
2 2 2
Zato je
1 t 1 1
f (t) = g(t) h(t) = et I = e cos t sin t .
2 2 2
U okviru ovog zadatka primecujemo i sledece. Kako je s C, funkcija F (s) moze da se
predstavi na nacin
A1 B1 C1
F (s) = + + .
s1 si s+i
Koeficijenti A1 , B1 , C1 se odreduju pomocu prethodno koriscenog metoda neodredenih koefici-
jenata. Dobija se
1 1i 1+i
A1 = , B1 = , C1 =
2 4 4
i, naravno, isti rezultat
1 t 1 i it 1 + i it 1 1 i
f (t) = e e e = et eit + eit + eit eit
2 4 4 2 4 4
1 t 1 1
= e cos t sin t .
2 2 2
Koeficijenti A1 , B1 , C1 mogu da se odrede i pomocu formula (24) iz dela Kompleksna analiza.

Kako su s1 = 1, s2 = i, s3 = i polovi reda 1 funkcije F (s) i s2 + 1 = (s i)(s + i), nalazimo
h 1 i 1 1
A1 = lim (s s1 )F (s) = lim (s 1) = lim 2 = ,
ss1 s1 2
(s 1) s + 1 s1 s +1 2
1 1 1i
B1 = lim (s s2 )F (s) = lim = = ,
ss2 si (s 1)(s + i) 2i(i 1) 4
1 1 1+i
C1 = lim (s s3 )F (s) = lim = = .
ss3 si (s 1)(s i) 2i(i + 1) 4
Zadatak 2. Odrediti original f (t) Laplaceove transformacije ako je poznata slika
1
F (s) = es .
s(s 1)
Resenje. Neka je
1 1 1
G(s) = = .
s(s 1) s1 s

Slucaj iz tablice L tn = n!/sn+1 za n = 0 glasi L(1) = 1/s, pa je
1 1
g(t) = L1 G(s) = L1 L1 = et 1 .
s1 s
Prema osobini 4 Laplaceove transformacije je

1
L g(t 1) = es G(s) = es .
s(s 1)
Zato je
1
L f (t) = F (s) = es = L g(t 1) ,
s(s 1)
odakle je
f (t) = g(t 1) = et1 1 .
164
Laplaceova transformacija se primenjuje za resavanje LDJ i sistema LDJ sa konstantnim

koeficijentima. Pri tome se uglavnom nalazi samo ono partikularno resenje koje zadovoljava
odredene karakteristicne uslove jer za to partikularno resenje nije potrebno prethodno odrediti
opste resenje. Laplaceova transformacija nema prednost nad direktnim metodima kada se nalazi
opste ili neko drugo partikularno resenje. Sa direktnim metodima za resavanje LDJ su se studenti
upoznali u delu Diferencijalne jednacine. Takav je, npr., metod varijacije konstanata u slucaju
nehomogene LDJ. Sistemi DJ nisu izucavani u okviru ovog kursa.
Zadatak 3. Naci partikularno resenje LDJ
y 00 + 2y 0 + 2y = sin x
koje zadovoljava uslove y(0) = y 0 (0) = 0.

Resenje. Neka je
L y(x) = Y (s) .
Tada je
L y 00 (x) + 2L y 0 (x) + 2L y(x) = L(sin x)
i, prema diferenciranju originala (2),
2 1
(*) s Y (s) sy(0) y 0 (0) + 2 sY (s) y(0) + 2Y (s) = .
s2 +1
Zamenom zadatih uslova y(0) = y 0 (0) = 0, poslednja jednacina postaje
1
s2 Y (s) + 2sY (s) + 2Y (s) = ,
s2 + 1
odakle je
1
Y (s) = .
s2 + 1 s2 + 2s + 2
Rastavljanjem na parcijalne razlomke
As + B Cs + D
Y (s) = + 2 ,
s2 + 1 s + 2s + 2
dobija se
2 1 2 3
A= , B= , C= , D= .
5 5 5 5
Kako je s2 + 2s + 2 = (s + 1)2 + 1, dalje je
2 1 2 2 1
s+ s+ +
Y (s) = 5 5 + 5 5 5
s2 + 1 (s + 1)2 + 1
2 s 1 1 2 s+1 1 1
= 2 + + + .
5 s + 1 5 s + 1 5 (s + 1) + 1 5 (s + 1)2 + 1
2 2
Koriscenjem tablice dobijamo trazeno partikularno resenje

2 s 1 1 2 s+1 1 1
y(x) = L1 2 + L1 2 + L1 + L 1
5 s +1 5 s +1 5 (s + 1)2 + 1 5 (s + 1)2 + 1
2 1 2 1
= cos x + sin x + ex cos x + ex sin x .
5 5 5 5
U ovom zadatku cemo da nademo i opste resenje date LDJ primenom Laplaceove transfor-
macije. Polazimo od rezultata (*),
2 1
s + 2s + 2 Y (s) (s + 2)y(0) y 0 (0) = .
s2 + 1
165
Vrednosti y(0) i y 0 (0) su proizvoljne jer se odnose na bilo koju funkciju iz opsteg resenja. Zato
uvodimo standardne oznake c1 = y(0), c2 = y 0 (0) za proizvoljne konstante i dobijamo
s+2 1 1
Y (s) = c1 + c2 2 + 2
s2
+ 2s + 2 s + 2s + 2 s + 1 s2 + 2s + 2
s+1 1 1
= c1 2 + (c1 + c2 ) 2 + 2 .
s + 2s + 2 s + 2s + 2 s + 1 s2 + 2s + 2
Koriscenjem prethodno dobijenog rastavljanja na parcijalne razlomke i sredivanjem, dovo-

dimo funkciju Y (s) na pogodan oblik
2 s+1 1 1 2 s 1 1
Y (s) = c1 + 2
+ c1 + c2 + +
5 (s + 1) + 1 5 (s + 1) + 1 5 s + 1 5 s2 + 1
2 2
s+1 1 2 s 1 1
= c1 2
+ c2 + ,
(s + 1) + 1 (s + 1) + 1 5 s + 1 5 s2 + 1
2 2
pri cemu smo upotrebili iste oznake c1 , c2 za proizvoljne konstante c1 + 2/5 i c1 + c2 + 1/5 redom.
Prema tablici, trazeno opste resenje je
2 1
y(x) = c1 ex cos x + c2 ex sin x cos x + sin x .
5 5
Nalazenjem y 0 (x) i zamenom uslova y(0) = 0, y 0 (0) = 0, sledi sistem
2 1
c1 =0, c1 + c2 + =0,
5 5
iz kog se odreduju konstante c1 = 2/5, c2 = 1/5. Naravno, za ove vrednosti konstanata se iz
opsteg resenja dobija partikularno resenje koje smo vec nasli.
Studentima prepustamo resavanje date LDJ nekim direktnim metodom, uporedivanje sa
primenom Laplaceove transformacije i izbor postupka koji im najvise odgovara.
Zadatak 4. Ako je x x(t), y y(t), naci partikularno resenje sistema LDJ
x0 = 8t + x y , y 0 = 5x y
koje zadovoljava uslove x(0) = y(0) = 0.

Resenje. Neka je
L x(t) = X(s) , L y(t) = Y (s) .
Tada je

L x0 (t) = 8L(t) + L x(t) L y(t) , L y 0 (t) = 5L x(t) L y(t)
i, prema diferenciranju originala (2),

1
sX(s) x(0) = 8 + X(s) Y (s) , sY (s) y(0) = 5X(s) Y (s) .
s2
Zamenom uslova x(0) = y(0) = 0 i resavanjem sistema po X(s), Y (s), sledi
s+1 1
X(s) = 8 , Y (s) = 40 .
s2 s2 + 4 s2 s2 +4
Rastavljanjem na parcijalne razlomke dobijamo

