tomhbo

YU ISS N 1450-6068

771450 60 60 05|
_____________ m a g a z i n _______
asopis za popularizaciju vazduhoplovstva bez granica

Palmira Toljatija 5/II, 11010 Novi Beograd

Tel.: (011)602-027,671-996
E-mail: BB-Soft@EUnet.yu

P o k r e t a i (11.9.1997.)
jBranko VukeliJBranko Nikoli,
Branislav Jovanovi

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

prof. Zlatko Petrovi, dipl. ing.

IZVRNI UREDNIK
mr Mato Siladi, dipl. ing.
Z a m e n ik izv rn o g u r e d n ik a
Goran Memon, dipl. ing.

J e z i k i r ed a k to r
prof. Radmila Tonkovi

S A R A D N IC I K O N S U L T A N T i:
Aleksandar Kusovac, Slavko Pokorni, Milan Bajovi,
Duan Maodu, Zoran Vasi i Slavia Vlai

S a v e t a so pisa
Branko Bilbija, pilot, predsednik
Miroslav Markovi, dipl. ing., potpredsednik
prof. edomir Jani, potpredsednik
dr Ivan oki, dipl. ing., potpredsednik
Radisav Radojkovi, dipl.ing.
VESTI 5
dr med. Slobodan Rudnjanin
Vladimir Starevi, pilot
ore Luki, dipl.ing. BURE 2001 - SVET VAZDUHOPLOVSTVA NA DLANU 10
Milan Prica, dipl.ing.
Duan Bajalica, capt.
Goran Kari, dipl.ecc.
Marjan Jelen, pilot NEOSTVARENI PROJEKAT: LETEA PODMORNICA 15
mr Zoran Joksimovi, dipl.ing.
Slobodan Manola, dipl.ing.
Stevan Andrejski, pilot
Branko Nikoli, dipl.ing.
ITALIJANSKA MANGUSTA A129 16
[Branko Vukeli, ing.

pretplata i oglaavanje
VAZDUHOPLOVNE SNAGE BALKANSKIH ZEMALJA 20
Pretplata (od br. 30) za 2001. godinu - 720 dinora
Za inostranstvo:
Godinja pretplata - 60 DM, polugodinjo pretplata - 30 DM;
Pretplata se moe izvriti direktno u Redakciji asopisa PROTIVBRODSKA RAKETA PINGVIN 24
natel: (011)602-027; 676-664; 670-927;
ili uplatom na iro-raun 40815-601 -5-215872,
poziv na broj 05-30000
- uplate za inostronstvo: BB Soft Acc. No. 540100-07815921 Su-25 - VETERAN MNOGIH RATOVA 26
DESIGN & PREPRESS

BB-Soft stu d ia 172. AVIJACIJSKA BRIGADA 28

Nikola Vukeli, nik@eunet.yu
Zoran Vukeli, zo974@yahoo.com
DIZEL-MOTORI U LAKOJ AVIJACIJI 31
M a r k e t in g 1 d is t r ib u c ija
Sneana Milivojevi, Lidija Nikoli
Tel/fax: (011) 602-027,670-559
Q 400 - VIE OD PUTNIKOG AVIONA 33
w w w .bbso ft .co .yu /aeromagazin

jAeromagazintr.e ~eb|
P r ip r e m a : VRELO SPORTSKO LETO 35
Viktor Sajc

Sta m p a
SGIR Modul, Sopot
TAJNI OBRAUN 37
reprodukovonje
M aterijoli objovljeni u asopisu se ne smeju reprodukovati bez prethodne pismene dozvole
BB-Softa;e C0PVRIGHT BB-SoH, Beograd
N a s lo v n a s tra n ic a : P re d n ji k o k p it a v io n a S u h o j S u -3 0 M K (F o to : D a rk o V asiljevi )

otovani itaoci,
ini se, d a je p r e d n a m a dugo toplo
leto. A sa m p oetak le ta je obeleila
velika vazduhoplovna izloba u Bureu, kraj
Pariza, na koju su doli svi, koji neto znae
u vazduhoplovstvu. M notvo eksponata i po-
se tila c a je p o tv rd ilo n eoborivu in jen icu -
ideje vladaju svetom , a njih najvie im a ba
u svetu vazduhoplovstva. N a s n i ovoga p u -
ta tam o nije bilo, to neosporno govori - da
m i i dalje n em a m o ni ta da kaem o, n i ta
da pokaem o. M odernizacija aviona G -4 M
traje veg o d in a m a , traljavo i bezara; no-
va Lasta je jo uvek daleko od svog prolea;
novih projekata nem a, strunjaci i dalje od-
laze... Jedini traak o p tim izm a se jo je d in o
sree u va zd u h o p lo vn im re m o n tn im zavo-
dim a M om a Stanojlovi i Orao, i to p re
svega zahvaljujuiposlednjim vazduhoplov-
n im M o h ika n c im a , koji iz niega stvara-
ju neto. U p r v o m redu m islim o na p ro d u -
enje resursa i veka upotrebe vazduhoplova
i motora, na n o ve fo rm e rem onta va zduho-
p lovne tehnike, na isp itn u stanicu za m la -
zne motore i na lopatice od kom pozita za ro-
tore helikoptera. Oekivanje, da e vlade SRJ
i Srbije prioritetno uraditi stratekiplan raz-
v o ja zem ljeza narednih 5 - 1 0 godina, jo se
nije ostvarilo. Kao da n iko od o d govornih
nee da pogleda istini u oi: svaki dan odla-
ganja nas sve d ublje i dublje gura u ponor,
kojem nikako da dosegnem o d n o ,je r bism o
onda po svim p riro d n im za k o n im a sa dn a
m orali k re n u ti ka vrhu!? D a li? B rin e nas
saznanje, da i vazduhoplovci p o m a lo g ube
dah - sve m anje se uju u ja v n o sti, p riguu-
ju svoj stvaralaki potencijal, a i ono m alo
vazduhoplovaca na kljunim p ozicija m a se
utopilo u sv a k o d n e v n u ko lo tein u i letar-
giju. A k r a jn je je vrem e, da se ta latergija
prekine! Stogodinja istorija va zd u h o p lo v-
stva n a m nee oprostiti grehove je d n e ugu-
ene decenije, ali nas m oe lako zaboraviti i
istisnuti ak i iza istorijske m argine, a to bi
tek bila ironija. Iz b o r je na n a m a : p r is ta ti
na zaborav ili aktivirati n a p o zn a ti stvara-
laki d u h ! A p r v i izbor ne d o lik u je p ra v im
vazduhoplovcim a, za r ne?
R edakcija
4 Aeromagazin 3 0
osmat ra.cni.ca
Vazduhoplovnotehniki institu t
d a ili n e ?
Ovih dana je u izdanju Udruenja inenjera vazdu-
hoplovstva Jugoslavije, a u ediciji - Posebna izdanja, iz
tampe izala knjiga pod nazivom: Ko, kako i zato je
unitio Vazduhoplovnotehniki institut?. Autor knjige
je dr Branislav Jovanovi, dipl. ing. dokazani strunjak,
nauni savetnik i dugogodinji uspeni direktor Vazdu-
hoplovnotehnikog instituta arkovo (VTI). Zanimljivi
podaci, navedeni u ovom publikovanom prvencu, ima-
ju veliki znaaj, jer su posledice iz toga proizile direkt-
no uticale na vitalne funkcije i potencijale nae vazduho-
plovne industrije u celini - ega smo mi danas ivi svedoci.
Autorje pokrenuo veomaozbiljno pitanjeredefinisa-
nja statusa VTI, uz njegova uporna nastojanja za razja-
njenjem i defmisanjem svih nastalih okolnosti, koje su
Institut dovele u ovakvu poziciju. Krenuvi od istorijskog
nastanka svih vojnotehnikih instituta, preko njihove
programske orijentacije i mesta, zatim govorei o njiho-
vim integracijama, o kljunim ljudima za njihov sta-
tus, autor svu panju usredsreduje upravo na VTI insi-
stirajui na mnogim pitanjima i problemimakoji su VTI
doveli u ovakav status. Iako u publikacijama nismo ba
navikli na ovako otvorene stavove i miljenja, dr Jovano-
vi nas poprilino iznenauje svojom otvorenou, cita-
tima, prozivkom odredenih vanih linosti i iz politike i
iz vazduhoplovstva i iz vojske uopte, konkretno ukazu-
jui na mnoge propuste, pogrene odluke, nebrigu, non-
alantnost i proizvoljnosti pri odluivanjima kao da se tu
nije radilo o nama samima, ve o neijim tuim proble-
mima i nedaama. S obzirom da su kljune odluke veza-
ne za sudbinu VTI uglavnom oznaavane kao dravna
tajna i strogo poverljivo, itav proces nestanka VTI je
ostao zaogrnut velom tajne, pa je stoga ova knjiga pobu-
dila veliku panju u irim vazduhoplovnim krugovima.
Autor smatra, da samo struan i argumentovan pri-
stup reavanju statusa VTI moe sauvati teko steena
i skupocena znanja, kadrove i tehnologije, jer upravo je
VTI bio rasadnik najstrunijeg i biranog kadra i steci-
te uvek novih i modernih tehnologija.
Ova knjiga bi trebalo da predstavlja sa-
mo prvi korak ka novom modusu raz-
matranja prioriteta za reaktiviranje u
domaoj vazduhoplovnoj industriji, ka
njihovoj isplativosti, ka novom pristu-
pu nekih novih pozvanih ljudi, koji e
imati dovoljno mudrosti da novi mileni-
jum rezerviu za strunjake, za znanje,
za pamet, za inventivnost i kreaciju, a
svega toga u naem vazduhoplovstvu
jo uvek imamo dovoljno, treba se samo
osvmuti, paljivo probrati, pravilno ras-
porediti i adekvatno primeniti.
A erom agazin: Gospodine Jova-
noviu, kojije Va neposredni povod
za objavljivanje ove knjige?
Na prvom mestu je povod - moj ula-
zak u devetu deceniju ivota (ve ima
skoro dve godine), a zatim i strah, da me
pored, ve znatno naruenog fizikog
zdravlja, ne izda i onaj deo koji nazivamo mentalnim; te
da ne bude kasno, da kao jedan od graditelja unitenog
VTI, visoke naune i razvojne institucije, poznate i pri-
znate u svetskim razmerama, ne budem u prilici da kao
jedan od malobrojnih jo ivih iz te generacije, kaem
pravu istinu o tome - ko, kako i zato je unitio ovaj In-
stitut...
S druge strane sam eleo (koliko-toliko zbog malog ti-
raa od 100 primeraka) da vazduhoplovnu javnost, i ne
samo nju, upoznam sa postupcima oko unitavanja ove
institucije i da tim putem upozorim na tetoinsko delo-
vanje tadanjeg vojnog vrha, a kasnije i njihovih nasled-
nika u odbijanju bilo kakve ozbiljne strune, merodavne
i meritorne rasprave o svim posledicama, koje su nasta-
le za vazduhoplovnu naunu i razvojnu misao, za vazdu-
hoplovstvo i vazduhoplovnu industriju, kao znaajnog
nosioca tehnolokog razvoja uovoj iudrugim grana-
ma industrije i privrede nae zemlje.
Na kraju s optimizmom oekujem, da e se danas na-
i razumni, kompetentni i neoptereeni negativnim pred-
rasudama prema vazduhoplovstvu ljudi u struktura-
ma nove vlasti, od kojih oekujem bar ponovno
pokretanje ovog pitanja, jer jo uvek postoje i kadrovski
i materijalni uslovi za ukljuivanje ove institucije (po-
sle vaskrsnua) u trinu orijentaciju na znaajnim pro-
gramima za domae i inostrano trite, i to bilo u izme-
njenoj organizaciji i orijentaciji u vojnoj ili pak u civilnoj
strukturi.
U sadanjem sklopu organizacije, utopljeni u neade-
kvatnu strukturu sa nekompatibilnim tehnologijama u
sklopu vojne organizacije, izdvojeni iz svog vida, ostaci
ranijeg Vazduhoplovnotehnikog instituta se nalaze u
situaciji kako to kae naa narodna poslovica Nit kost
glou, nit je drugom daju.
Nadam se, da e se najzad posle devet godina ova in-
stitucija izvui iz komatoznog stanja i duboke letargije u
kojoj se trenutno nalazi.(R.T.)

JSF lebdi
Bespotedna borba izmeu Boinga i Lokid-Mar-
tina na program u JSF se nastavlja. Obe kornpa-
nije su demonstrirale prvo lebdenje svojih demon-
stracionih aviona X-32B i X-35B tokom 23. i 24.
juna, a zatim nastavile dalja ispitivanja. Sat neu-
moljivo otkucava za obe kompanije, koje su sve-
sne injenice, da do 5. oktobra moraju iscediti du-
Novi Chinook
Boing je lansirao novi prototip tekog transportnog
helikoptera pod oznakom CH-47F Chinook. To je
esta verzija ovog popularnog helikoptera, koja je
prvi put poletela 25. juna. CH-47F e amerikoj kop-
nenoj vojsci omoguiti, da im a teke transportne
3 0 Ajbromagazin
u svojim demonstratorima i ubediti vojnu komi-
siju, da je ba njihov avion ono to treba i RV i
m ornarici. A ulogje zaista veliki - proizvodnja
oko 6000 aviona u vrednosti od vie stotina mili-
jardi dolara. Upravo zbog toga e i Boing i Lokid
Martin uiniti sve da pokau, kako projektuju no-
vi avion za borbu, a ne za nebeski ples.
/ Chomanche dobio nove motore. Dana 7. ju-
helikoptere duboko u 21. veku. Modernizacija he-
likoptera obuhvata smanjenje vibracija, pobolja-
nje avionike, digitalni sistem za upravljanje letom,
igitalnu mapu terena i ugradnju snanijih moto-
ra T55-GA-14A-714 kompanije Honeywell.
Boeing modernizuje flotu C-130. Boingje 4.
juna dobio ugovor vredan etiri milijarde dolara
za modernizciju flote Herkulesa C-130 amerikog
RV, pod nazivom C-130 Avionics Modernization
Program. Prema ovom programu, Boing e raz-
viti modernu zajedniku kabinsku avioniku za 500
transportera C-130. Nova avionika obuhvata est
digitalnih prikazivaa i dokazani sistem za upra-
vljanje letom sa komercijalnog lajnera B737. Mo-
demizacija bi trebalo da Herkulesima donese sma-
njenje radnog optereenja za posadu i smanje-
nje cene dalje operativne upotrebe. Ugradnja
modifikacionog kompleta opreme bi trebalo da
zapone 2004. godine i da traje do 2014. godine,
pri emu se planira maksimalna godinja proiz-
vodnja od 70 kompleta.
na je objavljeno, da je helikopter RAH-66 Koman-
i, prototip br. 1, izveo prvi let sa novim snani-
jim motorima T800-LHT-801 firme LHTEC (Light
Helicopter Turbine Engine Company), koja pred-
stavlja konzorcijum poznatih kompanija Rolls-
Royce i Honeywell. Let je obavljen 1. juna u traja-
nju od 1,2 sata. Nominalna snaga motora je 1.165,5
kW i za 17% je vea nego na ranijim motorima
T800-LHT-800. Takoe je potvreno, da novi mo-
tori ispunjavaju sve zahteve performansi i mane-
vribilnosti, kakvi su vertikalna brzina penjanja od
152 m/min i brzina krstarenja od 306 km/h sa ma-
som od 5.443 kg na velikoj visini i pri visokoj tem-
peraturi okoline.
Novi Airbus sa novim motorima. Air France
je 29. maja lansirao nove motore GP7200 za Erbas
A380-800. Prvobitna narudbina pokriva pogon
za 10 aviona sa vrstom narudbinom i poet-
kom isporuke u etvrtom kvartalu 2006. godine.
Vrednost narudbine, ukljuujui i rezervne mo-
tore, iznosi oko 900 miliona dolara. Jezgro moto-
ra GP7200 je skalirana verzija jezgra razvijenog za
motor GE90-115B, koji je nedavno zavrio drugo
ispitivanje na ispitnoj stanici. Drugi je planiran za
ispitivanje u 2002. godini. Izvreno je i uspeno is-
pitivanje irokih ventilatorskih lopatica za moto-
re GP7200, koje su bile skalirane na 42%. Sledea
faza razvoja ide poetkom 2003. godine, kada En-
gine Alliance zapoinje detaljan dizajn, koji e do-
vesti do prvog ispitivanja kompletnog motora u
2004. godine. Sertifikacija GP7200 se od strane FAA
i EJAA planira sredinom 2005. godine, a prvi let na
A380 poetkom 2006. godine. A380 ima kapacitet
od 555 putnika i konfiguraciju sa tri klase i dolet
od 14.800 km. Motor GP7200 e biti sertifikovan
za potisak pri poletanju od 36.250 daN.
Global Hawk u nultoj seriji. Kompanija Nor-
throp Grumman i ameriko RV su sklopili ugovor
vredan 20,5 miliona dolara za proizvodnju nulte
serije bespilotne letelice Global Hawk. Ugovor po-
kriva proizvodnju dve letelice i jednog upravlja-
kog elementa. Radovi su zapoeli odmah po pot-
pisivanju ugovora, a trebalo bi da se zavre do mar-
ta 2003. godine.
5
 H n H H

Egipatsko nebesko oko. Kompanija Northrop

Grumman je s Egiptom potpisala ugovor o pro-
daji jednog aviona E-2C Hawkeye 2000 (narav-
no u eksportnoj varijanti). Pored toga, ugovo-
rom je predviena modernizacija pet egipatskih
E-2C, koji su ranije pripadali floti aviona ame-
rike mornarice za rano upozorenje i komando-
vanje iz vazduha. Ukupna vrednost ugovora je
oko 163 miliona dolara. Pet postojeih egipat-
skih E-2C e biti modernizovano u eksportnu va-
rijantu Hawkeye 2000, s istovetnim pobolja-
njem kompjutera misije i sa novim prikaziva-
kim sistem om , kao i na am erikim avionima.
Isporuka prvog modernizovanog aviona je pla-
nirana za oktobar 2002. godine.
Neuspeh X-43A. Hipersonina bespilotna le-
telica X-43A> kojom je amerika NASA planira-
la da osvoji carstvo hipersoninih brzina, unite-
Uhapeni ruski avioni
Jedna incidentna ili bolje rei skandalozna name-
ra, da vajcarska kom panija Noga posredstvom
ffancuskih vlasti na Bureu uhapsi trenutno naj-
bolje ruske adute - Su-30 i trenani avion MiG-AT,
nije urodila plodom. U nameri da izravnaju sta-
re dugove vajcarci su posegnuli ni manje ni vi-
e nego za ponosom ruske vazduhoplovne indu-
strije. Bez obzira koliko je ovaj zahtev bio oprav-
dan ili ne, gotovo je neverovatna francuska
neprom iljenost i neodgovornost da uestvuje u
ovom skandalu i da u pitanje dovede tako renomi-
ranu avio-izlobu, kakva je Bure. U pitanju nije
nimalo naivna odluka - ako vam iz celog sveta do-
e stotinu hiljada ljudi s nam erom da poseti iz-
lobu, da vidi top-fajtere i da ostavi pozam anu
sum u novca, zato biste pristali da se poigrate sa
poverenjem tolikog broja Ijudi i da naprosto ote-
rate Ruse, bez ijih Suhoja i Migova takve manife-
stacije gube vitetvo, lepotu, m atu i uzdahe pu-
blike. Zato se to dogodilo odgovora ima vie, ali
u pitanju bi mogla biti klasina ljubom ora ili
strah, da ruski MAKS (koji se odrava od 14. do
19. avgusta ove godine) nadm ai zapadne konku-
rente u Bureu i Farnborou i da interes vazduho-
plovaca preseli u Moskvu. Bilo kako bilo, Francu-
zi su razoarali vazduhoplovce i doveli u pitanje
svoj poslovni renome. Valjda je normalno, da do-
main svom gostu ne krade njegovu imovinu?!

Foto: D o fk o V o ilje v ir
na je tokom leta, jer se otela kontroli. Otima-
nje kontroli se desilo oko 8 sekundi nakon
pokretanja motora Pegasus ili tanije - 2. juna
u 13 h i 45 minuta po lokalnom kalifornijskom
vremenu. Nakon odbrojavanja i odvajanja lete-
lice s aviona-nosaa B-52, dolo je do otkaza u
fazi rada startnih motora (bustera), koji je doveo
do nekontrolisanog leta Hyper-X, pa izvrioci-
ma eksperimenta nije preostalo nita drugo, ne-
go da daljinski aktiviraju eksploziv za unitenje
bustera. Ostaci letelice su pali u unapred pripre- '30Mk
mljenu oblast na Pacifiku. Na sreu, nije bilo ni-
kakvih posledica ni na avionu-nosau, ni na ze-
mlji. Odmah je formirana komisija za ispitivanje
ovog udesa. Bila su planirana tri slobodna le-
ta u cilju verifikacije integracije strukture i pro-
pulzivnog sistema, tzv. skramdeta. Skramdet
je proveravan samo na zemlji, prvenstveno u ae-
rotunelima, pa su ispitivanja u letu trebalo da da-
ju konanu potvrdu valjanosti takvog pogona u
realnim uslovima rada. Specifinost skramde-
ta se ogleda u tome, to struja vazduha kroz i-
tav motor ostaje supersonina, a kao gorivo se
koristi vodonik. X-43A koristi telo letelice za for-
miranje kritinih elemenata motora, pri cmu sc
prednji deo tela ponaa kao uvodnik za struju va-
Mikojan tipuje
zduha, a repni deo kao mlaznik. X-43A je du- Zvaninici Mikojana su na Bureu potvrdili svoju ske firme, iji su predstvnici izjavili, dapostoji
gaak 3,66 m. Buster ubrzava letelicu dok se ne vrstu opredeljenost za trenani avion MiG-AT. francuski kredit od oko 52 m iliona dolara za
odvoji od aviona-nosaa na zadanoj visini, a na- Program je zapoet pre devet godina i pribli ava finansiranje poetka proizvodnje M iG-AT.
kon toga nastavlja let po programiranoj putanji. se fazi kom pletnog zavretka razvoja
Planirana su jo dva leta: jedan pri przini od 7 i sertifikacije. Da bi se program pro-
Maha, a drugi pri brzini od 10 Maha. Nakon iz- izvodnje lansirao, potrebno je prikupi-
vrenja odgovarajuih aerodinamikih i pogon- ti 5-6 vrstih narudbina. MiG-AT je
skih eksperim enata let se zavrava u Pacifiku. jedini trejner u svojoj klasi sa digital-
Koliko e ovaj udes uticati na dalji tok Hyper-X, nim elektrinim komandam a leta, ko-
saznaemo uskoro. je se mogu reprogramirati u skladu sa
specifinim zahtevima svakog kupca
Izraelci i Rusi zajedno. Rusko-izraelska rad- ponaosob. Prem a tvrdnji Rusa, avio-
na grupa je postigla dogovor o zajednikom ra- nika na MiG-AT je potpuna savreme-
du ove dve zemlje na programu A-50EhI DRLO na i moe da se poredi s onom na ffan-
(ili bolje poznatom pod nazivom AWACS). Tri cuskom Rafalu ili na poslednjem mo-
takva aviona, zasnovana na I1-76TD sa motori- delu amerikog F-16. Kao prvi ozbiljan
ma PS-90 e biti proizvedena za potrebe RV In- kupac MiG-AT se pom inje Grka. Za
dije. avion su zainteresovane i dve francu-

