Levo Krilo - Draza Za Pocetnike PDF

1
2
Draa za poetnike
Prirunik za borbu protiv revizije prolosti
3
SADRAJ
Upozorenje autora.....................................................10
1941.............................................................................11
1.1 Skrivanje na Ravnoj gori............................................................11
1.2 Odravanje reda u umi.............................................................11
1.3 Ponuda partizanima da odustanu..............................................12
1.4 Partizani izazivaju nemire, etnici odravaju red.......................13
1.5 Sukob sa etnikim voom Peancem.......................................14
1.6 etnici samovoljno prilaze ustanku...........................................15
1.7 Saradnja sa Nediem protiv ustanka.........................................16
1.8 Prvi Mihailoviev napad na partizane........................................17
1.9 Etniko ienje je prioritet........................................................17
1.10 Tito trai zajedniku borbu........................................................18
1.11 Mihailovi gubi kontrolu............................................................19
1.12 Mihailovi voa ustanka............................................................21
1.13 Mihailovieva ponuda Nemcima...............................................22
1.14 Ne smem dozvoliti da komunistiki pokret ojaa......................23
1.15 etniki napad na Uiku republiku..........................................24
1.16 Nemaka procena Mihailovia..................................................26
1.17 Svim silama protiv partizana......................................................27
1.18 Sastanak Mihailovia sa Nemcima............................................29
1.19 Partizansko opkoljavanje Ravne gore........................................30
1.20 Zavrni nemaki udar.................................................................33
1.21 Nemaka poternica i in generala.............................................34
1942.............................................................................37
2.1 Saveznika slava i saradnja sa faistima.....................................37
2.2 Borbe za istonu Bosnu..............................................................39
2.3 Pripreme za Crnu Goru..............................................................40
2.4 Ubistvo majora Atertona............................................................42
2.5 Vladina vojska nam kvari raune...............................................43
2.6 Nemaka potera i prelazak u Crnu Goru...................................43
2.7 Britanci razotkrivaju Mihailovia................................................46
2.8 Ceo narod je protiv partizana....................................................48
2.9 Nabavka municije od Nemaca...................................................49
2.10 Saradnja sa NDH i faistikom Italijom....................................50
4
2.11 Klati iskljuivo kamom..............................................................52
2.12 Faistikoj Italiji treba jo plaenika.........................................53
2.13 etnike sabotae pod maskom partizana..............................53
2.14 Glavna aktivnost legalizovanih etnika....................................54
2.15 etniko zauzimanje Foe.......................................................56
2.16 etniki izlazak na more..........................................................57
2.17 Britanci trae sabotae.............................................................59
2.18 Italijani nee dirati Drau.........................................................59
2.19 Englezi su nam najvei problem..............................................61
2.20 Mihailoviev pasivni otpor.......................................................62
2.21 Samo partizani vode rat...........................................................62
2.22 Mihailovi koi etnike sabotae............................................63
2.23 Mnogo je hteo, mnogo je zapoeo..........................................64
2.24 Italijani daju uniforme i zajme topove.....................................65
2.25 Mobilizacija za operaciju Vajs..................................................66
1943............................................................................68
3.1 Sa faistima emo napasti komuniste......................................68
3.2 Mobilizacija stanovnitva za osovinsku operaciju....................69
3.3 Pokolj muslimana Sandaka i istone Bosne............................71
3.4 Francusko odlikovanje .............................................................73
3.5 Opti napad na Bihaku republiku...........................................74
3.6 etnici i Talijani zajedno na Neretvi.........................................76
3.7 uriievi etnici kasne zbog pljake.......................................79
3.8 Draina miolovka na Neretvi...................................................80
3.9 Kolaboracija je najvea neistina i komunistika propaganda...83
3.10 Okupatori daju sve, dobri neki ljudi.........................................84
3.11 Sela su poruena, popaljena, gradovi uniteni........................86
3.12 Moji neprijatelji su partizani, ustae, Muslimani i Hrvati........87
3.13 Popularnost kod okupatora......................................................88
3.14 Bednici abarski nam duguju ivote.........................................89
3.15 Bogu hvala, izgleda da smo komuniste potukli.......................91
3.16 Partizanski proboj na Neretvi...................................................91
3.17 etnici u paninom bekstvu.....................................................92
3.18 Uzdignuta pesnica i smrt faizmu............................................93
3.19 Pobegao korpus, pobegla artiljerija, brigade ne postoje........94
3.20 Traim pojaanje Italijana, nae trupe su inferiornije.............95
3.21 Mihailovi lino kree na front................................................96
5
3.22 Partizani putaju etnike, Mihailovi ih zatvara u logore.......97
3.23 Odbrana Drine italijanskom artiljerijom
3.24 Partizani nisu nikom nita uradili
3.25 Sela palim, svaki dan streljam
3.26 Neka Italijani poalju bar jednu etu
3.27 Beg generala Mihailovia
3.28 Pobuna srpskih regruta
3.29 etnici i Italijani sabijeni u Kolainu
3.30 Nemako hapenje etnika
3.31 Italijani brane etnike
3.32 Partizani pruaju odluan otpor
3.33 Britanci trae otpor u Srbiji
3.34 Dok partizani ginu na Sutjesci etnici slave
3.35 Jugoslovenska vlada pomae iskljuivo Mihailovia
3.36 Britanski radio poinje da hvali partizane
3.37 Niim izazvana nemaka potera
3.38 Stvarno stanje etnika
3.39 Koenje sabotaa u Srbiji
3.40 etnici vie profaistiki nego prosavezniki
3.41 etnicima nareeno da ne napadaju Nemce
3.42 Mihailoviev postupak vrdanja
3.43 etnici ne tite seljake od Nemaca
3.44 Unitenje partizanskih porodica
3.45 Tuga zbog odlaska okupatora
3.46 etnika antiosovinska ofanziva
3.47 Bezazleno simuliranje otpora u Srbiji
3.48 ienje simpatizera u okolini Beograda
3.49 etniki pohod u istonu Bosnu
3.50 Britansko razoarenje
3.51 Nemako vrbovanje Drae Mihailovia
3.52 Najopasniji neprijatelj je Tito
3.53 Saveznici nam odobravaju pokolje
3.54 Narod nee u etnike
3.55 ienje Kosmaja
3.56 Pomo okupatorima u rasulu
3.57 Britanci razotkrivaju Mihailovia
3.58 Dajte mi imena, izmisliu specijalne organe protiv njih
3.59 Saveznitvo sa Nemcima u Srbiji
6
3.60 etniko proterivanje Britanaca
3.61 Novi sporazumi sa Nemcima
3.62 Britanci preputeni na nemilost
3.63 Nepodnoljiva sloboda nemakog kretanja
3.64 Sabotiranje britanskih misija
3.65 Nemci i etnici sada su saborci
3.66 Britanski general razoaran
3.67 etniki pokolji u okolini Beograda
3.68 Meu etnicima nema junaka
3.69 Ubijamo sve to ih simpatie
3.70 etnici nemaka policija
3.71 Istrebljenje jataka, simpatizera i itavih porodica
1944
4.1 Ubistva intelektualaca
4.2 Odlaganje sabotaa
4.3 Pohvala za pokolj
4.4 Bitka za Ivanjicu
4.5 Sabotae se opet odlau
4.6 Bez okupatora ne moemo
4.7 Kolju po selima
4.8 Major uri trai objanjenje
4.9 Tako se to radi
4.10 Na kongres nemakim kamionima
4.11 Novi ugovori sa Nemcima
4.12 Lazovi ubija i pljaka, Draa ga unapreuje i hvali
4.13 uvamo nemake kolone
4.14 Jedan neposluan hoe da napada Nemce
4.15 Ne dozvolite Englezima akcije protiv Nemaca
4.16 Pokolj u Pomoravlju
4.17 General Armstrong uhvatio etnike na delu
4.18 Kralj i vlada su saglasni sa mojim radom
4.19 etnici se bune protiv zloina i kolaboracije
4.20 Odbrana okupirane Srbije od partizana
4.21 Novi sporazumi s Nemcima
4.22 Nemci daju municiju, mi ubijamo
4.23 Narod se okree partizanima
4.24 etnici brane nemake puteve, partizani ih rue
7
4.25 eril rekao dosta
4.26 Nemci komanduju etnicima
4.27 Draa simulira otpor
4.28 Ko napada Nemce, taj pomae partizane
4.29 Branimo Srbiju uz pomo nacista
4.30 Niko nee ostati ist
4.31 Sa kim smo mi u ratu
4.32 Smena ministra Mihailovia
4.33 Partizani putaju etnike, Mihailovievih komandant ih strelja
4.34 etniko-nemaka saradnja u senci evakuacije avijatiara
4.35 Samo bez nemake uniforme
4.36 Draa preko Nedia trai oruje od Nemaca
4.37 Nedi govori u ime Drae Mihailovia
4.38 Prosjaenje kod okupatora
4.39 Na Nemce nee biti ispaljen nijedan metak
4.40 etnika predstava u Pranjanima
4.41 Draina ponuda Hitleru
4.42 Hitlerov odgovor
4.43 Smena generala Mihailovia
4.44 Dolazak amerikog pijuna
4.45 Nemaka isporuka municije
4.46 Draina opta mobilizacija
4.47 Nemaka delegacija u Pranjanima
4.48 Napad na Nemce je delo izdaje
4.49 Srani udar od blizine Crvene armije
4.50 Povratak partizana
4.51 Kralj protiv Drae
4.52 Draa protiv kralja
4.53 Draa zabranjuje ustanak protiv Nemaca
4.54 Opoziv Mekdauela
4.55 Pobuna protiv Draine politike
4.56 Izdrite sa naslonom na Nemce
4.57 Dolazak Crvene armije
4.58 Mekdauelova prazna obeanja
4.59 Dan uoi osloboenja Beograda, za ustanak je prerano
4.60 Proboj etnika i Nemaca iz Srbije
4.61 etnici prate i pomau nemake trupe
4.62 Nai odredi su vrili nasilja i uzimali velike dabine
8
4.63 Nemci daju municiju da ubijamo Srbe
4.64 Ne smemo sluiti okupatoru, ali ipak sluimo
1945
5.1 Nemci ispunjavaju sve elje
5.2 Glad, bescilje, razdor
5.3 Vojvoda uji pozdravlja faistikim pozdravom
5.4 Odbrana Drine zavisi od Nemaca
5.5 Nemci alju sabotere
5.6 Nemci daju gume za opanke
5.7 OZNA loi Drau
5.8 Povlaenje etnika za Nemcima
5.9 Bacai plamena protiv partizana
5.10 Ja sam prvi napustio teren, vi ostanite na svojim poloajima
5.11 Traim nemaku municiju i ameriku intervenciju
5.12 Nisu Nemci okupatori, okupator je Tito
5.13 Ako Nemci ne daju municiju, gubimo rat
5.14 Prijateljski sa ustaama, Hrvatima i muslimanima
5.15 Ako Nemci ne isporue municiju naputamo poloaje
5.16 I sa crnim avolom protiv komunista
5.17 Omoguite mi da se borim protiv okupatora
5.18 Nacionalne snage u slubi nacista
5.19 uriieva kolona naputa Drau
5.20 Sukob uriia i Mihailovia
5.21 Nemaka nee izgubiti
5.22 Propast Pavla uriia
5.23 Poslednja odbrana nacizma u Sloveniji
5.24 Pogibija Mite Ljotia
5.25 Konani poraz na Zelengori
1946
6.1 Ja im kaem da iste, a oni kolju
6.2 Svi smo saraivali sa Nemcima, osim mene
Izvori i literatura
Registar imena
9
UPOZORENJE
Ova knjiga predstavlja zbirku citata povezanih prostim

istorijskim okvirom. U knjizi su citirani pre svega etni-
ki, savezniki i osovinski dokumenti.
Najvie ima citata samog Drae Mihailovia. Nije me za-

nimalo ta o njemu kau partizani, ve ono to je on sam
radio i govorio. Sva citirana dokumentacija je dostupna
na internetu.
10
1941
1.1 SKRIVANJE NA RAVNOJ GORI
Pukovnik Dragoljub Mihailovi je, kao i mnogi drugi,

uspeo da izbegne zarobljavanje u aprilskom ratu. Sa
grupom od tridesetak ljudi tokom maja 1941. stigao je
u zapadnu Srbiju, gde je formirao Komandu etnikih
odreda. Istovremeno, u junoj Srbiji se skrivao vojvoda
Kosta Peanac, zaduen od jugoslovenskog Ministarstva
vojske da organizuje etnike odrede. Peanac je bio stari
etniki voa iz vremena balkanskih ratova i prvog svet-
skog rata. Kao i pukovnik Mihailovi, vojvoda Peanac je
organizovao ljude u umi i ekao.
Draa Mihailovi se sa svojim tabom nalazio na Ravnoj

gori, povezujui razbacane ostatke Jugoslovenske voj-
ske. U junu 1941. je na ovu zabaenu planinsku viso-
ravan stigao i stari general Ljubo Novakovi. On je bio
vii po inu od pukovnika Mihailovia, to je znailo da
ima prvenstvo komande nad nepredatim delovima Ju-
goslovenske vojske. No, izmeu njih je ubrzo dolo do
zategnutosti. Pukovnik Mihailovi je generalu Novakovi-
u dao ultimatum da napusti Ravnu goru ili e ga silom
oterati, navodno zbog pljake seljaka (uzimanje vojne
imovine), pa ak i pokuaja silovanja.
U narednim mesecima Draini emisari su obilazili sela,

sastavljali spiskove obveznika, javljali da Jugoslovenska
vojska nije kapitulirala, da zakletva jo uvek vai i da
se na poziv regularne vojske, iji je Vrhovni komandant
sada pukovnik Mihailovi, svi moraju odazvati. U su-
protnom, sudie im se po vojnim zakonima.
1.2 ODRAVANJE REDA U UMI
ef prve kvislinke uprave i komesar policije Milan Ai-

movi u Drai Mihailoviu nije video pretnju. Ovaj sta-
11
ri policijski kadar je ocenio da pukovnik Mihailovi ima
ulogu odravanja reda u umi, kako mase ne bi pale pod
uticaj komunista:
to se tie moga stava prema nacionalnim ljudima u

umi, naveu jedan sluaj: odmah u poetku okupaci-
je, u toku meseca maja ili poetkom juna, Nemci su bili
organizovali jednu veu akciju da bi oistili nae ume
od ostataka jugoslovenske vojske, kako su nam sami go-
vorili. Tu se u prvom redu mislilo na Drau i njegove lju-
de. Ja sam Nemcima isticao nekorisnost i ak tetnost te
akcije, govorei da e za vreme okupacije biti uvek ljudi
koji e odlaziti u umu i bolje je da tamo padnu pod uti-
caj jednog nacionalno trezvenog oveka nego pod uticaj
komunista. Nemci su te razloge primili i tako do te akcije
nije dolo1.
Izmeu Drainih ljudi i komesara Aimovia postojao je

redovan kontakt.
1.3 PONUDA PARTIZANIMA DA ODUSTANU
Nakon nemakog napada na SSSR, komunisti su zapo-

eli oruanu borbu. Krajem jula, partizanski delegati su
doli na Ravnu goru, jer su uli da se tu nalaze nepredati
ostaci vojske koji e nastaviti borbu protiv okupatora.
Bili su veoma iznenaeni, jer im je predloeno da ostave
oruje i prestanu da se bore:
da partizanski borci sklone oruje na Ravnu goru i da

se raziu kuama; obeano je da ih Nemci nee progoniti
zbog toga to su neko vreme bili u umi;
da se Dragojlo Dudi, Mia Panti i Dragan Jovanovi,

koji su smatrani voama partizana u valjevskom kraju,
mogu skloniti u njihov tab na Ravnoj gori;
________________________
1
Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinka uprava 1941-1944, I-II, Beograd,
1979., str. II/209-210.
12
ako je Jovanovi voljan da prihvati predlog, mogu ga
autom prebaci u Beograd, gde e sve ovo moi da utvrdi
sa Milanom Aimoviem, komesarom unutranjih poslo-
va2.
Pukovniku Mihailoviu je smetala pojava oruane par-

tizanske formacije pod vostvom KPJ, jer je smatrao da
je komunistima borba protiv okupatora samo sredstvo
osvajanja vlasti. On je nastojao da postojee organe vla-
sti ouva. Odmah je stupio u vezu sa kvislinkom upra-
vom, radi dogovora o zajednikoj borbi protiv ustanka.
1.4 PARTIZANI IZAZIVAJU NEMIRE, ETNICI

ODRAVAJU RED
etnici su u potpunosti izbegavali Nemce, dok su par-

tizani svakodnevno izvodili sabotae. O tome svedoi
dnevnik naelnika taba nemakog komandanta Srbije
od 11. avgusta 1941. godine:
Po miljenju komandanta Srbije, a u suprotnosti sa izne-

tim za Hrvatsku, nemiri se u prvom redu i gotovo isklju-
ivo imaju pripisati komunistikom uticaju. etnici su
se za sada odvojili od komunistikog pokreta, i izgleda da
e u potpunosti izbegavati prepade na posadne jedinice3.
Pukovnik Mihailovi je u avgustu naredio formiranje et-

nikih odreda, proglasivi sebe komandantom etnikih
odreda Jugoslovenske vojske. Njegove ete nisu bile for-
mirane od dobrovoljaca, ve od vojnih obaveznika. Njihov
zadatak je bio "krstarenje po okolini u patrolama u cilju
spreavanja pljake i nasilja", i da onemogue "razornim
elementima da uzimaju maha". Jedan od zadataka po-
kretnih eta bio je da prihvataju u svoje redove pripadni-
ke andarmerije primorane da se bore partizana:
_________________
2
Rodoljub olakovi, Zapisi iz oslobodilakog rata, Sarajevo, 1977., str. 86.
3
Zbornik NOR, tom XXII, knjiga 1, dok. 289.
13
U sluaju da andarmerija bude primorana da se bori
sa Nemcima protivu komunista (partizana) povesti ih i
uputiti u odrede pokretnih eta4.
U sluaju opteg ustanka, zadatak Mihailovievih eta

bio je preduzimanje vlasti u svoje ruke. Polovinom avgu-
sta, partizani su ponovo doli na Ravnu goru da pozovu
Mihailovia u borbu. Pukovnik Mihailovi im je rekao da
e povesti oruanu borbu protiv okupatora kada bude
vreme za to. Stavio im je do znanja da niko nema pravo
da organizuje vojsku sem njegovih oficira i poruio im
da ne napadaju andarme. Nije dogovorena zajednika
borba protiv okupatora, ali je dogovoreno nenapadanje.
1.5 SUKOB SA ETNIKIM VOOM PEANCEM
Glavni Mihailoviev rival za vlast nad etnicima bio je

stari vojvoda Kosta Peanac. Mihailovi mu je 15. avgu-
sta uputio ultimatum, zahtevajui da mu se potini kao
najstarijem komandantu operativnih jugoslovenskih
snaga u Otadbini, da mu ne ulazi u rejon, da produ-
i svoj rad u junoj Srbiji i Albaniji, i da povue svoje
odrede juno od linije razgranienja:
Molim da povuete Vae ljude koje ste uputili nedavno

severno od pomenute linije na teren juno, ili pak da se
povinuju mojim nareenjima5.
Peanac je ovo odbio. Sugerisao je Drai da mu se poti-

ni, ponudivi mu mesto naelnika taba. Mihailovi je
ovo odbio. 27. avgusta, vojvoda Peanac je izdao Pro-
glas dragom narodu, kojim je pozvao neodgovorne ele-
mente pod imenom etnika koji nisu pod njegovom ko-
mandom da se u roku od osam dana vrate kuama, pod
pretnjom smrtne kazne:
_____________
4
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 1, dok. 2.
5
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I), Beograd 1999., str.59
14
Neodgovorni elementi rue i pale nae domove, ubijaju i
ono malo Srba to je u ivotu ostalo. Pljake na sve stra-
ne. Siluju nae keri i nae ene. Sve to ine pod svetim
imenom srpskih etnika, na ijem elu ja stojim. [...] Svi
koji se nalaze skriveni u umama, a nisu pod mojom
komandom, imaju se u roku od 8 dana vratiti kuama i
svome redovnom poslu. [...] Za neizvrenje prednjeg ka-
znie se smru.
U meuvremenu, dok se Mihailovi obraao Aimoviu,

Peanac se obratio direktno Nemcima za snabdevanje.
Zbog ovoga je u narodu nazvan izdajnikom i naglo je iz-
gubio uticaj, ime je Mihailovi stekao prevlast.
1.6 ETNICI SAMOVOLJNO PRILAZE USTANKU
Nasuprot Mihailovievom skrivanju od Nemaca, partiza-

ni su zagovarali otvoreni otpor, to je privlailo etnike
koji ele da se bore. Razvojem ustanka, nekoliko etni-
kih voa se samoinicijativno prikljuilo borbi protiv oku-
patora. Sredinom avgusta porunik Ratko Martinovi
je sa svojom grupom napustio Ravnu goru i pridruio
se borbama. Bez Mihailovievog nareenja, etnici pod
vodstvom potpukovnika Veselina Misite su 31. avgusta
napali Loznicu, a etnici pod vodstvom porunika Ratka
Martinovia i popa Vlade Zeevia su 1. septembra napa-
li Krupanj. Ustanak je poeo veoma pretee da se razvija
po Nemce, o emu svedoi izvetaj nemake komande:
Ustanici na podruju Loznice i Krupnja najveim delom

pripadaju nacionalistima. Srpsko stanovnitvo u celini
uestvuje u ustanku. Izvestan broj razbijenih nemakih
vojnika jo uvek luta na podruju Loznice i Krupnja. Jo
se ne mogu sagledati sopstveni gubici6.
_____________
6
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I), Beograd 1999., str. 113.
15
1.7 SARADNJA SA NEDIEM PROTIV USTANKA
Krajem avgusta, okupatori su poverili bivem vojnom

ministru generalu Milanu Nedi da formira marionetsku
vladu sa primarnim ciljem da ustaniki pokret u zem-
lji bude za kratko vreme uguen7. Uporedo sa prila-
skom njegovih etnika ustanku, pukovnik Mihailovi a-
lje delegaciju generalu Nediu u Beograd radi dogovora
o zajednikoj borbi protiv partizana. Delegaciju je vodio
Aleksandar Mii, sin slavnog vojvode ivojina Miia. Po
odobrenju nadlenog nemakog generala Harolda Turne-
ra, saradnja je uspostavljena 3. septembra 1941. godi-
ne, o emu sam nemaki general izvetava:
Otprilike 3 dana posle stupanja na dunost predsedni-

ka vlade pojavio se kod njega pukovnik Aleksandar Mi-
i sa jo 2 oficira po nalogu Mihailovia i izjavio da bi
ovaj eleo da se sa predsednikom Nediem bori protiv
komunista, te moli naoruanje i opremu za 2000 ljudi,
a posebno obuu. Nedi je izjavio pukovniku Miiu da
mu ne moe nabaviti cipele i predloio upotrebu opana-
ka. Izmeu ostalog ostavio je Mihailoviu da oisti oblast
zapadno od Morave. Ovde treba naglasiti da je Nedi ove
pregovore vodio uz moje odobrenje, poto je u to vreme
postojala nada da bi Nedi raspolagao velikim delom ofi-
cira koji se nalaze ne samo u Beogradu nego i u uma-
ma. 10. septembra vratio se Mii sa izjavom da je Miha-
ilovi saglasan sa tim zadatkom posle ega mu je Nedi
uputio 200 000 dinara.8
Nakon sklapanja sporazuma general Nedi je izdao pu-

kovniku Mihailoviu novanu pomo, i izdejstvovao kod
Nemaca da ga ne gone. Sa druge strane, etnici Drae
Mihailovia su bili obavezni da spreavaju partizanski
ustanak zapadno od Morave. etnici Koste Peanca su
bili zadueni za oblast juno od toga.
________________
7
8
16
1.8 PRVI MIHAILOVIEV NAPAD NA PARTIZANE
Prva Mihailovieva oruana akcija od dolaska na Rav-

nu goru bio je napad na partizane Valjevskog odreda
u selu Planinici, poetkom septembra 1941. Partizani
su pokuali iz sela da odnesu prikupljeno oruje
za ustanak, a Mihailovi je navodno uvao selo od
pljake". U tom prepadu Mihailovi je lino koman-
dovao etnicima. Dragia Vasi je to ovako opisao:
Napadom je komandovao lino komandant. Posle kraeg

meusobnog pukaranja, on je uspeo da se privue
kolskoj zgradi i da u nju ubaci bombu koja je pre-
kinula borbu. Preostali partizani su zarobljeni.9
Nekoliko dana nakon napada, na Ravnu goru je doao

partizanski izaslanik Milo Mini. On je otro protesto-
vao zbog etnikog napada na partizanski odred u Pla-
ninici, a zatim je nastalo "muno i dugo meusobno op-
tuivanje". Na kraju su se ponovo sporazumeli da se ne
napadaju.
Nepremostiv problem u pregovorima etnika i partizana

bilo je pitanje vlasti. etnici su kontrolisali staru admini-
straciju, a partizani novu ustaniku administraciju. Dok
je Hitler vodio rasistiki rat Germana protiv Slovena do
istrebljenja, ustanici u Srbiji su se svaali oko odbornika
na slobodnoj teritoriji.
1.9 ETNIKO IENJE JE PRIORITET
Septembra 1941. godine pukovnik Mihailovi je poslao iz-

beglikoj vladi u Londonu svoj prvi program. On je ocenio
da je ustanak u Srbiji preuranjen, da treba zadrati ne-
prijateljski stav, ali jo ne ulaziti u borbu sa okupatorom:
Odravanje neprijateljskog stava prema okupatorima i
njihovim pomagaima, ali za sada, do daljeg, ne ulaziti u
_________________________
9
Nikola Milovanovi, Izdaja, Beograd, 1983., str. 94.
17
neposredne borbe osim u sluajevima samoodbrane kao
to je sluaj u Hrvatskoj.
Naroito je nastojao da sprei napade ustanika na an-

darme, to je nazivao graanskim ratom:
Nastojati da se po svaku cenu onemogui graanski

rat meu Srbima i u tom pravcu uticati i na druge;
Naprotiv, trebalo je prirpemati se za etniko ienje u

danima sloma, o emu je takoe obavestio vladu u Lon-
donu:
Omeiti de fakto srpske zemlje i uiniti da u njima

ostane samo srpski ivalj;
Posebno imati u vidu brzo i radikalno ienje gradova

i njihovo popunjenje sveim srpskim elementom;
U srpskoj jedinici kao naroito teak problem uzeti pi-

tanje muslimana i po mogunosti reiti ga u ovoj fazi.10
1.10 TITO TRAI ZAJEDNIKU BORBU
19. septembra 1941. godine partizanski voa Tito je do-

ao kod pukovnika Mihailovia, kako bi udruili snage.
Mihailovi je govorio da je okupator nesrazmerno jai i
da treba ekati sa ustankom dok saveznike snage sti-
gnu u Jugoslaviju. Tito je govorio da je zaista neprijatelj
jak, ali da borba protiv faizma mora voditi:
Draa je rekao: A ta vi mislite ako okupator poe s ka-

znenim ekspedicijama i popali sela i varoice po ravniar-
skim krajevima? ta emo tada s narodom? Tito mu je
rekao da emo narod izbaciti u umu, u zbegove, izvui
_________________________
10
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 1, dok. 6
18
emo hrane, a za to vreme od saveznika e neto doi.
Ako budemo zdrueni, mi emo okupatoru odoleti.11
Draa je ostao pri tome da je neprijatelj jo uvek previe

jak i da je bolje vriti inteligentne sabotae. Pukovnik
Mihailovi je posebno bio protiv meanja sa partizanima
i stvaranja nekakve zajednike vojske.
1.11 MIHAILOVI GUBI KONTROLU
Uprkos Mihailovievim nastojanjima, ustanak je tokom

septembra zahvatio vei deo Srbije i stvorena je prostra-
na slobodna teritorija poznata kao Uika Republika.
Sve vie Mihailovievih, pa ak i neki Peanaevi etnici
prilaze ustanku. O ovome izvetava tab nemakog Ko-
mandanta Srbije 16. septembra 1941. godine:
Podstaknuti deliminim uspeno voenim borbama od

strane komunista, nacionalni Srbi organizovali su tako-
e borbene formacije protiv Nemaca.12
Tih dana, jo jedan etniki komandant javlja pukovniku

Mihailoviu da je morao pristupiti ustanku:
Video sam da e mi se odred raspasti ako ne poem u

opsadu. Znam svoje ljude. Odlini su borci. Stvoriti
takav odred nije lako. A Martinovi i pop Zeevi
navalili da se ide i kau ko ne poe da je izdajnik,
kukavica. Zato sam reio da poem, ali kao kompletan
odred i da se ne meamo sa partizanima. Smatrao sam
da e se nai neki izlaz.13
Ne ekajui odobrenje pukovnika Mihailovia, i kapetan