A B Cs + D 1 1 s 2
X(s) = + 2+ 2 =2 +2 2 2 2 2 ,
s s s +4 s s s +4 s +4
A B Cs + D 1 2
Y (s) = + 2 + 2 = 10 2 5 2
s s s +4 s s +4
166
i, primenom tablice,
x(t) = 2 + 2t 2 cos 2t sin 2t , y(t) = 10t 5 sin 2t .
Slicno kao u Zadatku 3 i ovde je moguce naci opste resenje datog sistema primenom
Laplaceove transformacije. Pri resavanju treba uzeti x(0) = c1 i y(0) = c2 .
Obe LDJ u sistemu su prvog reda. Ovakvi sistemi mogu relativno jednostavno da se rese i
direktno na sledeci nacin.
Diferenciranjem prve jednacine sistema sledi
x00 = 8 + x0 y 0
i, zamenom x0 , y 0 iz sistema,
x00 = 8 + (8t + x y) (5x y) = 8 + 8t 4x , x00 + 4x = 8(t + 1) .
Poslednja jednacina je nehomogena LDJ sa konstantnim koeficijentima po nepoznatoj funkciji

x(t). Opste resenje ove LDJ je
x(t) = 2 + 2t + c1 cos 2t + c2 sin 2t .
Nalazenjem x0 (t) i zamenom u prvu jednacinu sistema sledi
y(t) = 10t + (c1 2c2 ) cos 2t + (2c1 + c2 ) sin 2t .
Dobijene funkcije x(t), y(t) predstavljaju opste resenje sistema. Na osnovu zadatih uslova x(0) =
y(0) = 0 je c1 + 2 = 0, c1 2c2 = 0 i c1 = 2, c2 = 1, pa je trazeno partikularno resenje
x(t) = 2 + 2t 2 cos 2t sin 2t , y(t) = 10t 5 sin 2t .
Jednacina koja sadrzi nezavisno promenljivu t R, nepoznatu funkciju f (t) i odredeni

integral sa podintegralnom funkcijom u ciji sastav ulazi f (t) je integralna jednacina IJ. Ako
jednacina sadrzi i izvode funkcije f (t), ona je diferencijalnointegralna jednacina DIJ. Resiti
ovakve jednacine znaci naci nepoznatu funkciju f (t).
Laplaceova transformacija se koristi za resavanje onih IJ i DIJ u kojima je integral konvolu-
cija (4).
Zadatak 5. Resiti IJ
Z x
f (x) = x sin x + 2 cos(x u)f (u) du .
0
Resenje. Neka je
L f (x) = F (s) .
Tada je Z
x
F (s) = L(x sin x) + 2L cos(x u)f (u) du .
0
Da bismo odredili L(x sin x), polazimo od funkcije sin x za koju je
1 2s
H(s) = L(sin x) = , H 0 (s) = 2 .
s2 + 1 s2 +1
S druge strane, prema diferenciranju slike (3), je
H 0 (s) = L(x sin x) ,

167
pa izjednacavanjem sledi
2s
L(x sin x) = 2 .
s2 + 1
Integral koji se javlja u IJ je konvolucija funkcija f (x) i g(x) = cos x, tj.
Z x
f (x) g(x) = g(x u)f (u) du .
0
Kako je
s
G(s) = L g(x) = ,
s2 +1
prema tvrdenju (5) Teoreme 1 vazi
Z x
s
L cos(x u)f (u) du = L f (x) g(x) = F (s)G(s) = F (s) .
0 s2 + 1
Laplaceova transformacija date IJ sada postaje

2s 2s
F (s) = 2 + 2 F (s)
2
s +1 s +1
i sredivanjem
2s 2s
F (s) = = .
s2 2
2s + 1 s + 1 (s 1) s2 + 1
2
Rastavljanjem na parcijalne razlomke sledi
A B Cs + D 1 1
F (s) = + 2
+ 2 = 2
2 .
s 1 (s 1) s +1 (s 1) s +1
Za funkciju ex je
1 1
H(s) = L(ex ) = , H 0 (s) = .
s1 (s 1)2
Takode, prema diferenciranju slike (3) je
H 0 (s) = L(xex ) ,
pa je
1
L(xex ) = .
(s 1)2
Primenom inverzne Laplaceove transformacije konacno dobijamo
1 1
f (x) = L1 L 1
= xex sin x .
(s 1)2 s2 + 1
Zadatak 6. Ako je f (0) = 0, resiti DIJ

Z x
f 0 (x) + 5 cos 2(x u)f (u) du = 1 .
0
Resenje. Neka je
L f (x) = F (s) .
Prema diferenciranju originala (2), tada je
Z x
sF (s) f (0) + 5L cos 2(x u)f (u) du = L(1) .
0
168
Kako je 1 = x0 , prema tablici je

1
L(1) = .
s
Integral koji se javlja u DIJ je konvolucija funkcija f (x) i g(x) = cos 2x, tj.
Z x
f (x) g(x) = g(x u)f (u) du .
0
Imajuci u vidu
s
G(s) = L g(x) = ,
s2 +4
na osnovu Teoreme 1 je
Z x
s
L cos 2(x u)f (u) du = F (s)G(s) = F (s) .
0 s2 +4
S obzirom na f (0) = 0, Laplaceova transformacija zadate DIJ postaje
5s 1
sF (s) + F (s) = ,
s2 +4 s
odakle je
s2 + 4
F (s) = .
s2 s2 + 9
Rastavljanjem na parcijalne razlomke sledi
A B Cs + D 4 1 5 1 4 1 5 3
F (s) = + 2+ 2 = 2
+ 2
= 2
+ ,
s s s +9 9 s 9 s +9 9 s 27 s + 32
2
pa je
4 1 1 5 1 3 4 5
f (x) = L + L = x+ sin 3x .
9 s2 27 s2 + 3 2 9 27
y 00 y 0 2y = xex

Uputstvo. Za funkciju ex je
1 1
H(s) = L ex = , H 0 (s) = .
s+1 (s + 1)2
Prema diferenciranju slike (3) je

H 0 (s) = L xex ,
pa je
1
L xex = .
(s + 1)2
Slicno kao u Zadatku 3 nalazimo
1
Y (s) = L y(x) =
(s 2)(s + 1)3
169
i, rastavljanjem na parcijalne razlomke,
A B C D
Y (s) = + + 2
+
s 2 s + 1 (s + 1) (s + 1)3
1 1 1 1 1 1 1 2
= .
27 s 2 27 s + 1 9 (s + 1)2 6 (s + 1)3
Kako je
2
H 00 (s) = 3
= L x2 ex ,
(s + 1)
to je
1 2x 1 x 1 x 1 2 x
y(x) = e e xe x e .
27 27 9 6
y 00 y 0 2y = x cos x

Uputstvo. Za funkciju cos x je
s 1 s2
H(s) = L(cos x) = 2
, H 0 (s) = 2 = L(x cos x) ,
s +1 s2 + 1
pa je
s2 1
L(x cos x) = 2 .
s2 + 1
Slicno kao u Zadatku 3 nalazimo
s1 A Bs + C Ds + E
Y (s) = L y(x) = 2 = + 2 + 2
2
(s 2) s + 1 s 2 s + 1 s2 + 1
1 1 1 s+2 1 s3
=
25 s 2 25 s + 1 5 s2 + 1 2
2
1 1 1 s 2 1 1 2s 3 2
= 2 + .
2 2
25 s 2 25 s + 1 25 s + 1 10 s2 + 1 10 s2 + 1 2
Kako je

2 1 + s2 + 1 s2 1 1 s2 1
2 = 2 = 2 + 2 = 2 L(x cos x)
s2 + 1 s2 + 1 s +1 s2 + 1 s +1
i, prema Zadatku 5,
2s
2 = L(x sin x) ,
2
s +1
to je
1 2x 1 11 3 1
y(x) = e cos x + sin x x cos x x sin x .
25 25 50 10 10
Zadatak 9. Ako je x x(t), y y(t), naci partikularno resenje sistema LDJ
x0 = 2x 3y , y 0 = y 2x
koje zadovoljava uslove x(0) = 8, y(0) = 3.

170
Uputstvo. Postupajuci kao u Zadatku 4, dobijamo
1 1 1 1
X(s) = 3 +5 , Y (s) = 2 +5
s4 s+1 s4 s+1
i, upotrebom tablice,
x(t) = 3e4t + 5et , y(t) = 2e4t + 5et .

Z x
f (x) = x + 2 2 cos x (x u)f (u) du .
0
Uputstvo. Za g(x) = x je
1
G(s) = L g(x) = 2 .
s
Takode je
Z x Z x
f (x) g(x) = g(x u)f (u) du = (x u)f (u) du .
0 0
Primenjujuci postupak iz Zadatka 5, dobija se
1 s s2 2s
F (s) = L f (x) = + 2
s2 + 1 s2 + 1 s2 + 1 s2 + 1
1 s s2 + 1 1 2s 1 s 1 2s
= 2 +2 2 = + 2 1
s +1 s +1 s2 + 1 s2 + 1 s2 + 1 s2 + 1 s2 + 1 s2 + 1
1 s 2s 2s 1 2s
= 2 +2 2 + 2 = 2 + 2 ,
s +1 s + 1 s2 + 1 2
s +1 s + 1 2
s +1
odakle je
f (x) = sin x + x sin x = (x + 1) sin x .

