POVREDE U RUDARSTVU

Dobijanje i prerada mineralnih sirovina praeno je sa razliitim opasnostima. Pod

osnovnim izvorima opasnosti podrazumevaju se opasnosti koje se pojavljuju u rudarstvu i u
ostaloj industriji i koje ugroavaju rad radnika. U rudarstvu spadaju opasnosti od povreda i
opasnosti od profesionalnih oboljenja vezane za pojedina radna mesta.
Osim osnovnih izvora opasnosti koje se susreu pri bilo kojem radu, pri eksploataciji
mineralnih sirovina javljaju se i posebne opasnosti koje mogu dovesti do rudarskih katastrofa
velikih razmera (provale vode, poari, eksplozije gasova i praine, zaruavanja velikog obima
usled gorskih udara itd.)

Klasifikacija povreda

Do povreivanja radnika dolazi iznenada i pod uticajem izvesnih proizvodnih faktora. U

zavisnosti od teine povreda, uzroka, izvora, mesta i vremena povreivanja, vri se klasifikacija
i statistika obrada povreda, u cilju otkrivanja uzroka i otklanjanja tehnikih i organizacionih
nedostataka pri radu, odnosno poveanja sigurnosti rada.

Klasifikacija povreda prema teini:

U Srbiji se klasifikacija povreda prema teini vri u tri kategorije i to:

1.Lake povrede (posekotine i ogrebotine, nagnjeenja, modrice) koje ne izazivaju
nikakav invaliditet kod radnika. Radnik se po izleenju vraa na isti posao, a izleenje
(bolovanje) traje manje od mesec dana.
2.Teke povrede (prelomi kostiju, oteenje pojedinih organa) mogu izazvati invaliditet
kod radnika, koji po izleenju nije u mogunosti da nastavi rad na istom poslu, ili veoma teko i
ako je za izleenje potrebno da odsustvuje s posla vie od mesec dana.
3.Povrede sa smrtnim posledicama su povrede usled kojih radnik izgubi ivot na mestu
povreivanja ili u toku leenja.
Svaki poslodavac ili organizator proizvodnje duan je da svaku teku, kolektivnu i
smrtnu povredu prijavi inspekciji za rad (u rudnicima rudarskoj inspekciji) i ministarstvu
unutranjih poslova Srbije, a i bolnice i domovi zdravlja su duni da povreenog pacijenta
prijave MUP-u.
U zemljama evropske unije povrede se dele na: lake, srednje, teke i smrtne.
U SAD podela povreda je jo preciznija i to: povrede prve pomoi (radnik ne napusta
posao), lake povrede (kada radnik kratko vreme napusta posao a po izleenju nastavlja da radi
isti posao), srednje teke (koje delimino onesposobljavaju radnika za rad, ali moe raditi na
drugom lakem mestu), teke povrede (koje potpuno onesposobljavaju radnika za rad te je trajni
invalid) i smrtne povrede.
U toku daljeg usaglaavanja zakona u Srbiji sa zakonima u EU doi e do promena i kod
klasifikacije povreda.

Klasifikacija povreda prema izvorima povreivanja:

U zavisnosti od izvora koji je doveo do povreivanja radnika, razlikuju se razliite vrste

povreda i to:
 1. mehanike povrede
2. toplotne povrede
3. hemijske povrede
4. elektrine povrede

1. Mehanike povrede nastaju mehanikim putem, pri radu sa nepodesnim alatom, na

nezatienim mainama i ureajima, pri kretanju radnika i prenoenju tereta, a u rudarstvu i usled
zaruavanja rudnikih prostorija. Najvei broj povreda u rudarstvu pripada ovoj vrsti.
Prema teini mehanike povrede mogu biti lake, teke i smrtne.
Pod lakim povredama podrazumevaju se povrede bez posledica po radnu sposobnost
radnika i ako je za izleenje potrebno manje od 30 dana.
Pod tekim povredama podrazumevaju se povrede koje utiu na smanjenje radne
sposobnosti i ako je radnik na bolovanju preko 30 dana. Obino su to povrede pri kojima je dolo
do preloma kostiju ili teih oteenja unutarnjih organa i ula.
Smrtna povreda je ona usled koje radnik podlegne na mestu dogaaja povrede ili pak
tokom leenja.