Dragoslav Rai se 22. septembra pridruuje mavan-
_________________________
11
12
Zbornik NOR, tom XII, knjiga 1, dok. 153.
13
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I), Beograd 1999., str. 120-121.
19
skim partizanima u napadu na abac. 23. septembra i
etniki voa Dragutin Keserovi samoinicijativno napa-
da na Kruevac.
Poetkom jeseni, gotovo svi Mihailovievi komandanti su

ve bili ukljueni u borbe.
Srpski ustanici, etnici i partizani zajedno, sprovode zarobljene

nemake vojnike kroz Uice, jesen 1941.
20
1.12 MIHAILOVI VOA USTANKA
Oseajui da gubi uticaj, pukovnik Mihailovi je krajem

septembra 1941. pristupio ustanku. Prema reima nje-
govog savetnika Dragie Vasia, narod je bio raspoloen
za borbu protiv Nemaca, poeo sve vie da se okuplja
oko partizana, a u ravnogorskom tabu je nastala boja-
zan da emo ostati usamljeni14. Mihailovi je krajem
septembra na osloboenoj teritoriji proglasio mobilizaci-
ju, to je doprinelo naglom porastu snaga pod njegovom
komandom. Selima su poele krstariti patrole Jugoslo-
venske vojske, dobro naoruane i opremljene uniforma-
ma. Istovremeno, Mihailovi je uspeo da uspostavi radio
vezu sa Britancima. Oko 10. oktobra sa Ravne gore je
poslat telegram izbeglikoj vladi u kome se partizani ni
ne pominju, a Draa Mihailovi se predstavlja kao voa
ustanka:
Jugoslovenska vojska u zemlji postoji. Njome koman-

duje pukovnik Draa Mihailovi. Narod eljan borbe.
Nemamo ni najpotrebnijih sredstava. Za sada borimo
se samo pukom i bombom. Nemci su uplaeni. Neznaju
ta da rade. Ipak ine velike svireposti. Opkolili
smo Valjevo ve vie dana. Ka Kragujevcu i Kraljevu
nadiremo. Neprijatelj u aviaciji oskudan prema nama
ipak nadmoan. Aerodromi u Preljini, aku i Poezi
spremni. Na tab na Suvoboru. Na celoj osloboenoj
teritoriji nigde nema neprijatelja sem kao zaroblje-
nika. . . Skoro sve pruge i puteve smo poruili.15
Predsednik izbeglike jugoslovenske vlade, general Du-

an Simovi je 18. oktobra iz Londona odgovorio Miha-
iloviu:
Sa divljenjem prati ceo na svet na strani, kao i saveznici,

vau borbu. Pitanje pomoi vama stalno nam je na umu.
Sve se preduzima da vam pomo bude hitna, kao i da u
_________________________
14
15
21
borbi ne budete usamljeni protiv brojnog neprijatelja.16
Tokom oktobra, etnici i partizani su se zajedno borili
protiv Nemaca, ali je dolazilo do sukoba oko vlasti na
osloboenoj teritoriji, i odluivanja u pogledu vojne takti-
ke. Krajem oktobra, Nemci su za guenje ustanka dovu-
kli dodatne trupe i zapoeli masovni odstrel civilnog sta-
novnitva. Zloglasni masakr gimnazijalaca u Kragujevcu
samo je jedan u nizu stravinih zloina koje su nacisti
tada poinili. Mihailovi je nemake zloine iskoristio
za brutalnu propagandu protiv partizana. Govorio je da
partizani namerno izazivaju nemake odmazde" kako bi
srpski narod stradao.
Nemci su saoptili da je streljano 2300 stanovnika Kra-

gujevca, "pre svega komunista, bandita i njihovih poma-
gaa".
1.13 MIHAILOVIEVA PONUDA NEMCIMA
Pukovnik Mihailovi je igrao dvostruku igru. 27. okto-

bra 1941. je na sastanku sa partizanskim komadantom
Titom dogovorio zajedniku borbu protiv okupatora, na
osnovu ega su mu partizani iz fabrike oruja u Uicu
isporuili oruje i municiju. Sutradan, 28. oktobra su
Mihailovievi izaslanici kontaktirali nemakog obave-
tajca Josefa Matla u Beogradu. Izneli su mu predlog za
zajedniku borbu protiv partizana, o emu je Matl 30.
oktobra 1941. izvestio nadlenu komandu:
etniki odredi jugoslovenske vojske pod komandom

pukovnika Drae Mihailovia stavljaju se na ras-
polaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa
nemakim Vermahtom.17
U nastavku je precizirano da e Draa Mihailovi ugui-

ti partizanski ustanak istono i zapadno od Morave, te
_________________________
16
17
22
oekuje da e Nemci potom potedi represalija srpsko
stanovnitvo u njegovoj zoni odgovornosti:
Draa Mihailovi oekuje da e od trenutka kada

on izda odgovarajue zapovesti svojim odredima biti
obustavljene kaznene akcije protiv srpskog stanov-
nitva i masovna streljanja na podrujima na kojima
se nalaze njegovi etniki odredi. Opti cilj je da
se uspostavi stanje i mir i red kakvi su u okupiranoj
Srbiji bili pre 28. 6. 41.18
Mihailovi je paljivo skrivao sutinu svoje ponude Nem-

cima od jugoslovenske izbeglike vlade, kao i od britan-
skog predstavnika Bila Hadsona, koji je tih dana stigao
na osloboenu teritoriju.
1.14 NE SMEM DOZVOLITI DA KOMUNISTIKI

POKRET OJAA
Pukovnik Mihailovi je krajem oktobra definitivno reio

da napadne partizane, to je najavio svim ukljuenim
akterima: jugoslovenskoj vladi, britanskoj misiji i nad-
lenoj nemakoj komandi. On 28. oktobra 1941. godine
izbeglikoj vladi najavljuje skori napad na Uice, iznosei
svoje motive:
Izmirio sam se sa komunistima. Mir ne moe dugo

trajati, jer oni nee da nam ustupe aak i Uice.
Fabrika oruja u Uicu je od ogromne vanosti za
nae odrede. Bojim se da emo morati to mesto silom
zauzeti to pre. Ne sme se dozvoliti da komunistiki
pokret ojaa.19
Prema reima efa britanske misije Bila Hadsona, ne-

posredno pred poetak napada na partizane pukovnik
Mihailovi ga je upozorio da je to iskljuivo njegova unu-
tranja stvar:
_________________________
18
19
Ivan Matovi, Vojskovoa sa oreolom muenika. Povest o generalu Arsu R. Jovanoviu
naelniku Vrhovnog tana NOVJ i njegovoj traginoj sudbini, Beograd, 2001, str. 99.
23
Ovaj napad na partizane koji u izvesti i moji odnosi s
njima iskljuivo su jugoslovenska stvar, a ja sam legiti-
mni predstavnik svoje vlade.20
Na dan napada, pukovnik Mihailovi je 1. novembra

1941. uputio pismo generalu Hinhoferu, komandantu
342. nemake divizije, kojim ga obavetava da je u sta-
nju da uniti partizane i "odrava red" na podruju za-
padne Srbije, samo ako dobije dovoljno naoruanja:
Organizacija etnika je u stanju da odrava red na po-

druju zapadne Srbije. Komunistika opasnost e pre-
stati od momenta kada se etnikoj organizaciji prui
mogunost da neometano radi. . . Uslov je: dovoljno na-
oruanja, koje nedostaje. . . Oblast zapadne Srbije nema
nikakav vojni znaaj za nemake jedinice, i trebalo bi da
bude slobodna zona, u kojoj etnici odravaju red, pod
uslovom da ih se u tome ne spreava i da su dovoljno
naoruani.21
1.15 ETNIKI NAPAD NA UIKU REPUBLIKU
Neposredno nakon to se ponudio Nemcima kao sarad-

nik, Mihailovi je 1. novembra 1941. napao Uice. Na-
padom odreda Jugoslovenske vojske na srpske ustanike
zapoeo je iscrpljujui bratoubilaki rat u okupiranoj
otadbini. U nareenju komandanta Poekog etnikog
odreda za napad na Uice stoji:
U radu biti odluan, hrabar i energian kao to to

dolikuje srpskim etnicima ...
a potom:
U nonim borbama najbolje je sve iznenadno i bez
larme likvidirati.22
_________________________
20
Jozo Tomasevich, etnici u Drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1979., str. 36-37.
21
22
24
Istovremeno, nou 1/2. novembra pukovnik Dragoljub
Mihailovi je naredio majoru Radoslavu uriu da "od-
mah u toku noi, pod okriljem mraka" napusti front pre-
ma Nemcima kod Kraljeva i napadne partizane u aku:
Odmah i u toku noi, pod okriljem mraka, povui

glavninu naih snaga sa Kraljeva, ostavljajui naj-
nunije delove radi prikrivanja odsustva trupa pred
neprijateljem. Pravac kretanja aak. Raspored kre-
tanja izvriti lino, zauzeti aak i obezbediti ga
sa uikog pravca. Partizansku Komandu razoruati i
poslati je na Ravnu Goru.23
Na frontu kod Kraljeva sa kog je trebalo povui trupe,

etnici i partizani su zajedno vodili borbe protiv Nemaca.
Veina etnikih boraca, kao i uri lino, bili su pro-
tiv ovakve Mihailovieve odluke. Major Radoslav uri
je odbio da izvri nareenje i obavestio je partizanske
saborce o tome:
Nije se moglo izvriti kada smo vodili jednu veliku
borbu sa okupatorom gde su bile i zajednike kolone
i zajednike ambulante i zajedniki lekari i izme-
ane jedinice. Nije se moglo nikako dopustiti da se
u toku borbe sa okupatorom napadne jedna strana jer
su borci i jedne i druge strane bili za saradnju.24
Na Mihailovievu alost, ni napad na partizane u Uicu

nije iao prema planu. Partizani su preduzeli vanredne
mere odbrane na osnovu dojave da etnici pripremaju
napad. ak je i stanovnitvu deljeno oruje. Posle esto-
kih borbi, etnici su odbijeni, a partizani su pokrenuli
kontranapad, zauzimajui Poegu od etnika 3. novem-
bra 1941. U meuvremenu je Mihailovi naredio napad
na partizane u aku, to su etniki komandanti po-
novo odbili. Partizanske snage su nastavile da potiskuju
Mihailovieve etnike ka Ravnoj gori.
_________________________
23
Stenografske beleke i dokumenta sa suenja Dragoljubu Drai Mihailoviu, Beo-
grad 1946, str. 407409
24
Miodrag Zeevi, Dokumenta sa suenja ravnogorskom pokretu, Beograd, 2001,
str. II/1399-1402.
25
Zbog estokih borbi sa partizanima, Draa Mihailovi je
bio spreen da ode na pregovore u Beograd zakazane za
3. novembar, o emu istog dana obavetava okupacio-
nog komandanta Srbije, nacistikog krvnika Franca Be-
mea:
S obzirom na stvarnu situaciju u zemlji, koju ve

nekoliko dana karakteriu borbe veih razmera koje
moje jedinice vode protiv komunistikih elemenata i
koje se verovatno pretvaraju u opti sukob, u ovom
momentu je neophodno da ostanem na svom mestu dok se
situacija ne raisti. . . Taan dan mog dolaska u
Beograd javiu preko mog pregovaraa.25
1.16 NEMAKA PROCENA MIHAILOVIA

Pukovnik Mihailovi je pokuao da odobrovolji naciste
napadom na srpske ustanike, ali mu to nije polo za ru-
kom. 3. novembra 1941. general Turner iz Beograda
izvetava nadlenu nemaku komandu da se Mihailovi-
u ne moe verovati:
Uestali su izvetaji da se Mihailovieva taktika
sastoji u tome da pregovorima sa nama i eventualno
pomou oruja i municije koje bi dobio od Nemaca
dobije vremena i mogunosti da izgradi organizaci-
ju koja bi u datom momentu krenula protiv nemakih
oruanih snaga.26
Turner podsea da su Mihailovievi etnici uestvovali u
ustanku, nanevi Nemcima teke gubitke:
Na kraju je poznato, da su se odredi pukovnika Miha-

ilovia, i to pukovnika Misite kod Loznice i vojvode
Raia na planini Cer, aktivno borili protiv nema-
kih oruanih snaga i da su u prvom redu odgovorni
za jake borbe u zapadnoj Srbiji i teke gubitke ne-
makih oruanih snaga. Iz izvetaja zarobljenika i
poverenika jasno se vidi da danas postoji jedinstven
front izmeu partizanskih odreda i odreda pukovnika
Mihailovia.27
_________________________
25
26
27
26
Stoga, general Turner je zakljuio da bi pregovaranje sa
Mihailoviem tetilo ugledu Vermahta:
Pregovaranje sa Mihailoviem ne samo da bi tetilo ugle-

du Vermahta nego bi bilo neshvatljivo u krugovima do-
brovoljaca i etnika koji su se do sada borili sa nama i
poljuljalo bi poverenje u iskrenost nemakih okupacio-
nih vlasti.28
Iako su ve doneli odluku, Nemci je nisu odmah saop-

tili pukovniku Mihailoviu. Pustili su ga da se ubija sa
partizanima jo neko vreme. Nastalo je dosta udnovato
zatije u nemakim operacijama u Srbiji.
1.17 SVIM SILAMA PROTIV PARTIZANA
Mihailovi je uz pomo Peanevih i Nedievih snaga kre-

nuo da ugui ustanak u Srbiji. 2. novembra Mihailo-
vievi i Peanevi etnici zajedno napadaju partizane u
Ivanjici. 4. novembra partizani napadaju i razoruavaju
etnike u aku i Gornjem Milanovcu. Istog dana, etni-
cima u Gornjem Milanovcu je oruje vraeno nakon to
je porunik Zvonko Vukovi u dao "asnu oficirsku re"
da nee napasti partizane:
Sve ovo kotalo me je asne rei da neu komuniste
napasti, koju je od mene traio Raki kao garanci-
ju. Odmah sutradan sa Stojanoviem doneo sam odluku
da napadnem komuniste no s tim da se ja privremeno
sklonim kako bih odrao asnu re u koju su komuni-
sti vrsto verovali.29
5. novembra 1941. pukovnik Mihailovi predsedniku

jugoslovenske vlade Duanu Simoviu iznosi svoju verzi-
ju dogaaja, insistirajui da Britanija ne alje pomo za
partizane:
_________________________
28
29
27
Borba komunista protiv Nemaca je prividna. Oni se
snabdeli orujem iz fabrike u Uicu. Napali su moje
trupe u Ivanjici, Poegi, Arilju, Uicu, Gorjevnici,
Raani, Kosjeriu i drugim mestima. Borbu sam primio
i verujem da e njen ishod biti u moju korist. . .
Budu li pomognuti od Engleske, ja pomo odbijam. . .
Imajui fabriku oruja u Uicu, odakle mi nisu dali
nita, jo treba da im vi dobavite englesko oruje,
pa smo gotovi zauvek.30
U noi izmeu 6. i 7. novembra etnici kojima je vrae-

no oruje, iznenada napaju Gornji Milanovac i u bolnici
zarobljavaju 125 partizana. 7. novembra, etnici bezu-
speno napadaju partizane u aku. Istog dana, Pean-
evi i Mihailovievi etnici zajedno napadaju Ljig i zaro-
bljavaju 107 partizana.
I pored angaovanja svih raspoloivih snaga, pukovnik

Mihailovi nije uspeo da zauzme Uice i aak, dva naj-
vea grada slobodne teritorije. 9. novembra on nareu-
je etnicima istone Bosne da napuste poloaje prema
ustaama i napadnu slobodnu teritoriju u Srbiji:
Situacija je takva da sve nae trupe iz Bosne naj-

brim nainom povuete na Bajinu Batu, usput i kod
Vas sve partizane razoruavati i naoruavati nae
ljude, na koji nain poveavati Vae odrede. im do-
ete u Bajinu Batu, jedan deo snaga uputite pravcem
ka Uicu a drugi na Kosjeri, da napadaju na parti-
zane, da ih razoruavaju i naoruavaju nae.31
Usled meusobnog sukoba, povuene su etnike i par-

tizanske jedinice sa fronta prema Nemcima. Ovo je pre-
morenim nemakim trupama u Srbiji omoguilo drago-
ceni predah. Dok su se partizani i etnici ubijali, izvetaj
342. nemake divizije od 12. novembra svedoi da su
vojnici Vermahta u Srbiji bili na izmaku snaga:
_________________________
30
31
28
Zdravstveno stanje, posle svega ovog, ne moe se oka-
rakterisati kao dobro. Trupa je fiziki svakako vrlo umor-
na. Specifinost i trajanje dejstava poinju negativno da
se odraavaju na disciplinu i opte dranje trupa.32
Za to vreme, Mihailovievi etnici i odredi pronacistike

vlade napadaju 500 partizana izmeu Lazarevca i Bela-
novice.
1.18 SASTANAK MIHAILOVIA SA NEMCIMA
Pukovnik Mihailovi se oajniki nadao pomoi od oku-

patora. On se 11. novembra 1941. u selu Divci kod Va-
ljeva sastao sa predstavnicima Vermahta. Na sastanku
je ubeivao Nemce da im nije neprijatelj i traio je mu-
niciju da nastavi borbu protiv partizana, o emu svedoi
slubeni nemaki zapisnik:
Zahtevam da mi se omogui da nastavim borbu protiv

komunizma koja je poela 31. oktobra. Mi znamo kako
se vodi borba u umi, naroito protiv elemenata koji
ele da se sakriju. Neophodno je imati municiju! Ra-
unajui s tim, doao sam ovamo. 33
Uprkos elji da postane saradnik, pukovnik Mihailovi

Nemcima nije bio potreban. Nadmeno su izjavili da stiu
njihove oklopne trupe koje e slomiti ustanak, i da Ver-
maht ne eli saveznike koji mu se privremeno priklju-
uju iz razloga oportuniteta". Nemcima je bilo poznato
da su njegovi etnici prili ustanku. Mihailovi se prav-
dao da mu nije namera da ratuje protiv Vermahta, da je
borba protiv okupatora bila nuno zlo kako narodne
mase ne bi prele na stranu komunista. On je izjavljivao
bezrezervnu lojalnost, ali je molio okupatore da njego-
vo delovanje na nacionalnoj osnovi" ostane tajno da ne
_________________________
32
33
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 1, str. 871-878.
29
bi proao kao Kosta Peanac, koji je u narodu stekao
oznaku izdajnika".
Na njegovu alost, Nemci mu nisu ostavili drugu mogu-

nost do da poloi oruje. Draa se vadio da takvu odluku
ne moe doneti sam, ali je obeao:
Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam

ova borba bude nametnuta.34
Kao dokaz ozbiljnih namera, etnici su Nemcima predali

preko 350 zarobljenih partizana, ali nije pomoglo. Nakon
nemakog odbijanja, ef marionetske vlade Milan Nedi
se preko radio Beograda odrekao Drae Mihailovia:
Sino je Radio-London doneo vest da su nemake vla-

sti pozvale Drau Mihailovia na pregovore u ci-
lju uspostavljanja mira u Srbiji. Ovo ne odgovara
istini. Naprotiv, istina je da je Draa Mihailovi
slao emisare nemakim vlastima i nudio saradnju, a
nemake vlasti su odbile svako pregovaranje s njim.
Jer, kad sam nekada zvao Kostu Peanca, zvao sam i
njega, pa se i on primio, kao i Peanac, saradnje na
unitenju destruktivnih i komunistikih elemenata.
Za ovaj rad on je primio od srpske vlade i velike
sume novca. Ali danas je on za nemake vlasti kao i
za srpsku vladu isto to i svaki komunist, im radi
za London, demokratske zemlje i crvenu Moskvu.
Nemci su zarobljene partizane neko vreme koristili za

prisilne radove, nakon ega su veinu streljali.
1.19 PARTIZANSKO OPKOLJAVANJE RAVNE

GORE
U danima kada se nudio Nemcima za guenje ustan-

ka, Draa Mihailovi je slao potpuno drukije izvetaje
za London. 13. novembra Duan Simovi javlja britan-
_________________________
34
30
skom efu diplomatije Entoni Idnu da je primio sledei
telegram od pukovnika Mihailovia:
Komunisti su nas napali i prisilili da se istovre-

meno borimo protiv Nemaca, komunista, ustaa i dru-
gih grupacija. Uprkos tome, ceo narod je uz kralja.
Stotine hiljada naih ljudi nenaoruane, a oni koji
jesu nemaju municije.35
Pukovnik Mihailovi se naao u nezavidnoj situaciji, od-

baen od Nemaca i opkoljen od partizana na Ravnoj gori.
15. novembra 1941. izbegli general Duan Simovi ga je
preko radio Londona proglasio za komandanta svih ju-
goslovenskih oruanih snaga u zemlji". Na osnovu toga,
Draa Mihailovi je 16. novembra 1941. izdao proglas
da se svi naoruani pokreti na okupiranoj teritoriji Jugo-
slavije stavljaju pod njegovu komandu. Velika Britanija
je istog dana preduzela diplomatski pritisak kod vlade u
Moskvi da se partizani potine Mihailoviu:
Vlada Njegovog Velianstva smatra da borbu treba da

vode Jugosloveni za Jugoslaviju, a ne da to bude po-
buna koju e voditi komunisti za Rusiju, ako se eli
uspeti. Vlada NJ. V. trai zato od sovjetske vlade
da naredi komunistikim elementima da se poveu sa
Mihailoviem, da sarauju s njim protiv Nemaca, da
se bezrezervno stave na raspolaganje Mihailoviu,
kao nacionalnom voi.36
U meuvremenu, zapoeo je zavrni nemaki udar. Nem-

ci su etnicima ipak napravili neke ustupke. U naredbi
za guenje srpskog ustanka od 18. novembra stoji da
etnike treba tretirati kao ratne zarobljenike, a partizane
ubijati:
Gde god se pojave komunistike bande treba ih uni-

titi. Sve etnike formacije Drae Mihailovia ra-
zoruati i zarobiti.37
_________________________
35,36
William Deakin, Bojovna planina (drugi deo), elektronsko izdanje, Znaci.net, 2007.
37
31
Opkoljen na Ravnoj Gori, Mihailovi je poslao svoje de-
legate partizanima da naprave sporazum ma pod kojim
uslovima". Partizanski tab mu je ponudio da stupi u
borbu protiv Nemaca, da se odrekne zahteva za potinja-
vanjem i da pitanje jedinstvene komande reavaju spora-
zumno. ef britanske misije Bil Hadson je izvestio Kairo
o razvoju situacije:
Moje je miljenje da Mihailovi ima sve kvalifikaci-

je izuzev snage. Partizani su sada jai, i on mora
prvo njih da likvidira britanskim orujem pre nego
to se ozbiljno okrene Nemcima. . . Partizani upor-
no trae da zadre svoj identitet bez obzira u bilo
kakvom dogovoru sa etnicima. Oni smatraju da Simo-
vieva neobavetenost o partizanskoj vodeoj ulozi
u pobuni pokazuje da jugoslovenska vlada ne poznaje
situaciju. . . Oni sumnjaju da Mihailovi pomae
Nedia i druge proosovinske elemente u borbi protiv
komunista.38
Primirje je zakljueno 20. novembra 1941. u slobod-

nom aku. Dogovorili su da zajedniki prue otpor oku-
patoru, puste zarobljenike, i da meovita komisija ispita
uzroke sukoba i krivicu. Mihailovi se odmah pohvalio
izbeglikoj vladi da je uspeo da zaustavi bratoubilaku
borbu" i da objedinjuje sve snage za borbu protiv Nema-
ca. U telegramu vladi od 22. novembra 1941. ne pomi-
nje svoju ponudu Nemcima za saradnju, a odgovornost
za graanski rat prebacuje na partizane:
Uinio sve i uspeo da prekinem bratoubilaku borbu

koju izazvala druga strana. U dosadanjim borbama
protiv jednih i drugih utroio sam skoro svu muni-
ciju. Ulaem najvie napore da udruim sve narodne
snage i izvrim reorganizaciju za odlunu borbu pro-
tiv Nemaca. Potrebno najhitnije da dobijem oruje,
municiju, zimsko odelo, obuu a zatim i ostalo.39
_________________________
38
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I), Beograd 1999., str. 148
39
32
1.20 ZAVRNI NEMAKI UDAR
Na srpske ustanike prvo su poslati odredi pronacistike

vlade. Od 24. do 28. novembra voene su estoke etvo-
rodnedne borbe za Gornji Milanovac, ali srpski partiza-
ni odbijaju napade vladinih odreda i nemake avijacije.40
27. novembra 1941. godine New York Times izvetava
kako Draa Mihailovi beskompromisno ratuje protiv Hi-
tlera:
Te pokretne i lako naoruane snage, oiglednosu po-

vezale svoj otpor u opti ratni front protiv Nema-
ke. Njihovi napori dali su vane rezultate na dale-
kim bojnim poljima Rusije i Afrike. Pobeena Srbija
jo ratuje!41
Uprkos izjavama jugoslovenskoj vladi da priprema od-

lunu borbu protiv Nemaca", pukovnik Mihailovi nije
pruio otpor nemakoj ofanzivi koja je usledila (tzv. prva
neprijateljska ofanziva). On je povukao svoje ljude u pla-
ninu, a svee nemake divizije su se obruile na partiza-
ne, zauzimajui ustaniku teritoriju za svega par dana.
O slomu ustanka u Srbiji pukovnik Mihailovi je 30. no-

vembra 1941. radosno obavestio generala Simovia:
Nesretno voeni uz to malobrojni komunisti su na

svojim pravcima za ciglo dva dana razbijeni. Nepri-
jatelj ovladao Uicem, Poegom i akom. Nastavljam
etniko ratovanje. Odgovara stvarnoj situaciji.42
I sami Nemci su bili iznenaeni neoekivano brzim slo-

mom srpskog ustanka:
Operacija 342. i 113. pe. div. neoekivano je po-

godila komunistike ustanike u rejonu Uice aak
(oko 10.000 ljudi). Istina, glavnina je uspela da
_________________________
40
41,42
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999.str. 151.
33
pobegne prema jugu i jugoistoku, na hrvatsku teri-
toriju koju poseduju italijanske jedinice, ali su
gubici ustanika ipak veoma veliki, ukupno oko 2000
ljudi. Ta injenica, kao i dolazak zime, doputa da
se komunistiki ustaniki pokret na srpskoj terito-
riji moe privremeno smatrati kao potuen.43
Ostaci partizana su se povlaili u Sandak, a gonili su ih