Z x
2f (x) (x u)2 f (u) du = 2x .
0
Uputstvo. Za g(x) = x2 je
2
G(s) = L g(x) = 3 .
s
Takode je
Z x Z x
f (x) g(x) = g(x u)f (u) du = (x u)2 f (u) du .
0 0
Slicno kao u Zadatku 5 se nalazi

s s 1 1 1 s1
F (s) = L f (x) = = = .
s3 1 (s 1) s2 + s + 1 3 s 1 3 s2 + s + 1
Kako je

2 1 2 3 2
s +s+1= s+ + ,
2 2
171
to je

1 3 1 3
s1 s+ s+ 3 2
= 2 2 = 2 2
s2 + s + 1 1 2 3 2 1 2 3 2 2 3 1 2 3 2
s+ + s+ + s+ +
2 2 2 2 2 2
1 3
s+
= 2 3 2

1 2
3 2 1 2 3 2
s+ + s+ +
2 2 2 2
i, prema tablici,

1 x 1 x/2 3 3 x/2 3
f (x) = e e cos x+ e sin x.
3 3 2 3 2
Zadatak 12. Ako je f (0) = 0, resiti DIJ

Z x
f 0 (x) + f (x) + f (u) du = ex .
0
Uputstvo. Za g(x) = 1 je
Z x
1
G(s) = L g(x) = , f (x) g(x) = f (u) du .
s 0
Slicno kao u Zadatku 5 i Zadatku 11 se dobija
1 s+1
F (s) = L f (x) = + 2
s+1 s +s+1

1 3
1 s+ 3
= + 2 + 2 ,
s+1 1 2 3 2 3 1 2 3 2
s+ + s+ +
2 2 2 2
3 3 3
f (x) = ex + ex/2 cos x+ ex/2 sin x.
2 3 2
NAPOMENA. S Laplaceovom transformacijom su se studenti vec sreli izucavajuci gradivo

iz drugih predmeta. Zbog toga, a i zbog nedostatka vremena, ova oblast se obraduje u okviru
2 casa. Vise o Laplaceovoj transformaciji moze da se nade u knjizi Jednacine matematicke
fizike autora D. S. Mitrinovica i J. D. Keckica, koju Biblioteka Elektronskog fakulteta u Nisu
poseduje.
8. ITERATIVNI PROCESI
8.1. Opsta teorija
Neka je F : X Y operator, a X i Y Banachovi prostori. Treba naci resenje u = a jednacine
(1) Fu = ,
gde je u X proizvoljan element i Y neutralni element za unutrasnju kompoziciju u Y .

Jednacina (1) se prevodi na ekvivalentni oblik
(2) u = Tu .
Operator T : X X mora da poseduje one osobine koje garantuju da (2) ima jedinstveno resenje
u = a. Te osobine su odredene Banachovim stavom o nepokretnoj tacki. Prelaz iz (1) u (2) nije
jedinstven i ne zadovoljavaju svi operatori T uslove iz Banachovog stava.
Jednacina (2) se resava konstrukcijom niza (uk ) (k = 0, 1, 2, . . . ) na nacin
(3) uk+1 = T uk ,
koji se zove iterativni metod ili iterativni proces. Niz (uk ) ima osobinu limk uk = a, odakle
zakljucujemo da se do resenja u = a dolazi u beskonacno mnogo koraka. U praksi to nije
moguce realizovati, a javljaju se i drugi problemi. Jedan takav problem je nagomilavanje greske
zaokruzivanja, koja kvari niz (uk ).
Iterativni proces se zaustavlja kada je ispunjen neki od kriterijuma kF uk k < ili kuk+1
uk k < , gde je unapred zadata tacnost. Poslednji dobijeni clan niza (uk ) se uzima za priblizno
resenje uk a.
Poseban problem je izbor pocetne vrednosti u0 , koju mora da ima svaki iterativni metod.
Ona treba da bude dovoljno dobra, sto znaci takva da metod (3) konvergira, tj. da postoji
limk uk = a. Pocetna vrednost se zadaje unapred, a dobija se najcesce eksperimentalno ili
pomocu nekog drugog metoda (npr., direktni metodi u linearnoj algebri). Dakle, izbor operatora
T i pocetne vrednosti u0 su bitni za konvergenciju iterativnih metoda. Postoje i iterativni metodi
koji zahtevaju vise pocetnih vrednosti.
Znacajna osobina iterativnih metoda je brzina konvergencije (broj iterativnih koraka potreb-
nih za postizanje unapred zadate tacnosti). Brzina konvergencije se meri redom i faktorom
konvergencije. Sto su red i faktor konvergencije veci, metod je brzi (bolji).
8.2. Sistemi linearnih jednacina
Sistem linearnih jednacina
a11 x1 + a12 x2 + + a1n xn = b1 ,

(4)
an1 x1 + an2 x2 + + ann xn = bn
moze da se predstavi u matricnom obliku

a11 a12 a1n x1 b1
=
an1 an2 ann xn bn
172
173
ili
(5) A~x = ~b ,
gde je
a11 a12 a1n x1 b1
A= , ~x = , ~b = .
an1 an2 ann xn bn
Matrica A je matrica sistema, vektor ~b je vektor slobodnih clanova, a vektor ~x = ~a je resenje

sistema (4).
Ako je ~0 nulavektor, jednacina (5) je ista kao A~x ~b = ~0, sto znaci da je oblika (1). Treba
je prevesti na oblik (2). Jedan od takvih oblika je
(6) ~x = B~x + ~c ,
gde je B odgovarajuca matrica i ~c odgovarajuci vektor.

Na osnovu jednacine (6) se formira iterativni metod
(7) ~x(k+1) = B~x(k) + ~c ,
poznat pod imenom metod proste iteracije. Da bi ovaj metod konvergirao, tj. da bi postojao
limk ~x(k) = ~a, dovoljno je da vazi kBk < 1. Za pocetnu vrednost se obicno bira ~x(0) = ~c.
Primer 1. Resavamo sistem
x1 = 0.2 x1 0.3 x2 + 7 ,
x2 = 0.4 x1 + 0.15 x2 + 6.5
sa tacnoscu na dve decimale.

Sistem je zadat u obliku (6) sa

0.2 0.3 7
B= , ~c = ,
0.4 0.15 6.5
pa za nalazenje resenja
x1
~a =
x2
koristimo metod (7), koji u razvijenom obliku glasi
(k+1) (k) (k)
x1 = 0.2 x1 0.3 x2 + 7 ,
(k+1) (k) (k)
x2 = 0.4 x1 + 0.15 x2 + 6.5 .
Polazeci od ~x(0) = ~c, tj.

(0)
x1 7
(0) = ,
x2 6.5
(0) (0)
sto znaci x1 = 7 i x2 = 6.5, dobija se
(1) (0) (0)
x1 = 0.2 x1 0.3 x2 + 7 = 6.45 ,
(1) (0) (0)
x2 = 0.4 x1 + 0.15 x2 + 6.5 = 10.275 .
Dakle, u prvoj iteraciji je dobijen vektor

(1)
(1) x1 6.45
~x = (1) = 10.275 .
x2
174
Ponavljajuci postupak
(2) (1) (1)
x1 = 0.2 x1 0.3 x2 + 7 = 5.208 ,
(2) (1) (1)
x2 = 0.4 x1 + 0.15 x2 + 6.5 = 10.621 ,
dobija se vektor u drugoj iteraciji

