w w w w

w w

d. rs d . r s
k i r a 1.Uvodni pojmovi
ki r a
1.1. Diedar i rogalj
a r s
m i n
. s e . s e
Unija dve poluravni i sa zajednikom graninom pravom s naziva se diedarska povr

w w w w
s. Prava s je ivica, a poluravni i su strane diedarske povri.

w w
Diedarska povr deli prostor na dva disjunktna dela, pri emu ona sama ne pripada ni
jednom od njih. Ti skupovi taka su diedarske povri.
Unija jedne od tih oblasti i diedarske povri
je diedar .Jedna diedarska povr odreuje

d. rs
dva diedra. Prava predstavlja ivicu diedra, a
poluravni su strane diedra. Ugao izmedju
d . rs
k ir a ravni kojima pripadaju strane diedra je ugao
diedra ili diedralni ugao.
r s k ira
ina
Ravan normalna na ivicu, see diedar .
Njihov presek je diedralni ugao.

s em
Diedar je konveksan ukoliko
s e
w.
svaka du koja spaja njegove dve proizvoljne
w .
ww ww
take pripada tom diedru. U suprotnom
sluaju diedar je nekonveksan odnosno
konkavan.
Diedar sa diedralnim uglom manjim od 180
je konveksan.

d. rs Diedar sa diedralnim uglom veim od 180

. rs
ki r a je konkavan.

k i r ad
Diedre uporeujemo pomou njihovih uglova. Diedar D1 je vei od diedra D2 ako je ugao

ar s
diedra D1 vei od ugla diedra D2. Tako odreujemo jenake, otre, tupe, prave... diedre.

m i n
w .se
Ako je A1,A2,...,An mnogougao i S taka koja ne
w .s e
w w
pripada ravni mnogougla unija polupravih
SA1,SA2,...SAn, i uglova A1SA2, A2SA3,,AnSA1 je ww
povr roglja.
Povr roglja deli prostor na dva disjunktna dela.

d .rs Jednom od njih pripada povr roglja. Unija povri

roglja i tog dela prostora je rogalj. Tacka S je vrh ili
d . rs
kira kira
teme roglja, poluprave su ivice, a uglovi A1SA2,

a r s
A2SA3,,AnSA1 su strane ili ivini uglovi roglja.
Rogalj sa n strana odnosno n ivica, nazivamo n-

e in
tostrani rogalj. Posebno, trostrani rogalj ima
m
specifican naziv - triedar. Rogalj je konveksan
e
w. s
ukoliko svaka du koja spaja njegove dve proizvoljne
. s
ww
take pripada tom roglju. U suprotnom sluaju rogalj
je nekonveksan odnosno konkavan.
Diedar ija ivica sadri ivicu SAi (i=1,2,...,n) roglja, a w ww
ije su strane poluravni koje sadre strane roglja sa zajednikom ivicom SAi , naziva se
diedar roglja.

d. r s . rs
ki r a
r sk2
irad
na
 w w w w
w w
1. Svaki ivini ugao triedra manji je od zbira dviga dva ivina ugla, a vei od njihove

d. rs razlike.
. r s
k i r a ki ad
2. Naspram jednakih diedra nekog triedra nalaze se jednaki ivini uglovi, i obrnuto,
r
naspram jednakih ivinih uglova triedra nalaze se jednaki diedri.

ar s
3. Zbir svih ivinih uglova bilo kog konveksnog roglja manji je od punog ugla
(360).
m i n
.se e
Primer:
Dva jednakokraka pravougla trougla ABC i ABD koji pripadaju normalnim ravnima i
w w . s
w ww
imaju zajedniku hipotenuzu AB duine 12. Odrediti rastojanje izmeu temena pravih
uglova.
w
Znamo da je ugao CMD=90, i (iz podudarnosti trouglova) da je

d. rs 2 2 2

d .
2
AC + BC = 12 2 => AC + BC = 144 => rs
AC=CD. Iz Pitagorine teoreme vidimo da je

k ir a s k
AC = BC = 6 2 => CD =6 2
r ira
em ina e
w. s w . s
w w ww
1.2.Poliedarske povrsi i poliedri
Prosta poliedarska povr je unija konanog broja mnogouglova pri cemu su zadovoljeni

d. rs sledei uslovi:
. rs
ad
1. Svaka stranica bilo kog mnogougla je stranica samo te povri ili samo jo jedne,

ki r a njoj susedne povri

k i r
ar s
2. Svaka dva susedna mnogougla pripadaju dvema razliitim ravnima
3. Svaka dva nesusedna mnogougla mogu se povezati nizom mnogouglova iz tog
i n
skupa tako da svaka dva uzastopna lana tog niza budu susedne
m
.se s e
povri

w w .
w w ww

d .rs d . rs
kira r s kira
Ako sve stranice mnogouglova po dvema povrima tada je poliedarska povr zatvorena, a
ako neka od stranica mnogouglova pripada samo jednoj povri, poliedarka povr je
a
otvorena.

