You are on page 1of 38

tomhbo

YU ISS N 1450-6068

771450 60 60 05|
_____________ m a g a z i n _______
asopis za popularizaciju vazduhoplovstva bez granica

Palmira Toljatija 5/II, 11010 Novi Beograd


Tel.: (011)602-027,671-996
E-mail: BB-Soft@EUnet.yu

P o k r e t a i (11.9.1997.)
jBranko VukeliJBranko Nikoli,
Branislav Jovanovi

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK


prof. Zlatko Petrovi, dipl. ing.

IZVRNI UREDNIK
mr Mato Siladi, dipl. ing.
Z a m e n ik izv rn o g u r e d n ik a
Goran Memon, dipl. ing.

J e z i k i r ed a k to r
prof. Radmila Tonkovi

S A R A D N IC I K O N S U L T A N T i:
Aleksandar Kusovac, Slavko Pokorni, Milan Bajovi,
Duan Maodu, Zoran Vasi i Slavia Vlai

S a v e t a so pisa
Branko Bilbija, pilot, predsednik
Miroslav Markovi, dipl. ing., potpredsednik
prof. edomir Jani, potpredsednik
dr Ivan oki, dipl. ing., potpredsednik
Radisav Radojkovi, dipl.ing.
VESTI 5
dr med. Slobodan Rudnjanin
Vladimir Starevi, pilot
ore Luki, dipl.ing. BURE 2001 - SVET VAZDUHOPLOVSTVA NA DLANU 10
Milan Prica, dipl.ing.
Duan Bajalica, capt.
Goran Kari, dipl.ecc.
Marjan Jelen, pilot NEOSTVARENI PROJEKAT: LETEA PODMORNICA 15
mr Zoran Joksimovi, dipl.ing.
Slobodan Manola, dipl.ing.
Stevan Andrejski, pilot
Branko Nikoli, dipl.ing.
ITALIJANSKA MANGUSTA A129 16
[Branko Vukeli, ing.

pretplata i oglaavanje
VAZDUHOPLOVNE SNAGE BALKANSKIH ZEMALJA 20
Pretplata (od br. 30) za 2001. godinu - 720 dinora
Za inostranstvo:
Godinja pretplata - 60 DM, polugodinjo pretplata - 30 DM;
Pretplata se moe izvriti direktno u Redakciji asopisa PROTIVBRODSKA RAKETA PINGVIN 24
natel: (011)602-027; 676-664; 670-927;
ili uplatom na iro-raun 40815-601 -5-215872,
poziv na broj 05-30000
- uplate za inostronstvo: BB Soft Acc. No. 540100-07815921 Su-25 - VETERAN MNOGIH RATOVA 26
DESIGN & PREPRESS

BB-Soft stu d ia 172. AVIJACIJSKA BRIGADA 28


Nikola Vukeli, nik@eunet.yu
Zoran Vukeli, zo974@yahoo.com
DIZEL-MOTORI U LAKOJ AVIJACIJI 31
M a r k e t in g 1 d is t r ib u c ija
Sneana Milivojevi, Lidija Nikoli
Tel/fax: (011) 602-027,670-559
Q 400 - VIE OD PUTNIKOG AVIONA 33
w w w .bbso ft .co .yu /aeromagazin

jAeromagazintr.e ~eb|
P r ip r e m a : VRELO SPORTSKO LETO 35
Viktor Sajc

Sta m p a
SGIR Modul, Sopot
TAJNI OBRAUN 37
reprodukovonje
M aterijoli objovljeni u asopisu se ne smeju reprodukovati bez prethodne pismene dozvole
BB-Softa;e C0PVRIGHT BB-SoH, Beograd
N a s lo v n a s tra n ic a : P re d n ji k o k p it a v io n a S u h o j S u -3 0 M K (F o to : D a rk o V asiljevi )
osmat ra.cni.ca

otovani itaoci,
ini se, d a je p r e d n a m a dugo toplo Vazduhoplovnotehniki institu t
leto. A sa m p oetak le ta je obeleila
velika vazduhoplovna izloba u Bureu, kraj
Pariza, na koju su doli svi, koji neto znae
u vazduhoplovstvu. M notvo eksponata i po-
d a ili n e ?
Ovih dana je u izdanju Udruenja inenjera vazdu- zdravlja, ne izda i onaj deo koji nazivamo mentalnim; te
se tila c a je p o tv rd ilo n eoborivu in jen icu - hoplovstva Jugoslavije, a u ediciji - Posebna izdanja, iz da ne bude kasno, da kao jedan od graditelja unitenog
ideje vladaju svetom , a njih najvie im a ba tampe izala knjiga pod nazivom: Ko, kako i zato je VTI, visoke naune i razvojne institucije, poznate i pri-
unitio Vazduhoplovnotehniki institut?. Autor knjige znate u svetskim razmerama, ne budem u prilici da kao
u svetu vazduhoplovstva. N a s n i ovoga p u - je dr Branislav Jovanovi, dipl. ing. dokazani strunjak, jedan od malobrojnih jo ivih iz te generacije, kaem
ta tam o nije bilo, to neosporno govori - da nauni savetnik i dugogodinji uspeni direktor Vazdu- pravu istinu o tome - ko, kako i zato je unitio ovaj In-
m i i dalje n em a m o ni ta da kaem o, n i ta hoplovnotehnikog instituta arkovo (VTI). Zanimljivi stitut...
podaci, navedeni u ovom publikovanom prvencu, ima- S druge strane sam eleo (koliko-toliko zbog malog ti-
da pokaem o. M odernizacija aviona G -4 M ju veliki znaaj, jer su posledice iz toga proizile direkt- raa od 100 primeraka) da vazduhoplovnu javnost, i ne
traje veg o d in a m a , traljavo i bezara; no- no uticale na vitalne funkcije i potencijale nae vazduho- samo nju, upoznam sa postupcima oko unitavanja ove
va Lasta je jo uvek daleko od svog prolea; plovne industrije u celini - ega smo mi danas ivi svedoci. institucije i da tim putem upozorim na tetoinsko delo-
Autorje pokrenuo veomaozbiljno pitanjeredefinisa- vanje tadanjeg vojnog vrha, a kasnije i njihovih nasled-
novih projekata nem a, strunjaci i dalje od- nja statusa VTI, uz njegova uporna nastojanja za razja- nika u odbijanju bilo kakve ozbiljne strune, merodavne
laze... Jedini traak o p tim izm a se jo je d in o njenjem i defmisanjem svih nastalih okolnosti, koje su i meritorne rasprave o svim posledicama, koje su nasta-
sree u va zd u h o p lo vn im re m o n tn im zavo- Institut dovele u ovakvu poziciju. Krenuvi od istorijskog le za vazduhoplovnu naunu i razvojnu misao, za vazdu-
nastanka svih vojnotehnikih instituta, preko njihove hoplovstvo i vazduhoplovnu industriju, kao znaajnog
dim a M om a Stanojlovi i Orao, i to p re programske orijentacije i mesta, zatim govorei o njiho- nosioca tehnolokog razvoja uovoj iudrugim grana-
svega zahvaljujuiposlednjim vazduhoplov- vim integracijama, o kljunim ljudima za njihov sta- ma industrije i privrede nae zemlje.
n im M o h ika n c im a , koji iz niega stvara- tus, autor svu panju usredsreduje upravo na VTI insi- Na kraju s optimizmom oekujem, da e se danas na-
stirajui na mnogim pitanjima i problemimakoji su VTI i razumni, kompetentni i neoptereeni negativnim pred-
ju neto. U p r v o m redu m islim o na p ro d u - doveli u ovakav status. Iako u publikacijama nismo ba rasudama prema vazduhoplovstvu ljudi u struktura-
enje resursa i veka upotrebe vazduhoplova navikli na ovako otvorene stavove i miljenja, dr Jovano- ma nove vlasti, od kojih oekujem bar ponovno
i motora, na n o ve fo rm e rem onta va zduho- vi nas poprilino iznenauje svojom otvorenou, cita- pokretanje ovog pitanja, jer jo uvek postoje i kadrovski
tima, prozivkom odredenih vanih linosti i iz politike i i materijalni uslovi za ukljuivanje ove institucije (po-
p lovne tehnike, na isp itn u stanicu za m la - iz vazduhoplovstva i iz vojske uopte, konkretno ukazu- sle vaskrsnua) u trinu orijentaciju na znaajnim pro-
zne motore i na lopatice od kom pozita za ro- jui na mnoge propuste, pogrene odluke, nebrigu, non- gramima za domae i inostrano trite, i to bilo u izme-
tore helikoptera. Oekivanje, da e vlade SRJ alantnost i proizvoljnosti pri odluivanjima kao da se tu njenoj organizaciji i orijentaciji u vojnoj ili pak u civilnoj
nije radilo o nama samima, ve o neijim tuim proble- strukturi.
i Srbije prioritetno uraditi stratekiplan raz- mima i nedaama. S obzirom da su kljune odluke veza- U sadanjem sklopu organizacije, utopljeni u neade-
v o ja zem ljeza narednih 5 - 1 0 godina, jo se ne za sudbinu VTI uglavnom oznaavane kao dravna kvatnu strukturu sa nekompatibilnim tehnologijama u
nije ostvarilo. Kao da n iko od o d govornih tajna i strogo poverljivo, itav proces nestanka VTI je sklopu vojne organizacije, izdvojeni iz svog vida, ostaci
ostao zaogrnut velom tajne, pa je stoga ova knjiga pobu- ranijeg Vazduhoplovnotehnikog instituta se nalaze u
nee da pogleda istini u oi: svaki dan odla- dila veliku panju u irim vazduhoplovnim krugovima. situaciji kako to kae naa narodna poslovica Nit kost
ganja nas sve d ublje i dublje gura u ponor, Autor smatra, da samo struan i argumentovan pri- glou, nit je drugom daju.
kojem nikako da dosegnem o d n o ,je r bism o stup reavanju statusa VTI moe sauvati teko steena Nadam se, da e se najzad posle devet godina ova in-
i skupocena znanja, kadrove i tehnologije, jer upravo je stitucija izvui iz komatoznog stanja i duboke letargije u
onda po svim p riro d n im za k o n im a sa dn a VTI bio rasadnik najstrunijeg i biranog kadra i steci- kojoj se trenutno nalazi.(R.T.)
m orali k re n u ti ka vrhu!? D a li? B rin e nas te uvek novih i modernih tehnologija.
saznanje, da i vazduhoplovci p o m a lo g ube Ova knjiga bi trebalo da predstavlja sa-
mo prvi korak ka novom modusu raz-
dah - sve m anje se uju u ja v n o sti, p riguu- matranja prioriteta za reaktiviranje u
ju svoj stvaralaki potencijal, a i ono m alo domaoj vazduhoplovnoj industriji, ka
vazduhoplovaca na kljunim p ozicija m a se njihovoj isplativosti, ka novom pristu-
pu nekih novih pozvanih ljudi, koji e
utopilo u sv a k o d n e v n u ko lo tein u i letar- imati dovoljno mudrosti da novi mileni-
giju. A k r a jn je je vrem e, da se ta latergija jum rezerviu za strunjake, za znanje,
prekine! Stogodinja istorija va zd u h o p lo v- za pamet, za inventivnost i kreaciju, a
svega toga u naem vazduhoplovstvu
stva n a m nee oprostiti grehove je d n e ugu- jo uvek imamo dovoljno, treba se samo
ene decenije, ali nas m oe lako zaboraviti i osvmuti, paljivo probrati, pravilno ras-
istisnuti ak i iza istorijske m argine, a to bi porediti i adekvatno primeniti.
A erom agazin: Gospodine Jova-
tek bila ironija. Iz b o r je na n a m a : p r is ta ti noviu, kojije Va neposredni povod
na zaborav ili aktivirati n a p o zn a ti stvara- za objavljivanje ove knjige?
laki d u h ! A p r v i izbor ne d o lik u je p ra v im Na prvom mestu je povod - moj ula-
zak u devetu deceniju ivota (ve ima
vazduhoplovcim a, za r ne? skoro dve godine), a zatim i strah, da me
R edakcija pored, ve znatno naruenog fizikog

4 Aeromagazin 3 0
Boeing modernizuje flotu C-130. Boingje 4.

JSF lebdi juna dobio ugovor vredan etiri milijarde dolara


za modernizciju flote Herkulesa C-130 amerikog
RV, pod nazivom C-130 Avionics Modernization
Bespotedna borba izmeu Boinga i Lokid-Mar- u svojim demonstratorima i ubediti vojnu komi- Program. Prema ovom programu, Boing e raz-
tina na program u JSF se nastavlja. Obe kornpa- siju, da je ba njihov avion ono to treba i RV i viti modernu zajedniku kabinsku avioniku za 500
nije su demonstrirale prvo lebdenje svojih demon- m ornarici. A ulogje zaista veliki - proizvodnja transportera C-130. Nova avionika obuhvata est
stracionih aviona X-32B i X-35B tokom 23. i 24. oko 6000 aviona u vrednosti od vie stotina mili- digitalnih prikazivaa i dokazani sistem za upra-
juna, a zatim nastavile dalja ispitivanja. Sat neu- jardi dolara. Upravo zbog toga e i Boing i Lokid vljanje letom sa komercijalnog lajnera B737. Mo-
moljivo otkucava za obe kompanije, koje su sve- Martin uiniti sve da pokau, kako projektuju no- demizacija bi trebalo da Herkulesima donese sma-
sne injenice, da do 5. oktobra moraju iscediti du- vi avion za borbu, a ne za nebeski ples. njenje radnog optereenja za posadu i smanje-
nje cene dalje operativne upotrebe. Ugradnja
modifikacionog kompleta opreme bi trebalo da
zapone 2004. godine i da traje do 2014. godine,
pri emu se planira maksimalna godinja proiz-
vodnja od 70 kompleta.

/ Chomanche dobio nove motore. Dana 7. ju-


na je objavljeno, da je helikopter RAH-66 Koman-
i, prototip br. 1, izveo prvi let sa novim snani-
jim motorima T800-LHT-801 firme LHTEC (Light
Helicopter Turbine Engine Company), koja pred-
stavlja konzorcijum poznatih kompanija Rolls-
Royce i Honeywell. Let je obavljen 1. juna u traja-
nju od 1,2 sata. Nominalna snaga motora je 1.165,5
kW i za 17% je vea nego na ranijim motorima
T800-LHT-800. Takoe je potvreno, da novi mo-
tori ispunjavaju sve zahteve performansi i mane-
vribilnosti, kakvi su vertikalna brzina penjanja od
152 m/min i brzina krstarenja od 306 km/h sa ma-
som od 5.443 kg na velikoj visini i pri visokoj tem-
peraturi okoline.

Novi Airbus sa novim motorima. Air France


je 29. maja lansirao nove motore GP7200 za Erbas
A380-800. Prvobitna narudbina pokriva pogon
Novi Chinook za 10 aviona sa vrstom narudbinom i poet-
kom isporuke u etvrtom kvartalu 2006. godine.
Boing je lansirao novi prototip tekog transportnog helikoptere duboko u 21. veku. Modernizacija he- Vrednost narudbine, ukljuujui i rezervne mo-
helikoptera pod oznakom CH-47F Chinook. To je likoptera obuhvata smanjenje vibracija, pobolja- tore, iznosi oko 900 miliona dolara. Jezgro moto-
esta verzija ovog popularnog helikoptera, koja je nje avionike, digitalni sistem za upravljanje letom, ra GP7200 je skalirana verzija jezgra razvijenog za
prvi put poletela 25. juna. CH-47F e amerikoj kop- igitalnu mapu terena i ugradnju snanijih moto- motor GE90-115B, koji je nedavno zavrio drugo
nenoj vojsci omoguiti, da im a teke transportne ra T55-GA-14A-714 kompanije Honeywell. ispitivanje na ispitnoj stanici. Drugi je planiran za
ispitivanje u 2002. godini. Izvreno je i uspeno is-
pitivanje irokih ventilatorskih lopatica za moto-
re GP7200, koje su bile skalirane na 42%. Sledea
faza razvoja ide poetkom 2003. godine, kada En-
gine Alliance zapoinje detaljan dizajn, koji e do-
vesti do prvog ispitivanja kompletnog motora u
2004. godine. Sertifikacija GP7200 se od strane FAA
i EJAA planira sredinom 2005. godine, a prvi let na
A380 poetkom 2006. godine. A380 ima kapacitet
od 555 putnika i konfiguraciju sa tri klase i dolet
od 14.800 km. Motor GP7200 e biti sertifikovan
za potisak pri poletanju od 36.250 daN.

Global Hawk u nultoj seriji. Kompanija Nor-


throp Grumman i ameriko RV su sklopili ugovor
vredan 20,5 miliona dolara za proizvodnju nulte
serije bespilotne letelice Global Hawk. Ugovor po-
kriva proizvodnju dve letelice i jednog upravlja-
kog elementa. Radovi su zapoeli odmah po pot-
pisivanju ugovora, a trebalo bi da se zavre do mar-
ta 2003. godine.

3 0 Ajbromagazin 5
H n H H

Egipatsko nebesko oko. Kompanija Northrop


Grumman je s Egiptom potpisala ugovor o pro-
daji jednog aviona E-2C Hawkeye 2000 (narav-
Uhapeni ruski avioni
no u eksportnoj varijanti). Pored toga, ugovo- Jedna incidentna ili bolje rei skandalozna name- lobu, da vidi top-fajtere i da ostavi pozam anu
rom je predviena modernizacija pet egipatskih ra, da vajcarska kom panija Noga posredstvom sum u novca, zato biste pristali da se poigrate sa
E-2C, koji su ranije pripadali floti aviona ame- ffancuskih vlasti na Bureu uhapsi trenutno naj- poverenjem tolikog broja Ijudi i da naprosto ote-
rike mornarice za rano upozorenje i komando- bolje ruske adute - Su-30 i trenani avion MiG-AT, rate Ruse, bez ijih Suhoja i Migova takve manife-
vanje iz vazduha. Ukupna vrednost ugovora je nije urodila plodom. U nameri da izravnaju sta- stacije gube vitetvo, lepotu, m atu i uzdahe pu-
oko 163 miliona dolara. Pet postojeih egipat- re dugove vajcarci su posegnuli ni manje ni vi- blike. Zato se to dogodilo odgovora ima vie, ali
skih E-2C e biti modernizovano u eksportnu va- e nego za ponosom ruske vazduhoplovne indu- u pitanju bi mogla biti klasina ljubom ora ili
rijantu Hawkeye 2000, s istovetnim pobolja- strije. Bez obzira koliko je ovaj zahtev bio oprav- strah, da ruski MAKS (koji se odrava od 14. do
njem kompjutera misije i sa novim prikaziva- dan ili ne, gotovo je neverovatna francuska 19. avgusta ove godine) nadm ai zapadne konku-
kim sistem om , kao i na am erikim avionima. neprom iljenost i neodgovornost da uestvuje u rente u Bureu i Farnborou i da interes vazduho-
Isporuka prvog modernizovanog aviona je pla- ovom skandalu i da u pitanje dovede tako renomi- plovaca preseli u Moskvu. Bilo kako bilo, Francu-
nirana za oktobar 2002. godine. ranu avio-izlobu, kakva je Bure. U pitanju nije zi su razoarali vazduhoplovce i doveli u pitanje
nimalo naivna odluka - ako vam iz celog sveta do- svoj poslovni renome. Valjda je normalno, da do-
Neuspeh X-43A. Hipersonina bespilotna le- e stotinu hiljada ljudi s nam erom da poseti iz- main svom gostu ne krade njegovu imovinu?!
telica X-43A> kojom je amerika NASA planira-
la da osvoji carstvo hipersoninih brzina, unite-

Foto: D o fk o V o ilje v ir
na je tokom leta, jer se otela kontroli. Otima-
nje kontroli se desilo oko 8 sekundi nakon
pokretanja motora Pegasus ili tanije - 2. juna
u 13 h i 45 minuta po lokalnom kalifornijskom
vremenu. Nakon odbrojavanja i odvajanja lete-
lice s aviona-nosaa B-52, dolo je do otkaza u
fazi rada startnih motora (bustera), koji je doveo
do nekontrolisanog leta Hyper-X, pa izvrioci-
ma eksperimenta nije preostalo nita drugo, ne-
go da daljinski aktiviraju eksploziv za unitenje
bustera. Ostaci letelice su pali u unapred pripre- '30Mk
mljenu oblast na Pacifiku. Na sreu, nije bilo ni-
kakvih posledica ni na avionu-nosau, ni na ze-
mlji. Odmah je formirana komisija za ispitivanje
ovog udesa. Bila su planirana tri slobodna le-
ta u cilju verifikacije integracije strukture i pro-
pulzivnog sistema, tzv. skramdeta. Skramdet
je proveravan samo na zemlji, prvenstveno u ae-
rotunelima, pa su ispitivanja u letu trebalo da da-
ju konanu potvrdu valjanosti takvog pogona u
realnim uslovima rada. Specifinost skramde-
ta se ogleda u tome, to struja vazduha kroz i-
tav motor ostaje supersonina, a kao gorivo se
koristi vodonik. X-43A koristi telo letelice za for-
miranje kritinih elemenata motora, pri cmu sc
prednji deo tela ponaa kao uvodnik za struju va-
Mikojan tipuje
zduha, a repni deo kao mlaznik. X-43A je du- Zvaninici Mikojana su na Bureu potvrdili svoju ske firme, iji su predstvnici izjavili, dapostoji
gaak 3,66 m. Buster ubrzava letelicu dok se ne vrstu opredeljenost za trenani avion MiG-AT. francuski kredit od oko 52 m iliona dolara za
odvoji od aviona-nosaa na zadanoj visini, a na- Program je zapoet pre devet godina i pribli ava finansiranje poetka proizvodnje M iG-AT.
kon toga nastavlja let po programiranoj putanji. se fazi kom pletnog zavretka razvoja
Planirana su jo dva leta: jedan pri przini od 7 i sertifikacije. Da bi se program pro-
Maha, a drugi pri brzini od 10 Maha. Nakon iz- izvodnje lansirao, potrebno je prikupi-
vrenja odgovarajuih aerodinamikih i pogon- ti 5-6 vrstih narudbina. MiG-AT je
skih eksperim enata let se zavrava u Pacifiku. jedini trejner u svojoj klasi sa digital-
Koliko e ovaj udes uticati na dalji tok Hyper-X, nim elektrinim komandam a leta, ko-
saznaemo uskoro. je se mogu reprogramirati u skladu sa
specifinim zahtevima svakog kupca
Izraelci i Rusi zajedno. Rusko-izraelska rad- ponaosob. Prem a tvrdnji Rusa, avio-
na grupa je postigla dogovor o zajednikom ra- nika na MiG-AT je potpuna savreme-
du ove dve zemlje na programu A-50EhI DRLO na i moe da se poredi s onom na ffan-
(ili bolje poznatom pod nazivom AWACS). Tri cuskom Rafalu ili na poslednjem mo-
takva aviona, zasnovana na I1-76TD sa motori- delu amerikog F-16. Kao prvi ozbiljan
ma PS-90 e biti proizvedena za potrebe RV In- kupac MiG-AT se pom inje Grka. Za
dije. avion su zainteresovane i dve francu-

6 Aeromagazin 3 0
Dobar znak za Meteor. Nova evropska rake-

Ruski aktivni ometac ta vazduh-vazduh Meteor za dejstva izvan vizu-


elnog dom eta je na poetku ovogodinjeg Bur-
ea dobila novi impuls - potpisan je memoran-
Da novoform irane male kom panije sa m ladim i kratkog dometa, d u m o razum evanju za njen razvoj. Ali, za
ambicioznim kadrovim a mogu brzo pronai od- kakve su Strela, industrijske uesnike ovogprogram a nijebi-
govarajui proizvodni program i stei reputaciju Igla i Stinger. Ta- lo ba previe zadovoljstva, jer su navedeni me-
potvruje p rim er ruske kom panije Adron. Ova kav om eta, m orandum potpisale samo tri zemlje: Francu-
kom panija je integrisala iskusan vazduhoplovni ugraen na heli- ska, vedska i Velika B ritanija, dok ostale tri
kadar i ljude eljne znanja i dokazivanja, azatim kopteru, moe imaju raznorazne probleme: Italija je dobila no-
ula u sferu digitalne vazduhoplovne tehnologije. da zavede po- vu vladu, pansko RV nije zavrilo potrebne bi-
Jedan od reprezentativnih proizvoda je aktivni IC- menute rakete sa rokratske poslove i papirologiju, a nemako RV
ometa Adros-KT-01 A, koji predstavlja novi do- v e ro v a tn o o m im a plitak budet. Oekuje se, da se i ove tri
prinos u sam odbrani letelica od ejstva IC-raketa od 0,9. U toku je zemlje do septembra u potpunosti pridrue pro-
gram u Meteor, jer su svi oni svesni injenice,
koliko je ova raketa potrebna evropskom lovcu
Tajfun.
razvoj novog sistem a s ozna-
kom Adros KT-02AS, nam e- F/A-18E/F u Maleziji. Boing je 20. juna u Bur-
njenogza avione, i Adros-AT- eu objavio, da e njegov najnoviji lovac-bom-
10, unificiranog mobilnog ra- barder F/A-18E/F Super Hornet biti izloen na
ketnog sistema. vazduhoplovnoj izlobi LIMA u Maleziji u ok-
tobru i da e uestvovati u letakom programu.
LIMA e biti etvrta velika vazduhoplovna izlo-

Testiranje rakete Harpoon Block II ba ove godine za Super Hornet, na kojoj bi tre-
balo da se pojavi i prvi njegov inostrani kupac.
Pretpostavlja se, da e se na m eunarodnoj iz-
Boing je 7. juna objavio, da je amerika mor-
lobi LIMA-2001 objaviti pobednik tendera za
narica nedavno ispitala novu protivbrod-
novi borbeni avion malezijskog RV. U igri su
sku raketu Harpoon Block II. Raketa je lan-
dva najozbiljnija konkurenta: ruski Su-30MKI
sirana s raketnog razaraa USS D ecatur
i ameriki F/A-18E/F Super Hornet.
(DDG-73), a opit je pokazao, da nova rake-
ta moe da izabere pravi cilj na otvorenom
Izraelci modernizuju Su-27. Verovali ili ne,
okeanu u ponudi koja se sastojala od po-
ali 29. juna su ruski izvori objavili, da je Izrael
kretne m orske m ete i cilja-broda, MK-35
od Etiopije dobio jedan Su-27 i da njem u vri
Septar. Raketa je pratila i zahvatila cilj ba
modernizciju. Ovo nije nim alo prijatna vest za
kako je i planirano. Novalansiranja tokom
konstruktorski biro Suhoj, pa zato njegovi zva-
leta e proveriti i druge potencijale nove ra-
ninici dem antuju, da su uestvovali u prodaji
kete. Block II je m odernizovana varijanta
Su-27 Etiopiji. D elatnost Suhoja je bila ogra-
dobro poznate rakete H arpoon, koja sada kom pjutera misije, integrisanog GPS/INS i GPS
niena samo na reavanje problema pri ispo-
ima poboljanu tanost raspoznavanja i pogaa- antene i prijem nika s rakete SLAM. Precizna na-
ruci aviona i za njihovu upotrebu nakon ispo-
nja ciljeva na vodi, ali i novu m ogunost - napad vigacija omoguuje, da nova raketa Harpoon raz-
ruke Etiopiji.
na ciljeve na obali mora. Takode, Harpoon Block likuje gaani brod od ostrva, drugih prepreka ili
II ima precizan sistem za navoenje na velikim da- neutralnih brodova. Razorna bojeva glava ima ma-
Ruski m otori za kineske lovce. Kineski
ljinama, koji se sastoji o d : relativno jeftinog iner- su od 227 kg i moe da uniti irok spektar ciljeva
predstavnik je uoi otvaranja ovogodinjeg Bur-
cijalnog bloka s orunog sistema JD AM, softvera, i na vodi i na kopnu.
ea 15. juna izjavio, da je komanda kineske voj-
ske donela odluku, da za svoj lovac F-10 koristi
ruske motore AL-31FN. Planirano je, da se u na-

Lizard z a Italiju
rednih 10 godina kineska vojska opremi sa oko
300 lovaca ovog tipa. Serijska proizvodnja avi-
ona bi trebalo da pone od 2003. godine. Do ta-
Izraelska kompanija Elbit je s italijanskim da e Kina ve dobiti nekoliko desetina motora
RV sklopila ugovor vredan 18 miliona do- AL-31FN.
lara za isporuku laserski samonavoenih
avio-bombi Lizard, namenjenih za naoru- Tilt-rotor MV-22 na mukama. Kompanije
anje aviona AMX. Lizard je veoma savre- Bel i Boing bi trebalo da izvre detaljnu prove-
mena i precizna laserska avio-bomba, ko- ru projekta Ospri MV-22 i da do kraja avgusta
ja moe da dejstvuje po irokom spektru ci- podnesu izvetaj am erikom M inistarstvu za
ljeva na zemlji. Navedena avio-bomba ima odbranu. Zahtev za analizu projekta je pokre-
digitalnu elektroniku, koja joj obezbeuje n u t kao posledica dva fatalna udesa u aprilu i
visoku preciznost pogaanja izabranih ci- decembru prole godine i pritubi o falsifikova-
ljeva, i kompatibilna je sa vie zemaljskih nju podataka o pogodnosti za odravanje sa po-
i vazduhoplovnih laserskih ozraivaa. etaka ove godine.