(2)
x1 5.208
~x(2) = (2) = .
x2 10.621
Postupak se nastavlja sve dok se u dve uzastopne iteracije (k) i (k + 1) obe komponente x1 , x2
ne poklope na dve decimale. U ovom slucaju je to ispunjeno za
(7) (8)
x1 = 5.005 , x1 = 5.000 ,
(7) (8)
x2 = 10.003 , x2 = 10.002 ,
pa se za priblizno resenje uzima

x1 (8) 5
~a = ~x = .
x2 10
Primecujemo da je potreban relativno veliki broj iterativnih koraka 8 za postizanje male

tacnosti od dve decimale. To je zato sto je metod proste iteracije sporo konvergentan (red
konvergencije je 1).
Za resavanje sistema linearnih jednacina postoje i direktni (tacni) metodi. Za razliku od
iterativnih, kod ovih metoda se do resenja dolazi posle konacno mnogo koraka. Dobijeno resenje
bi bilo tacno, a ne priblizno tacno, da nema nagomilavanja greske zaokruzivanja pri izvodenju
racunskih operacija. Jedan direktan metod je Gaussov metod eliminacije, vec poznat studen-
tima.
Sistem iz prethodnog primera, koji je zadat u obliku (6), prevodimo na oblik (5), tj. (4).
Dobija se
0.8 x1 + 0.3 x2 = 7 ,
0.4 x1 + 0.85 x2 = 6.5 .
Primenjujemo Gaussov metod i u tom cilju eliminisemo nepoznatu x1 iz druge jednacine (druga
jednacina se mnozi sa 2 i sabira sa prvom). Ekvivalentni sistem glasi
0.8 x1 + 0.3 x2 = 7 ,
2 x2 = 20 .
Iz druge jednacine se izracunava x2 = 10, sto zamenom u prvu jednacinu daje x1 = 5. Dakle,
tacno resenje je
x1 5
~a = = .
x2 10
Direktni metodi, npr. Gaussov, nisu uvek bolji (jednostavniji, brzi, tacni) od iterativnih,
kao sto izgleda na osnovu ovog primera.
8.3. Nelinearne jednacine
Nelinearna jednacina je
(8) f (x) = 0 .
175
Ovo je specijalan slucaj operatorske jednacine (1) za X = Y = R, u = x, F = f . Sa oblika (8)

se prelazi na oblik
(9) x = (x) ,
sto je specijalan slucaj jednacine (2). Oblika (9) ima beskonacno mnogo, npr. x = x + f (x),
6= 0. Biraju se one jednacine (9) koje imaju jedinstveno resenje x = a. Egzistencija i
jedinstvenost
resenja
obezbedeni su uslovima: 1 (x) je neprekidna na [, ], 2 : [, ]
0
[, ], 3 (x) < 1 za svako x [, ].
Na osnovu jednacine (9) formira se iterativni metod
(10) xk+1 = (xk ) (k = 0, 1, 2, . . . ) ,
poznat kao metod proste iteracije. Pomocu ovog metoda se dobija niz (xk ) takav da je
limk xk = a. Metod se prekida kada je |xk+1 xk | < , gde je zadata tacnost. Za
pocetnu vrednost se uzima x0 [, ].
Primer 2. Resavamo jednacinu
x3 x 1 = 0

Datu jednacinu zapisujemo u obliku
x3 = x + 1 .
Skiciramo grafike funkcija y1 = x3 , y2 = x + 1 i uocavamo da oni imaju presecnu tacku za

a [0, 2] jer je
y1 (0) = 0 < y2 (0) = 1 , y1 (2) = 8 > y2 (2) = 3 .
y
8 y1 = x 3
y2 = x +1
3
0 a 2 x
Slika 1.
Iz x3 = x + 1 sledi
3
x= x+1 ,

sto je oblik (9) sa (x) = x + 1. Funkcija na segmentu [0, 2] zadovoljava uslove 1 , 2 , 3 .
3
Takav slucaj nije, npr., sa funkcijom 1 (x) = x3 1 koja se dobija iz ekvivalentnog oblika date
jednacine x = x3 1. Metod proste iteracije glasi

3
xk+1 = xk + 1 .
Startujuci sa x0 = 2, redom se dobijaju vrednosti:

3

3

3

3
x1 = x0 + 1 = 3 1.442 , x2 = x1 + 1 = 2.442 1.347 , x3 1.329 , x4 1.326 .
176
S obzirom na zadatu tacnost od dve decimale, priblizna vrednost resenja je
a 1.32 .
Jedan od najpopularnijih metoda proste iteracije je Newtonov metod ili metod tangente,
koji glasi
f (xk )
(11) xk+1 = xk (k = 0, 1, 2, . . . ) .
f 0 (xk )
Uslovi 1 , 2 , 3 , koje mora da zadovoljava funkcija (x) = x f (x)/f 0 (x), svode se na uslove:
4 f (x) i f 0 (x) su neprekidne funkcije na [, ], 5 f 0 (x) 6= 0 za svako x [, ].
Ideja za Newtonov metod je nastala iz Taylorovog razvoja funkcije f (x),
1 00
f (x) = f (x0 ) + f 0 (x0 )(x x0 ) + f (x0 )(x x0 )2 + .
2
Birajuci x = a i zanemarujuci sve sabirke posle drugog, dobija se
0 = f (a) f (x0 ) + f 0 (x0 )(a x0 ) ,
odakle je
f (x0 )
a x0 = x1 .
f 0 (x0 )
Ponavljanjem postupka sa x1 umesto x0 , sledi
f (x1 )
a x1 = x2 ,
f 0 (x1 )
itd. Na taj nacin se dobija niz (xk ) takav da je a xk za svako k = 0, 1, 2, . . . . Pokazuje se da

pod uslovima 4 , 5 vazi limk xk = a.
Primer 3. Resavamo jednacinu
ex x = 0
Skiciramo grafike funkcija y1 = ex , y2 = x i uocavamo da se oni seku u x = a [0, 1] jer je
1
y1 (0) = 1 > y2 (0) = 0 , y1 (1) = < y2 (1) = 1 .
e
y1 = e-x y2 = x
1
0 a 1 x
Slika 2.
Za datu jednacinu je
f (x) = ex x , f 0 (x) = ex 1 ,
pri cemu f i f 0 zadovoljavaju uslove 4 , 5 na segmentu [0, 1]. Newtonov metod glasi
exk xk
xk+1 = xk .
exk + 1
177
Startujuci sa x0 = 0, dobija se
x1 = 0.5 , x2 0.566 , x3 0.567 ,
pa je trazeno resenje
a x3 0.56 .
Primetimo da jednacina iz Primera 1 moze da se resi analiticki. Medutim, jednacina iz ovog
primera to ne moze i zato mora da se resava numericki.
Najjednostavniji za razumevanje je metod polovljenja intervala. Ovaj metod je izuzetno
sporo konvergentan, pa se primenjuje samo za nalazenje startnih vrednosti, ne i za nalazenje
resenja jednacine. Na ovom metodu se ne zadrzavamo.
8.4. Sistemi nelinearnih jednacina
Sistem nelinearnih jednacina
f1 (x1 , . . . , xn ) = 0 ,
(12)
fn (x1 , . . . , xn ) = 0
moze prostije da se zapise na nacin
(13) f~(~x ) = ~0 ,
gde je
f1 x1 0
f~ = , ~x = , ~0 = .
fn xn 0
Vektor f~ je vektor funkcija, vektor ~x = ~a je resenje sistema (12), a ~0 je nulavektor.

Jednacina (13) je oblika (1) i treba da se prevede na ekvivalentni oblik (2). Jedan od takvih
oblika je
(14) ~x = ~x W 1 (~x ) f~(~x ) ,
gde je W Jacobieva matrica

f1 f1

x1 xn
W =
f .
n fn

x1 xn
Iz (14) sledi NewtonRaphsonov metod

(15) ~x (k+1) = ~x (k) W 1 ~x (k) f~ ~x (k) .
Metod (15) je analogon Newtonovog metoda (11).

Kod primene metoda (15) veliki problem predstavlja izracunavanje elemenata inverzne ma-
trice W 1 u svakoj iteraciji. Zato se umesto metoda (15) cesto primenjuje njegova modifikacija

(16) ~x (k+1) = ~x (k) W 1 ~x (0) f~ ~x (k) .
Metod (16) sporije konvergira od metoda (15), ali se elementi matrice W 1 izracunavaju samo
jednom. Ovo izracunavanje se takode vrsi numericki, pomocu odgovarajucih metoda za nalazenje
inverzne matrice.
178
Primer 4. Resavamo sistem jednacina
x2 + y 2 + z 2 = 1 ,
2x2 + y 2 4z = 0 ,
3x2 4y + z 2 = 0

Sistem resavamo metodom (15). Prethodno uvodimo odgovarajuce oznake. Kako je
f1 (x1 , . . . , xn ) = f1 (x, y, z) = x2 + y 2 + z 2 1 ,
f2 (x1 , . . . , xn ) = f2 (x, y, z) = 2x2 + y 2 4z ,
f3 (x1 , . . . , xn ) = f3 (x, y, z) = 3x2 4y + z 2 ,
to je
x x2 + y 2 + z 2 1 2x 2y 2z
~x = y , f~(~x ) = 2x2 + y 2 4z , W (~x ) = 4x 2y 4 .
z 3x2 4y + z 2 6x 4 2z
Uzimajuci
x(0) 0.5
~x (0) = y (0) = 0.5 ,
z (0) 0.5
izracunavamo

(0) 1 1 1 15 5 5
1
W ~x = 2 1 4 , W 1 ~x (0) = 14 2 6
40
3 4 1 11 7 1
i dobijamo
(0)
x (0) f1 ~x
(0) (0) (0)
~x (1) (0)
= ~x W 1
~x ~
f ~x
= y (0) W 1
~x f2 ~x (0)

z (0) f3 ~x (0)