Mihailovievi etniki odredi, legalizovani kod okupato-
ra. Pukovnik Mihailovi je naloio svojim komandantima
da se legalizuju u okviru Nedievih snaga, ime su dobili
vlast nad ruralnim podrujima Srbije. Jedan Mihailovi-
ev delegat je ovako opisao tu idilinu situaciju u Srbiji:
Situacija je u Srbiji ovakva: cela Srbija, koja je

bila od komunista mestimino posednuta oiena je
pomou Nedievaca i naih etnika Drae Mihailovia
i svi komunisti razbijeni, razoruani i pohvatani. U
svim varoima postavljena je vlast etnika Jugoslo-
venske vojske, to jest Drainih etnika.44
Izgledalo je da je Mihailovi ostvario plan da sauva svoje

snage, uspostavi vlast po selima i protera partizane iz Srbije.
1.21 NEMAKA POTERNICA I IN GENERALA
Nakon to su se obraunali sa partizanima, Nemci su

krenuli na Mihailovia. Njemu je 5. decembra dojavljeno
da Nemci kreu da ga uhapse. Mihailovi je svojim ko-
mandantima naredio da raspuste odrede, sklone opre-
mu sa Ravne gore, a ranjenike evakuiu u bolnicu preko
srpske andarmerije, koja e ih prijaviti kao svoje.45 On
sam se sakrio u oblinje selo Struganik, kod Aleksandra
Miia. Prema memoarima njegovog pratioca, dolazak
Nemaca u selo ga je iznenadio, ali je odmah skoio u
neku jarugu i nestao. Naelnik taba Aca Mii je izaao
pred Nemce ubeujui ih da je greka u pitanju:
_________________________
43
44
45
34
Aca ih je ubeivao da je Draa na Rudniku, u borbi
protiv partizana, a oni su klimali glavama i naredi-
li pokret u pravcu Bainca.46
Britanski oficir Bil Hadson, koji je u vreme nemake ope-

racije stigao na Ravnu goru, ovako je opisao situaciju:
Nisam naao nikakve ostatke Mihailovievih ljudi,

izuzev njega lino i nekoliko oficira. Svi drugi su
se pretvorili u Nedieve ljude i otili, na potpuno
razoaranje vaba.
Nemci nisu imali gubitaka, ali je ubijeno desetak ljudi

i pohapeno gotovo petsto pod sumnjom da su etnici.
Majori Aleksandar Mii i Ivan Fregl su uhapeni i odve-
deni u Valjevo, gde su potom streljani. Mihailovi se izvu-
kao, a njegovi legalizovani odredi su se odmah pridruili
Nedievim snagama u gonjenju partizana. Komandant
Uike etnike brigade je 8. decembra ovako objasnio
taj preokret svojim demotivisanim borcima:
U ovim momentima kada su sve srpske nacionalne snage

zauzete borbom protiv komunizma, pojedini etnici ne
pokazuju dovoljno volje i revnosti u vrenju svojih
vojnikih i graanskih dunosti. [...] Naa organi-
zacija i druge stranke mogu imati razliite poglede
na izvesne probleme, ali ne i na borbu protiv komu-
nizma, tog najveeg narodnog neprijatelja.47
General Paul Bader, nemaki komandant Srbije, oce-

nio je da je Mihailovieva grupa razbijena, a za voom
odmetnika" je raspisao poternicu od 200.000 dinara.
No, borba protiv Nemaca nije bila u planu. Mihailovi
20. decembra 1941. alje instrukcije crnogorskim ko-
mandantima, oru Laiu i Pavlu uriiu, u koji-
ma deklerativno pominje borbu za slobodu okupirane
otadbine, ali praktino razrauje smernice za ienje
_________________________
46
47
35
narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata" i borbu
protiv partizana. Draa Mihailovi zacrtava da je njihov
cilj povezivanje Srbije i Crne Gore ienjem Sandaka
od muslimanskog ivlja", te povezivanje Srbije i Slovenije
ienjem Bosne od muslimanskog i hrvatskog ivlja."
etnike voe upozorava da sa partizanima ne moe biti
nikakve saradnje jer se oni bore protiv dinastije i za os-
tvarenje socijalne revolucije".48
_________________________
48
36
1942
2.1 SAVEZNIKA SLAVA I SARADNJA SA FAISTIMA
Dok je pukovnik Mihailovi razraivao planove etnikog

ienja Bosne i Sandaka, zbog nemake poternice ste-
kao je brojna saveznika priznanja i in generala. Novi
predsednik izbeglike vlade, Slobodan Jovanovi, imeno-
vao ga je 11. januara 1942. za ministra vojnog, zbog
zasluga za dizanje ustanka protiv Nemaca". Istog dana
radio London na francuskom javlja:
To je neka vrsta De Gola. Dri u ahu nemaku voj-

sku... Dinovska nemaka vojska, iji je mehanizova-
ni talas tekao po celoj Evropi kao lavina, skrhala
se na aci junaka kojima komanduje Mihailovi. On je
najvelianstvenija pojava ovog rata, zadivljuje ceo
svet nepokolebljivom hrabrou.49
13. januara 1943. kairski Egyptian Gazette ga proglaa-

va za jugoslovenskog Robina Huda:
Jugoslovenski Robin Hud, general Mihailovi, koji se

ilavo bori sa Nemcima u planinama Srbije, naimeno-
van je u novom jugoslovenskom kabinetu za ministra
rata, kao znak poverenja Jugoslovenske vlade u nje-
gove snage i kao dokaz njihove vrste solidarnosti
sa Vladom.50
U meuvremenu, Draa Mihailovi je ve stupio u pre-

govore sa faistikom Italijom. Italijanski izvetaj od 17.
januara 1942. belei da je preko likih etnika uspo-
stavljena veza sa njim:
Bilo je moguno preko njih da se utvrde kontakti

sa generalom Draom Mihailoviem, rukovodiocem pre-
_________________________
49,50
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999., str. 152.
37
ostalih jugoslovenskih snaga i etniko-nacionali-
stikih formacija koje je London nameravao da gurne
protiv nas stvaranjem gerile, iji je razvoj mogao
poprimiti velike razmere i primorati nas na angao-
vanje znaajnih snaga i sredstava...51
Osnova za saradnju sa faistikim osvajaima bila je

borba protiv zajednikog neprijatelja:
Italija i Osovina vode danas na Balkanskom poluo-

strvu, kao i na istonom frontu, prvenstveno borbu
protiv boljevizma.52
U meuvremenu, saveznika priznanja i poloaji su se

nizali. 19. januara jugoslovenski kralj Petar II Karaor-
evi ga je unapredio u in generala. Njegove dobrovo-
ljake formacije su proglaene regularnom vojskom Kra-
ljevine Jugoslavije, na osnovu ega je Mihailovi imao
pravo mobilisati narod u svoje jedinice, pod pretnjom
vojnih zakona u stanju rata.
General Mihailovi je ostao prikriven u Srbiji, gde je pre-

ko legalizovanih odreda radio na unitenju partizanskih
ostataka. U obraanju svojim ljudima on koristi beskom-
promisnu antiosovinsku retoriku:
Meu ljudima ima se sprovesti buenje nacionalne

ideje za uspostavljanje nove Jugoslavije, onemogua-
vanje komunista i faista, preziranjem narodnih iz-
dajnika (Nedia, Ljotia, Koste Peanca) i njihovih
sluga. Preziranjem i izbacivanjem iz drutva svih
onih koji slue neprijatelju.53
U to vreme, prema nemakim podacima, bilo je 8.035

etnika pod komandom okupacione uprave u Srbiji.54
_________________________
51, 52
53
54
Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 19411945: The Chetniks,
Stanford University Press, 1975., str. 127.
38
Prema izvetaju kvislinke uprave, Mihailovievi etnici
ine veinu tog ljudstva, pokazuju linu mrnju protiv
komunista i "stupaju u borbu protiv komunista sa naro-
itom strau".55
2.2 BORBE ZA ISTONU BOSNU
Proterani iz Srbije od Nemaca, nedievaca i etnika,

partizani su poetkom 1942. preli u istonu Bosnu. U
istonoj Bosni je ustanika teritorija bila pod kontrolom
etnika, koji nisu dozvoljavali borbu protiv okupatora ve
samo protiv ustaa i Turaka. Partizani su doli sa paro-
lom da raiste saradnike okupatora. 19. marta 1942.
major Radoslav uri izvetava generala Mihailovia da
je ljudstvo u etnikim odredima primilo partizane sa
simpatijama, da nee da se bori protiv njih, da partizani
ubijaju etnike oficire, koji trae pomo Nedia i Ljotia:
Bosanci nee da se bore protiv partizana. Gde su

partizani sa naim odredima, oficiri su morali napu-
stiti odrede jer partizani ubijaju sve oficire koje
uhvate... Po odobrenju Nedia, Dangi danas na sa-
stanku sa Koraem. Dakiev odred priao partizanima.
Dangi uopte nema svojih snaga za borbu. Doi e i
Ljotievci iz Bajine Bate u pojaanje.56
Par dana potom, 22 marta. 1942. godine ministar Mi-

hailovi alje telegram pretsedniku jugoslovenske vlade,
uzimajui pomirljiv ton i ne pominjui etniku kolabo-
raciju, kao i uvek u komunikaciji sa njima:
Komunisti nas ometaju u radu. Imamo pozitivnih do-

kaza da im okupacione snage pruaju podrku, jer ove
ele da s prolea obe strane budu zauzete meusobnom
borbom. U Bosni oni su prili Ustaama. Uinite sve
to moete da ih uputite na pravi put.57
_________________________
55
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I), Beograd 1999., str. 213-214.
56
57
39
Poetkom aprila, etniki voa Jezdimir Dangi je otiao
u Beograd, gde se ponudio Nemcima za borbu protiv par-
tizana. Zauzvrat je traio da teren istone Bosne oien
od partizana ima u svojoj vlasti. Draa Mihailovi je 9.
aprila 1942. depeom obaveten da pregovori Dangia i
Nemaca dobro napreduju:
Dangi traio novanu pomo i dobio 2 miliona. Pomo

u ljudima i oruju radi suzbijanja partizana obea-
na. Nemci mu stavili do znanja da e sav teren oi-
en od partizana imati u potpunoj vlasti.58
Nakon to su partizani ipak ovladali istonom Bosnom,

usledila je zdruena osovinska operacija Trio, kojom su
Nemci, ustae i Italijani zauzeli ustaniku teritoriju. Ne-
mako nareenje za napad je glasilo da uhvaene parti-
zane treba odmah streljati, a etnike koji se ne opiru ne
tretirati kao ustanike:
Postupak prema ustanicima:

a) Ustanike koji su uhvaeni s orujem u ruci, kao i
svakog koji se nalazi u njihovoj pratnji i podrava
ih ili poseduje municiju, treba streljati.
b) etnike koji se ne odupiru trupama ne tretirati
kao ustanike.59
2.3 PRIPREME ZA CRNU GORU
Nakon unitenja partizanskih ostataka u Srbiji, general

Mihailovi je poetkom aprila krenuo preko planine Go-
lije u nameri da ugui partizanski ustanak u Crnoj Gori.
12. aprila 1942. godine njegov pomonik to najavljuje
etnikom komandantu koji je bio u slubi okupatora u
Sandaku:
_________________________
58
59
Zbornik NOR, tom XII, knjiga 2, strana 303-304.
40
Treba mi hitno izvetaj o komunistima u Sandaku i
Crnoj Gori. Nameravamo da ih u maju potpuno likvi-
diramo. Mislimo da emo zato dobiti sva potrebna
sredstva...60
Mihailovi je tih dana poslao vie telegrama vladi u Lon-

donu traei automatsko oruje, municiju i novac. Upo-
redo, 17. aprila 1942. godine Draa Mihailovi nalae
svojim ljudima da stupe u kontakt sa okupacionim e-
fom policijske uprave Beograda Dragim Jovanoviem,
koje je je rukovodio logorom Banjica:
Onima u Upravi grada rei da nemilosrdno raiava-

ju sa komunistima.61
18. aprila Vrhovni zapovednik Jugoslovenske vojske u

otadbini general Dragoljub Mihailovi poruuje kapeta-
nu Pavlu uriiu da ostane na nacionalnoj liniji koja
se sastojala u ienju komunista uz pomo okupato-
ra:
Vano je da ostanete u nacionalnoj liniji potpuno

kao i dosada. Komuniste istite gde moete a izbe-
gavajte Talijane i posredno iskoristite ako se to
moe izvui od njih... Pozdrav eneral Mihailovi.62
Nakon to je sve pripremio za unitenje partizana, mini-

star i general Mihailovi krajem aprila trai novu ispo-
ruku oruja iz Londona.63 7. maja 1942. godine on na
veoma ubedljiv nain obrazlae vladi Slobodana Jovano-
via potrebu unitenja partizana u Crnoj Gori:
Za London: Poseban izvetaj o komunistima. Sueno

da ceo narod preivi ovu napast. Pod firmom borbe za
slobodu ulaze u narod. Terorom odmah sprovode svo-
je ideje. Narod ih tek onda upozna ali dockan. Vre
_________________________
60, 61,62
63
41
masovna ubijanja istaknutih nacionalista. Glavna im
tvrava oblast avnika Crna Gora. Srbija ih preive-
la prole jeseni. Narod ih goni i listom je uz nas.
Bosna ih preivela ovog prolea. U Crnoj Gori sada
borbe sa njima. Kraj oko Berana i Vasojevii ustali
protivu njih. Niko ih nee ali se terorom odravaju
i tamo. Oni su glavna smetnja ujedinjenja svih na-
cionalnih snaga.64
2.4 UBISTVO MAJORA ATERTONA
Englezi nisu bili za to da se etnici i partizani meusob-

no ubijaju, dok Hitler jaa. Tih dana je u Jugoslaviju sti-
gao britanski major Terens Aterton, poslat da uspostavi
vezu sa grupama otpora. 11. maja 1942. major Zaharije
Ostoji najgorim reima izvetava Drau Mihailovia o
majoru Atertonu, koji je pokuao da ujedini otpor Osovi-
ni u okupiranoj Jugoslaviji:
Engleski major Aterton jo gori od "Marka" i traio

pomo za komuniste, ali nije dobio vezu sa Maltom.
On eli da vas vidi i pie pismo. Sada je negde u
Bosni. Ima od svoje komande uputstvo da svim silama
muti i podrava borbu protiv okupatora bez obzira
na gubitke naeg naroda. Politiki eli da obrazu-
je neku umsku vladu na koju bi on imao uticaj kao
Englezi u Londonu na nau vladu tamo. Po svemu eli
grobnicu naeg naroda za raun Engleza. Jednom reju
trgovac ljudskih ivota. [...] Aterton dao komuni-
stima 250.000 lira. Ovome dentlmenu treba sprei-
ti vrljanje i objasniti da mi nismo Crnci i da ne
prodajemo na narod, ve ginemo za njegovo dobro.65
Majora Terensa Atertona i njegovog telegrafistu Patrika

O'Donovana uskoro je pojeo mrak. U Mihailoviev tab
malo potom je stigao etniki komandant Spasoje Daki,
nosei Atertonov dvogled i njegove izme.66
_________________________
64
65
66
42
2.5 VLADINA VOJSKA NAM KVARI RAUNE
etnici su zagovarali kolektivnu odmazdu za ustake

zloine nad Srbima. U prvoj polovini maja 1942, gene-
ralu Mihailoviu pun brige pie njegov savetnik Dragia
Vasi, da im oekivani dolazak Jugoslovenske vojske iz
inostranstva moe pomrsiti planove za posedanje terito-
rije i odmazdu nad Hrvatima:
Ta vladina vojska, koju oekujemo, bie pored Srba

regrutovana svakako i od Hrvata i Slovenaca koje e
pokupiti po Evropi i Americi, ali ije e uee i
komplikovati na poloaj... nije iskljueno da e
se oni truditi da nam pokvare mnoge raune prilikom
posedanja teritorije i odmazde koja bi imala na njoj
da se preduzme.
U nastavku pisma, on optimistino zakljuuje da e i-

enje nepoeljnog stanovnitva ipak moi da se spro-
vede:
U prvoj godini iza prolog rata moglo se prosto

istrebiti jedan dobar deo svoga neeljenog stanov-
nitva a da niko zbog toga i ne okrene glave. Dakle,
ako budemo pametni, ovo pitanje ienja odnosno
preseljavanja i izmene stanovnitva, nee nam biti
naroito teko.67
2.6 NEMAKA POTERA I PRELAZAK U CRNU

GORU
Polazei u Crnu Goru, Draa Mihailovi 9 maja 1942.

preko izbeglike vlade trai bombardovanje vojnih ciljeva
u Srbiji:
Potrebno hitno bombardovati vojne ciljeve ovamo. U

prvom redu Savski most kod Beograda, Borski rudnik,
_________________________
67
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 1, dok. 85..
43
Trepu sem elektrine centrale, pristanite Metkovi
i elektrinu centralu Omi. U mnogome bi diglo moral
naih ljudi u narodu. Narod oekuje to. Treba izvr-
iti narodnu elju. eneral Mihailovi.68
Dok se nalazio u predelu Golije, Nemci su sredinom maja

1942. godine, preduzeli novu operaciju Forstrat (u-
mar") protiv njega. Prema Mihailovievom izvetaju vladi
u Londonu, Nedi je lino potpisao naredbu za napad na
Goliju, to je dovelo do zahlaenja odnosa izmeu njih.69
U vreme nemakog opkoljavanja Golije, Draa Mihailovi
je ve otperjao.
Odbaen od Nemaca u Srbiji, Mihailovi prelazi u itali-

jansku okupacionu zonu, gde stavlja odrede Jugosloven-
ske vojske u slubu faistike Italije. etnici u Crnoj Gori
su jo od aprila 1942. uestvovali u italijanskoj antiusta-
nikoj ofanzivi. Krajem maja 1942. godine Petar Baovi
izvetava Drau Mihailovia o stanju trupa Crnoj Gori i
Sandaku:
Kapetan Pavle urii raspolae sad sa 2000 stalnih

etnika i dva puta toliko rezervnih trupa. Njegovi
stalni etnici dobro su naoruani i dobro snabde-
veni. Pored velikog broja automatskog oruja imaju
vei broj bacaa i etiri brdska topa. Naoruanje je
urii dobio od italijanskih vojnih vlasti. Pored
naoruanja njegovi stalni etniki odredi dobijaju
od talijanskih vlasti hranu u naturi i stalnu nov-
anu nagradu.70
eneral" je od faistikog okupatora redovno primao

oruje i municiju za borbu protiv partizana. Istovremeno,
Mihailovi je u saveznikoj tampi ve postao legendar-
ni simbol otpora. Slavljen kao gerilac, dobijao je obilatu
novanu pomo od Saveznika i jugoslovenske emigrant-
_________________________
68,69
70
44
ske vlade. 25. maja 1942. godine general Mihailovi
izlazi na naslovnici magazina Time, ime njegova slava
na zapadu dostie vrhunac. U propratnom lanku opisa-
ne su njegove nebrojene borbe:
Njegovo unitavanje osovinskih jedinica, bombardo-

vanje puteva i mostova, kidanje i dizanje u vazduh
komunikacija, dostigli su takve razmere da su na-
cisti morali da objave novo ratno stanje. On je ve
postao veliki simbol neznanih hiljada u okupiranoj
Evropi, koja se jo odupire Hitleru.71
Mihailoviev komandant Pavle urii dri udvoriki govor u ast

italijanskog guvernera Crne Gore.
_________________________
71
45
2.7 BRITANCI RAZOTKRIVAJU MIHAILOVIA
Mihailovieva dvostruka igra nije mogla proi nezapae-

no. Britanski oficir za vezu kod etnika Bil Hadson je
krajem maja 1942. otvoreno govorio:
Ja znam da stvarno partizani jedino vode borbu sa Nem-

cima i Italijanima, dok etnici sarauju sa okupatorima
i bore se jedino protiv partizana.72
Jedan od etnika mu je objasnio da je sada graanski

rat u Jugoslaviji i da mi gledamo da sredimo svoje unu-
tranje stanje pa tek da se borimo protiv glavnog nepri-
jatelja. Na to je Hadson rekao:
Partizani nisu neprijatelji a borba sa njima ide na tetu

Engleske. Zato mi Englezi ne moemo ni da pomaemo
one koji ne rade u korist Engleske. Kada je to uvideo e-
neral g. Mihailovi oterao me je od radio stanice, ja sam
izgubio svaku vezu sa mojom komandom i prelazim iz
ruke u ruku pojedinih odreda i smatraju me kao zaro-
bljenika. 73
_________________________
72, 73
46
ef britanske misije Dvejn Hadson, koga su etnici smarali kao
zarobljenika (levo), i Draa Mihailovi u Crnoj Gori 1942/43.
47
2.8 CEO NAROD JE PROTIV PARTIZANA
Nakon to je zatoio britanskog oficira za vezu, general

Mihailovi 26. maja 1942. godine trai od jugoslovenske
vlade naoruanje za borbu protiv partizana. On je Slo-
bodanu Jovanoviu predstavljao borbu etnikih odre-
da naoruanih od Italije kao borbu celog naroda protiv
komunistikog terora. Posebno ga je upozoravao da ne
veruje kapetanu Hadsonu:
Ponavljam komunisti su omrznuti u narodu zbog ua-

snog terora. Zapamtite: narod ih nee i uskoro im
je kraj. Srbija, Sandak i Istona Bosna potpuno
slobodni od njih. U Crnoj Gori sam se narod digao
listom protiv njih. Ponavljam sam narod i sad se i
Crna Gora isti. Kapetan Hadson prole jeseni omeo
mi je dolazak pomoi u naoruanju i time doveo tada
do velike krize. Bojazan je da usled nerazumevanja
nae situacije i sad to ne uini kad je najpotreb-
nije i kad se blii slom Nacizma i Faizma i pobeda
demokratije. Ozbiljan udar prema neprijatelju ne
moe se preduzeti bez oruja i municije. Ne zava-
ravajte se. Ceo narod je uz jugoslovensku vojsku.
Poetka juna 1942. Draa Mihailovi stie u Crnu Goru i

lino preuzima komandu nad operacijama protiv partiza-
na. Do poetka juna, etniko-italijanskom ofanzivom je
uguena poslednja partizanska teritorija u Hercegovini
i Crnoj Gori. Mihailoviev tab je smeten u selo Gornje
Lipovo kod Kolaina.
10. juna 1942. godine kralj Petar II Karaorevi je uka-

zom br. 661 proglasio Mihailoviev tab za Vrhovnu ko-
mandu Jugoslovenske vojske, a ukazom br. 662 od istog
dana naimenovao njega za Naelnika taba.
48
2.9 NABAVKA MUNICIJE OD NEMACA
Dan nakon to je postao naelnik taba Jugoslovenske

vojske, general Mihailovi 11. juna 1942. dobija poruku
od Jozefa da je novcem jugoslovenske vlade dogovorena
kupovina municije od Nemaca:
Imamo mogunosti da od Nemaca kupujemo municiju na

vagone. Sadrina vagona: 240000 puanih i 60000
bombi. Cena 230000 dinara. Molim odobrenje kupovine
i zaduenje ovde dok od Vas dobijem novac. Hitno.
Rok nam je 15. juni.74
15. juna 1942. general Mihailovi dobija poruku od

Valtera o pregovorima za nabavke municije:
U pregovorima smo za nabavku municije iz Smedereva.

Zahtevaju isplatu na Utovarnoj stanici. Mi traimo
na istovarnu. Ako ne pristanu, mogli bismo izvri-
ti jednu probu sa najmanjom poiljkom. Jedan vagon
330000. Od koga da uzmem novac. Javite mogue isto-
varne stanice i adresante na pruzi normalnog kolo-
seka.
Izgleda da vie nemake instance nisu znale za ovu tr-

govinu, niti da je Mihailovi napustio Srbiju. 10. jula
1942. general Ler javlja generalu Baderu da je najopa-
sniji protivnik u Srbiji Mihailovi:
U Srbiji odravati sadanje smirenje putem izvoenja

pokretnih borbenih dejstava. Najopasniji protivnik
je Mihailovi. Njegova organizacija ne sme doi do
izraaja.75
_________________________
74
75
49
2.10 SARADNJA SA NDH I FAISTIKOM
ITALIJOM
29. juna 1942. komandant Durmitorskog etnikog

odreda izvetava Drau Mihailovia da vojnici nee da se
bore uz Italiju protiv protiv svoje brae:
Na Kamenoj gori bila je glavna partizanska snaga,

prema kojoj je bio moj odred jaine 400 etnika. Ka-
petani Kijanovi i okovi, pobegli su sa poloaja
bez ikakvih razloga i moga znanja... Prilikom drugog
begstva sa poloaja kapetan Kijanovi izvestio me je
tek sa Kolovrata, da vojnici nee ni da uju da se
vie bore...76
U meuvremenu, uprkos genocidu nad Srbima, etnici

u Bosni su potpisali ugovore o saveznitvu sa snagama
NDH. 11. jula 1942. Draa Mihailovi je obaveten da je
razlog sklapanja sporazuma jaanje partizana, ali i da su
borci protiv sporazuma:
Istina je da su etnici na Ozrenu i Trebavi napravi-

li sporazum sa Hrvatima na pitanju zajednike borbe
protiv komunista. Razlog, to su se svojim tekim
poloajem bojali unitenja posle slabe situacije u
Istonoj Bosni. Borci su protiv sporazuma i Boti
ide tamo. [...] U srezu Rogatikom, preko 100 etni-
ka sa Hrvatima odravaju red.77
Draa Mihailovi je svojim komandantima objasnio da se

sporazum sa Pavelievim vlastima mora razumeti, ali je
greka to je on javan, pa ga treba proglasiti delom neo-
dgovornih elemenata:
Sporazum izmedu etnika u Bosni, Hrvatskoj i Lici

i Pavelievih vlasti je svakako neeljena posledica
_________________________
76
77
50
partizanskih nasrtaja na etnike i JVO kao takav
mora se razumeti. Ono to se u tom sporazumu ne moe
odobriti, to je to su dotini etnici dopustili da
bude formalan, zvanian, javan, iskorien za usta-
ku propagandu. Zato ga treba dezavuisati, a u svakom
sluaju smatrati uinjenim od neodgovornih, lokalnih
ljudi i grupica...78
16. jula 1942. Draa Mihalovi u depei svom oveku

pod pseudonimom Valter pominje vezu sa Paveliem:
Dajte podrobnije podatke o licu koje nosi Pavelieve

poruke. Da li je to Mitrovi?79
Istog dana major Petar Baovi izvetava Drau Mihai-

lovia da su svi etniki odredi u Hercegovini stupili u
slubu faistike Italije:
Svi etniki odredi na teritoriji Hercegovine lega-

lizovani su kod Talijana, dobijaju hranu, oruje i
municiju. Platu ne primaju samo im se po neki put u
vidu pomoi dodeljuju manje svote novca.80
28. jula 1942. godine Vojislav Lukaevi obavetava

Drau Mihailovia da etnici dejstvuju u tesnoj sarad-
nji sa Italijanima i predaju im zarobljene partizane i pri-
padnike pokreta otpora:
Vojvoda Biranin kao Va punomonik za zapadnu Bo-

snu, Liku, Dalmaciju i Hercegovinu, u pratnji celog
taba ba je vrio inspekciju etnikih odreda po
Hercegovini. Svi etnici na ovoj teritoriji su le-
galizovani i dejstvuju u tesnoj saradnji sa Itali-
janima te im predaju i sve zarobljenike i krivce.81
Istovremeno, general Mihailovi se oslanjao na bezrezer-

vnu podrku zapadnog sveta. On 30. jula 1942 godine
_________________________
78
Nikola Milovanovi, Poraz, Beograd, 1983., str. 121-122.
79
80
81
51
upuuje raspis svima istiui kako za ravnogorce zna
ceo svet i divi im se:
Narod se mora uveriti da su mu jedini prijatelji

Ravnogorci i da od njih treba oekivati slobodu i
srean ivot... Za Ravnogorce zna ceo svet i divi
im se. Kralj i Otadbina dostojno e nagraditi sve
svoje zasluene sinove a kazniti izdajnike.82
Britancima je situacija na terenu bila dobro poznata, ali

su jo uvek podravali jugoslovenskog kralja i njegovog
ministra Mihailovia. U julu 1942. ef balkanske sekcije
Uprave za specijalne operacije je pisao Foreign Office-u:
Kao to znamo, svu aktivnost u Jugoslaviji morali

bismo zapravo pripisati partizanima. Meutim, kad
je rije o javnoj upotrebi (tog podatka), ne vidim
zato bi bilo tetno da neto od toga pripiemo u
zaslugu Mihailoviu.83
Britanci su raunali da e ipak moi da pokrenu Mihailo-

vieve snage protiv Osovine, kada bude potrebno.
2.11 KLATI ISKLJUIVO KAMOM
6. avgusta 1942. godine, na osnovu instrukcija gene-

rala Mihailovia, major Petar Baovi je naredio svojim
komandantima formiranje "crnih trojki" radi primene
"slova Z", odnosno klanja nepodobnih ljudi u redovima
Jugoslovenske vojske, koje se ima izvriti iskljuivo ka-
mom:
Komandanti brigada dostavie spiskove iz kojih da

se vidi, ime i prezime, greke koje imenovani ini,
kakav ugled uiva u narodu, miljenje komandantovo
kakav bi utisak ostao u narodu ako bi imenovani jed-
nog dana nestao. Ova komanda kad dobije sve potrebne
_________________________
82
83
Britanska politika prema pokretu otpora u Jugoslaviji i Grkoj (urednici Phyllis
52
podatke donosie reenje da se prema pojedincima
primeni slovo Z. Komandant brigade po prijemu na-
reenja da se izvesno lice stavi pod slovo Z duan
je u roku od 24 sata pomou trojki istog likvidirati
ubiti. Ovo likvidiranje-ubijanje ima biti isklju-
ivo klanje kamom.
2.12 FAISTIKOJ ITALIJI TREBA JO

PLAENIKA
8. avgusta 1942. godine major Petar Baovi izvetava

Drau Mihailovia da je okupatoru potrebno jo legalizo-
vanih etnika koje bi plaali, ali se plai da im se to moe
obiti o glavu:
Italijani iz nepoznatih razloga spremaju da poveaju

efektive u Hercegovini i istonoj Bosni za daljnih
pet hiljada legalizovanih etnika i da ih sistema-
tizuju po crnogorskom nainu te da plate vojnicima
deset lira dnevno, komandirima eta 1800 a komandan-
tima bataljona 2500 lira na mesec. Ovo je no sa dve
otrice. Ako odbijemo dolazi do otvorenog sukoba sa
njima, ako primimo moe se desiti da neki oportuni-
sti i malodunici u ugodnom ivotu zaborave obaveze
prema Otadbini i postanu zaista njihova milicija. U
svakom sluaju molimo da o tom razmislite i donesete
obaveznu odluku.84
General Mihailovi mu je ve sutradan 9. avgusta 1942.

