English Pretraga proizvoda

O nama

Proizvodni program Svetlosno zagaenje

Realizacije
U poslednjih 50-tak godina uinjen je zapanjujui napredak u tehnici osvetljenja. Viestruko su uveani efikasnost
Tehnika osvetljenja opreme, vek izvora svetlosti, kao i izbor izvora svetlosti najrazliitijih snaga, temperatura boje i indeksa reprodukcije boje.
Ogroman porast spoljnog osvetljenja je doneo velike koristi drutvu, ali njegova upotreba je i uzronik odreenih
Osnove
problema, pojave svetlosnog zagaenja.
Osvetljenje i ekologija
Loe projektovano ili preterano osvetljenje moe da bude uzrok ozbiljnih psiholokih i ekolokih problema: ometa
Svetlosno zagaenje
astronomska posmatranja, ugroava ivotne cikluse nekih biljaka i ivotinja (koji su u skladu sa prirodnim osvetljenjem),
LED Generacija
ometa ljude u svakodnevnim aktivnostima... Astronomi su prvi skrenuli panju na ovaj problem, a i ira javnost poinje da
Sistem za podie svoj glas. irom sveta formiraju se udruenja iji je cilj da se ovaj problem shvati ozbiljno i termin svetlosno
telemenadment zagaenje je uao u brojne zakone o zatiti ivotne sredine.
Osvetljenje benzinskih
pumpi SVETLOSNO ZAGAENJE = NEELJENA SVETLOST

Osvetljenje peakih Sama svetlost se ne moe nazvati zagaivaem; tek preterana ili pogrena upotreba je ini tetnom. Preciznije je koristiti
prelaza termin "neeljena svetlost" da bismo definisali onu svetlost koja predstavlja rasipanje energije i uzrokuje sve negativne
pojave vezane za vetako osvetljenje.
Download

Neeljena svetlost se moe podeliti u 3 kategorije prema tipu zagaenja koje izaziva i za koje je neophodno nai
Novosti
odgovarajue reenje:

Kontakt
1. Poveani sjaj neba (tzv. svetlosna peurka) nastaje kada je svetlost usmerena na gore i osvetljava nebo reflektujui se
o estice u vazduhu (praina, estice vode, itd.)
Poveani sjaj neba potie od:

vetake svetlosti direktno usmerene ka nebu i

svetlosti reflektovane od kolovoza i okolnog tla

Ispitivanja su pokazala da upravo reflektovana svetlost ima najvei uticaj na sjaj neba, nezavisno od fotometrijske
raspodele svetiljke.

2. Zaslepljujua sjajnost (bljetanje) uzrokovana prevelikim kontrastom izmeu svetlosnog izvora i okruenja. To se
deava kada u oko prodre veliki svetlosni fluks ime se umanjuju vidne sposobnosti oka, prvenstveno kontrastna
osetljivost i otrina vida.

3. Svetlosno ometanje je uzrokovano vikom svetlosti koju odreena instalacija osvetljenja emituje na neeljene povrine.
Ovo se manifestuje na razliite naine, kao na primer spoljno osvetljenje usmereno na prozore kua koja ometa san ili
aktivnosti stanara.

POVEANI SJAJ NEBA

(svetlosna peurka)

Uraen je veliki broj studija u kojima su izvrena uporeivanja svetlosnih zagaenja koja nastaju osvetljavanjem istih
tipova saobraajnica razliitim tipovima svetiljki. Meutim, prorauni reflektovanog fluksa nisu dovoljno precizni. Takoe,
ove studije su na isti nain tretirale fluks koji se reflektuje sa kolovoza i fluks koji se reflektuje od okruenja, to nije tano,
s obzirom da kolovoz i okruenje puta obino nemaju iste refleksione osobine. Imajui u vidu da ova komponenta ima
dominantan uticaj na svetlosno zagaenje, bilo je potrebno uraditi preciznije proraune fluksa reflektovanog ka nebu, koji
bi uvaavali razliite faktore refleksija kolovoza i njegovog okruenja.

Jean-Franois Laporte i Marc Gillet iz kompanije Schrder su objavili opsenu studiju, u kojoj je koriena nova metoda
prorauna reflektovanog svetlosnog fluksa, i u kojoj su posebno raunati fluksevi reflektovani od kolovoza i od njegovog
okruenja.

U njihovoj studiji, baziranoj na 175 fotometrijskih oitavanja, obuhvaeni su brojni parametri: tip i snaga svetlosnog izvora,
svetlosna raspodela svetiljki, oblik protektora, konfiguracija puta i povrina kolovoza. Ukupno je uraeno vie od 86 000
fotometrijskih prorauna. Autori su posebno analizirali ponaanje svetlosnog fluksa usmerenog na gore u zavisnosti od
vrste povrine puta i okoline.

Tip kolovoza i vrsta okruenja su vani faktori

Rezultati su jasno pokazali koliki je uticaj tipa putnog pokrivaa i okolne povrine na koliinu svetlosnog zagaenja, i to
bez obzira na tip svetiljke.

Reflektovani fluks je skoro 2 puta manji kod asfaltnih kolovoznih povrina nego kod betonskih, iako je fotometrijska
efikasnost oko 20% vea u sluaju betonskih nego u sluaju asfaltnih podloga.

U sluaju travnog okruenja puta ukupni fluks izraen ka nebu je skoro 2,5 puta manji nego kada je okolina puta
poploana.

Ovi podaci otvaraju nove mogunosti borbe protiv svetlosnog zagaenja, uticanjem na neposredno okruenje osvetljenog
puta.