0.5 15 5 5 0.25 0.875
1
= 0.5 + 14 2 6 1.25 0.5 .
40
0.5 11 7 1 1 0.375
Ponavljamo postupak sa
(1)
f1 ~x 0.156 1.75 1 0.75

f~ ~x (1) = f2 ~x (1) = 0.281 , W ~x (1) = 3.5 1 4
(1)
f3 ~x 0.438 5.25 4 0.75
i dobijamo
0.79
~x (2) = ~x (1) W 1 ~x (1) f~ ~x (1) 0.497 .
0.37
Dalje je
0.79
~x (3) = ~x (2) W 1 ~x (2) f~ ~x (2) 0.497 .
0.37
Tacnost je postignuta, pa se za priblizno resenje uzima

x 0.79
~a = y ~x (3) 0.5 ,
z 0.37
179
tj.
x 0.79 , y 0.5 , z 0.37 .
Zamenom nadenih vrednosti u polazni sistem, uveravamo se da je sistem dobro resen jer je
x2 + y 2 + z 2 1.011 ,
2x2 + y 2 4z 0.018 ,
3x2 4y + z 2 0.009 .
NAPOMENA. Studenti sa smera Elektroenergetika ne izucavaju numericku analizu u okviru

bilo kog matematickog predmeta. Istovremeno, imaju potrebu za poznavanjem nekih delova
numericke analize radi primene u strucnim predmetima. Zato je nastavnik izdvojio 2 casa za
predavanje o iterativnim procesima na elementarnom nivou, iako oni nisu u programu ovog
kursa.
9. LABORATORIJSKE VEZBE
Program iz predmeta Matematika III obuhvata i softver Mathematica. Ovaj softver se

obraduje na laboratorijskim vezbama sa 14 casova ukupno. Krece se od najjednostavnijih
naredbi, koje se odnose na racunske operacije i funkcije, da bi se studenti pre svega upoz-
nali sa editorom i jezikom Mathematicae. Obraduju se sve znacajne elementarne naredbe kroz
odgovarajuce primere, a resavaju se programski i neki zadaci iz gradiva.
Vezbe su podeljene u blokove od po 2 casa i u skladu s tim numerisane. Dajemo listinge
naredbi i odgovora Mathematicae po blokovima. Iz tehnickih razloga stranice sa listinzima imaju
drugaciji format.
Vezba 1
In[1]:= 2+3
Out[1]= 5
In[2]:= 3 2^3
3
Out[2]=
8
In[3]:= 3.5 * 3 ^ 34
Out[3]= 5.83701 1016
In[4]:= 3.5 3 ^ 34
Out[4]= 5.83701 1016
In[5]:= 34 + 73
37
Out[5]=
12
In[6]:= N@%D
Out[6]= 3.08333
In[7]:= N@Out@4D, 3D
Out[7]= 5.83701 1016
In[8]:= Sin@Pi 2D
Out[8]= 1
In[9]:= Sqrt@-1D
Out[9]=
180
181
In[10]:= ArcTan@InfinityD

Out[10]=
2
In[11]:= Sqrt@9D + N@Log@6D, 3D
Out[11]= 4.79
In[12]:= Cos@Arg@1 + IDD
!!!!
1
Out[12]=
2
In[13]:= H1 + IL * H3 - 2 IL
Out[13]= 5+
Vezba 2
In[1]:= x^2 - 6 * x - 3 * x^3 + 7 * x^2
Out[1]= -6 x + 8 x2 - 3 x3
In[2]:= x ^ 2 + 3 * x . x 2
Out[2]= 10
In[3]:= x ^ 2 + 3 * x . x H1 + aL
Out[3]= 3 H1 + aL + H1 + aL2
In[4]:= x=2
Out[4]= 2
In[5]:= x^2 + 3 * x
Out[5]= 10
In[6]:= x =.
In[7]:= x + y . x 2
Out[7]= 2+y
In[8]:= a = Hx - 2L * Hx - 1L HHx - 4L ^ 2 * Hx + 3LL
H-2 + xL H-1 + xL
H-4 + xL2 H3 + xL
Out[8]=

In[9]:= Expand@aD
H-4 + xL H3 + xL H-4 + xL H3 + xL H-4 + xL2 H3 + xL

2 3x x2
Out[9]=
2 2
+
-
In[10]:= ExpandAll@aD
2 3x x2
Out[10]=
3 -
3 +

48 - 8 x - 5 x + x 2 48 - 8 x - 5 x + x 2 48 - 8 x - 5 x2 + x3
182
In[11]:= Simplify@aD
H-2 + xL H-1 + xL
H-4 + xL2 H3 + xL
Out[11]=

In[12]:= a =.
In[13]:= a = x^2 - 4
Out[13]= -4 + x2
In[14]:= Factor@aD
Out[14]= H-2 + xL H2 + xL
In[15]:= a =.
In[16]:= Together@x H2 - xL + 2 H2 + xLD
H-2 + xL H2 + xL
-4 - x2
Out[16]=

In[17]:= ExpandAll@%D
4 x2
Out[17]= - -
-4 + x 2 -4 + x2
Vezba 3
In[1]:= m = 881, 2, 3<, 84, 5, 6<, 87, 8, 9<<
Out[1]= 881, 2, 3<, 84, 5, 6<, 87, 8, 9<<
In[2]:= m1 = 885, 1, 8<, 82, 6, 3<, 85, 4, 1<<
Out[2]= 885, 1, 8<, 82, 6, 3<, 85, 4, 1<<
In[3]:= MatrixForm@mD
i
j
1 2 3y
z
Out[3]//MatrixForm=
j
j z
z
j
j4 5 6zz
j z
k7 8 9{
In[4]:= Det@m1D
Out[4]= -193
In[5]:= m + m1
Out[5]= 886, 3, 11<, 86, 11, 9<, 812, 12, 10<<
In[6]:= m.m1
Out[6]= 8824, 25, 17<, 860, 58, 53<, 896, 91, 89<<
In[7]:= Transpose@m1D
Out[7]= 885, 2, 5<, 81, 6, 4<, 88, 3, 1<<

183
In[8]:= Inverse@m1D
99 , - , =, 9- , , - =, 9 , , - ==
6 31 45 13 35 1 22 15 28
Out[8]=
193 193 193 193 193 193 193 193 193
In[9]:= f@x_D := x ^ 2
In[10]:= f@a + 1D
Out[10]= H1 + aL2
In[11]:= f@2D
Out[11]= 4
In[12]:= f@3 x + x ^ 2D
H3 x + x2 L
2
Out[12]=
In[13]:= Expand@f@a + 1DD
Out[13]= 1 + 2 a + a2
In[14]:= f@x_D =.
In[15]:= Sum@i ^ 2, 8i, 1, 10<D
Out[15]= 385
In[16]:= Product@i ^ 3, 8i, 1, 5<D
Out[16]= 1728000
In[17]:= a@i_D := i ^ 2
In[18]:= Sum@a@iD, 8i, 1, 10<D
Out[18]= 385
In[19]:= Product@a@iD, 8i, 1, 10<D
Out[19]= 13168189440000
In[20]:= Limit@HE ^ x - 1L x, x 0D
Out[20]= 1
In[21]:= Limit@Log@xD, x 0, Direction 1D
Out[21]= -
In[22]:= Limit@Log@xD x, x InfinityD
Out[22]= 0
184
Vezba 4
In[1]:= D@Exp@x ^ 2 Sin@xDD, xD
Hx2 Cos@xD + 2 x Sin@xDL

2
Out[1]= x Sin@xD
In[2]:= D@Sqrt@x ^ 2 - 3D, 8x, 3<D
H-3 + x L H-3 + x2 L32

3 x3 3x
Out[2]=

-
52

2
In[3]:= Simplify@%D
H-3 + x2 L52
9x
Out[3]=

In[4]:= Dt@x ^ 2D
Out[4]= 2 x Dt@xD
In[5]:= D@f@xD Sin@xD, xD
Out[5]= Cos@xD f@xD + Sin@xD f @xD
In[6]:= Integrate@Hx ^ 2 + 1L Hx ^ 3 + 1L, xD
!!!!! E
!!!! + Log@1 + xD - Log@1 - x + x2 D + Log@1 + x3 D
-1+2 x
ArcTanA 1 1 1
3
Out[6]=