2. Toplotne povrede nastaju delovanjem izvora toplote na ovekovo telo, pri dodiru
nezatienih toplih povrina. U rudarstvu dolazi do toplotnih povreda pri pojavi poara i
eksplozija metana i praine, i retko delovanjem elektrine energije. U metalurgiji one su este i
nastaju pri rasprskavanju varnica i izlivanju rastopljenog metala.
Prema teini one mogu biti lake, teke i smrtne, a prema dubini opeenog tkiva dele se
na:
- opekotine prvog stepena, kada je zahvaena vea ili manja povrina koe samo po
povrini;
- opekotine drugog stepena kada su zahvaeni i dublji slojevi koe i
- opekotine treeg stepena kada je opekotinom zahvaeno i tkivo miia.

Opeena povrina koe, koja prelazi 30% povrine tela - opasna je po ivot.

3. Hemijske povrede nastaju delovanjem hemijskih materija , kiselina, baza i soli na telo
oveka, usled loeg rukovanja sa istim. One se ne susreu esto u rudarstvu, osim kod izlivanja
kiseline ili baze iz akumulatora rudarske lampe. Njihova klasifikacija je slina kod toplotnih
povreda.

4. Povrede nastale delovanjem elektrine energije mogu se podeliti na:

- elektrine udare od kojih strada nervni sistem, srce i plua,

- elektrine opekotine koe i metalizacija koe

Klasifikacija povreda prema uzrocima povreivanja:

Do povreivanja dolazi usled delovanja proizvodnih inioca-faktora, koji mogu biti

vezani za:
 - tehnologiju rada,
- organizaciju rada i
- lini uzrok

1. Do povreivanja dolazi usled tehnikih uzroka povreivanja u sluaju kad se rad

obavlja sa nepodesnim alatom, na nezatienim mainama i ureajima, u
nekomfornim radnim uslovima i td. Za ove nedostatke odgovorno je preduzee i
odgovorna lica i organizatori proizvodnje.
2. Do povreivanja dolazi usled nepodesne organizacije rada, usled previsokih zahteva
za rad-prevelike brzine proizvodnog procesa, kada radnici bez odgovarajue strune
spreme rade na odgovornim mestima, ne korienja odmora, nedostatka kontrole i
td. Za ove nedostatke odgovorni su organizatori proizvodnje svako u svom
delokrugu rada.
3. Do povreivanja dolazi usled linog uzroka, zbog ne potovanja propisa o zatiti na
radu, nepanje, nediscipline, nekorienja odmora, svaa u radnoj grupi, svaa u
porodici, nezadovoljstva zbog plate itd.

Najvei broj povreda u radnim organizacijama se pripisuje linom uzroku mada se on

esto preplie i sa ostalim uzrocima i nedostacima. Ako je do povreivanja dolo usled tehnikih
ili organizacionih uzroka, odgovorno je preduzee i ona lica koja nisu otklonila nedostatke. A
kada je do povrede dolo usled nesigurnog rada radnika ili nepanje onda je za to odgovoran sam
povreeni.

Klasifikacija povreda prema vremenu nastanka:

U okviru organizacije proizvodnog sistema za siguran rad, posmatra se raspored i

korienje radnog vremena, jer je poznato da radno vreme radnika nije uvek u skladu sa
njegovim bioritmom. Primena trosmenskog rada i brigadnog rada sa estim menjanjem smena
(etvorobrigadni radni sistem) u trosmenskom osmoasovnom radnom vremenu nije povoljna sa
ergonomsko siguronosnog aspekta. To su pokazale analize pokazatelja uestalosti povreda po
smenama. U treoj proizvodnoj smeni pojavljuje se najvei broj povreda. Osim toga na
povreivanje radnika utiu dani u nedelji, meseci (godinja doba ) itd. Pa se klasifikacija povreda
moe izvriti i prema vremenima nastajanja povreda.