3 0 Aeromagazin 7
Antonov ide dalje sa An-225. Prema ruskim
izvorima od 28. juna, konstruktorski biro Antonov
je nastavio rad na proizvodnji drugog primerka
najveeg transportnog aviona An-225 Mrija, iji je
Pampa oivljava
trup praktino potpuno zavren. Prema izjavi za- Argentinsko RV e kupiti poboljane

Foto: Lotkheed
menika glavnogkonstruktura, posle demonstra- mlazne trejnere IA-63 Pampa, pod no-
cionog prikazivanja An-225 u Parizu, interes za
vom oznakom AT-63. U toku je moder-
ovaj gigantski avion je naglo porastao. S obzirom,
nizacija dva aviona, od kojih bi prvi tre-
da su potrebe za prevoz tereta velikih i nestandard-
balo da poleti krajem oktobra ove godi-
nih dimenzija porasle irom sveta, pojavilo se ne-
ne, a zatim e biti proizvedeno 12 novili
koliko stotina zahteva za An-225. Ali, sve dok ne
aviona, s opcijom za jo 24. Preostali IA-
doe do konkretnog ugovora, takvi zahtevi su ipak
63 ebiti upuivani u fabriku na moder-
samo u domenu elja ruskog proizvoaa.
nizaciju, kad ve bude tekla isporuka
novih aviona. Na taj nain e se sauva-
Motori F100 za lovce F-15. Ameriko RV je 11.
ti kontinuitet obuke i trenaa argentin-
juna objavilo, da je izabralo motore F100-PW-229
(Pratt & Whitney) za pogon svojih lovaca-bom- skih pilota. Za nabavku est AT-63 je za-
bardera F-15E. Isporuka navedenih motora bi tre- interesovana i argentinska mornarica,
balo da bude realizovana 2003. i 2004. godine. Mo- a nada postoji i za izvoz oko 40 aviona.
tori F100-PW-229 su se pokazali kao najbezbedniji Program zajeno sprovode Lockheed
i najpouzdaniji pogon u amerikom RV. Do sada Martin Aircraft Argentina i Elbit.
je Pratt 8c Whitney amerikom RV isporuio vi-
e od 300 i inostranim korisnicima vie od 600 ta-
kvih motora, dok je ukupna cifra proizvedenih
motora iz familije F100 prevazila cifru od 6.500
primeraka.
Izvia M-55 za Ruse
M inistarstvo za odbranu
Novi F-16 za Izrael. Tokom izlobe u Bureu Rusije je za ovu godinu na-
Izrael je predstavnicima kompanije Lockheed Mar- ruilo proizvodnju jednog
tin najavio opciju za kupovinu jo 50 aviona F-16. visinskog izviaa M-55.
Ova najava je poveala narudbine za F-16 na pre- Meutim, prvobitno plani-
ko 10 milijardi dolara, koje bi se trebalo realizo- rana sredstva za avion su
vati do 2009. godine. Ovako dobar posao bi mo- ve smanjena za polovinu,
da kompaniju Lockheed Martin mogao navesti ali je proizvoda reen da
da bude mnogo probirljivija u buduim tenderi- proizvede avion bez obzira
ma za borbene avione. Da li je to dobar signal za na koliinu raspoloivog
ostale konkurente na istonoevropskom tritu? novca. Jedan od ovakvih
Odgovor bi mogao da bude potvrdan, posle izja- aviona je okvirno ukljuen
ve visokog Lokidovog zvaninika, da ni F -16 ni i u indijsko-rusku vojnu sa-
F-18 nee uestvovati na ekom tenderu za bor- radnju. Oznaka aviona je
beni avion zbog ekog insistiranja da sva doku- M-55RTR i pretpostavlja
mentacija za tender bude na ekom jeziku, da sve
se, da se radi o avionu za
cifre budu izraene u ekim krunama i da kom-
radio-tehniko izvianje.
pletan posao bude zasnovan na off-set poslovima
od 300% . Posle ovakve izjave moda i sama e-
ka izmeni pravila tendera. Ko zna? U Poljskoj se

Rusi prevoze EP-3E


F-16 nadmee protiv Gripena, Miraa 2000-5 i ko-
rienih F/A-18C/D. U igri su 16 korienih F-16A,
blok 15. Maarska trai 12 korienih F-16, mada
jo uvek nije jasno, da li je opcija za Gripena u pot-
punosti odbaena. I Bugari trae 12 korienih e- Kina je angaovala rusku avio-kompaniju Polyet aviona EP-3E u An-124. Ameriki elektronski iz-
snaestica, a Austrija e tokom leta objaviti svoj ten- A irlines, da svojim avionom An-124 preveze via je vraen kui na sam Dan nezavinosti, 4.
der za 30 aviona, gde e verovatno i F-16 imati svo- ameriki izviaki avion EP-3E Aries sa kineskog jula 2001. godine.
ju novu ansu. ostva Hainan. Kina nije prihvatila, ni da Ameri-
kanci prelete oteeni avion, ni da poalju tran-
Rusi i Ameri zajedno? Boing, Suhoj i Iljuin su sporter C-5 Galaxy za njegov prevoz. Amerikan-
21. juna na Bureu objavili, da e zajednikim na- cim a nije
porima utvrditi mogunost zajednikog projekto- p re o s ta lo
vanja, proizvodnje, sertifikacije, prodaje i odra- nita drugo,
vanja novog regionalnogmlanjaka. Studija za- nego da Lo-
jednikog rada e obuhvatiti istraivanje i kidovi ine-
predvianje potreba trita, analizu razvoja i ser- njeri razra-
tifikaciju aviona proizvedenih u Rusiji za inostra- de postupak
no trite. Primarni cilj saradnje je - regionalni rastavljanja
mlanjak sa manje od stotinu sedita. i sm etaja

8 A eromagazin 3 0
Sertifikacija amfibije Be-200 Prodaja dvadesetdevetki. Ruski izvori su ob-
javili, da je RSK-MiG potpisao ugovor vredan 130
mUiona dolara za isporuku 10 aviona MiG-29 re-
Program sertifikacije ruske amfibije Be-200 je za- prilike, kojem treba 10-15 takvih letelica, a prego- publici Mianmar. Cena aviona je niska - na primer
poeo u prvom kvartalu 2000. godine. U sklopu vori o prodaji se vode sa Kinom, Junom Korejom, 1999. je prodano devet MiG-29 Bangladeu po ce-
program a sertifikacije Be-200 je izveo preko 220 Izraelom i Grkom. Prve isporuke slede krajem ni od 15 miliona dolara po avionu (to je ekviva-
letova, od ega 165 u 2000. godini. Ukupno vreme 2001. godine. lentno ceni ovih aviona iz 1987. godine); Eritreji
sertifikacije izno- je prodano est MiG-29 po ceni od 8 mUiona dola-
si 213 asova. ra po avionu, s tim to je 30% vrednosti plaeno u
Krajem 2001. go- keu, a preostalih 70% je dato na kredit od 10 go-
dine program u dina. Avioni su proizvedeni poetkom devedese-
sertifikacije e se tih godina za rusko RV, ali ono nije imalo novca da
pridruiti i drugi ih plati, pa su avioni sve vreme do prodaje bUi kon-
prototip. Tokom zervisani. Prola godina je bila zaista teka za Mi-
avgusta Be-200 e gov biro, koji je zaradio samo 100 miliona dolara
od izvoza, bez ikakvih narudbina iz Rusije. To je
dobitiogranie-
bilo daleko od onog uspeha iz 1995. godine, kada
ni sertifikat za
su izvezena 36 aviona MiG-29 i kada je zarada bi-
upotrebu, koji
la milijardu dolara. Hladnoratovsko vreme do-
e mu omoguiti,
bre prodaje Migova je definitivno prohujalo sa vi-
da se koristi za
horom. Prodaja dvaesetdevetki Mianmaru da-
gaenje poara i je nadu, da e ona pospeiti pristizanje novih
za isporuke u Ru- narudbina. Postoje indicije, da e Banglade na-
siji i inostranstvu. ruiti jo 16 aviona MiG-29.
Prvi korisnik am-
fibije Be-200 je Cessna ponovno u Jugoslaviji. Na Aerodromu
rusko M inistar- Beograd je u organizaciji Vazduhoplovnog saveza
stvo za vanredne Jugoslavije i firme Trimpeks iz Maribora 30. ma-
ja 2001. godine odrana prezentacija aviona iz pro-
grama Opte avijacije amerike avio-kompanije
CESSNA. Prezentaciju je vodio Silvo Ambro,

Ruski radar za kineski J-8 predstavnik Cessne za Sloveniju, BiH i Jugosla-


viju, a ona je obuhvatila video-prezentaju proiz-
vodnog programa - generalne avijacije i poslovnih
U Parizu je potpisan dugo- detova i razgledanje aviona Cessna 172SP, 182 i
oekivani ugovor vredan 5 206, izloenih na stajan aerodroma. Gosti iz Slo-
miliona dolara izmeu ki- venije su bUi impresionirani brojem okupljenih va-
neske vazduhoplovne zduhoplovaca, jer je 75 posetilaca ove prezenta-
dustrije i ruske kompam cije u vrlo konstruktivnom i prisnom razgovoru sa
je Fazotron-NIIR za ispo- bivim kolegama, pilotima, avio-mehaniarima i
ruku avionskog radara avio-inenjerima iz Slovenije pokazalo interesova-
uk, nje za ponudu iz Cessne. Gospodin SUvo Ambro
ugradnju na kineske je za na asopis izjavio: Jako mi se svia to ste
J-8. Ugovor predstavlja vazduhoplovni asopis bezgranica i vrlo me ra-
osnovu za isporuku 100 duje to smo opetpoeli raditi na prostoru Ju-
radara tipa uk. U toku su goslavije, jer ovde imamo puno prijatelja sa ko-
i razgovori za jim a smo godinama saraivali. M i opetelimo
proizvodnju ovog avion- saradnju, ali sada na trinorn i naunom pla-
skog radara u Kini. nu, jer su vai piloti i vazduhoplovni strunja-
ci respektivna snaga i nivo. M i smo prva ame-
rika kompanija koja sejavno pojavljuje na
ovom tritu i mislim da emo i na vae i na na-

Litening u novoj odori


e zadovoljstvo postii uspehe i rezultate. Ces-
snaje kompanija kojagodinje proizvodi 1000
aviona, a od svog osnivanja do danasje proiz-
pansko RV je u naoruanje uvelo izviake kon- p rostor za sm etaj novog FLIR sistem a tree ge- vela 190.000 aviona. Pred Vama su avioni i-
neracije sa vidnim poljem od 0,7 i sa talasnim op-
ja je cena kotanja od 144.000 $ (Cessna 172)
tejnere RecceLite firme Rafael, koji su nastali mo-
do 364.000 $ (Cessna 206 Turbo), toje vrlo
difikacijom kontejnerskog laserskog ozraivaa segom od 5 mikrom etara. Kontejner sadri inte-
prihvatljivo za vae trite, s obzirom na ino-
Litening, na svojim avionim a F/A-18A/B. Novi gralni inercijalni navigacijski sistem za bolju sta-
vacije primenjene na ovim letelicama. M i e-
kontejner je zadrao 75% delova i koristi iste no- bilizaciju za vreme manevara sa visokim g. Svi
mo se svakako pojavljivati i u vaem asopisu
sae i oprem u za odravanje i ispitivanje, kao i Li- senzori, ukljuujui i INS, smeteni su naetvoro-
sa novitetima iz nae proizvodnje i rado emo
tening. Litening nosi FLIR sa irokim, srednjim i osnim iroskopima. Takav nivo integracije omo- saraivati sa vaim vazduhoplovnim strunja-
uskim vidnim poljem, CCD kam eru sa irokim i guuje zamenu prednjeg dela kontejnera bez cen- cima. elim da dugo i uspeno piete o vazdu-
uskim vidnim poljem i laserski ozraiva i dalji- trae i brzo elektronsko unianjavanje senzora hoplovstvu bez granica. T ojejako lepo i zbog
nomer. Elim inacijom lasera je stvoren dovoljan u okviru jedinice za opsluivanje. toga vas itamo i u Sloveniji. (R. Tonkovi)

3 0 Aeromagazin 9
ratne masine

Svet vazduhoplovstva na dlanu


ure 2001. godine e biti zapam en po pokuaja konfiskovanja ruskih aviona Su-30MK vode do intenzivnog udruivanja vazduhoplovnih
nekoliko izuzetnih eksponata, kakvi su: i trejnera M iG -A T od strane francuskih sudskih proizvoaa, ali svako ozbiljnije drmanje vojnih
najvei transporter An-225; bespilotna vlasti, a u korist potraivanja jedne vajcarske budeta ili preispitivanje vojnih programa itekako
letelica Hawk, kojaje postavila svetski rekord ftrme. talasa takva udruenja. Preispitivanje vojnih pro-
transpacifikog leta; ruska viekratna raketa gram a je karakteristino za sm enu amerikih ad-
Bajkal; ali ipo dobrom letakom programu Taj- Izmeu dva Burea ministracija, ali sutinski globalni ciljevi domina-
funa, kojim su pilotirali italijanski piloti i po Tradicija okupljanja vazduhoplovnog sveta u Bur- cije uglavnom ostaju nepromenjeni, tako da kljuni
tekim reima prepucavanja Erbasa i Boin- eu se nastavlja. Ove godine se to desilo u periodu programi uvek preivljavaju. Proces konsolida-
ga. Vepomalo tradicionalno amerika indu- 16-24. juna. Svako ko eli da vidi gde se vazduho- cije i udruivanja na amerikom kontinentu je u za-
strija optuuje evropske kompanije, da nadu- plovstvo (ili bolje reeno aerokosmonautika) nala- vrnoj fazi i sada sledi period mirnog leta. U Evro-
vavaju svoje narudbine i o ptim izam pred zi i kuda se kree, a naroito ako eli da ponudi i pi su ti vetrovi intenzivni, ali prom ene nisu sledile
izlobe u Bureu i Farnborou. Kako bilo da bi- proda svoj vazduhoplovni proizvod, dolazi na ovu dinam iku pada berlinskog zida. Naime, malo ljudi
lo, neospornaje injenica, d a je Erbas akum u- svetkovinu. Nas, kao izlagaa, poslednjih godina je imalo vizionarsku sliku drastine prom ene rav-
lirao respektivne narudbine zafam iliju lajne- tu nema. A posledice toga su oigledne - umrtvlje- notee izm eu civilnog i vojnog biznisa, odnosno
ra A 320 i za super da m bo-det A380. U nje vazduhoplovnog duha je umrtvilo i ostale gra- opteg pada vojnih budeta irom sveta. Nekoliko
svakom sluaju korist od takvog prepucava- ne privrede. Dok mi tako tavorimo, svet ide dalje. kom panijajeto maestralno iskoristilo - u Evropi u
nja najvie im aju putnici, jer u aru konku- U periodu izmeu dva Burea su nestale nekad po- prvom redu Airbus, a s onu strane okeana Boe-
rentske borbe obe kom panijepokazuju inven- znate kompanije, kakve su CASA, DASA, Aerospa- ing, Em braer i Bombardier. Ako realno analizira-
tivnost i prilagodljivost za zahteve svojih tiale, Matra... M eutim , ove kom panije nisu bu- mo poslednju dekadu 20. veka, neumoljivo dolazi-
muterija. I regionalni mlanjaci su ovegodine kvalno nestale sa vazduhoplovne scene, ve su ih mo do injenice, da je p rodaja novih borbenih
doiveli pravi procvat, naroito oni koje proiz- zaogrnule tendencije globalizacije, konsolidacije i aviona drastino opala, gotovo pet puta u odnosu
vodi Bombardier (Kanada) i Embraer (Brazil). integracije zapadnoevropske vazduhoplovne indu- na poetak devedesetih godina, odnosno od cirka
Ip a kje sve ovo lepo i atraktivno ostalo u senci strije. U stvari, veliki programi i konkurencija do- 1000 avionagodinje na svega 200 u 2001. godini.
Istovremeno je lansiran sam o jedan novi program
- i to JSF u Americi, ali je jo uvek veliko pitanje,
kako e taj program defacto zavriti. injenica je i
to, da je svega nekoliko kompanija u svetu sposob-
no da razvije savremene borbene avione. Dok se za-
padni svet koliko-toliko nosi sa svim ovim proble-
mima, najvee posledice raspada i sirom atva su
prisutne u istonoj Evropi i u bivem Sovjetskom
Savezu. Prelazak na trinu privredu i na realne ce-
ne gotovih proizvoda (itaj nove visoke cene avio-
na i naoruanja) je ovde veoma teak, haotian i bo-
lan. To p o tvruju konkretni prim eri - gotovo
potpun raspad vazduhoplovne induslrije u Rusiji,
Poljskoj, Bugarskoj, Jugoslaviji, ekoj... Da nije bi-
lo Su-27 i njegovih derivativa, koji su prodati Kini
i Indiji, sigurno je, da bi ruska vojna vazduhoplov-
na industrija izdahnula, a poznate vazduhoplov-
ne izlobe ne bi bile ono to sada jesu, sa ruskim
borbenim avionima na nebu.
Bez obzira na velika ulaganja u Aziji, nije izni-
kao nijedan ozbiljan vazduhoplovni proizvoa,
koji bi mogao zaseniti bilo koju malo bolje stoje-
Antonov An-225 u zapadnu kom paniju. Moda je zatvorenost za-

10 Aeromagazin 30
ratne ma l ne
padnog trita tom e dala kljuni doprinos - npr.

Foto: Dorko Vosiljevit *


Amerika je prekinula saradnju s Indijom na pro-
gram u LCA i sa Kinom na program u m oderniza-
cije aviona F-8. Japan je s Amerikom isterao pro-
gram svoje esnaestice, Tajvan svoj program IDF,
Juna Koreja svoj elisni trejner, Indonezija je za-
koila neke velike programe, ali niko od njih ni-
je osvojio ni jednu lidersku poziciju u oblasti va-
zduhoplovnih tehnologija, koja bi m u omoguila
znaajniji izvoz. Dakle, sve su to ostali dobri na-
cionalni program i sa visokim stepenom zavisno-
sti od zapadnih firm i u oblasti sofisticiranih teh-
nologija. U pravo zbog toga su te zem lje i bile
najvei kupci vazduhoplova prole decenije, na-
ravno iz Amerike i Rusije.
Na evropskom tlu ostaju jo neka razjanjenja -
Da li e politika slediti ideju Erbasa za formiranje
zajednike avio-kompanije za proizvodnju vojnih
vazduhoplova? Da li e se neke evropske kompani-
jc dublje povezati s amerikim i realizovati preko-
okeanske odbram bene programe? Da li e Ameri-
kanci nastaviti da kupuju kompanije po svetu i da Test-pilot Igor Votincev pred let
grade globalnu vojnu industriju, ili e nastaviti
konsolidaciju vojne i civilne vazduhoplovne indu- U sudskom nalogu Su-30MK nije pomenut ni jed- gurno, da Mrija u skoroj budunosti nee imati re-
strije na nacionalnom nivou? Da li e Rusija uspeti nom reju, ali je sudski izvritelj ipak odluio, da spektivnog rivala. ak ni Erbasov kargo A380, ko-
da se uhvati u ovo kolo? Da li e u Aziji iznii neka zapleni avion dok se sporne stvari ne razjasne. Sa ji bi trebalo da poleti 2004. godine, nee moi da se
nova vazduhoplovna sila? pravnog aspekta je sudski nalog nitavan, jer Su- nosi s An-225. Ali, sutina je u neem drugom -
30MK nije predstavljao dravnu imovinu, ve imo- A380 ima preko stotinu narudbina, a Mrija nijed-
Zapleniti ruske avione ili ne? vinu Suhoja i KnAAPO. Naravno, Noga nije bila za- nu. Ukrajina je imala jo jedan adut na izlobi - no-
Dana 22. juna u Bureu je zapoeo skandal, koji ni- dovoljna razvojem dogaaja i odlazak ruskih aviona vi An-74TK-300, koji je prvi puta poleteo 20. apri-
je zabeleen u proteklih gotovo stotinu godina ove sm atra ilegalnim. Ovaj presedan ima jednu veoma la ove godine. Avion moe da ponese 52 putnika i
poznate izlobe. Naime, vajcarska kompanija No- ozbiljnu poruku - ako nekom u vazduhoplovnom da leti brzinom od 725 km/h, to je 50 km/h vie u
ga je po drugi put pokuala da natera Ruse na po- svetu dugujete sporni novac ne pojavljujte se na odnosu na prethodni model. U kargo- verziji novi
ravnanje duga od 50 m iliona dolara kroz zaplenu izlobama i sajmovima, jer bi poverilac mogao An-74 moe da ponese 10 tona tereta.
dva najbolja ruska avionana Bureu. vajcarcima da vam zapleni najvrednije eksponate koje ima- Pala je u vodu i rusko-ukrajinska nada, da bi za-
su za oko zapali ni m anje ni vie nego Su-30MK i te! Rusi su ovaj skandal ocenili kao pokuaj da padnoevropske zemlje eventualno mogle da kupe
MiG-AT. Kako je poznato, Su-30MK je vienamen- se Rusija otera sa svetskog vojnog i vazduhoplov- vojni transporter An-70.1 tu je odluka pala - Zapad-
ski avion, koji Rusi serijski proizvode za Kinu. Od- nog trita. na Evropa e kupiti (jo uvek nepostojei) Erbasov
mah po prijemu prvih vesti da se njihov avion na- Ali svako zlo ima i svoje dobro. Do dana izbija- A400M. Potvrda takve odluke je dola i u formi ugo-
lazi u opasnosti Kinezi su se oko 10 sati okupili oko nja skandala sva panja posetilaca je bila usmere- vora, koje su zemlje-uesnice potpisale na ovogo-
aviona, jer prema sporazumu Kina-Rusija, taj avion na na evropske, amerike i u dosta izraenoj meri dinjem Bureu za nabavku 196 aviona A400M: Ne-
ne moe da doe u ruke treoj strani, makar i po ce- na ukrajinske letee eksponate. Rusi su do tada maka 73, Francuska 50, panija 27, Velika Britanija
nu unitenja aviona. Bez obzira na protest Kine- posetioce oduevili samo raketom Bajkal i ivim 25, Turska 10, Belgija 7 i Luksemburg 1. Po nekim
za, salonsko osoblje je zakailo avion, odvuklo ga u avionim a. Sve ostalo je bilo ve vieno - prilino inform acijam a, u igri je i cifra od 212 evropskih
jedan hangar na vojnom delu aerodrom a i zapea- oskudan prospektni materijal i minijaturni mode- transportera. Dogovorena je jedinina cena aviona
tilo. Ali, to nije bio kraj mukam a za rusku delega- li. Ni novi serijski Tu-214, koji je doleteo iz Kaza- od 80 miliona evra.
ciju. I MiG-AT je zarobljen i odvuen u hangar i nja, nije privukao osobit interes. Nije pomogla ni Italijanski Aeromaki (Aeromacchi) je prikazao
zapeaen! Na prvi pogled sreom, ali pre svega za- relativno niska cena od 25 miliona dolara, ni ispu- trenani avion M-346, koji je defacto nekadanji ru-
hvaljujui ruskim obavetajcima, koji su unapred njeni svetski standardi vezani za zagaivanje oko- ski JaK-130. Podseanja radi, avion je konstruisan
saznali za nam ere vajcarske firme, defactoje or- line i nivo buke. Bez obzira kako na to Rusi gledali, 1993. godine u okviru zajednikog programa Jako-
ganizovano da se avioni odvuku na vojni deo aero- istina je za njih bolna - Erbas i Boing su osvojili svet- vljeva i Aeromakija, ali su autorska prava pripa-
droma, na koji predstavnici civilnih vlasti nisu ima- sko trite civilnih aviona! dala Jakovljevu. U meuvremenu su se stvari izme-
li pristup. Najveu tetu su p retrp eli posetioci nile: konstrukcijska dokum entacija za avion je
izlobe, jer tog 22. juna ni jedan od pom enutih ru- Suoavanje Istoka i Zapada prebaena Italijanima za raun prebijanja ruskog dr-
skih aviona nije mogao da uestvuje u letakom pro- Ukrajinski An-225 Mrija je privukao izuzetnu pa- avnog duga od 77 miliona dolara, pa sada autor-
gramu, planiranom za 14,30 sati! Reakcija Rusa je nju. Pa nije ni udo - to je ipak najvei transport- ska prava pripadaju Italijanima. Predloeno je, da
bila veoma otra - ukoliko avioni ne budu vrae- ni avion na svetu, koji moe da ponese 250 tona te- proizvodnja M-346 zapone u Italiji 2003. godine, do
ni, Rusi naputaju Bure (kom pletna delegacija i reta. Bez obzira to je premijera An-225 bila u kada e ruski inenjeri i radnici za taj posao obuiti
svi eksponati). Predvee se situacija poela sm iri- Parizu jo 1989. godine, i ovo drugo pojavljivanje svoje italijanske kolege. Ipak, u meuvremenu e
vati i oko 17,20 sati po moskovskom vrem enu su je oduevilo hiljade posetilaca. Bio je to pravi doi- najmanje tri prva aviona biti proizvedena u Rusiji.
oba aviona napustila francuski vazduni prostor u vljaj - popeti se na ram pu, zakoraiti u utrobu naj- Na Bureu je prikazan i modernizovani jurinik
kursu prem a Moskvi. veeg transportera i proetati njome. Gotovo je si- Su-25KM korpion, ali ne ruski, nego izraelsko-