3 3 6 3
In[7]:= Simplify@Out@7DD
Out[7]= %7
In[8]:= Integrate@x Sin@n xD, 8x, -Pi, Pi<D
-2 n Cos@n D + 2 Sin@n D
Out[8]=

n2
In[9]:= Integrate@x Cos@k Pi x 2D, 8x, 0, 2<D
4 H-1 + Cos@k D + k Sin@k DL

Out[9]=

k2 2
In[10]:= Integrate@x ^ 2 Cos@n Pi xD, 8x, 1, 3<D
H-2 n Cos@n D + 6 n Cos@3 n D + 2 H4 n2 2 + H-2 + 9 n2 2 L Cos@2 n DL Sin@n DL

1
Out[10]=
n3 3
In[11]:= Integrate@Sqrt@2 H1 - Cos@xDLD, 8x, 0, 2 Pi<D
Out[11]= 8
In[12]:= Integrate@Sqrt@1 - Cos@xD ^ 2D, 8x, -Pi 2, Pi 2<D
Out[12]= 2
In[13]:= Integrate@Sqrt@x ^ 2 + y ^ 2D, 8x, -2, 2<, 8y, 0, Sqrt@4 - x ^ 2D<D
8
Out[13]=
3
185
In[14]:= Integrate@Sin@xD ^ 6, 8x, 0, Pi 2<D
5
Out[14]=
32
Solve@a x ^ 2 + b x + c 0, xD
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
In[15]:=
99x =, 9x ==
-b - b2 - 4 a c -b + b2 - 4 a c
Out[15]=
2a 2a
In[16]:= NSolve@x ^ 6 - 64 0, xD
88x -2.<, 8x -1. - 1.73205 <, 8x -1. + 1.73205 <,

8x 1. - 1.73205 <, 8x 1. + 1.73205 <, 8x 2.<<
Out[16]=
In[17]:= Solve@Cos@xD a, xD
Solve::ifun : Inverse functions are being used by Solve, so some

solutions may not be found; use Reduce for complete solution information. More
Out[17]= 88x -ArcCos@aD<, 8x ArcCos@aD<<
In[18]:= NSolve@x ^ 5 + x ^ 2 - 1 0, xD
88x -0.869278 - 0.388269 <, 8x -0.869278 + 0.388269 <,

8x 0.464912 - 1.07147 <, 8x 0.464912 + 1.07147 <, 8x 0.808731<<
Out[18]=
In[19]:= Solve@83 x + 6 y 2, 2 x + 2 y 3<, 8x, y<D
99x , y - ==
7 5
Out[19]=
3 6
In[20]:= Solve@8x ^ 2 + y ^ 2 5, x - y 1<, 8x, y<D
Out[20]= 88x -1, y -2<, 8x 2, y 1<<
In[21]:= NSolve@8x ^ 2 + y ^ 2 5, x - y 1<, 8x, y<D
Out[21]= 88x -1., y -2.<, 8x 2., y 1.<<
In[22]:= NSolve@8y - 1 x ^ 2 0, x - 1 y ^ 2 0<, 8x, y<D
88x -0.5 + 0.866025 , y -0.5 + 0.866025 <,

8x -0.5 - 0.866025 , y -0.5 - 0.866025 <, 8x 1., y 1.<<
Out[22]=
In[23]:= NSolve@8x ^ 3 - x + y 0, y ^ 3 + x - y 0<, 8x, y<D
88x 1.41421, y -1.41421<, 8x -1.41421, y 1.41421<,

8x 0.866025 - 0.5 , y 0.866025 + 0.5 <, 8x 0.866025 + 0.5 , y 0.866025 - 0.5 <,
Out[23]=
8x -0.866025 - 0.5 , y -0.866025 + 0.5 <,

8x -0.866025 + 0.5 , y -0.866025 - 0.5 <,
8x 1.13444 10-17 , y 1.13444 10-17 <, 8x 0., y 0.<, 8x 0., y 0.<<
In[24]:= Solve@81 + 2 la x 0, 2 + 2 la y 0, x ^ 2 + y ^ 2 5<, 8x, y, la<D
99la - , x 1, y 2=, 9la , x -1, y -2==

1 1
Out[24]=
2 2
186
Solve@8y + 2 la x 0, x + z + 2 la y + mi 0,
y + mi 0, x ^ 2 + y ^ 2 2, y + z 2<, 8x, y, z, la, mi<D
In[25]:=
99z 1, mi -1, la - , x 1, y 1=,

1
!!!!
Out[25]=
9z 1, mi -1, la , x -1, y 1=, 9z I5 - 3 M,

2
1 1
!!!! !!!! !!!! !!!!

mi I1 - 3 M, la I2 - 3 M, x I-1 - 3 M, y I-1 + 3 M=,
2 2
1 1 1 1
!!!! !!!! !!!!

!!!! !!!!
2 2 2 2
9z + , mi + , la I2 + 3 M, x - + , y I-1 - 3 M==
5 3 1 3 1 1 3 1
2 2 2 2 2 2 2 2
In[26]:= NSolve@Sin@xD 1 x, xD
Solve::tdep : The equations appear to involve the

variables to be solved for in an essentially non-algebraic way. More
1
Out[26]= NSolveASin@xD , xE
x
In[27]:= FindRoot@Sin@xD 1 x, 8x, 1<D
Out[27]= 8x 1.11416<
In[28]:= Plot@8Sin@xD, 1 x<, 8x, -1, 4<D
10
-1 1 2 3 4
-5
-10
Out[28]= Graphics
Vezba 5
In[1]:= Sum@1 Hk Hk + 1LL, 8k, 1, Infinity<D
Out[1]= 1
In[2]:= Sum@1 k ^ 2, 8k, 1, Infinity<D
2
Out[2]=
6
In[3]:= Sum@1 2 ^ k, 8k, 0, Infinity<D
Out[3]= 2
187
In[4]:= Sum@H-1L ^ Hk - 1L 1 k ^ 2, 8k, 1, Infinity<D
2
Out[4]=
12
In[5]:= Sum@H-1L ^ k x ^ k, 8k, 0, Infinity<D
1
Out[5]=
1+x
In[6]:= Sum@H-1L ^ Hk + 1L k x ^ k, 8k, 1, Infinity<D
Out[6]= Log@1 + xD
In[7]:= Sum@k ^ 2 x ^ k, 8k, 1, Infinity<D
H-1 + xL3
-x - x2
Out[7]=

In[8]:= Series@E ^ x, 8x, 0, 5<D
x2 x3 x4 x5
Out[8]= 1 + x + + + + + O@xD6
2 6 24 120
In[9]:= Series@1 H1 + xL, 8x, 0, 5<D
Out[9]= 1 - x + x2 - x3 + x4 - x5 + O@xD6
In[10]:= Series@x Hx ^ 2 - 5 x + 6L, 8x, 0, 5<D
x 5 x2 19 x3 65 x4 211 x5
Out[10]= + + + + + O@xD6
6 36 216 1296 7776
In[11]:= Series@Log@Sqrt@H1 + xL H1 - xLDD, 8x, 0, 4<D
x3
Out[11]= x + + O@xD5
3
In[12]:= DSolve@3 y@xD ^ 2 y '@xD + 16 x 2 x y@xD ^ 3, y@xD, xD
99y@xD I8 + x M =,
2 +3 13
C@1D
Out[12]=
9y@xD -H-1L13 I8 + x M =, 9y@xD H-1L23 I8 + x M ==

2 +3 13 2 +3 13
C@1D C@1D
In[13]:= FullSimplify@%D
99y@xD I8 + x M =,
2 +3 13
C@1D
Out[13]=
9y@xD -H-1L I8 + M =, 9y@xD H-1L23 I8 + x M ==

13 13
13 x2 +3 C@1D 2 +3 C@1D
In[14]:= DSolve@83 y@xD ^ 2 y '@xD + 16 x 2 x y@xD ^ 3, y@0D 0<, y@xD, xD
Solve::ifun : Inverse functions are being used by Solve, so some

solutions may not be found; use Reduce for complete solution information. More
General::stop : Further output of Solve::ifun will be suppressed during this calculation. More
99y@xD 2 I1 - x M =, 9y@xD -2 H-1L13 I1 - x M =, 9y@xD 2 H-1L23 I1 - x M ==

2 13 2 13 2 13
Out[14]=
188
In[15]:= DSolve@y '@xD Hx ^ 3 + 2 x ^ 2 y@xD - y@xD ^ 3L Hx ^ 3 + x ^ 2 y@xDL, y@xD, xD
x H2 C@1D + x2 L
Out[15]= 99y@xD -
==
2 C@1D - x2
In[16]:= DSolve@y '@xD - 1 x y@xD x ^ 2, y@xD, xD
99y@xD + x C@1D==
x3
Out[16]=
2
In[17]:= DSolve@x y '@xD - 4 y@xD - x ^ 2 Sqrt@y@xDD 0, y@xD, xD
99y@xD H4 x4 C@1D2 + 4 x4 C@1D Log@xD + x4 Log@xD2 L==