Klasifikacija povreda po fazama tehnolokog procesa rada:

Radi ocenjivanja opasnosti pojedinih tehnologija, tehnika ili faza rada u rudniku, utvruje
se uestalost povreivanja po pojedinim tehnologijama rada ili tehnikim sredstvima za rad, ili
po pojedinim tehnolokim celinama. Tako se povrede klasifikuju na povrede nastale:

1. Na otvaranju i razradi leita (izradi hodnika i okana)

2. Na otkopima pri otkopavanju leita
3. Pri transportu i izvozu
4. Snabdevanju rudnika reprodukcionim materijalima,
 Klasifikacija povreda prema povreenim delovima tela:

Neki konstruktivni nedostaci na mainama i ureajima za rad, ili zahtev da se neki deo
posla obavi nekim delom tela, dovodi do povreda tih delova tela. Klasifikacija povreda po
povreenim delovima tela omoguuje otkrivanje nedostataka u postupcima rada ili u
konstrukcijama maina i ureaja sa kojima se radi. Najea klasifikacija povreda po delovima
tela je sledea:
1. Povrede glave ili delova glave (oka, uha, nosa)
2. Povrede ekstremiteta (povrede ruku, nogu)
3. povrede tela.

Na osnovu ove analize povreda mogu se donositi odluke o nabavci opreme za rad i
adekvatnih linih zatitnih sredstava.

Klasifikacija povreda prema strukturi zapoljenih radnika:

Ova klasifikacija je vana za statistiku obradu podataka o sastavu radne snage rudnika i
otkrivanja uticaja nekih pokazatelja kvaliteta radnika na uestalost povreivanja, te se izvodi:

1. Prema kolskoj spremi ili kvalifikacijama radnika

2. Prema radnom iskustvu
3. Prema starosnoj strukturi radnika
4. Prema socijalnoj pripadnosti (sa sela, iz grada),
5. Prema motivisanosti za rad.

Organizacija evidencije pojava povreda

Radi prouavanja i pronalaenja okolnosti pod ijim uticajem dolazi do pojava povreda,
profesionalnih oboljenja i smrtnih sluajeva u svim preduzeima, a u rudnicima posebno se
organizovano i sistematski vodi evidencija svih pojava povreda i okolnosti pod kojima su
nastale. Na osnovu sistematskog beleenja pojava i na bazi statistike analize povreda i uslova
pod kojima su nastale, donose se odgovarajui zakljuci i preduzimaju mere u cilju unapreenja
sigurnosti rada.
Na osnovu Pravilnika o voenju evidencije o povredama na radu u svim preduzeima je
uveden jedinstven sistem svidencije povreda u knjizi povreda i popunjavanje obrasca Prijava o
povredi na radu.
U sluaju povrede na radu, bez obzira na njenu teinu, radnik je duan da prijavi povredu
odgovornom radniku i slubi zatite na radu.
Odgovorni radnik u slubi zatite na radu upisuje prijavu povrede u knjigu povreda, sa
svim podacima o uslovima pod kojima se povreda dogodila, a izjavu povreenog potvruje
njegov odgovorni predradnik i svedoci.
U knjizi povreda treba da se nau svi podaci na osnovu kojih se popunjava prijava o
povredi na radu. Kod teih povreda, kada radnik nije u mogunosti da sam prijavi povredu i
okolnosti kako je do nje dolo, podaci o povredi se evidentiraju u knjizi povreda i u prijavi
povrede na radu, a na osnovu zapisnika strune komisije koju zajedno formiraju rudarska
inspekcija, radnici MUP-a i radnici tehnike slube preduzea. Ova komisija, uviajem na mestu
(radilitu) povreivanja radnika sainjava zapisnik o uviaju prema odgovarajuem pravilniku.
Sluba zatite i odgovorni rukovodilac u preduzeu duni su da svaku teku, grupnu i
smrtnu povredu prijave MUP-u i inspekciji za rad (rudarskoj inspekciji), jer se uviajem na
mestu povreivanja utvruje uzrok povreivanja i eventualni lini doprinos radnika za
nastajanje povrede. Na osnovu ovog zapisnika radnik moe ostvariti svoja prava iz oblasti prava
na siguran rad.
Prijava o povredi se popunjava u pet primeraka, etiri primerka se dostavljaju
zdravstvenoj ustanovi, a jedan ostaje u arhivi preduzea, tako da se moe formirati knjiga
povreda u obliku zbirke prijava povreda u pojedinim mesecima.
Osnovni podaci koji se belee su:
1. Osnovni podaci o povreenom
2. Podaci o poslovima, vremenu i mestu nastanka povrede
3. Izvor povrede sa opisom (maina, deo maine ili alatu koji je doveo do povrede)
4. Uzrok povrede (tehniki, organizacioni, lina nepanja)
5. Podaci o svedocima
6. Podaci o neposredno odgovornom radniku
7. Podaci o preduzeu i drugo.
Voenje evidencije o povredama treba da bude to preciznije, jer se na osnovu nje mogu
otkriti opasni izvori povreda, opasni nedostaci na mainama i ureajima, ijim bi se
otklanjanjem mogao smanjiti broj povreda.
Posle svake teke ili smrtne povrede sluba zatite treba da upozna radnike kako je do
povrede dolo i koje mere i postupke treba primeniti da do slinih povreda vie ne dolazi.
Tehnika sluba u tom smislu treba da unese i promene u uputstvima za rad.
Na osnovu evidencije povreda vri se statistika obrada pojava povreda u cilju otkrivanja
pojedinih tehnikih i organizacionih reenja rada na sigurnost i za poboljanje sigurnosti rada
primenom tehnikih mera zatite u tehnologiji, tehnici i organizaciji rada.
Na svaka tri meseca preduzee je duno da saini bilans povreda i da oceni sigurnost
rada. Na osnovu tromesenih izvetaja o sigurnosti rada u preduzeu izrauju se godinji
izvetaji za potrebe ministarstva za rudarstvo i energetiku i zavod za statistiku. Godinji izvetaji
se razmatraju na upravnom odbori preduzea i donose odluke o izdvajanju sredstava za
unapreenje sigurnosti rada.