3 0 Aeromagazin 11
ratne ma s i n e
^ Evropski srednji transportni helikopter NH-90
# je dobio novog lana. P rogram u se 21. juna pri-
| druila Portugalija kao peti lan, i potvrdila na-
I rudbinu za 10 helikoptera u vrednosti od 170 mi-
liona dolara. Kao nagradu za taj potez Portugalija
e dobiti 1,2% kolaa od ovog program a. Isporu-
ka h elik o p tera za P o rtu g aliju e se realizovati
2006-2007. godine, tri godine nakon prvih ispo-
ruka za p o trebe N em ake. Istog dana je i Rolls-
Royce Turbom eca objavio, da je sa kom panijom
Eurocopter potpisao ugovor vredan milijardu do-
lara za isporuku m otora RTM322-01/9 za 399 he-
likoptera NH-90. M otor RTM322 je u upotrebi od
1988. godine i oko 300 m otora ovog tipa je proiz-
vedeno za helikoptere E H 101 M kl/M k3 i Apache
AH M kl, koje koriste britanska m ornarica i kop-
nena vojska.
Pouzdanost pogonske grupe je sve vie na ceni.
Shvatajui tu vrednost, CFM International je for-
mirao ekskluzivni klub avio-kompanija koje kori-
ste motore CFM56 sa velikm naletom. Kao prvi la-
novi kluba su pozvani m aarski Malev i nemaki
Eurofighter Typhoon
Hapag-Lloyd, koji su sa m otorim a CFM56 ostvari-
li nalet od 30.000 sati ili 20.000 radnih ciklusa, bez
gruzijski projekat. I ovog puta su ljudi iz Elbita po- THUMS (Total Health and Usage M anagement remonta. Rekli bismo - dobar komercijalni potez u
kazali, da dom iniraju svetom modernizacije i za- System). Sa 4-8 davaa na m otoru THUMS moe samom sreditu vazduhoplovnog sveta.
padne i ruske tehnike. Bez obzira na mnogobrojne da prati vibracije i da otkrije potencijalne proble- Avio-kompanija Diamond Aircraft Industries je
korisnike, na svetskom planu nije bilo naroitog in- me pre nastanka neispravnosti ili otkaza, npr. pu- u Parizu proslavila dobijanje dvostrukog sertifika-
teresa za izraelsku verziju modernizovanog MiG- canje lopatica kompresora. ta svog kompozitnog lakog aviona DA40-180 Dia-
21 Lanser. Pored Rumuna, Lanser ele Etiopija i Italijani su takoe imali impresivan nastup svo- m ond Star - JAA sertifikat za instrum entalno lete-
Kampuija. ini se, da je ruski MiG-21-93 zapao za je vazduhoplovne i vojne industrije, a EADS je pri- nje i FAA sertifikat. Gotovo neverovatno, ali prola
oko veem broju ljubitelja popularnih dvadesetje- premio paviljon, koji je kao magnet privlaio ljude su samo dva i po meseca od pripreme papira do do-
dinica. Slina situacija je i sa modernizacijom so- zainteresovane za helikoptere, borbene avione, sve- bijanja JAA sertifikata! Ovaj kom pozitni lepotan,
vjetskih helikoptera. Naime, Indija je privremeno m ir, putnike avione i potentne trejnere. Pod vredan 189.900 dolara, za pogon koristi m otor
odustala od razm atranja izraelske ponude za mo- njegovim kiobranom (itaj paviljonom povrine Textron Lycoming 10-360 od 135 kW i ostvaruje
dernizaciju transportnih helikoptera Mi-8 i Mi-17, 3.000 m 2) su bili okupljeni: Airbus, Ariane, Astri- brzinu krstarenja od 270 km.
dok ne pogleda rusku verziju modernizacije na iz- um , ATR, Eurocopter, Eurofighter, LFK Len- Grob Aerospace je prikazao prototip novog tur-
lobi MAKS-2001. Na Bureu su Rusi otkrili, da je kflugkorpersysteme GmbH, MBDA ili Socata. Nje- boelisnog etvoroseda G140, koji je izazvao panju
u toku i nova m odernizacija aviona MiG-29 pod gov letaki program su obogatili Eurofighter, Airbus velikog broja posetilaca. Ovaj plastini etvoro-
oznakom MiG-29XXI, koja e imati nove motore sa familija (ukljuujui A340-600), vojni transporter sed je zamiljen kao jeftinija alternativa za sadanje
vektorisanim potiskom i avioniku sa veim stepe- C-295 i high-tech helikopteri, kakvi su: Tiger, EC- jednom otorne turboelisne avione. Za pogon kori-
nom integracije. 135 i NH-90. sti m otor Rolls-Royce Allison 250-B17F i istovre-
Suhoj je ove godine na Bureu prikazao svoje naj- to se tie trenanih aviona bili su prisutni svi meno predstavlja trejner visokih performansi i brz
bolje adute na borbenom i na sportskom planu. Od atraktivni aktivni mlazni programi: italijanski M- komforan transporter. Opremljen je i termovizij-
borbenih aviona su prikazani Su-30MK, Su-32, Su- 346, ruski MiG-AT, eki L-159, britanski Hawk i skim kam eram a, to mu omoguuje, da se koristi
33, Su-35, Su-24MK i Su-25; od akrobatskih avio- Mako (EADS), ali i turboelisni Pilatusov PC-21. za patroliranje i izvianje. Prvi let je planiran za sep-
na Su-26, Su-29 i Su-31, zatim trejner Su-49 i laki Vojni transporter C-27J (Alenia Aerospazio/Loc- tembar, a dobijanje sertifikata za septem bar 2002.
poljoprivredni avion Asu-38L. Nesumnjivo je, da kheed Martin) je dobio i civilni sertifikat. To je usle- godine.
je Su-30MK i dalje glavna atrakcija vazduhoplov- dilo nakon 13 meseci is-
nih izlobi, ali su u Suhoju svesni injenice, da po- pitivanja u toku 400
stojea familija Suhoja moe da zadovolji izvozne asova leta. Sada ovaj
potrebe potencijalnih korisnika jo nekoliko godi- mini herkules moe da
na, te da se uskoro mora misliti na avion pete gene- nosi irok asortiman voj-
racije. Veliki problem je novac, ali je tehnoloki de- nog i civilnog korisnog
monstrator S-37 Berkut realnost, na kojoj e Suhoj tereta. I veliki herkules
sigurno graditi temelj za svoj novi avion. C-130J je 21. juna zabele-
Izraelci i dalje juriaju na svetsko trite sa pri- io jo jedan znaajan da-
kazom staklene kabine etvrte generacije za avi- tum - tog dana je britan-
one F-16 i modernizovanim ruskim helikopterima. skom RV isporuen
Ovog puta je napravljen i korak dalje - kompanija dvadeset peti C-130J, i-
RSL Electronics je prikazala sistem za praenje sta- me je realizovan ugovor
nja m otora lovakih aviona i helikoptera, tzv. sa Velikom Britanijom. DA 40-180 Diamond Star

12 Aeromagazin 3 0
ratne ma s i n e
od Austrije dobila zahtev za po- U kabini su ugraeni vienam enski prikazivai,
nudu od 30 aviona, a oekuje i kom pletan oruni sistem je osavremenjen, ispod
zahtev od Brazila za 60 aviona. nosa helikoptera je ugraena turela sa topom GI-
Jo uvek postoji nada za proda- AT kalibra 20 mm, dodani su boni nosai sa eti-
ju Gripena M aarskoj, kao i ri linije naoruanja za iri spektar voenog i ne-
Omanu. voenog naoruanja, prvenstveno voenih
Meovita britansko-francu- protivtenkovslh raketa.
sko-italijanska kom panija Naravno, ovako velika izloba nije mogla da pro-
MBDA je objavila, da bi evrop- e ni bez mnotva kompanija koje su nudile tehno-
Predlog: 728JET AEW
ski rival amerikom Tomahav- logije za ameriki raketni tit. Uspeno lansira-
Trite aviona za rano upozorenje je dobilo jo ku (TLAM) mogao da bude lansiran idue godi- nje rakete Aster 30 u m aju mesecu evropskoj
jednog takm aca - kom panija Farichild D ornier je ne. Glavni zagovornik ovog programa je Francuska, kompaniji MBDA je dalo krila za ambicije oko ue-
procenila, da i za nju ima mesta pod suncem za ova- koja ima velike potrebe za zemaljskom verzijom a u tom programu.
kve avione. U saradnji sa kom panijom N orthrop krstaree rakete. Nova evropska krstarea raketa
Grumman se vidi ansa, da predloeni 728JET AEW bi mogla biti uvedena u upotrebu krajem decenije. Velika cifra za nove avione
moe da bude jeftiniji od Boingovih platformi B767 Ista kom panija je objavila, da je 2. maja izvedeno Boing je 20. juna u Bureu objavio svoju procenu
i B737 i da bude fleksibilniji od brazilsko/vedske lansiranje rakete kratkog dometa ASRAAM na po- vazduhoplovnog trita, u kojoj predvia, da je tr-
ideje za ugradnju radara Erieye na Embraerov re- ligonu u vazduhoplovnoj bazi Eglin (Florida), koja ite za nove komercijalne avione i usluge u nared-
gionalni mlanjak. Potencijalno trite u narednih je, uprkos veoma nepovoljnom i oblanom vreme- nih 20 godina teko 4.700 milijardi dolara. U iz-
pet godina iznosi 50-60 aviona. Istovremeno Dor- nu, direktno pogodila leteu metu QF-4 pri brzini vetaju se navodi sadanja realnost - da je na vidiku
nier forsira i svoju specijalnu verziju m lanjaka od 0,9 Maha i pri velikom g-optereenju. mnogo konkurentnija i potentnija industrija - s jed-
328JET za potrebe amerike carinske slube. ne strane, i da je na sceni ostarela komercijalna flo-
Iako su Amerikanci pompezno najavljivali dola- ta aviona - s druge strane. Liberalizacija trita je
zak strategijskog bom bardera B-2 na Bure, to se poveala konkurenciju meu avio-kompanijama i
nije desilo. Nije to imalo nikakve veze sa kiom na naterala ih, da svoje usluge nude i pruaju na znatno
poetku izlobe, ali je na neki nain proizvelo pri- viem nivou nego do sada, kako bi ostvarile profit.
lino muan utisak. Ovakve vazduhoplovne izlobe I putnici su u tom pogledu sazreli - sada vie vole
su ipak podjednako i nagovetaj nove budunosti i kontinualne letove sa to kraim vremenom puto-
sagledavanje sadanjeg potencijala vazduhoplov- vanja. Dakle, za avio-kompanije se kao apsolutni
ne industrije. Moda je to posledica najavljene ori- princip rada i opstanka namee krilatica - vreme je
jentacije Buove administracije na precizne uda- novac.
Modernizovana Puma
re sa distance. Zbog toga je N orthrop G rum m an Boing predvia, da e se svetska komercijalna
Pentagonu ponudio 40 novih poboljanih B-2 Spi- flota poveati na 33.000 mlanjaka, tj. da e se udvo-
rit za 29,4 milijardi dolara. U poreenju sa 44 mili- Rumunija je na Bureu prikazala i svoj moderni- struiti do 2020. godine. U tom periodu e se poja-
jarde dolara, koje je Pentagon platio za 21 kom ad zovani helikopter IAR-330 Puma. Glavni cilj mo- viti oko 18.400 novih aviona, koji e pokriti potre-
B-2, od kojih je poslednji uao u operativnu upo- dernizacije je prevoenje 24 helikoptera u teko be poveanja trita; 5.100 aviona e biti zamenjeno
trebu 1999. godine, to je obaranje jedinine cene sa naoruane helikoptere-topovnjae. Naravno, i ova i 9.500 aviona iz sastava stare flote e nastaviti da
dve milijarde dolara na 735 miliona dolara. ini se, modernizacija se radi uz pomo izraelskog Elbita. leti. Meavina postojeih i novih aviona e obezbe-
da su i ovde preovladali trenutni interesi, pa je ame-

Foto: Daiko Vasiljevi


riki akcenat stavljen na prikazivanje Super Hor-
neta F/A-18E/F. Moto ove promocije Super Horne-
ta je bio sadran u reim a jednog pilota: Jedini
avion sa kojim se ne bih eleo suko b itije F/A-
18E/F. U m euvrem enu ameriko RV im a dosta
problema sa budetom , jer za narednih 10 godina
godinje treba da plati 26 lovaca F-22 i 42 aviona
F/A-18E/F. Ako se tome doda, da od 2006. treba ku-
povati i 50-100 novih JSF i zameniti ostarelu flotu
avio-cisterni, izviaa, bombardera i transportera,
onda postaje jasno, da je to veoma teko ostvariti.
Evropski Tajfun, razvijen iskljuivo u lovakoj
varijanti, suoava se sa svojom novom verzijom pod
nazivom Tranche 3, koja e biti opremljena i ospo-
sobljena za dejstva vazduh-zemlja. Uvoenje ovog
aviona u upotrebu je planirano za 2010. godinu. Ho-
landija se sada nala na muci - do kraja godine mo-
ra da odlui, da li e uloiti milijardu olara u raz-
voj JSF iJi e kupiti Tranche 3.
Saab/BA Systems je ponudio G ripena na polj-
skom tenderu za borbeni avion, po slinom princi-
pu kao i Maarskoj i ekoj. U igri je 60 aviona sa
rokom isporuke do 2008. godine. Ista kompanija je C-17 Globe Master - unutranjosf trupa

3 0 Aeromagazin 13
r a t n e masi ne
diti rast svetskog putovanja od oko 4,7% i rast kar-

Folo: Airbus
go prevoza za 6,4%. Regionalni saobraaj e da po-
raste izmeu 3,1% i 7,7%, a najvei rast e biti zabe-
leen u Latinskoj Americi. Predvia se, da e
avio-kompanije u nove avione investirati 1.700 mi-
lijardi dolara - to je ekvivalentno 23.500 aviona u
narednih 20 godina. Od tog broja aviona, raspode-
la e biti prema sledeem: 18% (ili 4.200 aviona) e
pripasti manjim regionalnim avionima kapacite-
ta ispod 90 sedita; 56% (ili 13.300 aviona) e pri-
pasti veim regionalnim mlanjacima i jednopro-
laznim lajnerima; 21% (ili 4.900 aviona) e pripasti
srednjim lajnerima i 5% (ili 1.100 aviona) e pripa-
sti lajnerima tipa B747 i veim avionima. U nared-
nom periodu e doi do fragmentacije trita, sa
tendencijom da se ispune zahtevi putnika za puto-
vanjima od take do take, to znai, da e se avio-
kompanije sve vie i vie oslanjati na manje avione
radi ispunjenja zahteva putnika za bezbednim i po-
uzdanim putovanjem; kontinualnim letenjem ka-
da i gde to putnici ele; niskim cenama i komforom. da Boingovi rukovodei ljudi izjavljuju, da za takav letovima sa B777 i B747 od New York - Hong Kong,
Na primer, 1987. godine ie jedino avio-kompanija koncept predviaju trite od nekoliko hiljada avi- a Lufthansa 2 sata i 25 m inuta (ili 17,2%) sa B747-
TWA avionom B747 odravala jedan let dnevno od ona, koji e prom eniti nain na koji svet leti i koji 400 na relaciji Munchen - Los Angeles.
ikaga do Londona. Danas United Airlines i Ame- e dodati toliko traeni novi derivativ brzine. Ovaj Boing procenjuje, da e podrka komercijalnim
rican Airlines dnevno izvode 22 kontinualna leta projekat je od izuzetne vanosti, jer oivljava mo- letovima u narednih 20 godina dostii vrednost od
od ikaga do 11 evropskih gradova, koristei avi- ral konkurentskog takmienja. Boing jednostavno 3.000 milijardi dolara, sa godinjom cifrom veom
one B767 i B777. Slina promena je i na pacifikim vie nije ima kud - prie o Erbasovom cementira- nego za nabavku novih aviona. Operativni troko-
rutama, na kojima zahteve za putovanja od ta- nju vodee pozicije u inventivnosti i o novinama na vi avio-kompanija pokrivaju sve aktivnosti, neop-
ke do take ispunjavaju avioni B777. Neki najno- polju putnike avijacije su prevrile svaku meru. hodne da zadovolje putnika i da dovezu putnike i
viji primeri kontinualnih letova su: Chicago-Bei- Zbog toga je Boingodluio, da razapne jedra i da ih teret na traene destinacije. Na primer, tokom 2000.
jing (United Airlines), New York-Hong Kong novim atraktivnim dizajnom naduva vetrovima godine avio-kompanije su potroile vie od 350 mi-
(Continental); San Jose-Taipei (American Airlines). promena. Sonina krstarica e biti komplemen- lijardi dolara na operativne trokove, od ega oko
Na svim ovim rutam a lete B777-200ER, avioni sa tarna sa postojeom familijom Boingovih aviona, 95 milijardi dolara za uslune delatnosti (support
najveim doletom na svetu. koja ve sada putnicim a donosi velike vremenske services). U naredne dve dekade e najvei troko-
U najnoviju Boingovu analizu trita nije uklju- utede. Na prim er, avio-kompanije Continental i vi biti vezani za odravanje aviona, aerodrome i in-
ena nedavno najavljena sonina krstarica, ma- United utede 3,5 sati (ili oko 18,3 %) nadirektnim frastrukturu, za opsluivanje aviona i opravku de-
lova strukture. Avio-kompanije danas ele partnere
i snabdevae koji razumeju potrebe trita, koji pri-
hvataju individualne izazove pojedinih kompanija
ikoji su pravi eksperti u angaovanju industrijskih
kapaciteta za zadovoljenje potrebe kompanija. Na-
ravno, Boing tvrdi, da jedino on moe da zadovolji
ovakve potrebe. Bilo bi dobro da se podsetimo, da
je i naa vazduhoplovna industrija svojevremeno
radila za poznate vazduhoplovne kompanije, me-
u kojima je i za toliko ambiciozni Boing. Veruje-
mo, da se ta stranica saradnje nije nepovratno za-
tvorila.
Ruski avioni Su-30M K i M iG -A T su napusti-
li Bure dva dana pre njegovog oficijelnog zatva-
ranja, a Francuzi su tim svojim doprinosom
osiromaili letaki program i umanjili doivljaj
posetiocima. Sklopljeni su mnogi poslovi, otvo-
rene su nove perspektive i vojnog i civilnog va-
zduhoplovstva, prikazane su mogunosti i prili-
ke zaposao za sve one koji u vazduhoplovstvu
imaju ta da kau. Naalost, nas i dalje tu nema.
Ruske akrobate A m i vazduhoplovci oseamo u srcima i pokazu-
Akrobatski avion Su-26 je u upotrebu uveden 1984. godine i bio je predstavnik ruske tendencije projektovanja kompozitnih jem o svojim delima, da vazduhoplovstvo ima
letelica. Avion su kupili Amerikanci, a proizvodi se u tri verzije: Su-26 (jednosed), Su-29 (dvosed) i Su-31 (verzija aviona najbri i najsigum ijiput i u Evropu i u svet. Sa-
jednoseda Su-29). Su-26 i Su-29 pripadaju starijem dizajnu i uestvovali su na mnogobrojnim vazduhoplovnim mo nikako da prorade bageri u uima onih, koji
iziobama i aerom itinzima, dok je Su-31 najnovija verzija ovog akrobatskog aviona. o tome odluuju! (Mato Siladi)

14 Aeromagazin 3 0
r a t n e masine

Neostvareni projekat:
Itjie m hjd 'L
ivi Sovjetski Savezje od prvog dana svog ostvarenja. Bilo je to jo jedno odlaganje, koje je tanjem, a pri veoma velikom skretanju cilja puta-
nastanka bio pravi rasadnik vazduho- motivisalo autora, da rad na projektu nastavi sa- la bi ga iza horizonta, izranjala, uzletala i ponov-
| plovnih ideja. Zahvaljujui tome ve tri- m oinicijativno, uz pom o najbliih saradnika. A no se spremala za napad. Mogunost ponovnog na-
desetih godina njegova vazduhoplovna indu- onda je konano 10. januara 1938. godine autor pri- pada na cilj se smatrala jednom od bitnih prednosti
strija i m nogobrojni konstruktorski biroi premio sazrelu ideju za konanu ocenu u NIVK. podvodno-vazdunog nosaa torpeda u odnosu na
doivljavaju odistinski procvat. Ali, ni sve ide- ta je predstavljao idejni projekat? Letea pod- klasine podmornice. Naroito efikasno je trebalo
je, ma koliko izgledale atraktivne i potrebne, ni- mornica je namenjena za unitenje brodova pro- da bude dejstvo leteih podmornica u grupi, jer
su zaivele. O voje pria ojednom takvom pro- tivnika na otvorenom moru i u akvatoriji morskih bi tri ovakve letelice pokrile zonu osmatranja i-
jektu, k o jije u sebi nosio neto vie od igre baza zatienih minskim poljima, ploveim i pro- rine do 15 km na liniji kretanja protivnikogbro-
mladih konstruktora. tivpodmornikim preprekama. Mala podvodna br- da. Letea podmornica je nou mogla da prodi-
Naime, sredinom 1930.godine,kadasepristu- zina i mala dubina zaranjanja letee podmornice re u protivnika pristan ita i luke, a danju da
pilo stvaranju velike Staljinove flote, predloena je nisu ogranienje, jer, ako nema ciljeva u zadanom osm atra, otkriva plovne puteve protivnikih bro-
zaprepaujua ideja: konstruisati borbeno sred- rejonu dejstva, podmornica je sama mogla da pre- dova i da u pogodnom trenutku iznenada napada.
stvo, koje bi u sebi sjedinjavalo osobine podmorni- trauje vodenu povrinu i nalazi protivnika iz va- Konstrukcijskim reenjem je bilo predvideno, da
ce i aviona, i koje bi se kretalo po vazduhu, na vodi zduha. Otkrivanjem i odreivanjem kursa protiv- se ona sastoji od est autonom nih odseka. U prva
i pod vodom! Nakon mukotrpnog obrazlaganja ide- nika iz vazduha letea podmornica se prikriveno tri bi se sm etao po jedan avionski motor AM 34,
je, 1936. godine je idejna skica letee podm orni- sputala iza horizonta, to je iskljuivalo mogu- snage 746 kW (1000 KS). Motori su imali kompre-
ce sa nepotpunom konstrukcionom dokum en- nost njenog otkrivanja pre vremena, a zatim je za- sore, koji su omoguavali poveanje snage pri uz-
tacijom razmatrana u Naunoistraivakom vojnom ranjala na liniji kursa protivnikog broda. Do po- letanju do 895 kW (1200 KS). etvrti odsek je pred-
komitetu (NIVK). Projekat ie pozitivno ocenjen, ali jave cilja u dom etu svog naoruanja letea vien za trolanu posadu i iz njega se upravljalo
su postavljena tri dopunska zahteva, od kojih je je- podmornica je mirovala na odreenoj dubini, ne leteom podmornicom pod vodom. U petom od-
danglasio:Razradu projektaje poeljno nasta- gubei energiju suvinim kretanjem. U sluaju skre- seku se nalazila akumulatorska baterija, a u estom
viti kroz proraune i neophodna laboratorijska tanja protivnikog broda sa kursa, letea podmor- podvodni elisni elektrom otor snage 7,5 kW. Telo
ispitivanja, da bi sepokazala realnost njegovog nica bi vrila pribliavanje cilju podvodnim kre- letee podmornice je cilindrinog oblika, preni-
ka 1,4 m, izraeno od duralum inijum a debljine 6
mm. Osim ovih est odseka, letea podmornica
ima pilotsku kabinu podvodnog tipa, koja se pri za-
ranjanju puni vodom, pri emu su instrum enti i
ureaji za letenje smeteni u heremetiki zatvore-
noj komori. Za materijal omotaa krila i stabiliza-
tora je predvien elini lim, a za materijal plova-
ka - duraluminijum. Ovi elementi konstrukcije nisu
proraunati za poveani spoljanji pritisak, jer bi
se pri zaranjanju punili morskom vodom. Benzin i
ulje, neophodni za pogon avionskih motora, nala-
zili su se u specijalnim gum enim rezervoarim a,
sm etenim u centralnom delu letee podmorni-
ce. Za zatitu letee podmornice od korozije je
previeno bojenje sa naknadnim lakiranjem obo-
jenih povrina. Torpeda su trebalo da budu sme-
tena na specijalnim nosaima na krilima letee
podmornice. Proces zaranjanja je imao 4 faze: za-
tvaranje motorskih odseka, punjenje prostora mor-
skom vodom , prom enu upravljanja sa letnih na
podvodne uslove i prelazak posade iz pilotske ka-
bine u odsek za upravljanje pod v odom .
Bez obzira koliko je ideja bila fantastina za ono
Glavne k a ra k te ris tik e letee podm ornice trolana posada; masa pri poletanju 15.000 kgf- brzina leta oko 200 vreme i projekat do detalja i dugotrajno razmatran,
km/h; dolet 800 km; maksimalna visina leta 2.500 m; pogonska grupa 3 motora snage 746 kW (895 kW pri poletanju); podvodna ipak je konana odluka o odbijanju - projekta lete-
brzina 3 ,7 -5 ,5 km/h; dubina zaranjanja 45 m; duina kretanja pod vodom 8-10 km,- maksimalno vreme pod vodom do 48 h; vreme e podmornice sruila snove mnogobrojnih entuzi-
zaranjanja 90 s; vreme izranjanja 108 s. Naoruanje: 2 torpeda i 2 mitraljeza. jasta. (Pripremila: Vesna Ivanevi)

3 0 Aeromagazin 15
apadnoevropske drave su sedamdese-
tih godina dobile protivoklopne helikop-
tere i to m odifikacijom postojeih he-
likoptera za optu nam enu, kakvi su Gazelle,
Lynx i BO 105. Ugradnjom opreme za vatreno
dejstvo i postavljanjem naoruanjaje iskorie-
na njihova raspoloiva nosivost. S obzirom da
ni struktura ni pogonska grupa nisu bitnije me-
njane, takav helikopterje esto imao 10-20 %
slabije letne karakteristike od osnovne varijan-
te. Pored toga, nisu ostvarena znaajnija ojaa-
nja i oklopljavanja trupa radi poveanja borbe-
ne ilavosti, a zanem areno je i pitanje borbe
protiv drugih helikoptera i niskoleteih aviona.
Poto su se bazirali na postojeim lakim heli-
kopterima u velikoj serijskoj proizvodnji, bili su
relativno jeftini. N ajviesu ih razvijale zemlje
Zapadne Evrope, kako za potrebe svojih armija,
tako i za izvoz u zemlje koje nisu mogle da kupe
borbene helikoptere kakvi su A H -64 ili Mi-24.
Italijanska kopnena vojska je 1972. godine zatra-
ila projektovanje potpuno nove borbene platfor-
me, velike borbene ilavosti, sposobne za dejstva
danju i nou i u loim meteorolokim uslovima.
Odabrana je koncepcija borbenog helikoptera A129
Mangusta italijanske firme Agusta SpA 1978. godi-
ne, koja je, nakon niza izmena u konfiguraciji, ko-
naan oblik dobila 1982. godine.
Prvi prototip je poleteo 11. septembra 1983. go-
dine, a do kraja marta 1986. godine je poletelo svih
pet prototipova. Do kraja 1988. godine u program
A129 su utroena tri miliona asova rada na pro-
jektovanje i izradu helikoptera i dve hiljade asova
na razna ispitivanja na zemlji i u vazduhu. Ve je u moe se koristiti i za izvianje. Odlikuje se velikom Mali, ali ilav protivnik
julu 1990. godine italijanskoj kopnenoj vojsci ispo- pokretljivou i odlino se prilagoava uslovima Pri projektovanju helikoptera A129 kompanija Agu-
rueno prvih pet od ukupno 60 naruenih helikop- bojita, a istovremeno je i manja i jeftinija od kon- sta je imala u vidu etiri kljuna zahteva, koja je ka-
tera. kurenata na svetskom tritu. snije kao imperativ postavila i Juna Afrika za pro-
Mangusta je prvenstveno namenjena za dejstva Pogonsku grupu sainjavaju dva turbovratilna jektovanje svog borbenog helikoptera Rooivalk:
po oklopnim cUjevima i opremljena je za izvoenje m otora Rolls-Royce Gem 2 MK 1004D snage 615 - izbei da bude otkriven,
zadataka u svim vremenskim uslovima, danju i no- kW, koji na kratkotrajnim reimima mogu obezbe- - u sluaju otkrivanja izbei da bude pogoen,
u. Pored toga, Mangusta poseduje irok spektar diti m aksim alnu snagu od 657 kW. Ovi m otori su - ako bude pogoen, treba da nastavi let, kako bi
naoruanja i opreme, tako da moe izvravati i dru- se ve dokazali na britanskim helikopterima Lynx, posadu bezbedno vratio u bazu,
ge zadatke, kakvi su dejstvo po trupam a na zemlji a sada ih licencno proizvodi i italijanska kompani- - u sluaju prinudnog sletanja oteenja treba da
ili po drugim helikopterima i sporim avionima, a ja Piaggio. budu minimalna, kako bi posada preivela udes.