odgovorio da je to svrsishodno:
Potrebni legalni nai odredi za bazu mira i reda i

za prikrivanje naih organizacija i brigada.
2.13 ETNIKE SABOTAE POD MASKOM

PARTIZANA
Tokom jula 1942. godine voena je prva bitka kod El

_________________________
84
53
Alamejna, izmeu britanske armije i nemako-italijan-
skih okopnih snaga pod komandom generala Romela.
Prekid nemakog snabdevanja kroz Srbiju postao je od
presudne vanosti. General Mihailovi je imao obavezu
da podri savezniku borbu, ali nije eleo da se zamera
Nemcima. Naredio je da etnici vre sabotae na spo-
rednim prugama, u nesrpskim sredinama, preobueni u
partizane. 17. avgusta 1942. godine Draa Mihailovi je
naredio Dragutinu Keseroviu da vri sabotae u blizini
muslimanskih sela pod maskom partizana:
Poaljite trojke u blizini turskih sela da odra-

fljuju ine na krivinama da bi dolo do prevrtanja
vozova sve pod firmom komunista.85
Istog dana general Mihailovi je naredio majoru Radosla-

vu uriu, komandantu June Srbije (to je ukljuivalo
Makedoniju), i Milenku Reljiu, komandantu u nikom
kraju, da vre sabotae na bugarskoj teritoriji, prerueni
u partizane:
aljite trojke da na bugarskoj teritoriji, a u bli-

zini sela koja nisu srpska, skidaju rafove na kri-
vinama i izazivaju iskliznue vozova to vai sve pod
firmom komunista za Va i Reljiev reon.86
2.14 GLAVNA AKTIVNOST LEGALIZOVANIH

ETNIKA
U Srbiji, Mihailovievi legalizovani odredi borili su se za-

jedno sa Peanevim i Ljotievim odredima protiv parti-
zanskih ostataka, plaeni od okupacione uprave. Komu-
nisti su nemilosrdno gonjeni, linovani, beeni, streljani.
18. avgusta 1942. general Mihailovi nareuje pukovni-
ku Dragoslavu Pavloviu da unitava "komuniste" pomo-
u legalizovanih odreda:
_________________________
85,86
54
Ne dozvoliti da se komunisti ustale ma u kom srezu.
Prenesite nareenje da se sa komunistima raisti u
Rasinskom i Kruevakom srezu. Pomou legalizovanih
odreda a koji su nai.87
Par dana kasnije, 21. avgusta 1942. godine Vrhovni za-

povednik Jugoslovenske vojske Draa Mihailovi je po-
slao raspis svim legalizovanim etnicima, podseajui ih
na njihov glavni zadatak:
Mnogi legalizovani odredi zaboravili su da je sada

rat i da je njihova legalizacija samo maska za pod-
zemni rad. Novac i ugodan ivot razneio je mnoge
koji misle da tako saekaju kraj rata pa da posle
samo izvlae koristi. Neka se zna da se o svakom vodi
rauna. Nareujem da svi legalizovani odredi naje-
nerginije unite komuniste na svojim prostorijama.
Dalje da nae umske odrede pomau na svakom koraku
novcem, hranom, municijom, orujem kao i u izvoenju
organizacije i propagande.88
General Mihailovi nije birao sredstva. Istog dana on na-

reuje svojim ljudima u Beogradu da koriste okupaci-
onu policiju za hapenje i ubijanje pripadnika pokreta
otpora:
Dobili sigurne izvetaje da se komunisti dobro or-

ganizuju u Beogradu kao i da imaju i oruje. Tajno
organizujte sve u Beogradu protiv komunista a u pr-
vom redu sokole i policiju. Sad ne birajte sredstva
za borbu, a u danom momentu postupite bez milosti
protiv njih. Beograd ne sme biti u njihovim rukama.89
Sredinom 1942. godine, kada su i poslednji ostaci ustan-

ka u Srbiji zatrti, Nemci su polako poeli da otputaju
legalizovane etnike.
_________________________
87,88,89
55
2.15 ETNIKO ZAUZIMANJE FOE
etnici su pokuavali da preotmu Fou od NDH. No, Ita-

lijani su saznali za pripremu napada i italijanski pukov-
nik im je saoptio da e napad na Fou smatrati napa-
dom na sebe i da e zajedno sa Hrvatima da je brane.
Ipak, 18. avgusta 1942. major Petar Baovi javlja Drai
Mihailoviu da su uspeli podmititi italijanskog pukovni-
ka za napad na Fou:
Talijanski pukovnik razgovarao sa Jeveviem i sa-

mnom. Duhovno pripremljen za napad na Fou. Pokloni-
li smo mu jedan tepih. Vojska za napad na Fou pri-
kupljena i hranom snabdevena. Po svrenoj operaciji
sledi opiran izvetaj o toku dogaaja.90
Uz doputenje Italijana, Mihailovievi etnici su sredi-

nom avgusta uzeli Fou od ustaa, poinivi strahovite
zloine u gradu i okolini. etnici su na ustake pokolje
civilnog stanovnitva odgovarali sopstvenim pokoljima
civilnog stanovnitva. Depeom od 23. avgusta 1942.
Zaharije Ostoji javlja Mihailoviu:
Jue zavrio akciju do Ustikoline i grebena Jaho-

rine. . . Po dosadanjim podacima 1.000 3.000
muslimana poklanih. Sve trupe dobri borci, ali jo
bolji pljakai, izuzev Pavla. Pad Foe ima dobrog
odjeka. Muslimani u masama bee u Sarajevo. . . Sada
su zadovoljni.91
Zajedniki izvetaj Petra Baovia i Dobrosava Jevevia

o ulasku u Fou bio je neto blai, ali takoe svedoi o
uasnim zloinima:
Na alost i ako je Branko izdao nareenje da se ne

diraju ene i djeca jedan deo trupa nije to sluao
pa je oko 300 ena i dece platilo glavom.92
_________________________
90
91
Nikola Milovanovi, Poraz, Beograd, 1983., str. 164.
92
56
Nakon napada, delegati faistike Italije su posetili Foi i
potvrdili da etnici nisu inili nikakve zloine:
Talijanski delegati koji su posetili Fou utvrdili

su komisijski da su ustae poubijali preko 100 srp-
skih ena i dece, da naa vojska nije inila nikakva
nasilja, da je stanovnitvo bez razlike vere potpuno
zadovoljno ...93
Mihailovi je nameravao da uz pomo faistike Italije

povee etniku teritoriju. Da stvori nacionalni koridor"
od Crne Gore do Dalmacije, pa ak i od Srbije preko Crne
Gore do Slovenije. U vezi toga, italijanski mezimac Ilija
Trifunovi-Biranin mu 31. avgusta 1942. pie:
Pripreme za otvaranje koridora o kome smo govorili

privode se kraju, mada to umnogome zavisi od Itali-
jana.94
2.16 ETNIKI IZLAZAK NA MORE
U jeku borbe za Afriku, savezniki zapovednik za Sre-

dozemlje general Vilson je septembra 1942. traio Mi-
hailoviu da napadne osovinske komunikacije, kako bi
podrao saveznike ratne napore. Ovom zahtevu se pri-
druila i jugoslovenska vlada, ali Mihailovi je sa Italija-
nima imao druge planove.
U septembru 1942. godine, u okviru talijanske operacije

Albia protiv partizana na Biokovu, etnici pod koman-
dom Petra Baovia su vrili strahovit teror nad civilnim
stanovnitvom, o emu je Mihailovi redovno izvetavan.
Po povratku sa terena, major Baovi alje iscrpan izve-
taj generalu Mihailoviu:
Vratio sam se sa puta po Hercegovini. etiri naa

bataljona, oko 900 ljudi, krenuli su 30 avgusta pre-
_________________________
93
94
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 1, str. 585.
57
ko Ljubukog, Imotskog i Podgore i izbili kod Ma-
karske na more. Sedamnaest sela spaljeno, 900 ustaa
ubijeno, nekoliko katolikih svetenika ivo odrano.
Prvi put posle sloma poboli srpsku zastavu u more i
klicali kralju i Drai. Nai gubici minimalni.95
3. septembra general Dragoljub Mihailovi mu je odgo-

vorio da je zadovoljan i naredio nova "ienja":
Zadovoljan sam sa vaim izvetajem o izbijanju na

more. Iskoristite ovu akciju da se postavi siguran
kanal za vezu sa Dinarskom divizijom. . . Posle ovo-
ga za najkrae vreme Vi zajedno sa dinarcima treba
da raistite prostoriju izmedu: Mostar Konjic
Visoko Travnik Jajce Livno. Dinarce postai na
jai rad i to hitniju organizaciju i aktivnu borbu
protiv komunista i ustaa.96
5. septembra 1942. godine major Baovi dodaje nove

jezive pojedinosti u izvetaju generalu Mihailoviu:
Naknadno dodajem, u vezi odlaska nae kaznene ekspe-

dicije u Ljubuki i Imotski, da su nai etnici. . .
izmeu Ljubinja i Vrgorca oderali iva tri katolika
svetenika. Nai etnici ubijali su sve mukarce od
15 godina na vie. ene i deca ispod 15 godina nisu
ubijana. 17 sela je potpuno spaljeno.97
Istovremenu, iz Srbije stie izvetaj majora Zaharija

Ostojia koji 4. septembra javlja da je zbog legalizaci-
je "borbeni duh opao, disciplina takoe. Plate su donele
kocku i pijanenja, stareinama su se osladili Nedievi
inovi", a nisu bili retki ni "prijateljstva ni lumperaj sa
okupatorom."98
_________________________
95
Miodrag Zeevi, Dokumenta sa suenja Drai Mihailoviu, Beograd 2001. str. 584.
96, 97
98
58
2.17 BRITANCI TRAE SABOTAE
Britanci nisu imali razumevanja za Mihailovieve stra-

teke prioritete. Njih je zanimalo voenje rata protiv Oso-
vine. Uoi presudne bitke za Afriku, uestali su britan-
ski zahtevi za prekid nemakog snabdevanja kroz Srbiju.
25. septembra 1942. jugoslovenski premijer Slobodan
Jovanovi uputio je Drai Mihailoviu zahtev za prekid
glavne eleznike komunikacije od Beograda ka Solunu:
Preduzmite sabotau najveeg mogueg obima u cilju

da se to vie omete dotur materijala ka Solunu. Ovo
je od naroite vanosti za optu savezniku stvar.99
Britanci su jo uvek verovali u etnike u Srbiji. Istovre-

meno je britanski general Harold Aleksander lino po-
slao generalu Mihailoviu telegram traei napad na ne-
make komunikacije u Srbiji. Prema jednom etnikom
izvetaju iz Srbije, u jesen 1942. godine stanje Mihailovi-
evih etnika je izgledalo ovako:
Razna maltretiranja, batinjanja i prebijanja na mr-

tvo ime est su odgovor kada narod nee ili ne moe
da u potpunosti odgovori njihovim prohtevima za pi-
janenjem i aenjem.100
2.18 ITALIJANI NEE DIRATI DRAU
Dok su Britanci traili antiosovinsku akciju, Draa Mi-

hailovi je slao vojsku u osovinske operacije. Sredinom
oktobra, italijanska komanda je saoptila da za predsto-
jeu operaciju Dinara u jugozapadnoj Bosni (Prozor, Liv-
no, Jajce) raspolae sa oko 15.000 etnika. Komanda VI
armijskog korpusa je raunala na 60007000 sigurnih
etnika i 30004000 nezavisnih etnika. Takoe, XVIII
_________________________
99
100
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 290-291.
59
armijski korpus je raspolagao sa 5100 naoruanih et-
nika.101
Draa Mihailovi je pokuavao da stvori jaz izmeu

ustaa i faistike Italije, kako bi etnici postali favoriti
okupatora, ali to mu nije polo za rukom. 31. oktobra
1942. komanda italijanske armije u Jugoslaviji je svojim
jedinicama naredila vrstu saradnju sa ustaama i oprez
prema etnicima:
Uputstva centralnih vlasti nalau savrenu i vrstu

saradnju, na svim poljima, sa Hrvatskom Dravom,
koja je privrena Osovini i savezniku. [...] Ne mogu
se tolerisati takvi stavovi koji bi navodili na po-
misao da je jedna odreena, velika ili mala, komanda
naklonjena, na primer, Srbima, dok su druge naklo-
njene Hrvatima. etnike antikomunistike formacije
dosad su davale i ubudue e moi da daju odline
rezultate. Zbog ovoga i da bi se izbeglo njihovo
povezivanje s partizanima, ne treba da ih odbacimo.
Ali, s obzirom na njihove poznate tenje, na njihovu
veu ili manju potinjenost Mihailoviu i na opa-
snost koju zato ubudue mogu da predstavljaju ak
i za nas, treba u potpunosti sprovesti mere koje je
naredila ova komanda...102
Italijani su znali da se u njihovoj zoni nalazi uveni ge-

rilac Draa Mihailovi, koga Nemci trae, ali su ga tole-
risali sve dok im radi posao. 2. novembra 1942. Pavle
urii izvetava Drau Mihailovia da je razgovarao sa
okupacionim guvernerom Crne Gore o njemu, i da Itali-
jani nemaju nita protiv njegovog boravka:
Nita nemaju protiv Vas samo da se ne stvori ovde

drugi front i da ne uemo u neku avanturu.103
_________________________
101
Zbornik NOR, tom XIII, knjiga 2, dok. 100.
102
Zbornik NOR, tom XIII, knjiga 2, dok. 115.
103
60
Okupacioni guverner Pircio Biroli je tih dana najavio po-
setu Kolainu i vojnu vebu u pravcu Lipova, ali je obja-
snio da u Gornje Lipovo gde se skriva Mihailovi nee
ulaziti. 7. novembra kapetan urii javlja generalu Mi-
hailoviu da ne brine:
Molim Vas nemojte se sa toga mesta pomerati. Ja u

lino sa njima ii kada bude ova veba u pravcu Li-
pova. Ponovo kaem nemate potrebe jer ste tu potpuno
sigurni a i radio stanice mogu da rade nesmetano.104
Udaljeni od Mihailovia koji je boravio pod zatitom Itali-

jana, neki etnici u Srbiji su preduzimali diverzije protiv
Nemaca, zbog ega su strahovito ispatali.
2.19 ENGLEZI SU NAM NAJVEI PROBLEM
Svako malo Draa Mihailovi se poali jugoslovenskoj

vladi u Londonu, naglaavajui svoj teak poloaj. On se
oko 10. novembra 1942. ali izbeglikoj vladi to Engle-
zi hvale borbe partizana protiv okupatora:
Danas sam ponovo javio pretsedniku depeom da inter-

venie kod Engleza zbog propagande koju vre preko
radia London za komuniste. Ne mogu Englezi da stave
jugoslovensku vojsku i komuniste na ravnu nogu.105
Oko 12. novembra 1942. godine on se ponovo ali pre-

mijeru Slobodanu Jovanoviu na Engleze:
Englezi od nas ele da inimo avanture. Neiskreni su

u saradnji. [...] Njima je glavno da puca puka a
represalije i istrebljenje naeg naroda nita ih se
ne tie. inim sve to mogu i angaujem nae snage
gde treba. Naroito zapadno od Drine.106
_________________________
104
105, 106
61
2.20 MIHAILOVIEV PASIVNI OTPOR
Pritisnut saveznikim oekivanjima, Draa Mihailovi

poziva na pasivni otpor okupatoru i nareuje graansku
neposlunost u Srbiji:
Proglaavam graansku neposlunost prema okupator-

skim vlastima i prema svima vlastima koje su u sa-
radnji sa okupatorom. Za seljake: da vie ne daju
ni trunku namirnica ni stoke. Da vie ne priznaju
optinske uprave. Jedina vlast u selima bie etni-
ka. Predsednicima optina i optinarima narediti da
odmah podnesu ostavke a drugi se ne smeju primiti.
Naterati ih da pobegnu u umu. Naterati ih svima
sredstvima da izvre ova nareenja. [...] Neka se
sve sakriva i neka graanska neposlunost plane jed-
novremeno u svim selima od 12. o.m. inovnici sviju
struka neka sabotiraju rad, i sve natrake rade to
je na tetu neprijatelja i Nedievog upravnog si-
stema, inovnici da znaju da e vetim sabotiranjem
i naopakim radom mnogo doprineti pobedi. Radnicima
preporuiti sabotau u svakom pogledu. Graanskom
ivlju preporuiti prezir okupatora i svih onih koji
za njega rade.107
2.21 SAMO PARTIZANI VODE RAT
Vesti iz okupirane Jugoslavije su se polako ali sigurno

probijale van. 9. novembra 1942. godine otpravnik po-
slova jugoslovenske vlade iz Berna je izvestio Ministar-
stvo spoljnih poslova situaciji u zemlji:
Borbu sa Talijanima vode danas iskljuivo parti-

zanski odredi u planinskim delovima Dalmacije. Ti
odredi u kojima podjednako uestvuju Hrvati i Srbi
bez kompromisa istupaju protiv Talijana i protiv
ustaa. Stanovnitvo njih podjednako pomae u ener-
_________________________
107
62
ginom stavu prema Italiji i prema nezavisnoj Dravi
Hrvatskoj. S druge strane etnici u Dalmaciji i Her-
cegovim iskljuivo Srbi sarauju sa Italijanima
u borbi protiv partizana i ne istupaju vie protiv
ustaa. Talijani njih pomau sa orujem, municijom i
novcem. Njihovu akciju u Hercegovini vodi Jevevi,
a u Dalmaciji pop uji i Niko Novakovi. Oni stalno
i javno govore da rade iskljuivo po nareenju ene-
rala Mihailovia.108
Vlada Slobodana Jovanovia je bezrezervno verovala

Drai Mihailoviu. U novembru 1942. godine Rusi su
predloili slanje svojih oficira u Mihailoviev tab i even-
tualan dotur pomoi etnicima. Jugoslovenska vlada je
ovo odbila, traei da se prvo obustavi kampanja protiv
JVuO, da se pozovu partizani da ne napadaju "odrede
jugoslovenske vojske" i da se stave pod Mihailovievu ko-
mandu.
2.22 MIHAILOVI KOI ETNIKE SABOTAE
U meuvremenu, izvetaji britanskih su misija potvrdili

da njihov favorit Draa Mihailovi zazire od bilo kakve
ozbiljnije akcije protiv okupatorskih snaga. Kapetan Bil
Hadson, britanski oficir za vezu kod etnika, 15. novem-
bra 1942. je javio svojoj komandi da Mihailovi koi et-
nike sabotae u Srbiji:
Lino sam ubeen da bi ove etnike grupe u Srbiji

mogle organizovati sabotae na eleznikim prugama
tamo gde Nemci ne bi bili u stanju da preduzimaju
mere odmazde prema srpskim selima. Nikakvi ozbiljni
pokuaji, meutim, nisu jo injeni da bi se ispita-
la mogunost vrenja takvih operacija. Slabi rezul-
tati diverzantskih akcija do sada posledica su ne-
dostatka volje na Mihailovievoj strani i nedostatka
energije.109
_________________________
108
109
63
Bez obzira na sluenje faistikoj Italiji, Mihailovi je jo
neko vreme u medijima saveznikih drava prikazivan
kao gerilski voa", a o njemu je u Holivudu ak snimljen
propagandni film etnici: borbena gerila" (Chetniks!
The Fighting Guerillas). Kapetan Hadson je na osnovu
stanja na terenu to komentarisao:
U trenutku kada je Mihailovi u velikom stepenu

igrao ulogu kvislinga bio je nagraen najjaom bri-
tanskom propagandom.110
Hadson je izvetavao da mnogi borci, koji su prili etni-

cima na poetku ustanka protiv okupatora, bivaju razo-
arani preusmerenjem u borbu protiv partizana. Britan-
ski oficir je izvetavao da vojnici Jugoslovenske vojske
ne ele da ih guraju u bratoubilaki rat i da je nekoliko
etnikih jedinica trailo da bude osloboeno zadatka
borbe protiv partizana". Meutim, general Mihailovi je
insistirao da su partizani vei neprijatelji od okupatora i
da sa njima ne moe biti nikakve saradnje.
2.23 MNOGO JE HTEO, MNOGO JE ZAPOEO
Oko 17. novembra 1942. Draa Mihailovi javlja pred-

sedniku izbeglike vlade o svojim velikim planovima za
balkansku federaciju, i o stvaranju balkanskog komiteta
sa njim na elu:
Moj pretstavnik vratio se sa sastanka sa Damjanom

Velevim i pretstavnikom zemljoradnika Ginevskim.
Bugari poruili sledee: trae federativnu Jugosla-
viju, Srba, Bugara, Hrvata i Slovenaca sa radnom
demokratijom. Svaki narod zasebnu vladu, po jedan
pretstavnik u centralnoj vladi u Beogradu. Za sada
predlau balkanski komitet samnom na elu koji bi
u momentu ustanka istupio sa parolama federativne
zajednice.111
_________________________
110
111
64
Dan kasnije, general Mihailovi alje Slobodanu Jova-
noviu jo jednu depeu sline sadrine, ak pominjui i
borbu protiv Italijana:
Velika Jugoslavija od Triglava do Crnog mora nam je

ideal. . . Mi Jugosloveni produavamo borbu protiv
Nemaca i Italijana na celoj teritoriji, a bugarski
pretstavnici se obavezuju da e po naem ugledu tu
borbu organizovati i odmah otpoeti na svojoj teri-
toriji. . . U interesu bliske saradnje slaem se sa
formiranjem Balkanskog komiteta i ponudu da budem na
njegovom elu primam sa zahvalnou.112
2.24 ITALIJANI DAJU UNIFORME I ZAJME

TOPOVE
28. novembra 1942. godine Draa Mihailovi javlja Pe-

tru Baoviu da uniforme koje su dobili od faistike Ita-
lije ofarbaju i prekroje:
Dobiveno odelo ne samo prebojit u crno nego i kroj

menjati koliko god moete.113
Par dana kasnije, 6. decembra, on nareuje Dobroslavu

Jeveviu da uzme topove i bacae od Italijana:
Neka Jeva izdejstvuje topove i bacae sa dovoljno

municije.114
Isti dan, Mihailovi poruuje da Jevevi bar pozajmi od

Italijana topove, koje im nee vratiti:
Neka Jeva gleda da dobije topove brdske na prvom

mestu na poslugu a vratiemo im kad na vrbi rodi
groe.115
_________________________
112
113
114,115
65
2.25 FINALNE PRIPREME ZA OPERACIJU VAJS
Generalu Mihailoviu nije bilo dovoljno to su partiza-

ni proterani iz Srbije, istone Bosne, Hercegovine i Crne
Gore. On ih je gonio dalje. 17. decembra 1942. godine
Draa Mihailovi zahteva od jugoslovenske vlade da pro-
veri vesti o formiranju vlade u osloboenom Bihau:
U Amerikoj tampi izile vesti o ustavotvornoj

Skuptini i obrazovanju vlade u Bihau. ak iz Mos-
kve prenose pozdrave Bihake Vlade upuene efovima
stranih vlada. Javite ima li osnova ovim vestima.116
Decembra 1942. zahuktavaju se pripreme za osovinsku

operaciju Vajs (tzv. etvrtu neprijateljsku ofanzivu) pro-
tiv Bihake republike, partizanske slobodne teritorije na
podruju NDH. Dok su okupiranom Jugoslavijom ha-
rale horde nacista, faista, ustaa, balista, hortijevaca,
ljotievaca i inih, generalu Mihailoviu su najvei pro-
blem bili jugoslovenski partizani. On je raunao da e uz
pomo sila Osovine unititi partizane, zauzeti slobodnu
teritoriju i uspostaviti etniki koridor". Ovlastio je Za-
harija Ostojia da u njegovo ime rukovodi operacijama.
etnici su u osovinskoj operaciji uestvovali kao deo po-

monih italijanskih snaga. 11. decembra Draa Mihai-
lovi javlja Petru Baoviu da e crnogorski etnici biti
transportovani vozom ka Bosni:
Pavle e izdejstvovati od guvernera C. Gore da se

njegovi prebace autokolonama do Nikia a odatle vo-
zom do Jablanice.117
Draa Mihailovi je napad na najveu slobodnu teritoriju

u Evropi svojim borcima pokuao da predstavi i kao bor-
bu protiv ustaa. On je govorio ako Bog da stignemo do
_________________________
116
117
66
pred Karlovac i Zagreb. S druge strane, ni Nemci i usta-
e nisu gledali blagonaklono na italijansku upotrebu et-
nika u ovoj operaciji. 17. decembra 1942. Petar Baovi
javlja Drai Mihailoviu da crnogorski etnici ipak nee
moi vozom:
Talijani niukom sluaju nee pristati na prolazak

kopnom preko Jablanice jer prolazimo u nemaku in-
teresnu sferu.118
U meuvremenu, Italijani su bez problema prebacili

hercegovake etnike za Knin. Depeom od 31. decem-
bra 1942. Mihailovi je javio svojim komandantima da
pripreme za operaciju dobro napreduju, da se eka jo
samo odobrenje okupatora za prebacivanje crnogorskih
etnika u NDH:
Bajo je ve prikupio 1200 ljudi. Pavle je ve pri-

kupio 3000 ljudi. Bajovi su u Ostrogu a Pavlovi u
Kolainu. Tetkii [Talijani] kau da 2. januara pada
odluka. Dozvoljavaju za sad pokrete do Nikia.119
_________________________
118
119
67
1943
3.1 SA FAISTIMA EMO NAPASTI KOMUNISTE
Januara 1943. Nemci su pokrenuli operaciju Vajs, po-

znatu kao etvrta neprijateljska ofanziva. Protiv oslobo-
ene teritorije u NDH nastupali su Nemci i ustae sa
jedne, a Italijani i etnici sa druge strane. Pripremajui
se za dotad najveu osovinsku ofanzivu u okupiranoj Ju-
goslaviji, Mihailovi je 2. januara 1943. uputio direkti-
vu svojim komandantima u kojoj govori o oslobaanju
srpske teritorije od komunistikog terora", ne pominjui
okupatora:
Naa je namera da iz obuhvatnog poloaja koga imaju

nae snage izvre koncentrian napad na komuniste na
oznaenoj prostoriji, komunisti unite i time oslo-
bode ovu srpsku teritoriju komunistikog terora.120
Za predstojeu ofanzivu, general Mihailovi je uspeo da

faistikoj Italiji stavi na raspolaganje 19.000 etnika, o
emu je italijanski general Mario Roata 3. januara 1943.
izvestio nemakog generala Aleksandra Lera, glavnog
planera udruene osovinske operacije:
Pod italijanskom komandom ima 19.000 etnika grupi-

sanih u bande. Od ovih: 3000 du eleznike pruge
OgulinVrhovine, 8000 izmeu Graaca i Knina,
8000 u Hercegovini.121
Meutim, ustake vlasti su bile protiv ubacivanja etni-

ka iz drugih drava na njihovu teritoriju. Na intervenci-
ju ustaa i Nemaca, Italijani su obustavili organizovan
transport crnogorskih etnika u NDH. Uprkos tome, Mi-
hailovi je pokuavao da sprovede svoje planove. On je
naredio Pavlu uriiu da prebaci svoje snage peke iz
_________________________
120
121
68
Crne Gore za Bosnu, i uz put oisti" muslimansko sta-
novnitvo u pograninoj oblasti.
3.2 MOBILIZACIJA STANOVNITVA ZA

OSOVINSKU OPERACIJU
General Mihailovi je planirao da ovom osovinskom ope-

racijom uniti glavninu partizanske vojske, sauva svoje
snage, preuzme delove partizanske teritorije i stvori ko-
ridor du italijanske okupacione zone. U ovome su ga,
svesno ili ne, podravale izbeglika jugoslovenska vlada
i Velika Britanija. U jeku etnike mobilizacije za osovin-
sku operaciju Vajs, preko BBC je objavljen apel:
General Mihailovi vodi beskompromisnu borbu protiv

Nemaca, ustaa, Italijana i njihovih najamnika. Svi
oni koji hoe da idu mudro i da ne poginu ludo. . .
neka se okupe oko Jugoslovenske vojske i oficira na
ijem se elu nalazi general Mihailovi. . . Svi oko
Drae!122
Nedelju dana uoi opteg napada na partizane, 11. ja-

nuara 1943. predsednik jugoslovenske vlade Slobodan
Jovanovi je traio od britanskog efa diplomatije Entoni
Idna hitnu dostavu hrane, odee i naoruanja generalu
Mihailoviu:
Bilo bi od neocenjive koristi da se eneralu Mihai-

loviu dostavi to pre sledee:
30.000 pari odela, obue, rublja, da bi eneral
mogao da odene svoje etnike za zimu.
Koncentrisanu hranu . . .
to vei broj runih bombi i lakog automatskog na-
oruanja sa to vie municije.123
_________________________
122
123
69
Faistika Italija je za predstojeu ofanzivu pod svojom
komandom imala oko 19.000 etnika. Hercegovake et-
nike su transportovali ak u Liku kako bi uestvovali
u napadu na ustaniku teritoriju. Mihailovievi koman-
danti su lagali borce da ne idu u borbu samo protiv par-
tizana, ve i protiv ustaa i Nemaca, to je vie odgovara-
lo optem raspoloenju. Naravno, planirano je da tokom
operacije etnici uopte ne dou sa potonjima u kontakt.
Italijanski general Mario Roata je 15. januara 1943. iz-
dao strogo nareenje:
Ne sme (ponavljam: ne sme) se dogoditi da formacije