Pokazatelji uestalosti povreda

Uporeivanjem apsolutnih brojeva povreda u toku meseca ili godine za dva preduzea
(rudnika) ili dve tehnologije, tehnike i organizacije rada u preduzeu, ne moe se dobiti jasna
slika o sigurnosti rada. Da bi se dolo do pokazatelja o stepenu sigurnosti u preduzeu ili
primenjenoj tehnologiji i tehnici, treba odrediti realne pokazatelje uestalosti povreda.
Pokazatelji uestalosti povreda su neimenovani brojevi kojima se apsolutni broj povreda u toku
meseca ili godine posmatra u odnosu na broj zaposlenih radnika, broj odraenih nadnica ili
ostvarenu proizvodnju za isti period vremena. Pri tome se mora istai i napomena o promenjenoj
tehnologiji, tehnici i organizaciji rada. Za potrebe statistike obrade povreda na radu primenjuju
se sledei pokazatelji:
Pokazatelj uestalosti povreda na 1000 zapoljenih radnika
 P
UR 10 3
R
Gde je:
UR-pokazatelj uestalosti povreda u odnosu na broj zapoljenih radnika
P- broj povreda u posmatranom vremenskom periodu
R- broj zapoljenih ili angaovanih radnika na radu u preduzeu
Ovaj pokazatelj ne daje dobre podatke, jer u pojedinim mesecima nije isti broj
zapoljenih radnika (neki su na odmoru), a i meseci nemaju isti broj radnih dana. Broj
angaovanih radnika se izraunava preko broja odraenih nadnica N (R=N/256).

Pokazatelji uestalosti povreda na 100 000 izvrenih nadnica

P
UN 10 5
N
Gde je:
P- broj povreda u posmatranom vremenskom periodu
UN- pokazatelj uestanosti povreda u odnosu na broj ostvarenih nadnica
N- broj realizovanih nadnica (radnik x smena).

Pokazatelj uestanosti povreda na milion tona proizvodnje (ili po komadu proizvoda)

P
Uf 10 6
Q
gde je:
P- broj povreda u posmatranom vremenskom periodu
Uf - pokazatelj uestanosti povreda s obzirom na tehniku opremljenost rudnika, jer se u
mehanizovanim rudnicima dobija vea proizvodnja uz manje uee ljudskog rada.
Q- ostvarena proizvodnja u tonama.