6 Aeromagazin 3 0

Ruski aktivni ometac
Da novoform irane male kom panije sa m ladim i
ambicioznim kadrovim a mogu brzo pronai od-
govarajui proizvodni program i stei reputaciju
potvruje p rim er ruske kom panije Adron. Ova
kom panija je integrisala iskusan vazduhoplovni
kadar i ljude eljne znanja i dokazivanja, azatim
ula u sferu digitalne vazduhoplovne tehnologije.
Jedan od reprezentativnih proizvoda je aktivni IC-
ometa Adros-KT-01 A, koji predstavlja novi do-
prinos u sam odbrani letelica od ejstva IC-raketa
Testiranje rakete Harpoon Block II
Boing je 7. juna objavio, da je amerika mor-
narica nedavno ispitala novu protivbrod-
sku raketu Harpoon Block II. Raketa je lan-
sirana s raketnog razaraa USS D ecatur
(DDG-73), a opit je pokazao, da nova rake-
ta moe da izabere pravi cilj na otvorenom
okeanu u ponudi koja se sastojala od po-
kretne m orske m ete i cilja-broda, MK-35
Septar. Raketa je pratila i zahvatila cilj ba
kako je i planirano. Novalansiranja tokom
leta e proveriti i druge potencijale nove ra-
kete. Block II je m odernizovana varijanta
dobro poznate rakete H arpoon, koja sada
ima poboljanu tanost raspoznavanja i pogaa-
nja ciljeva na vodi, ali i novu m ogunost - napad
na ciljeve na obali mora. Takode, Harpoon Block
II ima precizan sistem za navoenje na velikim da-
ljinama, koji se sastoji o d : relativno jeftinog iner-
cijalnog bloka s orunog sistema JD AM, softvera,
Lizard z a Italiju
Izraelska kompanija Elbit je s italijanskim
RV sklopila ugovor vredan 18 miliona do-
lara za isporuku laserski samonavoenih
avio-bombi Lizard, namenjenih za naoru-
anje aviona AMX. Lizard je veoma savre-
mena i precizna laserska avio-bomba, ko-
ja moe da dejstvuje po irokom spektru ci-
ljeva na zemlji. Navedena avio-bomba ima
digitalnu elektroniku, koja joj obezbeuje
visoku preciznost pogaanja izabranih ci-
ljeva, i kompatibilna je sa vie zemaljskih
i vazduhoplovnih laserskih ozraivaa.
3 0 Aeromagazin
Dobar znak za Meteor. Nova evropska rake-
ta vazduh-vazduh Meteor za dejstva izvan vizu-
elnog dom eta je na poetku ovogodinjeg Bur-
ea dobila novi impuls - potpisan je memoran-
kratkog dometa, d u m o razum evanju za njen razvoj. Ali, za
kakve su Strela, industrijske uesnike ovogprogram a nijebi-
Igla i Stinger. Ta- lo ba previe zadovoljstva, jer su navedeni me-
kav om eta, m orandum potpisale samo tri zemlje: Francu-
ugraen na heli- ska, vedska i Velika B ritanija, dok ostale tri
kopteru, moe imaju raznorazne probleme: Italija je dobila no-
da zavede po- vu vladu, pansko RV nije zavrilo potrebne bi-
menute rakete sa rokratske poslove i papirologiju, a nemako RV
v e ro v a tn o o m im a plitak budet. Oekuje se, da se i ove tri
od 0,9. U toku je zemlje do septembra u potpunosti pridrue pro-
gram u Meteor, jer su svi oni svesni injenice,
koliko je ova raketa potrebna evropskom lovcu
Tajfun.
razvoj novog sistem a s ozna-
kom Adros KT-02AS, nam e- F/A-18E/F u Maleziji. Boing je 20. juna u Bur-
njenogza avione, i Adros-AT- eu objavio, da e njegov najnoviji lovac-bom-
10, unificiranog mobilnog ra- barder F/A-18E/F Super Hornet biti izloen na
ketnog sistema. vazduhoplovnoj izlobi LIMA u Maleziji u ok-
tobru i da e uestvovati u letakom programu.
LIMA e biti etvrta velika vazduhoplovna izlo-
ba ove godine za Super Hornet, na kojoj bi tre-
balo da se pojavi i prvi njegov inostrani kupac.
Pretpostavlja se, da e se na m eunarodnoj iz-
lobi LIMA-2001 objaviti pobednik tendera za
novi borbeni avion malezijskog RV. U igri su
dva najozbiljnija konkurenta: ruski Su-30MKI
i ameriki F/A-18E/F Super Hornet.
Izraelci modernizuju Su-27. Verovali ili ne,
ali 29. juna su ruski izvori objavili, da je Izrael
od Etiopije dobio jedan Su-27 i da njem u vri
modernizciju. Ovo nije nim alo prijatna vest za
konstruktorski biro Suhoj, pa zato njegovi zva-
ninici dem antuju, da su uestvovali u prodaji
Su-27 Etiopiji. D elatnost Suhoja je bila ogra-
kom pjutera misije, integrisanog GPS/INS i GPS
niena samo na reavanje problema pri ispo-
antene i prijem nika s rakete SLAM. Precizna na-
ruci aviona i za njihovu upotrebu nakon ispo-
vigacija omoguuje, da nova raketa Harpoon raz-
ruke Etiopiji.
likuje gaani brod od ostrva, drugih prepreka ili
neutralnih brodova. Razorna bojeva glava ima ma-
Ruski m otori za kineske lovce. Kineski
su od 227 kg i moe da uniti irok spektar ciljeva
predstavnik je uoi otvaranja ovogodinjeg Bur-
i na vodi i na kopnu.
ea 15. juna izjavio, da je komanda kineske voj-
ske donela odluku, da za svoj lovac F-10 koristi
ruske motore AL-31FN. Planirano je, da se u na-
rednih 10 godina kineska vojska opremi sa oko
300 lovaca ovog tipa. Serijska proizvodnja avi-
ona bi trebalo da pone od 2003. godine. Do ta-
da e Kina ve dobiti nekoliko desetina motora
AL-31FN.
Tilt-rotor MV-22 na mukama. Kompanije
Bel i Boing bi trebalo da izvre detaljnu prove-
ru projekta Ospri MV-22 i da do kraja avgusta
podnesu izvetaj am erikom M inistarstvu za
odbranu. Zahtev za analizu projekta je pokre-
n u t kao posledica dva fatalna udesa u aprilu i
decembru prole godine i pritubi o falsifikova-
nju podataka o pogodnosti za odravanje sa po-
etaka ove godine.
7
Antonov ide dalje sa An-225. Prema ruskim
izvorima od 28. juna, konstruktorski biro Antonov
je nastavio rad na proizvodnji drugog primerka
najveeg transportnog aviona An-225 Mrija, iji je
trup praktino potpuno zavren. Prema izjavi za-
menika glavnogkonstruktura, posle demonstra-
cionog prikazivanja An-225 u Parizu, interes za
ovaj gigantski avion je naglo porastao. S obzirom,
da su potrebe za prevoz tereta velikih i nestandard-
nih dimenzija porasle irom sveta, pojavilo se ne-
koliko stotina zahteva za An-225. Ali, sve dok ne
doe do konkretnog ugovora, takvi zahtevi su ipak
samo u domenu elja ruskog proizvoaa.
Motori F100 za lovce F-15. Ameriko RV je 11.
juna objavilo, da je izabralo motore F100-PW-229
(Pratt & Whitney) za pogon svojih lovaca-bom-
bardera F-15E. Isporuka navedenih motora bi tre-
balo da bude realizovana 2003. i 2004. godine. Mo-
tori F100-PW-229 su se pokazali kao najbezbedniji
i najpouzdaniji pogon u amerikom RV. Do sada
je Pratt 8c Whitney amerikom RV isporuio vi-
e od 300 i inostranim korisnicima vie od 600 ta-
kvih motora, dok je ukupna cifra proizvedenih
motora iz familije F100 prevazila cifru od 6.500
primeraka.
Novi F-16 za Izrael. Tokom izlobe u Bureu
Izrael je predstavnicima kompanije Lockheed Mar-
tin najavio opciju za kupovinu jo 50 aviona F-16.
Ova najava je poveala narudbine za F-16 na pre-
ko 10 milijardi dolara, koje bi se trebalo realizo-
vati do 2009. godine. Ovako dobar posao bi mo-
da kompaniju Lockheed Martin mogao navesti
da bude mnogo probirljivija u buduim tenderi-
ma za borbene avione. Da li je to dobar signal za
ostale konkurente na istonoevropskom tritu?
Odgovor bi mogao da bude potvrdan, posle izja-
ve visokog Lokidovog zvaninika, da ni F -16 ni
F-18 nee uestvovati na ekom tenderu za bor-
beni avion zbog ekog insistiranja da sva doku-
mentacija za tender bude na ekom jeziku, da sve
cifre budu izraene u ekim krunama i da kom-
pletan posao bude zasnovan na off-set poslovima
od 300% . Posle ovakve izjave moda i sama e-
ka izmeni pravila tendera. Ko zna? U Poljskoj se
F-16 nadmee protiv Gripena, Miraa 2000-5 i ko-
rienih F/A-18C/D. U igri su 16 korienih F-16A,
blok 15. Maarska trai 12 korienih F-16, mada
jo uvek nije jasno, da li je opcija za Gripena u pot-
punosti odbaena. I Bugari trae 12 korienih e-
snaestica, a Austrija e tokom leta objaviti svoj ten-
der za 30 aviona, gde e verovatno i F-16 imati svo-
ju novu ansu.
Rusi i Ameri zajedno? Boing, Suhoj i Iljuin su
21. juna na Bureu objavili, da e zajednikim na-
porima utvrditi mogunost zajednikog projekto-
vanja, proizvodnje, sertifikacije, prodaje i odra-
vanja novog regionalnogmlanjaka. Studija za-
jednikog rada e obuhvatiti istraivanje i
predvianje potreba trita, analizu razvoja i ser-
tifikaciju aviona proizvedenih u Rusiji za inostra-
no trite. Primarni cilj saradnje je - regionalni
mlanjak sa manje od stotinu sedita.
8 A eromagazin 3 0
Pampa oivljava
Argentinsko RV e kupiti poboljane
Foto: Lotkheed
mlazne trejnere IA-63 Pampa, pod no-
vom oznakom AT-63. U toku je moder-
nizacija dva aviona, od kojih bi prvi tre-
balo da poleti krajem oktobra ove godi-
ne, a zatim e biti proizvedeno 12 novili
aviona, s opcijom za jo 24. Preostali IA-
63 ebiti upuivani u fabriku na moder-
nizaciju, kad ve bude tekla isporuka
novih aviona. Na taj nain e se sauva-
ti kontinuitet obuke i trenaa argentin-
skih pilota. Za nabavku est AT-63 je za-
interesovana i argentinska mornarica,
a nada postoji i za izvoz oko 40 aviona.
Program zajeno sprovode Lockheed
Martin Aircraft Argentina i Elbit.
Izvia M-55 za Ruse
M inistarstvo za odbranu
Rusije je za ovu godinu na-
ruilo proizvodnju jednog
visinskog izviaa M-55.
Meutim, prvobitno plani-
rana sredstva za avion su
ve smanjena za polovinu,
ali je proizvoda reen da
proizvede avion bez obzira
na koliinu raspoloivog
novca. Jedan od ovakvih
aviona je okvirno ukljuen
i u indijsko-rusku vojnu sa-
radnju. Oznaka aviona je
M-55RTR i pretpostavlja
se, da se radi o avionu za
radio-tehniko izvianje.
Rusi prevoze EP-3E
Kina je angaovala rusku avio-kompaniju Polyet aviona EP-3E u An-124. Ameriki elektronski iz-
A irlines, da svojim avionom An-124 preveze via je vraen kui na sam Dan nezavinosti, 4.
ameriki izviaki avion EP-3E Aries sa kineskog jula 2001. godine.
ostva Hainan. Kina nije prihvatila, ni da Ameri-
kanci prelete oteeni avion, ni da poalju tran-
sporter C-5 Galaxy za njegov prevoz. Amerikan-
cim a nije
p re o s ta lo
nita drugo,
nego da Lo-
kidovi ine-
njeri razra-
de postupak
rastavljanja
i sm etaja
 Sertifikacija amfibije Be-200 Prodaja dvadesetdevetki. Ruski izvori su ob-
javili, da je RSK-MiG potpisao ugovor vredan 130
mUiona dolara za isporuku 10 aviona MiG-29 re-
Program sertifikacije ruske amfibije Be-200 je za- prilike, kojem treba 10-15 takvih letelica, a prego- publici Mianmar. Cena aviona je niska - na primer
poeo u prvom kvartalu 2000. godine. U sklopu vori o prodaji se vode sa Kinom, Junom Korejom, 1999. je prodano devet MiG-29 Bangladeu po ce-
program a sertifikacije Be-200 je izveo preko 220 Izraelom i Grkom. Prve isporuke slede krajem ni od 15 miliona dolara po avionu (to je ekviva-
letova, od ega 165 u 2000. godini. Ukupno vreme 2001. godine. lentno ceni ovih aviona iz 1987. godine); Eritreji
sertifikacije izno- je prodano est MiG-29 po ceni od 8 mUiona dola-
si 213 asova. ra po avionu, s tim to je 30% vrednosti plaeno u
Krajem 2001. go- keu, a preostalih 70% je dato na kredit od 10 go-
dine program u dina. Avioni su proizvedeni poetkom devedese-
sertifikacije e se tih godina za rusko RV, ali ono nije imalo novca da
pridruiti i drugi ih plati, pa su avioni sve vreme do prodaje bUi kon-
prototip. Tokom zervisani. Prola godina je bila zaista teka za Mi-
avgusta Be-200 e gov biro, koji je zaradio samo 100 miliona dolara
od izvoza, bez ikakvih narudbina iz Rusije. To je
dobitiogranie-
bilo daleko od onog uspeha iz 1995. godine, kada
ni sertifikat za
su izvezena 36 aviona MiG-29 i kada je zarada bi-
upotrebu, koji
la milijardu dolara. Hladnoratovsko vreme do-
e mu omoguiti,
bre prodaje Migova je definitivno prohujalo sa vi-
da se koristi za
horom. Prodaja dvaesetdevetki Mianmaru da-
gaenje poara i je nadu, da e ona pospeiti pristizanje novih
za isporuke u Ru- narudbina. Postoje indicije, da e Banglade na-
siji i inostranstvu. ruiti jo 16 aviona MiG-29.
Prvi korisnik am-
fibije Be-200 je Cessna ponovno u Jugoslaviji. Na Aerodromu
rusko M inistar- Beograd je u organizaciji Vazduhoplovnog saveza
stvo za vanredne Jugoslavije i firme Trimpeks iz Maribora 30. ma-
ja 2001. godine odrana prezentacija aviona iz pro-
grama Opte avijacije amerike avio-kompanije
CESSNA. Prezentaciju je vodio Silvo Ambro,

Ruski radar za kineski J-8 predstavnik Cessne za Sloveniju, BiH i Jugosla-

viju, a ona je obuhvatila video-prezentaju proiz-
vodnog programa - generalne avijacije i poslovnih
U Parizu je potpisan dugo- detova i razgledanje aviona Cessna 172SP, 182 i
oekivani ugovor vredan 5 206, izloenih na stajan aerodroma. Gosti iz Slo-
miliona dolara izmeu ki- venije su bUi impresionirani brojem okupljenih va-
neske vazduhoplovne zduhoplovaca, jer je 75 posetilaca ove prezenta-
dustrije i ruske kompam cije u vrlo konstruktivnom i prisnom razgovoru sa
je Fazotron-NIIR za ispo- bivim kolegama, pilotima, avio-mehaniarima i
ruku avionskog radara avio-inenjerima iz Slovenije pokazalo interesova-
uk, nje za ponudu iz Cessne. Gospodin SUvo Ambro
ugradnju na kineske je za na asopis izjavio: Jako mi se svia to ste
J-8. Ugovor predstavlja vazduhoplovni asopis bezgranica i vrlo me ra-
osnovu za isporuku 100 duje to smo opetpoeli raditi na prostoru Ju-
radara tipa uk. U toku su goslavije, jer ovde imamo puno prijatelja sa ko-
i razgovori za jim a smo godinama saraivali. M i opetelimo
proizvodnju ovog avion- saradnju, ali sada na trinorn i naunom pla-
skog radara u Kini. nu, jer su vai piloti i vazduhoplovni strunja-
ci respektivna snaga i nivo. M i smo prva ame-
rika kompanija koja sejavno pojavljuje na
ovom tritu i mislim da emo i na vae i na na-

Litening u novoj odori

pansko RV je u naoruanje uvelo izviake kon-
tejnere RecceLite firme Rafael, koji su nastali mo-
difikacijom kontejnerskog laserskog ozraivaa
Litening, na svojim avionim a F/A-18A/B. Novi
kontejner je zadrao 75% delova i koristi iste no-
sae i oprem u za odravanje i ispitivanje, kao i Li-
tening. Litening nosi FLIR sa irokim, srednjim i
uskim vidnim poljem, CCD kam eru sa irokim i
uskim vidnim poljem i laserski ozraiva i dalji-
nomer. Elim inacijom lasera je stvoren dovoljan
e zadovoljstvo postii uspehe i rezultate. Ces-
snaje kompanija kojagodinje proizvodi 1000
aviona, a od svog osnivanja do danasje proiz-
p rostor za sm etaj novog FLIR sistem a tree ge- vela 190.000 aviona. Pred Vama su avioni i-
neracije sa vidnim poljem od 0,7 i sa talasnim op-
ja je cena kotanja od 144.000 $ (Cessna 172)
do 364.000 $ (Cessna 206 Turbo), toje vrlo
segom od 5 mikrom etara. Kontejner sadri inte-
prihvatljivo za vae trite, s obzirom na ino-
gralni inercijalni navigacijski sistem za bolju sta-
vacije primenjene na ovim letelicama. M i e-
bilizaciju za vreme manevara sa visokim g. Svi
mo se svakako pojavljivati i u vaem asopisu
senzori, ukljuujui i INS, smeteni su naetvoro-
sa novitetima iz nae proizvodnje i rado emo
osnim iroskopima. Takav nivo integracije omo- saraivati sa vaim vazduhoplovnim strunja-
guuje zamenu prednjeg dela kontejnera bez cen- cima. elim da dugo i uspeno piete o vazdu-
trae i brzo elektronsko unianjavanje senzora hoplovstvu bez granica. T ojejako lepo i zbog
u okviru jedinice za opsluivanje. toga vas itamo i u Sloveniji. (R. Tonkovi)

3 0 Aeromagazin 9

Svet vazduhoplovstva na dlanu
ure 2001. godine e biti zapam en po
nekoliko izuzetnih eksponata, kakvi su:
najvei transporter An-225; bespilotna
letelica Hawk, kojaje postavila svetski rekord
transpacifikog leta; ruska viekratna raketa
Bajkal; ali ipo dobrom letakom programu Taj-
funa, kojim su pilotirali italijanski piloti i po
tekim reima prepucavanja Erbasa i Boin-
ga. Vepomalo tradicionalno amerika indu-
strija optuuje evropske kompanije, da nadu-
vavaju svoje narudbine i o ptim izam pred
izlobe u Bureu i Farnborou. Kako bilo da bi-
lo, neospornaje injenica, d a je Erbas akum u-
lirao respektivne narudbine zafam iliju lajne-
ra A 320 i za super da m bo-det A380. U
svakom sluaju korist od takvog prepucava-
nja najvie im aju putnici, jer u aru konku-
rentske borbe obe kom panijepokazuju inven-
tivnost i prilagodljivost za zahteve svojih
muterija. I regionalni mlanjaci su ovegodine
doiveli pravi procvat, naroito oni koje proiz-
vodi Bombardier (Kanada) i Embraer (Brazil).
Ip a kje sve ovo lepo i atraktivno ostalo u senci
Antonov An-225
10
ratne masine
pokuaja konfiskovanja ruskih aviona Su-30MK
i trejnera M iG -A T od strane francuskih sudskih
vlasti, a u korist potraivanja jedne vajcarske
ftrme.
Izmeu dva Burea
Tradicija okupljanja vazduhoplovnog sveta u Bur-
eu se nastavlja. Ove godine se to desilo u periodu
16-24. juna. Svako ko eli da vidi gde se vazduho-
plovstvo (ili bolje reeno aerokosmonautika) nala-
zi i kuda se kree, a naroito ako eli da ponudi i
proda svoj vazduhoplovni proizvod, dolazi na ovu
svetkovinu. Nas, kao izlagaa, poslednjih godina
tu nema. A posledice toga su oigledne - umrtvlje-
nje vazduhoplovnog duha je umrtvilo i ostale gra-
ne privrede. Dok mi tako tavorimo, svet ide dalje.
U periodu izmeu dva Burea su nestale nekad po-
znate kompanije, kakve su CASA, DASA, Aerospa-
tiale, Matra... M eutim , ove kom panije nisu bu-
kvalno nestale sa vazduhoplovne scene, ve su ih
zaogrnule tendencije globalizacije, konsolidacije i
integracije zapadnoevropske vazduhoplovne indu-
strije. U stvari, veliki programi i konkurencija do-
vode do intenzivnog udruivanja vazduhoplovnih
proizvoaa, ali svako ozbiljnije drmanje vojnih
budeta ili preispitivanje vojnih programa itekako
talasa takva udruenja. Preispitivanje vojnih pro-
gram a je karakteristino za sm enu amerikih ad-
ministracija, ali sutinski globalni ciljevi domina-
cije uglavnom ostaju nepromenjeni, tako da kljuni
programi uvek preivljavaju. Proces konsolida-
cije i udruivanja na amerikom kontinentu je u za-
vrnoj fazi i sada sledi period mirnog leta. U Evro-
pi su ti vetrovi intenzivni, ali prom ene nisu sledile
dinam iku pada berlinskog zida. Naime, malo ljudi
je imalo vizionarsku sliku drastine prom ene rav-
notee izm eu civilnog i vojnog biznisa, odnosno
opteg pada vojnih budeta irom sveta. Nekoliko
kom panijajeto maestralno iskoristilo - u Evropi u
prvom redu Airbus, a s onu strane okeana Boe-
ing, Em braer i Bombardier. Ako realno analizira-
mo poslednju dekadu 20. veka, neumoljivo dolazi-
mo do injenice, da je p rodaja novih borbenih
aviona drastino opala, gotovo pet puta u odnosu
na poetak devedesetih godina, odnosno od cirka
1000 avionagodinje na svega 200 u 2001. godini.
Istovremeno je lansiran sam o jedan novi program
- i to JSF u Americi, ali je jo uvek veliko pitanje,
kako e taj program defacto zavriti. injenica je i
to, da je svega nekoliko kompanija u svetu sposob-
no da razvije savremene borbene avione. Dok se za-
padni svet koliko-toliko nosi sa svim ovim proble-
mima, najvee posledice raspada i sirom atva su
prisutne u istonoj Evropi i u bivem Sovjetskom
Savezu. Prelazak na trinu privredu i na realne ce-
ne gotovih proizvoda (itaj nove visoke cene avio-
na i naoruanja) je ovde veoma teak, haotian i bo-
lan. To p o tvruju konkretni prim eri - gotovo
potpun raspad vazduhoplovne induslrije u Rusiji,
Poljskoj, Bugarskoj, Jugoslaviji, ekoj... Da nije bi-
lo Su-27 i njegovih derivativa, koji su prodati Kini
i Indiji, sigurno je, da bi ruska vojna vazduhoplov-
na industrija izdahnula, a poznate vazduhoplov-
ne izlobe ne bi bile ono to sada jesu, sa ruskim
borbenim avionima na nebu.
Bez obzira na velika ulaganja u Aziji, nije izni-
kao nijedan ozbiljan vazduhoplovni proizvoa,
koji bi mogao zaseniti bilo koju malo bolje stoje-
u zapadnu kom paniju. Moda je zatvorenost za-
Aeromagazin 30
 ratne
padnog trita tom e dala kljuni doprinos - npr.
Amerika je prekinula saradnju s Indijom na pro-
gram u LCA i sa Kinom na program u m oderniza-
cije aviona F-8. Japan je s Amerikom isterao pro-
gram svoje esnaestice, Tajvan svoj program IDF,
Juna Koreja svoj elisni trejner, Indonezija je za-
koila neke velike programe, ali niko od njih ni-
je osvojio ni jednu lidersku poziciju u oblasti va-
zduhoplovnih tehnologija, koja bi m u omoguila
znaajniji izvoz. Dakle, sve su to ostali dobri na-
cionalni program i sa visokim stepenom zavisno-
sti od zapadnih firm i u oblasti sofisticiranih teh-
nologija. U pravo zbog toga su te zem lje i bile
najvei kupci vazduhoplova prole decenije, na-
ravno iz Amerike i Rusije.
Na evropskom tlu ostaju jo neka razjanjenja -
Da li e politika slediti ideju Erbasa za formiranje
zajednike avio-kompanije za proizvodnju vojnih
vazduhoplova? Da li e se neke evropske kompani-
jc dublje povezati s amerikim i realizovati preko-
okeanske odbram bene programe? Da li e Ameri-
kanci nastaviti da kupuju kompanije po svetu i da
grade globalnu vojnu industriju, ili e nastaviti
konsolidaciju vojne i civilne vazduhoplovne indu-
strije na nacionalnom nivou? Da li e Rusija uspeti
da se uhvati u ovo kolo? Da li e u Aziji iznii neka
nova vazduhoplovna sila?
Zapleniti ruske avione ili ne?
Dana 22. juna u Bureu je zapoeo skandal, koji ni-
je zabeleen u proteklih gotovo stotinu godina ove
poznate izlobe. Naime, vajcarska kompanija No-
ga je po drugi put pokuala da natera Ruse na po-
ravnanje duga od 50 m iliona dolara kroz zaplenu
dva najbolja ruska avionana Bureu. vajcarcima
su za oko zapali ni m anje ni vie nego Su-30MK i
MiG-AT. Kako je poznato, Su-30MK je vienamen-
ski avion, koji Rusi serijski proizvode za Kinu. Od-
mah po prijemu prvih vesti da se njihov avion na-
lazi u opasnosti Kinezi su se oko 10 sati okupili oko
aviona, jer prema sporazumu Kina-Rusija, taj avion
ne moe da doe u ruke treoj strani, makar i po ce-
nu unitenja aviona. Bez obzira na protest Kine-
za, salonsko osoblje je zakailo avion, odvuklo ga u
jedan hangar na vojnom delu aerodrom a i zapea-
tilo. Ali, to nije bio kraj mukam a za rusku delega-
ciju. I MiG-AT je zarobljen i odvuen u hangar i
zapeaen! Na prvi pogled sreom, ali pre svega za-
hvaljujui ruskim obavetajcima, koji su unapred
saznali za nam ere vajcarske firme, defactoje or-
ganizovano da se avioni odvuku na vojni deo aero-
droma, na koji predstavnici civilnih vlasti nisu ima-
li pristup. Najveu tetu su p retrp eli posetioci
izlobe, jer tog 22. juna ni jedan od pom enutih ru-
skih aviona nije mogao da uestvuje u letakom pro-
gramu, planiranom za 14,30 sati! Reakcija Rusa je
bila veoma otra - ukoliko avioni ne budu vrae-
ni, Rusi naputaju Bure (kom pletna delegacija i
svi eksponati). Predvee se situacija poela sm iri-
vati i oko 17,20 sati po moskovskom vrem enu su
oba aviona napustila francuski vazduni prostor u
kursu prem a Moskvi.
3 0 Aeromagazin
ma l ne
U sudskom nalogu Su-30MK nije pomenut ni jed-
nom reju, ali je sudski izvritelj ipak odluio, da
zapleni avion dok se sporne stvari ne razjasne. Sa
pravnog aspekta je sudski nalog nitavan, jer Su-
30MK nije predstavljao dravnu imovinu, ve imo-
vinu Suhoja i KnAAPO. Naravno, Noga nije bila za-
dovoljna razvojem dogaaja i odlazak ruskih aviona
sm atra ilegalnim. Ovaj presedan ima jednu veoma
ozbiljnu poruku - ako nekom u vazduhoplovnom
svetu dugujete sporni novac ne pojavljujte se na
izlobama i sajmovima, jer bi poverilac mogao
da vam zapleni najvrednije eksponate koje ima-
te! Rusi su ovaj skandal ocenili kao pokuaj da
se Rusija otera sa svetskog vojnog i vazduhoplov-
nog trita.
Ali svako zlo ima i svoje dobro. Do dana izbija-
nja skandala sva panja posetilaca je bila usmere-
na na evropske, amerike i u dosta izraenoj meri
na ukrajinske letee eksponate. Rusi su do tada
posetioce oduevili samo raketom Bajkal i ivim
avionim a. Sve ostalo je bilo ve vieno - prilino
oskudan prospektni materijal i minijaturni mode-
li. Ni novi serijski Tu-214, koji je doleteo iz Kaza-
nja, nije privukao osobit interes. Nije pomogla ni
relativno niska cena od 25 miliona dolara, ni ispu-
njeni svetski standardi vezani za zagaivanje oko-
line i nivo buke. Bez obzira kako na to Rusi gledali,
istina je za njih bolna - Erbas i Boing su osvojili svet-
sko trite civilnih aviona!
Suoavanje Istoka i Zapada
Ukrajinski An-225 Mrija je privukao izuzetnu pa-
nju. Pa nije ni udo - to je ipak najvei transport-
ni avion na svetu, koji moe da ponese 250 tona te-
reta. Bez obzira to je premijera An-225 bila u
Parizu jo 1989. godine, i ovo drugo pojavljivanje
je oduevilo hiljade posetilaca. Bio je to pravi doi-
vljaj - popeti se na ram pu, zakoraiti u utrobu naj-
veeg transportera i proetati njome. Gotovo je si-
Foto: Dorko Vosiljevit *
Test-pilot Igor Votincev pred let
gurno, da Mrija u skoroj budunosti nee imati re-
spektivnog rivala. ak ni Erbasov kargo A380, ko-
ji bi trebalo da poleti 2004. godine, nee moi da se
nosi s An-225. Ali, sutina je u neem drugom -
A380 ima preko stotinu narudbina, a Mrija nijed-
nu. Ukrajina je imala jo jedan adut na izlobi - no-
vi An-74TK-300, koji je prvi puta poleteo 20. apri-
la ove godine. Avion moe da ponese 52 putnika i
da leti brzinom od 725 km/h, to je 50 km/h vie u
odnosu na prethodni model. U kargo- verziji novi
An-74 moe da ponese 10 tona tereta.
Pala je u vodu i rusko-ukrajinska nada, da bi za-
padnoevropske zemlje eventualno mogle da kupe
vojni transporter An-70.1 tu je odluka pala - Zapad-
na Evropa e kupiti (jo uvek nepostojei) Erbasov
A400M. Potvrda takve odluke je dola i u formi ugo-
vora, koje su zemlje-uesnice potpisale na ovogo-
dinjem Bureu za nabavku 196 aviona A400M: Ne-
maka 73, Francuska 50, panija 27, Velika Britanija
25, Turska 10, Belgija 7 i Luksemburg 1. Po nekim
inform acijam a, u igri je i cifra od 212 evropskih
transportera. Dogovorena je jedinina cena aviona
od 80 miliona evra.
Italijanski Aeromaki (Aeromacchi) je prikazao
trenani avion M-346, koji je defacto nekadanji ru-
ski JaK-130. Podseanja radi, avion je konstruisan
1993. godine u okviru zajednikog programa Jako-
vljeva i Aeromakija, ali su autorska prava pripa-
dala Jakovljevu. U meuvremenu su se stvari izme-
nile: konstrukcijska dokum entacija za avion je
prebaena Italijanima za raun prebijanja ruskog dr-
avnog duga od 77 miliona dolara, pa sada autor-
ska prava pripadaju Italijanima. Predloeno je, da
proizvodnja M-346 zapone u Italiji 2003. godine, do
kada e ruski inenjeri i radnici za taj posao obuiti
svoje italijanske kolege. Ipak, u meuvremenu e
najmanje tri prva aviona biti proizvedena u Rusiji.
Na Bureu je prikazan i modernizovani jurinik
Su-25KM korpion, ali ne ruski, nego izraelsko-
11
 ratne
Eurofighter Typhoon
gruzijski projekat. I ovog puta su ljudi iz Elbita po-
kazali, da dom iniraju svetom modernizacije i za-
padne i ruske tehnike. Bez obzira na mnogobrojne
korisnike, na svetskom planu nije bilo naroitog in-
teresa za izraelsku verziju modernizovanog MiG-
21 Lanser. Pored Rumuna, Lanser ele Etiopija i
Kampuija. ini se, da je ruski MiG-21-93 zapao za
oko veem broju ljubitelja popularnih dvadesetje-
dinica. Slina situacija je i sa modernizacijom so-
vjetskih helikoptera. Naime, Indija je privremeno
odustala od razm atranja izraelske ponude za mo-
dernizaciju transportnih helikoptera Mi-8 i Mi-17,
dok ne pogleda rusku verziju modernizacije na iz-
lobi MAKS-2001. Na Bureu su Rusi otkrili, da je
u toku i nova m odernizacija aviona MiG-29 pod
oznakom MiG-29XXI, koja e imati nove motore sa
vektorisanim potiskom i avioniku sa veim stepe-
nom integracije.
Suhoj je ove godine na Bureu prikazao svoje naj-
bolje adute na borbenom i na sportskom planu. Od
borbenih aviona su prikazani Su-30MK, Su-32, Su-
33, Su-35, Su-24MK i Su-25; od akrobatskih avio-
na Su-26, Su-29 i Su-31, zatim trejner Su-49 i laki
poljoprivredni avion Asu-38L. Nesumnjivo je, da
je Su-30MK i dalje glavna atrakcija vazduhoplov-
nih izlobi, ali su u Suhoju svesni injenice, da po-
stojea familija Suhoja moe da zadovolji izvozne
potrebe potencijalnih korisnika jo nekoliko godi-
na, te da se uskoro mora misliti na avion pete gene-
racije. Veliki problem je novac, ali je tehnoloki de-
monstrator S-37 Berkut realnost, na kojoj e Suhoj
sigurno graditi temelj za svoj novi avion.
Izraelci i dalje juriaju na svetsko trite sa pri-
kazom staklene kabine etvrte generacije za avi-
one F-16 i modernizovanim ruskim helikopterima.
Ovog puta je napravljen i korak dalje - kompanija
RSL Electronics je prikazala sistem za praenje sta-
nja m otora lovakih aviona i helikoptera, tzv.
12
ma s i n e
^ Evropski srednji transportni helikopter NH-90
# je dobio novog lana. P rogram u se 21. juna pri-
| druila Portugalija kao peti lan, i potvrdila na-
I rudbinu za 10 helikoptera u vrednosti od 170 mi-
liona dolara. Kao nagradu za taj potez Portugalija
e dobiti 1,2% kolaa od ovog program a. Isporu-
ka h elik o p tera za P o rtu g aliju e se realizovati
2006-2007. godine, tri godine nakon prvih ispo-
ruka za p o trebe N em ake. Istog dana je i Rolls-
Royce Turbom eca objavio, da je sa kom panijom
Eurocopter potpisao ugovor vredan milijardu do-
lara za isporuku m otora RTM322-01/9 za 399 he-
likoptera NH-90. M otor RTM322 je u upotrebi od
1988. godine i oko 300 m otora ovog tipa je proiz-
vedeno za helikoptere E H 101 M kl/M k3 i Apache
AH M kl, koje koriste britanska m ornarica i kop-
nena vojska.
Pouzdanost pogonske grupe je sve vie na ceni.
Shvatajui tu vrednost, CFM International je for-
mirao ekskluzivni klub avio-kompanija koje kori-
ste motore CFM56 sa velikm naletom. Kao prvi la-
novi kluba su pozvani m aarski Malev i nemaki
Hapag-Lloyd, koji su sa m otorim a CFM56 ostvari-
li nalet od 30.000 sati ili 20.000 radnih ciklusa, bez
THUMS (Total Health and Usage M anagement remonta. Rekli bismo - dobar komercijalni potez u
System). Sa 4-8 davaa na m otoru THUMS moe samom sreditu vazduhoplovnog sveta.
da prati vibracije i da otkrije potencijalne proble- Avio-kompanija Diamond Aircraft Industries je
me pre nastanka neispravnosti ili otkaza, npr. pu- u Parizu proslavila dobijanje dvostrukog sertifika-
canje lopatica kompresora. ta svog kompozitnog lakog aviona DA40-180 Dia-
Italijani su takoe imali impresivan nastup svo- m ond Star - JAA sertifikat za instrum entalno lete-
je vazduhoplovne i vojne industrije, a EADS je pri- nje i FAA sertifikat. Gotovo neverovatno, ali prola
premio paviljon, koji je kao magnet privlaio ljude su samo dva i po meseca od pripreme papira do do-
zainteresovane za helikoptere, borbene avione, sve- bijanja JAA sertifikata! Ovaj kom pozitni lepotan,
m ir, putnike avione i potentne trejnere. Pod vredan 189.900 dolara, za pogon koristi m otor
njegovim kiobranom (itaj paviljonom povrine Textron Lycoming 10-360 od 135 kW i ostvaruje
3.000 m 2) su bili okupljeni: Airbus, Ariane, Astri- brzinu krstarenja od 270 km.
um , ATR, Eurocopter, Eurofighter, LFK Len- Grob Aerospace je prikazao prototip novog tur-
kflugkorpersysteme GmbH, MBDA ili Socata. Nje- boelisnog etvoroseda G140, koji je izazvao panju
gov letaki program su obogatili Eurofighter, Airbus velikog broja posetilaca. Ovaj plastini etvoro-
familija (ukljuujui A340-600), vojni transporter sed je zamiljen kao jeftinija alternativa za sadanje
C-295 i high-tech helikopteri, kakvi su: Tiger, EC- jednom otorne turboelisne avione. Za pogon kori-
135 i NH-90. sti m otor Rolls-Royce Allison 250-B17F i istovre-
to se tie trenanih aviona bili su prisutni svi meno predstavlja trejner visokih performansi i brz
atraktivni aktivni mlazni programi: italijanski M- komforan transporter. Opremljen je i termovizij-
346, ruski MiG-AT, eki L-159, britanski Hawk i skim kam eram a, to mu omoguuje, da se koristi
Mako (EADS), ali i turboelisni Pilatusov PC-21. za patroliranje i izvianje. Prvi let je planiran za sep-
Vojni transporter C-27J (Alenia Aerospazio/Loc- tembar, a dobijanje sertifikata za septem bar 2002.
kheed Martin) je dobio i civilni sertifikat. To je usle- godine.
dilo nakon 13 meseci is-
pitivanja u toku 400
asova leta. Sada ovaj
mini herkules moe da
nosi irok asortiman voj-
nog i civilnog korisnog
tereta. I veliki herkules
C-130J je 21. juna zabele-
io jo jedan znaajan da-
tum - tog dana je britan-
skom RV isporuen
dvadeset peti C-130J, i-
me je realizovan ugovor
sa Velikom Britanijom. DA 40-180 Diamond Star
Aeromagazin 3 0
 ratne
Predlog: 728JET AEW
Trite aviona za rano upozorenje je dobilo jo
jednog takm aca - kom panija Farichild D ornier je
procenila, da i za nju ima mesta pod suncem za ova-
kve avione. U saradnji sa kom panijom N orthrop
Grumman se vidi ansa, da predloeni 728JET AEW
moe da bude jeftiniji od Boingovih platformi B767
i B737 i da bude fleksibilniji od brazilsko/vedske
ideje za ugradnju radara Erieye na Embraerov re-
gionalni mlanjak. Potencijalno trite u narednih
pet godina iznosi 50-60 aviona. Istovremeno Dor-
nier forsira i svoju specijalnu verziju m lanjaka
328JET za potrebe amerike carinske slube.
Iako su Amerikanci pompezno najavljivali dola-
zak strategijskog bom bardera B-2 na Bure, to se
nije desilo. Nije to imalo nikakve veze sa kiom na
poetku izlobe, ali je na neki nain proizvelo pri-
lino muan utisak. Ovakve vazduhoplovne izlobe
su ipak podjednako i nagovetaj nove budunosti i
sagledavanje sadanjeg potencijala vazduhoplov-
ne industrije. Moda je to posledica najavljene ori-
jentacije Buove administracije na precizne uda-
re sa distance. Zbog toga je N orthrop G rum m an
Pentagonu ponudio 40 novih poboljanih B-2 Spi-
rit za 29,4 milijardi dolara. U poreenju sa 44 mili-
jarde dolara, koje je Pentagon platio za 21 kom ad
B-2, od kojih je poslednji uao u operativnu upo-
trebu 1999. godine, to je obaranje jedinine cene sa
dve milijarde dolara na 735 miliona dolara. ini se,
da su i ovde preovladali trenutni interesi, pa je ame-
riki akcenat stavljen na prikazivanje Super Hor-
neta F/A-18E/F. Moto ove promocije Super Horne-
ta je bio sadran u reim a jednog pilota: Jedini
avion sa kojim se ne bih eleo suko b itije F/A-
18E/F. U m euvrem enu ameriko RV im a dosta
problema sa budetom , jer za narednih 10 godina
godinje treba da plati 26 lovaca F-22 i 42 aviona
F/A-18E/F. Ako se tome doda, da od 2006. treba ku-
povati i 50-100 novih JSF i zameniti ostarelu flotu
avio-cisterni, izviaa, bombardera i transportera,
onda postaje jasno, da je to veoma teko ostvariti.
Evropski Tajfun, razvijen iskljuivo u lovakoj
varijanti, suoava se sa svojom novom verzijom pod
nazivom Tranche 3, koja e biti opremljena i ospo-
sobljena za dejstva vazduh-zemlja. Uvoenje ovog
aviona u upotrebu je planirano za 2010. godinu. Ho-
landija se sada nala na muci - do kraja godine mo-
ra da odlui, da li e uloiti milijardu olara u raz-
voj JSF iJi e kupiti Tranche 3.
Saab/BA Systems je ponudio G ripena na polj-
skom tenderu za borbeni avion, po slinom princi-
pu kao i Maarskoj i ekoj. U igri je 60 aviona sa
rokom isporuke do 2008. godine. Ista kompanija je
3 0 Aeromagazin
ma s i n e
od Austrije dobila zahtev za po-
nudu od 30 aviona, a oekuje i
zahtev od Brazila za 60 aviona.
Jo uvek postoji nada za proda-
ju Gripena M aarskoj, kao i
Omanu.
Meovita britansko-francu-
sko-italijanska kom panija
MBDA je objavila, da bi evrop-
ski rival amerikom Tomahav-
ku (TLAM) mogao da bude lansiran idue godi- nje rakete Aster 30 u m aju mesecu evropskoj
ne. Glavni zagovornik ovog programa je Francuska,
koja ima velike potrebe za zemaljskom verzijom
krstaree rakete. Nova evropska krstarea raketa
bi mogla biti uvedena u upotrebu krajem decenije.
Ista kom panija je objavila, da je 2. maja izvedeno
lansiranje rakete kratkog dometa ASRAAM na po-
ligonu u vazduhoplovnoj bazi Eglin (Florida), koja
je, uprkos veoma nepovoljnom i oblanom vreme-
nu, direktno pogodila leteu metu QF-4 pri brzini
od 0,9 Maha i pri velikom g-optereenju.
Modernizovana Puma
Rumunija je na Bureu prikazala i svoj moderni-
zovani helikopter IAR-330 Puma. Glavni cilj mo-
dernizacije je prevoenje 24 helikoptera u teko
naoruane helikoptere-topovnjae. Naravno, i ova
modernizacija se radi uz pomo izraelskog Elbita.
U kabini su ugraeni vienam enski prikazivai,
kom pletan oruni sistem je osavremenjen, ispod
nosa helikoptera je ugraena turela sa topom GI-
AT kalibra 20 mm, dodani su boni nosai sa eti-
ri linije naoruanja za iri spektar voenog i ne-
voenog naoruanja, prvenstveno voenih
protivtenkovslh raketa.
Naravno, ovako velika izloba nije mogla da pro-
e ni bez mnotva kompanija koje su nudile tehno-
logije za ameriki raketni tit. Uspeno lansira-
kompaniji MBDA je dalo krila za ambicije oko ue-
a u tom programu.
Velika cifra za nove avione
Boing je 20. juna u Bureu objavio svoju procenu
vazduhoplovnog trita, u kojoj predvia, da je tr-
ite za nove komercijalne avione i usluge u nared-
nih 20 godina teko 4.700 milijardi dolara. U iz-
vetaju se navodi sadanja realnost - da je na vidiku
mnogo konkurentnija i potentnija industrija - s jed-
ne strane, i da je na sceni ostarela komercijalna flo-
ta aviona - s druge strane. Liberalizacija trita je
poveala konkurenciju meu avio-kompanijama i
naterala ih, da svoje usluge nude i pruaju na znatno
viem nivou nego do sada, kako bi ostvarile profit.
I putnici su u tom pogledu sazreli - sada vie vole
kontinualne letove sa to kraim vremenom puto-
vanja. Dakle, za avio-kompanije se kao apsolutni
princip rada i opstanka namee krilatica - vreme je
novac.
Boing predvia, da e se svetska komercijalna
flota poveati na 33.000 mlanjaka, tj. da e se udvo-
struiti do 2020. godine. U tom periodu e se poja-
viti oko 18.400 novih aviona, koji e pokriti potre-
be poveanja trita; 5.100 aviona e biti zamenjeno
i 9.500 aviona iz sastava stare flote e nastaviti da
leti. Meavina postojeih i novih aviona e obezbe-
Foto: Daiko Vasiljevi
C-17 Globe Master - unutranjosf trupa
13