m in
Mnogouglovi iz kojih je sastavljena poliedarska povr nazivaju se strane, a stranice i
e e
w. s
temena tih mnogouglova nazivaju se ivice i temena poliedarske povri.
. s
ww
Prosta zatvorena poliedarska povr razdvaja skup svih taaka prostora (koje ne pripadaju

ww
toj povri) na dva disjunktivna skupa:
w
1. skup taaka sa osobinom da za svaku taku iz tog skupa postoji prava koja sa
poliedarskom povri nema zajednikih taaka
2. skup taaka sa osobinom da takva prava ne postoji
Prvi skup se naziva spoljanjost(spoljanja oblast) poliedarske povri, a drugi unutranjost

d. r s(unutrnja oblast) poliedarske povri.

. rs
ki r a
r sk 3
irad
na
 w w w w
w w
POLIEDAR je unija proste, zatvorene poliedarske povri i njene unutranje oblasti. Pri

d. rs . r s
tome se strane, ivice i temena poliedarske povri nazivaju stranama, ivicama i temenima

k i r a se dijagonala poliedra.
ki ad
poliedra. Du ije su krajnje take dva temena poliedra koja ne pripadaju istoj strani naziva
r
Poliedri mogu biti konveksni i konkavni.
ar s
m i n
.se e
T1: Broj ivinih uglova bilo kog poliedra dva puta je vei od broja njegovih ivica.
Dokaz: U svakoj strani poliedra broj uglova je jednak broju stanica. S obzirom da je svaka
w w . s
w ww
ivica poliedra zajednika stranica dveju strana poliedra, svaka ivica je uzeta dva puta.

w
Prema tome, broj ivinih uglova je dva puta vei od broja ivica poliedra.

T2: Zbir S svih ivinih uglova konveksnog poliedra koji ima t temena iznosi: S=(t-2)360
Sn=(n-2)180

d. rs d . s
Dokaz: Projektujemo poliedar normalno na ravan koja je tako odabrana da se nikoja dva
r
temena poliedra ne projektuju u istu taku, i nikoja strana u jednu du. Pri ovakvoj

k ir a s k ira
projekciji svaka strana se projektuje u mnogougao sa istim brojem temena. Znai, zbir
unutranjih uglova bilo koje strane jednak je zbiru unatranjih uglova mnogougla u koji se
r
ina
ta strana projektuje. Iz toga izlazi da je zbir svih ivinih uglova poliedra jednak zbiru
unutranjih uglova projekcija svih strana poliedra na ravan. Projekcija poliedra je

s em
mnogougaona povr. Ta povr je dva puta pokrivena povrima poliedra prilikom
s e
w.
projektovanja pa iz tog razloga , prilikom sabiranja uglova u projekciji, uglove pri
w .
ww ww
temenima povri treba uzimati dva puta. Ako mnogougaona povr ima k temena, poliedar
ima t-k temena kojima su projekcije unutranje take povri, pa je
S=(k-2)360 +(t-k)360 = (t-2)360
T3: Ojlerova teorema Ako t je broj temena, i broj ivica, a s broj strana konveksnog
poliedra, tada vai jednakost: t + s = i +2.

d. rs . rs
Dokaz: Neka poliedar ima s strana. Neka prva strana ima m1 stranica, druga m2 stranica,...,

ki r a k i ad
i neka s-ta strana ima ms stranica. Zbir svih ivinih uglova polidra jednak je prema tome
r
S=(m1-2)180 +(m2-2)180+...+(m2-2)180=(m1+m2+...+ms)180-s360=2i180-s360,

ar s
jer je m1+m2+...,ms=2i. S druge strane, prema prethodnom tvrenju imamo da je

i n
s=(t-2)360, pa je 2i180-s360=(t-2)360 odakle izlazi t + s = i + 2.

m
w .se w .s e
w w ww

d .rs d . rs
kira a r s kira
e m in e
w. s . s
ww w ww

d. r s . rs
ki r a
r sk4
irad
na