Pokazatelj uestanosti povreda s obzirom na njihovu realnu teinu odreuje se

mnoenjem brojeva lakih, tekih i smrtnih povreda sa koeficijentima za njihovu
realnu teinu, prema obrascima:

U 'R L f L T p f T S p f S 10 3 / R
U 'N L f L T p f T S p f S 10 5 / N
U Q' L f L T p f T S p f S 10 6 / Q

Gde su :

Lp,Tp,Sp brojevi lakih, tekih i smrtnih povreda u posmatranim vremenskim

periodima
fl , ft , fs - popravni statistiki koeficijenti za teinu povreda.
( Na osnovu statistikih podataka o vremenima povreivanja radnika i duine radnog
staa Prof. B. Jokanovi je odredio veliine popravnih koeficijenata pa su : fl=1; ft=37,5;
fs=150, odnosno jedna smrtna povreda jednaka je 150 lakih.)
 Statistika analiza povreda

Na osnovu statistike analize pokazatelja uestanosti povreda i stanja ili promena u

okviru tehnikih, organizacionih i kadrovskih faktora moe se otkriti kauzalna (uzrona) veza
izmeu povreivanja radnika i uticaja tih faktora na sigurnost rada. Ta veza moe posluiti za
ocenu sigurnosti rada u pojedinim industrijskim pogonima i rudnicima, sigurnosti rada sa
pojedinim tehnikim sredstvima rada (mainama), sigurnosti rada zavisno od naina organizacije
rada ili kolske spreme i radnog iskustva zapoljenih radnika. To otkrie organizatorima
proizvodnje slui za programiranje sigurnosti rada i smanjenje broja povreda izborom pogodnih
(optimalnih ) tehnikih, organizacionih i linih faktora.
Za statistiku analizu povreda i profesionalnih oboljenja u preduzeu, potrebno je, pored
podataka o povredama u posmatranom vremenskom periodu prikupiti podatke i o:
-Prosenom broju zapoljenih radnika
-Broju izvrenih nadnica po pojedinim tehnolokim celinama ili sa pojedinim
tipovima maina
-Broj povreda i broj izgubljenih nadnica ili norma asova po fazama proizvodnje ili
pri radu sa pojedinim tipovima maina
-Starosna struktura radnika, broj odraenih nadnica i broj povreda po pojedinim
intervalima starosne strukture
-Kvalifikaciona struktura radnika, broj odraenih nadnica i broj povreda
-Struktura radnika prema radnom iskustvu, broj povreda po pojedinim intervalima
radnog iskustva
-Socijalna struktura radnika, broj radnika koji putuje do radnog mesta, broj
odraenih nadnica i broj povreda
-Ostvarena proizvodnja po pojedinim proizvodnim jedinicama ili sa pojedinim
tipovima maina
-Organizacija rada i njen odraz na poveanje proizvodnje, povreivanje ili
odsustvovanje radnika, pojavu profesionalnih oboljenja i td.
-Stanje tehnologije i tehnike u pogledu uslova rada, fiziko mehanike karakteristike
radne sredine u posmatranom vremenskom periodu, dubina leita, podaci o
primenjenim metodama otkopavanja, starost, otpisanost maina i td.

Kod uvoenja novih tehnologija, novih maina ili organizacija rada, u periodu
uhodavanja i prilagoavanja radnika, pokazatelji povreivanja radnika su vei. Sa uhodavanjem
procesa proizvodnje oni opadaju sa tendencijom odravanja na nekom nivou za dui vremenski
period, dok se ne izmene uslovi rada. Kod rada sa starim mainama, zbog kvarova, esto dolazi
do porasta broja povreda.
Kretanje pokazatelja povreivanja moe se predstaviti i grafiki i to:
-strukturom histograma,
-strukturom kruga,
-strukturom polarnog dijagrama,
-dijagramom funkcije (trend).
Prezentacija i istraivanja pomou statistikih metoda vri se na upravnom odboru
preduzea, zborovima radnika, televizije i inspekcijskim slubama.

Izvetaj o broju i vrstama povreda u Kolubari u 2007. godini :

Zbirni pregled lekarskih pregleda u Kolubari u 2007 godini
Nezgode (tetni dogaaji) na osnovnim sredstvima (2007.god)