diti rast svetskog putovanja od oko 4,7% i rast kar-
go prevoza za 6,4%. Regionalni saobraaj e da po-
raste izmeu 3,1% i 7,7%, a najvei rast e biti zabe-
leen u Latinskoj Americi. Predvia se, da e
avio-kompanije u nove avione investirati 1.700 mi-
lijardi dolara - to je ekvivalentno 23.500 aviona u
narednih 20 godina. Od tog broja aviona, raspode-
la e biti prema sledeem: 18% (ili 4.200 aviona) e
pripasti manjim regionalnim avionima kapacite-
ta ispod 90 sedita; 56% (ili 13.300 aviona) e pri-
pasti veim regionalnim mlanjacima i jednopro-
laznim lajnerima; 21% (ili 4.900 aviona) e pripasti
srednjim lajnerima i 5% (ili 1.100 aviona) e pripa-
sti lajnerima tipa B747 i veim avionima. U nared-
nom periodu e doi do fragmentacije trita, sa
tendencijom da se ispune zahtevi putnika za puto-
vanjima od take do take, to znai, da e se avio-
kompanije sve vie i vie oslanjati na manje avione
radi ispunjenja zahteva putnika za bezbednim i po-
uzdanim putovanjem; kontinualnim letenjem ka-
da i gde to putnici ele; niskim cenama i komforom.
Na primer, 1987. godine ie jedino avio-kompanija
TWA avionom B747 odravala jedan let dnevno od
ikaga do Londona. Danas United Airlines i Ame-
rican Airlines dnevno izvode 22 kontinualna leta
od ikaga do 11 evropskih gradova, koristei avi-
one B767 i B777. Slina promena je i na pacifikim
rutama, na kojima zahteve za putovanja od ta-
ke do take ispunjavaju avioni B777. Neki najno-
viji primeri kontinualnih letova su: Chicago-Bei-
jing (United Airlines), New York-Hong Kong
(Continental); San Jose-Taipei (American Airlines).
Na svim ovim rutam a lete B777-200ER, avioni sa
najveim doletom na svetu.
U najnoviju Boingovu analizu trita nije uklju-
ena nedavno najavljena sonina krstarica, ma-
Ruske akrobate
Akrobatski avion Su-26 je u upotrebu uveden 1984. godine i bio je predstavnik ruske tendencije projektovanja kompozitnih
letelica. Avion su kupili Amerikanci, a proizvodi se u tri verzije: Su-26 (jednosed), Su-29 (dvosed) i Su-31 (verzija aviona
jednoseda Su-29). Su-26 i Su-29 pripadaju starijem dizajnu i uestvovali su na mnogobrojnim vazduhoplovnim
iziobama i aerom itinzima, dok je Su-31 najnovija verzija ovog akrobatskog aviona.
14
r a t n e masi ne
da Boingovi rukovodei ljudi izjavljuju, da za takav
koncept predviaju trite od nekoliko hiljada avi-
ona, koji e prom eniti nain na koji svet leti i koji
e dodati toliko traeni novi derivativ brzine. Ovaj
projekat je od izuzetne vanosti, jer oivljava mo-
ral konkurentskog takmienja. Boing jednostavno
vie nije ima kud - prie o Erbasovom cementira-
nju vodee pozicije u inventivnosti i o novinama na
polju putnike avijacije su prevrile svaku meru.
Zbog toga je Boingodluio, da razapne jedra i da ih
novim atraktivnim dizajnom naduva vetrovima
promena. Sonina krstarica e biti komplemen-
tarna sa postojeom familijom Boingovih aviona,
koja ve sada putnicim a donosi velike vremenske
utede. Na prim er, avio-kompanije Continental i
United utede 3,5 sati (ili oko 18,3 %) nadirektnim
Folo: Airbus
letovima sa B777 i B747 od New York - Hong Kong,
a Lufthansa 2 sata i 25 m inuta (ili 17,2%) sa B747-
400 na relaciji Munchen - Los Angeles.
Boing procenjuje, da e podrka komercijalnim
letovima u narednih 20 godina dostii vrednost od
3.000 milijardi dolara, sa godinjom cifrom veom
nego za nabavku novih aviona. Operativni troko-
vi avio-kompanija pokrivaju sve aktivnosti, neop-
hodne da zadovolje putnika i da dovezu putnike i
teret na traene destinacije. Na primer, tokom 2000.
godine avio-kompanije su potroile vie od 350 mi-
lijardi dolara na operativne trokove, od ega oko
95 milijardi dolara za uslune delatnosti (support
services). U naredne dve dekade e najvei troko-
vi biti vezani za odravanje aviona, aerodrome i in-
frastrukturu, za opsluivanje aviona i opravku de-
lova strukture. Avio-kompanije danas ele partnere
i snabdevae koji razumeju potrebe trita, koji pri-
hvataju individualne izazove pojedinih kompanija
ikoji su pravi eksperti u angaovanju industrijskih
kapaciteta za zadovoljenje potrebe kompanija. Na-
ravno, Boing tvrdi, da jedino on moe da zadovolji
ovakve potrebe. Bilo bi dobro da se podsetimo, da
je i naa vazduhoplovna industrija svojevremeno
radila za poznate vazduhoplovne kompanije, me-
u kojima je i za toliko ambiciozni Boing. Veruje-
mo, da se ta stranica saradnje nije nepovratno za-
tvorila.
Ruski avioni Su-30M K i M iG -A T su napusti-
li Bure dva dana pre njegovog oficijelnog zatva-
ranja, a Francuzi su tim svojim doprinosom
osiromaili letaki program i umanjili doivljaj
posetiocima. Sklopljeni su mnogi poslovi, otvo-
rene su nove perspektive i vojnog i civilnog va-
zduhoplovstva, prikazane su mogunosti i prili-
ke zaposao za sve one koji u vazduhoplovstvu
imaju ta da kau. Naalost, nas i dalje tu nema.
A m i vazduhoplovci oseamo u srcima i pokazu-
jem o svojim delima, da vazduhoplovstvo ima
najbri i najsigum ijiput i u Evropu i u svet. Sa-
mo nikako da prorade bageri u uima onih, koji
o tome odluuju! (Mato Siladi)
Aeromagazin 3 0

Neostvareni projekat:
Itjie m hjd 'L
ivi Sovjetski Savezje od prvog dana svog
nastanka bio pravi rasadnik vazduho-
| plovnih ideja. Zahvaljujui tome ve tri-
desetih godina njegova vazduhoplovna indu-
strija i m nogobrojni konstruktorski biroi
doivljavaju odistinski procvat. Ali, ni sve ide-
je, ma koliko izgledale atraktivne i potrebne, ni-
su zaivele. O voje pria ojednom takvom pro-
jektu, k o jije u sebi nosio neto vie od igre
mladih konstruktora.
Naime, sredinom 1930.godine,kadasepristu-
pilo stvaranju velike Staljinove flote, predloena je
zaprepaujua ideja: konstruisati borbeno sred-
stvo, koje bi u sebi sjedinjavalo osobine podmorni-
ce i aviona, i koje bi se kretalo po vazduhu, na vodi
i pod vodom! Nakon mukotrpnog obrazlaganja ide-
je, 1936. godine je idejna skica letee podm orni-
ce sa nepotpunom konstrukcionom dokum en-
tacijom razmatrana u Naunoistraivakom vojnom
komitetu (NIVK). Projekat ie pozitivno ocenjen, ali
su postavljena tri dopunska zahteva, od kojih je je-
danglasio:Razradu projektaje poeljno nasta-
viti kroz proraune i neophodna laboratorijska
ispitivanja, da bi sepokazala realnost njegovog
Glavne k a ra k te ris tik e letee podm ornice trolana posada; masa pri poletanju 15.000 kgf- brzina leta oko 200
km/h; dolet 800 km; maksimalna visina leta 2.500 m; pogonska grupa 3 motora snage 746 kW (895 kW pri poletanju); podvodna
brzina 3 ,7 -5 ,5 km/h; dubina zaranjanja 45 m; duina kretanja pod vodom 8-10 km,- maksimalno vreme pod vodom do 48 h; vreme
zaranjanja 90 s; vreme izranjanja 108 s. Naoruanje: 2 torpeda i 2 mitraljeza.
3 0 Aeromagazin
r a t n e masine
ostvarenja. Bilo je to jo jedno odlaganje, koje je
motivisalo autora, da rad na projektu nastavi sa-
m oinicijativno, uz pom o najbliih saradnika. A
onda je konano 10. januara 1938. godine autor pri-
premio sazrelu ideju za konanu ocenu u NIVK.
ta je predstavljao idejni projekat? Letea pod-
mornica je namenjena za unitenje brodova pro-
tivnika na otvorenom moru i u akvatoriji morskih
baza zatienih minskim poljima, ploveim i pro-
tivpodmornikim preprekama. Mala podvodna br-
zina i mala dubina zaranjanja letee podmornice
nisu ogranienje, jer, ako nema ciljeva u zadanom
rejonu dejstva, podmornica je sama mogla da pre-
trauje vodenu povrinu i nalazi protivnika iz va-
zduha. Otkrivanjem i odreivanjem kursa protiv-
nika iz vazduha letea podmornica se prikriveno
sputala iza horizonta, to je iskljuivalo mogu-
nost njenog otkrivanja pre vremena, a zatim je za-
ranjala na liniji kursa protivnikog broda. Do po-
jave cilja u dom etu svog naoruanja letea
podmornica je mirovala na odreenoj dubini, ne
gubei energiju suvinim kretanjem. U sluaju skre-
tanja protivnikog broda sa kursa, letea podmor-
nica bi vrila pribliavanje cilju podvodnim kre-
tanjem, a pri veoma velikom skretanju cilja puta-
la bi ga iza horizonta, izranjala, uzletala i ponov-
no se spremala za napad. Mogunost ponovnog na-
pada na cilj se smatrala jednom od bitnih prednosti
podvodno-vazdunog nosaa torpeda u odnosu na
klasine podmornice. Naroito efikasno je trebalo
da bude dejstvo leteih podmornica u grupi, jer
bi tri ovakve letelice pokrile zonu osmatranja i-
rine do 15 km na liniji kretanja protivnikogbro-
da. Letea podmornica je nou mogla da prodi-
re u protivnika pristan ita i luke, a danju da
osm atra, otkriva plovne puteve protivnikih bro-
dova i da u pogodnom trenutku iznenada napada.
Konstrukcijskim reenjem je bilo predvideno, da
se ona sastoji od est autonom nih odseka. U prva
tri bi se sm etao po jedan avionski motor AM 34,
snage 746 kW (1000 KS). Motori su imali kompre-
sore, koji su omoguavali poveanje snage pri uz-
letanju do 895 kW (1200 KS). etvrti odsek je pred-
vien za trolanu posadu i iz njega se upravljalo
leteom podmornicom pod vodom. U petom od-
seku se nalazila akumulatorska baterija, a u estom
podvodni elisni elektrom otor snage 7,5 kW. Telo
letee podmornice je cilindrinog oblika, preni-
ka 1,4 m, izraeno od duralum inijum a debljine 6
mm. Osim ovih est odseka, letea podmornica
ima pilotsku kabinu podvodnog tipa, koja se pri za-
ranjanju puni vodom, pri emu su instrum enti i
ureaji za letenje smeteni u heremetiki zatvore-
noj komori. Za materijal omotaa krila i stabiliza-
tora je predvien elini lim, a za materijal plova-
ka - duraluminijum. Ovi elementi konstrukcije nisu
proraunati za poveani spoljanji pritisak, jer bi
se pri zaranjanju punili morskom vodom. Benzin i
ulje, neophodni za pogon avionskih motora, nala-
zili su se u specijalnim gum enim rezervoarim a,
sm etenim u centralnom delu letee podmorni-
ce. Za zatitu letee podmornice od korozije je
previeno bojenje sa naknadnim lakiranjem obo-
jenih povrina. Torpeda su trebalo da budu sme-
tena na specijalnim nosaima na krilima letee
podmornice. Proces zaranjanja je imao 4 faze: za-
tvaranje motorskih odseka, punjenje prostora mor-
skom vodom , prom enu upravljanja sa letnih na
podvodne uslove i prelazak posade iz pilotske ka-
bine u odsek za upravljanje pod v odom .
Bez obzira koliko je ideja bila fantastina za ono
vreme i projekat do detalja i dugotrajno razmatran,
ipak je konana odluka o odbijanju - projekta lete-
e podmornice sruila snove mnogobrojnih entuzi-
jasta. (Pripremila: Vesna Ivanevi)
15
 apadnoevropske drave su sedamdese-
tih godina dobile protivoklopne helikop-
tere i to m odifikacijom postojeih he-
likoptera za optu nam enu, kakvi su Gazelle,
Lynx i BO 105. Ugradnjom opreme za vatreno
dejstvo i postavljanjem naoruanjaje iskorie-
na njihova raspoloiva nosivost. S obzirom da
ni struktura ni pogonska grupa nisu bitnije me-
njane, takav helikopterje esto imao 10-20 %
slabije letne karakteristike od osnovne varijan-
te. Pored toga, nisu ostvarena znaajnija ojaa-
nja i oklopljavanja trupa radi poveanja borbe-
ne ilavosti, a zanem areno je i pitanje borbe
protiv drugih helikoptera i niskoleteih aviona.
Poto su se bazirali na postojeim lakim heli-
kopterima u velikoj serijskoj proizvodnji, bili su
relativno jeftini. N ajviesu ih razvijale zemlje
Zapadne Evrope, kako za potrebe svojih armija,
tako i za izvoz u zemlje koje nisu mogle da kupe
borbene helikoptere kakvi su A H -64 ili Mi-24.
Italijanska kopnena vojska je 1972. godine zatra-
ila projektovanje potpuno nove borbene platfor-
me, velike borbene ilavosti, sposobne za dejstva
danju i nou i u loim meteorolokim uslovima.
Odabrana je koncepcija borbenog helikoptera A129
Mangusta italijanske firme Agusta SpA 1978. godi-
ne, koja je, nakon niza izmena u konfiguraciji, ko-
naan oblik dobila 1982. godine.
Prvi prototip je poleteo 11. septembra 1983. go-
dine, a do kraja marta 1986. godine je poletelo svih
pet prototipova. Do kraja 1988. godine u program
A129 su utroena tri miliona asova rada na pro-
jektovanje i izradu helikoptera i dve hiljade asova
na razna ispitivanja na zemlji i u vazduhu. Ve je u moe se koristiti i za izvianje. Odlikuje se velikom Mali, ali ilav protivnik
julu 1990. godine italijanskoj kopnenoj vojsci ispo- pokretljivou i odlino se prilagoava uslovima Pri projektovanju helikoptera A129 kompanija Agu-
rueno prvih pet od ukupno 60 naruenih helikop- bojita, a istovremeno je i manja i jeftinija od kon- sta je imala u vidu etiri kljuna zahteva, koja je ka-
tera. kurenata na svetskom tritu. snije kao imperativ postavila i Juna Afrika za pro-
Mangusta je prvenstveno namenjena za dejstva Pogonsku grupu sainjavaju dva turbovratilna jektovanje svog borbenog helikoptera Rooivalk:
po oklopnim cUjevima i opremljena je za izvoenje m otora Rolls-Royce Gem 2 MK 1004D snage 615 - izbei da bude otkriven,
zadataka u svim vremenskim uslovima, danju i no- kW, koji na kratkotrajnim reimima mogu obezbe- - u sluaju otkrivanja izbei da bude pogoen,
u. Pored toga, Mangusta poseduje irok spektar diti m aksim alnu snagu od 657 kW. Ovi m otori su - ako bude pogoen, treba da nastavi let, kako bi
naoruanja i opreme, tako da moe izvravati i dru- se ve dokazali na britanskim helikopterima Lynx, posadu bezbedno vratio u bazu,
ge zadatke, kakvi su dejstvo po trupam a na zemlji a sada ih licencno proizvodi i italijanska kompani- - u sluaju prinudnog sletanja oteenja treba da
ili po drugim helikopterima i sporim avionima, a ja Piaggio. budu minimalna, kako bi posada preivela udes.