16 A eromagazin 3 0
ratne ma s i n e

Da bi se ispunili prethodni zahtevi borbene ila-


vosti, velika panja je poklonjena samoj konstruk-
ciji Manguste. Kao i kod svih savremenih borbenih
helikoptera tru p je vitkog oblika male eone po-
vrine, ime se smanjuje mogunost vizuelnog ot-
krivanja na zemlji i u vazduhu. Radi smanjenja ma-
se mnogi delovi su izraeni od kom pozitnih
materijala, tako da ine 16% ukupne mase praznog
helikoptera, a 45% mase trupa, ne ukljuujui mo-
tore.
Posada, pogonska grupa i vitalni sistem i su za-
tieni od pogodaka zrna kalibra 12,7 mm. Ima dve
odvojene pilotske tandem-kabine: u prednjoj je ope-
rater sistema naoruanja (niandija), a u zadnjoj
je pilot. Vrata kabina se otvaraju prem a gore, a u
sluaju opasnosti se bone strane mogu odbaciti
radi brzog naputanja helikoptera na zemlji. Sedi-
ta su oklopljena i njihova konstrukcija zajedno sa
stajnim trapom u sluaju prinudnog sputanja mo-
e apsorbovati udar sa 50 g na 20 g. Mangusta ima
neuvlaei stajni trap sa visokoapsorpcionim amor-
tizerima u upornicam a, koji mogu izdrati grubo
sletanje pri vertikalnoj brzini od 10 m/s.
Glavni rotor je etvorokraki, a lopatice su izrae-
ne od karbonskih vlakana i kevlara i imaju veoma
nizak nivo vibracija, te stvaraju malu buku. Otpor-
ne su na vatreno dejstvo municije kalibra 12,7 mm
sa znaajnom tolerancijom oteenja i do 23 mm.
Radi zatite glavina rotora i ostali pokretni delovi
su oklopljeni, ime se reava i problem zaleivanja
u loim meteorolokim uslovima i smanjuje radar-
ska vidljivost. Transmisija ima nezavisan sistem
za podmazivanje i moe da izdri let od minimalno
30 minuta bez podmazivanja (dem onstriran je rad
transmisije bez ulja u trajanju od ak 45 minuta).
Jedan od veoma ozbiljnih sluajeva u letu, koji
dovodi do prinudnog sletanja ili udesa, jeste otkaz
hidraulikog sistem a letelice. Meutim, Mangusta
e ostati u vazduhu i u sluaju oteenja hidrauli-
kog sistema. Radni pritisak joj je 207 b ara i napa-
ja se energijom iz tri nezavisna izvora: dva pogonje-

3 0 Aeromagazin 17
N ight System - H IR N S), koja posadi omoguuje
prikaz podataka u briuem letu u uslovima slabe
vidljivosti (Nap O fth e Earth - NOE). Slika tere-
na se generie pomou m inijaturnog FLIR-senzo-
ra (firme Honeywell), m ontiranog na stabilisanoj
platformi (firme Ferranti) na nosu helikoptera.
Mangusta je opremljena integrisanim sistemom
za prikazivanje podataka o letu i nianskih podata-
ka na pilotskoj kacigi ( Integrated H e lm e tA n d
Display Sighting System - IH AD SS), koji je in-
tegrisan i sa sistemom naoruanja tako, da top pra-
ti pokrete pilotove glave i usm erava se na cilj. Na
ovaj nain se posada rastereuje od upravljanja he-
likopterom i potpuno se angauje na izvrenje za-
datka, ime se sm anjuje i vrem e reakcije na izne-
nadnu pojavu protivnika. Agustin borbeni prvenac
je snabdeven i signalizatorom radarskog i IC-ozra-
enja i kontejnerima za izbacivanje radarskih i IC-
ometaa, kako bi na vrem e izbegao protivnika.
Kako je zahtevano od strane italijanske armije,
A129 ima mogunost instaliranja nianskog siste-
ma na nosa iznad rotora helikoptera (M a stM o -
unted Sight - M M S) za biranje cilja i za voenje
na od glavne transmisije i trei od repnog rotora. mom. Oni su podrani sa dva inerfejsa, koji priku- protivoklopnih raketa TOW, zatim za lasersko ozna-
Takoe su obezbeeni dupli pokretai za glavni i pljaju informacije od raznih senzora, transformiu avanje ciljeva i za lansiranje sam onavoenih ra-
za repni rotor. ih i magistralom podataka MIL-STD-1553B prosle- keta Hellfire na ciljeve oznaene od strane drugih
Uvodnici vazduha su zatieni od upada stranih uju do glavnih kompjutera za procesiranje u real- lasera iz vazduha i sa zemlje. Ovakav nian omogu-
tela i od praine, a na izduvnicima su postavljeni nom vremenu. Obradene informacije se prezentu- uje sakrivanje helikoptera iza drvea ili iza drugih
meai za smanjenje tem perature izduvnih gaso- ju pilotu i operateru na vienamenskim displejima prepreka za vreme traenja cilja i voenja raketa.
va, ime se smanjuje IC-odraz. Ugraeni filtri omo- (MFD). Standardna vienamenska tastatura omo-
guuju izvravanje zaataka i na nuklearno-hemij- guuje lak pristup raznim podacim a, ukljuujui Respektivno naoruanje
sko-bioloki kontaminiranim prostorima. navigaciju, sintetiku mapu terena, selekciju nao- Borbeni helikopter A129 nosi razliite kombinaci-
ruanja, izbor veze i slino. je naoruanja na spoljanjim i na unutranjim no-
Savremena oprema U kompjutere IMS se moe smestiti sto mapa ili saima krila. Za dejstva po ciljevima na zemlji no-
Rad svih sistema helikoptera se prikazuje na dis- deset planova letenja sa po deset mapa, koje se za- si saaste lansere sa po 19 raketa na unutranjim i
plejima pomou potpuno integrisanog digitalnog jedno sa ciljevima i zonama opasnosti generiu na sa po 7 raketa na spoljanjim nosaima kalibra 81
sistema misije ( Integrate M ission System - vienamenskim displejima. Za navigaciju postoji i 70 mm. U kombinaciji sa saastim lanserim a na
IMS). U sastavu IMS se nalaze dva nezavisna cen- savremeni navigacijski raunar, Doplerov radar i unutranjim nosaima, na spoljanje se mogu po-
tralna kompjutera, od kojih je svaki sposoban da radarski visinomer. A129 poseduje potpunu opre- staviti mitraljezi kalibra 7,62 ili 12,7 mm ili kontej-
samostalno upravlja integrisanim digitalnim siste- mu za let danju i nou ( Helicopter Infra-Red neri topa kalibra 20 mm. M angusta takoe moe

18 A eromagazin 30
biti naoruana i sa dva kutijasta lansera sa po eti-
ri ino voene protivoklopne rakete TOW, koje za-
jedno sa Maljutkom dre rekord u broju proizve-
denih primeraka. U zavisnosti od vrste bojeve glave,
postoje dve verzije: TOW2A i TOW2B i mogu se lan-
sirati u svim uslovima danju i nou pom ou ugra-
enog nianskog sistem a SAAB/ESCO HeliTOW.
Ovim raketnim sistem om su naouruani i mnogi
drugi helikopteri (A109, BO105, Lynx, Bell 260L,
Huey Cobra).
Za odbranu od napada iz vazduha su odabrane
IC-voene rakete tipa Stinger (blok 1). Integraci-
ju ovog sistema firma Raytheon bi trebalo da zavr-
i do 2002. godine i time bi M angusta postala re-
spektivan protivnik i u vazduhu. Pored ovih raketa,
kupcima se nudi mogunost opremanja i raketama
vazduh-vazduh M istral i najrasp ro stran jen ijim maliji, u Albaniji i na Kosovu. Na osnovu tih isku- odabrala AH-IZ, izmeu ostalog i zbog uniform-
amerikim raketam a AIM-9 Sidewinder. stava mnogi sistemi su usavravani i prilagoavani nosti u opremanju, jer u svojoj armiji ve ima juri-
NATO-standardima. Tako je nastala poslednja ver- ne helikoptere AH-1W i AH-1P. I Australija je za-
Osvajanje svetskog trita zija Agustinog borbenog helikoptera A129 Scorpion. interesovana za oprem anje svojih oruanih snaga
Struni tim kompanije Agusta SpA je jo u idejnom Od ukupno 60 helikoptera Mangusta u naoruanju novim borbenim helikopterima, pa je aprila 1999.
projektovanju svog borbenog helikoptera veliku pa- italijanske vojske je 45 komada ovog tipa. godine ovaj Agustin proizvod uao u ui izbor.
nju posvetio pogodnosti za odravanje i mogu- Kompanija Agusta SPA eli da svoje borbene he- U cilju oprem anja helikoptera A129 Internatio-
nosti upotrebe. M odularna struktura omoguuje likoptere prodaje i na svetskom tritu. Tako je na- nal i proboja na svetsko trite uspostavljena je sa-
jednostavno opsluivanje i odravanje, te brzu za- stala varijanta A129 International, koja u nosnoj radnja i s izraelskom kom panijom Tamam Divi-
menu pojedinih delova ak i u poljskim uslovima. tureli ima ugraden trocevni top kalibra 20 mm, na- sion, koja je ugradila nianski sistem za lansiranje
Ostvaren je lak pristup m otoru i vitalnim sistemi- menjen za dejstva na malim daljinama pri ienju laserski sam onavoene rakete Hellfire. Raketa je
ma i omoguena je brza dijagnostika neispravno- terena ili pri priprem i rejona za sletanje. Ta vari- novembra 1999. godine uspeno lansirana i pogo-
sti pomou raunarskog sistema samog helikopte- janta je ponuena Poljskoj, koja eli da nabavi no- dila je m etu na poligonu u Izraelu i u dnevnim i u
ra, koji sve podatke prikazuje na displejima. Tako vi borbeni helikopter za svoje oruane snage. Ve nonim uslovima.
je, pored inae nie Mangustine cene u odnosu na postoji kooperacija izmeu Aguste i poliske firme M eutim, kakvo e mesto na svetskom tritu
konkurente, ostvareno i jeftinije odravanje, a time PZL-Svindika na programim a A109 i AB139. nai ovaj evropski borbeni prvenac, pored borbe-
i manja cena po asu leta. Za potrebe turske armije International se takmi- nih karakteristika i cene, odluie i politika, a to
Italijanske oruane snage su s ovim helikopteri- io sa ruskim Ka-50 Erdogan i s amerikim AH-IZ e vreme neumoljivo i pokazati i zabeleiti. ( mr
ma uestvovale u mirovnim operacijama UN u So- KingCobra. Meutim, Turska je jula 2000. godine Mareti Milan, dipl. ing.)

A129 Mangusta A129 Inernational


Pogonsko grupa Rolls-Royce Gem 2 M K1004 D LHTEC-CTS800-2
Broj lanova posode 2 2
Snaga motora pri poletanju (kW) 2x657 2x1.016
Maksimalna trajna snaga (kW) 2x615 2x946
Mase:
Normalna masa pri poletanju (kg) 3.950 4.800
Maksimalna masa pri poletanju (kg) 4.100 5.100
Masa korisnog tereta (kg) - 1.800
Dimenzije:
Duina helikoptera sa rotorom (m) 14,50 14,54
Visina (m) . 3,90 3,35
Razmah krila (m) 3,70 3,71
Duina trupa (m) 12,45 12,62
Prenik glavnog rotora (m) 11,90 11,90
Prenik repnog rotoro (m) 2,50 2,50
Performanse
Brzino krstarenja (km/h) 250 278
Brzino penjanja (m/s) 10,2 12,1
Vertikalna brzina penjanja (m/s) - 7,0
Maksimalno trajanje leta (h) 2,5 3
Visina lebdenja bez uticaja tla (m) 1.890 3.290
Visina lebdenja uz uticaj tla (m) 3.140 4.200

3 0 Aeromagazin 19
ratne masine

Vazduhoplovne snage
iJ
I ako pojedini visoki politiki i vojni zva- vazduhoplovstva zapadnog tipa. A to je i jedna od stvuje i bugarska firma TEREM, zakljuen je po ko-
ninici u regionu jugoistone Evrope iz- ulaznica za pristupanje NATO-savezu. mercijalno vrlo atraktivnim uslovima.
| javljuju, da su njihove zem lje veoma Najsavremeniji borbeni avioni u sastavu RV Bu- Druga po vanosti borbena letelica u sastavu RV
bezbedne ili da predstavljaju oaze mira i sigur- garske su lovci MiG-29. U periodu 1989-1990. su Bugarske je lovac-presreta MiG-23. Od 1978. do
nosti, najnovija eskalacija sukoba koja je za- nabavljena 22 aviona (18 jednoseda i etiri dvose- 1991. Bugari su dobili 45 aviona MiG-23 vie verzi-
hvatila i Makedoniju, upravo govori suprotno. da) i sm etena u bazu Ravnec, blizu obale Crnog ja (MF/MLA/MLD/UB). Osam aviona MiG-23 je
Dugogodinja kriza na teritoriji bive SFRJ, pro- m ora i na samo 50 kilom etara od granice sa Tur- imalo udese, od kojih su tri bila fatalna. Verzija avi-
blemi na Kosovu i Metohiji i najugu Srbije, kao skom. Poetkom 1997. godine su Rusi u snanom ona MiG-23MF je izbaena iz upotrebe, dok jedan
i intervencija NATO -snaga na SRJ, uinilesu marketinkom nastupu Bugarskoj ponudili 14 avi- broj aviona tog tipa nije operativan zbog nedostat-
podruje Balkana veoma nestabilnim i nije slu- ona MiG-29SM (ukljuujui rezevne delove i nao- ka delova. Manji broj dvadesettrojki je u operativ-
ajno to mnogi i dalje izraavaju bojazan da ruanje) za sumu od 450 miliona dolara, ali je pro- nom stanju i sposoban je za izvravanje presreta-
pojedini inioci, u prvom redu iptarski tero- zapadno orijentisano bugarsko rukovodstvo takvu kih zadataka, zahvaljujui radaru N008E i raketama
risti, mogu prouzrokovati sukob irokih razme- ponudu odbilo. Zbog toga je i nastao problem na- v-v srednjeg dom eta R-24R/T. Meutim, i resursi
ra. U takav sukob bi mogle biti ukljuene i dru- bavke rezervnih delova za postojeu flotu aviona ovih aviona istiu u periodu 2001-2002. Prema iz-
ge zemlje u regionu, ili one koje se nalaze u MiG-29, jer je prevelika elja da se prikljue NATO- javam a bugarskih oficira, operativni trokovi tih
njegovoj blizini, ali imaju interes na tom pod- paktu minimizirala mogunost vee vojne nabav- letelica su toliko veliki, da se eventualna m oder-
ruju kroz nereene teritorijalne i etnikepro- ke u Rusiji. Ako se tome dodaju i tekoe sa gori- nizacija u cilju produenja njihovog ivota do
bleme. U Aeromagazinu br. 17 je ve objavljen vom, onda je jasno, da se sam o mali broj pilota 2008-2010. godine ne isplati. Dodue, postoji mo-
sastav vazduhoplovnih snaga zem alja nasta- moe borbeno osposobljavati. S druge strane, pilo- gunost, da se ivotni vek 12 do 15 aviona MiG-
lih na tlu bive SFRJ, pa stoga u ovom broju Du- ti dvadesetdevetki su 1998. godine samoinicijativ- 23MLD produi za jo tri godine.
an Maodu predstavlja prikaz ratnih vazdu- no krenuli s obukom u korienju NATO-operativ- U Bugarskom RV jo uvek dom iniraju avioni
hoplovstava zemalja u regionu Balkana. nih procedura i amerike taktike borbe u vazduhu. MiG-21. Procenjuje se, da je preostalo oko 70 dva-
Juna 1999. godine su dva aviona MiG-29 bugarskog desetjedinica, rasporeenih u etiri eskadrile. Naj-
RV Bugarske RV uestvovala u zajednikoj vebi pod nazivom mlai (36 komada) su dobijeni 1983. godine i ima-
Nestanak Varavskog pakta i novo okruenje, ali i Kooperativni partner, u kojoj su Migovi, navo- ju jo 12 godina nom inalnog ivota. Ali, glavni
teka ekonomska situacija, primorali su vodee lju- eni od strane oficira amerike mornarice, izvodi- problem je, kako doi do vitalnih rezervnih delova
de Bugarske da se poetkom devedesetih godina li simulaciju napada na protivnike brodove. i kako iz zastarele opreme izvui maksimalne bor-
opredele za drastino smanjenje vojnog budeta, Krajem 1999. godine bugarsko RV je sa nema- bene mogunosti. S druge strane, niski operativni
koje se naravno najvie odrazilo na RV. To je bio kom firmom DASA sklopilo ugovor za moderniza- trokovi aviona MiG-21, koji su 2-3 puta manji ne-
veoma teak period, u kojem se, osim nedostatka ciju aviona MiG-29 i za produenje njihovog resur- go kod MiG-23 ili skoro 5 puta nii u odnosu na dva-
finansijskih sredstava, javlja i kriza s isporukom sa sa 9 na 12 godina. Modernizacija aviona se ogleda desetdevetke, opravdavaju njihovostanak u upo-
goriva i rezervnih delova iz Rusije i Ukrajine, to je u ugradnji nove kom unikacijske, navigacijske i trebi do 2008. godine. Ve nekoliko godina postoje
svakako nepovoljno uticalo na moral i na celokup- identifikacijske opreme. itav posao, u kojem ue- planovi, da se dvadesetak dvadesetjedinica moder-
nu situaciju u bugarskoj armiji. Ulje na vatru je
dolilo i osam zvanino potvrenih udesa (pet avi- JVHG-23MLA
ona MiG-21 i po jedan MiG-23, MiG-29 i Mi-24).
Prema sporazumu o regionalnoj kontroli naorua-
nja u Evropi Bugarskoj je 1995. godine naloeno,
da smanji broj borbenih aviona i da ih svede na 235.
rtve takve odluke su bila 152 borbena aviona,
uglavnom stariji modeli ili pak letelice koje su bile
u loem stanju, pa ih nije bilo ekonom ino dalje
odravati (MiG-17, MiG- 15UTI, razne varijante dva-
desetjedinica, pet aviona MiG-23M/BN i osam avi-
onaMiG-23UB).
Novi talas reformi zapoet 1997., a intenziviran
1999., imao je za cilj transformaciju bugarskog RV
u manju, savremeno koncipiranu i efikasnu vazdu- Okosnicu bugarskog RV ine: 21 lovac MiG-29; 15 MiG-23; oko stotinu MiG-21 raznih tipova; 21 Su-22; 39 Su-25; 35 L-
hoplovnu snagu, organizovanu po ugledu na ratna 39; 20 L -2 9 ,43 helikoptera M i-24 i 30 transportnih helikoptera M i-8 /M i-1 7 .

20 Aeromagazin 3 0
ratne ma s i n e
nizuje, najverovatnije uz pom o izraelskih firmi. ke. Taj sistem, koji je uspostavljen poetkom ezde- se to bre i u to veoj meri priblie Zapadu i nje-
Meutim, i realizacija tog posla je pod znakom pi- setih godina, dobro je funkcionisao sve do poetka govoj vojnoj organizaciji. U tom smislu je Albanija
tanja, jer bugarsko M inistarstvo za odbranu nije devedesetih godina. U tom periodu je dobro obu- sklopila vie sporazuma o vojnoj pomoi i saradnji
uspelo da obezbedi potrebnih 80 miliona dolara za en i osposobljen veliki broj letakog kadra i stru- sa SAD, Nemakom, Turskom, Italijom ... No, bez
taj posao. njaka iz redova zemaljskog osoblja. Meutim, po- obzira na sva nastojanja, modernizacija i snae-
eci ekonomske krize su prinudili planere u okviru nje albanskih oruanih snaga ide dosta sporo i sva-
Pokuaj prodaje aviona RV da 1992. godine uspostave novi sistem letake kako daleko od onog tempa, koji su albanski poli-
Finansijske tekoe, koje su i dalje prisutne u Bu- obuke. On je predviao 200 sati naleta na avionima tiki i vojni krugovi eleli i oekivali. Dodue, u
garskoj, onemoguavaju nabavku novih borbenih L-29 ili L-39ZA, ali se u praksi sveo na samo 80 do Albaniji se smatra, da prisustvo meunarodnih sna-
aviona u skoroj budunosti. Zbog toga je interes za- 100 sati. Prisutni su i problemi sa motorima za avi- ga na Kosovu toj zemlji garantuje bezbednost i za-
padnih avio-proizvoaa za bugarsko trite veo- one L-29, tako da je samo mali broj njih ostao u upo- titu od eventualnog ugroavanja njenog teritori-
ma mali. Naglaeniji interes pokazuje jedino ne- trebi. Planira se, da 35 aviona L-39 ostane u naoru- jalnog integriteta od strane susednih zemalja.
maka firm a DASA, koja bi, ukoliko zajedniki anju do 2010. ili ak do 2015. godine, mada se i na Albansko RV u svom sastavu ima oko 7.200 lju-
posao na medernizaciji bugarskih Migova bude us- tim avionima javljaju tekoe, jer se zbog nedostat- di. Celokupni vazduhoplovni potencijal je raspore-
pean, bugarskim firm am a ponudila eventualno ka sredstava ne moe obavljati ni redovno servisi- en u etiri lovako-bombarderska puka, jedan he-
uee u programu izrade supersoninog trenano- ranje ni pravilno odravanje letelica. Iztih razloga likopterski i jedan transportni puk. U sastavu RV
borbenog aviona Mako. Smatra se, da bi niski tro- se dogodilo, da je sredinom 1999. godine vie od Albanije se i dalje nalaze zastareli avioni kineske
kovi odravanja aviona Mako mogli da budu veo- polovine letelica tog tipa bilo prizemljeno zbog ne- proizvodnje: F-7A (MiG-21), F-6 (MiG-19) i F-5
ma atraktivni za Bugarsku i druge zemlje sa niskim dostatka m otora. Deset aviona L-39 se koristi za (MiG-17). Avioni F-7A su namenjeni za obavljanje
vojnim budetima. obuku u gaanju pilota iz prve borbene linije. U bu- presretakih zadataka, dok su avioni F-6 i F-5 pla-
Za jurine zadatke bugarsko RV koristi avione garskom RV se razmilja i o nabavci manjeg broja nirani za potrebe taktike podrke trupama na ze-
Su-25, Su-22 i m anji broj aviona MiG-21MF. Ove aviona za obuku PC-7 (etiri aviona) i PC-9 (dva mlji. Meutim, dugogodinja izolacija i nedostatak
letelice se nalaze u okviru korpusa taktike avijaci- aviona), ali ugovor o toj nabavci jo uvek nije pot- sredstava su uinili, da se pomenute letelice nala-
je i namenjene su za izvravanje vazduhoplovne po- pisan. Smatra se, da avioni za obuku firme Pilatus ze u veoma loem stanju i veliko je pitanje u kojoj
drke i za izvianje. Avioni Su-25 su najlaki za odr- sasvim odgovaraju potrebam a Bugara, s obzirom meri su operativne. Prilikom nedavne posete za-
avanje i imaju relativno niske operativne trokove, da su trokovi poetne i osnovne obuke na tim avi- padnih novinara jednoj albanskoj vazduhoplovnoj
pa je za oekivati, da ostanu u naoruanju do 2010- onima oko sedam puta nii od onih koji se obavlja- bazi zabeleene su izjave vazduhoplovno-tehni-
2012. godine. Uz manje modifikacije avionike Su- ju na avionima L-39. kog osoblja, da je za svaki sat leta albanskih borbe-
25 e biti osposobljen za uee u vebama progra- Najvei prioritet Bugara u narednom periodu nih aviona neophodno utroiti sate i sate pripreme.
ma Partnerstvo za mir. Ipak se po svojim je poboljanje kvaliteta obuke letaa, naroito pilo- Zbog toga je jo uvek aktuelna ocena vojnih anali-
borbenim mogunostima u prvom redu nalaze avi- ta aviona MiG-29 i Su-22 i omoguavanje realiza- tiara, da albansko RV vie pripada muzejskom,
oni Su-22M4. Procenjuje se, da je to vrlo pouzdana cije vesternizacije, odnosno prilagoavanje bor- odnosno istorijskom vazduhoplovstvu, jer bor-
borbena letelica, velikogborbenog radijusa, sa mo- benih letelica NATO-standardima. Modernizacija beni avioni, proizvedeni krajem ezdesetih i poet-
gunou noenja razliitog arsenala voenog i ne- postojee borbene avijacije ima za cilj nabavku mo- kom sedamdesetih godina prolog veka, ni sa jed-
vodenog oruja, ukljuujui i laserski voene pro- dernih borbenih aviona na Zapadu u periodu posle nog aspekta ne mogu zadovoljiti savremene zahteve
jektile H-25ML i H-29L, kao i izviaki kontejner 2010. godine. U tom smislu se vri i prilagoavanje borbenih dejstava. Od onoga to vredi pomenuti,
KKR-1. Neki od bugarskih aviona Su-22 su sposob- sistema odbrane i kontrole vazdunog prostora, od- to su 22 aviona F-7A; 30 aviona F -6 ,19 aviona F-5
ni da nose i nuklearno oruje. Eventualno uspeno nosno kompatibilnost sa komandnim, komunika- i 14 aviona F-2.
izvedena modernizacija na avionima MiG-29 bi u cijskim i kontrolnim strukturam a Zapadne alijan-
velikoj meri doprinela, da se slian postupak pri- se. T akoe je u planu, da se tri vazduhoplovne baze RV Grke
meni i na avionim a Su-22. T ren u tn o su obezbe- - Graf Ignjatevo, Bezmer i Kamenec prilagode NA- Grka je zemlja, koja se, kako sami Grci kau, nala-
ena finansijska sredstva da se dva aviona Su-22 TO-standardima, ali i za civilnu upotrebu. zi na nestabilnoj tromei eksplozivnog Balkana,
modernizuju u domaim pogonima, uz pomo ru- istone pretnje - Turske i vrelog Bliskog isto-
skih i beloruskih firmi. RVAIbanije ka. Zbog toga je geostrategijski poloaj Grke veo-
Jedan od najveih problema sa kojim se suoava Odmah nakon sm rti Envera Hode nove politike ma znaajan u okviru evropskih razvojnih i od-
bugarsko RV se odnosi na p roblem letake obu- garniture u Albaniji otvoreno izraavaju elju, da brambenih procesa, to politiki i vojni vrh te zemlje
opredeljuje za stav, da arm ija m ora ispuniti sle-
dee zadatke: kontrolu i spreavanje provokacija
od strane Turske; aktivno uee u okviru NATO-
pakta i Evropske Unije; angaovanje u mirovnim
operacijam a i uee u hum anitarnim operacija-
ma. U cilju ispunjenja pom enutih zadataka grka
vojska je pristupila procesu radikalne reorganiza-
cije i brze modernizacije, to podrazumeva stvara-
nje manje, ali znatno mobilnije, efikasnije i vatre-
no monije arm ije. Kroz takve procese prolazi i
grko RV. Ulau se velika finansijska sredstva i pu-
no truda, kako bi se u naoruanje uveli novi tipo-
vi oruja visoke preciznosti, najsavremeniji tipovi
borbenih aviona, letelice za osm atranje i izvia-
nje u svim vremenskim uslovima, te da se moder-
nizuje postojea flota. Za te potrebe je samo u peri-