M.V.A.C. za vreme i posle operacije dou u dodir sa
nemakim i hrvatskim trupama. . .124
20. januara 1943. godine poela je zdruena osovinska

ofanziva, optim napadom na Bihaku republiku. Odoz-
go su nadirali nacisti i ustae, a odozdo faisti i etnici.
21. januara 1943. komandant hercegovakih etnika
Petar Baovi radosno izvetava Drau Mihailovia o po-
etku operacije:
Nemci i Italijani zatvaraju ostupne pravce. Za nae

ljudstvo daju 100 metaka vojniku, 1000 pukomitra-
ljescu, 10 tekih bacaa sa 3000 granata. Komandant
armije [Mario Roata] izjavio je da se divi naoj
vojsci i daje joj sve. Organizaciju osloboene zone
preputaju nama.125
Tekstovi u zapadnoj tampi o Mihailoviu postajali su

sve vie mitoloki. Jedan od poslednjih tekstova tog an-
ra objavljen je 17. januara 1943. godine u The Empire
News-u:
U celoj Evropi postoji samo jedna prosaveznika voj-

ska kojom komanduje Draa Mihailovi. Nju sainja-
_________________________
124
Nikola Milovanovi, Dragia Vasi, Beograd 1986, str. 57.
125
70
vaju najbolji ratnici na svetu. Ovu vojsku veinom
ine etnici. Pokazae se kakav je trn u oku pred-
stavljao za Osovinu stalni i neprekidni otpor Mi-
hailovievih snaga, koliko joj je gubitaka naneo i
koliko joj je tete uinio.126
3.3 POKOLJ MUSLIMANA SANDAKA I ISTONE

BOSNE
Paralelno sa operacijom protiv partizana, etnici naoru-

ani od okupatora za operaciju Vajs poveli su opsenu
operaciju etnikog ienja u istonoj Bosni i Sandaku.
Ovom generaltabnom operacijom je rukovodio general
Mihailovi, preko svojih komandanata Pavla uriia,
Vojislava Lukaevia i Petra Baovia. General Mihai-
lovi je 2. januara 1943. uputio depeu Petru Baovi-
u povodom projekta za raiavanje Turske u oblasti
ajnia":
Povodom projekta za raiavanje Turske u oblasti

ajnia naredio sam Pavlu da sa Vojom izvri potreb-
ne pripreme za polovinu januara. . .127
O ienju" muslimanskog stanovnitva general Mihai-

lovi je redovno izvetavan. Pavle urii je nakon izvr-
enog pokolja u okolini Bijelog Polja, 10. januara 1943.
podneo Mihailoviu izvetaj kojim javlja da je akcija
izvedena tano po utvrenom planu", da su potpuno
unitena ukupno 33 muslimanska sela" i da je najvie
ubijeno ena i dece:
rtve: Muslimana boraca oko 400 (stotine) ena i

dece oko 1000.128
Nakon pokolja u bjelopoljskom kraju, etnike sna-

ge mobilisane za italijansku ofanzivu su nastavile pre-
_________________________
126
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999., str. 153-154.
127
128
71
ko Sandaka ka istonoj Bosni, zatirui sve ivo. Snage
mileevskog, limskog, durmitorskog i drinskog korpusa
Jugoslovenske vojske u otadbini, ukupne jaine oko
5.000 boraca, zapoele su 5. februara 1943. ujutro op-
ti napad na muslimanska sela u okolini Pljevalja, aj-
nia i Foe. Oko sela su se nalazile samo strae koje nisu
pruile znaajan otpor. Budui da etnici nisu naili na
organizovanu vojnu silu, bez ometanja je danima vreno
unitavanje stanovnitva. Do 10. februara 1943. jedna
od najveih operacija Jugoslovenske vojske u otadbini
je okonana. Sva sela u zahvatu operacije su opljakana
i do temelja spaljena. Sve stanovnitvo koje nije uspelo
da se skloni je ubijeno, bez obzira na pol i godine staro-
sti", kako generala Mihailovia izvetava izvrilac radova,
mlad major Pavle urii.
Tokom akcije ienja" general Mihailovi se nalazio u

svom tabu u Gornjem Lipovu kod Kolaina, stotinjak
kilometara od zone dejstava. Putem radio veze je paljivo
pratio izvoenje operacije, o emu je redovno obaveta-
vao svoje potinjene. Svojim depeama je tih dana pobe-
donosno javljao:
1. februar: Pavle krenuo u pravcu Branka i usput i-

sti sve pred sobom. Naa
akcija ima zamah ienja cele Bosne.
2. februar: Preko Ostojia upuene su snage koje mo-
raju sada preko Sandaka.
One usput iste teren i idu ka Ostojiu. Naravno
istei turke u Sandaku moraju ii ilegalno a ne
kako smo predviali. Stiie na vreme za definitivno
ienje
Bosne od komunista.
8. februar: to se tie Turaka, Pavle izvetava da
Turci skoro nedaju nikakav otpor. Tetkii [Talijani]
mole i preklinju da se prestane.129
_________________________
129
72
Kao i prilikom prethodnog pokolja, major urii je 13.
februara 1943. uredno raportirao generalu Mihailoviu
o rezultatima akcije protivu muslimana u pljevaljskom,
ajnikom i foanskom srezu:
Operacije su izvedene tano po nareenju i izdatoj

zapovesti. Napad je poeo u odreeno vreme. Svi ko-
mandanti i jedinice izvrili su dobijene zadatke na
opte zadovoljstvo. Sva muslimanska sela u tri po-
menuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov
dom nije ostao itav. Sva imovina je unitena sem
stoke, ita i sena. Za vreme operacija se pristupilo
potpunom unitavanju muslimanskog ivlja bez obzira
na pol i godine starosti.
rtve. Nae ukupne rtve su bile 22 mrtva od kojih
2 nesrenim sluajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko
1.200 boraca i do 8.000 ostalih rtava: ena, sta-
raca i dece.130
Ovaj pokolj o kojem poinioci tako sladostrasno izveta-

vaju, bio je najmasovniji etniki zloin u drugom svet-
skom ratu. uriiev izvetaj jeste preteran, a prema
posleratnim popisima stradalo je oko 3.000 civila. Struk-
tura rtava je ono to uasava. Preko polovine ukupnog
broja rtava (oko 53,5%) ine deca ispod 14 godina. Vei
deo ubijene dece ine devojice.
3.4 FRANCUSKO ODLIKOVANJE
U vreme dok su Mihailovievi etnici naoruani od fai-

stike Italije po bosanskim goletima tamanili neja, voa
francuskog otpora general arl de Gol, oigledno neoba-
veten ili imun na injenice, odlikovao je generala Mihai-
lovia Ratnim krstom. Uz odlikovanje je izdao i pohvalnu
naredbu, koja je 2. februara 1943. proitana jedinicama
Slobodne Francuske:
_________________________
130
73
Armijski general Dragoljub D. Mihailovi, legendar-
ni junak, simbol najistijeg rodoljublja i najviih
jugoslovenskih vojnikih vrlina, nije prestao voditi
borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomo ro-
doljuba, on bez sustajanja ne da mira okupatorskoj
vojsci, tako pripremajui onaj konaan juri koji
e dovesti do osloboenja njegove otadbine i celog
sveta, rame uz rame s onima koji nikad nisu smatra-
li da se jedna velika zemlja moe da pokori surovom
zavojevau.
lanovi izbeglike vlade su poto-poto pokuavali da

odre lik Drae Mihailovia kao gerilskog voe u zapad-
nom javnom mnenju. Jugoslovenski premijer Slobodan
Jovanovi je poetkom februara poveo kampanju u ame-
rikoj tampi da general Mihailovi ni jednog dana nije
prestao da se bori, da je uinio sve da sprei bratoubila-
ku borbu i da ne sarauje ni sa jednim okupatorom niti
narodnim izdajnikom".
3.5 OPTI NAPAD NA BIHAKU REPUBLIKU
General Mihailovi je imao problema da svojim borcima

objasni zato da napadaju Srbe u NDH umesto ustae ili
okupatore. Govorio im je da prvo moraju unititi komu-
niste koji nas spreavaju u ruenju Pavelieve Hrvatske",
odnosno da je borba protiv partizana priprema za borbu
protiv Rajha:
Nemcima se blii kraj. Pripremajte se za odsudnu ak-

ciju. Raistite teren svuda od komunista da bismo
imali odreene ruke za odsudni momenat.131
Suoeni sa osovinskom ofanzivom u zapadnoj Bosni,

partizanski delovi vre protivudar ka istonoj Hercegovi-
ni. 29. januara 1943. uvee 7. SS divizija ulazi u napu-
teni Biha. Ohrabren napredovanjem Nemaca, Mihailo-
_________________________
131
74
vi zapoveda gonjenje i unitavanje komunista u celoj
Bosni". Istovremeno, majoru Pavlu uriiu nareuje da
njegovi ljudi ne sede besposleni", da iz Crne Gore krenu
u pravcu Bosne i usput oiste oblast ajnie" (misli se
na ienje muslimana - red).132
Britanci, videvi da je njihova podrka zlupotrebljena,

pozivaju na pomirenje etnika i partizana u borbi protiv
Osovine. No, general Mihailovi 31. januara 1943. nare-
uje svojim trupama da nastave graanski rat:
Izjava Idnova o mirenju ne vai nita. istiti

komuniste do poslednjeg.133
7. februara 1943. voa hercegovakih etnika Petar Ba-

ovi izvetava Mihailovia da sa Italijanima napada par-
tizane u Krajini, da njegovi ljudi trae da se vrate kui,
da ujuevi ljudi prilaze partizanima, i da etnici nikako
ne mogu drati teren izvan italijanske ice:
Prekosutra preduzimam sledeu operaciju: sa 2000

ljudi i italijanskom artiljerijom napadam pravac
Strmica Tikovac Srb, gde je gro komunistikih
snaga. . . Nai ljudi trae da se vrate kui. . . u-
jievih 130 ljudi sa bacaima i tekim oruem otilo
je partizanima. Ponavljam, a to mi je i dunost, da
na teritoriji Dinarske oblasti nema ni jedno slobod-
no mesto, niti su ga dinarci u stanju drati, izvan
talijanske ice.134
10. februara 1943. etnika komanda izdaje pobedono-

sni proglas stanovnitvu u zoni dejstava:
Poto smo oistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu,

doli smo Vam u pomo da razbijemo alosne ostat-
ke komunistike meunarodne, zlikovake bande Tita,
Moe Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaenih jevre-
_________________________
132,133
134
75
ja. Petnajest hiljada etnika do zuba naoruanih na-
pada sa raznih strana i unitava na svom istoriskom
pohodu sve to pokazuje otpor. Komunisti e biti
istrebljeni. Prema njima nema milosti.135
14. februara 1943. rukovodilac etnikih operacija Za-

harije Ostoji javlja majoru Andriji Veskoviu da se raz-
bijeni partizani povlae ka Neretvi gde ih treba dokrajiti
sa Italijanima:
Komunisti u Liki tueni. Njihove glavne snage po-

vlae se ka Hercegovini i ve su delom prile desnoj
obali Neretve. . . Momenat je da se otsudno tuku. .
. Od Grahova nadiru Hercegovci i Dinarci sa Talija-
nima, a od Prozora e ii Crnogorci i Hercegovci sa
4000 Talijana od Imotskog.136
15. februara 1943. general Mihailovi alje upute Petru

Baoviu kako da sarauje sa Italijanima:
Sa Tetkiima [Italijanima] taktizirati kao to Vam

je i Branko javio, a inicijativu drati u svojim ru-
kama. Koristiti sve protiv svih.137
3.6 ETNICI I TALIJANI ZAJEDNO NA NERETVI
Poloaje na Neretvi drali su etnici, zajedno sa Italijani-

ma. 15. februara 1943. rukovodilac etnikih operacija
Zaharije Ostoji javlja generalu Mihailoviu da su etnici
rasporeeni, a ako uriievi etnici dou na vreme ve-
ruje u uspeh". Sutradan ga upozorava da e se Nemci i
ustae nakon unitenja partizana okrenuti protiv njih,
i javlja da su streljani etnici koji nisu hteli da se bore
protiv brae:
_________________________
135
136
137
76
Paveliev ministar Vrani u govoru zapretio da e
posle komunista ustae i nemci izbaciti iz Hercego-
vine etnike i italijane. . . Pre nekoliko dana bila
pobuna u Popovopoljskom bataljonu, koja je uguena.
8 streljano a nesigurni razoruani.138
U meuvremenu, Druga proleterska divizija je izbila na

Neretvu i zauzela Drenicu i Grabovicu. 16. februara
1943. njeni delovi su preli na levu obalu reke, o emu
je Mihailovi odmah obaveten. im je vest potvrena,
general Mihailovi preko Ostojia nareuje mobilizaciju
novih trupa. 17. februara 1943. Zaharije Ostoji javlja
Mihailoviu da partizani nadiru bez otpora, a uriieve
trupe nee stii na vreme:
Komunistiko nadiranje bez otpora. . . zauzeli el.

stanicu Drenicu i napali Konjic. Jaina njihovih
snaga ceni se na 6.000 ljudi proletera iz Crne Gore,
Hercegovine i Srbije. . . Poto sam uveren da Cr-
nogorci ne mogu stii na vreme, jer sam uo da su
rasputeni kuama umesto da ostanu u ajnikom srezu
kako sam molio, sa raspoloivim snagama uiniu sve
to mogu do poslednjeg oveka.139
17. februara 1943. pred zoru, partizani su zauzeli Pro-

zor (Prozor mora pasti'), savladali italijanski garnizon
od 800 ljudi i oteli gomilu automatskog i tekog naorua-
nja. U meuvremenu, Zaharije shvata da partizana ima
duplo vie nego to je mislio, oko 3 divizije jaine 12.000
boraca. 18. februara 1943. major Zaharije javlja gene-
ralu Mihailoviu o uspesima partizana, tekom porazu
Italijana, dezertiranju etnika i pridruivanju metana
partizanskim jedinicama:
Komunisti jue zauzeli Prozor, Drenicu, Ostroac i

Gorance. Talijani izgubili 2000 ljudi, 4 topa, 10
_________________________
138,139
77
bacaa i mnogo hrane i municije. . . Iz Blagajskog
bataljona pobeglo 50 ljudi u umu i ceo muslimanski
bataljon. Jedinice u Junoj Hercegovini nesigurne.
. . Od brzine pristizanja pojaanja zavisi odbrana
hercegovine i tuenje komunista. Talijani ne izlaze
iz varoi. . . Snage komunista se pojaavaju prila-
skom metana. . .140
18. februara 1943. rukovodilac etnikih operacija Za-

harije Ostoji nareuje opti napad na partizane u doli-
ni Nereve, a preko izaslanika Jevevia trai da Italijani
prevezu etnike i to jae bombarduju partizane:
Preko Talijana izradi prevoz Bajovih od Gacka i Bi-

lea... Trai da to jae bombarduju komuniste jer
ih to najvie rastrojava, naroito one prema Konjicu
i Mostaru... Sigurno emo do nogu potui komuniste,
samo izvravajte sva nareenja i spreite upad na
levoj obali.141
etnici i vojnici faistike Italije, zajedno na Neretvi marta 1943.
_________________________
140
141
78
3.7 URIIEVI ETNICI KASNE ZBOG
PLJAKE
Istog dana, general Mihailovi javlja Zahariju da uri-

ievi etnici kasne jer su morali da odnesu opljakane
stvari kuama nakon pokolja muslimana:
Ja sam Pavlu bio naredio da posle ajnia odmah pro-

dui ka Vama. Izgleda da su zemljaci morali da od-
nesu stvari kui, i da u tome lei izgovor za jedan
kratak odmor kuama.142
19. februara 1943. major Zaharije upozorava Mihailo-

via da lakomisleno vraanje ljudi kuama radi odno-
enja plena, moe dovesti do vrlo tekih potresa". 20.
februara 1943. Zaharije Ostoji upuuje generalu Miha-
iloviu dramatinu depeu u kojoj zakljuuje da je odno-
enje pljake kuama nakon pokolja muslimana, umesto
dolaska pravo na front, katastrofalna greka:
Po estini napada sigurno je da imamo posla sa nji-

hovim proleterskim brigadama odlino naoruanim. .
. Italijani neaktivni i kao jagnjad idu mirno pod
no. Oigledno da e sva pojaanja iz Crne Gore sti-
i dockan za odranje sadanjih poloaja, a Vi znate
kako pada moral ljudi pri povlaenju. Bojim se da
odlazak Crnogoraca iz ajnia kui umesto kod mene,
ne bude katastrofalna greka po sve ove krajeve. . .
Dok sam iv neu zaboraviti da se u ovakav kritian
poloaj dolo zbog odnoenja pljake.143
Istog dana, Zaharije Ostoji upuuje Jeveviu depeu

kojom oajniki trai podrku italijanske artiljerije i avi-
jacije:
Trai od Tetkia [Italijana] teke bacae i artilje-

riju da pojaaju Pantia jer e tako lake uspeti. .
_________________________
142
143
79
. Neka sa izvianjem iz vazduha utvrde tano pravac
njihovog nadiranja na celom frontu i iz pozadine,
gde se pojaavaju. . . Mogu li baciti hranu i muni-
ciju iz vazduha; ovo e trebati Voji Lukaeviu. .
. Kako je moglo prei preko Neretve 3.500 ljudi za
kratko vreme? Koliko mostova imaju? Neka ih bombar-
duje avijacija.144
21. februara 1943. Ostoji upuuje optimistinu depe-

u Mihailoviu, da je Vojislav Lukaevi stigao, da se si-
tuacija na frontu popravlja, da e sauvati Hercegovinu"
uz pomo faistike Italije i da preki sudovi popravljaju
duh boraca:
Voja Lukaevi stigao u Glavatievo i verovatno pro-

duava za Konjic. . . Major Panti uspeo da odbije
napad, a komunisti su se potom povukli na desnu oba-
lu Neretve kod Drenice. Naredio sam napad sa 1300
ljudi pravcem Mostar Goranci Drenica i sa 500
ljudi pravcem Ravni Senjani Drenica uz pomo
artilerije i avijacije. . . Besomunom propagandom,
pretnjama i prekim sudovima, uspelo se da se povrati
duh boraca. . . Verujem da emo sauvati Hercegovi-
nu, jer kriza prolazi...145
I Mihailovi je bio ubeen da su partizani gotovi, te istog

dana javlja potinjenima da sada bijemo s njima posled-
nju bitku".
3.8 DRAINA MIOLOVKA NA NERETVI
General Mihailovi je uz pomo faistike Italije posta-

vio miolovku" na Neretvi, ali partizani nikako nisu dali
da budu uniteni. etniki rukovodilac operacija Zaha-
rije Ostoji depeom javlja nadreenom Mihailoviu 22.
_________________________
144
145
80
februara 1943. da su partizani razbili Italijane i uli u
Jablanicu:
Sva Titova vojska krenula sa Prozora i sino uzela

Jablanicu i zarobila 800 talijana. Komunisti vode
mnogo ljudi bez oruja i naoruavaju ih od plena.146
Major Borivoje Radulovi u depei Zahariju Ostojiu opi-

suje ludu hrabrost partizana u borbama na Neretvi:
U borbama su odlini. Naoruani automatskim orujem

i pikavcima. Napadaju smelo, brzo i mangupski: Hopa
Miko!" i Hopa Seko!" to su im komande koje zbunjuju
nae vojnike.147
Istog dana, Zaharije Ostoji nareuje Vojislavu Lukae-

viu da hitno posedne levu obalu Neretve, da od Italija-
na uzme bateriju i bacae. 23. februara 1943. Voja Lu-
kaevi, komandant konjike grupe, javlja nadreenom
Ostojiu da pomae Italijanima i Nemcima u borbama za
Konjic:
Dobih hitan poziv od Vukevia i italijanske komande

u Konjicu da im priteknem u pomo, jer su u toku 22.
februara partizani probili odbranbenu liniju. . .
Ja sam drumom doao u Konjic, gde sam zatekao pravu
paniku. . . Borba je trajala neprekidno danas od 1
asa pa sve do 16 asova. Nai su potpuno razbili
partizane i pored njihovog upornog i ilavog otpora.
. . Juer oko 10 asova 22. II. stigla je u Konjic
jedna nemako- hrvatska kolona. . . . Oteava mi rad
to to moram svaki as da trim u Konjic i da podiem
moral italijanskoj komandi koji sramno gube moral
kad nisam tu.148
Ugroeni od partizana, Italijani su to vee prebacili 500

etnika pukovnika Baja Staniia kamionima iz Bilee u
_________________________
146
147
148
81
Mostar. Usput, Zaharije Ostoji im izdaje nareenje da
se pobiju komunisti u Mostaru". Takoe, Ostoji upozo-
rava potinjene da je verovatna namera Nemaca i usta-
a da posednu celu Dalmaciju, Hercegovinu, a moda i
ostatak morske obale. Meutim, Dobroslav Jevevi mu
javlja da je sa Nemcima je dogovorio da ne
prelaze levu obalu Neretve, a da pojaanja Italijana (Tet-
kia") stiu na front:
Danas sam sa Nemakim oficirima napravio sporazum

da ne prelaze levu obalu Neretve, a da meusobno
izbegavamo kontakt. . . Tetkii sa 5 bataljona idu
sa Crnogorcima sa desne strane Neretve. A mi sa 800
Tetkia sa leve da unite grupu u Drenici.149
23. februara 1943. general Mihailovi javlja Ostojiu da

dolazak nemakih trupa na Neretvu znai da su partiza-
ni u klopci i da ih treba unititi, jer to su najvei zlotvo-
ri koje vodi jevrejtina". 24. februara 1943. italijanski
general Mario Roboti trai od svoje Vrhovne komande
da Nemci i ustae ne prelaze dogovorenu liniju, jer je
upotreba formacija MVAC, kako su Italijani zvali etnike,
sada apsolutno potrebna":
Predstavio sam nemakim komandama apsolutnu potre-

bu da nemako-hrvatske borbene grupe ne prelaze ka
jugu usek Prozordolina Ramedolina NeretveKonjic
ili drugu liniju koju e tok operacija eventualno
zahtevati da bude odreena. Ovo pitanje treba hitno
reiti s obzirom na nepopustljivost koju su pokaza-
le nemake komande u pogledu formacija MVAC koje su
pod naom komandom, jer i u sadanjoj situaciji i
dalje hoe da ih smatraju neprijateljskim, dok je,
meutim, njihova sadanja upotreba, koja je u toku,
apsolutno potrebna.150
24. februara 1943. Draa Mihailovi javlja Petru Bao-

viu da su crnogorski etnici stigli u Hercegovinu te po-
_________________________
149
150
Zbornik NOR, tom XIII, knjiga 3, str. 115.
82
bedonosno zakljuuje: Sad se vidi koliko sam ja imao
pravo za tu miolovku."
3.9 KOLABORACIJA JE NAJVEA NEISTINA I

KOMUNISTIKA PROPAGANDA
Iako su zapovednici nastojali da etnike na frontu dre

odvojene od Nemaca, dolo je do direktnog sadejstva u
borbama za Konjic. 24. februara 1943. Vojislav Luka-
evi izvetava nadreenog Ostojia kako ih partizani
bombarduju u Konjicu, a on izdaje zapovesti Italijanima
i Nemcima:
Jue u toku dana komunisti su topovima bombardova-

li Konjic i poruili 2 ital. bunkera i naneli dosta
teke gubitke a sino su bacaima bombardovali moje
poloaje. . . Italijani i Nemci nita ne rade a da me
ne pitaju. Jue sam im formalno izdavao nareenja za
posedanje poloaja oko Konjica. . . Nemaka 2 kolona
koja je trebala da stigne jo nije stigla, kada ona
stigne krenuemo u napad.151
25. februara 1943. Zaharije Ostoji izvetava Mihailovi-

a da partizani napadaju etnike i Nemce u Konjicu, da
su nemake snage imale velikih gubitaka, i da uskoro
kree etniki napad za unitenje komunista u depu
Neretve":
Komunisti napadaju jue i danas Voju. Sad dobih od

njega izvetaj od jue u kome kae da je vodio borbu
16 sati neprekidno i dva puta povratio Konjic. . .
Voja u Konjicu razgovarao sa njemakim komandantom.
. . Priznao je da su imali velike gubitke od komuni-
sta na Ivanu. . . Danas sam izradio ideju za napad za
unitenje komunista u depu Neretve sa tri kolone.
Poetak napada kada se snage prikupe.152
_________________________
151
152
83
Istog dana, izbeglika vlada upozorava Mihailovia da su
u zapadnu tampu poeli prodirati glasovi o etnikoj
kolaboraciji sa faistikom Italijom, te trai tana oba-
vetenja. Mihailovi je odgovorio da je to najvea neisti-
na" i komunistika propaganda. Sutradan, 26. februara
1943. Petar Baovi saotava Mihailoviu da njegovi et-
nici naoruani od Italijana stiu na Neretvu:
Uspeo sam da Italijani u Splitu dozvole na prolaz

do Solina i peke na Vrgorac Ljubuki Mostar.
. . Municiju smo primili.153
Iako su Italijani naoruavali etnike za borbu protiv par-

tizana, sledea operacija se spremala protiv njih. Ratni
dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 26. februara
1943. belei:
U Rimu nemaka delegacija, na elu sa ministrom

spoljnih poslova Treeg Rajha, vodila razgovore sa
Italijanima. Primio ih je i Due. Nemaka strana je
naglasila, nakon to se zavri operacija protiv ko-
munista, da se krene protiv etnikog pokreta i da
se zajednikim nemako-italijanskim snagama itav
Mihailoviev pokret uniti. U vezi ovog predloga,
Due je dao svoju punu podrku.154
3.10 OKUPATORI DAJU SVE, DOBRI NEKI LJUDI
26. februara major Zaharije javlja generalu Drai da Ita-

lijani sve daju protiv ustanika (bombardovanje iz
vazduha, artileriju, automatsko orue), a da okupacione
trupe sluaju Vojina nareenja:
Mislim da imamo nadmonost. . . Tetkii daju sve. .