16 A eromagazin 3 0
 ratne ma s i n e

Da bi se ispunili prethodni zahtevi borbene ila-

vosti, velika panja je poklonjena samoj konstruk-
ciji Manguste. Kao i kod svih savremenih borbenih
helikoptera tru p je vitkog oblika male eone po-
vrine, ime se smanjuje mogunost vizuelnog ot-
krivanja na zemlji i u vazduhu. Radi smanjenja ma-
se mnogi delovi su izraeni od kom pozitnih
materijala, tako da ine 16% ukupne mase praznog
helikoptera, a 45% mase trupa, ne ukljuujui mo-
tore.
Posada, pogonska grupa i vitalni sistem i su za-
tieni od pogodaka zrna kalibra 12,7 mm. Ima dve
odvojene pilotske tandem-kabine: u prednjoj je ope-
rater sistema naoruanja (niandija), a u zadnjoj
je pilot. Vrata kabina se otvaraju prem a gore, a u
sluaju opasnosti se bone strane mogu odbaciti
radi brzog naputanja helikoptera na zemlji. Sedi-
ta su oklopljena i njihova konstrukcija zajedno sa
stajnim trapom u sluaju prinudnog sputanja mo-
e apsorbovati udar sa 50 g na 20 g. Mangusta ima
neuvlaei stajni trap sa visokoapsorpcionim amor-
tizerima u upornicam a, koji mogu izdrati grubo
sletanje pri vertikalnoj brzini od 10 m/s.
Glavni rotor je etvorokraki, a lopatice su izrae-
ne od karbonskih vlakana i kevlara i imaju veoma
nizak nivo vibracija, te stvaraju malu buku. Otpor-
ne su na vatreno dejstvo municije kalibra 12,7 mm
sa znaajnom tolerancijom oteenja i do 23 mm.
Radi zatite glavina rotora i ostali pokretni delovi
su oklopljeni, ime se reava i problem zaleivanja
u loim meteorolokim uslovima i smanjuje radar-
ska vidljivost. Transmisija ima nezavisan sistem
za podmazivanje i moe da izdri let od minimalno
30 minuta bez podmazivanja (dem onstriran je rad
transmisije bez ulja u trajanju od ak 45 minuta).
Jedan od veoma ozbiljnih sluajeva u letu, koji
dovodi do prinudnog sletanja ili udesa, jeste otkaz
hidraulikog sistem a letelice. Meutim, Mangusta
e ostati u vazduhu i u sluaju oteenja hidrauli-
kog sistema. Radni pritisak joj je 207 b ara i napa-
ja se energijom iz tri nezavisna izvora: dva pogonje-

3 0 Aeromagazin 17

na od glavne transmisije i trei od repnog rotora.
Takoe su obezbeeni dupli pokretai za glavni i
za repni rotor.
Uvodnici vazduha su zatieni od upada stranih
tela i od praine, a na izduvnicima su postavljeni
meai za smanjenje tem perature izduvnih gaso-
va, ime se smanjuje IC-odraz. Ugraeni filtri omo-
guuju izvravanje zaataka i na nuklearno-hemij-
sko-bioloki kontaminiranim prostorima.
Savremena oprema
Rad svih sistema helikoptera se prikazuje na dis-
plejima pomou potpuno integrisanog digitalnog
sistema misije ( Integrate M ission System -
IMS). U sastavu IMS se nalaze dva nezavisna cen-
tralna kompjutera, od kojih je svaki sposoban da
samostalno upravlja integrisanim digitalnim siste-
18
mom. Oni su podrani sa dva inerfejsa, koji priku-
pljaju informacije od raznih senzora, transformiu
ih i magistralom podataka MIL-STD-1553B prosle-
uju do glavnih kompjutera za procesiranje u real-
nom vremenu. Obradene informacije se prezentu-
ju pilotu i operateru na vienamenskim displejima
(MFD). Standardna vienamenska tastatura omo-
guuje lak pristup raznim podacim a, ukljuujui Respektivno naoruanje
navigaciju, sintetiku mapu terena, selekciju nao-
ruanja, izbor veze i slino.
U kompjutere IMS se moe smestiti sto mapa ili
deset planova letenja sa po deset mapa, koje se za-
jedno sa ciljevima i zonama opasnosti generiu na
vienamenskim displejima. Za navigaciju postoji
savremeni navigacijski raunar, Doplerov radar i
radarski visinomer. A129 poseduje potpunu opre-
mu za let danju i nou ( Helicopter Infra-Red
N ight System - H IR N S), koja posadi omoguuje
prikaz podataka u briuem letu u uslovima slabe
vidljivosti (Nap O fth e Earth - NOE). Slika tere-
na se generie pomou m inijaturnog FLIR-senzo-
ra (firme Honeywell), m ontiranog na stabilisanoj
platformi (firme Ferranti) na nosu helikoptera.
Mangusta je opremljena integrisanim sistemom
za prikazivanje podataka o letu i nianskih podata-
ka na pilotskoj kacigi ( Integrated H e lm e tA n d
Display Sighting System - IH AD SS), koji je in-
tegrisan i sa sistemom naoruanja tako, da top pra-
ti pokrete pilotove glave i usm erava se na cilj. Na
ovaj nain se posada rastereuje od upravljanja he-
likopterom i potpuno se angauje na izvrenje za-
datka, ime se sm anjuje i vrem e reakcije na izne-
nadnu pojavu protivnika. Agustin borbeni prvenac
je snabdeven i signalizatorom radarskog i IC-ozra-
enja i kontejnerima za izbacivanje radarskih i IC-
ometaa, kako bi na vrem e izbegao protivnika.
Kako je zahtevano od strane italijanske armije,
A129 ima mogunost instaliranja nianskog siste-
ma na nosa iznad rotora helikoptera (M a stM o -
unted Sight - M M S) za biranje cilja i za voenje
protivoklopnih raketa TOW, zatim za lasersko ozna-
avanje ciljeva i za lansiranje sam onavoenih ra-
keta Hellfire na ciljeve oznaene od strane drugih
lasera iz vazduha i sa zemlje. Ovakav nian omogu-
uje sakrivanje helikoptera iza drvea ili iza drugih
prepreka za vreme traenja cilja i voenja raketa.
Borbeni helikopter A129 nosi razliite kombinaci-
je naoruanja na spoljanjim i na unutranjim no-
saima krila. Za dejstva po ciljevima na zemlji no-
si saaste lansere sa po 19 raketa na unutranjim i
sa po 7 raketa na spoljanjim nosaima kalibra 81
i 70 mm. U kombinaciji sa saastim lanserim a na
unutranjim nosaima, na spoljanje se mogu po-
staviti mitraljezi kalibra 7,62 ili 12,7 mm ili kontej-
neri topa kalibra 20 mm. M angusta takoe moe
A eromagazin 30
biti naoruana i sa dva kutijasta lansera sa po eti-
ri ino voene protivoklopne rakete TOW, koje za-
jedno sa Maljutkom dre rekord u broju proizve-
denih primeraka. U zavisnosti od vrste bojeve glave,
postoje dve verzije: TOW2A i TOW2B i mogu se lan-
sirati u svim uslovima danju i nou pom ou ugra-
enog nianskog sistem a SAAB/ESCO HeliTOW.
Ovim raketnim sistem om su naouruani i mnogi
drugi helikopteri (A109, BO105, Lynx, Bell 260L,
Huey Cobra).
Za odbranu od napada iz vazduha su odabrane
IC-voene rakete tipa Stinger (blok 1). Integraci-
ju ovog sistema firma Raytheon bi trebalo da zavr-
i do 2002. godine i time bi M angusta postala re-
spektivan protivnik i u vazduhu. Pored ovih raketa,
kupcima se nudi mogunost opremanja i raketama
vazduh-vazduh M istral i najrasp ro stran jen ijim maliji, u Albaniji i na Kosovu. Na osnovu tih isku- odabrala AH-IZ, izmeu ostalog i zbog uniform-
amerikim raketam a AIM-9 Sidewinder. stava mnogi sistemi su usavravani i prilagoavani nosti u opremanju, jer u svojoj armiji ve ima juri-
NATO-standardima. Tako je nastala poslednja ver- ne helikoptere AH-1W i AH-1P. I Australija je za-
Osvajanje svetskog trita zija Agustinog borbenog helikoptera A129 Scorpion. interesovana za oprem anje svojih oruanih snaga
Struni tim kompanije Agusta SpA je jo u idejnom Od ukupno 60 helikoptera Mangusta u naoruanju novim borbenim helikopterima, pa je aprila 1999.
projektovanju svog borbenog helikoptera veliku pa- italijanske vojske je 45 komada ovog tipa. godine ovaj Agustin proizvod uao u ui izbor.
nju posvetio pogodnosti za odravanje i mogu- Kompanija Agusta SPA eli da svoje borbene he- U cilju oprem anja helikoptera A129 Internatio-
nosti upotrebe. M odularna struktura omoguuje likoptere prodaje i na svetskom tritu. Tako je na- nal i proboja na svetsko trite uspostavljena je sa-
jednostavno opsluivanje i odravanje, te brzu za- stala varijanta A129 International, koja u nosnoj radnja i s izraelskom kom panijom Tamam Divi-
menu pojedinih delova ak i u poljskim uslovima. tureli ima ugraden trocevni top kalibra 20 mm, na- sion, koja je ugradila nianski sistem za lansiranje
Ostvaren je lak pristup m otoru i vitalnim sistemi- menjen za dejstva na malim daljinama pri ienju laserski sam onavoene rakete Hellfire. Raketa je
ma i omoguena je brza dijagnostika neispravno- terena ili pri priprem i rejona za sletanje. Ta vari- novembra 1999. godine uspeno lansirana i pogo-
sti pomou raunarskog sistema samog helikopte- janta je ponuena Poljskoj, koja eli da nabavi no- dila je m etu na poligonu u Izraelu i u dnevnim i u
ra, koji sve podatke prikazuje na displejima. Tako vi borbeni helikopter za svoje oruane snage. Ve nonim uslovima.
je, pored inae nie Mangustine cene u odnosu na postoji kooperacija izmeu Aguste i poliske firme M eutim, kakvo e mesto na svetskom tritu
konkurente, ostvareno i jeftinije odravanje, a time PZL-Svindika na programim a A109 i AB139. nai ovaj evropski borbeni prvenac, pored borbe-
i manja cena po asu leta. Za potrebe turske armije International se takmi- nih karakteristika i cene, odluie i politika, a to
Italijanske oruane snage su s ovim helikopteri- io sa ruskim Ka-50 Erdogan i s amerikim AH-IZ e vreme neumoljivo i pokazati i zabeleiti. ( mr
ma uestvovale u mirovnim operacijama UN u So- KingCobra. Meutim, Turska je jula 2000. godine Mareti Milan, dipl. ing.)

A129 Mangusta A129 Inernational

Pogonsko grupa Rolls-Royce Gem 2 M K1004 D LHTEC-CTS800-2
Broj lanova posode 2 2
Snaga motora pri poletanju (kW) 2x657 2x1.016
Maksimalna trajna snaga (kW) 2x615 2x946
Mase:
Normalna masa pri poletanju (kg) 3.950 4.800
Maksimalna masa pri poletanju (kg) 4.100 5.100
Masa korisnog tereta (kg) - 1.800
Dimenzije:
Duina helikoptera sa rotorom (m) 14,50 14,54
Visina (m) . 3,90 3,35
Razmah krila (m) 3,70 3,71
Duina trupa (m) 12,45 12,62
Prenik glavnog rotora (m) 11,90 11,90
Prenik repnog rotoro (m) 2,50 2,50
Performanse
Brzino krstarenja (km/h) 250 278
Brzino penjanja (m/s) 10,2 12,1
Vertikalna brzina penjanja (m/s) - 7,0
Maksimalno trajanje leta (h) 2,5 3
Visina lebdenja bez uticaja tla (m) 1.890 3.290
Visina lebdenja uz uticaj tla (m) 3.140 4.200

3 0 Aeromagazin 19

Vazduhoplovne snage
I ako pojedini visoki politiki i vojni zva-
ninici u regionu jugoistone Evrope iz-
| javljuju, da su njihove zem lje veoma
bezbedne ili da predstavljaju oaze mira i sigur-
nosti, najnovija eskalacija sukoba koja je za-
hvatila i Makedoniju, upravo govori suprotno.
Dugogodinja kriza na teritoriji bive SFRJ, pro-
blemi na Kosovu i Metohiji i najugu Srbije, kao
i intervencija NATO -snaga na SRJ, uinilesu
podruje Balkana veoma nestabilnim i nije slu-
ajno to mnogi i dalje izraavaju bojazan da
pojedini inioci, u prvom redu iptarski tero-
risti, mogu prouzrokovati sukob irokih razme-
ra. U takav sukob bi mogle biti ukljuene i dru-
ge zemlje u regionu, ili one koje se nalaze u
njegovoj blizini, ali imaju interes na tom pod-
ruju kroz nereene teritorijalne i etnikepro-
bleme. U Aeromagazinu br. 17 je ve objavljen
sastav vazduhoplovnih snaga zem alja nasta-
lih na tlu bive SFRJ, pa stoga u ovom broju Du-
an Maodu predstavlja prikaz ratnih vazdu-
hoplovstava zemalja u regionu Balkana.
RV Bugarske
Nestanak Varavskog pakta i novo okruenje, ali i
teka ekonomska situacija, primorali su vodee lju-
de Bugarske da se poetkom devedesetih godina
opredele za drastino smanjenje vojnog budeta,
koje se naravno najvie odrazilo na RV. To je bio
veoma teak period, u kojem se, osim nedostatka
finansijskih sredstava, javlja i kriza s isporukom
goriva i rezervnih delova iz Rusije i Ukrajine, to je
svakako nepovoljno uticalo na moral i na celokup-
nu situaciju u bugarskoj armiji. Ulje na vatru je
dolilo i osam zvanino potvrenih udesa (pet avi-
ona MiG-21 i po jedan MiG-23, MiG-29 i Mi-24).
Prema sporazumu o regionalnoj kontroli naorua-
nja u Evropi Bugarskoj je 1995. godine naloeno,
da smanji broj borbenih aviona i da ih svede na 235.
rtve takve odluke su bila 152 borbena aviona,
uglavnom stariji modeli ili pak letelice koje su bile
u loem stanju, pa ih nije bilo ekonom ino dalje
odravati (MiG-17, MiG- 15UTI, razne varijante dva-
desetjedinica, pet aviona MiG-23M/BN i osam avi-
onaMiG-23UB).
Novi talas reformi zapoet 1997., a intenziviran
1999., imao je za cilj transformaciju bugarskog RV
u manju, savremeno koncipiranu i efikasnu vazdu-
hoplovnu snagu, organizovanu po ugledu na ratna
20
ratne masine
vazduhoplovstva zapadnog tipa. A to je i jedna od
ulaznica za pristupanje NATO-savezu.
Najsavremeniji borbeni avioni u sastavu RV Bu-
garske su lovci MiG-29. U periodu 1989-1990. su
nabavljena 22 aviona (18 jednoseda i etiri dvose-
da) i sm etena u bazu Ravnec, blizu obale Crnog
m ora i na samo 50 kilom etara od granice sa Tur-
skom. Poetkom 1997. godine su Rusi u snanom
marketinkom nastupu Bugarskoj ponudili 14 avi-
ona MiG-29SM (ukljuujui rezevne delove i nao-
ruanje) za sumu od 450 miliona dolara, ali je pro-
zapadno orijentisano bugarsko rukovodstvo takvu
ponudu odbilo. Zbog toga je i nastao problem na-
bavke rezervnih delova za postojeu flotu aviona
MiG-29, jer je prevelika elja da se prikljue NATO-
paktu minimizirala mogunost vee vojne nabav-
ke u Rusiji. Ako se tome dodaju i tekoe sa gori-
vom, onda je jasno, da se sam o mali broj pilota
moe borbeno osposobljavati. S druge strane, pilo-
ti dvadesetdevetki su 1998. godine samoinicijativ-
no krenuli s obukom u korienju NATO-operativ-
nih procedura i amerike taktike borbe u vazduhu.
Juna 1999. godine su dva aviona MiG-29 bugarskog
RV uestvovala u zajednikoj vebi pod nazivom
Kooperativni partner, u kojoj su Migovi, navo-
eni od strane oficira amerike mornarice, izvodi-
li simulaciju napada na protivnike brodove.
Krajem 1999. godine bugarsko RV je sa nema-
kom firmom DASA sklopilo ugovor za moderniza-
ciju aviona MiG-29 i za produenje njihovog resur-
sa sa 9 na 12 godina. Modernizacija aviona se ogleda
u ugradnji nove kom unikacijske, navigacijske i
identifikacijske opreme. itav posao, u kojem ue-
JVHG-23MLA
Okosnicu bugarskog RV ine: 21 lovac MiG-29; 15 MiG-23; oko stotinu MiG-21 raznih tipova; 21 Su-22; 39 Su-25; 35 L-
39; 20 L -2 9 ,43 helikoptera M i-24 i 30 transportnih helikoptera M i-8 /M i-1 7 .
iJ
stvuje i bugarska firma TEREM, zakljuen je po ko-
mercijalno vrlo atraktivnim uslovima.
Druga po vanosti borbena letelica u sastavu RV
Bugarske je lovac-presreta MiG-23. Od 1978. do
1991. Bugari su dobili 45 aviona MiG-23 vie verzi-
ja (MF/MLA/MLD/UB). Osam aviona MiG-23 je
imalo udese, od kojih su tri bila fatalna. Verzija avi-
ona MiG-23MF je izbaena iz upotrebe, dok jedan
broj aviona tog tipa nije operativan zbog nedostat-
ka delova. Manji broj dvadesettrojki je u operativ-
nom stanju i sposoban je za izvravanje presreta-
kih zadataka, zahvaljujui radaru N008E i raketama
v-v srednjeg dom eta R-24R/T. Meutim, i resursi
ovih aviona istiu u periodu 2001-2002. Prema iz-
javam a bugarskih oficira, operativni trokovi tih
letelica su toliko veliki, da se eventualna m oder-
nizacija u cilju produenja njihovog ivota do
2008-2010. godine ne isplati. Dodue, postoji mo-
gunost, da se ivotni vek 12 do 15 aviona MiG-
23MLD produi za jo tri godine.
U Bugarskom RV jo uvek dom iniraju avioni
MiG-21. Procenjuje se, da je preostalo oko 70 dva-
desetjedinica, rasporeenih u etiri eskadrile. Naj-
mlai (36 komada) su dobijeni 1983. godine i ima-
ju jo 12 godina nom inalnog ivota. Ali, glavni
problem je, kako doi do vitalnih rezervnih delova
i kako iz zastarele opreme izvui maksimalne bor-
bene mogunosti. S druge strane, niski operativni
trokovi aviona MiG-21, koji su 2-3 puta manji ne-
go kod MiG-23 ili skoro 5 puta nii u odnosu na dva-
desetdevetke, opravdavaju njihovostanak u upo-
trebi do 2008. godine. Ve nekoliko godina postoje
planovi, da se dvadesetak dvadesetjedinica moder-
Aeromagazin 3 0