30 Aeromagazin 21
ratne mas i ne
m agistrale podataka MIL-1553 i sitnija usavra-
vanja. Meutim, itav posao ve kasni oko 15 me-
seci, jer su grki piloti na prototipu aviona otkrili
oko 80 nedostataka. Pored aviona F-4E, grko RV
planira i modernizaciju 24 aviona Fantom RF-4E,
koji baziraju u Larisi u okviru taktikog izvia-
kog skvadrona.
Najstariji Grki lovaki avioni su F-5. Njihova
isporuka je obavljena jo poetkom sedam dese-
tih godina prolog veka i od ukupno 150 nabavlje-
nih letelica - u upotrebi je ostalo jo oko 70. Oni
se nalaze u okviru dva skvad ro na, ali e najve-
rovatnije uskoro biti zam enjeni borbenim avio-
nim a F-16.
Zanimljivo je napomenuti, da od 1983. godine u
vazduhoplovnoj bazi A ndram ida postoji Centar
za naprednu taktiku obuku, to se sm atra gr-
kom verzijom amerike kole Top Gan. U okvi-
Prema ugovoru o kontroli naoruanja, Grka moe da poseduje 650 vojnih aviona. Trenutnu okosnicu grkog RV ine: ru obuke u tom centru grki piloti se upoznaju sa
F-16C/D (7 5 /5 0 ); M ira F1 CG (2 4 ); M ira 2000EG (34, s opcijom za jo 15); F-4E/RF-4E (9 5 ); R F-5/F-5 (70); A-7H posebnim aspektima taktike borbe u vazduhu, na-
(81); Tajfun (sledi kupovina 60, s opcijom za jo 30); T-6 Teksan II (kupljeno 45); T-37B/C (34); C-130H (15); T-2E (35); pada na ciljeve na zemlji i elektronskog ratovanja.
T-41 (20). U kopnenoj vojsci su dominantni: AH-64A (24), UH-1H (65); AB-205A (40). U rad centra su ukljueni svi tipovi borbenih lete-
lica, koje se nalaze u naoruanju RV Grke. Zahva-
odu 1997-1999. Grka izdvojila sumu od oko 5 mi- Najsavremeniji avioni koji se trenutno nalaze u ljujui upotrebi razliitih letelica, mogue je simu-
lijardi dolara. okviru grkog RV su F-16C/D Blok 30/50. Aprila lirati veoma irok spektar vazduhoplovnih dejstava.
Grci su u proteklom periodu naravno najvie bi- 1999. je naruen novi kontigent od 50 aviona tog ti- Trajanje obuke letaa i zemaljskog osoblja u okvi-
li zabrinuti zbog stalnih provokacija i povreda nji- pa u varijanti Blok 50+. Ukupna cena potpisanog ru centra traje est meseci.
hovog vazdunog prostora od strane turskih bor- ugovora iznosi 1,4 milijarde dolara. Grki avioni F- U decembru 2000. godine je poela isporuka tre-
benh aviona. M arrute turskih aviona su dobro 16 su opremljeni radarom Gruman-Norhtrop APG- nanogavionaT-6A Teksan II (firme Raytheon).
poznate i uglavnom se odvijaju po ustaljenoj e- 68(V)7 i motorom GEl 10-GE-129 sa poboljanim Avioni T-6A e biti osposobljeni, da na est pod-
mi. Turski izviaki avioni RF-4E poleu iz baze performansama. Svi avioni poseduju navigacijsko- vesnih taaka nose raketne lansere, avio-bombe
Konija, preleu june delove ostrva Rodos i Kos i nianski sistem LANTIRN, a istovremeno su to i je- ili dopunske rezervoare za gorivo. Sm atra se, da
vraaju se u sopstveni vazduni prostor, jugoisto- dini avioni F-16, koji imaju usavreni sistem za le- c nabavka savrem enog turboelisnog aviona, ka-
no od ostrva Samos, prvenstveno sa ciljem da se gitim isanje APX-113(X) i integrisani sistem za kav je T-6A, znatno podii nivo poetne i osnov-
izvri provera grkih vojnih instalacija na ostrvi- sam ozatitu. Za grke esnaestice je namenje- ne obuke grkih pilota. U kupno je narueno 45
ma u neposrednoj blizini turske granice. Turski no i novo oruje, koje ukljuuje: protivbrodske ra- Teksana, a isporuka bi trebalo da bude zavrena
lovci F-16, sm eteni u bazi u Izm iru, preleu se- kete AM-39 Egzoset, laserski navoene avio-bom- 2003. godine. Avioni T-6A e u grkom RV zame-
verni deo ostrva Kios i Psara, zatim prave zaokret be AGM-130C, protivradarske rakete AGM-88A n itistaretrejn ereT -4 1 iT-37. U p la n u je i nabav-
u radijusu od oko 30 kilometara ispred ostrva Ski- Harm, zatim rakete vazduh-zemlja AGM-65G Ma- ka 40 do 50 novih aviona za naprednu obuku pi-
ros i vraaju se na teritoriju Turske. Naravno, ni- verik i podvesni dispenzer AFDS za razbacivanje lota, kojibi bili priprema za F-16. U konkurenciji
su retke i povrede grkog vazdunog prostora iz- submunicije. Grka planira, da i preostale avione su Hawk-100, MB-339, MiG-AT, JaK-130, L-
nad ostrva Kipar, kada, osim uzletanja grkih F-16C/D (Blok 30) dovede na nivo Blok 50, s tim da 139/159 i AMX-T. Novi avioni bi trebalo da zame-
lovaca, iz baze A krotiri esto poleu i b ritanski se taj posao obavi u kapacitetim a domae vazdu- ne T-2C. M eutim , nedostatak finansijskih sred-
borbeni avioni Tornado. hoplovne industrije. stava usporava d o n o en je konane odluke oko
Grko RV je podeljeno na tri operativne koman- U toku 1999. godine je donesena odluka o nabav- izbora no.ve letelice.
de: komanda taktike avijacije, komanda avijacije ci 15 aviona Mira 2000-5 Mkll (ukupna cena 825 Uskoro bi se mogla oekivati i odluka o nabavci
za podrku i komanda za obuku. Taktike snage su miliona dolara), a takoe e se izvriti i moderni- jo jednog tipa srednjeg transportnog aviona, koji
rasporeene u sedam vingova; vazdune snage za zacija 10 aviona Mira 2000EGM/BGM (od ukup- bi bio kom plem entaran tekuoj floti od 15 aviona
podrku obuhvataju tri transportna skvadrona i je- no 35) na standard Da 5 Mk II. Mirai su namenje- C-130B/N. Na najuoj listi se nalaze transporteri C-
dan mornariko-patrolni skvadron; dok se koman- ni za kontrolu vazdunog prostora i za patroliranje 27J, Casa CN-235-300/C-295 i Antonov An-32B-
da za obuku sastoji od etiri skvadrona aviona za na velikim visinama, jer su simulacije borbi u va- 200. Uz nabavku novog aviona, grko RV eli da
obuku. Grko RV ima oko 30.000 ljudi i oko 650 zduhu pokazale njihovu superiornost u tim uslovi- modernizuje i postojeu flotu Herkulesa kroz ugrad-
borbenih aviona. ma u odnosu na avione F-16. njunove radio-navigacijske oprem e i savremeni-
Poslednjih nekoliko meseci grko RV se nalo u i- Grci u Nemakoj sprovode m odernizaciju 39 jeg sam ozatitnog sistema.
i interesovanja, s obzirom da je Grka prva zemlja, aviona F-4E Fantom (od ukupno 70) u okviru pro- Najdui proces nabavke u grkom RV je vezan za
koja je poruila eurofajtere Tajfun (izvan onih koje grama Pis Ikarus 200. Najvaniji aspekt moder- kupovinu aviona za rano otkrivanje (AEW). Nakon
proizvode avion). Porueno je 60 aviona, 48 jednose- nizacije je ugradnja novog radara APG-65, ime dosta razmiljanja i uz velike pritiske stranih pro-
da i 12 dvoseda (s opcijom za jo 30), ijabi isporuka su znatno uveane sposobnosti aviona za voenje izvoaa, donesena je odluka o kupovini etiri avi-
trebalo da bude zavrena 2009. godine. Zanimljivo je, borbe u vazduhu izvan vizuelnog dometa (raketa- ona EMB-145H, oprem ljena radarom Erikson
da je odluku o nabavci Tajfuna donelo Ministarstvo ma v-v srednjeg dometa AIM-120). Planirana mo- FSR890. Prvi avion e biti isporuen 2005. godi-
za odbranu Grke, uprkos elji predstavnika RV da se dernizacija obuhvata: novi gornji prikaziva fir- ne, a do tog vrem ena e se grke posade obuava-
kupi ameriki F-15H (Strike Eagle). me Elbit, sistem za upravljanje HOTAS, ugradnju ti na dva zakupljena aviona SAAB 340B.

22 Aeromagazin 30
ratne ma s i n e
RVTurske
Najvie politike i vojne linosti Turske se esto di-
e, da ta zemlja poseduje poseban geostrategij-
ski poloaj i da zbog toga Turska m ora aktivno da
uestvuje u reavanju svih bitnih pitanja, koja se ti-
u podruja jugoistone Evrope, Bliskog i Srednjeg
istoka. Takav stav Turskizvaninici imaju i u od-
nosu na nestabilnost na Balkanu, ali i zbog mnogih
istorijskih, kulturnih i ekonomskih veza sa zemlja-
ma tog regiona, posebno sa BiH, Albanijom i ko-
sovskim Albancima. (Izgleda, kad neko jednom ose-
ti mo velike imperije, posledice ostaju genetski u
generacijama). Turska se svesrdno prikljuila ide-
ji o novom svetskom poretku nadajui se, da e
ostvariti elju da postane najuticajnija i najsnani-
ja zemlja irokog podruja Srednjeg istoka. Inae,
Turska je mezime SAD. Zahvaljujui velikoj ame-
rikoj materijalnoj pomoi uspela je da stvori jed-
nu od najsnanijih armija u okviru NATO-pakta.
Ratno vazduhoplovstvo Turske se sastoji od dve
taktike vazduhoplovne komande (sa seditim a u
Eshiehiru i Dijarbakiru): kom ande za obuku i ko-
Prema sporazumu o kontroli naoruanja Turska moe da poseduje ukupno 750 vojnih aviona. Okosnicu turskog RV ine:
mande za vazduhoplovnu podrku. U bliskoj bu-
F-16C/D (1 8 2 /4 1 ); F-4E/RF-4E (1 2 7 /4 0 ); F-5 raznih tipova (9 0 ); C-130B/E (6 /7 ); C-160D (2 1 ); CN235 (53); T-37B/C
dunosti se oekuje, da e taktike kom ande biti
(3 6 /4 4 ); SF260 (3 9 ); T-41 (2 6 ); KC-135R (7) i helikopteri U H -1H (2 3 ); AS532AL (2 0 ). U kopnenoj vojsci kljuno
objedinjene. U okviru komandi taktikog vazduho-
mesto zauzim aju helikopteri AH-1P Kobra (32); OH-58D (2 0 ); S-70A (9 5 ); UH-1H (35); CH-53H (8); AS532UL (30).
plovstva se nalazi sedam velikih vazduhoplovnih
baza, koje su rasporeene po itavoj Turskoj i u ko-
jima su stacionirani borbeni avioni F-16C/D i F/RF- ciju avioni F-4E 2020 su dobili: gornji prikaziva, nezvanino tvrdi, ve je u te svrhe uloeno oko mi-
4E. Na irem podruju svake od njih ili, pak u ne- sistem za upravljanje HOTAS, dva vienamenska lijardu dolara.
posrednoj blizini se nalaze bojevi poligoni. Osim prikazivaa, novi radar za upravljanje vatrom EL/M- Transportnu avijaciju Turske sainjavaju etiri
velikih vazduhoplovnih baza, postoji i vei broj ma- 2032, novi sistem za voenje elektronskog rata itd. skvadrona, u ijem se sastavu nalazi 13 aviona C-
njih, a mora se napom enuti, da na svakom veem Avioni F-4E 2020 e biti n aruani projektilim a 130B/E, 21 avion C-160 i 56 aviona CN-235 (50 je
civilnom aerodrom u u Turskoj postoji i vojni sek- AGM-142 Popaj, AGM-65 Maverik, klaster-bom- izraeno u turskim vazduhoplovnim firmama). Ve
tor sa est ili vie improvizovanih sklonita (izgra- bam a, laserski voenim bom bam a GBU- due vremena je u planu zamena ve zastarelih C-
enih prem a N A TO -standardu), nam enjenih za 10/12/16/24 i klasinim avio-bom bam a 130 i C -160 novom generacijom tekih transporte-
smetaj borbenih letelica. Mk82/83/84. Ukupna cena modernizacije aviona ra. Iz tih razloga je Turska definisala zahtev za na-
Tursko RV trenutno poseduje preko dve stotine F-4E kota blizu jedne milijarde dolara, to iznosi bavku 26 evropskih transportnih aviona A400M, u
aviona F- 16C/D i nastavlja s oprem anjem do pred- oko 18,5 miliona dolara po avionu. Isporuka avi- ijoj izradi turska vazduhoplovna industrija ue-
viene nabavke od 272 letelice. Oekuje se, da e F- ona F-4E 2020 je krenula poetkom 2000. godine, stvuje sa 10 procenata. Takoe e se na sedam po-
16 Blok 50 biti glavni oslonac turskog RV u prvim a odvijae se tempom jedan avion meseno. Ali, is- stojeih aviona C-130 ugraditi nova oprema i mo-
dekadama 21. veka. Nekoliko godina je 12 aviona F- krsli su problemi! Turci su otkrili nekontrolisano dernizovati kabina.
16 iz 182. skvadrona bilo stacionirano u Italiji, u Ge- curenje goriva, koje nastaje kao posledica propu- Dalji planovi turskog RV obuhvataju nabavku 4-
di, odakle su bili upuivani u borbene operacije nad sta u modernizaciji. Izraelci su pristali da plate te- 8 aviona za rano otkrivanje i kom andovanje
teritorijom Bosne i SR Jugoslavije. Avioni iz te jedi- tu - cirka 600 miliona dolara. (AEW&C). Odabran je B737 sa radarom Mesa.
nice, naoruani projektilima v-v kratkog dom eta Takoe je u toku i modernizacija aviona NF-5. Vazduhoplovna kom anda za obuku se nalazi u
AIM-9 i srednjeg dometa AIM-120, obavljali su za- Ugovor o obavljanju tog posla je sklopljen s izrael- Izm iru, m ada se specijalizovani centri nalaze i u
datke patroliranja, koji su, uz dopunu goriva u va- skim i singapurskim firmama i predvia konverzi- drugim mestima u Turskoj. Obuka letaa se odvija
zduhu, trajali oko 4 sata. Tokom 2000. godine avio- ju aviona jednoseda NF-5 u dvosede, uz ugradnju u okviru etiri skvadrona na avionima SF.260D, T-
ni iz te jedinice su prebazirali u bazu Avijano. nove avionike. Konvertovani avioni NF-5A/B e bi- 37B/C, T-38A, CN-235 i na helikopterima UH-IH.
Istovremeno se sa nabavkom aviona F-16 oba- ti smeteni u bazi u Koniji i bie korieni kao uvod- Vojni piloti zapoinju obuku na avionima SF.260
vlja i isporuka modernizovanih borbenih aviona F- ni avioni za F-16. Let prvog modernizovanog avio- (20 sati), a zatim prelaze na avione T-37B/C (100-
4E. Planirano je, da se izvri modernizacija 54 avi- na NF-5, od ukupno planiranih 48, oekuje se 115 sati naleta). Isto toliko sati naleta kadeti obave
ona tog tipa, koju zajedniki obavljaju turske i tokom 2001. godine. i u okviru napredne obuke na avionima T-38, a na-
izraelske vazduhoplovnefirm e. Modernizacijom T ursko Ministarstvo za odbranu je donelo odlu- kon toga jo neko vreme provedu letei na avioni-
aviona F-4E bi trebalo da se u znatnoj meri pove- ku, da se od 2001. godine ukljui u razvoj i proiz- ma F-5B u okviru predoperativne obuke. I u Tur-
aju borbene mogunosti turskog RV za dejstva po vodnju aviona JSF (Joint Strike Fighter), koju rea- skoj postoji kola Top Gan, koju pohaaju piloti
ciljevima na kopnu i na moru. Zbog poveane ubo- lizuje firma Lokid. U planu je porudbina 100 - 200 iz jedinica, kako bi u jo veoj meri usavrili tehni-
jitosti avioni su dobili naziv term inatori, ali se aviona JSF, koji e kao jurinici nove generacije za- ku letenja, taktiku i upotrebu novih tipova oruja.
oznaavaju i kao F-4E 2020, to ukazuje da izvre- meniti avione F-16 Blok 30/40 i F-4E. Vei broj tur- RV Turske ve razmatra ponude proizvodaa za na-
ne izmene u strukturi letelica omoguuju niihovu skih vazduhoplovnih firmi je pokazao interes i e- bavku novih trejnera, koji e zam eniti postojee
upotrebu u narednih 20 godina. Kroz moderniza- lju za ueem u proizvodnji JSF, i kako se T-37 i T-38. +

30 Aeromagazin 23
ratne masine

Protivbrodka raketa
bogprirodne razuenosti obale i m no-
Igobrojnih ostrva, vojni stratezi Kraljev-
| ske mornarice Norveke su u razmilja-
r
njima o odbrani svojih vodenih granica traili
takvo borbeno sredstvo, koje e biti u moguno-
sti da najefikasnije sprei invaziju neprijateljskih
pomorskih snaga kroz mnogobrojne fjordove i
zabranjene prilaze norvekim obalama. U skla-
du sa tim zahtevim a je specijalno razvijen sa-
m onavoeni protivbrodski projektil Pingvin
(Pinguin), kojije sposoban da dejstvuje u voda-
ma Norveke uz istovremeno korienje pogod-
nosti blizine kopna. T o jejo podrazumevalo i
mogunost upotrebe ove rakete, kako sa brodo-
va, tako i iz vazdunog prostora (s aviona i he-
likoptera).
Raketni projektili Pingvin su u operativnu upo-
trebu uvedeni 1972. godine kao prve rakete klase
lansiraj i zaboravi, odnosno kao prvi sofisticira-
ni protivbrodski projektili zapadnog sveta. Od ta-
da se ovo oruje progresivno razvija. Do danas je
razvijeno nekoliko njegovih verzija, a najnovije su
Pingvin Mk.2 Mod7 (N) i Pingvin Mk.3, koje pred-
stavljaju treu generaciju protivbrodskih raketa. U
brodskoj verziji Pingvin je operativan na fregata-
ma i na brzim jurinim brodovima u ratnim mor- -
.-r': -
naricama u nekoliko zemalja. Avionska verzija ra- .
'
kete Mk.3 je standardni protivbrodski projektil na
avionima F-16 norvekog RV. Pingvin Mk.2 Mod7
upotrebljava amerika ratna mornarica sa helikop-
tera SH-60B Seahawk, pod nazivom AGM-119/B, i
grka ratna mornarica sa helikoptera SH-70B. Ovaj
raketni sistem je odabran i kao protivbrodsko oru-
je za australijski mornariki helikopter SH-2G, fir-
me Kaman. Mogu da ga nose i drugi helikopteri
srednje veliine, kakvi su Super-Lynx i Bell 412EP.
Rakete Pingvin mogu da se lansiraju pojedina- jem smeru, bez obzira na kurs i daljinu cilja unutar obezbeuju sposobnost da dejstvuje u neposred-
no ili plotunski za simultano stizanje na cilj, i to sa- anvelope leta rakete. Veoma precizan navigacijski noj blizini kopna, i da istovrem eno bude otporan
mo nekoliko sekundi nakon zahvata cilja, u bilo ko- sistem i sofisticirani pasivni IC-traga Pingvinu na sve vrste elektronskog ometanja i na sve pozna-
te IC- mamce.
U poslednjoj fazi napada na cilj prekret-
ni orijentir moe da bude ak i pod 1800 u
Sklapajua
odnosu na cilj, a raketa moe da leti iznad
krila
same povrine mora ili talasa i da pogodi cilj
gotovo u samoj ravni povrine vode. Tako-
e poseduje respektivnu sposobnost
prodiranja kroz bok broda, a bojeva glava
mase 120 kg izaziva efekat razaranja svojim
fugasnim i zapaljivim dejstvom unutar bro-
da. M ornarica je testirala ovaj projektil u
Buster
razliitim uslovima, od ledenog pojasa do
Marevski ekvatora. Mnogobrojni ratni sukobi su po-
motor
kazali, da je u najveem broju protivbrod-
Upalja skih akcija presudan faktor vreme. Od mo-
sistem m enta kada je cilj zahvaen, sekunde
odreuju da li e biti pogoen ili ne. Pingvin

24 A eromagazin 3 0
ratne ma l ne

se moe lansirati samo nekoliko sekundi nakon to beuje dovoenje rakete do cilja. Raketa moe da Pingvin leti visokim subsoninim brzinam a, a
je cilj otkriven i zahvaen glavom za samonavoe- krstari na razliitim visinam a, od nivoa povrine upravljanje na putanji se vri pomou kanara.
nje (GSN) i moe da stigne na cilj ak i pre nego to vode do velikih visina, a tokom leta ne emituje zra-
se brod pripremi za samoodbranu, odnosno pre ne- enja, koja bi mogli da detektuju protivniki brod- Brodski Pingvin
go to lansira prvu odbrambenu raketu. ski osm atraki ureaji. Pingvin je sposoban da se Protivbrodska raketa Pingvin verzije Mk.2 Mod7N
Visoka rezolucija pasivnog IC-senzora obezbe- priblii cilju preko prekretnih orijentira, koje pi- je namenjena za dejstva sa brodova male i srednje
uje visok stepen raspoznavanja i selekcije ciljeva, lot moe samoinicijativno da odredi, kako bi izbe- veliine. Opremljeni ovim ofanzivnim orujem, ko-
kako na mirnoj, tako i na uzburkanoj povrini mo- gao om etanja i da bi napao neprijatelja u njego- je kombinuje pasivno navoenje i manevar po pre-
ra. Veoma precizan inercijalni navigacijski sistem vim najosetljivijim sektorim a. Za napad na jedan kretnim orijentirima, manji brodovi poseduju re-
omoguuje, da projektil odabere cilj i da ima flek- cilj se istovremeno moe lansirati vie raketa pre- spektivnu borbenu efikasnost i agilnost u borbi sa
sibilnu putanju leta preko program iranih prekret- ko istog prekretnog orijentira. Pingvin Mk.3 je in- velikim povrinskim brodovima. Zbog potrebe da
nih orijentira. tegrisan na avione F-16. Sistem za navoenje pro- raketa poseduje odgovarajuu poetnu brzinu za
Pogonska grupa Pingvina se sastoji od bustera i jek tila je softverski integrisan u sistem za upravljanje (kao kod rakete lansirane sa vazdu-
marevskog m otora (brodska varijanta rakete) ili navigaciju aviona uz upotrebu postojee oprem e hoplova), pogonsku grupu protivbrodskog Pingvi-
samo od marevskog motora (vazduhoplovna ver- za navoenje. Zahvat cilja se obavlja pomou avi- na ine buster i marevski motor. Moderno protiv-
zija rakete). onskog radara ili u potpuno pasivnom modu pre- brodsko voenje rata zahteva precizno gaanje
ko gornjeg prikazivaa (HUD). Sa svojim dome- ciljeva. A Pingvin to ume i jo predstavlja jeftino
Vazduhoplovni Pingvin tom od preko 50 km avionski Pingvin i efikasno ubojno sredstvo, prilagoeno za upotre-
Protivbrodska raketa Pingvin omoguuje, da he- predstavlja respektivno oruje za dejstvo sa dis- bu s aviona, helikoptera i brodova nosivosti ispod
likopter napadne cilj van dom eta protivvazdune tance (Stand-off W eapon) po ciljevima na moru. 100 tona. ( Branko Savki, dipl. ing.)
odbrane, ak i najm odernijih ratnih brodova. To
se postie tako, to je lansiranje p rikriveno (ni- Parametri Tipovi protivbrodskih raketa PINGVIN
anske inform acije se dobijaju od tree strane ili
Oznaka Mk.2 Mod 7 N Mk.2 Mod 7 Mk.3
preko sopstvenih optoelektronskih senzora), kao
i zbog ogranienog dom eta brodskog radara. Da- Kategorija Brod-Brod Helikopter-Brod Avion-Brod
kle, kom binacija ovog raketnog projektila i pro- Duina (m) 3,0 3,0 3,2
seno m odernog srednjeg helikoptera omoguu-
Razmah krila (m) 1,4 1,4 1,0
je efikasno pogaanje cilja, p rilagoeno
Prenik (m) 0,28 0,28 0,28
konfiguraciji obale bez posledica po helikopter.
Takoe se efikasnost postie zahvaljujui tom e, Pogonska grupa Buster/marevski Marevski motor Marevski motor
to je p rojektil p o tp u n o o tp o ra n na bilo kakvo Ukupna masa (kg) 385 385 370
elektronsko om etanje i m am ce. Pingvin je inte-
Masa bojeve glave (kg) 120 120 130
grisan sa navigacijsko-nianskim sistem om heli-
koptera i koristi njegovu oprem u za program ira- Sistem za voenje Programirani/INS Programirani/INS Programirani/INS
nje i navoenje projektila. Brzina na putanji Visokodozvuna Visokodozvuna Visokodozvuna
Pingvin verzije Mk.3 se najpre odbacuje s avio-
Domet (km) 34 + 34 + 55 +
na, a zatim se ukljuuje raketni m otor, koji obez-