. Voja kae da nemaki i italijanski komandanti iz-
vravaju sva njegova nareenja za posedanje poloaja
kod Konjica. Dobri neki ljudi.155
_________________________
153,155
154
Nikola ivkovi, Srbi u Ratnom dnevniku Vermahta (8), Glas javnosti, 18. januar 2003.
84
Nakon to je general Mihailovi zakljuio da je situacija
kod komunista bezizlazna", Zaharije Ostoji istog dana
nareuje opti napad. 27. februara 1943. Draa javlja
Baoviu da je stiglo preko 5000 Crnogoraca i daje pre-
gled stanja na frontu:
Konjic je u naim rukama. Nemci napadaju komuniste

u pravcu Prozora i preko Ivan planine. Baja Stani-
i je na desnoj obali Neretve severno od Mostara
u pravcu Drenice sa oko 2000 ljudi. Tetkii su u
Mostaru. . .156
27. februara 1943. Ostoji javlja vrhovnom zapovedniku

Mihailoviu da oekuje unitenje partizana i dobar plen.
Izgleda, etniki napad nije iao po planu. 28. februa-
ra 1943. Zaharije Ostoji krivi crnogorskog vou Baja
Staniia za neuspeh u napadu na partizane. U pismu
ministru" Drai on kae:
Van sebe sam od besa to su mi potpuno upropastiti

plan za unitenje komunista u depu Neretve, a ovako
idealna prilika vie se nee pruiti.157
Istovremeno on preti Baju Staniiu prekim sudom zbog

nesposobnosti:
Gospodine Pukovnie. . . izveten sam da jue iako

ste imali ogromnu nadmonost u svakom pogledu, a ot-
pora tako rei nije ni bilo. Vae kolone nisu nita
uradile, ovo dokazuje potpunu nesposobnost komandnog
osoblja, i neshvatanje ideje napada. . . Obavetavam
Vas da sam o svemu ovome izvestio Gospodina Ministra
i da u ako Vae kolone danas ne postignu date im
ciljeve, biti primoran da smenim sve Vae komandante
i da ih stavim pod sud radi nesposobnosti i neizvr-
enja nareenja Vrhovne komande.158
_________________________
156
157
158
85
3.11 SELA SU PORUENA, POPALJENA,
GRADOVI UNITENI
Toga dana, 28. februara 1943. vojvoda Momilo uji

izvetava Mihailovia da je etniko-italijanska ofanziva
u Lici sasvim promaena", da se sve svelo na pale i
pljaku stanovnitva:
Italijani su, u krajevima gde su sami operisali,

pljakali i palili sve do ega su stigli. ak su
skinuli i zvona sa srpskih crkava u Bruvnu i Mazi-
nu. Hercegovci, u pogledu pljake, za vreme opera-
cije nisu ni ukoliko zaostajali za Italijanima. Ova
pljaka je vrena nerazumno i divljaki. Na primer,
u jednoj kui se uzme brano, ali se u drugoj naie
na dragoceniji plen, pa se brano prosipa, ma gde
da bi se novi plen uzeo. . . Krajevi, kroz koje smo
operacije vrili ostavljaju nezaboravno tuan uti-
sak: sela su poruena, popaljena, gradovi uniteni,
sve je opljakano, stoka nestala, zemlja naputena,
neobraena.159
Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 28. februara

1943. belei da je etniko pitanje postalo naroito hit-
no", jer su se u okolini Mostara ak sukobili sa Nemcima,
a kod Italijana vode snanu propagandu protiv Nemaca
i Hrvata". Istog dana, Zaharije Ostoji trai Jeveviu da
sa Nemcima dogovori razgranienje, a sa Italijanima sna-
bdevanje:
Da se etnicima dade za ienje zona: Rama Pro-

zor ujica Livno Makarska morska obala do
ua Neretve desna obala Neretve Rama, s tim da
Nemci na ovu zonu ne prelaze, ve iste ostalu zonu
severnu. Da Italijani dadu municiju, hranu i auto-
matsko orue za 20.000 etnika za ove operacije. . .
Obezbedi davanje topova i bacaa i pomo avijacije
za bombardovanje i izvianje.160
_________________________
159
160
86
3.12 MOJI NEPRIJATELJI SU PARTIZANI,
USTAE, MUSLIMANI I HRVATI
Uporedo sa borbama u Jugoslaviji, italijanska vojska je

vodila borbe protiv Britanaca u Africi. Krajem februa-
ra ef britanske misije je ponovo sugerisao Mihailoviu
da mora smeniti crnogorske komandante koji sarauju
sa Italijanima (Blao ukanovi, Bajo Stanii i orije
Lai) ili im narediti da napuste gradove sa italijanskim
garnizonima, u kojima su nali utoite, i povuku se u
brda. Meutim, Mihailovi je pukovniku Bejliju uporno
dokazivao kako je ova taktika opravdano iskoriava-
nje neprijatelja" za saveznike ciljeve. Napetost izmeu
Mihailovia i Bejlija kulminirala je 28. februara 1943.
na krtenju sina predsednika optine u Gornjem Lipo-
vu, kada je eneral" okupljenim etnicima, inovnicima
i seljacima objasnio svoje prioritete:
Sve dok Italijani budu na jedini pravi izvor pomoi

i opte podrke, saveznici nee uopte moi uticati
na mene da izmenim svoj stav prema njima. Moji ne-
prijatelji su partizani, ustae, muslimani i Hrvati.
Kada se s njima budem obraunao, onda u krenuti
protiv Italijana i Nemaca.161
Na njegovu alost, pukovnik Bejli je ovo preneo erilu,

napomenuvi da je Mihailovi izgubio kontrolu nad so-
bom dobrim delom zahvaljujui ljivovici koju su pili svi
prisutni izuzev novoroeneta." Posledice ovog pijanog
govora u crnogorskoj zabiti bile su dalekosene.
Istovremeno, britanska misija u Mihailovievom tabu

naula je o tekim borbama na Neretvi, a poetkom mar-
ta ula se neprestana topovska grmljavina sa severoza-
pada. Mihailovieve snage su bile u pokretu, to je poku-
avao da sakrije od britanskih oficira.
_________________________
161
87
3.13 POPULARNOST KOD OKUPATORA
1. marta 1943. Ostoji javlja Drai da e pokuati od

Nemaca da dobije dozvolu za gonjenje komunista kroz
Bosnu", i ienje partizana do mora:
Preko Voje pokuau da iskoristim prijateljstvo ne-

makog komandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole
za gonjenje komunista kroz Bosnu, ali ako osetim da
to nee biti opasno za nas. Od Jeve sam traio da
izradi preko tetkia da nemci ostave nama za rai-
avanje od boljevika zonu Rama Prozor Sujica
Livno Makarska morska obala desna obala Ne-
retve, s tim da tetkii daju sve za 20.000 etnika.162
Istog dana, Zaharije Ostoji javlja svom voi Mihailovi-

u da ljudi izbegavaju borbu protiv partizana za raun
okupatora:
Ima sluajeva begstva iz borbe od 20 30 ljudi.

Naredio sam da se kolovoe streljaju, ostali razoru-
aju i zatvore. . .163
Sutradan, 2. marta 1943. major Zaharije javlja generalu

Mihailoviu da je Vojislav Lukaevi kod okupatora ste-
kao popularnost i da Nemci rasporeuju trupe na njegov
zahtev:
Voja razbio drugu diviziju a Bajo i Panti diviziju

Peka Dapevia. . . Pobeda je naa. . . Inae tali-
jani i nemci Voji daju sve i prvi ga pozdravljaju.
Zovu ga etnikim eneraloim. Voja je stekao rano
optu popularnost, ne samo kod naih, nego ak i kod
okupatora. . . Nemci na Vojin zahtev uurbano za-
tvaraju pravce na frontu Ivan Bitovnja Prozor.164
_________________________
162,163,164
88
3.14 BEDNICI ABARSKI NAM DUGUJU IVOTE
Tih dana je dolo do razilaenja sa italijanskom koman-

dom, oko plana napada na partizane. Ostoji je name-
ravao da napadne partizane kod Jablanice i Drenice,
a italijanska komanda je traila da napadaju partizane
na drugom pravcu. Italijanski plan napada prihvatili su
neki etniki komandanti, ali je Zaharije Ostoji bio e-
stoko protiv. On je 3. marta 1943. zapretio majoru Bori-
voju Raduloviu prekidom kolaboracije i prekim sudom:
Poto bednici abarski, pored toga to nam oni u Mo-

staru i Konjicu duguju ivote, i pored svih vas tamo
hoe da nas vuku za nos, iako raspolaemo snagom da
za 24 sata zauzmemo celu Hercegovinu, reio sam da
prekinemo svaku dalju vezu sa njima, ako ne prihvate
nae zahteve. . . Svima komandantima saoptiti da
budu gotovi za napad na Talijane, ako ma ta preduz-
mu protivu nas. . . Saoptiti svima komandantima da
traim bezuslovno izvravanje nareenja, jer u ih
inae smesta smenjivati i stavljati pod preki sud.165
Istog dana, on se ali Mihailoviu kako Italijani nisu

usvojili njegov plan, preti da e pustiti da boljevici za-
kolju abarske garnizone", samo kada bi etnici mogli
bez njihove hrane i municije:
Bojim se da mi abari ne pokvare sve planove za

unitenje boljevika, a opet ne moemo bez njihove
hrane i municije.166
4. marta 1943. general Mihailovi nareuje Ostojiu da

budu pripravni na otpor okupatorima, ali da im prvo tra-
e dva miliona metaka unapred:
Jeva da zauzme energian stav uopte i da pripre-

ti abarima, da ako nas Nemci napadnu, prvo emo mi
_________________________
165
166
89
njih, i ne dozvoljavam da se sa nama igra, poto
se mi borimo za sebe, a ne za njih. . . Ako ma ta
osetimo, dii emo im itavu Bosnu. Ruenje komuni-
kacija naredite da se pripremi. . . Traite unapred
2.000.000 metaka i hranu za 7 dana unapred.167
Istog dana, Ostoji javlja Drai da Nemci pomau Luka-

evia, i da su Italijani ipak prihvatili njegov plan:
Nemci dali Voji hranu i municiju i bombardovali

boljevike po Vojinim zahtevima. Skrenuo sam mu samo
panju da im ne veruje. . . Zadnje namere Nemaca su
oigledne, ali ja se staram da im podvalim i ubacimo
ostatke crvenih u Bosnu da se zabavljaju sa njima. .
. Danas bila kriza u odnosu sa abarima. Hteo sam da
im pokaem da mi imamo snage da se bijemo sa svima
redom i da njihovu hranu i municiju uzmemo milom ili
silom. . . abari dae 100.000 obroka i pristali na
moj plan.168
etniki rukovodilac Zaharije Ostoji je bio zabrinut

zbog blizine nemakih trupa. No, popularni Voja Luka-
evi mu 5. marta 1943. iz Konjica javlja da Nemci daju
municiju, da nee napasti etnike dok su im potrebni, i
da ne strahuju preterano:
Vidim da je glavna tvoja briga kako emo sa Nemci-

ma. . . Ja mislim da je nama najprei za sada cilj
unitenje komunista i to to bre. Ne sme nas zatei
iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne
smemo poeti borbu sa Nemcima dok komunisti nisu li-
kvidirani. . . vrsto sam ubeen da nas Nemci nee
napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je
strahovanje u tom pravcu preterano. . . Dobio sam
sino preko Nemaca 30.000 metaka. . .169
I etnicima i partizanima je meusobno unitenje bilo

prioritet. Tih dana su partizani na frontu kod Gornjeg
Vakufa zarobili nemakog majora Artura trekera, na-
_________________________
167,168
169
90
kon ega su zapoeli pregovore sa Nemcima, pokuava-
jui da ih ubede da su im etnici glavni neprijatelji i da
ih puste da se obraunaju.
3.15 BOGU HVALA, IZGLEDA DA SMO

KOMUNISTE POTUKLI
5. marta 1943. general Mihailovi pobedonosno objav-

ljuje majoru Baoviu osovinsku pobedu Neretvi:
Situacija na Neretvi odlina. Komunisti potueni.

Konjic, Jablanica, Rama u naim rukama.170
Istog dana, Mihailovi javlja etnicima na Dinari da su

razbili veinu partizanskih snaga:
Ovamo smo razbili 2/3 ukupnih komunistikih snaga.

Bee u neredu. Razbijena je druga divizija i divizi-
ja Peke Dapevia.171
6. marta 1943., ubeen da je bitka dobijena, general

Mihailovi zahvaljuje svom glavnom rukovodiocu
operacija Zahariju Ostojiu:
Bogu hvala, izgleda da smo komuniste potukli. . .

Vama lino zahvaljujem na zalaganju i portvovanju
i najuspenijem voenju operacija. U moje ime za-
hvalite i trupama kao i svima saradnicima na ovom
velikom delu.172
3.16 PARTIZANSKI PROBOJ NA NERETVI
Meutim upravo tog dana, jedna partizanska grupa je

nou 6. marta 1943. prela Neretvu, razbila etniku 2.
durmitorsku brigadu, i uspostavila mostobran. Do zore
_________________________
170.171,172
91
7. marta 1943., partizanske jedinice su uspele da u et-
nikim redovima izazovu paniku, odbacujui ih prema
istoku. Istog dana Vojislav Lukaevi izvetava generala
Mihailovia o ovom lokalnom neuspehu":
Komunisti stegnuti obruom unitenja odluili su se

za izvrenje proboja... U tu svrhu nekoliko odlu-
nih odeljenja naoruanih velikim brojem automatskih
orua prebacili su se preko mosta na Neretvi. Pobi-
li straare i jakom automatskom vatrom branili ui
mostobran koji se postepeno proirivao. Usled noi
i nespremnosti jedinica, nastalo je vatreno dejstvo
meusobno, a potom gubljenje veze i odstupanje bez
plana i komande. U toku 7. o. m. komunisti su u
svojim rukama imali Krstac i dovoljnu snagu preba-
enu preko Neretve i sa uspehom gonili demoralisane
delove Leve kolone... Danas tamo upuena pojaanja
Nemaca sa bornim kolima i topovima.173
Sutradan 8. marta 1943., kada je Druga proleterska di-

vizija nonim napadima slomila ostatke etnika u okuci
Neretve, mostobran je definitivno bio uvren, a proboj
na drugu obalu u punom zamahu.
3.17 ETNICI U PANINOM BEKSTVU
Lukaevi 9. marta 1943. izvetava nadreenog Osto-

jia da su etnici Nikole Bojovia razbijeni u paninom
bekstvu:
Sada smo se stabilizovali ali dosta slabo. Zapravo

stabilizovali smo se to su boljevici stali. . . 7
ov. mes. u 8h izveten sam da je Bojovi razbijen,
da su partizani preli Neretvu i zauzeli s. Krstac.
Odmah sam naredio leteoj pokret a ja automobilom
krenuo napred. . . Uz put oko ve u 8,30 sreo sam
celu Bojovievu brigadu kod samog Konjica u paninom
_________________________
173
92
bekstvu. Jedva sam ih zadrao, moe misliti ta sam
im sve radio. Pokrenuti ih napred nisam mogao. . .
Sa kose gledao sam kako grupice etnika bee bezo-
bzirice prema Konjicu. . . Kakva je panika bila sve
zahvatila nemogu ti opisati o tome emo razgovarati
kada se budemo videli, ako se ikad vidimo.174
Paralelno sa probojem Druge proleterske brigade na levu

obalu, Trea divizija NOVJ je nadirala desnom obalom
Neretve ka Konjicu, 9. marta 1943. prela pritoku Ne-
retvicu, potisnula delove 718. nemake divizije i etni-
ke Voje Lukaevia. Istog dana, Zaharije Ostoji se jada
Drai Mihailoviu da je do prodora partizana dolo zbog
neposlunosti, nesposobnosti i nemarnosti komandnog
elementa". Petar Baovi 10. marta izvetava Drau da
su partizani potpuno razbili etiri etnike crnogorske
brigade:
Partizani preli reku Neretvu kod Rame i Jablanice.

. . Branile su Neretvu etiri crnogorske brigade:
Lukaevia, Kasalovia, Bojovia i Ruica. U toku
7. i 8. marta ove brigade su razbijene od partiza-
na kada su se njihovi manji delovi prikupili ak u
Bijelom Polju i Aleksinom Hanu a ostatku njihovih
snaga kao i o njima nemamo nikakvih podataka. . .175
Takoe ga izvetava da je general Mario Roboti, koman-

dant italijanske 2. armije, lino stigao na front. 12. mar-
ta 1943. major Zaharije izvetava Drau da je partizani-
ma moral dobar zbog mase automatskog oruja, topova,
ruskih uspeha i propagande Londona".
3.18 UZDIGNUTA PESNICA I SMRT FAIZMU
Baovi 13. marta 1943. javlja generalu Mihailoviu da

je situacija kritina, da crnogorski i sandaki borci od-
_________________________
174
175
93
bijaju da se bore protiv svojih sinova, sestara i brae" i
da doekuju partizane sa povicima smrt faizmu":
Situacija na levoj obali Neretve je ozbiljna. Grupa

kapetana Lukaevia u kojoj je pored domaih bosa-
naca bilo i Crnogoraca razbijena je i rasturena. Obe
durmitorske brigade i Sandaklije izdali su, jer su
javno izjavili da nee da se bore protiv svojih si-
nova, sestara i brae koji se nalaze u redovima ko-
munista. Pri nailasku komunista iste su pozdravljali
sa pesnicom sa uzvikom: 'Smrt faizmu'.176
3.19 POBEGAO KORPUS, POBEGLA

ARTILJERIJA, BRIGADE NE POSTOJE
Sve se odigralo tako brzo. Istog dana i major Zaharije

izvatava glavnokomandujueg Drau Mihailovia o et-
nikom slomu:
Durmitorski korpus pobegao skoro ceo. . . Baovi

pritenjen ali dri jueranji poloaj samo pobegla
abarska artiljerija. inim sve da spreim upad ali
je neophodno da Pavle krene jo danas sa jurinim
bataljonom i stalnim etnicima kamionima. . . Bez
sveih snaga sa sadanjim trupama bojim se da prodor
neemo spreiti. . . Vojin korpus demoralisan i u
raspadanju se povlai od Glavatieva ka meni. Kriza
u punom jeku. . . Jedini izlaz da Pavle stigne sa
traenim trupama u toku sutranjeg dana u Nevesinje.
. .177
Tog dana je i pukovnik Bajo Stanii izveten o potpu-

nom rasulu etnike vojske:
Konjika i Sarajevska brigada su u rasulu i, prema

dobijenim izvetajima, ne postoje, a takoe ne po-
stoje na terenu ni 1. ni 2. durmitorska brigada, ve
su u najveem neredu pobegle kuama u Crnu Goru.178
_________________________
176,177
178
94
Sutradan, 14. marta 1943. Petar Baovi upuuje gene-
ralu Mihailoviu jo jednu lou vest o divljem bekstvu"
etnika:
Komandant Konjike brigade javlja kurirom: 1. i 2.

Durmitorska brigada te Foanska u divljem bekstvu
povlae se prema Kalinoviku.179
Ojaana Druga proleterska divizija nastavila je dalje sa

zadatkom da definitivno razbije ostatke etnike mio-
lovke" i produi u Hercegovinu. U noi izmeu 14. i 15.
marta 1943. puca centar etnike odbrane kod ieva,
koji je bio obrazovan od Crnogoraca pod komandom pu-
kovnika Baja Staniia, a idue noi iznenadno napa-
da Staniievu rezervu, razbija je i zauzima Glavatievo.
Do 15. marta 1943. na levu obalu Neretve prebaene su
i ostale partizanske jedinice, a nou izmeu 15. i 16.
marta 1943. i poslednja grupa ranjenika sa zatitnicom.
3.20 TRAIM POJAANJE ITALIJANA, NAE

TRUPE SU INFERIORNIJE
Baovi 16. marta javlja Mihailoviu da je traio poja-

anja Italijana, da su etnici zauzeli Jablanicu, ali im je
borbenih duh nizak:
Zahtevao sam od kolone Italijana da jedan bataljon

upute u reon epa radi pojaanja. . . Sporazumeo sam
se sa talijanskom Vrhovnom komandom da talijanska
vojska posle operacija napusti garnizone Nevesinje
i Gacko. Traili su kao uslov da ne diramo garnizone
hrvatske u ta dva grada. . . Svuda na terenu kuda
nailaze nae kolone nailazi se na bezbroj leeva.
Isto i u Jablanici. To je kasapnica. Sa velikom
ofanzivnom snagom i odlunou probijaju se komuni-
sti Srbiji. Nae trupe su inferiornije po borbenom
duhu i oseanju ideje. . .180
_________________________
179
180
95
Baovi jo napominje da su mu Nemci ponudili snage
za odbranu Kalinovika i Nevesinja", ali je odbio jer se
boji da ne ostanu. 17. marta 1943. Baovi javlja Dra-
i da Ostoji hoe saradnju Nemaca, ali da ne moe u
ovaj as iz politikih razloga jer emo izgubiti sav vojni-
ki presti. "
Istovremeno, izvetaj nemake 718. divizije od 17. marta

1943. svedoi da i njima partizani zadaju muke:
Borbena grupa Anaker naila na snaan otpor nepri-

jatelja. Sopstveni gubici: 6 Nemaca poginulo, 14
ranjeno (meu njima porunik Hercog).181
Nemake divizije su 17. marta 1943. kod Jablanice iz-

bile na Neretvu, koju su partizani ve preli. Nemaka
operacija Vajs bila je time zavrena.
3.21 MIHAILOVI LINO KREE NA FRONT
General Mihailovi 17. marta 1943. naputa svoj tab

kod Kolaina, da lino preuzme komandu nad razbije-
nim trupama. Italijanskim automobilom, Vrhovni ko-
mandant i ministar Draa Mihailovi je oko ponoi stigao
u ajnie, gde je sa uriiem razradio plan druge linije
odbrane. Mihailovi je ujutro nastavio za Fou, a uri-
i je italijanskim kamionima poeo da prebacuje trupe
ka Kalinoviku. Major Borivoje Radulovi 18. marta 1943.
izvetava nadreenog Zaharija Ostojia o etnikoj bea-
niji i strahovitom pljakanju sela:
Dezerteri crnogorskih jedinica pri povratku u Crnu

Goru strahovito pljakaju usputna srpska sela.182
_________________________
181
NAW, T315, roll 2271, frame 301.
182
96
3.22 PARTIZANI PUTAJU ETNIKE, MIHAILOVI
IH ZATVARA U LOGORE
Istog dana Baovi izvetava Mihailovia da su partiza-

ni pustili etnike iz zarobljenitva, i da nikog nisu ubili,
samo ih je korio Peko Dapevi:
Ovog momenta vratilo se 10 Crnogoraca nikike bri-

gade koji su bih zarobljeni kod boljevika. Oni
priaju: zarobljenih je 90 u nonom napadu. . . Od
svih zarobljenika puteno je 10 starih. Ostale su
zadrali. Zarobljenike su vodili pred Peka Dapevia
koji ih je korio. Ubili nisu nikoga.183
Dragoljub Mihailovi je u Kalinovik stigao 19. marta

1943., a odmah za njim i Pavle urii sa jurinim ba-
taljonima, koji su predstavljali poslednju nadu. Ovde se
nalazio i Zaharije Ostoji sa ostacima. Tu, kod Kalinovi-
ka, general Mihailovi se nadao da e spreiti dalje ra-
sulo, komandujui lino svojim snagama. Prvo njegovo
nareenje bilo je da se etnici, koje su partizani pustili,
odmah zatvore u logore:
Sve putene etnike iz boljevikog ropstva zatvo-

rite u odvojene logore daleko u pozadinu i ne dozvo-
lite nikakvo meanje sa ljudstvom radi spreavanja
irenja defetizma, zbog ega su ih komunisti i pro-
pustili.184
3.23 ODBRANA DRINE ITALIJANSKOM ARTILJERIJOM
Istovremeno sa Mihailoviem, kod Kalinovika je stigao

i Peko Dapevi sa svojim proleterima. General Mihai-
lovi je sa osmatranice posmatrao silovit napad Druge
proleterske divizije i rasulo koje je usledilo u njegovim
_________________________
183
184
97
redovima. Meu etnikim ljudstvom se mesecima toga
podrugljivo prialo kako je student Peko Dapevi" ra-
sturio Vrhovni tab.
Pred mrak 22. marta 1943., Draa Mihailovi je sa ta-

bom napustio Kalinovik povlaei se u Fou, gde se na-
lazio italijanski garnizon. 25. marta general Mihailovi
javlja Baoviu da se nalazi u oblasti Foe, da etnici na-
putaju Kalinovik, ali da stie 5000 prvoklasnih boraca
iz Srbije". Nedugo potom, general Mihailovi 28. marta
1943. nareuje Zahariju Ostojiu da sa Italijanima na
Drini zaustavi partizane:
Bolje linije nego to je Drina u vezi sa Pivom ne

moemo imati za odbranu. Moramo je braniti jakim
snagama sa dobrim moralom. . . Komunisti u ovom
momentu pripremaju neto. . . Ako iziu na grebene
dobro ih poduhvatiti sa Italijanima. Jue su dobro
pomogli. . .185
3.24 PARTIZANI NISU NIKOM NITA URADILI
Dok Mihailovi priprema odbranu Drine sa Italijanima,

Baovi mu javlja da ni nakon zauzimanja Nevesinja
partizani nisu nikom nita uradili":
Karakteristino je da komunisti nisu nikome pa ni

naim najsigurnijim porodicama apsolutno nita ura-
dili, niti su koga ubili. Razvili su bili odmah
ogromnu propagandu, sastanke, pozorine predstave,
letke. Bilo bi vrlo uasno da su ostali due.186
Jo istog dana, 28. marta 1943., Prva proleterska i Dru-

ga dalmatinska brigada izbijaju na Drinu kod Foe, gde
se nalazio general Mihailovi sa Italijanima. A daleko u
Londonu, britanski premijer Vinston eril je toga dana
uputio otru notu jugoslovenskom premijeru Sloboda-
_________________________
185
186
98
nu Jovanoviu, opominjui ga da izvetaji ne ostavljaju
sumnju da se Mihailovi u borbi protiv partizana pove-
zao, direktno ili indirektno, s italijanskom okupacionom
vojskom". eril ga podsea da je Britanija dve godine
podravala Drau Mihailovia i slala mu materijalnu
pomo, ali je neprihvatljivo da njegovi neprijatelji nisu
Nemci i Italijani, upadai u njegovu zemlju, nego njego-
vi sugraani Jugosloveni, a na prvom mestu oni koji se
u ovom asu bore i daju svoje ivote da oslobode svoju
zemlju od jarma stranaca". eril najavljuje da to vie
nee trpeti:
Vi ete, siguran sam, shvatiti da e, ukoliko gene-

ral Mihailovi nije spreman izmeniti svoju politiku
prema italijanskom neprijatelju i prema svojim jugo-
slovenskim sugraanima, za vladu Njegovog velian-
stva zaista biti potrebno da revidira svoju sadanju
politiku podupiranja generala Mihailovia.187
3.25 SELA PALIM, SVAKI DAN STRELJAM
A dole na frontu, etnici su streljali. Baovi 31. marta

1943. javlja generalu Mihailoviu da je u borbama oko
Nevesinja zarobljeno i streljano 40 partizana sa koman-
dirom". Baovi 3. aprila 1943. alje dramatinu depe-
u Mihailoviu kako spaljuje sela i svaki dan strelja, ali
uzalud:
Nisam naivan da ne znam i ne vidim situaciju. . .