nizuje, najverovatnije uz pom o izraelskih firmi.
Meutim, i realizacija tog posla je pod znakom pi-
tanja, jer bugarsko M inistarstvo za odbranu nije
uspelo da obezbedi potrebnih 80 miliona dolara za
taj posao.
Pokuaj prodaje aviona
Finansijske tekoe, koje su i dalje prisutne u Bu-
garskoj, onemoguavaju nabavku novih borbenih
aviona u skoroj budunosti. Zbog toga je interes za-
padnih avio-proizvoaa za bugarsko trite veo-
ma mali. Naglaeniji interes pokazuje jedino ne-
maka firm a DASA, koja bi, ukoliko zajedniki
posao na medernizaciji bugarskih Migova bude us-
pean, bugarskim firm am a ponudila eventualno
uee u programu izrade supersoninog trenano-
borbenog aviona Mako. Smatra se, da bi niski tro-
kovi odravanja aviona Mako mogli da budu veo-
ma atraktivni za Bugarsku i druge zemlje sa niskim
vojnim budetima.
Za jurine zadatke bugarsko RV koristi avione
Su-25, Su-22 i m anji broj aviona MiG-21MF. Ove
letelice se nalaze u okviru korpusa taktike avijaci-
je i namenjene su za izvravanje vazduhoplovne po-
drke i za izvianje. Avioni Su-25 su najlaki za odr-
avanje i imaju relativno niske operativne trokove,
pa je za oekivati, da ostanu u naoruanju do 2010-
2012. godine. Uz manje modifikacije avionike Su-
25 e biti osposobljen za uee u vebama progra-
ma Partnerstvo za mir. Ipak se po svojim
borbenim mogunostima u prvom redu nalaze avi-
oni Su-22M4. Procenjuje se, da je to vrlo pouzdana
borbena letelica, velikogborbenog radijusa, sa mo-
gunou noenja razliitog arsenala voenog i ne- postojee borbene avijacije ima za cilj nabavku mo-
vodenog oruja, ukljuujui i laserski voene pro-
jektile H-25ML i H-29L, kao i izviaki kontejner
KKR-1. Neki od bugarskih aviona Su-22 su sposob-
ni da nose i nuklearno oruje. Eventualno uspeno
izvedena modernizacija na avionima MiG-29 bi u
velikoj meri doprinela, da se slian postupak pri-
meni i na avionim a Su-22. T ren u tn o su obezbe-
ena finansijska sredstva da se dva aviona Su-22
modernizuju u domaim pogonima, uz pomo ru-
skih i beloruskih firmi.
Jedan od najveih problema sa kojim se suoava
bugarsko RV se odnosi na p roblem letake obu-
30 Aeromagazin
ratne ma s i n e
ke. Taj sistem, koji je uspostavljen poetkom ezde-
setih godina, dobro je funkcionisao sve do poetka
devedesetih godina. U tom periodu je dobro obu-
en i osposobljen veliki broj letakog kadra i stru-
njaka iz redova zemaljskog osoblja. Meutim, po-
eci ekonomske krize su prinudili planere u okviru
RV da 1992. godine uspostave novi sistem letake
obuke. On je predviao 200 sati naleta na avionima
L-29 ili L-39ZA, ali se u praksi sveo na samo 80 do
100 sati. Prisutni su i problemi sa motorima za avi-
one L-29, tako da je samo mali broj njih ostao u upo-
trebi. Planira se, da 35 aviona L-39 ostane u naoru-
anju do 2010. ili ak do 2015. godine, mada se i na
tim avionima javljaju tekoe, jer se zbog nedostat-
ka sredstava ne moe obavljati ni redovno servisi-
ranje ni pravilno odravanje letelica. Iztih razloga likopterski i jedan transportni puk. U sastavu RV
se dogodilo, da je sredinom 1999. godine vie od
polovine letelica tog tipa bilo prizemljeno zbog ne-
dostatka m otora. Deset aviona L-39 se koristi za
obuku u gaanju pilota iz prve borbene linije. U bu-
garskom RV se razmilja i o nabavci manjeg broja
aviona za obuku PC-7 (etiri aviona) i PC-9 (dva
aviona), ali ugovor o toj nabavci jo uvek nije pot-
pisan. Smatra se, da avioni za obuku firme Pilatus
sasvim odgovaraju potrebam a Bugara, s obzirom
da su trokovi poetne i osnovne obuke na tim avi-
onima oko sedam puta nii od onih koji se obavlja-
ju na avionima L-39.
Najvei prioritet Bugara u narednom periodu nih aviona neophodno utroiti sate i sate pripreme.
je poboljanje kvaliteta obuke letaa, naroito pilo-
ta aviona MiG-29 i Su-22 i omoguavanje realiza-
cije vesternizacije, odnosno prilagoavanje bor-
benih letelica NATO-standardima. Modernizacija
kom sedamdesetih godina prolog veka, ni sa jed-
dernih borbenih aviona na Zapadu u periodu posle
2010. godine. U tom smislu se vri i prilagoavanje
sistema odbrane i kontrole vazdunog prostora, od-
nosno kompatibilnost sa komandnim, komunika-
cijskim i kontrolnim strukturam a Zapadne alijan-
se. T akoe je u planu, da se tri vazduhoplovne baze
- Graf Ignjatevo, Bezmer i Kamenec prilagode NA-
TO-standardima, ali i za civilnu upotrebu.
RVAIbanije
Odmah nakon sm rti Envera Hode nove politike
garniture u Albaniji otvoreno izraavaju elju, da
se to bre i u to veoj meri priblie Zapadu i nje-
govoj vojnoj organizaciji. U tom smislu je Albanija
sklopila vie sporazuma o vojnoj pomoi i saradnji
sa SAD, Nemakom, Turskom, Italijom ... No, bez
obzira na sva nastojanja, modernizacija i snae-
nje albanskih oruanih snaga ide dosta sporo i sva-
kako daleko od onog tempa, koji su albanski poli-
tiki i vojni krugovi eleli i oekivali. Dodue, u
Albaniji se smatra, da prisustvo meunarodnih sna-
ga na Kosovu toj zemlji garantuje bezbednost i za-
titu od eventualnog ugroavanja njenog teritori-
jalnog integriteta od strane susednih zemalja.
Albansko RV u svom sastavu ima oko 7.200 lju-
di. Celokupni vazduhoplovni potencijal je raspore-
en u etiri lovako-bombarderska puka, jedan he-
Albanije se i dalje nalaze zastareli avioni kineske
proizvodnje: F-7A (MiG-21), F-6 (MiG-19) i F-5
(MiG-17). Avioni F-7A su namenjeni za obavljanje
presretakih zadataka, dok su avioni F-6 i F-5 pla-
nirani za potrebe taktike podrke trupama na ze-
mlji. Meutim, dugogodinja izolacija i nedostatak
sredstava su uinili, da se pomenute letelice nala-
ze u veoma loem stanju i veliko je pitanje u kojoj
meri su operativne. Prilikom nedavne posete za-
padnih novinara jednoj albanskoj vazduhoplovnoj
bazi zabeleene su izjave vazduhoplovno-tehni-
kog osoblja, da je za svaki sat leta albanskih borbe-
Zbog toga je jo uvek aktuelna ocena vojnih anali-
tiara, da albansko RV vie pripada muzejskom,
odnosno istorijskom vazduhoplovstvu, jer bor-
beni avioni, proizvedeni krajem ezdesetih i poet-
nog aspekta ne mogu zadovoljiti savremene zahteve
borbenih dejstava. Od onoga to vredi pomenuti,
to su 22 aviona F-7A; 30 aviona F -6 ,19 aviona F-5
i 14 aviona F-2.
RV Grke
Grka je zemlja, koja se, kako sami Grci kau, nala-
zi na nestabilnoj tromei eksplozivnog Balkana,
istone pretnje - Turske i vrelog Bliskog isto-
ka. Zbog toga je geostrategijski poloaj Grke veo-
ma znaajan u okviru evropskih razvojnih i od-
brambenih procesa, to politiki i vojni vrh te zemlje
opredeljuje za stav, da arm ija m ora ispuniti sle-
dee zadatke: kontrolu i spreavanje provokacija
od strane Turske; aktivno uee u okviru NATO-
pakta i Evropske Unije; angaovanje u mirovnim
operacijam a i uee u hum anitarnim operacija-
ma. U cilju ispunjenja pom enutih zadataka grka
vojska je pristupila procesu radikalne reorganiza-
cije i brze modernizacije, to podrazumeva stvara-
nje manje, ali znatno mobilnije, efikasnije i vatre-
no monije arm ije. Kroz takve procese prolazi i
grko RV. Ulau se velika finansijska sredstva i pu-
no truda, kako bi se u naoruanje uveli novi tipo-
vi oruja visoke preciznosti, najsavremeniji tipovi
borbenih aviona, letelice za osm atranje i izvia-
nje u svim vremenskim uslovima, te da se moder-
nizuje postojea flota. Za te potrebe je samo u peri-
21
 ratne
Prema ugovoru o kontroli naoruanja, Grka moe da poseduje 650 vojnih aviona. Trenutnu okosnicu grkog RV ine:
F-16C/D (7 5 /5 0 ); M ira F1 CG (2 4 ); M ira 2000EG (34, s opcijom za jo 15); F-4E/RF-4E (9 5 ); R F-5/F-5 (70); A-7H
(81); Tajfun (sledi kupovina 60, s opcijom za jo 30); T-6 Teksan II (kupljeno 45); T-37B/C (34); C-130H (15); T-2E (35);
T-41 (20). U kopnenoj vojsci su dominantni: AH-64A (24), UH-1H (65); AB-205A (40).
odu 1997-1999. Grka izdvojila sumu od oko 5 mi-
lijardi dolara.
Grci su u proteklom periodu naravno najvie bi-
li zabrinuti zbog stalnih provokacija i povreda nji-
hovog vazdunog prostora od strane turskih bor-
benh aviona. M arrute turskih aviona su dobro
poznate i uglavnom se odvijaju po ustaljenoj e-
mi. Turski izviaki avioni RF-4E poleu iz baze
Konija, preleu june delove ostrva Rodos i Kos i
vraaju se u sopstveni vazduni prostor, jugoisto-
no od ostrva Samos, prvenstveno sa ciljem da se
izvri provera grkih vojnih instalacija na ostrvi-
ma u neposrednoj blizini turske granice. Turski
lovci F-16, sm eteni u bazi u Izm iru, preleu se-
verni deo ostrva Kios i Psara, zatim prave zaokret
u radijusu od oko 30 kilometara ispred ostrva Ski-
ros i vraaju se na teritoriju Turske. Naravno, ni-
su retke i povrede grkog vazdunog prostora iz-
nad ostrva Kipar, kada, osim uzletanja grkih
lovaca, iz baze A krotiri esto poleu i b ritanski
borbeni avioni Tornado.
Grko RV je podeljeno na tri operativne koman-
de: komanda taktike avijacije, komanda avijacije
za podrku i komanda za obuku. Taktike snage su
rasporeene u sedam vingova; vazdune snage za
podrku obuhvataju tri transportna skvadrona i je-
dan mornariko-patrolni skvadron; dok se koman-
da za obuku sastoji od etiri skvadrona aviona za
obuku. Grko RV ima oko 30.000 ljudi i oko 650
borbenih aviona.
Poslednjih nekoliko meseci grko RV se nalo u i-
i interesovanja, s obzirom da je Grka prva zemlja,
koja je poruila eurofajtere Tajfun (izvan onih koje
proizvode avion). Porueno je 60 aviona, 48 jednose-
da i 12 dvoseda (s opcijom za jo 30), ijabi isporuka
trebalo da bude zavrena 2009. godine. Zanimljivo je,
da je odluku o nabavci Tajfuna donelo Ministarstvo
za odbranu Grke, uprkos elji predstavnika RV da se
kupi ameriki F-15H (Strike Eagle).
22
mas i ne
Najsavremeniji avioni koji se trenutno nalaze u
okviru grkog RV su F-16C/D Blok 30/50. Aprila
1999. je naruen novi kontigent od 50 aviona tog ti-
pa u varijanti Blok 50+. Ukupna cena potpisanog
ugovora iznosi 1,4 milijarde dolara. Grki avioni F-
16 su opremljeni radarom Gruman-Norhtrop APG-
68(V)7 i motorom GEl 10-GE-129 sa poboljanim
performansama. Svi avioni poseduju navigacijsko-
nianski sistem LANTIRN, a istovremeno su to i je-
dini avioni F-16, koji imaju usavreni sistem za le-
gitim isanje APX-113(X) i integrisani sistem za
sam ozatitu. Za grke esnaestice je namenje-
no i novo oruje, koje ukljuuje: protivbrodske ra-
kete AM-39 Egzoset, laserski navoene avio-bom-
be AGM-130C, protivradarske rakete AGM-88A
Harm, zatim rakete vazduh-zemlja AGM-65G Ma-
verik i podvesni dispenzer AFDS za razbacivanje
submunicije. Grka planira, da i preostale avione
F-16C/D (Blok 30) dovede na nivo Blok 50, s tim da
se taj posao obavi u kapacitetim a domae vazdu-
hoplovne industrije.
U toku 1999. godine je donesena odluka o nabav-
ci 15 aviona Mira 2000-5 Mkll (ukupna cena 825
miliona dolara), a takoe e se izvriti i moderni-
zacija 10 aviona Mira 2000EGM/BGM (od ukup-
no 35) na standard Da 5 Mk II. Mirai su namenje-
ni za kontrolu vazdunog prostora i za patroliranje
na velikim visinama, jer su simulacije borbi u va-
zduhu pokazale njihovu superiornost u tim uslovi-
ma u odnosu na avione F-16.
Grci u Nemakoj sprovode m odernizaciju 39
aviona F-4E Fantom (od ukupno 70) u okviru pro-
grama Pis Ikarus 200. Najvaniji aspekt moder-
nizacije je ugradnja novog radara APG-65, ime
su znatno uveane sposobnosti aviona za voenje
borbe u vazduhu izvan vizuelnog dometa (raketa-
ma v-v srednjeg dometa AIM-120). Planirana mo-
dernizacija obuhvata: novi gornji prikaziva fir-
me Elbit, sistem za upravljanje HOTAS, ugradnju
m agistrale podataka MIL-1553 i sitnija usavra-
vanja. Meutim, itav posao ve kasni oko 15 me-
seci, jer su grki piloti na prototipu aviona otkrili
oko 80 nedostataka. Pored aviona F-4E, grko RV
planira i modernizaciju 24 aviona Fantom RF-4E,
koji baziraju u Larisi u okviru taktikog izvia-
kog skvadrona.
Najstariji Grki lovaki avioni su F-5. Njihova
isporuka je obavljena jo poetkom sedam dese-
tih godina prolog veka i od ukupno 150 nabavlje-
nih letelica - u upotrebi je ostalo jo oko 70. Oni
se nalaze u okviru dva skvad ro na, ali e najve-
rovatnije uskoro biti zam enjeni borbenim avio-
nim a F-16.
Zanimljivo je napomenuti, da od 1983. godine u
vazduhoplovnoj bazi A ndram ida postoji Centar
za naprednu taktiku obuku, to se sm atra gr-
kom verzijom amerike kole Top Gan. U okvi-
ru obuke u tom centru grki piloti se upoznaju sa
posebnim aspektima taktike borbe u vazduhu, na-
pada na ciljeve na zemlji i elektronskog ratovanja.
U rad centra su ukljueni svi tipovi borbenih lete-
lica, koje se nalaze u naoruanju RV Grke. Zahva-
ljujui upotrebi razliitih letelica, mogue je simu-
lirati veoma irok spektar vazduhoplovnih dejstava.
Trajanje obuke letaa i zemaljskog osoblja u okvi-
ru centra traje est meseci.
U decembru 2000. godine je poela isporuka tre-
nanogavionaT-6A Teksan II (firme Raytheon).
Avioni T-6A e biti osposobljeni, da na est pod-
vesnih taaka nose raketne lansere, avio-bombe
ili dopunske rezervoare za gorivo. Sm atra se, da
c nabavka savrem enog turboelisnog aviona, ka-
kav je T-6A, znatno podii nivo poetne i osnov-
ne obuke grkih pilota. U kupno je narueno 45
Teksana, a isporuka bi trebalo da bude zavrena
2003. godine. Avioni T-6A e u grkom RV zame-
n itistaretrejn ereT -4 1 iT-37. U p la n u je i nabav-
ka 40 do 50 novih aviona za naprednu obuku pi-
lota, kojibi bili priprema za F-16. U konkurenciji
su Hawk-100, MB-339, MiG-AT, JaK-130, L-
139/159 i AMX-T. Novi avioni bi trebalo da zame-
ne T-2C. M eutim , nedostatak finansijskih sred-
stava usporava d o n o en je konane odluke oko
izbora no.ve letelice.
Uskoro bi se mogla oekivati i odluka o nabavci
jo jednog tipa srednjeg transportnog aviona, koji
bi bio kom plem entaran tekuoj floti od 15 aviona
C-130B/N. Na najuoj listi se nalaze transporteri C-
27J, Casa CN-235-300/C-295 i Antonov An-32B-
200. Uz nabavku novog aviona, grko RV eli da
modernizuje i postojeu flotu Herkulesa kroz ugrad-
njunove radio-navigacijske oprem e i savremeni-
jeg sam ozatitnog sistema.
Najdui proces nabavke u grkom RV je vezan za
kupovinu aviona za rano otkrivanje (AEW). Nakon
dosta razmiljanja i uz velike pritiske stranih pro-
izvoaa, donesena je odluka o kupovini etiri avi-
ona EMB-145H, oprem ljena radarom Erikson
FSR890. Prvi avion e biti isporuen 2005. godi-
ne, a do tog vrem ena e se grke posade obuava-
ti na dva zakupljena aviona SAAB 340B.
Aeromagazin 30
 ratne ma s i n e
RVTurske
Najvie politike i vojne linosti Turske se esto di-
e, da ta zemlja poseduje poseban geostrategij-
ski poloaj i da zbog toga Turska m ora aktivno da
uestvuje u reavanju svih bitnih pitanja, koja se ti-
u podruja jugoistone Evrope, Bliskog i Srednjeg
istoka. Takav stav Turskizvaninici imaju i u od-
nosu na nestabilnost na Balkanu, ali i zbog mnogih
istorijskih, kulturnih i ekonomskih veza sa zemlja-
ma tog regiona, posebno sa BiH, Albanijom i ko-
sovskim Albancima. (Izgleda, kad neko jednom ose-
ti mo velike imperije, posledice ostaju genetski u
generacijama). Turska se svesrdno prikljuila ide-
ji o novom svetskom poretku nadajui se, da e
ostvariti elju da postane najuticajnija i najsnani-
ja zemlja irokog podruja Srednjeg istoka. Inae,
Turska je mezime SAD. Zahvaljujui velikoj ame-
rikoj materijalnoj pomoi uspela je da stvori jed-
nu od najsnanijih armija u okviru NATO-pakta.
Ratno vazduhoplovstvo Turske se sastoji od dve
taktike vazduhoplovne komande (sa seditim a u
Eshiehiru i Dijarbakiru): kom ande za obuku i ko-
Prema sporazumu o kontroli naoruanja Turska moe da poseduje ukupno 750 vojnih aviona. Okosnicu turskog RV ine:
mande za vazduhoplovnu podrku. U bliskoj bu-
F-16C/D (1 8 2 /4 1 ); F-4E/RF-4E (1 2 7 /4 0 ); F-5 raznih tipova (9 0 ); C-130B/E (6 /7 ); C-160D (2 1 ); CN235 (53); T-37B/C
dunosti se oekuje, da e taktike kom ande biti
(3 6 /4 4 ); SF260 (3 9 ); T-41 (2 6 ); KC-135R (7) i helikopteri U H -1H (2 3 ); AS532AL (2 0 ). U kopnenoj vojsci kljuno
objedinjene. U okviru komandi taktikog vazduho-
mesto zauzim aju helikopteri AH-1P Kobra (32); OH-58D (2 0 ); S-70A (9 5 ); UH-1H (35); CH-53H (8); AS532UL (30).
plovstva se nalazi sedam velikih vazduhoplovnih
baza, koje su rasporeene po itavoj Turskoj i u ko-
jima su stacionirani borbeni avioni F-16C/D i F/RF- ciju avioni F-4E 2020 su dobili: gornji prikaziva, nezvanino tvrdi, ve je u te svrhe uloeno oko mi-
4E. Na irem podruju svake od njih ili, pak u ne- sistem za upravljanje HOTAS, dva vienamenska lijardu dolara.
posrednoj blizini se nalaze bojevi poligoni. Osim prikazivaa, novi radar za upravljanje vatrom EL/M- Transportnu avijaciju Turske sainjavaju etiri
velikih vazduhoplovnih baza, postoji i vei broj ma- 2032, novi sistem za voenje elektronskog rata itd. skvadrona, u ijem se sastavu nalazi 13 aviona C-
njih, a mora se napom enuti, da na svakom veem Avioni F-4E 2020 e biti n aruani projektilim a 130B/E, 21 avion C-160 i 56 aviona CN-235 (50 je
civilnom aerodrom u u Turskoj postoji i vojni sek- AGM-142 Popaj, AGM-65 Maverik, klaster-bom- izraeno u turskim vazduhoplovnim firmama). Ve
tor sa est ili vie improvizovanih sklonita (izgra- bam a, laserski voenim bom bam a GBU- due vremena je u planu zamena ve zastarelih C-
enih prem a N A TO -standardu), nam enjenih za 10/12/16/24 i klasinim avio-bom bam a 130 i C -160 novom generacijom tekih transporte-
smetaj borbenih letelica. Mk82/83/84. Ukupna cena modernizacije aviona ra. Iz tih razloga je Turska definisala zahtev za na-
Tursko RV trenutno poseduje preko dve stotine F-4E kota blizu jedne milijarde dolara, to iznosi bavku 26 evropskih transportnih aviona A400M, u
aviona F- 16C/D i nastavlja s oprem anjem do pred- oko 18,5 miliona dolara po avionu. Isporuka avi- ijoj izradi turska vazduhoplovna industrija ue-
viene nabavke od 272 letelice. Oekuje se, da e F- ona F-4E 2020 je krenula poetkom 2000. godine, stvuje sa 10 procenata. Takoe e se na sedam po-
16 Blok 50 biti glavni oslonac turskog RV u prvim a odvijae se tempom jedan avion meseno. Ali, is- stojeih aviona C-130 ugraditi nova oprema i mo-
dekadama 21. veka. Nekoliko godina je 12 aviona F- krsli su problemi! Turci su otkrili nekontrolisano dernizovati kabina.
16 iz 182. skvadrona bilo stacionirano u Italiji, u Ge- curenje goriva, koje nastaje kao posledica propu- Dalji planovi turskog RV obuhvataju nabavku 4-
di, odakle su bili upuivani u borbene operacije nad sta u modernizaciji. Izraelci su pristali da plate te- 8 aviona za rano otkrivanje i kom andovanje
teritorijom Bosne i SR Jugoslavije. Avioni iz te jedi- tu - cirka 600 miliona dolara. (AEW&C). Odabran je B737 sa radarom Mesa.
nice, naoruani projektilima v-v kratkog dom eta Takoe je u toku i modernizacija aviona NF-5. Vazduhoplovna kom anda za obuku se nalazi u
AIM-9 i srednjeg dometa AIM-120, obavljali su za- Ugovor o obavljanju tog posla je sklopljen s izrael- Izm iru, m ada se specijalizovani centri nalaze i u
datke patroliranja, koji su, uz dopunu goriva u va- skim i singapurskim firmama i predvia konverzi- drugim mestima u Turskoj. Obuka letaa se odvija
zduhu, trajali oko 4 sata. Tokom 2000. godine avio- ju aviona jednoseda NF-5 u dvosede, uz ugradnju u okviru etiri skvadrona na avionima SF.260D, T-
ni iz te jedinice su prebazirali u bazu Avijano. nove avionike. Konvertovani avioni NF-5A/B e bi- 37B/C, T-38A, CN-235 i na helikopterima UH-IH.
Istovremeno se sa nabavkom aviona F-16 oba- ti smeteni u bazi u Koniji i bie korieni kao uvod- Vojni piloti zapoinju obuku na avionima SF.260
vlja i isporuka modernizovanih borbenih aviona F- ni avioni za F-16. Let prvog modernizovanog avio- (20 sati), a zatim prelaze na avione T-37B/C (100-
4E. Planirano je, da se izvri modernizacija 54 avi- na NF-5, od ukupno planiranih 48, oekuje se 115 sati naleta). Isto toliko sati naleta kadeti obave
ona tog tipa, koju zajedniki obavljaju turske i tokom 2001. godine. i u okviru napredne obuke na avionima T-38, a na-
izraelske vazduhoplovnefirm e. Modernizacijom T ursko Ministarstvo za odbranu je donelo odlu- kon toga jo neko vreme provedu letei na avioni-
aviona F-4E bi trebalo da se u znatnoj meri pove- ku, da se od 2001. godine ukljui u razvoj i proiz- ma F-5B u okviru predoperativne obuke. I u Tur-
aju borbene mogunosti turskog RV za dejstva po vodnju aviona JSF (Joint Strike Fighter), koju rea- skoj postoji kola Top Gan, koju pohaaju piloti
ciljevima na kopnu i na moru. Zbog poveane ubo- lizuje firma Lokid. U planu je porudbina 100 - 200 iz jedinica, kako bi u jo veoj meri usavrili tehni-
jitosti avioni su dobili naziv term inatori, ali se aviona JSF, koji e kao jurinici nove generacije za- ku letenja, taktiku i upotrebu novih tipova oruja.
oznaavaju i kao F-4E 2020, to ukazuje da izvre- meniti avione F-16 Blok 30/40 i F-4E. Vei broj tur- RV Turske ve razmatra ponude proizvodaa za na-
ne izmene u strukturi letelica omoguuju niihovu skih vazduhoplovnih firmi je pokazao interes i e- bavku novih trejnera, koji e zam eniti postojee
upotrebu u narednih 20 godina. Kroz moderniza- lju za ueem u proizvodnji JSF, i kako se T-37 i T-38. +

30 Aeromagazin 23
 ratne masine

Protivbrodka raketa
bogprirodne razuenosti obale i m no-
Igobrojnih ostrva, vojni stratezi Kraljev-
| ske mornarice Norveke su u razmilja-
r
njima o odbrani svojih vodenih granica traili
takvo borbeno sredstvo, koje e biti u moguno-
sti da najefikasnije sprei invaziju neprijateljskih
pomorskih snaga kroz mnogobrojne fjordove i
zabranjene prilaze norvekim obalama. U skla-
du sa tim zahtevim a je specijalno razvijen sa-
m onavoeni protivbrodski projektil Pingvin
(Pinguin), kojije sposoban da dejstvuje u voda-
ma Norveke uz istovremeno korienje pogod-
nosti blizine kopna. T o jejo podrazumevalo i
mogunost upotrebe ove rakete, kako sa brodo-
va, tako i iz vazdunog prostora (s aviona i he-
likoptera).
Raketni projektili Pingvin su u operativnu upo-
trebu uvedeni 1972. godine kao prve rakete klase
lansiraj i zaboravi, odnosno kao prvi sofisticira-
ni protivbrodski projektili zapadnog sveta. Od ta-
da se ovo oruje progresivno razvija. Do danas je
razvijeno nekoliko njegovih verzija, a najnovije su
Pingvin Mk.2 Mod7 (N) i Pingvin Mk.3, koje pred-
stavljaju treu generaciju protivbrodskih raketa. U
brodskoj verziji Pingvin je operativan na fregata-
ma i na brzim jurinim brodovima u ratnim mor- -
.-r': -
naricama u nekoliko zemalja. Avionska verzija ra- .
'
kete Mk.3 je standardni protivbrodski projektil na
avionima F-16 norvekog RV. Pingvin Mk.2 Mod7
upotrebljava amerika ratna mornarica sa helikop-
tera SH-60B Seahawk, pod nazivom AGM-119/B, i
grka ratna mornarica sa helikoptera SH-70B. Ovaj
raketni sistem je odabran i kao protivbrodsko oru-
je za australijski mornariki helikopter SH-2G, fir-
me Kaman. Mogu da ga nose i drugi helikopteri
srednje veliine, kakvi su Super-Lynx i Bell 412EP.
Rakete Pingvin mogu da se lansiraju pojedina- jem smeru, bez obzira na kurs i daljinu cilja unutar obezbeuju sposobnost da dejstvuje u neposred-
no ili plotunski za simultano stizanje na cilj, i to sa- anvelope leta rakete. Veoma precizan navigacijski noj blizini kopna, i da istovrem eno bude otporan
mo nekoliko sekundi nakon zahvata cilja, u bilo ko- sistem i sofisticirani pasivni IC-traga Pingvinu na sve vrste elektronskog ometanja i na sve pozna-
te IC- mamce.
U poslednjoj fazi napada na cilj prekret-
ni orijentir moe da bude ak i pod 1800 u
Sklapajua
odnosu na cilj, a raketa moe da leti iznad
krila
same povrine mora ili talasa i da pogodi cilj
gotovo u samoj ravni povrine vode. Tako-
e poseduje respektivnu sposobnost
prodiranja kroz bok broda, a bojeva glava
mase 120 kg izaziva efekat razaranja svojim
fugasnim i zapaljivim dejstvom unutar bro-
da. M ornarica je testirala ovaj projektil u
Buster
razliitim uslovima, od ledenog pojasa do
Marevski ekvatora. Mnogobrojni ratni sukobi su po-
motor
kazali, da je u najveem broju protivbrod-
Upalja skih akcija presudan faktor vreme. Od mo-
sistem m enta kada je cilj zahvaen, sekunde
odreuju da li e biti pogoen ili ne. Pingvin

24 A eromagazin 3 0
 ratne ma l ne

se moe lansirati samo nekoliko sekundi nakon to beuje dovoenje rakete do cilja. Raketa moe da Pingvin leti visokim subsoninim brzinam a, a
je cilj otkriven i zahvaen glavom za samonavoe- krstari na razliitim visinam a, od nivoa povrine upravljanje na putanji se vri pomou kanara.
nje (GSN) i moe da stigne na cilj ak i pre nego to vode do velikih visina, a tokom leta ne emituje zra-
se brod pripremi za samoodbranu, odnosno pre ne- enja, koja bi mogli da detektuju protivniki brod- Brodski Pingvin
go to lansira prvu odbrambenu raketu. ski osm atraki ureaji. Pingvin je sposoban da se Protivbrodska raketa Pingvin verzije Mk.2 Mod7N
Visoka rezolucija pasivnog IC-senzora obezbe- priblii cilju preko prekretnih orijentira, koje pi- je namenjena za dejstva sa brodova male i srednje
uje visok stepen raspoznavanja i selekcije ciljeva, lot moe samoinicijativno da odredi, kako bi izbe- veliine. Opremljeni ovim ofanzivnim orujem, ko-
kako na mirnoj, tako i na uzburkanoj povrini mo- gao om etanja i da bi napao neprijatelja u njego- je kombinuje pasivno navoenje i manevar po pre-
ra. Veoma precizan inercijalni navigacijski sistem vim najosetljivijim sektorim a. Za napad na jedan kretnim orijentirima, manji brodovi poseduju re-
omoguuje, da projektil odabere cilj i da ima flek- cilj se istovremeno moe lansirati vie raketa pre- spektivnu borbenu efikasnost i agilnost u borbi sa
sibilnu putanju leta preko program iranih prekret- ko istog prekretnog orijentira. Pingvin Mk.3 je in- velikim povrinskim brodovima. Zbog potrebe da
nih orijentira. tegrisan na avione F-16. Sistem za navoenje pro- raketa poseduje odgovarajuu poetnu brzinu za
Pogonska grupa Pingvina se sastoji od bustera i jek tila je softverski integrisan u sistem za upravljanje (kao kod rakete lansirane sa vazdu-
marevskog m otora (brodska varijanta rakete) ili navigaciju aviona uz upotrebu postojee oprem e hoplova), pogonsku grupu protivbrodskog Pingvi-
samo od marevskog motora (vazduhoplovna ver- za navoenje. Zahvat cilja se obavlja pomou avi- na ine buster i marevski motor. Moderno protiv-
zija rakete). onskog radara ili u potpuno pasivnom modu pre- brodsko voenje rata zahteva precizno gaanje
ko gornjeg prikazivaa (HUD). Sa svojim dome- ciljeva. A Pingvin to ume i jo predstavlja jeftino
Vazduhoplovni Pingvin tom od preko 50 km avionski Pingvin i efikasno ubojno sredstvo, prilagoeno za upotre-
Protivbrodska raketa Pingvin omoguuje, da he- predstavlja respektivno oruje za dejstvo sa dis- bu s aviona, helikoptera i brodova nosivosti ispod
likopter napadne cilj van dom eta protivvazdune tance (Stand-off W eapon) po ciljevima na moru. 100 tona. ( Branko Savki, dipl. ing.)
odbrane, ak i najm odernijih ratnih brodova. To
se postie tako, to je lansiranje p rikriveno (ni- Parametri Tipovi protivbrodskih raketa PINGVIN
anske inform acije se dobijaju od tree strane ili
Oznaka Mk.2 Mod 7 N Mk.2 Mod 7 Mk.3
preko sopstvenih optoelektronskih senzora), kao
i zbog ogranienog dom eta brodskog radara. Da- Kategorija Brod-Brod Helikopter-Brod Avion-Brod
kle, kom binacija ovog raketnog projektila i pro- Duina (m) 3,0 3,0 3,2
seno m odernog srednjeg helikoptera omoguu-
Razmah krila (m) 1,4 1,4 1,0
je efikasno pogaanje cilja, p rilagoeno
Prenik (m) 0,28 0,28 0,28
konfiguraciji obale bez posledica po helikopter.
Takoe se efikasnost postie zahvaljujui tom e, Pogonska grupa Buster/marevski Marevski motor Marevski motor
to je p rojektil p o tp u n o o tp o ra n na bilo kakvo Ukupna masa (kg) 385 385 370
elektronsko om etanje i m am ce. Pingvin je inte-
Masa bojeve glave (kg) 120 120 130
grisan sa navigacijsko-nianskim sistem om heli-
koptera i koristi njegovu oprem u za program ira- Sistem za voenje Programirani/INS Programirani/INS Programirani/INS
nje i navoenje projektila. Brzina na putanji Visokodozvuna Visokodozvuna Visokodozvuna
Pingvin verzije Mk.3 se najpre odbacuje s avio-
Domet (km) 34 + 34 + 55 +
na, a zatim se ukljuuje raketni m otor, koji obez-