30 Aeromagazin 25
ratne masine

mnogih ratova
Dirn. Iliimn Mnnniir Hin mnli
Pie-, Duan Maodu, dipl.meh. 1 v 1 i i i
sposobnost izvravanja borbenih zadataka
i

dublje unutar protivnikove teritorije (izvan


l <
- nr I 1 .1
obaranje jednog aviona Su-25 je bilo potrebno oko
80 do 90 pogodaka, to je znatno vie nego kod dru-
Iprkos stalnim pritiscima i upozorenji- tzv. helikopterske zone) u okviru misija izolaci- gih letelica, koje su koriene u sukobu (Su-17, MiG-
ma m eunarodne zajednice, da se ne je bojita. U poreenju s amerikim jurinikom A- 21). Jedan avion Su-25 se vratio sa borbenog zadat-
J dozvoli prekomerna upotreba sile, ma- 10, avion Su-25 ima manju nosivost i radijus dej- ka sa 150 rupa u sebi. Takoe su konstrukcijske
kedonska vlada i armija su prinuene da u ak- stva, ali je znatno manjih dimenzija, ima veu brzinu izmene (bolja zatita motora, ugradnja ureaja za
cijama protiv albanskih terorista ukljue sve i bolje manevarske sposobnosti. automatski prekid dovoda goriva i dr.) doprinele, da
snanija borbena sredstva, u prvom redu va- Konstrukcijski zahtevi za avion Su-25 su bili isti su avioni Su-25 najee preivljavali pogodak rake-
zduhoplovne snage. Makedonska arm ijaje ve kao i za poznate jurinike turmovike IL-2 iz Dru- ta Stinger.
u borbenim zadacima angaovala helikoptere gog svetskog rata - jeftina i jednostavna letelica, ve- Na bazi iskustava iz ratova u kojima je uestvo-
Mi-8, M i-17i Bel 412, ali se pokazalo, da to ni- like ubojne mo. Naroita panja je posveena bor- vao, na avion Su-25 je ugraen integrisani sistem za
je dovoljno, jer sukobi i dalje traju, bez obzira benoj ilavosti letelice, odnosno njenoj sposobnosti zatitu letelice, nazvan Irti. Za detekciju i lociranje
to se u makedonskim sredstvima informisanja da se to uspenije suprotstavi dejstvu protivnikove neprijateljskih radara slui prijem nik za radarsko
svakodnevno objavljuju vesti o znaajnim uspe- vatre. Vea borbena ilavost letelice je ostvarena osla- upozorenje Pastel, a podaci o tipu i poloaju protiv-
sima kojeje postigla makedonska armija. U na- njanjem na dva razdvojena motora, dupliranjem po- nikog radara se autom atski mogu prebaciti u si-
stojanjima da se uspenije obrauna sa terori- jedinih sistema, zatim dodatnom zatitom vitalnih stem za navoenje protivradarskih projektila. Za
stima makedonska vladaje nedavno u Ukrajini delova aviona itd. Kabina aviona Su-25 je napravlje- aktivno ometanje neprijateljskih radara se koristi
nabavila etiri borbena helikoptera M i-24 i etiri na od ploa izradenih od legura titanijuma, debljine ometa MSP-410, koji se nosi u podvesnim kontej-
jurina aviona Su-25. Iskusni ratnik Su-25, 10 mm do 14 mm. Iako je to dosta skupo reenje, ipak nerim a (um esto raketa v-v). Za ometanje raketa s
kojijeproao ratita u Avganistanu, Nagornom- se ono smatra opravdanim, s obzirom da moe izdr- IC-samonavoenjem slui aktivni ometa L166S,
Karabahu i u eeniji (videti Aeromagazin br. ati oko 50 pogodaka topovskim zrnima kalibra 23 koji se nalazi u kuitu na donjem delu vertikalnog
20), dospeoje i na nemirno podruju Balkan- mm. Osim toga, pilota titi i oklop iznad sedita, kao stabilizatora. U istom kuitu se kao dopuna na-
skog poluostrva. U ciljujaanja vazduhoplov- i neprobojno srednje vetrobransko staklo debljine lazi 196komada IC-mamacaUV-26.
ne komponente makedonske armije u sredstvi- 65 mm. Uostalom, nijedan pilot aviona Su-25 nije Avion Su-25 poseduje savremeni navigacijsko-
ma javnog informisanja se pom injala i stradao od pogodaka u kabinu ili zbog eksplozije re- nianski sitem Voshod. Njegov nianski deo ini si-
mogunost nabavkejo nekih borbenih leteli- zervoara za gorivo. U toku Avganistanskog rata za stem kval, koji se sastoji od dva m edusobno po-
ca - aviona Jastreb J-2 1 ...
Avion Su-25 se od drugih borbenih aviona razli-
kuje po tome, to je, kako to naglaavaju u firmi Su-
hoj, nastao i razvijao se kroz sudelovanje u borbi.
Naime, njegova zavrna letna i borbena ispitivanja
su se poetkom osamdesetih godina odvijala u pra-
vim borbenim uslovima u Avganistanskom ratu.
Od tada je Su-25 bio gotovo stalno angaovan u raz-
liitim sukobima, koji su usmeravali dalju nadgrad-
nju i modernizaciju letelice. Najnovije varijante avi-
ona Su-25 su vienamenske letelice, sposobne da
dejstvuju u svim vremenskim uslovima, danju i no-
u, i da, u poreenju sa prethodnim varijantam a
nose vei asortiman razliitih borbenih sredstava.
Rad na avionu Su-25 je zapoet poetkom sedam-
desetih godina, kao odgovor na pojavu amerikog
jurinog aviona A-10. Osnovna namena aviona Su-
25 je unitavanje manjih, pokretnih oklopljenih i
neoklopljenih ciljeva u okviru neposredne podrke
trupam a na zemlji. Takode se od aviona zahteva

26 Aeromagazin 30
ratne ma i n e
vezana podsistema - TV i laserskog. Uloga TV-pod-
sitema je pretraivanje terena, otkrivanje i identi-
fikacija ciljeva; dok je nam ena laserskog podsiste-
ma m erenje udaljenosti i oznaavanje ciljeva.
Mogunosti TV-podsitema su nedovoljno poznate
u javnosti, mada se pretpostavlja, da se na udalje-
nosti od 15 km mogu identifikovati zgrade, na 8 km
- tenk, a helikopter na 6 km. Pokretni cilj na uda-
ljenosti od oko 8 km je mogue pratiti sa tanou
od 0,6 m. Posle zahvata i identifikacije cilja zapo-
inje autom atsko praenje cilja i navoenje leteli-
ce u njegovom pravcu. Pilot odabire vrstu naoru-
anja i obavlja njihovo aktiviranje, a sistem kval Razmah krila 14,52 m; duina 14,28 m; visina 5,20 iri; povrina krila 33,70mJ; masa praznog, opremljenog aviona 9.500 kg; masa unu-
automatski navodi rakete na cilj. itav sistem je vi- tranjeg goriva 5.600 kg; normalna masa pri poletanju 16.500 kg; maksimalna masa pri poletonju 19.500 kg; maksimalna horizontalna
brzina na nivou mora (ist): 950 km/h; praktini plafon leta (normalna masa pri poletanju) 10.000 m,- radijus dejstva (sa 2.000 kg
soko autom atizovan i omoguuje veliku verovat-
podvesnog tereta) 700km; dozvoljeni faktor optereenja -t- 6,5g (normalna masa pri poletanju); duina zaleta pri poletanju (travnata
nou unitavanja cilja u prvom naletu.
PSS) 600-700 m; pogonska grupa: dva turbomlazna motora Tumanski - Sojuz R-195, svaki maksimalnog statifkog potiska 45 kN.
Na avionu se nalazi osam potkrilnih i dva kraj-
nja krilna nosaa naoruanja, ukupne nosivosti dislav Gonarjenko sa 415 borbenih letova, a najo- Ukrajine, a zatim i nekoliko u Turkmenistanu, Gru-
4.360 kg. Na nosae se, osim k ontejnera za gori- dlikovaniji pilot Avganistanskog rata je bio pukov- ziji i Azerbejdanu. Prva strana zemlja koja je na-
vo, mogu podvesiti: konvencionalne avio-bombe nik Ruckoj (kasnije predsednik Ruske Federacije) bavila avione tog tipa je bila ehoslovaka (36 avi-
mase 50 kg do 500 kg; klaster-bom be RBK-250, sa 97 borbenih letova u periodu od pet meseci. ona), a kasnije i Bugarska s istim brojem letelica.
RBK-500 i KGMU sa subm unicijom PTAB; stan- Proizvodnja aviona Su-25 je zavrena 1992. go- Posle barunaste revolucije u ehoslovakoj i na-
dardne nevoene rakete S-5, S-8, S-13, S-24B i S- dine i do tada je proizvedeno oko 700 primeraka. kon podele drave, esi dobijaju 25 aviona, a Slo-
25; leserski voene rakete S-25L; nuklearna bom- Osim osnovne verzije (na Zapadu oznaene kao vaci 11 aviona. Osim pom enutih zemalja, avione
ba IAB-500; kontejneri sa topovima i kontejneri za Frogfut A), postoji i vei broj drugih verzija. Izvo- Su-25 su jo nabavili Severna Koreja, Angola i Irak.
poljsko odravanje. Prim arno oruje za unitava- zna varijanta aviona ima oznaku Su-25K, dok Su- Broj aviona koje je nabavio Irak nije poznat, ali se
nje oklopa je laserski voena protitenkovska rake- 25UB predstavlja osnovnu verziju kolsko-borbe- pretpostavlja, da je najvei broj aviona uniten to-
ta9M120 Vikhr, dom eta 0,5 do 10 km. Bojevagla- nog dvoseda (izvozna varijanta Su-25UBK). kom operacije Pustinjska oluja, osim sedam leteli-
va rakete im a m asu od 45 kg i sposobna je da Poetkom osamdesetih godina je zapoet rad na iz- ca koje su prebaene u Iran. Zanimljivo je napome-
probije oklop debljine 900 mm. Osim pomenute ra- radi potpuno kolske varijante Su-25UT (Su-28). nuti, da je pre nekoliko godina nabavku aviona
kete S-25L, novije varijante aviona Su-25 mogu da Avion Su-28 je prikazan na Pariskom salonu 1989. Su-25 razmatralo i Jugoslovensko ratno vazduho-
nose i laserski voene rakete H-25ML i H-25L, od- godine, ali je zbog velikih trokova eksploatacije i- plovstvo.
nosno bom be KAB-500L. U grupi TV-navoenog tav projekt obustavljen. Ispitivane su i mogunosti Rusko RV nastoji da realizuje narudbinu od 24
naoruanja se koriste rakete H-29T i bom be KAB- poletanja sa ram pe (verzija Su-25UTG). U projek- aviona Su-25TM, kako bi snabdelo est regionalnih
500KR. Izbor ubojnih sredstava je znatno proiren tantskom birou Suhoj je postojalo jo nekoliko za- jedinica za brze intervencije. Svaka od tih jedinica
s integracijom sistema za upravljanje vatrom SUV- poetih projekata verzija aviona Su-25 (izviaka bi u svom sastavu imala po 4 aviona Su-25TM i 12
39. Na taj nain se postiglo, da avion Su-25 moe verzija Su-25R, Su-25TP prilagoena za upotre- aviona Su-25 u standardnoj varijanti. Gruzijatako-
obuhvatati gotovo svo rusko savremeno oruje za bu sa nosaa aviona Kuznjecov itd.). Ipak je najza- e iskazuje potrebu za oko 50 aviona Su-39, koji e
taktiku nam enu, nam enjeno za dejstvovanje po nimljivija bila verzija Su-25U3, s obzirom da je to se proizvoditi blizu Tbilisija. Meutim, nedostatak
ciljevima na zemlji, ukljuujui i rakete H-58U, H- trebalo da bude u svetu jedinstveno reenje - tan- finansijskih sredstava i smanjenje vojnih budeta i
31 i protivbrodski projektil H-35. Na avionu Su-25 dem trosed avion (dva uenika i instruktor). Sva- u Rusiji i u Gruziji dovodi u pitanje planiranu mo-
je na donjaci kabinskog dela tru p a sm eten dvo- kako, da su najsofisticiranije varijante aviona Su- dernizaciju i verovatno e se pristupiti moderni-
cevni top AO-17A, kalibra 30 mm, sa 250 granata. 25 verzije Su-25T i Su-25TM (Su-39). Obe varijante zaciji postojee flote letelica Su-25 na neto nii stan-
Uobiajena konfiguracije naoruanja su 16 pro- aviona se baziraju na konstrukcijskim reenjim a dard - Su-25SM.
tivoklopnih raketa i dve rakete v-v, ili 4 protivradar- trenano-borbene verzije Su-25UB, pri emu je pro-
ske rakete i etiri vodene rakete v-z, 4 lansera nevo- stor namenjen za smetaj drugog lana posade is-
denih raketa kalibra 57 mm i dva dodatna rezervoara korien za smetaj dodatne opreme i goriva. Tre-
za gorivo i dve rakete v-v itd. U borbenim operacija- n utno vlada vei interes za verzijom Su-25TM, s
ma avion Su-25 se pokazao kao odlian jurinik. U obzirom da ona moe da ponese podvesni kontej-
ratu u Avganistanu angaovanje aviona Su-17, MiG- ner u kojem se nalazi viefunkcionalni radar Ko-
21 i MiG-23 u napadim a na utvrene poloaje mu- plje-25. Radar poseduje dva reima rada - vazduh-
dahedina ni izbliza nije bilo tako uspeno u pore- zemlja i vazduh-vazduh, pri emu se moe pratiti
enju sa dejstvom aviona Su-25. U tom ratu su osam ciljeva i istovrem eno biti angaovan u na-
avioni Su-25 obavili oko 60 hiljada borbenih letova, padu na dva cilja. Cilj veliine lovakog aviona mo-
pri emu su izgubljena 23 aviona i osam pilota. Ne- e da bude otkriven na daljini do 57 km (ukoliko
koliko pilota aviona Su-25 je za uspeh u borbenim cilj leti prem a radaru) i na 25 km (ukoliko cilj leti
dejstvima dobilo najvia priznanja i Orden heroja od radara). U kombinaciji sa radarom mogu da se
SSSR-a. Meu njim a je i natporunik K onstantin koriste protivbrodske rakete i rakete v-v srednjeg
Paljukov, koji je tokom jedne misije vatrom iz to- dometa.
pa i raketa iz saastih lansera unitio dve rakete Stin- Nakon raspada SSSR-a u Rusiji je ostalo oko 180
ger, koje su bile usTnerene ka avionu kom andanta aviona Su-25, u Belorusiji 97, oko tridesetak u sa-
eskadrile. Orden heroja SSSR je dobio i kapetan Vla- stavu RV Ukrajine i etrd esetak k o je koristi RM

30 Aeromagazin 27
ratne masine

Pie: prof. Radmila Tonkovi

im su m otori aviona A n -2 6 utih n u li


krozjo neotvorena vrata mezapljusnuo
miris empresa i Mediterana. N a nad-
morskoj visini od 36 metara, na 12. ki-
lom etrujuno od grada Podgorice i 20 kilome-
tara od dravne granice, omeen rekom slavije, poinje u Novom Sadu 25.decembra 1944. 2 i Aero-2. Prvi kom andant ove jedinice je bio ka-
Cijevnom, prugom Podgorica-Bar i selom Go- godine formiranjem 111. lovakog avijacijskog pu- petan Petar Obradovi (danas ivi u Beogradu). Puk
lubovci, po kojem i nosi naziv - lociranje aero- ka, ijih je tradicija direktni sledbenik ova jedini- ubrzo 16. novem bra 1950. s aerodrom a Cerklje
drom Golubovci. Na ovom aerodromu sa op- ca. Odmah po svom form iranju puk je ukljuen u prebazira na aerodrom Zemunik kod Zadra, u
tim alnim klim atskim uslovima, m oda borbe za osloboenje zemlje, da bi se usled pome- svom sastavu ima dve eskadrile, a osnovna name-
najpovoljnijim u celoj zemlji, pa ak i u bivoj ranja fronta prebazirao na aerodrom Sombor, na su mu jurina dejstva i dejstva po moru u okvi-
SFRJ, sa velikim brojem povoljnih letakih da- odakle izvrava preko 230 borbenih letova sa gu- ru podrke Ratnoj m ornarici. Nakon preobuke
na u godini, sa betonskom poletno-sletnom sta- bitkom jednog pilota. obavljene u inostranstvu, u avgustu 1952. godine u
zom i opremom koja zadovoljava sve zahteve i Po zavretku rata puk prebazira na aerodrom puk stiu i prvi avioni am erikog porekla F-47D
norme savremene vazdune luke bazira -172. Skopje i tu ostaje 4 godine izvodei redovnu obu- T hunderbolt. N akon obuke za letenje na prvom
avijacijska brigada naegRatnogvazduhoplov- ku na ruskim lovakim avionima JaK-1, JaK-3, JaK- mlaznom avionu u sastavu naeg vazduhoplovstva
stva. 9 i UJaK-9, odakle 1949. prebazira na aerodrom novembra 1954. godine piloti 172. puka su s aero-
Cerklje u Sloveniji. Upravo je na ovom aerodro- drom a Batajnica preleteli 16 mlaznih aviona-lo-
Istorija brigade mu 5. decembra 1949. godine od 111. lovakog avi- vaca F-84G Thunderjet. U narednom periodu je je-
Veoma bogata istorija 172. avijacijske brigade, jed- jacijskog puka formiran 172. vazduhoplovni lova- dinica imala zadatak da izvrava specijalne izviake
ne od najstarijih avijacijskih jedinica Ratnog vazdu- ko-bom barderski puk sa tri eskadrile u svom zadatke nou, zbog ega je i dobila nezvanian na-
hoplovstva i protivvazdune odbrane Vojske Jugo- sastavu, a bio je naoruan avionima Me-109G, UT- ziv Noni puk.

Folo: Aleksondor Rodi

28 Aeromagazin 3 0
ratne ma s i ne
tvrdivi visoku obuenost, strunost i profesiona-
lizam svih pripadnika jedinice. Te 1991. godine je
na izvrenju borbenog zadatka oboren i zarobljen
potpukovnik Begi Mue, tadanji komandant je-
dinice. Period posle rata karakteriu izolacija ze-
mlje i ratno okruenje, pad ivotnog standarda, ali
uprkos svemu tom e i intenziviranje obuke stude-
nata-pilota i dostizanje sve veeg broja sati naleta.
Od 1994. godine zbogsmanjenja dravne terito-
rijc i avijacijskih jcdinica u sastav ovc jcdinice pre-
laze i delovi sastava drugih jedinica, te tako 172. puk
p rerasta u 172. avijacijsku brigadu (abr) sa est
eskadrila u svom sastavu - 229., 239., 242., 251.,
784. i 897., od kojih su dve poslednje helikopterske.
Krajem 1996. godine je u sastavu 172.abr osno-
vana akro-grupa Letee zvezde, koja za vrlo krat-
ko vreme postie znaajne rezultate u zemlji i u ino-
stranstvu (Plovdiv - Bugarska, Hradec Kralowy -
eka, Batajnica 97., Batajnica 98.), a formira se
i helikopterska akro-grupa Strljeni, koja takoe
ostvaruje veoma zapaene i znaajne rezultate.

Od 1955. do 1965. godine u sastav puka ulaze 239.


i 240. avijacijska eskadrila, dok se od 1965. iz osno-
Sastav 172. avijacijske brigade
ve menja i nam ena jedinice i njen naziv u 172. lo-
vako-bombarderski avijacijski kolski puk, te kao U periodu posle 78-dnevne NATO-agresije dolo je do 251. lovako-bombarderska avijacijska eskadrila (kol-
preformiranja jedinice, tako da se sada u njenom sasta- ska) - Pume je naziv dobila u vreme kada je bazirala
takav prelazi pod kom andu Vojne vazduhoplovne
vu nalaze: 239.lbae, 242. Ibae, 251.lbae i 897. meovita na aerodromu Zemunik kod Zadra, jer je tada indek-
akademije. Istovrem eno i 355. izviaka avijacij-
helikopterska eskadrila. sni znak za mesec avgust u radio-kom unikaciji bio pu-
ska eskadrila sa celokupnim sastavom i avionima
239. lovako-bom barderska avijacijska eskadrila - ma, pa su ga piloti usvojili kao zatitni znak svoje eska-
TV-2 prelazi u sastav puka, tako da osnovna name-
Vampiri je namenjena za kolovanje piloto i za borbe- drile. Jedinica je naoruana avionim a Utva-75 i Galeb
na puka postaje kolovanje pitom aca tree godine
na dejstva po ciljevima na kopnu i na moru. Domai avi- G-2 i upravo se u ovoj jedinici vri selekcija kandidata za
vazduhoplovne akademije. oni Galeb G -4 u jedinicu stiu 1986. godine i u njenom Vojnu akadem iju i za osnovnu obuku studenata-pilota.
Godine 1968. se u naoruanje uvodi avion ame- naoruanju se nalaze i danas. Eskadrila bazira na aerodromu Kovin.
rike proizvodnje F-86E Sabre i jedinica prebazi-
ra na aerodrom Golubovci kod Podgorice, gde se
i danas nalazi. S obzirom da je na aerodrom u Ze-
munik jedinica bazirala 17 godina, a da su uslovi
za smetaj i obuku na Golubovcima bili znatno lo-
iji, njeni pripadnici su ovaj izuzetno teak zadatak
uz pojaane napore odlino obavili. Osnovna na-
mena na novom aerodrom u ostaje ista - kolova-
nje pitomaca pilota.
U toku 1969. godine se jedinica prenaoruava
avionimaN-60 Galeb-2 i J-21 Jastreb, a 1970. su se 242. lovako-bombarderska avijacijska eskadrila - Or- 897. meovita helikopterska eskadrila - Strljeni je
lovi je tokom svoje istorije delovala u sastavu Vazduho- obuena za transport, protivoklopnu borbu, izvianje, ko-
u sastavu jedinice nalazile 239. i 242. lovako-bom-
plovne vojne akadem ije i u njoj su na avionima Jastreb rekciju artiljerijske vatre i za izbacivanje padobranaca.
barderska avijacijska eskadrila. Od 1972. godine je-
i Orao piloti lovako-bombarderske avijacije prolazili za- Pored osnovne namene, u ovoj eskadrili se provodi i re-
dinica poinje sa kolovanjem stranih dravljana;
vrnu obuku. Njihova visoka obuenost je bila presudna dovna obuka studenata-pilota helikoptera. Piloti ove je-
a 1975. dostie m aksim um svog razvoja postavi
u donoenju odluke, da im se povere i zadaci protivbrod- dinice po potrebi uestvuju i u akcijama spasavanja, pru-
najboljom jedinicom u naem RV i PVO, to se po-
ske borbe sa TV-voenim raketam a Maverik. Od 1997. anja hitne pomoi, evakuacije ranjenih i bolesnih,
navlja jo nekoliko puta do 1985. godine, usled ve-
godine jedinica koristi kolsko-borbene avione Galeb G-4. traganja za nestalim licima i gaenja poara na nepristu-
likog broja sati naleta i kvaliteta obuke, visoke stru- panim terenima.
ne osposobljenosti nastavnikog kadra, te visokog
stepena ispravnosti tehnike - im presivnih 93 %.
Prenaoruavanje jedinice domaim avionom N-
62 Galeb-4 poinje od juna 1986. godine, a ve od
1987. i domaim modernim avionom J-22 Orao. Do
poetka ratnih zbivanja 1991. godine jedinicom ko-
manduje potpukovnik Radoljub Masi, sadanji ko-
mandant Vazduhoplovnog korpusa.
Dogaanja u SFRJ od 1991. godine uvode jedini-
Eskadrile 239., 242. i 897. baziraju na aerodromu Go-
cu u ratna dejstva, tako da jedinica izvrava preko
lubovci u Podgorici.
500 borbenih zadataka bez ljudskih gubitaka, po-

30 Aeromagazin 29
r a t n e ma i ne
Na svim vebama pripadnici jedinice postiu za-
paene rezultate, a pored osnovne namene - obuke
studena.ta, izvravaju i veliki broj specijalnih zada-
taka: transportnim helikopterima vre prevoz tere-
ta, kao i ljudi i bolesnika kojima je potreban hitan
transport, a u letnjim mesecima uestvuju u gae-
nju poara na nepristupanim terenim a, kao i na
m estim a gde je vatra pretila da zahvati stam bene
objekte. Samo u prvim danim a avgusta prole go-
dine u gaenju velikih poara je ostvareno 80 sati
naleta i pri tome prevezeno 360 tona vode. Sve ovo
je ostvareno zahvaljujui izuzetnom naprezanju po-
sada koje su letele u ekstremnim uslovima na tem-
peraturama veim od 40C, u zonama gustog dima,
na daljine od po nekoliko desetina kilometara, uz
veliki broj sati naleta u toku jednog dana.
Jedinica danas ostvaruje najvei nalet u RV i PVO
uz izuzetno visok stepen bezbednosti letenja izvo-
dei obuku studenata-pilota na avionu G-4 i na he-
likopteru Gazela, te obuku i selekciju buduih pilo-
ta na avionu Utva-75. Naa zemlja e ve u
septembru imati novu generaciju mladih pilota ob-
uenih u ovoj jedinici. Na taj nain pripadnici bri-
gade uvaju i neguju svetao prim er i bogate tradi-
cije 172. avijacijske brigade.

Od svog formiranja do danas 172.abr je u svom


Komandanf 172. avija- | fesionalizam i patriotizam
naoruanju imala 29 tipova vazduhoplova, na ko- cijske brigade je 43-godi- ;2 jedinice kojom kom andu-
jima je obuila preko 1200 pilota. Iz njenog sasta- nji pukovnik Ljubia Joki, | je: Neoprostiva greka bi
va su, kao komandanti, izali mnogi generali, koji nastavnik letenja i pilot na bila govoritisamo o piloti-
su zauzimali najznaajnije poloaje u naem RV i avionu G-4. PukovnikJo- ma i njihovom poslu, a ne
PVO. Pored kolovanja pilota, jedinica je namenje- ki uz neosporni autoritet vezati ga za sve ostale
na i za vazduhoplovnu vatrenu podrku jedinica- ima izraen vojniki duh strunjake i poslove veza-
maKoViRM. kao posebnu linu i profe- ne za avion da bi on mo-
sionalnu vrlinu i dobar je gao da poleti u svim uslo-
NATO-agresija i posledice poznavalac duha naroda, vima, pa i ratnim. Sve je to
Agresija NATO-pakta ovu jedinicu zatie u inten- sa ijim sinovima stvara je- kompleksno i svi poslovi su
zivnoj obuci studenata, ali njen sastav i dalje pro- dinstveno bie odlunosti i meusobno kompatibilni.
fesionalno i portvovano izvrava sve postavljene optimizma. U tome je njegova snaga i odlunost koman- Posebno mesto u svemu tome zauzima vazduhoplovno-
zadatke u odbrani otadbine. Na aerodrom Golu- danta, koji se nenametljivo poistoveuje sa vojnikim ide- tehnika sluba, koja odrava vazduhoplove i vri oprav-
alom stareine, pilota, druga i nadasve oveka. A oso- ke i upravo su tehniari i inenjeri zasluni to letimo.
bovci je neprijatelj na 18 lokacija svakodnevno dej-
benost dela uvek i obavezno mora da krasi lik Oni produavaju resurse avionima, onisu i za vreme bom-
stvovao avio-bombama, kasetnim bombam a, ra-
komandanta, nastavnika i vaspifaa, o emu sam Joki - bardovanja u gotovo nemoguim borbenim uslovima dr-
ketama i krstareim projektilima mase od 250 kg
vrstan pilot sa 2000 sati naleta na letelicama Zlin, Bla- ali tehniku spremnom i ispravnom, radili neprekidno pod
do 2500 kg izvrivi ukupno 120 dejstava. Sa ukup-
nik, Cesna, Cirus, Utva-75, G-2 i G-4, s pravom nosi zva- vazdunom opasnou i upravo njima pilotimnogo dugu-
no 1550 ubojnih sredstava uniteno je oko 60 obje-
nje izvanrednog i izuzetnog instruktora letenja - k a e : ju za ispravnu tehniku i bezbedno letenje. Zahvaljujui
kata - piste, hangari, letelice na stajankama i celo- Nastavnik letenja shvati da je postigao svoj maksimum tojslubi m i imamo najvei ostvareni fond sati naleta u
kupna inffastruktura aerodroma. Znai, nanesena tek kada njegov uenikpone da leti i upravlja vazduho- RVsa najmanje vanrednih dogaaja uzminimum ugro-
je ogromna teta. Na irem podruju aerodroma jo plovom poput njega samog ili ak nadmai svog uite- avanja bezbednosti letenja. Ono ime se ovde doista mo-
uvek ima neeksplodiranih ubojnih sredstava, ali su Ija. Taj oseaj obaveze prenoenja znanja, umea i veti- emo pohvaliti jeste profesionalan radistruan sastav va-
sve manevarske povrine osposobljene. Ve prvih na je u naoj jedinici jako izraen, ak i presudan, jerse zduhoplovno-tehnike slube. To su Ijudi koji vedui niz
meseci posle NATO-agresije u jedinici se nastavlja upravo u pilotskom pozivu angauju vrline - upornost, godina rade svoj posao i uivaju u njemu, pa se njihov do-
sa letakom obukom, te njeni pripadnici i pored smelost, brzina, postojanost i odlunost, s obzirom da se prinos i znanje, kao i samopregoran rad i odnos prema
oteanih uslova ivota i rada (unitene infrastruk- letenje mora permanentno da ui, dorauje idovodi do radu i obavezama niim ne mogu platiti. Upravo zbog ta-
ture i tekoa u odravanju sredstava zbog sloene savrenstva. Stogaizmeu nas i civilnih struktura, koje kvih naih strunjaka - tehniara i inenjera, mi piloti i je-
ekonomske situacije u zemlji) uz znatna napreza- se bave istim poslovima, postoji ogromna razlika. Nabu- smo u stanju da letimo i izvravamo sve svoje zadatke. Ni-
nja i samoportvovanje odravaju zadani nivo bor- dui pilotje uz to i budui stareina, ratnik, potencijalni smo m i nikakvi junaci, mismo samo nastojali da asno
bene gotovosti i izvravaju sve postavljene zadat- borac i branilac otadbine, mogui komandant. Ja svoje radimo svoj posao i ispunimo dug prema otadbini. Jer,
ke. U toku 2000. godine se ponovno form iraju studente doivljavam kao ponosne orlove dok lete. Jer, kako ree knjievnik Marko M iljanov: Junatvo je la-
nema lepeg prizora od leta orla, kojipolako krui i ko- ko - to je kad brani sebe od drugoga, a ojstvo je teko -
akro-grupe Letee zvezde i Strljeni, koje na-
ristei jake uzgonske struje penje se uz nae planinske to je kadbrani drugoga od sebe. A NA TO-agresori ni-
stupom na centralnoj proslavi Dana avijacije (2. av-
kre visoko ka nebu. Komandant se nerado sea agresi- su postigli ni junatvo, ni ojstvo, a nisu to kadri ni spo-
gusta 2000. godine) na aerodromu Podgorica za-
je NATO-pakta na nau zemlju i na nov nain istie pro- znati, a kamoli priznati.
slueno izazivaju divljenjegledalaca.