Iako mi je javljeno da e te hrabre jedinice odbra-
niti Hercegovinu, Pavlovu pomo nisam osetio. . .
itava sela sam sprio, 170 imam u zatvoru. Svaki
dan streljam.188
Paljenje sela i streljanje izgleda nije pomoglo. Druga

dalmatinska brigada poetkom aprila kod Broda forsira
_________________________
187
188
99
Drinu i posle razbijanja etnika i Italijana na tome sek-
toru obezbeuje mostobran. Istovremeno, jugoslovenski
premijer Slobodan Jovanovi 5. aprila 1943. upozorava
generala Mihailovia:
Nemci i Italijani koji su rasparali Jugoslaviju i

oduzeli naem narodu slobodu jesu nai prvi i glavni
neprijatelji. Protiv njih valja udruiti sve bor-
bene snage Jugoslavije ostavljajui na stranu nae
unutranje razmirice. Svaki graanski rat koji se
vodi za vreme neprijateljske okupacije koristi samo
neprijatelju i nikom vie. Mi razumemo da je bilo
prilika kada ste morali primiti borbu sa partiza-
nima, ali iz toga jo ne sleduje da i saradnja s
Italijanima protiv partizana moe biti opravdana.189
3.26 NEKA ITALIJANI POALJU BAR JEDNU

ETU
Ne obazirui se na upozorenja svog predsednika vlade,

ministar vojske Mihailovi u depei Zahariju Ostojiu 7.
aprila 1943. trai hitnu pomo Italijana:
Preduzmite na svaki nain da Italijani to pre poa-

lju na desnu obalu Dragoevske reke bar jednu etu i
da se postavi iznad Strugare.190
Samo etrdesetak minuta kasnije, major Zaharije mu

odgovara da su Italijani poslali ne etu nego bataljon:
Italijani izvetavaju da je jedan bataljon upuen ka

Dragoevskoj Reci i izvetavaju da je ovaj bataljon
jo u sumrak otiao pozadi patrole.191
Draa Mihailovi potom obavetava svog komandanta

desnog odseka da italijanski bataljon stie, i da e etni-
ke pomoi artiljerija i avijacija:
_________________________
189
190
191
100
Italijani obeali da e u toku noi stii i njihov
bataljon u Potpe i da e produiti ka Dragoavi, on
ima i artiljerije, bie dobro ako stigne. . . Trai-
li smo da artiljerija tue ispred Broda i levu obalu
Drine ispred vas a sutra i avijacija.192
Istog dana i Zaharije Ostoji nareuje Lukaeviu da tra-

i pojaanja od Italijana kako bi sauvali Fou:
Trai od Italijana da te pojaaju na delu ehotina

Crni Vrh odnosno Okrugljica i trai da artiljerija
to ee dejstvuje. . . Sad je glavno da sauvamo
Fou, zato nam je potrebna pomo Italijana.193
General Mihailovi 8. aprila 1943. nareuje kapetanu

Momiloviu da se poloaj uz pomo Italijana mora odr-
ati po svaku cenu:
Poloaj se po svaku cenu ima odrati i to bolje

iskoristiti bataljon i bateriju Italijana koji se
nalaze na Vaem otseku.194
No, delovi Druge proleterske divizije razbijaju osovinske

snage i 9. aprila 1943. ulaze u Fou na levoj obali e-
hotine.
3.27 BEG GENERALA MIHAILOVIA
Ozbiljno ugroen, general Mihailovi na brzinu prikuplja

razbijene delove, ostavlja majora Zaharija da obrazuje
novu liniju odbrane oko Pljevalja, i hita u Lipovo kod
Kolaina. Po dolasku u Lipovo, saznaje da su partizani
u noi izmeu 17. i 18. aprila 1943. potukli i uriie-
ve snage, iji ostaci u neredu bee preko reke Tare, ka
Kolainu. Partizani su od Bihaa do Kolaina preli est
_________________________
192
193
194
101
stotina kilometara pod borbom i stigli do taba generala
Mihailovia. Izvukao se za dlaku. Jo istog dana Miha-
ilovi nareuje povlaenje Vrhovne komande ka Srbiji.
Mihailovi 19. aprila 1943. naputa Gornje Lipovo, a

uvee stie u Mojkovac. Sutradan u Mojkovac stiu i
ljudi majora uriia, vrlo umorni, gladni i zabrinuta
lica". Vladala je prava panika, oni su priali neverovatne
stvari". Mihailovi je pourio ka selu Zaostro kod Priboja,
gde je smestio svoj tab u koli. Ubrzo mu general Blao
ukanovi iz Crne Gore javlja da je situacija vrlo teka",
a odziv na optu mobilizaciju dosta slab".
3.28 POBUNA SRPSKIH REGRUTA
Da bi obezbedio svoje povlaenje ka Srbiji, Mihailovi je

naredio Dragutinu Keseroviu da odmah izvri mobiliza-
ciju na Kopaoniku i krene prema Limu, njemu u susret.
Isto to, Mihailovi 20. aprila 1943. nareuje i komandan-
tu Drugog ravnogorskog korpusa Predragu Rakoviu:
Razbijeni i obezglavljeni partizani, beei ispred

jakih naih snaga koje ih gone, probijaju se ka San-
daku i Zapadnoj Srbiji, u nameri da se tamo prikupe
i dignu narod na prevremeni ustanak. Obzirom na ovo
stanje Vrhovna Komanda je 16 ov. meseca naredila mo-
bilizaciju jednog dela obveznika Drugog Ravnogorskog
Korpusa s orujem i pokret u pravcu Nove Varoi. .
.195
General Mihailovi 7. maja 1943. uvee je sa svojim ta-
bom iz Zaostra nastavio ka Srbiji. Ujutru 8. maja 1943. na-
ao se Keseroviem trupama i naredio im da posednu obalu
desnu Lima, da partizani ne bi preli u Srbiju. 9. maja sa
olakavanjem javlja Ostojiu: ne brinite za mene" a Baovi-
u: kriza prola". 10. maja 1943. stigle su i trupe Predra-
ga Rakovia, koje je Draa takoe poslao protiv partizana.
Meutim, mnogi su otkazali poslunost, o emu svedoi ko-
mandant aanske brigade porunik Milorad Ristovi (ka-
snije streljan zbog pobune):
_________________________
195
102
Kada sam naredio pokret ka poloaju. . . neko je
uzviknuo: 'Neemo bratoubilaku borbu! Mnogi su ovo
prihvatili, a komandir tabne ete nastavio je:
'Preko Lima ima preko trideset hiljada dobro na-
oruanih partizana koji se bore protiv okupatora.
I uriievi etnici su bacili oruje i vratili se
svojim kuama. A kuda sada mi da idemo i za koga da
se borimo? Ja neu da se borim sa svojom braom. Ko
se slae sa ovim neka poe sa mnom kui.' Ogromna
veina krenula je za njim. Nisam bio u stanju da ih
zaustavim. . .196
General Mihailovi 13. maja 1943. je naredio da se be-

gunci razoruaju i zatvore ili poubijaju:
etniki komandanti Rakovi i Keserovi vode prinudno mobilisane mladie

iz Srbije u pomo generalu Mihailoviu, ije su snage partizani potukli na
Neretvi. 10. maja, kada je trebalo da napadnu partizane, mnogi regruti su
otkazali poslunost uzvikujui: Neemo bratoubilaku borbu!
Dva cela bataljona i tabna eta aanske brigade u

broju od 123 naoruana etnika pobegli su kui. Sae-
kati ih u Dragaevu. . . razoruati ih i zadrati ih
_________________________
196
103
kod sebe u pritvoru. . . Ako na poziv mirnim putem ne
predadnu oruje, pucati u meso.197
3.29 ETNICI I ITALIJANI SABIJENI U KOLAINU
Uprkos svim merama, partizani su od etnika i Italijana

u veoma kratkom roku nakon Hercegovine uzeli i Crnu
Goru. 14. maja 1943. lokalni komandant Ljevorekog
etnikog bataljona javlja nadreenom oru Laiu da
su partizani sabili sve etnike u Kolain sa Italijanima:
Gornja Moraa pala je. Na Crkvinama kod Kolaina

partizani su izbili. . . Lutovo je spremno da se
prikljui partizanima. . . Sve etnike snage sa
italijanska 3 bataljona nalaze se u Kolainu.198
Toga dana, Nemci su zakljuili da su etnici odigrali svo-

ju ulogu u njihovoj operaciji i da je vreme da se umeta-
ju.
3.30 NEMAKO HAPENJE ETNIKA
Oekujui savezniko iskrcavanje u Jugoslaviji, Nemci

su pokrenuli operaciju varc, da obezbede jadransko za-
lee. etnici su morali biti razoruani, a partizani unite-
ni. Italijani su se protivili razoruanju njihovih pomonih
trupa, ali usled opasnosti od saveznikog iskrcavanja,
postignut je dogovor Hitlera i Musolinija da se etnici
razoruaju.
Operacija varc je zapoela upadom nemakih trupa u

italijansku okupacionu zonu. Prva brdska divizija Ver-
mahta je 14. maja 1943. ujutro na prepad pohvatala
oko 2000 uriievih etnika u Kolainu, koji su se bez
_________________________
197
198
104
borbe predali. General Mihailovi je na vreme umakao iz
Crne Gore. Jedan od etnika, Mirko Kukli u izvetaju
generalu Mihailoviu to ovako opisuje:
14. maja ujutru oko 7 i po asova me je vojnik

izvestio da su doli u Kolain i oko njega Nemci
sa motorizacijom. U Pavlovom stanu zatekao sam samo
pola pratnje. . . kada sam hteo i ja poslednji da
izaem, zauo se signalni pucanj u varoi, i odmah
zaklaparale nemake izme na stepenicama stana. . .
Skoio sam sa sprata stana u batu, ugledao u su-
sednoj bati Nemce, jurnuo kroz hodnik zgrade pored
drugog. . . na ulici najaem na treeg koji me mitra-
ljetom natera u prizemlje kod pratnje Pavlove koja
je ve slagala oruje na gomilu i odvoena.199
3.31 ITALIJANI BRANE ETNIKE
I pored dogovora Berlina i Rima, zbog hapenja etnika

dolo do sukoba Nemaca i Italijana na terenu. Italijanima
su etnici bili dragocena antiustanika snaga. Italijanski
general Erkole Ronkalja je upozorio Nemce da njihova
akcija predstavlja povredu italijanskih suverenih prava"
i da moraju pustiti njihovog pulena uriia:
Ako se razoruavanje smesta ne obustavi, znau da

vas silom oruja spreim. Guverner Crne Gore je na-
redio da urii, koji je ve u nemakim rukama,
smesta bude osloboen i etnici opet naoruani. Bude
li se nemaka akcija i nadalje izvodila, smatrau to
direktnom akcijom protiv Italije.200
Italijanska vojska je opkolila nemaki tab gde se nalazio

zarobljeni Pavle urii, i na poloaje postavila mitralje-
ze i jaku peadiju. Nemaki general fon tetner je o tome
izvestio svoje nadreene 14. maja 1943. :
_________________________
199
Nikola Milovanovi, Rasulo, Beograd, 1983., str. 6.
200
105
Pri divizijskom komandnom mestu u Andrijevici, do-
gaaji su se odigravali ovako: odmah po privoenju
uriia, italijanski komandant mesta pojavio se kod
naelnika 1. divizije, i zatraio izruenje urii-
a. On ima striktno nareenje da uriia po svaku
cenu dobije u svoje ruke. Mesto je u to vreme bilo
od Italijana sa svih strana zapreeno i opkoljeno.
Izruenje je bilo odbijeno sa pozivom na jasno na-
reenje pretpostavljene komande. Situacija u Andri-
jevici liila je vanrednom stanju koje su objavili
Italijani.201
Nemci su zarobljenog uriia uspeli da odvedu Italija-

nima ispred nosa sanitetskim vozilom. Ponegde je dola-
zilo i do pukaranja, a etnici iz Bilee su se izvukli pre-
obueni u italijanske uniforme, o emu svedoi dnevnik
Vrhovne komande Vermahta od 16. maja 1943.:
Italijanske vojne jedinice iz Bilea odbile su po-

nudu za razgovor. . . Pre nego to je stigla SS-di-
vizija, etnici su se povukli uz podrku Italijana.
Italijani su im dali svoje uniforme i kamione, a za
to imamo nepobitne dokaze.202
ak i 1. brdska divizija Vermahta 21. maja 1943. je ape-

lovala na svoju komandu da preispita odluku o hapenju
njihovih saboraca etnika:
etnike jedinice koje su od Kolaina prodrle u pla-

ninu, su silom prilika, zbog vrlo napregnute situa-
cije i zbog nedostatka naih snaga, bile angaovane
kao osiguravajui zastor nemakih jedinica. Bilo je
to reenje koje je nametnula nuda i samo takvom
reenju moemo zahvaliti to smo uspeli da u tekim
borbama zauzmemo i oistimo visove zapadno od Kola-
ina, visove na kojima se nalazilo 20003000 komuni-
sta. . . Sada se divizija nalazi praktino u situ-
aciji da ove etnike koji su, borei se zajedno sa
_________________________
201
202
Nikola ivkovi, Srbi u Ratnom dnevniku Vermahta (11), Glas javnosti, 21. januar 2003.
106
nemakim trupama pretrpeli jake gubitke (za 3 dana
60 mrtvih) i koji su se pokazali verni i pouzdani,
alje u zarobljenitvo.203
Meutim, Hitler je etnike smatrao probritanskim ele-

mentom, i bio je neumoljiv da se oni razoruaju.
3.32 PARTIZANI PRUAJU ODLUAN OTPOR
Za razliku od Mihailovievih etnika, partizani su ne-

makoj operaciji varc pruili odluan otpor. Teke bor-
be poele su u Crnoj Gori odmah po ulasku nemakih
trupa. Ali udruene snage etiri faistike drave, Ne-
make, Italije, Bugarske i NDH, uspele su potisnuti ju-
goslovenske partizane ka Durmitoru. General Mihailovi
je seirio. On 27. maja 1943. nareuje Nikoli Kalabiu,
etnikom komandantu koji vreba na Drini, da dokraji
partizane ukoliko pokuaju proboj ka Srbiji:
Komunisti su opkoljeni od Nemaca i Talijana juno

od linije Plevlje Prijepolje. . . Vodite rauna i
budite na oprezi da se ne prebace u pravcu Zlatibora
i Tare. Unitavati ih gde god se nau.
Britanci su videli da se u Jugoslaviji neto krupno dea-

va. Te noi 27. maja 1943., oni su padobranom spustili
svoju prvu misiju u Titov tab, koju je predvodio pukov-
nik Vilijem Dikin. Njegov saborac Ficroj Maklin to ovako
opisuje:
Stigao je pravo od kancelarijskog stola iz Kaira i

naleteo na nemaku petu ofanzivu u punom jeku i na
partizane u pokretu. . . On i Tito bili su ranjeni
istom bombom. 204
_________________________
203
204
Ficroj Maklin, Rat na Balkanu (glava III), elektronsko izdanje, Znaci.net, 2007
107
3.33 BRITANCI TRAE OTPOR U SRBIJI
General Mihailovi je 28. maja 1943. dobio dve poruke.

Jednu od Slobodana Jovanovia, a drugu od nadlene
britanske komande. Obe su glasile da njegov prioritet
mora biti otpor Osovini, i izbegavanje sukoba s parti-
zanima. Upozoren je da e britanski radio napasti kao
izdajnike sve kvislinge koji se bore sa Talijanima", uk-
ljuujui Baja Staniia, Blaa ukanovia i Dobroslava
Jevevia, i da postavi druge umesto njih. tavie, za-
povednik Srednjeg istoka general Vilson mu je traio da
Crnu Goru i Bosnu ostavi partizanima, i otpone borbu
protiv okupatora u Srbiji:
Mihailovi ne predstavlja borbenu snagu od nekog

znaaja zapadno od Kopaonika. Njegove jedinice u
Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni ve su unitene ili
tesno sarauju sa Osovinom. . . Partizani predstav-
ljaju dobru i efikasnu borbenu snagu u svim kraje-
vima, gde jedino kvislinzi predstavljaju generala
Mihailovia. Zato je odlueno: obavestiete Mihai-
lovia da britanska Glavna komanda Srednjeg istoka
zahteva da on, kao saveznik, prekine svaku saradnju
sa Osovinom i da krene na istok, u Srbiju. . . ako je
potrebno, neka se probija silom, oruanim snagama.205
Ovo se nikako nije poklapalo sa Mihailovievom takti-

kom da ne izaziva okupatora na svojoj teritoriji, ve da
koristi okupatora" protiv partizana na teritoriji koju
oni dre. U istu svrhu je koristio i britansku pomo. 30.
maja Mihailovi prekoreva svog komandanta u Sloveniji,
Karla Novaka, to je Britancima otvoreno traio oruje za
borbu protiv partizana, umesto da ih obmanjuje:
Mnogo ste pogreili to ste neposredno od Kaira tra-

ili oruje za borbu protiv komunista.206
_________________________
205
206
Saradnja etnika Drae Mihailovia sa okupatorima i ustaama (1941-1945):
Dokumenti (priredio Branko Latas), Beograd 1999., str. 137
108
Mihailovi je 1. juna 1943. odgovorio Britancima da je
dosadanja materijalna pomo mala, slaba i nedovolj-
na", da eli da sarauje sa britanskom komandom, ali da
mu ne postavljaju zahteve koje ne moe ispuniti. Poricao
je bilo kakvu saradnju etnika sa Osovinom. Izgovarao
se da ustupanje teritorije partizanima ne spada u njego-
vu nadlenost, pa odluku preputa kralju i vladi. Kasnije
e se ispostaviti da njihovu odluku nee prihvatiti.
3.34 DOK PARTIZANI GINU NA SUTJESCI

ETNICI SLAVE
Sredinom juna je partizanska vojska, uz strahovite gu-

bitke, probila nemaki obru na Sutjesci. Nemaki izve-
taj 369. peadijske divizije od 15. juna 1943. belei taj
trenutak:
Na dan 12. 6. u 04,00 asa pojavili su se prvo poje-

dini borci, zatim cela odeljenja iz sastava II/724.
puka u potpunom neredu, kreui se istono od Jelea
kroz divizijska osiguranja pozadinskih delova. Ko-
mandiri odeljenja su izjavili da je njihov bataljon
razbijen i da su partizani izvrili proboj. Dobili
su nareenje da se povlae u pravcu Sarajeva.207
Na bojnom polju ostalo je skoro 10.000 mrtvih, od ega

oko 7.500 partizana. Mislei da su svi partizani izginuli,
19. juna 1943. etniki major Rudolf Perhinek iz Crne
Gore radosno javlja radosnu vest Drai Mihailoviu:
Mi smo se samo bojali da komunistiko vodstvo nee

primiti borbu sa Nemcima ime bi ostala netaknuta
borbena snaga komunista... Sreom komunisti su mora-
li primiti borbu, jer bi inae sebe kompromitovali
pred narodom kome stalno govore da se samo oni bore
_________________________
207
109
protivu okupatora... Po prikupljanju dovoljno snaga
Nemci su preduzeli koncentrino dejstvo protivu cr-
venih i ubrzo ih potpuno unitili.208
Nakon bitke na Sutjesci, Narodnooslobodilaka vojska je

ubrzo priznata kao saveznika sila, dok je Draa Mihai-
lovi ubzano gubio kredibilitet.
3.35 JUGOSLOVENSKA VLADA POMAE

ISKLJUIVO MIHAILOVIA
Glas o nadljudskoj borbi partizana, privukao je nae lju-

de iz inostranstva. Emigrantska vlada dobrovoljcima nije
dozvoljavala odlazak u partizane, jer je njihova pobeda
znaila promenu vlasti. Ministar Petar ivkovi 26. juna
1943. u telegramu jugoslovenskoj Vrhovnoj komandi u
Kairu kae:
Obratite panju da se nai ljudi, i to sa vaim

znanjem mogu ubacivati u zemlju samo kod enerala
Mihailovia.209
Za razliku od partizana koji su od poetka rata bili pot-

puno odseeni, etnici su primali pomo jugoslovenske
vlade, Velike Britanije i faistike Italije. 1. jula 1943.
Mihailovi od jugoslovenske vlade ponovo trai velika
novana sredstva", navodno da sprei obraanje naroda
okupatoru:
Hitno su mi potrebna velika novana sredstva u li-

rama i dolarima. Samo na taj nain biu u stanju da
spreim da se narod pod pritiskom gladi opet obraa
okupatoru, jer Italijani naroito taj momenat kori-
ste.210
_________________________
208
209
Nikola Milovanovi, Rasulo, Beograd, 1983., str. 48-49.
210
110
3.36 BRITANSKI RADIO POINJE DA HVALI
PARTIZANE
Uporedo sa traenjem novca, ministar Mihailovi 7. jula

1943. upuuje protest izbeglikoj vladi zato to radio
London sve ee izvetava o borbama partizana:
Propaganda preko Radio-Londona izaziva sve vei re-

volt u narodu. . . Zbog ovoga dolazi do velikog
neraspoloenja ak i prema engleskim misijama na
terenu.211
17. jula 1943. Draa Mihailovi objanjava svom ko-

mandantu oru Laiu zato se o njima sve manje go-
vori:
to se o naoj akciji sada manje govori preko radio

Londona, to je zbog toga to sam odbio da se stavim
pod njihovu komandu i izvravam sva njihova naree-
nja kao i da ustupim jedan deo teritorije komuni-
stima.212
Uviajui da britanska bezuslovna podrka etnicima

prestaje, general Mihailovi tih dana uspostavlja direk-
tnu radio vezu sa Amerikom.
3.37 NIIM IZAZVANA NEMAKA POTERA
Saznavi da se Draa Mihailovi vratio u Srbiju, nema-

ka komanda u julu 1943. godine ponovo raspisuje poter-
nicu za njim. U to vreme etnici u Srbiji su se ve bili
prilino opustili, o emu svedoi izvetaj o stanju Gorske
kraljeve garde:
Kraj kvislinkih vlasti u Sopotu sedi komandant sre-

za kosmajskog, sa dugom kosom i bradom, a svoje
_________________________
211
212
111
komandante mesta i etovoe doziva u sresko mesto
radi dogovora. [...] Obina je stvar da komandanta
sreza prate andarmi iz SDS-a. Vrlo je esta pojava
da se skoro svaki od stareina, a naroito Obradovi
i Nikoli, ak i Soluncima i lanovima Narodnih rav-
nogorskih odbora, obraaju reima: Jebem vam majku
partizansku, svi ste vi partizani, sve u vas pobiti
i poklati.213
Nemci su sredinom jula preduzeli operaciju protiv Miha-

ilovievih snaga u Srbiji. U toku operacije Nemci su vrili
zloine nad civilnim stanovnitvom, ali etnike nisu us-
peli da uhvate. Komandant 1. Takovske brigade u nare-
enju od 22. jula 1943. otkriva da su etnici bili lojalni
prema Nemcima i da je represija niim izazvana:
Svesni svireposti okupatora nastojali smo svima si-

lama da ga niim ne izazovemo. Davali smo mu sve ta
je traio: hranu, stoku i ostale ivotne potrebe,
liavajui se na taj nain najpotrebnijih sredstava
za ivot, samo da ga ne izazovemo.214
Istog meseca, Vrhovni zapovednik nemakih trupa u Sr-

biji je ponovo raspisao poternicu za Draom Mihailovi-
em.
3.38 STVARNO STANJE ETNIKA
General i ministar Petar ivkovi iz Londona je 31. jula

1943. jugoslovenskoj Vrhovnoj komandi u Kairu traio
da intervenie kod strane novinarke koja velia partiza-
ne", traei da joj se objasni stvarno stanje" kod etnika:
Dopisnica Njus Kronikla Berga Gaster objavila la-

nak sa velianjem partizana. Obavestite se o njoj i
stupite u vezu sa njom. Objasnite joj stvarno stanje
kod Mihailovia.215
_________________________
213
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 312-313.
214
215
112
6. avgusta 1943. izaslanik Vrhovne komande Mladen
ujovi obavetava generala Mihailovia o stvarnom sta-
nju u etnikoj Dinarskoj diviziiji:
Vojska je uglavnom sedela u ici i samo povremeno

odlazila u tzv. akciju ienja terena. Posle sva-
kog ienja trupe su vraane u icu a partizani se
vraali na stara mesta, u kojima je akcijama esto
puta uestvovala i Italijanska vojska. Kako je svaka
od tih akcija bila propraena pljakom pa i zloi-
nima, to je svet i iz tog razloga smatrao etnike
obinim zloincima i tuim plaenicima. . . U svim
preanskim krajevima etnitvo je sinonim skoro raz-
bojnike bande.216
3.39 KOENJE SABOTAA U SRBIJI
Mihailovi je nastojao od Britanaca da izvue to vie

oruja, a sabotae odlae u nedogled. Britanci su sredi-
nom 1943. poslali u Srbiju desetak diverzantskih misija,
da sa etnicima dejstvuju na rudnicima u Boru i Trepi,
na glavnoj pruzi Beograd - Solun i drugim stratekim
objektima. Isprva je izgledalo da e etnici saraivati. No,
ef britanske misije je brzo uvideo da je politika odugo-
vlaenja i potpune neaktivnosti svojstvena svim Mihailo-
vievim jedinicama":
Prvi kontakti su bili odlini i obeavali su da e

etnici moi da se nagovore na korisnu antiosovin-
sku aktivnost... Meutim, tek to su misije poslate,
poeli su da stiu izvetaji koji su potvrivali da
su ve dobro dokumentovane sumnje o politici odugo-
vlaenja i potpune neaktivnosti bile svojstvene svim
Mihailovievim jedinicama.217
_________________________
216
217
113
3.40 ETNICI VIE PROFAISTIKI NEGO PRO-
SAVEZNIKI
Major Nil Selbi, britanski komandos u podruju Kopao-

nika, je sredinom avgusta 1943. izvestio svoju komandu
da su Mihailovieve snage vie profaistike nego prosa-
veznike" i da e sam krenuti dublje u okupiranu terito-
riju da uinim vie za nedelju dana nego to sam uinio
mesecima na Kopaoniku." Major Selbi je pokuao vriti
sabotae uprkos neodobravanju etnika, pa je ubrzo iz-
dan Nemcima. Tokom njegovog ispitivanja u Gestapou,
Nemci su saznali da sabotae nisu vrene zato to ih ge-
neral Mihailovi nije odobravao. U izvetaju nemakog
obavetajnog odeljenja od 26. avgusta 1943. stoji:
Major Selby imao zadatak da organizuje sabotae i

dotur materijala za iste; Prema Selbyevim navodima,
do sabotaa nije dolo zato to ih Draa Mihailovi,
odn. njegovi komandanti na terenu na terenu jo nisu
odobrili.218
3.41 ETNICIMA NAREENO DA NE NAPADAJU

NEMCE
24. avgusta 1943. pukovnik Bejli protestuje kod gene-

rala Mihailovia zato to je svom komandantu zabranio
protivosovinsku delatnost u Srbiji, a britansko oruje
koristi iskljuivo protiv partizana:
I pored uveravanja datih meni ranije, major uri

nije dobio nareenje za saradnju u napadima na ne-
prijateljske komunikacije... Naprotiv, major uri
tvrdi da je dobio nareenje kojim mu se zabranju-
je svaka protivosovinska delatnost, osim na terenu
juno od linije od Uroevca... Major uri sada se
_________________________
218
NAW, T-313, roll 482, frame 000544.
114
bori sa partizanima na svojoj teritoriji sa tri hi-
ljade boraca naoruanih od strane Vrhovne komande
na Srednjem istoku... Ova akcija ide isto na tetu
optejugoslovenskog otpora Osovini.219
3.42 MIHAILOVIEV POSTUPAK VRDANJA
Pukovnik Viljem Bejli, ef britanske misije u Mihailovie-

vom tabu, rezimira uobiajeni postupak" vrdanja:
Uobiajeni postupak u takvim sluajevima bio je ot-

prilike sledei: britanski oficir za vezu sa lokalnim
komandantom predloio bi izvrenje akcije. Lokalni
komandant bi kao pristao pod uslovom da Mihailovi
to odobri. Od mene bi se onda zatrailo da osiguram
njegov pristanak i Mihailovi bi me onda uveravao
da je potrebno odobrenje dato. Ali kad bi britanski
oficir za vezu pokuao da ostvari zadatak, naiao bi
ili na poricanje da su instrukcije stigle, ili na
okolienje. Krajnji rezultat u oba sluaja bio je da
se planirana operacija morala napustiti.220
Britanci su sve vie uviali da uestvuju u velikoj prevari

generala Mihalovia, aljui mu oruje i municiju za bor-
bu protiv partizana. Pritisnut saveznikim oekivanjima,
Mihailovi je pokuavao da zaotri odnos sa Nemcima,
ali da ne otpone sukob. On krajem avgusta 1943. godi-
ne nalae svojim ljudima da nateraju Nemce na obazri-
vost i ogranie njihovo kretanje:
Nemci i njihove sluge ne smeju vie biti sigurni da

ih uniforme tite da bezbrino idu po selima i u-
mama. Saterajte ih u varoi, naterajte ih na veu
obazrivost i uskratite im etnje po terenu.221
_________________________
219
220
221
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str 236.
115
3.43 ETNICI NE TITE SELJAKE OD NEMACA
Tih dana britanska misija je prisustvovala incidentu u

selu Crnajki, kada su Nemci spaljivali kue, dok su et-
nici stajali su u neposrednoj blizini. Britanci su dogaaj
opisali ovako:
Nemci doli u selo Crnajku a sledei dan zapalili

su nekoliko kua. Ppuk. Pileti i majori Grinvud i
Rutem bili su u neposrednoj blizini. Nemci su bili
jaine oko 80. Piletieve trupe znatno nadmonije.
Pileti odbio napad iako mu je na to skrenuo panju
major Grinvud.222
Britanci su molili generala Mihailovia da izda instrukci-

je komandantima da u slinim situacijama vre akciju
u cilju zatite seljaka". On se izgovarao da je svaki ot-
por nacistima kontraproduktivan i da e izazvati jo vea
stradanja.
3.44 UNITENJE PARTIZANSKIH PORODICA
Koliko su etnici bili uzdrani prema Nemcima, toliko su

bili nemilosrdni prema partizanskim porodicama i sim-
patizerima. Mihailoviev komandant Komskog korpusa
4. septembra 1943. nareuje potinjenima da nemilo-
srdno unitavaju pomagae pokreta otpora i njihove po-
rodice:
Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe ko-

munistima, a to se tano utvrdi, komandant brigade
sa ije bi teritorije bio takav krivac, odmah e
ga streljati i porodicu potpuno unititi. . . Ako
u nekom selu bude ubijen makoji etnik, komandant
brigade dotine teritorije odmah e streljati deset
simpatizera.223
_________________________
222
223
116
3.45 TUGA ZBOG ODLASKA OKUPATORA
Od poetka ustanka u Jugoslaviji, etnici su bili u slu-

bi faistike Italije. Poetkom septembra 1943. Italija je
kapitulirala, ime su etnici ostali bez glavnog oslonca.
To je za etnike je znailo prestanak snabdevanja oru-
jem i municijom, i gubitak vlasti nad znaajnim delo-
vima okupirane teritorije, koju su drali uz pristanak
Italijana. etniki potpukovnik Mladen ujovi u pismu
Dobroslavu Jeveviu izraava zabrinutost zbog odlaska
okupatora:
Pored svih uveravanja da ostaju, da e se boriti i

na svet tititi oni idu. To se po svemu vidi,
po uurbanom odailjanju svojih zemljaka, po hitnom
likvidiranju svojih radnji. Javna je tajna da su
Italijanske banke dobile nalog da pakuju i da u toku
ove sedmice otputuju iz Splita. Partizani strahovito
podigli glave.224
Nasuprot etnicima, partizani su od sloma Italije ima-

li ogromne koristi: stekli su kontrolu nad novim terito-
rijama, pridobili masu boraca i zaplenili velike koliine
oruja, municije i vozila. Snage Vermahta su pokuavale
da zaposednu bivu italijansku okupacionu zonu. Svuda
su besnele borbe od Crne Gore do Istre, Split je bio naj-
vei osloboeni grad u Evropi. Po upadu Nemaca, neki
etniki komandanti su odmah prili novim gospodari-
ma (Dobroslav Jevevi, Momilo uji), dok su neki na-
kratko stupili u borbu.
3.46 ETNIKA ANTIOSOVINSKA OFANZIVA
Nakon kapitulacije faistike Italije sa kojom je do tada

saraivala, Jugoslovenska vojska u otadbini je pokre-
nula antiosovinsku ofanzivu u bivoj italijanskoj zoni.
_________________________
224
117
Oekujui savezniko iskrcavanje i skori kraj rata, ge-
neral Mihailovi je reio da razorua italijanske snage
u Crnoj Gori, Hercegovini i Sandaku kako bi kraj rata
doekao na pravoj strani:
Ove godine nai saveznici nameravaju da svojim ogro-

mnim raspoloivim snagama definitivno potuku snage
sila Osovine i time donesu tako dragu slobodu celoj
porobljenoj i namuenoj Evropi... Stoga, nameran sam
da italijanske snage u Crnoj Gori, Hercegovini i
Sandaku napadnem, da ih razoruam, da se njihovim
orujem naoruamo i da potom obrazujemo neprekidni
front prema Nemcima, stvarajui na taj nain dobru
i slobodnu osnovicu za definitivno osloboenje cele
nae Otadbine i poetak drugog fronta na Balkanu.225
Nemci su iz istoga razloga poli u Sandak i njihova 118.