30 Aeromagazin 25
 ratne masine

mnogih ratova
Dirn. Iliimn Mnnniir Hin mnli
Pie-, Duan Maodu, dipl.meh. 1 v 1 i i i
sposobnost izvravanja borbenih zadataka
i

dublje unutar protivnikove teritorije (izvan

l <
- nr I 1 .1
obaranje jednog aviona Su-25 je bilo potrebno oko
80 do 90 pogodaka, to je znatno vie nego kod dru-
Iprkos stalnim pritiscima i upozorenji- tzv. helikopterske zone) u okviru misija izolaci- gih letelica, koje su koriene u sukobu (Su-17, MiG-
ma m eunarodne zajednice, da se ne je bojita. U poreenju s amerikim jurinikom A- 21). Jedan avion Su-25 se vratio sa borbenog zadat-
J dozvoli prekomerna upotreba sile, ma- 10, avion Su-25 ima manju nosivost i radijus dej- ka sa 150 rupa u sebi. Takoe su konstrukcijske
kedonska vlada i armija su prinuene da u ak- stva, ali je znatno manjih dimenzija, ima veu brzinu izmene (bolja zatita motora, ugradnja ureaja za
cijama protiv albanskih terorista ukljue sve i bolje manevarske sposobnosti. automatski prekid dovoda goriva i dr.) doprinele, da
snanija borbena sredstva, u prvom redu va- Konstrukcijski zahtevi za avion Su-25 su bili isti su avioni Su-25 najee preivljavali pogodak rake-
zduhoplovne snage. Makedonska arm ijaje ve kao i za poznate jurinike turmovike IL-2 iz Dru- ta Stinger.
u borbenim zadacima angaovala helikoptere gog svetskog rata - jeftina i jednostavna letelica, ve- Na bazi iskustava iz ratova u kojima je uestvo-
Mi-8, M i-17i Bel 412, ali se pokazalo, da to ni- like ubojne mo. Naroita panja je posveena bor- vao, na avion Su-25 je ugraen integrisani sistem za
je dovoljno, jer sukobi i dalje traju, bez obzira benoj ilavosti letelice, odnosno njenoj sposobnosti zatitu letelice, nazvan Irti. Za detekciju i lociranje
to se u makedonskim sredstvima informisanja da se to uspenije suprotstavi dejstvu protivnikove neprijateljskih radara slui prijem nik za radarsko
svakodnevno objavljuju vesti o znaajnim uspe- vatre. Vea borbena ilavost letelice je ostvarena osla- upozorenje Pastel, a podaci o tipu i poloaju protiv-
sima kojeje postigla makedonska armija. U na- njanjem na dva razdvojena motora, dupliranjem po- nikog radara se autom atski mogu prebaciti u si-
stojanjima da se uspenije obrauna sa terori- jedinih sistema, zatim dodatnom zatitom vitalnih stem za navoenje protivradarskih projektila. Za
stima makedonska vladaje nedavno u Ukrajini delova aviona itd. Kabina aviona Su-25 je napravlje- aktivno ometanje neprijateljskih radara se koristi
nabavila etiri borbena helikoptera M i-24 i etiri na od ploa izradenih od legura titanijuma, debljine ometa MSP-410, koji se nosi u podvesnim kontej-
jurina aviona Su-25. Iskusni ratnik Su-25, 10 mm do 14 mm. Iako je to dosta skupo reenje, ipak nerim a (um esto raketa v-v). Za ometanje raketa s
kojijeproao ratita u Avganistanu, Nagornom- se ono smatra opravdanim, s obzirom da moe izdr- IC-samonavoenjem slui aktivni ometa L166S,
Karabahu i u eeniji (videti Aeromagazin br. ati oko 50 pogodaka topovskim zrnima kalibra 23 koji se nalazi u kuitu na donjem delu vertikalnog
20), dospeoje i na nemirno podruju Balkan- mm. Osim toga, pilota titi i oklop iznad sedita, kao stabilizatora. U istom kuitu se kao dopuna na-
skog poluostrva. U ciljujaanja vazduhoplov- i neprobojno srednje vetrobransko staklo debljine lazi 196komada IC-mamacaUV-26.
ne komponente makedonske armije u sredstvi- 65 mm. Uostalom, nijedan pilot aviona Su-25 nije Avion Su-25 poseduje savremeni navigacijsko-
ma javnog informisanja se pom injala i stradao od pogodaka u kabinu ili zbog eksplozije re- nianski sitem Voshod. Njegov nianski deo ini si-
mogunost nabavkejo nekih borbenih leteli- zervoara za gorivo. U toku Avganistanskog rata za stem kval, koji se sastoji od dva m edusobno po-
ca - aviona Jastreb J-2 1 ...
Avion Su-25 se od drugih borbenih aviona razli-
kuje po tome, to je, kako to naglaavaju u firmi Su-
hoj, nastao i razvijao se kroz sudelovanje u borbi.
Naime, njegova zavrna letna i borbena ispitivanja
su se poetkom osamdesetih godina odvijala u pra-
vim borbenim uslovima u Avganistanskom ratu.
Od tada je Su-25 bio gotovo stalno angaovan u raz-
liitim sukobima, koji su usmeravali dalju nadgrad-
nju i modernizaciju letelice. Najnovije varijante avi-
ona Su-25 su vienamenske letelice, sposobne da
dejstvuju u svim vremenskim uslovima, danju i no-
u, i da, u poreenju sa prethodnim varijantam a
nose vei asortiman razliitih borbenih sredstava.
Rad na avionu Su-25 je zapoet poetkom sedam-
desetih godina, kao odgovor na pojavu amerikog
jurinog aviona A-10. Osnovna namena aviona Su-
25 je unitavanje manjih, pokretnih oklopljenih i
neoklopljenih ciljeva u okviru neposredne podrke
trupam a na zemlji. Takode se od aviona zahteva

26 Aeromagazin 30
 ratne
vezana podsistema - TV i laserskog. Uloga TV-pod-
sitema je pretraivanje terena, otkrivanje i identi-
fikacija ciljeva; dok je nam ena laserskog podsiste-
ma m erenje udaljenosti i oznaavanje ciljeva.
Mogunosti TV-podsitema su nedovoljno poznate
u javnosti, mada se pretpostavlja, da se na udalje-
nosti od 15 km mogu identifikovati zgrade, na 8 km
- tenk, a helikopter na 6 km. Pokretni cilj na uda-
ljenosti od oko 8 km je mogue pratiti sa tanou
od 0,6 m. Posle zahvata i identifikacije cilja zapo-
inje autom atsko praenje cilja i navoenje leteli-
ce u njegovom pravcu. Pilot odabire vrstu naoru-
anja i obavlja njihovo aktiviranje, a sistem kval
automatski navodi rakete na cilj. itav sistem je vi-
soko autom atizovan i omoguuje veliku verovat-
nou unitavanja cilja u prvom naletu.
Na avionu se nalazi osam potkrilnih i dva kraj-
nja krilna nosaa naoruanja, ukupne nosivosti
4.360 kg. Na nosae se, osim k ontejnera za gori-
vo, mogu podvesiti: konvencionalne avio-bombe
mase 50 kg do 500 kg; klaster-bom be RBK-250,
RBK-500 i KGMU sa subm unicijom PTAB; stan-
dardne nevoene rakete S-5, S-8, S-13, S-24B i S-
25; leserski voene rakete S-25L; nuklearna bom-
ba IAB-500; kontejneri sa topovima i kontejneri za
poljsko odravanje. Prim arno oruje za unitava-
nje oklopa je laserski voena protitenkovska rake-
ta9M120 Vikhr, dom eta 0,5 do 10 km. Bojevagla-
va rakete im a m asu od 45 kg i sposobna je da
probije oklop debljine 900 mm. Osim pomenute ra-
kete S-25L, novije varijante aviona Su-25 mogu da
nose i laserski voene rakete H-25ML i H-25L, od-
nosno bom be KAB-500L. U grupi TV-navoenog
naoruanja se koriste rakete H-29T i bom be KAB-
500KR. Izbor ubojnih sredstava je znatno proiren
s integracijom sistema za upravljanje vatrom SUV-
39. Na taj nain se postiglo, da avion Su-25 moe
obuhvatati gotovo svo rusko savremeno oruje za
taktiku nam enu, nam enjeno za dejstvovanje po
ciljevima na zemlji, ukljuujui i rakete H-58U, H-
31 i protivbrodski projektil H-35. Na avionu Su-25
je na donjaci kabinskog dela tru p a sm eten dvo-
cevni top AO-17A, kalibra 30 mm, sa 250 granata.
Uobiajena konfiguracije naoruanja su 16 pro-
tivoklopnih raketa i dve rakete v-v, ili 4 protivradar-
ske rakete i etiri vodene rakete v-z, 4 lansera nevo-
denih raketa kalibra 57 mm i dva dodatna rezervoara
za gorivo i dve rakete v-v itd. U borbenim operacija-
ma avion Su-25 se pokazao kao odlian jurinik. U
ratu u Avganistanu angaovanje aviona Su-17, MiG-
21 i MiG-23 u napadim a na utvrene poloaje mu-
dahedina ni izbliza nije bilo tako uspeno u pore-
enju sa dejstvom aviona Su-25. U tom ratu su
avioni Su-25 obavili oko 60 hiljada borbenih letova,
pri emu su izgubljena 23 aviona i osam pilota. Ne-
koliko pilota aviona Su-25 je za uspeh u borbenim
dejstvima dobilo najvia priznanja i Orden heroja
SSSR-a. Meu njim a je i natporunik K onstantin
Paljukov, koji je tokom jedne misije vatrom iz to-
pa i raketa iz saastih lansera unitio dve rakete Stin-
ger, koje su bile usTnerene ka avionu kom andanta
eskadrile. Orden heroja SSSR je dobio i kapetan Vla-
30 Aeromagazin
ma i n e
Razmah krila 14,52 m; duina 14,28 m; visina 5,20 iri; povrina krila 33,70mJ; masa praznog, opremljenog aviona 9.500 kg; masa unu-
tranjeg goriva 5.600 kg; normalna masa pri poletanju 16.500 kg; maksimalna masa pri poletonju 19.500 kg; maksimalna horizontalna
brzina na nivou mora (ist): 950 km/h; praktini plafon leta (normalna masa pri poletanju) 10.000 m,- radijus dejstva (sa 2.000 kg
podvesnog tereta) 700km; dozvoljeni faktor optereenja -t- 6,5g (normalna masa pri poletanju); duina zaleta pri poletanju (travnata
PSS) 600-700 m; pogonska grupa: dva turbomlazna motora Tumanski - Sojuz R-195, svaki maksimalnog statifkog potiska 45 kN.
dislav Gonarjenko sa 415 borbenih letova, a najo- Ukrajine, a zatim i nekoliko u Turkmenistanu, Gru-
dlikovaniji pilot Avganistanskog rata je bio pukov- ziji i Azerbejdanu. Prva strana zemlja koja je na-
nik Ruckoj (kasnije predsednik Ruske Federacije) bavila avione tog tipa je bila ehoslovaka (36 avi-
sa 97 borbenih letova u periodu od pet meseci. ona), a kasnije i Bugarska s istim brojem letelica.
Proizvodnja aviona Su-25 je zavrena 1992. go- Posle barunaste revolucije u ehoslovakoj i na-
dine i do tada je proizvedeno oko 700 primeraka. kon podele drave, esi dobijaju 25 aviona, a Slo-
Osim osnovne verzije (na Zapadu oznaene kao vaci 11 aviona. Osim pom enutih zemalja, avione
Frogfut A), postoji i vei broj drugih verzija. Izvo- Su-25 su jo nabavili Severna Koreja, Angola i Irak.
zna varijanta aviona ima oznaku Su-25K, dok Su- Broj aviona koje je nabavio Irak nije poznat, ali se
25UB predstavlja osnovnu verziju kolsko-borbe- pretpostavlja, da je najvei broj aviona uniten to-
nog dvoseda (izvozna varijanta Su-25UBK). kom operacije Pustinjska oluja, osim sedam leteli-
Poetkom osamdesetih godina je zapoet rad na iz- ca koje su prebaene u Iran. Zanimljivo je napome-
radi potpuno kolske varijante Su-25UT (Su-28). nuti, da je pre nekoliko godina nabavku aviona
Avion Su-28 je prikazan na Pariskom salonu 1989. Su-25 razmatralo i Jugoslovensko ratno vazduho-
godine, ali je zbog velikih trokova eksploatacije i- plovstvo.
tav projekt obustavljen. Ispitivane su i mogunosti Rusko RV nastoji da realizuje narudbinu od 24
poletanja sa ram pe (verzija Su-25UTG). U projek- aviona Su-25TM, kako bi snabdelo est regionalnih
tantskom birou Suhoj je postojalo jo nekoliko za- jedinica za brze intervencije. Svaka od tih jedinica
poetih projekata verzija aviona Su-25 (izviaka bi u svom sastavu imala po 4 aviona Su-25TM i 12
verzija Su-25R, Su-25TP prilagoena za upotre- aviona Su-25 u standardnoj varijanti. Gruzijatako-
bu sa nosaa aviona Kuznjecov itd.). Ipak je najza- e iskazuje potrebu za oko 50 aviona Su-39, koji e
nimljivija bila verzija Su-25U3, s obzirom da je to se proizvoditi blizu Tbilisija. Meutim, nedostatak
trebalo da bude u svetu jedinstveno reenje - tan- finansijskih sredstava i smanjenje vojnih budeta i
dem trosed avion (dva uenika i instruktor). Sva- u Rusiji i u Gruziji dovodi u pitanje planiranu mo-
kako, da su najsofisticiranije varijante aviona Su- dernizaciju i verovatno e se pristupiti moderni-
25 verzije Su-25T i Su-25TM (Su-39). Obe varijante zaciji postojee flote letelica Su-25 na neto nii stan-
aviona se baziraju na konstrukcijskim reenjim a dard - Su-25SM.
trenano-borbene verzije Su-25UB, pri emu je pro-
stor namenjen za smetaj drugog lana posade is-
korien za smetaj dodatne opreme i goriva. Tre-
n utno vlada vei interes za verzijom Su-25TM, s
obzirom da ona moe da ponese podvesni kontej-
ner u kojem se nalazi viefunkcionalni radar Ko-
plje-25. Radar poseduje dva reima rada - vazduh-
zemlja i vazduh-vazduh, pri emu se moe pratiti
osam ciljeva i istovrem eno biti angaovan u na-
padu na dva cilja. Cilj veliine lovakog aviona mo-
e da bude otkriven na daljini do 57 km (ukoliko
cilj leti prem a radaru) i na 25 km (ukoliko cilj leti
od radara). U kombinaciji sa radarom mogu da se
koriste protivbrodske rakete i rakete v-v srednjeg
dometa.
Nakon raspada SSSR-a u Rusiji je ostalo oko 180
aviona Su-25, u Belorusiji 97, oko tridesetak u sa-
stavu RV Ukrajine i etrd esetak k o je koristi RM
27

Pie: prof. Radmila Tonkovi
im su m otori aviona A n -2 6 utih n u li
krozjo neotvorena vrata mezapljusnuo
miris empresa i Mediterana. N a nad-
morskoj visini od 36 metara, na 12. ki-
lom etrujuno od grada Podgorice i 20 kilome-
tara od dravne granice, omeen rekom
Cijevnom, prugom Podgorica-Bar i selom Go-
lubovci, po kojem i nosi naziv - lociranje aero-
drom Golubovci. Na ovom aerodromu sa op-
tim alnim klim atskim uslovima, m oda
najpovoljnijim u celoj zemlji, pa ak i u bivoj
SFRJ, sa velikim brojem povoljnih letakih da-
na u godini, sa betonskom poletno-sletnom sta-
zom i opremom koja zadovoljava sve zahteve i
norme savremene vazdune luke bazira -172.
avijacijska brigada naegRatnogvazduhoplov-
stva.
Istorija brigade
Veoma bogata istorija 172. avijacijske brigade, jed-
ne od najstarijih avijacijskih jedinica Ratnog vazdu-
hoplovstva i protivvazdune odbrane Vojske Jugo-
28
ratne masine
slavije, poinje u Novom Sadu 25.decembra 1944.
godine formiranjem 111. lovakog avijacijskog pu-
ka, ijih je tradicija direktni sledbenik ova jedini-
ca. Odmah po svom form iranju puk je ukljuen u
borbe za osloboenje zemlje, da bi se usled pome-
ranja fronta prebazirao na aerodrom Sombor,
odakle izvrava preko 230 borbenih letova sa gu-
bitkom jednog pilota.
Po zavretku rata puk prebazira na aerodrom
Skopje i tu ostaje 4 godine izvodei redovnu obu-
ku na ruskim lovakim avionima JaK-1, JaK-3, JaK-
9 i UJaK-9, odakle 1949. prebazira na aerodrom
Cerklje u Sloveniji. Upravo je na ovom aerodro-
mu 5. decembra 1949. godine od 111. lovakog avi-
jacijskog puka formiran 172. vazduhoplovni lova-
ko-bom barderski puk sa tri eskadrile u svom
sastavu, a bio je naoruan avionima Me-109G, UT-
2 i Aero-2. Prvi kom andant ove jedinice je bio ka-
petan Petar Obradovi (danas ivi u Beogradu). Puk
ubrzo 16. novem bra 1950. s aerodrom a Cerklje
prebazira na aerodrom Zemunik kod Zadra, u
svom sastavu ima dve eskadrile, a osnovna name-
na su mu jurina dejstva i dejstva po moru u okvi-
ru podrke Ratnoj m ornarici. Nakon preobuke
obavljene u inostranstvu, u avgustu 1952. godine u
puk stiu i prvi avioni am erikog porekla F-47D
T hunderbolt. N akon obuke za letenje na prvom
mlaznom avionu u sastavu naeg vazduhoplovstva
novembra 1954. godine piloti 172. puka su s aero-
drom a Batajnica preleteli 16 mlaznih aviona-lo-
vaca F-84G Thunderjet. U narednom periodu je je-
dinica imala zadatak da izvrava specijalne izviake
zadatke nou, zbog ega je i dobila nezvanian na-
ziv Noni puk.
Folo: Aleksondor Rodi
Aeromagazin 3 0
 ratne ma s i ne
tvrdivi visoku obuenost, strunost i profesiona-
lizam svih pripadnika jedinice. Te 1991. godine je
na izvrenju borbenog zadatka oboren i zarobljen
potpukovnik Begi Mue, tadanji komandant je-
dinice. Period posle rata karakteriu izolacija ze-
mlje i ratno okruenje, pad ivotnog standarda, ali
uprkos svemu tom e i intenziviranje obuke stude-
nata-pilota i dostizanje sve veeg broja sati naleta.
Od 1994. godine zbogsmanjenja dravne terito-
rijc i avijacijskih jcdinica u sastav ovc jcdinice pre-
laze i delovi sastava drugih jedinica, te tako 172. puk
p rerasta u 172. avijacijsku brigadu (abr) sa est
eskadrila u svom sastavu - 229., 239., 242., 251.,
784. i 897., od kojih su dve poslednje helikopterske.
Krajem 1996. godine je u sastavu 172.abr osno-
vana akro-grupa Letee zvezde, koja za vrlo krat-
ko vreme postie znaajne rezultate u zemlji i u ino-
stranstvu (Plovdiv - Bugarska, Hradec Kralowy -
eka, Batajnica 97., Batajnica 98.), a formira se
i helikopterska akro-grupa Strljeni, koja takoe
ostvaruje veoma zapaene i znaajne rezultate.

Od 1955. do 1965. godine u sastav puka ulaze 239.

i 240. avijacijska eskadrila, dok se od 1965. iz osno-
Sastav 172. avijacijske brigade
ve menja i nam ena jedinice i njen naziv u 172. lo-
vako-bombarderski avijacijski kolski puk, te kao U periodu posle 78-dnevne NATO-agresije dolo je do 251. lovako-bombarderska avijacijska eskadrila (kol-
preformiranja jedinice, tako da se sada u njenom sasta- ska) - Pume je naziv dobila u vreme kada je bazirala
takav prelazi pod kom andu Vojne vazduhoplovne
vu nalaze: 239.lbae, 242. Ibae, 251.lbae i 897. meovita na aerodromu Zemunik kod Zadra, jer je tada indek-
akademije. Istovrem eno i 355. izviaka avijacij-
helikopterska eskadrila. sni znak za mesec avgust u radio-kom unikaciji bio pu-
ska eskadrila sa celokupnim sastavom i avionima
239. lovako-bom barderska avijacijska eskadrila - ma, pa su ga piloti usvojili kao zatitni znak svoje eska-
TV-2 prelazi u sastav puka, tako da osnovna name-
Vampiri je namenjena za kolovanje piloto i za borbe- drile. Jedinica je naoruana avionim a Utva-75 i Galeb
na puka postaje kolovanje pitom aca tree godine
na dejstva po ciljevima na kopnu i na moru. Domai avi- G-2 i upravo se u ovoj jedinici vri selekcija kandidata za
vazduhoplovne akademije. oni Galeb G -4 u jedinicu stiu 1986. godine i u njenom Vojnu akadem iju i za osnovnu obuku studenata-pilota.
Godine 1968. se u naoruanje uvodi avion ame- naoruanju se nalaze i danas. Eskadrila bazira na aerodromu Kovin.
rike proizvodnje F-86E Sabre i jedinica prebazi-
ra na aerodrom Golubovci kod Podgorice, gde se
i danas nalazi. S obzirom da je na aerodrom u Ze-
munik jedinica bazirala 17 godina, a da su uslovi
za smetaj i obuku na Golubovcima bili znatno lo-
iji, njeni pripadnici su ovaj izuzetno teak zadatak
uz pojaane napore odlino obavili. Osnovna na-
mena na novom aerodrom u ostaje ista - kolova-
nje pitomaca pilota.
U toku 1969. godine se jedinica prenaoruava
avionimaN-60 Galeb-2 i J-21 Jastreb, a 1970. su se 242. lovako-bombarderska avijacijska eskadrila - Or- 897. meovita helikopterska eskadrila - Strljeni je
lovi je tokom svoje istorije delovala u sastavu Vazduho- obuena za transport, protivoklopnu borbu, izvianje, ko-
u sastavu jedinice nalazile 239. i 242. lovako-bom-
plovne vojne akadem ije i u njoj su na avionima Jastreb rekciju artiljerijske vatre i za izbacivanje padobranaca.
barderska avijacijska eskadrila. Od 1972. godine je-
i Orao piloti lovako-bombarderske avijacije prolazili za- Pored osnovne namene, u ovoj eskadrili se provodi i re-
dinica poinje sa kolovanjem stranih dravljana;
vrnu obuku. Njihova visoka obuenost je bila presudna dovna obuka studenata-pilota helikoptera. Piloti ove je-
a 1975. dostie m aksim um svog razvoja postavi
u donoenju odluke, da im se povere i zadaci protivbrod- dinice po potrebi uestvuju i u akcijama spasavanja, pru-
najboljom jedinicom u naem RV i PVO, to se po-
ske borbe sa TV-voenim raketam a Maverik. Od 1997. anja hitne pomoi, evakuacije ranjenih i bolesnih,
navlja jo nekoliko puta do 1985. godine, usled ve-
godine jedinica koristi kolsko-borbene avione Galeb G-4. traganja za nestalim licima i gaenja poara na nepristu-
likog broja sati naleta i kvaliteta obuke, visoke stru- panim terenima.
ne osposobljenosti nastavnikog kadra, te visokog
stepena ispravnosti tehnike - im presivnih 93 %.
Prenaoruavanje jedinice domaim avionom N-
62 Galeb-4 poinje od juna 1986. godine, a ve od
1987. i domaim modernim avionom J-22 Orao. Do
poetka ratnih zbivanja 1991. godine jedinicom ko-
manduje potpukovnik Radoljub Masi, sadanji ko-
mandant Vazduhoplovnog korpusa.
Dogaanja u SFRJ od 1991. godine uvode jedini-
Eskadrile 239., 242. i 897. baziraju na aerodromu Go-
cu u ratna dejstva, tako da jedinica izvrava preko
lubovci u Podgorici.
500 borbenih zadataka bez ljudskih gubitaka, po-