1
Out[17]=
4
In[18]:= DSolve@y ''@xD - 4 y@xD 0, y@xD, xD
Out[18]= 88y@xD 2 x C@1D + -2 x C@2D<<
In[19]:= DSolve@y ''@xD - 4 y@xD 4 E ^ H-2 xL, y@xD, xD
99y@xD - -2 x H1 + 4 xL + 2 x C@1D + -2 x C@2D==

1
Out[19]=
4
In[20]:= DSolve@y ''@xD + 4 y@xD 2 + H8 x - 1L Sin@2 xD, y@xD, xD
Out[20]= 99y@xD C@1D Cos@2 xD + C@2D Sin@2 xD +
H4 x Cos@2 xD - 16 x2 Cos@2 xD + 8 Cos@2 xD2 + 2 Cos@2 xD Cos@4 xD +

1
16
2 Cos@2 xD2 Sin@2 xD - 8 x Cos@4 xD Sin@2 xD + 8 Sin@2 xD2 - Cos@2 xD Sin@4 xD +
8 x Cos@2 xD Sin@4 xD + 2 Sin@2 xD Sin@4 xDL==
In[21]:= Simplify@%D
99y@xD H4 + H1 + 2 x - 8 x2 + 8 C@1DL Cos@2 xD + 4 Hx + 2 C@2DL Sin@2 xDL==

1
Out[21]=
8
In[22]:= DSolve@x ^ 2 y ''@xD - 3 x y '@xD + 4 y@xD 0, y@xD, xD
Out[22]= 88y@xD x2 C@1D + 2 x2 C@2D Log@xD<<
In[23]:= DSolve@x ^ 2 y ''@xD - 3 x y '@xD + 4 y@xD x ^ 2, y@xD, xD
99y@xD x2 C@1D + 2 x2 C@2D Log@xD + x2 Log@xD2 ==

1
Out[23]=
2
In[24]:= DSolve@y '''@xD - 3 y ''@xD + 4 y '@xD - 2 y@xD 0, y@xD, xD
Out[24]= 88y@xD x C@3D + x C@2D Cos@xD + x C@1D Sin@xD<<
DSolve@8u '@xD E ^ H2 xL + v '@xD E ^ H-2 xL 0,

2 u '@xD E ^ H2 xL - 2 v '@xD E ^ H-2 xL 4 E ^ H-2 xL<, 8u@xD, v@xD<, xD
In[25]:=
99u@xD - -4 x + C@1D, v@xD -x + C@2D==

1
Out[25]=
4
189
In[26]:= DSolve@8y '@xD 8 x + y@xD - z@xD, z '@xD 5 y@xD - z@xD<, 8y@xD, z@xD<, xD
99y@xD - C@2D Sin@2 xD +

1
Out[26]=
10 J- x Cos@2 xD + Sin@2 xDN Sin@2 xD + C@1D H2 Cos@2 xD + Sin@2 xDL +

2
1 1 1
H2 Cos@2 xD + Sin@2 xDL H2 Cos@2 xD + 2 x Cos@2 xD - Sin@2 xD + 4 x Sin@2 xDL,

2 4 2
1
z@xD C@2D H2 Cos@2 xD - Sin@2 xDL -

2
1
10 H2 Cos@2 xD - Sin@2 xDL J- x Cos@2 xD + Sin@2 xDN + C@1D Sin@2 xD +

2
1 1 5
Sin@2 xD H2 Cos@2 xD + 2 x Cos@2 xD - Sin@2 xD + 4 x Sin@2 xDL==

2 4 2
5
2
In[27]:= FullSimplify@%D
88y@xD 2 + 2 x + C@1D Cos@2 xD + HC@1D - C@2DL Cos@xD Sin@xD,

z@xD 10 x + C@2D Cos@2 xD + H5 C@1D - C@2DL Cos@xD Sin@xD<<
Out[27]=
Vezba 6
In[1]:= f@x_, y_D := x y ^ 2
In[2]:= f@2, 3D
Out[2]= 18
In[3]:= f@x + 2, y - 1D
Out[3]= H2 + xL H-1 + yL2
In[4]:= f@y - 1, x + 2D
Out[4]= H2 + xL2 H-1 + yL
In[5]:= f@x_, y_D =.
In[6]:= f@x_, y_D := x Sin@yD + x ^ 2 y
In[7]:= D@f@x, yD, xD
Out[7]= 2 x y + Sin@yD
In[8]:= D@f@x, yD, x, yD
Out[8]= 2 x + Cos@yD
In[9]:= Dt@f@x, yDD
Out[9]= 2 x y Dt@xD + x2 Dt@yD + x Cos@yD Dt@yD + Dt@xD Sin@yD
In[10]:= f@x_, y_D =.

190
In[11]:= H* Primer: Nalazenje ekstremuma funkcije *L
In[12]:= f@x_, y_D := x y + 1 x + 1 y
In[13]:= D@f@x, yD, xD
1
Out[13]= -
+y
x2
In[14]:= D@f@x, yD, yD
1
Out[14]= x -

y2
In[15]:= NSolve@8y - 1 x ^ 2 0, x - 1 y ^ 2 0<, 8x, y<D
88x -0.5 + 0.866025 , y -0.5 + 0.866025 <,

8x -0.5 - 0.866025 , y -0.5 - 0.866025 <, 8x 1., y 1.<<
Out[15]=
In[16]:= D@f@x, yD, 8x, 2<D
2
Out[16]=

x3
In[17]:= D@f@x, yD, 8y, 2<D
2
Out[17]=

y3
In[18]:= D@f@x, yD, x, yD
Out[18]= 1
In[19]:= Out@16D . x 1
Out[19]= 2
In[20]:= Out@17D . y 1
Out[20]= 2
In[21]:= Out@19D Out@20D - Out@18D ^ 2
Out[21]= 3
In[22]:= H* Postoji minimum *L
In[23]:= f@1, 1D
Out[23]= 3
In[24]:= H* Kraj primera *L
In[25]:= f@x_, y_D =.

191
In[26]:= z=x+Iy
Out[26]= x+y
In[27]:= f@z_D := H1 - 2 IL * z ^ 3
In[28]:= Re@f@zDD
Out[28]= Re@H1 - 2 L Hx + yL3 D
In[29]:= ComplexExpand@Re@f@zDDD
Out[29]= x3 + 6 x2 y - 3 x y2 - 2 y3
In[30]:= Im@f@zDD
Out[30]= Im@H1 - 2 L Hx + yL3 D
In[31]:= ComplexExpand@Im@f@zDDD
Out[31]= -2 x3 + 3 x2 y + 6 x y2 - y3
In[32]:= f@z_D =.
In[33]:= f@z_D := z * E ^ z
In[34]:= ComplexExpand@Re@f@zDDD
Out[34]= x x Cos@yD - x y Sin@yD
In[35]:= ComplexExpand@Im@f@zDDD
Out[35]= x y Cos@yD + x x Sin@yD
Vezba 7
In[1]:= Plot@Sin@xD, 8x, 0, 2 Pi<D
0.5
1 2 3 4 5 6
-0.5
-1
Out[1]= Graphics
192
In[2]:= Plot@8Cos@2 xD, x ^ 2 - 2, 2 - x<, 8x, -2, 2<D
4
3
2
1
-2 -1 1 2
-1
-2
Out[2]= Graphics
Plot@Sqrt@xD, 8x, 0, 4<, AxesLabel -> 8x, Sqrt@xD<D