OBLIK PROTEKTORA:
Ne postoji jednostavan odgovor ili preporueni ablon

Jedan od glavnih parametara u studiji jeste oblik protektora: ravni, blago zakrivljeni ili duboki protektor. Za svaki od ovih
modela je proraunata koliina svetlosti koja se emituje ka nebu u zavisnosti od vrste i snage izvora, vrste kolovozne
povrine i okoline.

Rezultati su pokazali da svetiljke sa ravnim protektorom nisu uvek najbolje reenje kada je u pitanju svetlosno zagaenje.
U nekim sluajevima najbolje rezultate su dale svetiljke sa blago zakrivljenim protektorom. Dakle, ne postoji osnova za
obaveznu primenu ravnih protektora!

Pri korienju svetiljki sa dubokim
protektorom znaajna koliina svetlosnog
fluksa se emituje direktno ka nebu. Ali
zahvaljujui velikom razmaku izmeu
stubova, koji je omoguen boljim
iskorienjem svetlosnog fluksa iz
svakog izvora, smanjen je ukupan broj
svetiljki, a time i reflektovani svetlosni
fluks.
Kod svetiljki sa blago zakrivljenim
protektorom znaajno je smanjen fluks
koji se emituje ka nebu. Meutim, zbog
ue karakteristike svetiljki sa ovim tipom
protektora, rastojanja izmeu stubova
moraju biti manja, pa je koliina fluksa
reflektovanog od podloge vea nego u
prethodnom sluaju.
Ako su svetiljke sa ravnim protektorom
postavljene horizontalno (sa nagibom 0)
fluks koji svetiljka emituje ka nebu je u
potpunosti eliminisan. Meutim, u sluaju
korienja ovog tipa protektora rastojanja
izmeu stubova su jo manja nego u
sluaju zakrivljenog protektora i
reflektovani fluks od podloge, kao i
instalisana snaga su jo vei.
Ovo jasno pokazuje da ne moemo uvek preporuiti isti tip svetiljke, kao i da najbolje reenje zahteva specifinu analizu
koja e uzeti u obzir sve parametre ivotne sredine. Potrebno je doi do kompromisa izmeu ukupne instalisane snage
(tj. potronje elektrine energije) i fluksa emitovanog ka nebu. To zavisi od velikog broja faktora i zahteva izradu detaljne
analize.

Za najbolje rezultate u borbi protiv svetlosnog zagaenja ablonski pristup je neprihvatljiv.

KLJUNA RE: EFIKASNOST

Dijagram pokazuje da je ukupni svetlosni fluks izraen ka nebu (direktni i reflektovani) srazmeran prosenoj vrednosti
fluksa potrebnog za ostvarenje eljene sjajnosti na kolovozu. To znai da ukoliko uspemo da smanjimo vrednost fluksa, a
odrimo istu vrednost sjajnosti, ukupni svetlosni fluks usmeren ka nebu e se smanjiti proporcionalno, bez obzira na oblik
protektora.

Ukratko, fotometrijska efikasnost instalacije je ono to moe znaajno smanjiti koliinu neeljene svetlosti.

Ustvari, uvek se vraamo istom pitanju: optimizacija optike. Samo istrajavanjem na reavanju ovog problema moi emo
uspeno da spreimo svetlosno zagaenje. Dobra svetiljka je ona koja moe optimalno da koristi svetlosni fluks iz izvora
da bi precizno osvetlila zadatu povrinu. Svetiljke koje obezbeuju precizno osvetljenje su one koje treba koristiti.

U svakom sluaju, ove "pametne" svetiljke omoguuju ne samo smanjenje svetlosnog zagaenja, ve i broja svetiljki i
snage sijalica. Rezultat: znatna uteda energije, to je jedan od osnovnih kriterijuma za pitanja odrivog razvoja.

Opte mere (preporuke) za smanjenje svetlosnog zagaenja

Upotreba odgovarajue optike kako bi se precizno kontrolisao svetlosni snop i usmerio na povrinu koja se
osvetljava bez nepotrebnog rasipanja svetlosnog fluksa. Pri izboru tipa svetiljke ne treba koristiti ablonski
pristup, ve traiti optimalno reenje za konkretan sluaj.
Osvetljavanje vertikalnih povrina odozgo, kad god je to mogue. Ukoliko osvetljavanje odozgo nije mogue,
treba koristiti dodatni pribori za precizno usmeravanje svetlosnog fluksa, kao to su rasteri, zastori, svetlosni
topovi (tube) i naravno svetiljke sa odgovarajuom svetlosnom raspodelom.
Za osvetljavanje velikih otvorenih povrina treba koristiti asimetrine reflektore sa malim nagibima, umesto
simetrinih sa velikim nagibima.
Upotreba visokoefikasnih svetiljki sa visokim stepenom zatite - instalacija osvetljenja se projektuje tako da
zahtevi budu ispunjeni na kraju eksploatacionog perioda. Kod svetiljki sa visokim stepenom zatite svetlosni
gubitak tokom radnog veka je minimalan, to omoguuje smanjenje snage izvora i, samim tim, i svetlosnog
zagaenja.
Izbegavanje svetiljki bez optike po svaku cenu, naroito svetlosnih kugli. Postoje visokoefikasne svetiljke slinog
sfernog oblika.
Ugao maksimalnog svetlosnog intenziteta treba da bude manji od 70 , kako bi se bljetanje svelo na minimum.
Redukcija svetlosnog fluksa na saobraajnicama na kojima u kasnijim nonim satima znaajnije opada
frekvencija saobraaja.
Iskljuivanje osvetljenja reklama i dekorativnog osvetljenja fasada u kasnim nonim satima (na primer od ponoi
do jutra).
Copyright 2009 Minel-Schrder. All rights reserved. Powered by Inbox