30 Aeromagazin 29

Od svog formiranja do danas 172.abr je u svom
naoruanju imala 29 tipova vazduhoplova, na ko-
jima je obuila preko 1200 pilota. Iz njenog sasta-
va su, kao komandanti, izali mnogi generali, koji
su zauzimali najznaajnije poloaje u naem RV i
PVO. Pored kolovanja pilota, jedinica je namenje-
na i za vazduhoplovnu vatrenu podrku jedinica-
maKoViRM.
NATO-agresija i posledice
Agresija NATO-pakta ovu jedinicu zatie u inten-
zivnoj obuci studenata, ali njen sastav i dalje pro-
fesionalno i portvovano izvrava sve postavljene
zadatke u odbrani otadbine. Na aerodrom Golu-
bovci je neprijatelj na 18 lokacija svakodnevno dej-
stvovao avio-bombama, kasetnim bombam a, ra-
ketama i krstareim projektilima mase od 250 kg
do 2500 kg izvrivi ukupno 120 dejstava. Sa ukup-
no 1550 ubojnih sredstava uniteno je oko 60 obje-
kata - piste, hangari, letelice na stajankama i celo-
kupna inffastruktura aerodroma. Znai, nanesena
je ogromna teta. Na irem podruju aerodroma jo
uvek ima neeksplodiranih ubojnih sredstava, ali su
sve manevarske povrine osposobljene. Ve prvih
meseci posle NATO-agresije u jedinici se nastavlja
sa letakom obukom, te njeni pripadnici i pored
oteanih uslova ivota i rada (unitene infrastruk-
ture i tekoa u odravanju sredstava zbog sloene
ekonomske situacije u zemlji) uz znatna napreza-
nja i samoportvovanje odravaju zadani nivo bor-
bene gotovosti i izvravaju sve postavljene zadat-
ke. U toku 2000. godine se ponovno form iraju
akro-grupe Letee zvezde i Strljeni, koje na-
stupom na centralnoj proslavi Dana avijacije (2. av-
gusta 2000. godine) na aerodromu Podgorica za-
slueno izazivaju divljenjegledalaca.
30
r a t n e ma i ne
Komandanf 172. avija-
cijske brigade je 43-godi-
nji pukovnik Ljubia Joki,
nastavnik letenja i pilot na
avionu G-4. PukovnikJo-
ki uz neosporni autoritet
ima izraen vojniki duh
kao posebnu linu i profe-
sionalnu vrlinu i dobar je
poznavalac duha naroda,
sa ijim sinovima stvara je-
dinstveno bie odlunosti i
optimizma. U tome je njegova snaga i odlunost koman-
danta, koji se nenametljivo poistoveuje sa vojnikim ide-
alom stareine, pilota, druga i nadasve oveka. A oso-
benost dela uvek i obavezno mora da krasi lik
komandanta, nastavnika i vaspifaa, o emu sam Joki -
vrstan pilot sa 2000 sati naleta na letelicama Zlin, Bla-
nik, Cesna, Cirus, Utva-75, G-2 i G-4, s pravom nosi zva-
nje izvanrednog i izuzetnog instruktora letenja - k a e :
Nastavnik letenja shvati da je postigao svoj maksimum
tek kada njegov uenikpone da leti i upravlja vazduho-
plovom poput njega samog ili ak nadmai svog uite- avanja bezbednosti letenja. Ono ime se ovde doista mo-
Ija. Taj oseaj obaveze prenoenja znanja, umea i veti-
na je u naoj jedinici jako izraen, ak i presudan, jerse
upravo u pilotskom pozivu angauju vrline - upornost,
smelost, brzina, postojanost i odlunost, s obzirom da se
letenje mora permanentno da ui, dorauje idovodi do
savrenstva. Stogaizmeu nas i civilnih struktura, koje
se bave istim poslovima, postoji ogromna razlika. Nabu-
dui pilotje uz to i budui stareina, ratnik, potencijalni
borac i branilac otadbine, mogui komandant. Ja svoje
studente doivljavam kao ponosne orlove dok lete. Jer,
nema lepeg prizora od leta orla, kojipolako krui i ko-
ristei jake uzgonske struje penje se uz nae planinske
kre visoko ka nebu. Komandant se nerado sea agresi-
je NATO-pakta na nau zemlju i na nov nain istie pro-
Na svim vebama pripadnici jedinice postiu za-
paene rezultate, a pored osnovne namene - obuke
studena.ta, izvravaju i veliki broj specijalnih zada-
taka: transportnim helikopterima vre prevoz tere-
ta, kao i ljudi i bolesnika kojima je potreban hitan
transport, a u letnjim mesecima uestvuju u gae-
nju poara na nepristupanim terenim a, kao i na
m estim a gde je vatra pretila da zahvati stam bene
objekte. Samo u prvim danim a avgusta prole go-
dine u gaenju velikih poara je ostvareno 80 sati
naleta i pri tome prevezeno 360 tona vode. Sve ovo
je ostvareno zahvaljujui izuzetnom naprezanju po-
sada koje su letele u ekstremnim uslovima na tem-
peraturama veim od 40C, u zonama gustog dima,
na daljine od po nekoliko desetina kilometara, uz
veliki broj sati naleta u toku jednog dana.
Jedinica danas ostvaruje najvei nalet u RV i PVO
uz izuzetno visok stepen bezbednosti letenja izvo-
dei obuku studenata-pilota na avionu G-4 i na he-
likopteru Gazela, te obuku i selekciju buduih pilo-
ta na avionu Utva-75. Naa zemlja e ve u
septembru imati novu generaciju mladih pilota ob-
uenih u ovoj jedinici. Na taj nain pripadnici bri-
gade uvaju i neguju svetao prim er i bogate tradi-
cije 172. avijacijske brigade.
| fesionalizam i patriotizam
;2 jedinice kojom kom andu-
| je: Neoprostiva greka bi
bila govoritisamo o piloti-
ma i njihovom poslu, a ne
vezati ga za sve ostale
strunjake i poslove veza-
ne za avion da bi on mo-
gao da poleti u svim uslo-
vima, pa i ratnim. Sve je to
kompleksno i svi poslovi su
meusobno kompatibilni.
Posebno mesto u svemu tome zauzima vazduhoplovno-
tehnika sluba, koja odrava vazduhoplove i vri oprav-
ke i upravo su tehniari i inenjeri zasluni to letimo.
Oni produavaju resurse avionima, onisu i za vreme bom-
bardovanja u gotovo nemoguim borbenim uslovima dr-
ali tehniku spremnom i ispravnom, radili neprekidno pod
vazdunom opasnou i upravo njima pilotimnogo dugu-
ju za ispravnu tehniku i bezbedno letenje. Zahvaljujui
tojslubi m i imamo najvei ostvareni fond sati naleta u
RVsa najmanje vanrednih dogaaja uzminimum ugro-
emo pohvaliti jeste profesionalan radistruan sastav va-
zduhoplovno-tehnike slube. To su Ijudi koji vedui niz
godina rade svoj posao i uivaju u njemu, pa se njihov do-
prinos i znanje, kao i samopregoran rad i odnos prema
radu i obavezama niim ne mogu platiti. Upravo zbog ta-
kvih naih strunjaka - tehniara i inenjera, mi piloti i je-
smo u stanju da letimo i izvravamo sve svoje zadatke. Ni-
smo m i nikakvi junaci, mismo samo nastojali da asno
radimo svoj posao i ispunimo dug prema otadbini. Jer,
kako ree knjievnik Marko M iljanov: Junatvo je la-
ko - to je kad brani sebe od drugoga, a ojstvo je teko -
to je kadbrani drugoga od sebe. A NA TO-agresori ni-
su postigli ni junatvo, ni ojstvo, a nisu to kadri ni spo-
znati, a kamoli priznati.
Aeromagazin 3 0
 biznis
Pie: Slobodan Miti, dipl.ing.
I aleke 1913./1914.godinedr Hugo Junkers
je konstruisao jedan od prvih avionskih di-
______ | zel- motora. U njegovom konstruktorskom
birou je napravljen eksperimentalni dizel-motor sa
horizontalno postavljenim cilindrima (bokser-kon-
cepcija), radi ugradnje u krilo velikog Junkersovog
bombardera, namenjenogza let na dugim marru-
tama. Ovaj projekat je zavren 1916. godine. Meu-
tim, Versajski ugovor je spreio dalji rad na tom
projektu i svi motori su uniteni. U prolostijebi-
lo vie pojedinanih pokuaja, da se prednosti di-
zel-motora iskoriste u vazduhoplovstvu. Posled-
njih godina je ponovno aktuelna ideja o prim eni
dizel-motora, ali ovoga puta u lakoj avijaciji. Za-
kljueno je, da je avionski dizel-m otor sasvim po-
eljno, ekonomino i tehniki izvodivo reenje. Tre-
nutno najm anje pet kom panija radi na razvoju
dizel-motora za primenu u lakoj avijaciji. Razlog za
to je prvenstveno ekonomske prirode, jer je dizel-
gorivo jeftinije, a dizel-m otori im aju m anju spe-
cifinu po tronju goriva. Tu su i konstrukcijske
prednosti dizel-m otora, koji po pravilu rade mir-
nije, jednostavniji su za odravanje i imaju vei me-
uremontni rok rada od bilo kojeg benzinskog mo-
tora. Razliitost pristupa pojedinih kom panija
razvoju avionskih dizel-motora za potrebe lake avi-
jacije se ogleda u sledeem:
- da li dvotaktni ili etvorotaktni dizel motor?
- da li vazduno ili teno hlaenje?
- kakva konfiguracija cilindara: boks, V ili zve-
zdasta (to je uslovljeno smetajem motora na
avion i nainom hlaenja)?
Dvotaktna dizel-tehnologija
Kada su u pitanju dvotaktni dizel-motori evident-
no je, da oni razvijaju veu snagu po kubnom cen-
timetru radne zaprem ine u odnosu na benzinske
motore. Na prim er, dizel-m otor Continental CSD
283 razvija snagu od* 147,2 kW sa radnom zapre-
minom od 4.700 c m !, dok benzinski avio-m otor
Lycoming 10-360 priblino istu snagu razvija sa
radnom zaprem inom od 5.900 c m . Postoje dva
glavna razloga za ovaj porast efikasnosti: prvi je taj,
to kod dvotaktnih dizel-motora svaki cilindar pre-
daje koristan rad na svakih 360 okretaja radilice,
30 Aeromagazin
klasa
nasuprot 720 kod etvorotaktnih motora; a drugi
razlog je - to litar dizela sadri veu energetsku mo
od litra avio-benzina.
Vii stepen kompresije
Moderni benzinski avionski motori nisu vie u mo-
gunosti da poboljaju termiku efikasnost, jer je
to uslovljeno daljim poveanjem stepena sabijanja
smee u cilindrima. Primenom turbo-punjaa ste-
pen sabijanja je kod benzinskih motora povean do
granice, posle koje dolazi do sam opaljenja smee
goriva. Za razliku od njih, dizel-motori rade sa ve-
oma visokim stepenom sabijanja, to obezbeuje
bolje sagorevanje goriva i bolje term iko iskori-
enje u odnosu na benzinske motore. Pored sma-
njenja zagaenja ivotne sredine, efikasno sago-
revanje u cilindru uslovljava i niu tem peraturu
izduvnih gasova (430C do 460C u odnosu na 740C tehnologije. Na primer, kod Kontinentalovog dizel-
kod benzinskih m otora), kao i smanjeno troenje
delova turbo-punjaa.
Nii nivo vibracija motora
Dvotaktni dizel-m otori rade mirnije, jer se krae
vrem e nalaze u fazi kada elisa i radilica slue kao
zamajac, radi zadravanja stabilnih obrtaja moto-
ra. Naime, kod etvorotaktnih benzinskih i dizel-
m o to ra deo ciklusa koji predaje energiju na ra-
dilicu motora traje oko 150 obrtaja radilice, to je
samo 20% od 720 celog ciklusa. To dovodi do dva
tridesetostepena intervala tokom svakog obrtaja
radilice, kada nema korisnog rada. Motor tada ra-
di po inerciji radilice i elise, to izaziva vibracije
motora. Kod dvotaktnih motora deo ciklusa, u ko-
jem se energija predaje radilici, traje od 90 do
120 rotacije pri ciklusu od 360. Kako etiri cilin-
dra em ituju snagu tokom ciklusa od 360, ne po-
stoji interval kada se radilica okree po inerciji,
to rezultira sm anjenjem nivoa vibracije m oto-
ra. Dva i vie radnih taktova po jednom okretaju
radilice, uz efikasno sagorevanje, obezbeuju ve-
i obrtni m om enat na vratilu m otora po jedinici
radne zaprem ine u odnosu na benzinske motore
(ak i preko 50%).
Smanjena potronja goriva
Proizvoai avionskih dizel-m otora tvrde, da je
specifina potronja goriva ovih motora pri krsta-
reim reimima za oko 20% do 30% nia u odno-
su na etvorotaktne benzinske motore. Prema po-
dacima jedne od kompanija koja proizvodi avion-
ske dizel-motore, u toku leta na marruti od 185 km
sa 65% snage m otora avion opremljen dizel- mo-
torom jepotroio 155 litaragoriva,dokje priistim
uslovima avion sa benzinskim motorom potroio
218 litara goriva. Ako se tome jo doda i nia cena
dizel-goriva, ekonominost upotrebe dizel-moto-
ra na avionima je evidentna.
Nia cena odravanja
Cena odravanja avionskog m otora je uglavnom
uslovljena stepenom njihove sloenosti. Teite
razvoja avionskih dizel-motora je stavljeno na sma-
njenje broja delova, kao i na projektovanje i proiz-
vodnju delova m otora prim enom CAD/CAM
motora CSD 283 je po prvi put primenjena tehno-
logija izrade motora sa monoblokom. Naime, blok,
zidovi cilindra i glava motora za jednu polovinu mo-
tora su izraeni iz jednog komada. Dakle, spaja-
njem dve polovine bloka m otora, uz postavljanje
odreenih leajeva na m esta oslanjanja radilice i
ugradnjom drugih zajednikih delova i agregata,
zavrava se rad na sklapanju m otora. U primeni
monoblok-dizajna je naroito vano obezbediti do-
voljno otporne cilindre i glavu motora, koji mogu
da izdre visoke pritiske usled sagorevanja dizela i
visokog stepena sabijanja. U isto vreme je neophod-
Morane
31
 biznis
Delta Hawk
no, da se masa i cena proizvodnje motora znaaj-
nije ne menjaju.
Nesumnjivo je, da su klipni benzinski motori vr-
hunac svoje efikasnosti postigli u avijaciji, to je
kasnije iskorieno i kod automobilskih benzinskih
motora. Stie se utisak, da je sa dizel-motorima obr-
nut sluaj. Dugo vremena je dizel-m otor razvijan
za potrebe automobilske industrije, da bi se tek na
poetku novog milenijuma ozbiljno razmiljalo o
njegovoj upotrebi za pogon lakih aviona.
Reprezentativni primerci
Motor Contincntal CSD 283 jc projcktovan pod okri-
ljem amerike Nacionalne agencije za aerokosmo-
tehniku (NASA), koja je firmi Teledyune Continen-
tal jo aprila 1997. godine naloila, da za potrebe
lake avijacije razvije avionski dizel-motor. Radi se
o etvorocilindrinom, dvotaktnom, vodeno-hla-
enom bokser-motoru sa turbo-punjaem, radne
zapremine 4700 cm3. Opremljen elisom Hartzell,
ovaj m otor postie snagu od 147,2 kW pri 2.200
o/min. Motor ima dva izduvna ventila po cilindru,
to mu omoguuje efikasno ispiranje cilindara i
nisku tem peraturu izduvnih gasova (samim tim i
sporije troenje izduvnih ventila). Turbo-punja u
32
klasa
velikoj meri doprinosi efikasnosti m otora.a za nje-
gov pogon se u fazi pokretanja koristi poseban elek-
tromotor. ine se napori od strane proizvoaa, da
se m asa m otora i prateih agregata svede na oko
136 kg. Firma Mod Works je prototip ovog moto-
ra, koji je zavren u julu 2000.godine, ugradila na
avion Cessna Skymaster, radi ispitivanja u letu.
M otor Morane Renault MR 200 (firme Morane
Renault) je etvorolindrini, etvorotaktni bok-
ser-dizei-motor sa turbo-punjaem i interkulerom,
sa hlaenjem na vazduh. Razvija snagu od 147,2
kW sa konvencionalnim sistemom usisnih i izduv-
nih ventila. D eklarisanu snagu postie pri 2.000
o/m in, jer eksploatacija m otora na tom reimu
obezbeuje veoma nizak nivo buke, kao i vreme od
3000 radnih sati izmeu optih opravki. Razvoj mo-
tora je poeo 1995., a prvi put je prikazan 1998. go-
dine. Krajem 2000. godine je obavljena njegova ser-
tifikacija u Evropi, dok se sertifikacija u Americi
oekuje sredinom 2001. godine. Ispitivanja moto-
ra u letu su vrena na avionu Socata TB20 Trinidad.
Predvieno je, da se MR 200 izrauje i u etvoroci-
lindrinim verzijama od 184 kW i 220,8 kW.
Firma Delta Hawk trenutno testira dvotaktni, e-
tvorocilindrini V m otor sa turbo i superturbo- ZosheZO O lA
punjaem i interkulerom radne zapremine od 3.300
cm 3, snage 147,2 kW. V konfiguracijacilindra tora. Superturbo-punja se aktivira pri radu na ma-
je odabrana zato, to je laka i kompaktnija od bok- lim obrtajima, kao i pri pokretanju motora. Nakon
ser- konfiguracije. Deklarisanu snagu motor Delta pokretanja motora turbo-punja postaje dovoljno
Hawk razvija pri 2.700 o/m in. Radni cilindar je efikasan za nesm etan rad motora. Ukoliko motor
projektovan tako, da se procesi usisavanja i izdu- otkae, superturbo-punja obezbeuje postizanje
vavanja izvravaju bez komplikovanog razvodnog 50% od norm alne snage motora. Predvieno je, da
mehanizma (ventila). Bez obzira to to nije i naje- se Delta Hawk motor radi u etvorocilindrinoj V
fikasnije reenje, proizvoda je ovoga puta jedno- konfiguraciji u verzijam a od 73,6 kW, 110,4 kW,
stavnost postavio ispred optimalne efikasnosti mo- 147,2 kW, 220,8 kW i 294,4 kW.
Motor Lycoming TDIO-360 je etvorocilindri-
ni, etvorotaktni dizel-m otor sa turbo-punjaem
)
i hlaenjem na vazduh, snage 150,88 kW i predsta-
vlja poboljanu verziju italijanskog m otora, koji
je proizvodila amerika kompanija Detroit Diesel.
Rad na usavravanju ovog m otora je usm eren na
sm anjenje mase, na sm anjenje nivoa vibracija, na
poveanje pouzdanosti rada i na optimizaciju siste-
m a za gorivo. Za ovaj motor je karakterisitino to,
da poseduje klasine izduvne i usisne ventile, kao i
da se pri odravanju cilindri mogu menjati pojedi-
nano.
M otor Zoshe Aero-Diesels ZO 01A je etvoroci-
lindrini, dvotaktni dizel-m otor sa hladenjem na
vazduh, sa turbo-punjacm i super-turbo punja-
em i s interkulerom radne zaprem ine 2.660 cm'.
Radi se o lakom m otoru malih dim enzija. Pored
ovog modela, ista kom panija je proizvela i osmo-
cilindrinu zvezdastu konfiguraciju m otora pod
nazivom ZO 02A, snage 220,8 kW. Zvezdasta kon-
figuracija je odabrana radi efikasnog hladenja na
vazduh i radi jednostavnog uravnoteenja moto-
ra na svim reim im a (to nije sluaj kod bokser-
konfiguracije). Zoshe aerodizel-m otori posedu-
ju p n eum atski sistem za pokretanje m otora, to
iskljuuje potrebu za elektropokretaem i akumu-
ZosheZO O lA latorom .
Ajeromagazin 3 0
 biznis
Pie: Irena Krsti, dipl.ing.
a stranicam a mnogih vodeih svetskih
asopisa, koji se have vazduhoplovstvom,
u poslednje vreme prom ie jedna kon-
statacija - Q-serija - to nije ono to mislite!,
ali ne u negativnom smislu, ve naprotiv - u ve-
oma afirm ativnom smislu. Uprolosti, kada bi
se neko odluio da p u tu je turboelisnim avio-
nom, obino se pomislilo na m ali nekomforan
avion. I to nije iznenaujue, jer vie od 70%
elisno-mlaznih aviona u svetu im a manje od 20
sedita. Bom bardier Aerospace je uinio korak
ispred ostalih - njegovi avioni Q-serije su vei,
iri i mnogo komforniji. Ovom serijom turboe-
lisnih avionaje sruen m it o skoroj smrti eli-
sno-mlaznogpogona i takve flote putnikih avi-
ona, a njihova realnost iperspektiva su znatno
svetlije.
Sa nedavnim poveanjem broja regionalnih avi-
ona je rairena diskusija oko izbegavanja ili prihva-
tanja turboelisnih lajnera. Osnovna prem isa je, da
putnici ne ele da lete turboelisnim avionom, ako
im je dostupan mlazni, i da se velika veina pu t-
nika opredeljuje za putovanje sam o ako znaju, da
e leteti ba mlaznim avionom. M eutim , analiti-
ari koji su se bavili ovim pitanjem smatraju, da na
kratkim relajam a putnici nisu probirljivi i da je
tip aviona, koji se koristi na ruti, gotovo nebitan
faktor. To je vizionarski shvatila kom panija Bom-
bardier Aerospace realizacijom svoje Q-serije tur-
boelisnih regionalnih aviona. Prvenac ove serije -
Q100 je tako dobro irio regionalni biznis, da su nje-
govi korisnici vrlo brzo poeli da trae takav avion
sa veom snagom i sa vie putnikih sedita. Odgo-
vor B om bardiera je bio Q300, lansiran 1986. go-
dine i u upotrebu uveden 1989. godine, koji je ostva-
rio najniu cenu po kilom etru preenog pu ta i
najbolje perform anse u svojoj klasi. A onda je ro-
den Q400, koji je daleko nadmaio oekivanja svo-
jih dizajnera. Lansiran 1995. godine, Q400 je bio di-
zajniran da zadovolji zahteve regionalnih aviona za
vie sedita i veu brzinu leta na kratkim a ffekvent-
nim rutam a. Brzinom krstarenja, koja prem auje
650 km/h, Q400 je isto toliko brz kao i veina de-
tova na destinacijam a do 800 km.
30 Aeromagazin
klasa
vie od
Q-serija
aviona
Uvoenjem nove Q-serije 1996. godine Bombardi-
er Aerospace je uspostavio nova pravila za konstru-
isanje turboelisnih aviona. Podizanjem standarda
za perform anse i putniki komfor u avionu koji je
pogonjen propelerima, Bombardier je regionalnim
avio-prevoznicima pruio sjajnu ansu za otvara-
nje novih ruta, naroito kada je u prvi plan stavlje-
na njihova superiorna ekonom inost na kratkim
rutama, u odnosu na mlazne regionalce. Q-serija je
stekla epitet isti nivo karakteristika za sve mo-
dele, to daje znaajnu utedu prilikom obuke po-
sada, odravanja i zemaljske logistike podrke. Sa
preko 10 m iliona sati leta regionalci Q-serije iz fa-
milije Dash 8 su stekli respektivnu reputaciju me-
u vodeim regionalnim avio-kompanijama. Bom-
bardier je dizajnirao Q-seriju po principima visokog
putnikog kom fora, pouzdanosti, pogodnosti za
odravanje i niske operativne cene. Upravo zbog
toga je Q-serija iz familije Dash 8 postala vodea na
tritu u klasi aviona sa 20 - 90 sedita. Korisnici su
potvrdili, da ni jedna druga familija aviona ne za-
dovoljava njihove zahteve tako dobro, kao novi
Q100 i Q200 (37-39 sedita), Q300 (50-56 sedita)
i Q400 (68-78 sedita).
Argumenti Q-serije
Brojni kvaliteti aviona Q-serije iz familije Dash 8
ine ovaj putniki avion izvanrednim i idealnim
da ponese oznaku viefunkcionalni ili viena-
menski. Kombinacija velike brzine krstarenja, ve-
likog doleta, velike izdrivosti, dobre upravljivo-
sti pri malim brzinam a i vrste strukture ine ovaj
avion pogodnim i za druga prevoenja. Ovo uklju-
uje nam ene, kakve su: nekomercijalni prevoz na
Q100
kratkim relacijama, istraivanja, spasavanja, po-
morske patrole, medicinske evakuacije, izvoenje
vazdunih desanata i prevoenja za vojne potrebe.
Kakva god bila potreba korisnika, Bombardier ima
iskustvo i ideju o tome, kako da modifikuje avion
prem a specifinim zahtevima. Na primer, mogu se
dodati: veliki prozori za osm atranje, specijalni ra-
dari, specijalni ureaji za navigaciju i komunikaci-
ju. Sve to govori, da je ovaj avion mnogo vie od uo-
biajenog putnikog aviona.
Poznat kao pravi turboprop 21. veka, Q400
predstavlja najnovija dostignua u avionskoj teh-
nologiji. Iako Q oznaava tiinu, samo e oni ko-
ji su leteli ili e tek im ati priliku da lete ovim avi-
onom moi da shvate, zbog ega ga Bombardier
zove The Quiet One. Q400 im a revolucionarni
sistem za priguenje buke i vibracija ( Noise and
Vibration Suppression System - N VS), koji mu
omoguuje, da bude najtii turboelisni avion i da
proizvodi najm anje vibracija na nebu. NVS utie
na buku u njenom izvoru - na vibracije strukture
koje su uzrokovane pulsiraju im pritiskom od
struje vazduha lopatica propelera, koja udara u
trup aviona. Za vreme leta, nevidljivi mikrofon-
ski m erai nivoa buke i vibracija propelera priku-
pljaju potrebne informacije i alju ih u kompjuter
na glavnom panelu. Taj kom pjuter kontinualno
analizira prispele informacije i po potrebi ih alje
u ureaj za aktivnu apsorpciju vibracija (Active
T u n ed V ibration Absorbers - A T V A ), koji je
sm eten na strukturi trupa. Priguivai proizvo-
di vibracije suprotnog znaka, kojima ponitavaju
originalne nepoeljne vibracije. Rezultat aktiv-
nog dejstva priguivaa je jako smanjenje vibra-
cija i buke u kabini i znaajan p orast putnikog
Q 200
33
 biznis
Q 300
komfora. Kao dodatak glavnoj prednosti - tiini,
tu su jo brzina leta i mala potronja goriva. Po to-
me su svi avioni Q serije poznati ve desetak go-
dina.
Kabinski prostor
Kabina aviona Q400 nagovetava novi standard za
putnike potrebe. Sofisticirani enterijer je prostran,
tih i karakteriu ga iroka, dva po dva konfigurisa-
na sedita u kabini i lagan pristup s obe strane cen-
tralnog prolaza. ak i putnici sportskog profila (vi-
sine do 1,95 m) mogu komotno da se kreu izmedu
redova sedita. U stvari, unutranjost je dizajni-
rana tako, da putnicim a prua maksim alan kom-
for - prostranost, udobna sedita i odlinu pregled-
nost kroz prozore. Tu su jo kupatilo i avionska
kuhinja, a i zaprem ina baganog prostora je zai-
sta respektivna.
Q 400
Avionska elektronska oprema
Avionska elektronska oprema u kabini Q400 dri
primat u odnosu na bilo koji drugi turboelisni avion,
za ta se pobrinula firma Sextant. Avionska elek-
tronska oprema je laka (za 20%), ima manje delo-
va (za 25%), ima niu cenu odravanja (31%) i po-
uzdanija je od avionske elektronske opreme ranijih
Q 400
34
klasa
tehnologija. Q400 ima
centralizovan dijagno-
stiki sistem , kojipi-
lotu pomae da brzo
rei nastale probleme.
M odularni dizajn
omoguuje dalje usa-
vravanje i dodavanje
opcione oprem e, to
svakom kupcu daje
ansu da iskae i rea-
lizuje svoje zamisli.
Gornji prikaziva za
navoenje je drugi va-
an argum ent najno-
vije tehnologije, koji se
nudi kao opcija na avi-
onu Q400 HGS
(Head-up Guidance
System). Ovaj sistem
za navoenje projek- Q400 je 684 cm dui od Q 300; ima ukupnu duinu od 3 2 ,8 m i razm ah krila od 28,4 m.
tuje teren i prikazuje O perativni dolet je 2 .5 2 2 km . M aksim alna masa pri poletanju je 2 7 .9 8 7 kg za bazini
inform acije o letu avion, 2 8 .9 9 8 kg za srednju verziju i 2 9 .25 7 kg za najteu verziju. Sve tri ove verzije
unutar pilotovog vid- su raspoloive u konfiguraciji 6 8 -7 0 sedita - kao model A i u konfiguraciji sa 7 2 -7 8
nog polja. Kao rezultat sedita - kao model B.
toga pilot kroz vetro-
bran moe da vidi sve to ga zanima i ne mora vie vljeni su od nove generacije kompozitnih materi-
da saginje glavu, kako bi video pokazivanje instru- jala, koji su laki i otporniji na zamor, ne korodira-
menata. To je vana karakteristika bezbednosti, a ju i imaju superiornu otpornost na udar u odnosu
naroito kada se leti u uslovima slabe vidljivosti. Na na starije generacije propelera. Propelere jo karak-
instrum entskoj tabli se nalazi pet vienamenskih terie digitalni elektronski sistem za upravljanje,
displeja na bazi tenog kristala (LCD) visoke rezo- koji obezbeuje precizno ugaono zakretanje lopa-
lucije. tica. Oblik propelera je optimiziran tako, da se sko-
ro pribliio aerodinam iki idealnom obliku. Pro-
Pogonska grupa peleri se obru relativno sporo i smeteni su prema
Za pogon aviona Q400 se koristi nova generacija krajevima krila, kako bi stvarali to manju buku.Ve-
turboelisnih motora PW150A, koji proizvode dva rovali ili ne, ali najtie mesto u kabini je ba izme-
puta vie snage i koji troe gotovo 50% manje gori- u propelera!
va od svojih prethodnika. Napravljen je kao mea-
vina pametne tehnologije i niske kompleksnosti, Uteda para na prvom mestu
te predstavlja svojevrstan standard u pouzdanosti, Q400 putnicim a nudi najvii nivo komfora, a vla-
izdrivosti i ekonominosti. PW150A je sertifiko- snicima aviona obezbeuje najniu operativnu ce-
van 24. juna 1998. godine, 36 meseci nakon ofici- nu po seditu na tritu regionalnih aviona. Jednom
jelnog lansiranja program a. Drugi razlog, to su reju, ovaj avion daje brzinu i perform anse mla-
Bombardierovi dizajneri odabrali motor PW150A, znog aviona s ekonominou elisno-mlaznog avi-
jeste njegov sistem za elektronsku regulaciju ( Full ona. Iako ima vei broj sedita, brzinu i dolet, Q400
Authorized Digital Electronic Control - FADEC). je sertifikovan kao Dash8, to znai, da avion mo-
Ovaj sistem pilotu omoguuje bolju upravljivost i e leteti ista posada, koja leti i na drugim avionima
motor ini lakim za korienje i odr- Q-serije. Ovim se tedi na obuci pilota i postie se
avanje. M otor jo karakterie i si- mnogo vea fleksibilnost u saobraaju. Q400 leti
stem za praenje i snimanje radnih dalje, bre, ee i ekonominije od bilo kojeg avi-
param etara ( Engine M otoring ona te klase. Dokazano je, da Q400 ima za 58% ni-
System), koji nadgleda rad moto- u cenu po kilometru leta i za 29% niu cenu po se-
ra i pojednostavljuje detekciju grea- ditu od m laznih aviona na istoj liniji. Naime,
ka i njihovo otklanjanje. statistika o korienju Q400 neumoljivo pokazu-
je, da je ovaj avion sa tridesetak putnika na pozi-
Elise visokog kvaliteta tivnoj nuli. Svaki putnik preko ove cifre je ist pro-
Za avion Q400 dizajneri su odabrali fit! Dakle, Q400 pravi novac. Prim era radi, B737
estokrake propelere firme Dowty, mora da proda dva puta vie sedita, da bi ostvario
koji stvaraju vie potiska i nii nivo isti profit. Ni ostali turboelisni avioni ne mogu na
buke od m anjih propelera, koji se istom tritu da se takmie sa Q400, jer ne nude iste
obru veim brojem obrtaja. Napra- kapacitete, brzinu i dolet.
Aeromagazin 3 0
Pripremila: prof. Radmila Tonkovi
Svetski rekord Josipovia
M eunarodna aeronautika federacija (FAI) je
zvanino objavila i potvrdila novi svetski rekord
u raketnom modelarstvu u klasi S6-B rakete sa tra-
kom 5 NS, koji je postigao Jugosloven ivan Josi-
povi na Svetskom kupu u Bukuretu (Rumunija)
25. maja 2001. godine. Na senior Josipovi je lan
aerokluba Savski venac iz Beograda, a zablistao
je u svojoj kategoriji postigavi rekord od 7 minu-
ta 35 sekundi modelom mase 100 grama. Inae, Jo-
sipovi je i prole godine vie puta zablistao u seni-
orskoj konkurenciji postavi svetski prvak, ali u
kategoriji S6-A.
Koli - drugi u svetu u paniji
Na vrhunski vazduhoplovni m odelar Ivan Koli je
na Svetskom kupu u paniji - u gradu Okana zabe-
leio novi uspeh osvojivi 2. mesto u konkurenciji
seniora. Koli je inae prologodinji juniorski pr-
vak sveta i pobednik Svetskog kupa u seniorskoj
konkurenciji za prolu godinu u vazduhoplovnom
modelarstvu. Na takmienju je uestvovalo vie od
30 takmiara. Izuzetno jak vetar i veoma visoka tem-
peratura (42C) su bili veliki protivnik svim takmi-
arima. A Koliu je zbog vetra u estom startu ot-
pao deo sa modela. Ipak, i ovaj uspeh i plasman mu
omoguuju borbu za sam vrh Svetskog kupa i od-
branu prologodinje titule. Inae, ovo takmienje
30 Aeromagazin
e ostati upameno i po jednom kuriozitetu - u sed- mo i podrku - helikopter Mi-8 za izbacivanje pa-
mom startu Ivanov model je noen termikim stru- dobranaca sa 20 sati naleta i potrebno gorivo, kao
jam a leteo vie od 10 km preletevi za neto vie od i zemaljsku podrku.
13 m inuta leta i grad Okanu.Ivana u narednom pe- U veoma jakoj i otroj konkurenciji su postignu-
riodu oekuju takm ienja za Svetski kup u Portu- ti sledei rezultati: u pojedinanoj konkurenciji fi-
galiji i Maarskoj i Svetsko prvenstvo u Kaliforni- gurativnih skokova 1. mesto je zauzeo Ivan ore-
ji (u Lost Hilsu). Na poslednjem sastanku Federacije vi iz ekipe VJ Nebeske vidre 1 iz Nia; u
FAI u enevi je zvanino potvreno, da je Koli po- pojedinanoj konkurenciji skoka na cilj prvi je Alek-
bednik Svetskog kupa za prolu godinu i tom prili- sandar Zuban iz Novog Sada, od ena je prva Sve-
kom je predstavnicima nae zemlje predana zlatna tlana Simi iz Paraina, dok je u ekipnoj konkuren-
medalja Svetskog kupa, a veliki pehar (mase 30 kg) ciji prva ekipa Vojske Jugoslavije Nebeske vidre
e naem takm iaru biti uruen u oktobru ove go- 1 iz Nia. U generalnom plasmanu u pojedinanoj
dine na Svetskom prvenstvu u Lost Hilsu. konkurenciji 1. m esto dele Ivan orevi i Alek-
sandar Zuban, dok je u ekipnoj konkurenciji u ge-
neralnom plasm anu prvak ekipa Novi Sad 1.
Padobransko prvenstvo u Subotici
Na prelepom sportskom aerodromu Bikovo kod
Subotice je od 2. do 7.jula 2001. godine odrano 48.
padobransko prvenstvo Jugoslavije u klasinim di- panija 2001.
sciplinama - skok na cilj i figurativni skokovi. Ovo II Svetske vazduhoplovne igre (II World Air Games)
takmienje je okupilo 57 padobranaca, 6 ena-pa- su otvorene 23. ju n a 2001. godine na prepunom
dobranaca i 5 juniora, a u ekipnoj konkurenciji se stadionu Cartuja u Sevilji (panija) paradom
takmiilo 13 ekipa iz cele Jugoslavije, iz Vojske Ju- 5000 vazduhoplovnih sportista iz 80 zemalja sveta.
goslavije i iz Segedina iz Maarske, te time prera- Baklja je donesena sa mediteranskog ostrva Ikaria
slo i u Otvoreno meunarodno padobransko prven- kao simbol prvog mitolokog Ikarovog leta. Mome-
stvo Jugoslavije. Takmienje se odvijalo u mukoj nat otvaranja igara je uvelian vatrometom uz ue-
i enskoj konkurenciji odvojeno, odrano je pod e 5 paraglajdera, iji su piloti svojim smelim akro-
pokroviteljstvom Vazduhoplovnog saveza Jugosla- bacijam a i vratolom ijam a pokazali hrabrost i
vije, a neposrena organizacija je poverena aero- vrhunsko pilotsko umee. Ceremoniju su uveliali
klubu Ivan Sari iz Subotice. Padobranci su izve- i padobranci izvodivi skokove nou nosei zasta-
li preko 500 skokova u idealnim vrem enskim ve panije, Andaluzije i FAI.
uslovima za ovu vrstu takmienja. Andaluzija je, uz prekrasan pejza i dugu vazdu-
Ratno vazduhoplovstvo Vojske Jugoslavije im je hoplovnu istoriju, predstavljala impozantno popri-
pruilo profesionalnu i za padobrance glavnu po- te za takmienje u 60 vazduhoplovnih sportova -
35
 10 disciplina, i to: padobranstvo, para-
glajding, zm ajarstvo - bezm otorno i
m otorno, jedriliarstvo - jedrenje i
akrobacije, motorno letenje, letenje na
ultralakim jedrilicam a, balonarstvo,
m odelarstvo, helikopteri. Vazduho-
plovni sportisti uvek na nov i neobian
nain fasciniraju gledaoce: spektaku-
larnim izgledom, hrabrou, brzinom,
gracioznou, uvek m odernim imi-
dom, letelicama i nastupom. Paraglaj-
deristi su okusili visine od 4000 me-
tara, padobranci su izveli preko 7000
skokova, a jedriliari su uivali u pe-
njanju kroz vazduh brzinom od 6 m/s.
Ove vazduhoplovne igre e predsta-
vljati ogroman napredak i korak ka sle-
deim olimpijskim igrama, s obzirom
da su vazduhoplovni sportovi ove go-
dine priznati za olimpijske.
Ovim II Svetskim vazduhoplovnim
igrama e biti posveeno 9 web-sajto-
va na Internetu i na njima e biti zastu-
pljeni i prezentovani svi vazduhoplov-
ni sportovi. Uesnicima i takmiarima
nije bilo nimalo lako, jer su sa njima ra-
me uz rame nastupali velikani vazdu-
hoplovnih sportova: Eric Fradet (iz
Francuske) - svetski ampion u pado-
branstvu; pilot-akrobata u motornom
letenju - Svetlana Kapanina iz Rusije;
Manfred Ruhmer - svetski ampion u
bezmotornom zmajarstvu i domai ju-
nak Ramon Alonso - evropski viceam-
pion u m otornom letenju, te Ramon
Morillas - najslavniji pilot motornog pa-
raglajdera, inae pobednik I Svetskih
vazduhoplovnih igara i svetski rekor-
der u ovom atraktivnom sportu. Druge
svetske vazduhoplovne igre su zatvore-
ne 1. jula 2001. godine im pozantnim
nastupom aviona iz opte avijacije, i to
-12. svetskim aerorelijem i 10. evrop-
skim preciznim letenjem.
1. Svetski Sirmium-kup
Ovogodinje Otvoreno meunarodno
takmienje u raketnom modelarstvu -
1. VVORLD SIRMIUM-KUP jeodrano
15. i 16. juna 2001. godine na aerodro-
mu Veliki Radinci kod Sremske Mi-
trovice u disciplini S4-B. Na ovom tak-
mienju je uestvovao 21 takm iar iz venstvo Nia u vazduhoplovnom maketarstvu i isto-
Makedonije, Rumunije, Velike Britani-
je i Jugoslavije, a pobednici su: 1. mesto - Lazo Ando-
nov iz tipa - Makedonija sa 649 bodova; 2. mesto -
Igor Mainkovi iz Vojke - Jugoslavija sa 631 bodom
i 3. mesto - Ilie Duca iz Rumunije sa 468 bodova.
Organizatori ovog uspenog takmienja su Va-
zduhoplovni savez Jugoslavije - Komisija za raket-
no modelarstvo i Aeroklub Sremska Mitrovica.
Ulogu glavnog sudije je odigrao Vladimir ipi, livojevia (3. mesto).
36
dok je iri FAI bio prisutan u sledeem sastavu: Sr-
dan Pelagi, Mircea Boscoianu i Stania Petrovi.
Republiko takmienje raketnih modelara
Na sportskom aerodrom u Veliki Radinci kod
Sremske Mitrovice je 16. i 17. juna 2001. godine odr-
ano Republiko takmienje raketnih modelara za
seniore u disciplini S9-B. U ekipnom plasm anu je
najbolja bila ekipa Aerokluba Sremska Mitrovica
sa 266 bodova, dok su M itrovani postigli znaaj-
ne rezultate i u pojedinanoj konkurenciji, i to: 1.
mesto - Radojica Katani iz AK Sremska Mitrovi-
ca sa 266 bodova; 2. mesto - ivan Josipovi iz AK
Savski venac -Beograd sa 215 bodova i 3. mesto
- Branislav Kredinac iz AK Sremska Mitrovica
sa 47 bodova.
33. Republiko prvenstvo
raketnih modelara juniora
Na sportskom aerodrom u Lisiiji Jarak u Beo-
gradu je 30. juna 2001. godine odrano 33. Repu-
bliko prvenstvo raketnih modelara juniora uz ue-
e 34 takm iara iz aeroklubova iz Srem ske
Mitrovice, Rume, Beograda, Ade, Zemuna, Sombo-
ra ...Takmienje je odrano u tri modelarske disci-
pline i postignuti su sledei rezultati: u disciplini
S6-A modeli rakete sa trakom 1. m esto u pojedi-
nanom p lasm anu je postigao Bojan egrt (AK
Srem ska M itrovica), a u ekipnom plasm anu
AKSremska Mitrovica; u disciplini S9-A (iro-
kopteri-modeli raketa s elisama) prvi je Dragan Ubi-
parip iz AKSremska Mitrovica od 26 takmiara,
a u ekipnom plasm anu AKSremska Mitrovica; u
disciplini S4-A (modeli raketoplana) prvo mesto je
zauzela Katarina Mranov iz AKADA i ekipno 1.
mesto AKADA. Mitrovaki raketni modelari su
osvojili 6 medalja (2 zlatne, 2 srebrne i 2 bronzane)
od ukupno 9 u pojedinanoj konkurenciji i dva pr-
va mesta u ekipnoj konkurenciji, ime su potvrdi-
li svoju apsolutnu nadmo u juniorskoj konkuren-
ciji. Ukupni plasman juniora na republikom nivou
je sledei: u disciplini S3 prvo mesto je zauzeo Ni-
kola Ku iz Sombora sa 69,79 bodova; u disciplini
S4 je prvi AJeksandar Gerasimovski iz Sremske Mi-
trovice sa 87,96 bodova; u disciplini S6 prvak je Mi-
lan Maksimovi iz Sremske Mitrovice sa 69,79 bo-
dova; u disciplini S9 je prvi Peter Salai iz Ade sa
29,21 bodom.
Maketarj u Niu
U Niu je 7. jula 2001. godine u okviru dravnog pr-
venstva odrano takm ienje - 6. memorijalno pr-
rijskim m inijaturam a. Ovo takm ienje je okupilo
preko 80 takmiara u obe discipline iz velikog bro-
ja maketarskih klubova iz Jugoslavije sa vie od 120
m aketa - dioram a. Svojom lepotom, perfekcijom
izrade, smislom za detalje na ovom takmienju su
se u generalnom plasmanu istakle i dominirale ma-
kete Albatros D5a - Ivana Mitia (1. mesto), FW 190
D-9 - Marka Bavelje (2. mesto) i Mi-28 -Ivana Mi-
Aeromagazin 3 0
 S i redvee l.ju la 1960. godine iznad Ba- joj tekle iz oiju... Oigledno je, daje na koma- nja, drugi pilot je odgovorio, da je prvi pilot, kape-

