Poems general concern, a spiritual state which might be call the withdrawal of God, is

represented by dryness and fragmentation-heap of broken images is what we explore

The withdrawal of god is a fall into fragmentation where experience doesnt cohere

Hyacinths-kind of ecstatic vision of the heart of light and silence, with the frightening
emptiness

Eliots zeit geist is a ruin-muisli mnogo o vremenu, istoriji I nama kao biima-kako tokom
istorije funkcioniemo
Unalterable law of things being fixed and stabele- deterministiki pogled na svet

Poema razdrobljena, fragmentalizovana

Podloga poeme-potraga za svetim gralom-ovek na putu u potrazi za njim prolazi kroz pusto
I sree razliite osobe, mnoge svedoe o egoizmu I povrnosti, uje se njihov glas koji
svedoi o nezadovoljstvu ivota, a iza njih ujemo glas proroka kojije nezadovoljan jer zna
da to to vidi nije dobro
Naznake sociaoloke karakterizacije-dokoni naslednici gradskih direktora koji su otili
Proroki glas koji se naprosto buni, uje se katkad, a u pauzama imamo prizore uasa I
nesree, erotske otuenosti
Pusta zemlja- niz haotinih, naizgled nepovezanih slika. to vie joj se pristupa analitiki, sve
su vie povezani simboli
Previe stoga je slomnjeno u pustoj zemlji. To su slomljene slike slomljenih idola kojima se
klanjaju ljudi u pustoi puste zemlje
Eliot je pesnik izuzetno svestan toga to ini, sve to ulazi u pustu zemlju prostudirano je
paljivo. Primer toga je uvoenje prorka Tirezije, koga znamo kao manje-vie pozitivnog lika
iz Antigone I Odiseje

Scena mlade daktilografkinje

Povrnost, egoizam, aluzije na obrede, soc. Kar-stav prema drutvenim problemima
ta je pusto puste zemlje? To to u njoj nema ljubavi. U 433 stiha nijedne ljubavi, ve
umesto toga lover, hardly aware of her departed lover. Prazan egoizam I mehaniki dnosi,
mehaniki ivot. Ovde se zapravo bore dva egoizma-on je uobraen, umiljen, ponosna
pogleda with one bold stare; a ona je povrna I lukava, nita mu ne govori dok on ne ode
(Now that its done Im glad its over) ruganje na obrede

Sociolka karakterizacija

Eliot ima vrlo jaku svest o tome da je greh prisutan u svim slojevima drutva to vidimo i
kada opisuje inovnika, ljubavnika daktilografkinje Jedan od niih, kome smeli pogled
samopouzdanja pristaje kao skupi cilindar tajkunu iz Bredforda Eliot je u samo pet rei
osudio uobrazilju svih slojeva drutva. Ona poravnava kosu automatskim pokretima, to je
znak njihove mehanizacije, pretvaranja u robote. To je pusto puste zemlje.

oveanstvo eka kao u stroju, kao stara kola koja pulsiraju, lupaju (Like a taxi throbbing
waiting

Pusta zemlja u strahovitom ritmu ide napred, te odjednom dolazimo na Temzu i gledamo igre
na vodi u 16. veku. Data je slika Elizabete I i njenog izabrnika, grofa Lestera, koji iako su se
voleli od detinjastva, se nisu uzeli, verovatno jer su politiki razlozi bili jai. U jednom asu
nali su se u igrama na reci i on je u ali zaprosio, i tu ponovo imamo ruganje obredima.
Ovakvim slikama, Eliot nas tera da razmislimo i uvidimo smrtnu bolest puste zemlje-
povrnost.

Slike se opet munjevito menjaju i prikazan je dnevni boravak u kome razgovaraju

intelektualac i njegova ena, koji razgovaraju, ali ne komuniciraju- moda eliot i njegov
brak.-otuenost

Oni su zajedno, ali svako ivi u svom svetu. Ona je donkle i zainterosavana za njega i
postavlja mu sijaset pitanja na koja on hladno, nezainteresovano odgovara uenim citatima
poput those are pearls that were his eyes (citat iz ekspirove Oluje). Ona ga pita Zar ne
zna? Zar ne misli? Da li ikada misli? Re znam u biblijskom smislu se tumai kao
izaraz za polni in (Adam je poznao Evu i ona je zaela) , te pitanja koja ena postavlja
ukazuju na njihovu seksualnost koja je povrna, na otuenost. Takoe je prisutna velika
eskalacija nihilizma, ako posmatramo kako i koliko puta on pominje re Nita (nothing,
nothing, nothing). Oni egzistiraju skupa, ali nisu zaista zajedno, ovo je teatar apsurda-
bezboni univerzum u kome ljudska egzistencija nema ni svrhu ni smisao, pa je samim tim ni
komunikacija nema nikakvog smisla.

Imamo citat iz Magbeta What is that noise? koji izgovara sam Magbet nekoliko trenutaka
pre nego to e lejdi Magbet umreti

Kako se poema blii kraju imamo sve vie ascoijacija na Hrista koje su takve da ne moemo
biti sigurni da li je to on. Umro je I vaskrsao, ali da li su ljudi to prepoznali? da li je prepoznat

Uputi na pustinju I go kamen bez vode

Selimo se u 20. vek u pab u Englesku gde osoba koja pokazuje rasko povrnosti govori o
onome to nam je initi

Shantah-MIR KOJI NADILAZI SVAKI RAZUM (Poslanice sv. Pavla Filipinima)-ali kakav
je to zaista mir, Eliot nam ne otkriva ve ostavlja da traimo sami, ali u fusnoti dodaje Peace
which passeth understanding- IS OUR EQUIVALENCE. Sve ove strahote su dokaz toga da
je put do mira teak, a na pitanje kako tim putem ii, odgovor biramo sami. Moda
Kjerkegorova filozofija, za koju smatram da se u velikoj meri moe povezati sa ovom
poemom, ipak prua objektivan i realan odgovor- preko mosta uzdaha u venost.