30 Aeromagazin 3 0
biznis klasa

Pie: Slobodan Miti, dipl.ing. nasuprot 720 kod etvorotaktnih motora; a drugi reim reimima za oko 20% do 30% nia u odno-
razlog je - to litar dizela sadri veu energetsku mo su na etvorotaktne benzinske motore. Prema po-
I aleke 1913./1914.godinedr Hugo Junkers od litra avio-benzina. dacima jedne od kompanija koja proizvodi avion-
je konstruisao jedan od prvih avionskih di- ske dizel-motore, u toku leta na marruti od 185 km
______ | zel- motora. U njegovom konstruktorskom Vii stepen kompresije sa 65% snage m otora avion opremljen dizel- mo-
birou je napravljen eksperimentalni dizel-motor sa Moderni benzinski avionski motori nisu vie u mo- torom jepotroio 155 litaragoriva,dokje priistim
horizontalno postavljenim cilindrima (bokser-kon- gunosti da poboljaju termiku efikasnost, jer je uslovima avion sa benzinskim motorom potroio
cepcija), radi ugradnje u krilo velikog Junkersovog to uslovljeno daljim poveanjem stepena sabijanja 218 litara goriva. Ako se tome jo doda i nia cena
bombardera, namenjenogza let na dugim marru- smee u cilindrima. Primenom turbo-punjaa ste- dizel-goriva, ekonominost upotrebe dizel-moto-
tama. Ovaj projekat je zavren 1916. godine. Meu- pen sabijanja je kod benzinskih motora povean do ra na avionima je evidentna.
tim, Versajski ugovor je spreio dalji rad na tom granice, posle koje dolazi do sam opaljenja smee
projektu i svi motori su uniteni. U prolostijebi- goriva. Za razliku od njih, dizel-motori rade sa ve- Nia cena odravanja
lo vie pojedinanih pokuaja, da se prednosti di- oma visokim stepenom sabijanja, to obezbeuje Cena odravanja avionskog m otora je uglavnom
zel-motora iskoriste u vazduhoplovstvu. Posled- bolje sagorevanje goriva i bolje term iko iskori- uslovljena stepenom njihove sloenosti. Teite
njih godina je ponovno aktuelna ideja o prim eni enje u odnosu na benzinske motore. Pored sma- razvoja avionskih dizel-motora je stavljeno na sma-
dizel-motora, ali ovoga puta u lakoj avijaciji. Za- njenja zagaenja ivotne sredine, efikasno sago- njenje broja delova, kao i na projektovanje i proiz-
kljueno je, da je avionski dizel-m otor sasvim po- revanje u cilindru uslovljava i niu tem peraturu vodnju delova m otora prim enom CAD/CAM
eljno, ekonomino i tehniki izvodivo reenje. Tre- izduvnih gasova (430C do 460C u odnosu na 740C tehnologije. Na primer, kod Kontinentalovog dizel-
nutno najm anje pet kom panija radi na razvoju kod benzinskih m otora), kao i smanjeno troenje motora CSD 283 je po prvi put primenjena tehno-
dizel-motora za primenu u lakoj avijaciji. Razlog za delova turbo-punjaa. logija izrade motora sa monoblokom. Naime, blok,
to je prvenstveno ekonomske prirode, jer je dizel- zidovi cilindra i glava motora za jednu polovinu mo-
gorivo jeftinije, a dizel-m otori im aju m anju spe- Nii nivo vibracija motora tora su izraeni iz jednog komada. Dakle, spaja-
cifinu po tronju goriva. Tu su i konstrukcijske Dvotaktni dizel-m otori rade mirnije, jer se krae njem dve polovine bloka m otora, uz postavljanje
prednosti dizel-m otora, koji po pravilu rade mir- vrem e nalaze u fazi kada elisa i radilica slue kao odreenih leajeva na m esta oslanjanja radilice i
nije, jednostavniji su za odravanje i imaju vei me- zamajac, radi zadravanja stabilnih obrtaja moto- ugradnjom drugih zajednikih delova i agregata,
uremontni rok rada od bilo kojeg benzinskog mo- ra. Naime, kod etvorotaktnih benzinskih i dizel- zavrava se rad na sklapanju m otora. U primeni
tora. Razliitost pristupa pojedinih kom panija m o to ra deo ciklusa koji predaje energiju na ra- monoblok-dizajna je naroito vano obezbediti do-
razvoju avionskih dizel-motora za potrebe lake avi- dilicu motora traje oko 150 obrtaja radilice, to je voljno otporne cilindre i glavu motora, koji mogu
jacije se ogleda u sledeem: samo 20% od 720 celog ciklusa. To dovodi do dva da izdre visoke pritiske usled sagorevanja dizela i
- da li dvotaktni ili etvorotaktni dizel motor? tridesetostepena intervala tokom svakog obrtaja visokog stepena sabijanja. U isto vreme je neophod-
- da li vazduno ili teno hlaenje? radilice, kada nema korisnog rada. Motor tada ra-
- kakva konfiguracija cilindara: boks, V ili zve- di po inerciji radilice i elise, to izaziva vibracije
zdasta (to je uslovljeno smetajem motora na motora. Kod dvotaktnih motora deo ciklusa, u ko-
avion i nainom hlaenja)? jem se energija predaje radilici, traje od 90 do
120 rotacije pri ciklusu od 360. Kako etiri cilin-
Dvotaktna dizel-tehnologija dra em ituju snagu tokom ciklusa od 360, ne po-
Kada su u pitanju dvotaktni dizel-motori evident- stoji interval kada se radilica okree po inerciji,
no je, da oni razvijaju veu snagu po kubnom cen- to rezultira sm anjenjem nivoa vibracije m oto-
timetru radne zaprem ine u odnosu na benzinske ra. Dva i vie radnih taktova po jednom okretaju
motore. Na prim er, dizel-m otor Continental CSD radilice, uz efikasno sagorevanje, obezbeuju ve-
283 razvija snagu od* 147,2 kW sa radnom zapre- i obrtni m om enat na vratilu m otora po jedinici
minom od 4.700 c m !, dok benzinski avio-m otor radne zaprem ine u odnosu na benzinske motore
Lycoming 10-360 priblino istu snagu razvija sa (ak i preko 50%).
radnom zaprem inom od 5.900 c m . Postoje dva
glavna razloga za ovaj porast efikasnosti: prvi je taj, Smanjena potronja goriva
to kod dvotaktnih dizel-motora svaki cilindar pre- Proizvoai avionskih dizel-m otora tvrde, da je
daje koristan rad na svakih 360 okretaja radilice, specifina potronja goriva ovih motora pri krsta- Morane

30 Aeromagazin 31
biznis klasa
velikoj meri doprinosi efikasnosti m otora.a za nje-
gov pogon se u fazi pokretanja koristi poseban elek-
tromotor. ine se napori od strane proizvoaa, da
se m asa m otora i prateih agregata svede na oko
136 kg. Firma Mod Works je prototip ovog moto-
ra, koji je zavren u julu 2000.godine, ugradila na
avion Cessna Skymaster, radi ispitivanja u letu.
M otor Morane Renault MR 200 (firme Morane
Renault) je etvorolindrini, etvorotaktni bok-
ser-dizei-motor sa turbo-punjaem i interkulerom,
sa hlaenjem na vazduh. Razvija snagu od 147,2
kW sa konvencionalnim sistemom usisnih i izduv-
nih ventila. D eklarisanu snagu postie pri 2.000
o/m in, jer eksploatacija m otora na tom reimu
obezbeuje veoma nizak nivo buke, kao i vreme od
3000 radnih sati izmeu optih opravki. Razvoj mo-
tora je poeo 1995., a prvi put je prikazan 1998. go-
dine. Krajem 2000. godine je obavljena njegova ser-
tifikacija u Evropi, dok se sertifikacija u Americi
oekuje sredinom 2001. godine. Ispitivanja moto-
ra u letu su vrena na avionu Socata TB20 Trinidad.
Predvieno je, da se MR 200 izrauje i u etvoroci-
lindrinim verzijama od 184 kW i 220,8 kW.
Firma Delta Hawk trenutno testira dvotaktni, e-
tvorocilindrini V m otor sa turbo i superturbo- ZosheZO O lA
punjaem i interkulerom radne zapremine od 3.300
cm 3, snage 147,2 kW. V konfiguracijacilindra tora. Superturbo-punja se aktivira pri radu na ma-
je odabrana zato, to je laka i kompaktnija od bok- lim obrtajima, kao i pri pokretanju motora. Nakon
ser- konfiguracije. Deklarisanu snagu motor Delta pokretanja motora turbo-punja postaje dovoljno
Hawk razvija pri 2.700 o/m in. Radni cilindar je efikasan za nesm etan rad motora. Ukoliko motor
projektovan tako, da se procesi usisavanja i izdu- otkae, superturbo-punja obezbeuje postizanje
vavanja izvravaju bez komplikovanog razvodnog 50% od norm alne snage motora. Predvieno je, da
mehanizma (ventila). Bez obzira to to nije i naje- se Delta Hawk motor radi u etvorocilindrinoj V
fikasnije reenje, proizvoda je ovoga puta jedno- konfiguraciji u verzijam a od 73,6 kW, 110,4 kW,
stavnost postavio ispred optimalne efikasnosti mo- 147,2 kW, 220,8 kW i 294,4 kW.
Delta Hawk Motor Lycoming TDIO-360 je etvorocilindri-
ni, etvorotaktni dizel-m otor sa turbo-punjaem
)
no, da se masa i cena proizvodnje motora znaaj- i hlaenjem na vazduh, snage 150,88 kW i predsta-
nije ne menjaju. vlja poboljanu verziju italijanskog m otora, koji
Nesumnjivo je, da su klipni benzinski motori vr- je proizvodila amerika kompanija Detroit Diesel.
hunac svoje efikasnosti postigli u avijaciji, to je Rad na usavravanju ovog m otora je usm eren na
kasnije iskorieno i kod automobilskih benzinskih sm anjenje mase, na sm anjenje nivoa vibracija, na
motora. Stie se utisak, da je sa dizel-motorima obr- poveanje pouzdanosti rada i na optimizaciju siste-
nut sluaj. Dugo vremena je dizel-m otor razvijan m a za gorivo. Za ovaj motor je karakterisitino to,
za potrebe automobilske industrije, da bi se tek na da poseduje klasine izduvne i usisne ventile, kao i
poetku novog milenijuma ozbiljno razmiljalo o da se pri odravanju cilindri mogu menjati pojedi-
njegovoj upotrebi za pogon lakih aviona. nano.
M otor Zoshe Aero-Diesels ZO 01A je etvoroci-
Reprezentativni primerci lindrini, dvotaktni dizel-m otor sa hladenjem na
Motor Contincntal CSD 283 jc projcktovan pod okri- vazduh, sa turbo-punjacm i super-turbo punja-
ljem amerike Nacionalne agencije za aerokosmo- em i s interkulerom radne zaprem ine 2.660 cm'.
tehniku (NASA), koja je firmi Teledyune Continen- Radi se o lakom m otoru malih dim enzija. Pored
tal jo aprila 1997. godine naloila, da za potrebe ovog modela, ista kom panija je proizvela i osmo-
lake avijacije razvije avionski dizel-motor. Radi se cilindrinu zvezdastu konfiguraciju m otora pod
o etvorocilindrinom, dvotaktnom, vodeno-hla- nazivom ZO 02A, snage 220,8 kW. Zvezdasta kon-
enom bokser-motoru sa turbo-punjaem, radne figuracija je odabrana radi efikasnog hladenja na
zapremine 4700 cm3. Opremljen elisom Hartzell, vazduh i radi jednostavnog uravnoteenja moto-
ovaj m otor postie snagu od 147,2 kW pri 2.200 ra na svim reim im a (to nije sluaj kod bokser-
o/min. Motor ima dva izduvna ventila po cilindru, konfiguracije). Zoshe aerodizel-m otori posedu-
to mu omoguuje efikasno ispiranje cilindara i ju p n eum atski sistem za pokretanje m otora, to
nisku tem peraturu izduvnih gasova (samim tim i iskljuuje potrebu za elektropokretaem i akumu-
sporije troenje izduvnih ventila). Turbo-punja u ZosheZO O lA latorom .

32 Ajeromagazin 3 0
biznis klasa

vie od
Pie: Irena Krsti, dipl.ing. Q-serija
aviona kratkim relacijama, istraivanja, spasavanja, po-
Uvoenjem nove Q-serije 1996. godine Bombardi- morske patrole, medicinske evakuacije, izvoenje
a stranicam a mnogih vodeih svetskih er Aerospace je uspostavio nova pravila za konstru- vazdunih desanata i prevoenja za vojne potrebe.
asopisa, koji se have vazduhoplovstvom, isanje turboelisnih aviona. Podizanjem standarda Kakva god bila potreba korisnika, Bombardier ima
u poslednje vreme prom ie jedna kon- za perform anse i putniki komfor u avionu koji je iskustvo i ideju o tome, kako da modifikuje avion
statacija - Q-serija - to nije ono to mislite!, pogonjen propelerima, Bombardier je regionalnim prem a specifinim zahtevima. Na primer, mogu se
ali ne u negativnom smislu, ve naprotiv - u ve- avio-prevoznicima pruio sjajnu ansu za otvara- dodati: veliki prozori za osm atranje, specijalni ra-
oma afirm ativnom smislu. Uprolosti, kada bi nje novih ruta, naroito kada je u prvi plan stavlje- dari, specijalni ureaji za navigaciju i komunikaci-
se neko odluio da p u tu je turboelisnim avio- na njihova superiorna ekonom inost na kratkim ju. Sve to govori, da je ovaj avion mnogo vie od uo-
nom, obino se pomislilo na m ali nekomforan rutama, u odnosu na mlazne regionalce. Q-serija je biajenog putnikog aviona.
avion. I to nije iznenaujue, jer vie od 70% stekla epitet isti nivo karakteristika za sve mo- Poznat kao pravi turboprop 21. veka, Q400
elisno-mlaznih aviona u svetu im a manje od 20 dele, to daje znaajnu utedu prilikom obuke po- predstavlja najnovija dostignua u avionskoj teh-
sedita. Bom bardier Aerospace je uinio korak sada, odravanja i zemaljske logistike podrke. Sa nologiji. Iako Q oznaava tiinu, samo e oni ko-
ispred ostalih - njegovi avioni Q-serije su vei, preko 10 m iliona sati leta regionalci Q-serije iz fa- ji su leteli ili e tek im ati priliku da lete ovim avi-
iri i mnogo komforniji. Ovom serijom turboe- milije Dash 8 su stekli respektivnu reputaciju me- onom moi da shvate, zbog ega ga Bombardier
lisnih avionaje sruen m it o skoroj smrti eli- u vodeim regionalnim avio-kompanijama. Bom- zove The Quiet One. Q400 im a revolucionarni
sno-mlaznogpogona i takve flote putnikih avi- bardier je dizajnirao Q-seriju po principima visokog sistem za priguenje buke i vibracija ( Noise and
ona, a njihova realnost iperspektiva su znatno putnikog kom fora, pouzdanosti, pogodnosti za Vibration Suppression System - N VS), koji mu
svetlije. odravanje i niske operativne cene. Upravo zbog omoguuje, da bude najtii turboelisni avion i da
Sa nedavnim poveanjem broja regionalnih avi- toga je Q-serija iz familije Dash 8 postala vodea na proizvodi najm anje vibracija na nebu. NVS utie
ona je rairena diskusija oko izbegavanja ili prihva- tritu u klasi aviona sa 20 - 90 sedita. Korisnici su na buku u njenom izvoru - na vibracije strukture
tanja turboelisnih lajnera. Osnovna prem isa je, da potvrdili, da ni jedna druga familija aviona ne za- koje su uzrokovane pulsiraju im pritiskom od
putnici ne ele da lete turboelisnim avionom, ako dovoljava njihove zahteve tako dobro, kao novi struje vazduha lopatica propelera, koja udara u
im je dostupan mlazni, i da se velika veina pu t- Q100 i Q200 (37-39 sedita), Q300 (50-56 sedita) trup aviona. Za vreme leta, nevidljivi mikrofon-
nika opredeljuje za putovanje sam o ako znaju, da i Q400 (68-78 sedita). ski m erai nivoa buke i vibracija propelera priku-
e leteti ba mlaznim avionom. M eutim , analiti- pljaju potrebne informacije i alju ih u kompjuter
ari koji su se bavili ovim pitanjem smatraju, da na Argumenti Q-serije na glavnom panelu. Taj kom pjuter kontinualno
kratkim relajam a putnici nisu probirljivi i da je Brojni kvaliteti aviona Q-serije iz familije Dash 8 analizira prispele informacije i po potrebi ih alje
tip aviona, koji se koristi na ruti, gotovo nebitan ine ovaj putniki avion izvanrednim i idealnim u ureaj za aktivnu apsorpciju vibracija (Active
faktor. To je vizionarski shvatila kom panija Bom- da ponese oznaku viefunkcionalni ili viena- T u n ed V ibration Absorbers - A T V A ), koji je
bardier Aerospace realizacijom svoje Q-serije tur- menski. Kombinacija velike brzine krstarenja, ve- sm eten na strukturi trupa. Priguivai proizvo-
boelisnih regionalnih aviona. Prvenac ove serije - likog doleta, velike izdrivosti, dobre upravljivo- di vibracije suprotnog znaka, kojima ponitavaju
Q100 je tako dobro irio regionalni biznis, da su nje- sti pri malim brzinam a i vrste strukture ine ovaj originalne nepoeljne vibracije. Rezultat aktiv-
govi korisnici vrlo brzo poeli da trae takav avion avion pogodnim i za druga prevoenja. Ovo uklju- nog dejstva priguivaa je jako smanjenje vibra-
sa veom snagom i sa vie putnikih sedita. Odgo- uje nam ene, kakve su: nekomercijalni prevoz na cija i buke u kabini i znaajan p orast putnikog
vor B om bardiera je bio Q300, lansiran 1986. go-
dine i u upotrebu uveden 1989. godine, koji je ostva-
rio najniu cenu po kilom etru preenog pu ta i
najbolje perform anse u svojoj klasi. A onda je ro-
den Q400, koji je daleko nadmaio oekivanja svo-
jih dizajnera. Lansiran 1995. godine, Q400 je bio di-
zajniran da zadovolji zahteve regionalnih aviona za
vie sedita i veu brzinu leta na kratkim a ffekvent-
nim rutam a. Brzinom krstarenja, koja prem auje
650 km/h, Q400 je isto toliko brz kao i veina de-
tova na destinacijam a do 800 km. Q100 Q 200

30 Aeromagazin 33
biznis klasa
tehnologija. Q400 ima
centralizovan dijagno-
stiki sistem , kojipi-
lotu pomae da brzo
rei nastale probleme.
M odularni dizajn
omoguuje dalje usa-
vravanje i dodavanje
opcione oprem e, to
svakom kupcu daje
Q 300
ansu da iskae i rea-
komfora. Kao dodatak glavnoj prednosti - tiini, lizuje svoje zamisli.
tu su jo brzina leta i mala potronja goriva. Po to- Gornji prikaziva za
me su svi avioni Q serije poznati ve desetak go- navoenje je drugi va-
dina. an argum ent najno-
vije tehnologije, koji se
Kabinski prostor nudi kao opcija na avi-
Kabina aviona Q400 nagovetava novi standard za onu Q400 HGS
putnike potrebe. Sofisticirani enterijer je prostran, (Head-up Guidance
tih i karakteriu ga iroka, dva po dva konfigurisa- System). Ovaj sistem
na sedita u kabini i lagan pristup s obe strane cen- za navoenje projek- Q400 je 684 cm dui od Q 300; ima ukupnu duinu od 3 2 ,8 m i razm ah krila od 28,4 m.

tralnog prolaza. ak i putnici sportskog profila (vi- tuje teren i prikazuje O perativni dolet je 2 .5 2 2 km . M aksim alna masa pri poletanju je 2 7 .9 8 7 kg za bazini
sine do 1,95 m) mogu komotno da se kreu izmedu inform acije o letu avion, 2 8 .9 9 8 kg za srednju verziju i 2 9 .25 7 kg za najteu verziju. Sve tri ove verzije
redova sedita. U stvari, unutranjost je dizajni- unutar pilotovog vid- su raspoloive u konfiguraciji 6 8 -7 0 sedita - kao model A i u konfiguraciji sa 7 2 -7 8
rana tako, da putnicim a prua maksim alan kom- nog polja. Kao rezultat sedita - kao model B.
for - prostranost, udobna sedita i odlinu pregled- toga pilot kroz vetro-
nost kroz prozore. Tu su jo kupatilo i avionska bran moe da vidi sve to ga zanima i ne mora vie vljeni su od nove generacije kompozitnih materi-
kuhinja, a i zaprem ina baganog prostora je zai- da saginje glavu, kako bi video pokazivanje instru- jala, koji su laki i otporniji na zamor, ne korodira-
sta respektivna. menata. To je vana karakteristika bezbednosti, a ju i imaju superiornu otpornost na udar u odnosu
naroito kada se leti u uslovima slabe vidljivosti. Na na starije generacije propelera. Propelere jo karak-
instrum entskoj tabli se nalazi pet vienamenskih terie digitalni elektronski sistem za upravljanje,
displeja na bazi tenog kristala (LCD) visoke rezo- koji obezbeuje precizno ugaono zakretanje lopa-
lucije. tica. Oblik propelera je optimiziran tako, da se sko-
ro pribliio aerodinam iki idealnom obliku. Pro-
Pogonska grupa peleri se obru relativno sporo i smeteni su prema
Za pogon aviona Q400 se koristi nova generacija krajevima krila, kako bi stvarali to manju buku.Ve-
turboelisnih motora PW150A, koji proizvode dva rovali ili ne, ali najtie mesto u kabini je ba izme-
puta vie snage i koji troe gotovo 50% manje gori- u propelera!
va od svojih prethodnika. Napravljen je kao mea-
Q 400
vina pametne tehnologije i niske kompleksnosti, Uteda para na prvom mestu
te predstavlja svojevrstan standard u pouzdanosti, Q400 putnicim a nudi najvii nivo komfora, a vla-
Avionska elektronska oprema izdrivosti i ekonominosti. PW150A je sertifiko- snicima aviona obezbeuje najniu operativnu ce-
Avionska elektronska oprema u kabini Q400 dri van 24. juna 1998. godine, 36 meseci nakon ofici- nu po seditu na tritu regionalnih aviona. Jednom
primat u odnosu na bilo koji drugi turboelisni avion, jelnog lansiranja program a. Drugi razlog, to su reju, ovaj avion daje brzinu i perform anse mla-
za ta se pobrinula firma Sextant. Avionska elek- Bombardierovi dizajneri odabrali motor PW150A, znog aviona s ekonominou elisno-mlaznog avi-
tronska oprema je laka (za 20%), ima manje delo- jeste njegov sistem za elektronsku regulaciju ( Full ona. Iako ima vei broj sedita, brzinu i dolet, Q400
va (za 25%), ima niu cenu odravanja (31%) i po- Authorized Digital Electronic Control - FADEC). je sertifikovan kao Dash8, to znai, da avion mo-
uzdanija je od avionske elektronske opreme ranijih Ovaj sistem pilotu omoguuje bolju upravljivost i e leteti ista posada, koja leti i na drugim avionima
motor ini lakim za korienje i odr- Q-serije. Ovim se tedi na obuci pilota i postie se
avanje. M otor jo karakterie i si- mnogo vea fleksibilnost u saobraaju. Q400 leti
stem za praenje i snimanje radnih dalje, bre, ee i ekonominije od bilo kojeg avi-
param etara ( Engine M otoring ona te klase. Dokazano je, da Q400 ima za 58% ni-
System), koji nadgleda rad moto- u cenu po kilometru leta i za 29% niu cenu po se-
ra i pojednostavljuje detekciju grea- ditu od m laznih aviona na istoj liniji. Naime,
ka i njihovo otklanjanje. statistika o korienju Q400 neumoljivo pokazu-
je, da je ovaj avion sa tridesetak putnika na pozi-
Elise visokog kvaliteta tivnoj nuli. Svaki putnik preko ove cifre je ist pro-
Za avion Q400 dizajneri su odabrali fit! Dakle, Q400 pravi novac. Prim era radi, B737
estokrake propelere firme Dowty, mora da proda dva puta vie sedita, da bi ostvario
koji stvaraju vie potiska i nii nivo isti profit. Ni ostali turboelisni avioni ne mogu na
buke od m anjih propelera, koji se istom tritu da se takmie sa Q400, jer ne nude iste
Q 400 obru veim brojem obrtaja. Napra- kapacitete, brzinu i dolet.

34 Aeromagazin 3 0
Pripremila: prof. Radmila Tonkovi e ostati upameno i po jednom kuriozitetu - u sed- mo i podrku - helikopter Mi-8 za izbacivanje pa-
mom startu Ivanov model je noen termikim stru- dobranaca sa 20 sati naleta i potrebno gorivo, kao
Svetski rekord Josipovia jam a leteo vie od 10 km preletevi za neto vie od i zemaljsku podrku.
M eunarodna aeronautika federacija (FAI) je 13 m inuta leta i grad Okanu.Ivana u narednom pe- U veoma jakoj i otroj konkurenciji su postignu-
zvanino objavila i potvrdila novi svetski rekord riodu oekuju takm ienja za Svetski kup u Portu- ti sledei rezultati: u pojedinanoj konkurenciji fi-
u raketnom modelarstvu u klasi S6-B rakete sa tra- galiji i Maarskoj i Svetsko prvenstvo u Kaliforni- gurativnih skokova 1. mesto je zauzeo Ivan ore-
kom 5 NS, koji je postigao Jugosloven ivan Josi- ji (u Lost Hilsu). Na poslednjem sastanku Federacije vi iz ekipe VJ Nebeske vidre 1 iz Nia; u
povi na Svetskom kupu u Bukuretu (Rumunija) FAI u enevi je zvanino potvreno, da je Koli po- pojedinanoj konkurenciji skoka na cilj prvi je Alek-
25. maja 2001. godine. Na senior Josipovi je lan bednik Svetskog kupa za prolu godinu i tom prili- sandar Zuban iz Novog Sada, od ena je prva Sve-
aerokluba Savski venac iz Beograda, a zablistao kom je predstavnicima nae zemlje predana zlatna tlana Simi iz Paraina, dok je u ekipnoj konkuren-
je u svojoj kategoriji postigavi rekord od 7 minu- medalja Svetskog kupa, a veliki pehar (mase 30 kg) ciji prva ekipa Vojske Jugoslavije Nebeske vidre
ta 35 sekundi modelom mase 100 grama. Inae, Jo- e naem takm iaru biti uruen u oktobru ove go- 1 iz Nia. U generalnom plasmanu u pojedinanoj
sipovi je i prole godine vie puta zablistao u seni- dine na Svetskom prvenstvu u Lost Hilsu. konkurenciji 1. m esto dele Ivan orevi i Alek-
orskoj konkurenciji postavi svetski prvak, ali u sandar Zuban, dok je u ekipnoj konkurenciji u ge-
kategoriji S6-A. neralnom plasm anu prvak ekipa Novi Sad 1.