K rencovog mora, blizu Koljskogpoluostr- dirznao, kakav nam letpredstoji...

9 1 va, 22 kilom etra severno od rta Sveti Sovjetski pilot-lovac, kapetan Vasilij Poljakov, je
Nos, ameriki vojni avion RB-47 jepovredio dr- amerikog izviaa zaustavio tano dva meseca
avnu granicu Sovjetskog Saveza, zbog ega ga nakon obaranja pijunskog aviona U-2 iznad Ura-
tan Palm, sam upravljao avionom, jer je on bio vr-
lo iskusan pilot, koji je, slikovito reeno, obleteo ceo
svet. U 18,00 asova po moskovskom vremenu RB-
47 je leteo iznad Barencovog mora na 22 km sever-
je oborio sovjetski lovaki avion. U vremenu od la, kojim je upravljao pilot amerikog RV Frensis no od rta Sveti Nos. Ispod njegovih krila su bile te-
10 dana sovjetska strana nije davala nikakve in- Pauers. Svetska javnost je bila preokupirana pita- ritorijalne vode SSSR-a.
formacije o unitenju amerikog aviona, kojije njem: Da li su Amerikanci kroz jo jednu avanturu U meuvremenu su sovjetski radaristi otkrili ne-
povredio njihovu granicu. utali su i A m eri- krenuli da komplikuju meunarodnu situaciju ili poznati cilj i odredili njegov poloaj, ali o kojoj vr-
kanci. H ruovje bio na slubenom p u tu van je RB-47 jednostavno reeno - zalutao? sti aviona se radi - niko od specijalista nije znao. U
zemlje i videlo se, da su Sovjeti ekali njegov po- vazduhoplovnom lovakom puku, u kojem je na
vratak i njegovu odluku. N a konferenciji za Cisto pijunska misija borbenom deurstvu bio kapetan Vasilij Poljakov,
tampu, odranoj 12. jula, N ik ita H ruovje Za odgovor na ovo pitanje Sovjeti su imali goluba d ataje uzbuna.
krozalu rekao: Oigledno je, da im je bio ne- u ruci. Na osnovu detaljne istrage i izjava preive-
ophodan ba taj Sveti Nos. I zbog tog Nosa su lih lanova posade o priprem am a i njihovim po- Poljakov protiv RB-47
onigurnuli svoj nos prema nama! Konferen- stupcima tokom leta, sovjetskoj strani je omogue- Vasilij Poljakovjebio jedan od najiskusnijih pilo-
cija za ta m p u je odkrinula sam o prozore o no da doe do egzaktnog zakljuka, da je to bila ta puka, koji je MiG-19 poznavao u prste. Tada je
dramatinim dogaajima, koji su se odvijali za unapred planirana, isto pijunska akcija. Zadatak bio kom andir odeljenja, a za sobom je imao osam
sve vreme hladnog rata. posade je bio, da izvri izvianje za SSSRstrategij- godina letake slube. Nije sluajno, to je i 1. ma-
ski vanog rejona i da proveri uspenost novog iz- ja na presretanje Pauersa iz puka poslan ba Polja-
Lo predznak viakog aviona RB-47, koje je dobijen modifika- kov. Tada nije imao priliku, da presretne amerikog
Tog l.jula 1960.godinejekod rta Sveti Nosoboren cijom bom bardera B-47, tako to mu je u prostor pijuna U-2, jer ovaj nije ni dospeo do Koljskog po-
ameriki izviaki avion RB-47. Od est lanovapo- za smetaj avio-bombi ugraena foto-kamera i dru- luostrva. Igrom sluaja, ansu je ponovno dobio
sade su preivela dva: navigator i drugi pilot, pot- ga izviaka oprema. dva meseca kasnije.
porunici RV SAD Don Mekkoun (John McKone) RB-47 je pripadao amerikoj vazduhoplovnoj je- U borbenom deurstvu su se na istom aerodro-
i Frimen Olmsted (Freeman Bruce Olmstead). Pre- dinici za strategijsko izvianje. Prvog jula 1960. go- m u nalazili i avioni Su-9 za presretanje na velikim
iveli lanovi posade su podvrgnuti istranom po- dine u 10,00 asova po Griniu avion je poleteo iz visinam a. M eutim , Poljakov je poleteo pre njih!
stupku u K om itetu dravne bezbednosti SSSR-a amerike vojne baze Brajz Norton (Brize Norton), Evo ta o tome kae sam Vasilij Poljakov: Potrao
(bolje poznatom kao KGB). Tokom ispitivanja, Engleska i krenuo m arrutom koja je prolazila se- sam prema avionu, a m otorje ve bio pokrenut.
Amerikanci su, pored ostalog, izjavili i sledee: Pri- vernim granicam a Norveke i Sovjetskog Saveza. Poleteo sam i odm ah je poelo navoenje. Ni-
prema za le tje bila neobina, ak veom a ud- Slini letovi su izvoeni i ranije, ali... sam znao, da se ispred m ene nalazi ameriki
na, ali n a sje najvie iznenadilo neto drugo - Nekoliko dana pred poletanje sa n am aje iz- bombarder, naoruan sa dva topa kalibra 20
komandira posade, kapetana Ernesta P alm aje vrena priprema, tokom koje n a m je reeno ka- m m i sa p u n im borbenim kompletom munici-
na aerodrom ispratila supruga. Z a to je ovde ko da seponaamo u Rusiji, ako se iznenada na- je. U dui sam se potajno nadao, da je cilj kol-
ena? - nije moga da se uzdri pratilac. Loje to em o u njoj - priali su Olmsted i Mekkoun. ski. Odjednom je pala komanda - repetiraj oru-
znak, kada pilota p ra ti ena! Do tog leta ona Savetovali su nam, da se tajno poveemo sa di- je! Shvatio sam, pro tivn ik je stvaran! Silovito
njega nikad nijepratila, a tada se opratala od plom atam a i konzulim a iz ambasada zapad- sam se pribliio i spazio avion. Prepoznao sam
mua kao da se vie nikada nee videti. Suze su nih zemalja. Neposredno predpoletanje koman- oznake R V S A D i video lica pilota. Priao sam
da n t vazduhoplovne jedinice major Debel nas
je upozorio, da se let mora uvati u najstrooj
tajnosti biloje zabranjeno da se odrava re
dovna radio-veza sa bazom. A zatim je koman-
diru posade uruio paket. To se do tada nikada
nije deavalo.
Specifinost tog leta je bila u tome, to je naviga-
tor morao da unosi popravke u marrutu leta; avion
je sve vreme, ne zna se zbog ega, skretao od pla-
nirane marrute leta. U toku istrage, upitali su Do-
na Mekkouna: Da lije kom andir posade mogao
da leti bez navigatora? Nakon kraeg razmilja-

30 Aeromagazin 37

blie bombarderu i manevrom svogaviona m u
pokazao, da leti za mnom. A vionje vojni, alije
mogao da zaluta. Najboljeje reenje, da ga pri-
nudim nasletanje. M eutim , bombarder nije
reagovao na moje signale i sve se iskompliko-
valo. Nemogue, da me piloti nisu videli. ta da
radim? - pitao sam komandno mesto na zemlji. u-
tanje...
Bez obzira to je Poljakov profesionalno odradio
svoj posao, ekao je odluku sa komandnog mesta,
koju nije smeo da donese jedan vii oficir iz njego-
vog puka. Poljakov je ponovno reagovao: Cilj od-
lazi, ta da radim? Oficir za navoenje se zbunio
i nekoliko minuta nije mogao da doe sebi. Sreom,
pored njega je bio njegov pomonik, kapetan Ana-
tolij Kotljarev. Uverivi se, da je avion vojni i da ne
izvrava postavljene zahteve, Kotljarev je naredio
pilotu da uniti cilj.
Po dobijanju komande uniti cilj, Poljakov je
poeo da se priprem a za napad. U poetku m ije
sinula ideja da upotrebim rakete, alijeprotiv-
niki avion bio suvie blizu. Odluio sam, da ga
gaam topom, rafalno...X) 18,03,kakojekasnije
potvrdeno, RB-47 je zadrhtao, kao da je ogromna
ptica grabljivica zamahnula krilima i poela da se
sputa. Bilo m ije ja sn o - pogodak je bio preci-
zan. Naglo sam izaao iz napada, je r je bom -
barder mogao da odgovori vatrom iz topova. U
gornjem delu petlje sam video, kako iz bombar-
dera izleu svetlucave take, koje sam spokojno
gledao,jer nisu mogle da me dosegnu. A moda
me oni i nisu gaali. M oda sa m ja video od-
bleske sa metalne povrine strmoglavo padaju-
eg aviona. Najpre se na avionu pojavio dim,
za tim je iz njega izbila buktinja, i u tom istom
trenutkuje propao u oblake. Napravio sam jo
jedan krug i uverio se, d aje avion uniten. Iz-
vestio sam - cilj se izgubio! U trenutku sam po-
mislio, kako moda amerika sluba za radio-
izvianja prislukuje razgovor (kasnije sam uo
da nisam pogreio), pa sam u izvetaj uneo ne-
doumicu. Odmah nakon toga sam preko radio-
38
stanice zauo vrlo grub glas - G deje cilj? Odgo-
vori sam - unitenje! T ekje nakon toga usledi-
la kom anda za sletanje. M e k k o u n i O lm s te d s u
p o t v r d i li : to p je p u c a o m im o n jih o v e v o lje . P r i l i -
k o m k a t a p u lt ir a n ja n e k o o d p ilo t a je s lu a jn o p r i -
tis n u o o k id a to p a .
Pentagon je priznao, da su Amerikanci tokom hladnog ra-
ta izgubili 39 vojnih i jedan civilni avion, koji su ili oboreni ili
su doiveli udes iz nepoznatih razloga. Svi oni su tokom tajnih
pijunskih misija izgubljeni na periferiji Sovjetskoc Saveza i
Kine. ak je 126 lanova posada tih aviona nestalo bez tra-
ga. (The Associated Press)
Najcrnji biseri hladnog rata:
- 08/04/50: US Navy PB4Y2 Privateer - posada: 10 - bez
preivelih i bez ikakvih ostatka; avion oborili sovjetski lovci iz-
nad Baltikog mora.
-06/11/51 US Navy P2V Neptune - posada: 10 -b e zp re -
ivelih i bez ikakvih ostatka; avion oborili sovjetski lovci MiG-
15 u blizini Vladivostoka.
-19/11/51 US Air Force C-47 - posada: 4 - posada lake po-
vreena. Avion je oborila maarska ili rumunska protivavion-
ska artiljerija u blizini jugoslovenske granice. Avion je leteo
na relaciji Minhen - Beograd.
- 13/06/52 US Air Force RB-29 - posada: 12 - bez prei-
velih i bez ikakvih ostatka; avion su oborili Sovjeti iznad Ja-
panskog mora, u blizini poluostrva Kamatka.
- 07/10/1952 US Air Force RB-29 - posada: 8 - bez preive-
lih i bez ikakvih osfatka; avion su oborili Sovjeti iznad Kuril-
skih ostrva.
- 29/07/53 US Air Force RB-50 - posada: 1 7 -1 preiveo,
spaseni posmrtni ostaci dva lana posade, 14 nestalo; avion
oborili sovjetski lovci u blizini poluostrva Kamatka.
- 04/09/54 US Navy P2V Neptune - posada: 1 0 -9 preive-
lih spasli Amerikanci, 1 nestao; avion oborili sovjetski lovci u
blizini sibirske obale.
-07/11/54 US Air Force B-29 - posada: 11 - jedanpoginuo,
10 preivelo; avion pogodili sovjetski lovci iznad Kurilskih ostr-
va, ali je uspeo da prinudno sleti na japansko ostrvo Hokaido.
- 22/06/55 US Navy P2V Neptune - posada: 1 1 -3 ranjena
u napadu; 4 povreena prilikom prinudnog sletanja na Alja-
sku, svi spaseni; avion napala dva sovjetska lovca negde na
prostoru izmeu Sibira i Aljaske.
- 23/08/56 US Navy P4M Martin Mercator - posada: 1 6 - 2
tela pronali Amerikanci, 2 tela pronali Kinezi, 12 nestalo;
avion oborili kineski lovci (prema amerikoj tvrdnji - oko pe-
deset kilometara daleko od kineske obale).
- 10/09/56 US A ir Force RB-50 - posada: 16 - bez prei-
velih i bez ikakvih ostatka; avion nestao u orkanu iznad Ja-
panskog mora, mada postoje pekulacije - da su ga oborili so-
vjetski lovci.
- 27/06/58 US Air Force C -ll 8 - posada: 9 - kompletnu po-
sadu zarobili Sovjeti i vratili; avion oboren u blizini Jerevana,
oko 50 km unutar sovjetskog vazdunog prosfora.
- 02/09/58 US Air Force RC-130 - posada: 1 7 - 6 poginu-
lih (tela vraena u SAD), a 11 nestalo; avion oborili sovjetski
lovci iznad Armenije, oko 40 km unutar sovjetskog vazdunog
prostora.
- 01/07/60 US Air Force RB-47 - posada: 6 - 2 preivela i
zarobljena, 4 poginula; avion oborio MiG-17 u blizini rta Sve-
ti Nos.
-15/04/69 US Navy EC-121 - posada: 30 - svi poginuli; avion
oborio severno-korejanski lovac.
- 20/04/78 Boeing 707 kompanije KAL - prinudno se spu-
stio na zaleeno jezero posle pogotka iz sovjetskog lovca Su-
15 iznad Murmanska.
- 06/10/83 Boeing 747 kompanije KAL - poginulo 269 Iju-
di; avion oborio sovjetski lovacSu-15 iznad Sahalina.
Nakon nekoliko dana kapetan Poljakov se obreo
u Moskvi. Vratio se sa Ordenom crvene zvezde na
grudima.
Sta se desilo sa posadom?
Komandir, drugi pilot i navigator RB-47 su se ka-
tapultirali. Sovjetski ribolovci su iz m ora izvadili
Olmsteda i Mekkouna. Oni su bili ivi. Komandir
posade, kapetan Palm (W illard Palm), nije bio te
sree - umro je od hladnoe. Njegovo telo je prona-
deno u gumenom amcu. Za trojicu specijalista za
foto-oprem u i radio-elektronske ureaje, kapeta-
na Rouza (Eugene Rouza) i potporunike Goufor-
ta (Oscar Goforth) i Filipsa (Dean Phillips), nije bi-
10 predvieno k atapultiranje. Njih trojica su
najverovatnije poginuli u trenutku pada aviona.
U toku sasluanja uesnici ovog dogaaja su se
nali oi u oi - sovjetski pilot Poljakov, s jedne stra-
ne, i Amerikanci Mekkoun i Olmsted, s druge stra-
ne. Njih su suoili istraitelji, postavivi im pitanje:
Da li ste se vi poznavali pre vazdunog napada?
Da li izmeu vas ima neraienih rauna? Sva
trojica su pojedinano morali da se izjasne! Polja-
kov je tiho, ali ozbiljnim tonom protestovao: Da li
je takvo pitanje obavezno za svu trojicu? Dvo-
jica zarobljenih Amerikanaca iz RB-47 su oslobo-
ena 1961. godine, a trojica specijalista su nestali
bez traga.
Zato su poginuli ameriki piloti?
Rezultat misije RB-47 je bila pogibija etvorice i za-
robljavanje dvojice amerikih oficira. Smrt etvo-
rice vazduhoplovaca nije nimalo potresla ameri-
ke politiare i vojne stratege. Naprotiv, oni su i dalje
nastavili da upuuju avione prema granicama SSSR-
a i da u duhu starih m anira drsko naruavaju gra-
nice suverenih drava.
Povodom tog dogaaja je asopis US News and
W orld Report pisao: Dok su mnogi ameriki
piloti bez ikakvog traga nestali u tajnim pijun-
skim akcijam a vezanim za SSSR, zvaninici
SAD su njihove drugove i blisku rodbinu zavla-
ili nepotpunim i lanim informacijama tipa:
nestali zbog loih meteorolokih uslova; nesta-
11zbog nedovoljne uvebanosti... Patriotski opre-
deljene porodice su prihvatale ta objanjenja,
ali ih je s vremenom zahvatio oaj, a neke i gnev
prema Sovjetskom Savezu. H ladni ratje ne-
umoljivo inio svoja prljava dela.
Ovaj period hladnoratovskih obrauna je veoma
dobro sublimiran u jednom tekstu engleskog aso-
pisa Daily Mail januara 1993. godine: Ruska spolj-
na politika, ako se analizira bez pristrasnosti i
hladnokrvno, uvekje diktirana u najveoj meri
motivom odbrane, a neagresije. I hladni ratje
uglavnom bio posledica bezumlja Zapada i spe-
cifinog bezumlja Amerikanaca. Sve do tog tre-
nutka, koji je oznaio poetak hladnograta, Ru-
si su u osnovi preduzim ali mere za jaanje svoje
bezbednosti. U sutini, oni su tek bili izali iz naj-
stranijeg rata, koji im je nametnula Nemaka.
(Pripremio: Slobodan Miljanovi)
Aeromagazin 30
AUTOKOMERC I ulica 84c -11271 Beograd P.fah 8 11077 Novi Beograd TEL. 011.30.15.227 30.15.190 30.15.192 31.92.559 FAX 011.30.15.191 www.autokomerc.co.yu

A u d i a llro a d q u a ttro . T iptronic m enja. Permanentni quattro pogon. ABS, ESP, ESBS. 4 nivoa za podizanje vozila. Full size air-bag sistem. Bose sound sistem . S portski koni tip tro n ic volan.
Autom atska kontrola pritiska u gumama. S ervo tro n ic volan. Tempomat. S olarni krov. Alum inijum look. Ekskluzivne alu-felne. Kona R ecaro sedita. N avigacioni sistem plus. K senonski farovi.