!!!!
In[3]:=
x
2
1.5
1
0.5
x
1 2 3 4
Out[3]= Graphics
In[4]:= Plot@Sin@x ^ 3D x ^ 2, 8x, -Pi, Pi<, Frame True, FrameLabel -> 8x, "fHxL"<D
0.75
0.5
0.25
fHxL
0
-0.25
-0.5
-0.75
-3 -2 -1 0 1 2 3
x
Out[4]= Graphics
In[5]:= ListPlot@Table@Prime@nD, 8n, 2, 20<D, PlotStyle AbsolutePointSize@5DD
70
60
50
40
30
20
10
2.5 5 7.5 1012.51517.5
Out[5]= Graphics
193
In[6]:= Plot3D@Sin@x yD, 8x, 0, Pi<, 8y, 0, Pi<D
1
0.5
0 3
-0.5
-1 2
0
1 1
2
3 0
Out[6]= SurfaceGraphics
In[7]:= Plot3D@Sin@x yD, 8x, 0, Pi<, 8y, 0, Pi<, AxesLabel 8x, y, z<D
1
0.5
z
0 3
-0.5
-1 2
0 y
1 1
2
x
3 0
In[8]:= Plot3D@Sin@x yD, 8x, 0, Pi<, 8y, 0, Pi<, Boxed FalseD
1
0.5
0 3
-0.5
-1 2
0
1 1
2
3 0
194
In[9]:= Plot3D@Sin@x yD, 8x, 0, 2<, 8y, 0, 2<, ViewPoint 80, 2, 1<, Shading FalseD
0
0.5
1
1.5
2
1
0.5
0
-0.5
2 1.5 1 0.5 0
In[10]:= Plot3D@Sin@x yD, 8x, 0, 2<, 8y, 0, 2<, ViewPoint 80, -2, 0<D
10
0.51
0.5 1.5
2
-0.5
0 0.5 1 1.5 2
In[11]:= t = Table@i ^ 2, 8i, 1, 10<D
Out[11]= 81, 4, 9, 16, 25, 36, 49, 64, 81, 100<
In[12]:= ListPlot@tD
100
80
60
40
20
4 6 8 10
Out[12]= Graphics
195
In[13]:= ParametricPlot@8Sin@xD, Cos@xD<, 8x, 0, 2 * Pi<D
0.5
-1 -0.5 0.5 1
-0.5
-1
Out[13]= Graphics
In[14]:= ParametricPlot@8Sin@xD, Cos@xD<, 8x, 0, 2 * Pi<, AspectRatio AutomaticD
0.5
-1 -0.5 0.5 1
-0.5
-1
Out[14]= Graphics
In[15]:= ParametricPlot@8Cos@tD ^ 5 * Sin@tD, Cos@tD * Sin@tD ^ 5<, 8t, 0, Pi 2<D
0.25
0.2
0.15
0.1
0.05
0.05 0.1 0.15 0.2 0.25
Out[15]= Graphics
196
ParametricPlot@8Cos@tD ^ 5 * Sin@tD, Cos@tD * Sin@tD ^ 5<,

8t, 0, Pi 2<, AspectRatio AutomaticD
In[16]:=
0.25
0.2
0.15
0.1
0.05
0.05 0.1 0.15 0.2 0.25
Out[16]= Graphics
ParametricPlot@8Cos@tD * H1 - Cos@tDL, Sin@tD * H1 - Cos@tDL<,

8t, 0, 2 * Pi<, AspectRatio AutomaticD
In[17]:=
0.5
-2 -1.5 -1 -0.5
-0.5
-1
Out[17]= Graphics
In[18]:= ParametricPlot@8Cos@tD * H1 - Cos@tDL, Sin@tD * H1 - Cos@tDL<, 8t, 0, 2 * Pi<D
1
0.5
-2 -1.5 -1 -0.5
-0.5
-1
Out[18]= Graphics
197
In[19]:= ParametricPlot3D@8Sin@tD, Cos@tD, t 4<, 8t, 0, 4 * Pi<D
-1
1
0.5 -0.5 0 0.5
0 1
-0.5
-1
3
Out[19]= Graphics3D
ParametricPlot3D@8Cos@tD * Cos@uD, Sin@tD * Cos@uD, Sin@uD<,

8t, 0, 2 * Pi<, 8u, -Pi 2, Pi 2<D
In[20]:=
1
0.5
0
-0.5
-1
1
0.5
-0.5
-1
-1
-0.5
0
0.5
1
Out[20]= Graphics3D
LITERATURA
1. L. Stefanovic, B. Randelovic, M. Matejic : Teorija redova za studente

tehnickih fakulteta, SKC Nis, Nis, 2006.
2. L. Stefanovic, M. Matejic, S. Marinkovic : Diferencijalne jednacine za stu-
dente tehnickih fakulteta, SKC Nis, Nis, 2006.
3. Ljubisa Kocic : Funkcije vise promenljivih, Elektronski fakultet u Nisu, Nis, 2008.
4. Lidija Stefanovic : Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povrsinski za studente
tehnickih fakulteta; I deo, SKC Nis, Nis, 2008.
5. Lidija Stefanovic : Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povrsinski za studente
tehnickih fakulteta; II deo, SKC Nis, Nis, 2009.
6. Lidija V. Stefanovic : Matematika za studente tehnickih fakulteta Vektorska
analiza; Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povrsinski; Teorija polja, Prosveta
Nis, Nis, 1997.
198

Matematika III PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika III PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Lidija Stefanovic

NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NISU

SKC Nis, 2012.

Recenzenti: dr Ljubisa Kocic, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nisu

Odlukom Nastavnonaucnog veca Elektronskog fakulteta u Nisu,

CIP Katalogizacija u publikaciji

Tiraz 100. Bibliografija: str. 198.

a) Matematiqka analiza b) Algebra

Stampa: Unigraf Nis

Ova knjiga sadrzi predavanja autora, odrzana na Elektronskom fakultetu u Nisu

Nis, 2012. g. Autor

3. REALNE FUNKCIJE VISE REALNIH PROMENLJIVIH 35

Orijentacija prostorne krive 74

5. TEORIJA POLJA 129

6. KOMPLEKSNA ANALIZA 136

7. LAPLACEOVA TRANSFORMACIJA 157

8. ITERATIVNI PROCESI 172

9. LABORATORIJSKE VEZBE 180

1.1. Pojam reda

1.2. Brojni redovi

Prethodne pojmove ilustrujemo kroz nekoliko primera brojnih redova.

Ako se opsti clan predstavi na nacin

Red je konvergentan jer postoji zbir reda

Primer 2. Posmatramo red

Clanovi reda su a1 = 1, a2 = 1, a3 = 1, itd. Parcijalne sume su S1 = a1 = 1, S2 =

Dokaz divergencije ne navodimo.

1.3. Funkcionalni redovi

Ako sa fk (x) oznacimo opsti clan, funkcionalni red ima oblik

Ako je ak = 1 (k = 0, 1, . . . ), dobija se stepeni geometrijski red

1.4. Fourierovi redovi

Pretpostavimo da je funkcija f (x) zadata na nekom od intervala (, ), [, ), (, ] ili

za ciju zbirnu funkciju F (x) vazi:

a Fourierovi koeficijenti se racunaju pomocu

Formule (4) su jednostavnije ako je interval [, ] simetrican, kao sto je to [, ], a funkcija

Zadatak 1. Naci Fourierov razvoj funkcije

cos k = cos(k) = (1)k (k = 1, 2, . . . ) .

Kako je 1 (1)k = 0 za k = 2m i 1 (1)k = 2 za k = 2m 1 (m = 1, 2, . . . ), to je

Funkcija f (x) je prekidna u tacki x = 0 i za levu i desnu granicnu vrednost ima

Kako je, jos,

iz tvrdenja 2 i 3 Dirichletove teoreme sledi

Zadatak 2. Naci Fourierov razvoj funkcije

Resenje. Funkcija f (x) je parna i zadata na simetricnom intervalu (, ). Fourierove

Kako je (1)k 1 = 0 za k = 2m i (1)k 1 = 2 za k = 2m 1 (m = 1, 2, . . . ), to je:

Fourierov red glasi

f (x0 0) = lim f (x) , f (x0 + 0) = lim f (x)

i konkretno za levi limes kad x x0 = i desni limes kad x x0 = .

Funkcija f (x) je neprekidna, pa su grafici funkcija f (x) i F (x) isti na (, ). Na krajevima

Zadatak 3. Naci Fourierov razvoj funkcije

Resenje. Funkcija f (x) je zadata na intervalu (, ) = (1, 3), pa za odredivanje Fourierovih

Pri izracunavanju koeficijenata ak , bk (k = 1, 2, . . . ), odgovarajuci integrali su reseni primenom

Zadatak 4. Naci Fourierov, kosinusni i sinusni razvoj funkcije

Resenje. Prvo nalazimo Fourierov razvoj.

Odredujemo sada kosinusni razvoj.

1.5. Zadaci za vezbu

Zadatak 5. Naci Fourierov razvoj funkcije

gde su a 6= b realne konstante.

Zadatak 6. Naci Fourierov razvoj funkcije

Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao Zadatak 1. Funkcija f (x) je prekidna u x = 0.

Zadatak 7. Naci Fourierov razvoj funkcije

Uputstvo. Primenjivati formule (1) i (2).

Zadatak 8. Naci Fourierov razvoj funkcije

Zadatak 9. Naci Fourierov, kosinusni i sinusni razvoj funkcije

Zadatak 10. Naci Fourierov, kosinusni i sinusni razvoj funkcije