Padobransko prvenstvo u Subotici


Na prelepom sportskom aerodromu Bikovo kod
Subotice je od 2. do 7.jula 2001. godine odrano 48.
padobransko prvenstvo Jugoslavije u klasinim di- panija 2001.
sciplinama - skok na cilj i figurativni skokovi. Ovo II Svetske vazduhoplovne igre (II World Air Games)
Koli - drugi u svetu u paniji takmienje je okupilo 57 padobranaca, 6 ena-pa- su otvorene 23. ju n a 2001. godine na prepunom
Na vrhunski vazduhoplovni m odelar Ivan Koli je dobranaca i 5 juniora, a u ekipnoj konkurenciji se stadionu Cartuja u Sevilji (panija) paradom
na Svetskom kupu u paniji - u gradu Okana zabe- takmiilo 13 ekipa iz cele Jugoslavije, iz Vojske Ju- 5000 vazduhoplovnih sportista iz 80 zemalja sveta.
leio novi uspeh osvojivi 2. mesto u konkurenciji goslavije i iz Segedina iz Maarske, te time prera- Baklja je donesena sa mediteranskog ostrva Ikaria
seniora. Koli je inae prologodinji juniorski pr- slo i u Otvoreno meunarodno padobransko prven- kao simbol prvog mitolokog Ikarovog leta. Mome-
vak sveta i pobednik Svetskog kupa u seniorskoj stvo Jugoslavije. Takmienje se odvijalo u mukoj nat otvaranja igara je uvelian vatrometom uz ue-
konkurenciji za prolu godinu u vazduhoplovnom i enskoj konkurenciji odvojeno, odrano je pod e 5 paraglajdera, iji su piloti svojim smelim akro-
modelarstvu. Na takmienju je uestvovalo vie od pokroviteljstvom Vazduhoplovnog saveza Jugosla- bacijam a i vratolom ijam a pokazali hrabrost i
30 takmiara. Izuzetno jak vetar i veoma visoka tem- vije, a neposrena organizacija je poverena aero- vrhunsko pilotsko umee. Ceremoniju su uveliali
peratura (42C) su bili veliki protivnik svim takmi- klubu Ivan Sari iz Subotice. Padobranci su izve- i padobranci izvodivi skokove nou nosei zasta-
arima. A Koliu je zbog vetra u estom startu ot- li preko 500 skokova u idealnim vrem enskim ve panije, Andaluzije i FAI.
pao deo sa modela. Ipak, i ovaj uspeh i plasman mu uslovima za ovu vrstu takmienja. Andaluzija je, uz prekrasan pejza i dugu vazdu-
omoguuju borbu za sam vrh Svetskog kupa i od- Ratno vazduhoplovstvo Vojske Jugoslavije im je hoplovnu istoriju, predstavljala impozantno popri-
branu prologodinje titule. Inae, ovo takmienje pruilo profesionalnu i za padobrance glavnu po- te za takmienje u 60 vazduhoplovnih sportova -

30 Aeromagazin 35
10 disciplina, i to: padobranstvo, para- dok je iri FAI bio prisutan u sledeem sastavu: Sr-
glajding, zm ajarstvo - bezm otorno i dan Pelagi, Mircea Boscoianu i Stania Petrovi.
m otorno, jedriliarstvo - jedrenje i
akrobacije, motorno letenje, letenje na Republiko takmienje raketnih modelara
ultralakim jedrilicam a, balonarstvo, Na sportskom aerodrom u Veliki Radinci kod
m odelarstvo, helikopteri. Vazduho- Sremske Mitrovice je 16. i 17. juna 2001. godine odr-
plovni sportisti uvek na nov i neobian ano Republiko takmienje raketnih modelara za
nain fasciniraju gledaoce: spektaku- seniore u disciplini S9-B. U ekipnom plasm anu je
larnim izgledom, hrabrou, brzinom, najbolja bila ekipa Aerokluba Sremska Mitrovica
gracioznou, uvek m odernim imi- sa 266 bodova, dok su M itrovani postigli znaaj-
dom, letelicama i nastupom. Paraglaj- ne rezultate i u pojedinanoj konkurenciji, i to: 1.
deristi su okusili visine od 4000 me- mesto - Radojica Katani iz AK Sremska Mitrovi-
tara, padobranci su izveli preko 7000 ca sa 266 bodova; 2. mesto - ivan Josipovi iz AK
skokova, a jedriliari su uivali u pe- Savski venac -Beograd sa 215 bodova i 3. mesto
njanju kroz vazduh brzinom od 6 m/s. - Branislav Kredinac iz AK Sremska Mitrovica
Ove vazduhoplovne igre e predsta- sa 47 bodova.
vljati ogroman napredak i korak ka sle-
deim olimpijskim igrama, s obzirom 33. Republiko prvenstvo
da su vazduhoplovni sportovi ove go- raketnih modelara juniora
dine priznati za olimpijske. Na sportskom aerodrom u Lisiiji Jarak u Beo-
Ovim II Svetskim vazduhoplovnim gradu je 30. juna 2001. godine odrano 33. Repu-
igrama e biti posveeno 9 web-sajto- bliko prvenstvo raketnih modelara juniora uz ue-
va na Internetu i na njima e biti zastu- e 34 takm iara iz aeroklubova iz Srem ske
pljeni i prezentovani svi vazduhoplov- Mitrovice, Rume, Beograda, Ade, Zemuna, Sombo-
ni sportovi. Uesnicima i takmiarima ra ...Takmienje je odrano u tri modelarske disci-
nije bilo nimalo lako, jer su sa njima ra- pline i postignuti su sledei rezultati: u disciplini
me uz rame nastupali velikani vazdu- S6-A modeli rakete sa trakom 1. m esto u pojedi-
hoplovnih sportova: Eric Fradet (iz nanom p lasm anu je postigao Bojan egrt (AK
Francuske) - svetski ampion u pado- Srem ska M itrovica), a u ekipnom plasm anu
branstvu; pilot-akrobata u motornom AKSremska Mitrovica; u disciplini S9-A (iro-
letenju - Svetlana Kapanina iz Rusije; kopteri-modeli raketa s elisama) prvi je Dragan Ubi-
Manfred Ruhmer - svetski ampion u parip iz AKSremska Mitrovica od 26 takmiara,
bezmotornom zmajarstvu i domai ju- a u ekipnom plasm anu AKSremska Mitrovica; u
nak Ramon Alonso - evropski viceam- disciplini S4-A (modeli raketoplana) prvo mesto je
pion u m otornom letenju, te Ramon zauzela Katarina Mranov iz AKADA i ekipno 1.
Morillas - najslavniji pilot motornog pa- mesto AKADA. Mitrovaki raketni modelari su
raglajdera, inae pobednik I Svetskih osvojili 6 medalja (2 zlatne, 2 srebrne i 2 bronzane)
vazduhoplovnih igara i svetski rekor- od ukupno 9 u pojedinanoj konkurenciji i dva pr-
der u ovom atraktivnom sportu. Druge va mesta u ekipnoj konkurenciji, ime su potvrdi-
svetske vazduhoplovne igre su zatvore- li svoju apsolutnu nadmo u juniorskoj konkuren-
ne 1. jula 2001. godine im pozantnim ciji. Ukupni plasman juniora na republikom nivou
nastupom aviona iz opte avijacije, i to je sledei: u disciplini S3 prvo mesto je zauzeo Ni-
-12. svetskim aerorelijem i 10. evrop- kola Ku iz Sombora sa 69,79 bodova; u disciplini
skim preciznim letenjem. S4 je prvi AJeksandar Gerasimovski iz Sremske Mi-
trovice sa 87,96 bodova; u disciplini S6 prvak je Mi-
1. Svetski Sirmium-kup lan Maksimovi iz Sremske Mitrovice sa 69,79 bo-
Ovogodinje Otvoreno meunarodno dova; u disciplini S9 je prvi Peter Salai iz Ade sa
takmienje u raketnom modelarstvu - 29,21 bodom.
1. VVORLD SIRMIUM-KUP jeodrano
15. i 16. juna 2001. godine na aerodro- Maketarj u Niu
mu Veliki Radinci kod Sremske Mi- U Niu je 7. jula 2001. godine u okviru dravnog pr-
trovice u disciplini S4-B. Na ovom tak- venstva odrano takm ienje - 6. memorijalno pr-
mienju je uestvovao 21 takm iar iz venstvo Nia u vazduhoplovnom maketarstvu i isto-
Makedonije, Rumunije, Velike Britani- rijskim m inijaturam a. Ovo takm ienje je okupilo
je i Jugoslavije, a pobednici su: 1. mesto - Lazo Ando- preko 80 takmiara u obe discipline iz velikog bro-
nov iz tipa - Makedonija sa 649 bodova; 2. mesto - ja maketarskih klubova iz Jugoslavije sa vie od 120
Igor Mainkovi iz Vojke - Jugoslavija sa 631 bodom m aketa - dioram a. Svojom lepotom, perfekcijom
i 3. mesto - Ilie Duca iz Rumunije sa 468 bodova. izrade, smislom za detalje na ovom takmienju su
Organizatori ovog uspenog takmienja su Va- se u generalnom plasmanu istakle i dominirale ma-
zduhoplovni savez Jugoslavije - Komisija za raket- kete Albatros D5a - Ivana Mitia (1. mesto), FW 190
no modelarstvo i Aeroklub Sremska Mitrovica. D-9 - Marka Bavelje (2. mesto) i Mi-28 -Ivana Mi-
Ulogu glavnog sudije je odigrao Vladimir ipi, livojevia (3. mesto).

36 Aeromagazin 3 0
S i redvee l.ju la 1960. godine iznad Ba- joj tekle iz oiju... Oigledno je, daje na koma- nja, drugi pilot je odgovorio, da je prvi pilot, kape-

K rencovog mora, blizu Koljskogpoluostr- dirznao, kakav nam letpredstoji...


9 1 va, 22 kilom etra severno od rta Sveti Sovjetski pilot-lovac, kapetan Vasilij Poljakov, je
Nos, ameriki vojni avion RB-47 jepovredio dr- amerikog izviaa zaustavio tano dva meseca
avnu granicu Sovjetskog Saveza, zbog ega ga nakon obaranja pijunskog aviona U-2 iznad Ura-
tan Palm, sam upravljao avionom, jer je on bio vr-
lo iskusan pilot, koji je, slikovito reeno, obleteo ceo
svet. U 18,00 asova po moskovskom vremenu RB-
47 je leteo iznad Barencovog mora na 22 km sever-
je oborio sovjetski lovaki avion. U vremenu od la, kojim je upravljao pilot amerikog RV Frensis no od rta Sveti Nos. Ispod njegovih krila su bile te-
10 dana sovjetska strana nije davala nikakve in- Pauers. Svetska javnost je bila preokupirana pita- ritorijalne vode SSSR-a.
formacije o unitenju amerikog aviona, kojije njem: Da li su Amerikanci kroz jo jednu avanturu U meuvremenu su sovjetski radaristi otkrili ne-
povredio njihovu granicu. utali su i A m eri- krenuli da komplikuju meunarodnu situaciju ili poznati cilj i odredili njegov poloaj, ali o kojoj vr-
kanci. H ruovje bio na slubenom p u tu van je RB-47 jednostavno reeno - zalutao? sti aviona se radi - niko od specijalista nije znao. U
zemlje i videlo se, da su Sovjeti ekali njegov po- vazduhoplovnom lovakom puku, u kojem je na
vratak i njegovu odluku. N a konferenciji za Cisto pijunska misija borbenom deurstvu bio kapetan Vasilij Poljakov,
tampu, odranoj 12. jula, N ik ita H ruovje Za odgovor na ovo pitanje Sovjeti su imali goluba d ataje uzbuna.
krozalu rekao: Oigledno je, da im je bio ne- u ruci. Na osnovu detaljne istrage i izjava preive-
ophodan ba taj Sveti Nos. I zbog tog Nosa su lih lanova posade o priprem am a i njihovim po- Poljakov protiv RB-47
onigurnuli svoj nos prema nama! Konferen- stupcima tokom leta, sovjetskoj strani je omogue- Vasilij Poljakovjebio jedan od najiskusnijih pilo-
cija za ta m p u je odkrinula sam o prozore o no da doe do egzaktnog zakljuka, da je to bila ta puka, koji je MiG-19 poznavao u prste. Tada je
dramatinim dogaajima, koji su se odvijali za unapred planirana, isto pijunska akcija. Zadatak bio kom andir odeljenja, a za sobom je imao osam
sve vreme hladnog rata. posade je bio, da izvri izvianje za SSSRstrategij- godina letake slube. Nije sluajno, to je i 1. ma-
ski vanog rejona i da proveri uspenost novog iz- ja na presretanje Pauersa iz puka poslan ba Polja-
Lo predznak viakog aviona RB-47, koje je dobijen modifika- kov. Tada nije imao priliku, da presretne amerikog
Tog l.jula 1960.godinejekod rta Sveti Nosoboren cijom bom bardera B-47, tako to mu je u prostor pijuna U-2, jer ovaj nije ni dospeo do Koljskog po-
ameriki izviaki avion RB-47. Od est lanovapo- za smetaj avio-bombi ugraena foto-kamera i dru- luostrva. Igrom sluaja, ansu je ponovno dobio
sade su preivela dva: navigator i drugi pilot, pot- ga izviaka oprema. dva meseca kasnije.
porunici RV SAD Don Mekkoun (John McKone) RB-47 je pripadao amerikoj vazduhoplovnoj je- U borbenom deurstvu su se na istom aerodro-
i Frimen Olmsted (Freeman Bruce Olmstead). Pre- dinici za strategijsko izvianje. Prvog jula 1960. go- m u nalazili i avioni Su-9 za presretanje na velikim
iveli lanovi posade su podvrgnuti istranom po- dine u 10,00 asova po Griniu avion je poleteo iz visinam a. M eutim , Poljakov je poleteo pre njih!
stupku u K om itetu dravne bezbednosti SSSR-a amerike vojne baze Brajz Norton (Brize Norton), Evo ta o tome kae sam Vasilij Poljakov: Potrao
(bolje poznatom kao KGB). Tokom ispitivanja, Engleska i krenuo m arrutom koja je prolazila se- sam prema avionu, a m otorje ve bio pokrenut.
Amerikanci su, pored ostalog, izjavili i sledee: Pri- vernim granicam a Norveke i Sovjetskog Saveza. Poleteo sam i odm ah je poelo navoenje. Ni-
prema za le tje bila neobina, ak veom a ud- Slini letovi su izvoeni i ranije, ali... sam znao, da se ispred m ene nalazi ameriki
na, ali n a sje najvie iznenadilo neto drugo - Nekoliko dana pred poletanje sa n am aje iz- bombarder, naoruan sa dva topa kalibra 20
komandira posade, kapetana Ernesta P alm aje vrena priprema, tokom koje n a m je reeno ka- m m i sa p u n im borbenim kompletom munici-
na aerodrom ispratila supruga. Z a to je ovde ko da seponaamo u Rusiji, ako se iznenada na- je. U dui sam se potajno nadao, da je cilj kol-
ena? - nije moga da se uzdri pratilac. Loje to em o u njoj - priali su Olmsted i Mekkoun. ski. Odjednom je pala komanda - repetiraj oru-
znak, kada pilota p ra ti ena! Do tog leta ona Savetovali su nam, da se tajno poveemo sa di- je! Shvatio sam, pro tivn ik je stvaran! Silovito
njega nikad nijepratila, a tada se opratala od plom atam a i konzulim a iz ambasada zapad- sam se pribliio i spazio avion. Prepoznao sam
mua kao da se vie nikada nee videti. Suze su nih zemalja. Neposredno predpoletanje koman- oznake R V S A D i video lica pilota. Priao sam
da n t vazduhoplovne jedinice major Debel nas
je upozorio, da se let mora uvati u najstrooj
tajnosti biloje zabranjeno da se odrava re
dovna radio-veza sa bazom. A zatim je koman-
diru posade uruio paket. To se do tada nikada
nije deavalo.
Specifinost tog leta je bila u tome, to je naviga-
tor morao da unosi popravke u marrutu leta; avion
je sve vreme, ne zna se zbog ega, skretao od pla-
nirane marrute leta. U toku istrage, upitali su Do-
na Mekkouna: Da lije kom andir posade mogao
da leti bez navigatora? Nakon kraeg razmilja-

30 Aeromagazin 37
stanice zauo vrlo grub glas - G deje cilj? Odgo- Nakon nekoliko dana kapetan Poljakov se obreo
vori sam - unitenje! T ekje nakon toga usledi- u Moskvi. Vratio se sa Ordenom crvene zvezde na
la kom anda za sletanje. M e k k o u n i O lm s te d s u grudima.
p o t v r d i li : to p je p u c a o m im o n jih o v e v o lje . P r i l i -
k o m k a t a p u lt ir a n ja n e k o o d p ilo t a je s lu a jn o p r i - Sta se desilo sa posadom?
tis n u o o k id a to p a . Komandir, drugi pilot i navigator RB-47 su se ka-
tapultirali. Sovjetski ribolovci su iz m ora izvadili
Pentagon je priznao, da su Amerikanci tokom hladnog ra- Olmsteda i Mekkouna. Oni su bili ivi. Komandir
ta izgubili 39 vojnih i jedan civilni avion, koji su ili oboreni ili posade, kapetan Palm (W illard Palm), nije bio te
su doiveli udes iz nepoznatih razloga. Svi oni su tokom tajnih sree - umro je od hladnoe. Njegovo telo je prona-
pijunskih misija izgubljeni na periferiji Sovjetskoc Saveza i deno u gumenom amcu. Za trojicu specijalista za
Kine. ak je 126 lanova posada tih aviona nestalo bez tra-
foto-oprem u i radio-elektronske ureaje, kapeta-
ga. (The Associated Press)
blie bombarderu i manevrom svogaviona m u na Rouza (Eugene Rouza) i potporunike Goufor-
Najcrnji biseri hladnog rata:
pokazao, da leti za mnom. A vionje vojni, alije - 08/04/50: US Navy PB4Y2 Privateer - posada: 10 - bez ta (Oscar Goforth) i Filipsa (Dean Phillips), nije bi-
mogao da zaluta. Najboljeje reenje, da ga pri- preivelih i bez ikakvih ostatka; avion oborili sovjetski lovci iz- 10 predvieno k atapultiranje. Njih trojica su
nudim nasletanje. M eutim , bombarder nije nad Baltikog mora. najverovatnije poginuli u trenutku pada aviona.
reagovao na moje signale i sve se iskompliko- -06/11/51 US Navy P2V Neptune - posada: 10 -b e zp re - U toku sasluanja uesnici ovog dogaaja su se
valo. Nemogue, da me piloti nisu videli. ta da ivelih i bez ikakvih ostatka; avion oborili sovjetski lovci MiG- nali oi u oi - sovjetski pilot Poljakov, s jedne stra-
radim? - pitao sam komandno mesto na zemlji. u- 15 u blizini Vladivostoka. ne, i Amerikanci Mekkoun i Olmsted, s druge stra-
-19/11/51 US Air Force C-47 - posada: 4 - posada lake po-
tanje... ne. Njih su suoili istraitelji, postavivi im pitanje:
vreena. Avion je oborila maarska ili rumunska protivavion-
Bez obzira to je Poljakov profesionalno odradio Da li ste se vi poznavali pre vazdunog napada?
ska artiljerija u blizini jugoslovenske granice. Avion je leteo
svoj posao, ekao je odluku sa komandnog mesta, na relaciji Minhen - Beograd. Da li izmeu vas ima neraienih rauna? Sva
koju nije smeo da donese jedan vii oficir iz njego- - 13/06/52 US Air Force RB-29 - posada: 12 - bez prei- trojica su pojedinano morali da se izjasne! Polja-
vog puka. Poljakov je ponovno reagovao: Cilj od- velih i bez ikakvih ostatka; avion su oborili Sovjeti iznad Ja- kov je tiho, ali ozbiljnim tonom protestovao: Da li
lazi, ta da radim? Oficir za navoenje se zbunio panskog mora, u blizini poluostrva Kamatka. je takvo pitanje obavezno za svu trojicu? Dvo-
i nekoliko minuta nije mogao da doe sebi. Sreom, - 07/10/1952 US Air Force RB-29 - posada: 8 - bez preive- jica zarobljenih Amerikanaca iz RB-47 su oslobo-
lih i bez ikakvih osfatka; avion su oborili Sovjeti iznad Kuril- ena 1961. godine, a trojica specijalista su nestali
pored njega je bio njegov pomonik, kapetan Ana-
skih ostrva.
tolij Kotljarev. Uverivi se, da je avion vojni i da ne bez traga.
- 29/07/53 US Air Force RB-50 - posada: 1 7 -1 preiveo,
izvrava postavljene zahteve, Kotljarev je naredio spaseni posmrtni ostaci dva lana posade, 14 nestalo; avion
pilotu da uniti cilj. oborili sovjetski lovci u blizini poluostrva Kamatka. Zato su poginuli ameriki piloti?
Po dobijanju komande uniti cilj, Poljakov je - 04/09/54 US Navy P2V Neptune - posada: 1 0 -9 preive- Rezultat misije RB-47 je bila pogibija etvorice i za-
poeo da se priprem a za napad. U poetku m ije lih spasli Amerikanci, 1 nestao; avion oborili sovjetski lovci u robljavanje dvojice amerikih oficira. Smrt etvo-
sinula ideja da upotrebim rakete, alijeprotiv- blizini sibirske obale. rice vazduhoplovaca nije nimalo potresla ameri-
niki avion bio suvie blizu. Odluio sam, da ga -07/11/54 US Air Force B-29 - posada: 11 - jedanpoginuo, ke politiare i vojne stratege. Naprotiv, oni su i dalje
10 preivelo; avion pogodili sovjetski lovci iznad Kurilskih ostr-
gaam topom, rafalno...X) 18,03,kakojekasnije nastavili da upuuju avione prema granicama SSSR-
va, ali je uspeo da prinudno sleti na japansko ostrvo Hokaido.
potvrdeno, RB-47 je zadrhtao, kao da je ogromna a i da u duhu starih m anira drsko naruavaju gra-
- 22/06/55 US Navy P2V Neptune - posada: 1 1 -3 ranjena
ptica grabljivica zamahnula krilima i poela da se nice suverenih drava.
u napadu; 4 povreena prilikom prinudnog sletanja na Alja-
sputa. Bilo m ije ja sn o - pogodak je bio preci- sku, svi spaseni; avion napala dva sovjetska lovca negde na Povodom tog dogaaja je asopis US News and
zan. Naglo sam izaao iz napada, je r je bom - prostoru izmeu Sibira i Aljaske. W orld Report pisao: Dok su mnogi ameriki
barder mogao da odgovori vatrom iz topova. U - 23/08/56 US Navy P4M Martin Mercator - posada: 1 6 - 2 piloti bez ikakvog traga nestali u tajnim pijun-
gornjem delu petlje sam video, kako iz bombar- tela pronali Amerikanci, 2 tela pronali Kinezi, 12 nestalo; skim akcijam a vezanim za SSSR, zvaninici
dera izleu svetlucave take, koje sam spokojno avion oborili kineski lovci (prema amerikoj tvrdnji - oko pe- SAD su njihove drugove i blisku rodbinu zavla-
deset kilometara daleko od kineske obale). ili nepotpunim i lanim informacijama tipa:
gledao,jer nisu mogle da me dosegnu. A moda
- 10/09/56 US A ir Force RB-50 - posada: 16 - bez prei-
me oni i nisu gaali. M oda sa m ja video od- nestali zbog loih meteorolokih uslova; nesta-
velih i bez ikakvih ostatka; avion nestao u orkanu iznad Ja-
bleske sa metalne povrine strmoglavo padaju- 11zbog nedovoljne uvebanosti... Patriotski opre-
panskog mora, mada postoje pekulacije - da su ga oborili so-
eg aviona. Najpre se na avionu pojavio dim, vjetski lovci. deljene porodice su prihvatale ta objanjenja,
za tim je iz njega izbila buktinja, i u tom istom - 27/06/58 US Air Force C -ll 8 - posada: 9 - kompletnu po- ali ih je s vremenom zahvatio oaj, a neke i gnev
trenutkuje propao u oblake. Napravio sam jo sadu zarobili Sovjeti i vratili; avion oboren u blizini Jerevana, prema Sovjetskom Savezu. H ladni ratje ne-
jedan krug i uverio se, d aje avion uniten. Iz- oko 50 km unutar sovjetskog vazdunog prosfora. umoljivo inio svoja prljava dela.
vestio sam - cilj se izgubio! U trenutku sam po- - 02/09/58 US Air Force RC-130 - posada: 1 7 - 6 poginu- Ovaj period hladnoratovskih obrauna je veoma
lih (tela vraena u SAD), a 11 nestalo; avion oborili sovjetski
mislio, kako moda amerika sluba za radio- dobro sublimiran u jednom tekstu engleskog aso-
lovci iznad Armenije, oko 40 km unutar sovjetskog vazdunog
izvianja prislukuje razgovor (kasnije sam uo pisa Daily Mail januara 1993. godine: Ruska spolj-
prostora.
da nisam pogreio), pa sam u izvetaj uneo ne- na politika, ako se analizira bez pristrasnosti i
- 01/07/60 US Air Force RB-47 - posada: 6 - 2 preivela i
doumicu. Odmah nakon toga sam preko radio- zarobljena, 4 poginula; avion oborio MiG-17 u blizini rta Sve- hladnokrvno, uvekje diktirana u najveoj meri
ti Nos. motivom odbrane, a neagresije. I hladni ratje
-15/04/69 US Navy EC-121 - posada: 30 - svi poginuli; avion uglavnom bio posledica bezumlja Zapada i spe-
oborio severno-korejanski lovac. cifinog bezumlja Amerikanaca. Sve do tog tre-
- 20/04/78 Boeing 707 kompanije KAL - prinudno se spu- nutka, koji je oznaio poetak hladnograta, Ru-
stio na zaleeno jezero posle pogotka iz sovjetskog lovca Su- si su u osnovi preduzim ali mere za jaanje svoje
15 iznad Murmanska.
bezbednosti. U sutini, oni su tek bili izali iz naj-
- 06/10/83 Boeing 747 kompanije KAL - poginulo 269 Iju-
di; avion oborio sovjetski lovacSu-15 iznad Sahalina.
stranijeg rata, koji im je nametnula Nemaka.
(Pripremio: Slobodan Miljanovi)

38 Aeromagazin 30
AUTOKOMERC I ulica 84c -11271 Beograd P.fah 8 11077 Novi Beograd TEL. 011.30.15.227 30.15.190 30.15.192 31.92.559 FAX 011.30.15.191 www.autokomerc.co.yu

A u d i a llro a d q u a ttro . T iptronic m enja. Permanentni quattro pogon. ABS, ESP, ESBS. 4 nivoa za podizanje vozila. Full size air-bag sistem. Bose sound sistem . S portski koni tip tro n ic volan.
Autom atska kontrola pritiska u gumama. S ervo tro n ic volan. Tempomat. S olarni krov. Alum inijum look. Ekskluzivne alu-felne. Kona R ecaro sedita. N avigacioni sistem plus. K senonski farovi.