divizija stigla je u Prijepolje pre etnika. Komandant sta-
rog Rasa Vojislav Lukaevi je umesto Italijana naiao na
Nemce. On je 11. septembra izvestio Drau Mihailovia:
Naredio sam ruenje puteva od Prijepolja ka Sjenici,

Plevljima, Priboju i Novoj Varoi... Pripremamo na-
pad na Prijepolje. Napad e biti ove noi.226
etnie jedinice su, po prvi put od jeseni 1941, ponovo

stupile u borbu sa Nemcima. Izvetaj nemakog 21. ar-
mijskog korpusa od 14. septembra 1943. belei da su
Prijepolje i okolina u rukama etnika:
Po izvetaju kapetana Burgera iz Sjenice: oblast

Zlatibora i Zlatara u rukama etnika. Prijepolje
zauzeto od etnika. U toku mobilizacija muslimana u
prostoru Sjenice od strane kapetana Burgera.227
O zauzimanju Prijepolja Vrhovna komanda JVuO je 15.

septembra poslala pohvalni raspis svim jedinicama:
_________________________
225
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 404.
226
Miloslav Samardi, etnici i kapitulacija Italije (1), Pogledi, 22. mart 2013.
227
Nikola Stanojevi, Nemaka dokumenta o borbama u jesen 1943. godine, Pogledi,
19. jul 2013.
118
Dvanaestog ovog meseca nai delovi napali su Prije-
polje i unitili nemaki garnizon, zaplenili 1.500
puaka, jedan tenk, mnogo municije i veliki broj
kamiona, od kojih je obrazovan motorizovani odred
odmah, koji je produio put preko Bijelog Polja
za Berane, gde je stigao 14. ovog meseca. Voa ove
slavne akcije je Voja Lukaevi, kapetan.228
Izvetaj 2. oklopne armije od 18. septembra 1943. bele-

i da je Nova Varo zauzeta od etnika:
Crna Gora: Nova Varo zauzeta od etnika. Odbijen

komunistiki napad na Niki.229
Izvetaj 2. oklopne armije od 19. septembra 1943. govo-

ri o nastavku etnikih borbi u Crnoj Gori:
Divizija Venecija" zatvorena od strane etnika u

Beranama. Nastavljaju se etnike mere mobilizacije
na istoku i severoistoku Crne Gore. etnici plja-
kaju i rue mostove u prostoru Bijelo Polje - Pri-
jepolje.230
Meutim, partizani nisu dozvolili etnicima da uoi oe-

kivanog kraja rata menjaju tabor. 20. septembra pukov-
nik Bejli javlja Kairu da partizani napadaju teritoriju
osloboenu od etnika:
U jednom napadu ja sam lino bio prisutan. Do sada

sam uspeo da spreim protivnapade, ali ne moemo
oekivati od Lukaevia da im ustupi teritoriju koji
je snagom oruja zauzeo.
Dve rivalske vojske bespotedno su se tukle za poseda-

nje bivih italijanskih poloaja i zaplenu njihovog naoru-
anja. U to vreme, britanska propaganda je ve prela na
_________________________
228, 229, 230
Nikola Stanojevi, Nemaka dokumenta o borbama u jesen 1943. go-
dine, Pogledi, 19. jul 2013.
119
stranu partizana. BBC je preutao etniku ofanzivu, a
izvetavao je da su partizani oslobodili gradove koje su
uzeli od etnika. Mihailovi je osetio i drugu stranu bri-
tanske ratne propagande, koja je prethodne dve godine
punom parom radila za njega.
etniki komandanti stoje na zastavi nacistike Nemake (u sredini

Duan Radovi Kondor), Bajina Bata septembra 1943.
3.47 BEZAZLENO SIMULIRANJE OTPORA U

SRBIJI
Vojislav Lukaevi je traio od Drae Mihailovia da na-

redi opti ustanak, kako bi se borbe proirile i na na
Srbiju. U septembru je i savezniki Komandant Sredo-
zemlja Harold Aleksander zahevao od Mihailovia da na-
padne nemake komunikacije u Srbiji, kako bi pomogao
ofanzivu Saveznika u severnoj Africi. Mihailovi je lakon-
ski odgovorio da izvodi sve mogue vrste sabotae", i da
e i ubudue tako delovati, ali o tome ne eli govoriti pre-
ko radija. Umesto ozbiljnih borbenih dejstava, general
120
Mihailovi je 27. septembra 1943. svojim potinjenima
naredio bezazleno simuliranje otpora u Srbiji:
U svim varoima preduzimati misteriozne sabotae

ubacivanjem smrdljivih gasova na sve javne priredbe.
Udruite se sa apotekarima. Uzmite od njih prakove
za kijanje, suzavce, sumpor-vodonik i prakove za
svrbljenje. Upuujte pretea pisma i uznemiravajte
telefonski neprestano nemaka petokolonaka nadle-
tva. Ovo vriti po mogustvu sa javnih govornica.
Stvarati svuda strah i zabunu, ali naglaavajte uvek
da je to Jugoslovenska vojska.231
3.48 IENJE SIMPATIZERA U OKOLINI

BEOGRADA
Partizani u Srbiji su poeli ponovo da jaaju, to je dovo-

dilo do besa generala Mihailovia. On 5. oktobra 1943.
nareuje ienje okoline Beograda (Kosmaj, Grocka,
Umka, Vraar) od partizanskih simpatizera:
Na avalski korpus sa srezovima Grocka, Vraar, Umka

spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj
blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi
simpatizeri... Naroito je vano to pre oistiti
srezove Grocka i Umka.232
estina koju su Draa Mihailovi i njegovi potinjeni po-

kazivali prema partizanskim simpatizerima, bila je obr-
nuto proporcionalna estini koju su pokazivali prema
nacistikom okupatoru.
3.49 ETNIKI POHOD U ISTONU BOSNU
Mihailovi je nastojao da izbegne zavadu sa Nemcima

su Srbiji, jer mu je faktika situacija odgovarala. Nem-
_________________________
231
232
Dragoslav Dimitrijevi Beli, Kosmajski partizani (knjiga II), Sopot 1983., str. 142.
121
ci su drali gradove i komunikacije, a gorski car Dra-
a Mihailovi sela i umska podruja. Umesto toga, on
je nastojao da proiri uticaj na susedne oblasti. Nakon
mobilizacije u Srbiji, na hiljade Mihailovievih etnika
je 5. oktobra 1943. krenulo u istonu Bosnu. Prvo su
napali Viegrad, u kom se nalazila posada NDH sa dve
ete Vermahta. Napad su posmatrali britanski general
Armstrong i ameriki pukovnik Sajc, kako bi se uverili
u etniku borbu protiv okupatora. Ameriki pukovnik
Albert Sajc je u svojoj knjizi objavljenoj nakon rata pisao
da su se etnici hrabro borili:
Video sam etnike, na neki nain zatiene puanom

vatrom svojih drugova, kako juriaju na neprijatelj-
ske betonske bunkere, vade osigurae iz bombi, dre
ih par sekundi (one su podeene da eksplodiraju posle
pet sekundi) i ubacuju ih kroz pukarnice. To nije
posao za plaljivce, a mnogo ih je stradalo... Sle-
deeg jutra, istraivali smo grad posle trijumfalnog
ulaska... Mrtvi Nemci i ustae pokrivali su ulice,
sa njihovim lemovima i crnim izmama.233
Nakon zauzimanja grada, dolo je do iivljavanja i od-

mazdi nad civilima, to pominje i Zaharije Ostoji u izve-
taju od 8. oktobra, nalazei razumevanja za svoje borce:
U samom Viegradu bilo je samovoljnog ubijanja, pa-

ljenja i pljake i pored moje stroge zabrane, ali su
vojnici bili ozlojeeni zato to je turska milici-
ja tri dana pre naeg napada, po odobrenju Nemaca,
izvrila ispad iz Viegrada i zapalila sela Velji
Luk, Sase i Haluge i poubijala gde god je koga nala
ivog.234
Nakon pada Viegrada, etnika vojska je 13. oktobra

1943. zauzela i Rogaticu. Meutim partizani, koji su ve
bili proterali Mihailovia u Srbiju, nisu mu dozvolili i-
_________________________
233
Miloslav Samardi, etnici i kapitulacija Italije (2), Pogledi, 23. mart 2013.
234
Kosta Nikoli, Istorija Ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 441.
122
renje. Dve partizanske divizije, peta krajika i novofor-
mirana 27. istonobosanska, narednih dana su potpuno
razbile najveu dotadanju koncentraciju srbijanskih
etnika.
3.50 BRITANSKO RAZOARENJE
Umesto da se uvere u Mihailovievu borbu protiv Nema-

ca, saveznici su se uverili u potpunu neupotrebljivost
njegove vojske. Draa Mihailovi nakon propale antioso-
vinske ofanzive izvetava Zaharija Ostojia o tome:
Britanski eneral je dobio uverenje za celu vojsku

od onog to je video kod Viegrada. On smatra da su
nae jedinice vrlo ravo voene i da uopte ne znaju
vojnu vetinu, nasuprot komunistima koji su odlino
voeni. U ovome ima mnogo tanih zapaanja. . .235
Borbe za italijanski plen pokazale su da su partizani da-

leko nadmoniji. 23. oktobra Mihailoviu iz Crne Gore
stie izvetaj da su Nemci preoteli Kolain od partizana,
to je spaslo etnike od propasti:
Nemci su 21. oktobra uli u Kolain. Komunisti i

Italijanin koji su bili sa njima, trpe strahovite
gubitke. Nai se neto okuraili i napadaju razbi-
jene komuniste. alosno, ali tano. Da nisu Nemci
angaovali ovolike snage, nas ovde ne bi bilo, jer
se vie niko nije hteo boriti.236
Savezniki zapovednik Srednjeg Istoka general Vilson je

Mihailovievu ofanzivu koja je potrajala est nedelja"
ocenio kao sporednu i kratkotrajnu, uz izbegavanje da se
preduzme bilo ta na vitalnim komunikacijama u Srbiji.
_________________________
235
236
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999. , str. 412-413.
123
3.51 NEMAKO VRBOVANJE DRAE
MIHAILOVIA
Za razliku od Britanaca, Nemci su Drau Mihailovia

smatrali veoma upotrebljivim. Specijalni izaslanik Tre-
eg Rajha Herman Nojbaher dobio je zadatak da povede
pregovore sa etnicima Drae Mihailovia koje je Tito
potisnuo u Srbiju". Dnevnik Vrhovne komande Vermah-
ta od 30. oktobra 1943. belei sledee:
Nojbaher je primio sledee smernice: u okviru svog

zadatka na Balkanu, da sa politikim voama vodi ak-
ciju protiv komunista. U tu svrhu on treba da ujedi-
ni nacionalne, antikomunistike snage na jugoistoku
Evrope. Nojbaher je dobio posebnu punomo, da, re-
cimo, sme voditi pregovore sa nacionalnim banditima,
ako se za to prui mogunost, a to se pre svega odno-
si na bande Drae Mihailovia, koje je Tito potisnuo
u Srbiju.237
U jesen 1943. godine Nemci su najzad reili da prihvate

Drau Mihailovia za saradnika.
3.52 NAJOPASNIJI NEPRIJATELJ JE TITO
Te jeseni, Nemci su Tita smatrali najveim protivnikom

na okupiranom Balkanu, a Mihailovia potencijalnim sa-
radnikom, to u svom izvetaju od 1. novembra 1943.
jasno iznosi komandant Jugoistoka Maksimilijan fon
Vajhs:
Situacija u unutranjosti Balkanskog poluostrva, u

neposrednoj vezi sa zamiljenim, odnosno stvarnim
tokom dogaaja na podruju Sredozemnog mora, znatno
se zaotrila. . . Najopasniji neprijatelj je Tito.
. . Crvene snage nameravaju da prodru u Srbiju pre-
ko Drine. Mihailovi vri pripreme da ih odbije. .
_________________________
237
Nikola ivkovi, Srbi u Ratnom dnevniku Vermahta (23), Glas javnosti, 2. februar 2003.
124
. Zbog toga Mihailovi ve trai vezu sa nemakim
komandama, da ne bi potpao pod komunistiku vlast.238
U isto vreme istu procenu je imao i Draa Mihailovi, da

su mu najopasniji neprijatelj komunisti.239
3.53 SAVEZNICI NAM ODOBRAVAJU POKOLJE
Videvi da saveznika vojska koju je oekivao nije stigla,

i da partizani ne prihvataju njegovo prestrojavanje, ge-
neral Mihailovi do kraja rata vie nije napadao Nemce.
Nakon propale antiosovinske ofanzive, on 7. novembra
1943. nareuje optu mobilizaciju protiv komunista,
pod pretnjom smrtne kazne:
Nareujem, svi Srbi na okup u zajedniku borbu pro-

tiv najopasnijeg naeg neprijatelja komunista... Na-
padati ih po trojkama na putevima i svuda gde moe u
lea, isto onako kao to su oni nas napadali u lea
dok smo napadali ustae i Nemce... Suzbijajte njiho-
vu la da je njihovo pitanje reeno ni konferenciji
u Moskvi... Prema svim komandantima koji ne budu
izvrili ovo nareenje preduzee se mere kao prema
izdajnicima... Saveznici nam ovaj stav odobravaju.240
12. novembra 1943. general Mihailovi u nareenju

komdandantu Rasingskog korpusa Dragutinu Keserovi-
u precizira da ienje komunista" podrazumeva nemi-
losrdno likvidiranje njihovih simpatizera i jataka:
Produite rad na definitivnom ienju komunista. Oni

ne smeju postojati u Srbiji... Unitavajte sve nji-
hove simpatizere i jatake bez milosti. Kad ne budu
imali simpatizere nee moi ni da postoje.241
Iako je Draa lagao da njegovu borbu protiv komunista"

saveznici odobravaju, kada je saveznika misija krenula
_________________________
238
239
240, 241
125
u obilazak terena, on 13. novembra 1943. nareuje ko-
mandantima da borbu sa komunistima moraju sakriti:
Ameriki pukovnik Sajc, ameriki kapetan Mensfild,

britanski p. pukovnik Hadson i na kapetan Bora To-
dorovi obii e vae korpuse... Amerikancima i En-
glezima nita ne govoriti o borbama sa komunistima.
To sakriti.242
etniki rat protiv komunista nije mogao proi neopa-

eno. 15. novembra 1943. britanski kapetan Vejd sa
Kopaonika javlja da etniki komandant Cveti pali kue
svojih boraca koji su preli partizanima. Vejd jo tvrdi
da je Cveti preko Nedievih vlasti traio da Nemci na-
oruaju po trideset ljudi u svakom selu za borbu protiv
partizana.
3.54 NAROD NEE U ETNIKE
16. novembra 1943. Draa Mihailovi javlja Zahariju

Ostojiu da se prebegli etnici odlino bore u partizan-
skim redovima:
Dobio sam izvetaj da se ljudstvo pribojske i vi-

egradske brigade odlino bori sada u komunistikim
redovima to je dokaz da je na stareinski kadar
ispod svake kritike...243
17. novembra 1943. Milo Markovi iz Poekog korpu-

sa javlja Drai da narod nee u etnike:
Mobilizacija koju sprovode etnici sada nailazi na

slab odziv... Sa izvesnim vodeim ljudima ovog kraja
narod nee vie da sarauje jer su ostali nedisci-
plinovani i narod ih je sit... etnici se opijaju,
kockaju i bludnie. Svaki etnik smatra da ima pravo
da tue seljake. Narod se buni i preti.244
_________________________
242, 243, 244
126
3.55 IENJE KOSMAJA
Jedno od partizanskih arita u Srbiji bio je Kosmaj. Ge-

neral Mihailovi 17. novembra 1943. nareuje ie-
nje" Kosmaja i okoline Beograda po svaku cenu:
Kosmaj mora da se oisti po svaku cenu. Radite prema

situaciji da se Kosmaj, pa sve do Beograda, to pre
oisti.245
Za koordinatora akcije ienja" Draa Mihailovi je po-

stavio pukovnika Jevrema Simia.
3.57 POMO OKUPATORIMA U RASULU
U meuvremenu, naglo ojaali partizani su se ve probili

u Srbiju. Sredinom novembra 1943. godine, Peta kra-
jika divizija je razbila nemake i bugarske snage kod
Uica. Okupacionim snagama u rasulu priskoili su et-
nici u pomo, o emu komandant Zlatiborskog korpusa
Duan Radovi Kondor izvetava Drau Mihailovia:
Nou, 17/18 ovog meseca oko 21,30 asova, komunisti

su jaim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima
i posle osmoasovne borbe potpuno razbili oko 1800
Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najveem neredu i
bez oruja povlae za Uice. Bee glavom bez obzira.
Tenkove su odvukli za Uice, dok je izgleda bugarska
artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisa-
nja ovog izvetaja jedan izvesni deo Bugara, koji
se organizovano povlai, vodi borbu sa komunistima
u Biosci. Nai delovi stupili su u borbu kod Bioske
iz pravca s. Kneevii. Miljenja sam da e u toku
dananjeg dana pasti i Bioska i da e komunisti na-
valiti za Uice. Ja gde god mogu napadau. Stanje je
vrlo ozbiljno!246
_________________________
245
Miodrag Zeevi, Dokumenta sa suenja Drai Mihailoviu, Beograd 2001. str. 578.
246
127
Kondor u nastavku upozorava Drau da se narodu
ve ire vesti o njegovim pregovorima sa Nemcima:
Kapetan Miti, presvuen u civilno odelo, vien je u

Uicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemakom automo-
bilu otiao kako kau za Beograd kamo ga Vi aljete
radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest
iri naglo.247
3.58 BRITANCI RAZOTKRIVAJU MIHAILOVIA
18. novembra 1943. britanski potpukovnik Koup izve-

tava svoju komandu o saradnji etnika i Nedievih vla-
sti protiv partizana. Koup kae da je veini etnika majo-
ra Radoslava uria neprihvatljiva ova saradnja, da oni
nee protiv partizana zajedno sa Nediem, i da je uri,
uprkos suprotnim Mihailovievim nareenjima, ve kon-
taktirao lokalne partizane.
20. novembra 1943. kapetan Mor ocenjuje da je veina

etnikih voa protiv partizana samo zbog nareenja ge-
nerala Mihailovia. etniki komandant Milo Markovi
objasnio je Moru da ne moe kontaktirati partizane oko
saradnje, poto je primio nareenje od Drae Mihailovia
u kojem se preti smru svakome ko nije spreman da se
bori protiv komunista.
3.58 DAJTE MI IMENA, IZMISLIU SPECIJALNE

ORGANE PROTIV NJIH
20. novembra 1943. godine Draa javlja majoru uriu

da namerava da povue britanske oficire koji su ga ra-
skrinkali, i da e protiv njih uloiti albe od strane orga-
na koje e izmisliti:
_________________________
247
128
Nameran sam da traim da se iz drugog kosov. korpusa
britanski oficiri uklone i zamene drugima. Izvesti-
te me o njihovom dosadanjem tetnom radu u koliko
ih poznajete i dajte mi njihova tana imena gde god
osetite da pojedinci od njih i suvie vrljaju da
bih ja mogao ulagati proteste ne od Vae strane ve
od mojih specijalnih organa sa terena koje u izmi-
sliti.248
3.59 SAVEZNITVO SA NEMCIMA U SRBIJI
Specijalni nemaki izaslanik Herman Nojbaher, poslat

da pregovara sa Draom Mihailoviem, ponudio je etni-
cima ugovore o uzajamnom nenapadanju i saveznitvu u
borbi protiv partizana. Uskoru su mnogi ovlaeni Miha-
ilovievi komandanti potpisali sporazume sa Nemcima u
Srbiji. 19. novembra 1943. etniki komandant Starog
Rasa i osovinski heroj sa Neretve Vojislav Lukaevi prvi
je potpisao sporazum sa Vermahtom. Ugovor je predvi-
ao zajedniku borbu protiv komunista, obavezu etnika
da nee pomagati pripadnike snaga koje su u ratu sa Ne-
makom (tj. Britance), preputanje dogovorenih podru-
ja etnicima radi samostalnog voenja borbe, koju vodi
i nemaki Vermaht", ukljuivanje etnika pod nemako
zapovednitvo prilikom veih operacija, redovnu isporu-
ku municije i razmenu tabova za vezu.249
Istovremeno, etnici vojvode ujia na tromei Like, Bo-

sne i Dalmacije su se borili pod direktnom komandom
Vermahta. Izvetaj naelnika taba 15. nemakog kor-
pusa od 19. novembra 1943. belei:
Borbeno sadejstvo sa etnikim grupama du glavne

saobraajnice Biha Graac Knin Drni i-
benik sastoji se u tome to su etnici okupljeni u
_________________________
248
249
129
posebnim uporitima uz oslonac na nemake trupe.
etnike voe primaju naloge i uputstva o vrenju
zadataka obezbeenja i izvianja od zapovednika ne-
makih uporita... Pored toga, specijalne etnike
grupe upuuju se prema naim direktivama u komuni-
stiku pozadinu.250
21. novembra 1943. nemaki zapovednik Balkana

Maksimilijan fon Vajhs je izdao uputstvo jedinicama o
saradnji sa etnicima, koji moraju da prekinu sve veze
sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemakom i da izru-
e tabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih". Fon
Vajhs podsea potinjene da se lojalna orijentacija et-
nika ne sme uoptiti, jer neki jo uvek izvode prepade i
sabotae, ali propagandu protiv etnikog pokreta treba
obustaviti", do daljnjeg. Istog dana, 21. novembra 1943.
general Mihailovi je uputio depeu vojvodi Momilu u-
jiu kojom mu nalae da povea saradnju sa Vermahtom
u borbi protiv partizana, jer su oni izdali srpsku stvar".
251
22. novembra 1943. Duan Radovi Kondor, ef et-

nike obavetajne slube, javlja generalu Mihailoviu da
Nemci streljaju graene u Uicu po spiskovima koje su
im etnici dostavili:
U Uicu se ve dve noi hapse komunisti po spisko-

vima koje je ovaj tab dostavio prestojniku gradske
policije Tomoviu, koji je u naoj slubi. Ovde je
pomagao i ef nemake obavetajne slube Koli, koji
je bio na indirektan nain upoznat sa podacima kojim
smo raspolagali. Izveten sam da je nou 21/22. vr-
eno streljanje nekoliko takvih.252
Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 23. novembra

1943. belei da etnici nisu samoinicijativno potpisali
ugovore sa Nemcima, ve po nareenju Mihailovia, koji
se sam nee eksponirati zbog raspoloenja naroda:
_________________________
250
251
NAW, T-311 roll 196, frame 223.
252
130
Mihailovi je, prema pouzdanom izvoru, izdao nare-
enje svojim potinjenima da sarauju sa Nemcima,
ali on sam ne moe s obzirom na raspoloenje naroda
u tom pogledu.253
3.60 ETNIKO PROTERIVANJE BRITANACA
U skladu sa novim saveznitvom, general Mihailovi je

pristupio sistematskom proterivanju Britanaca. 22. no-
vembra 1943. Draa javlja majoru Milou Radojloviu,
komandantu Mlavsko-smederevske grupe korpusa:
Englezi su se stalno interesovali za vas i tvrdili

kako ste im obeali ruenje pruge u dolini Morave i
stalno trae da im ja taj predlog odobrim... Odgo-
vorio sam Englezima da vi za sad nemate pod koman-
dom nikakve trupe... Prema tome se upravljajte...
Ostanite na svome mestu i dalje radite, a uvajte se
Engleza. Nemojte im uopte verovati u njihove doture
materijala. Oni su obini trgovci za kupovinu ljud-
ske krvi i to za jeftinu cenu.254
23. novembra 1943. general Mihailovi daje instrukcije

Predragu Rakoviu kako treba poniavati Perinog efa",
tj. britanskog generala Armstronga, efa vojne misije kod
etnika:
Izmiljajte stotinu razloga naravno opravdanih da

se dolazak Perinog efa odgodi. A kad budemo reili
da ga najzad povedemo kod Vas onda ete doi lino
da ga primite, jer taj dripac ne zasluuje nikakvu
pratnju. Zato e te ga Vi lino kao kufer voditi jer
je to bezobrazan tip koga treba da vodi majstor kao
Vi.255
_________________________
253
Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 23. novembra 1943. KTB OKW, knjiga
6, str. 1304.
254, 255
131
24. novembra 1943. Draa nareuje Milou Radojloviu,
komandantu Mlavsko-smederevske grupe korpusa, da
batali razgovore sa Englezima i pomogne akciju ienja
komunista juno od Beograda (videti pokolj u Vraniu):
U pogledu unitavanja komunista na reonu avalskog

korpusa izdato je nareenje puk. Simiu... Vi umesto
to vodite neke razgovore sa Englezima koji sada idu
ka vama, uinite sve da ova akcija bude potpomognu-
ta...256
24. novembra 1943. general Mihailovi nareuje majoru

uriu da batali sabotae ukoliko Englezi ne plate, da
sve snage usmeri protiv partizana, i da likvidira kanad-
skog antifaistu arlsa Robertsona:
Na Solunu je postojala grka izreka: Nema pari, nema

traka truka. Prema ovome ako nam ne poalju avione
neemo ruiti objekte... to se tie komunista mi
smo u stavu nune odbrane na celoj teritoriji Jugo-
slavije, i to je opravdanje za akciju protiv njih. U
pogledu komunista nastavite akciju do potpunog nji-
hovog unitenja... Pazite dobro da li va ef misije
odrava vezu sa Robertsonom. Robertsona ako uhvatite
odmah ga likvidirajte.257
30. novembra 1943. general Mihailovi nareuje Ljubi

Patku, komandantu Timokog korpusa, da protera bri-
tanskog majora Erika Grinvuda koji hoe da vri sabota-
e bez njegovog doputenja:
Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegra-

fistom. To je posledica prosjaenja materijala. Nije
doao da vas pomogne u materijalu ve da uniti naa
sela za neku sitnu sabotau. Nareujem da Grinvuda
sa celom pratnjom najurite kao kuku po mom naree-
nju jer je poao na teren bez mog odobrenja. Ponav-
ljam najurite ga kao kuku i izvestite.258
_________________________
256, 257, 258
132
Britanski general arls Armstrong i etniki major Predrag Rakovi,
kome je Draa naredio da efa britanske misije voda kao kufer
potpuno samog, jer taj dripac ne zasluuje nikakvu pratnju.
3.61 NOVI SPORAZUMI SA NEMCIMA
25. novembra 1943. i Ljuba Jovanovi Patak, komandant

Timokog korpusa Jugoslovenske vojske u otadbini,
potpisao je ugovor sa nemakom komandom u Zajearu.
Dva lana ugovora su predviala odbacivanje Britanaca:
3) Jovanovi se obavezuje da nijedan pripadnik njemu

potinjenih jedinica nee delovati na strani sila
koje su u ratu sa Nemakom.
4) Obaveza Jovanovia da onemogui obavetajne ka-
nale preko kojih bi neprijatelji velikonemakog Ver-
mahta mogli da dou do informacija o nemakim vojnim
pokretima.259
_________________________
259
133
Istog dana, 25. novembra 1943. na sednici Nedieve
vlade je konstatovano da je pokret Drae Mihailovia loj-
alan prema okupatorskim i kvislinkim vlastima, a neg-
de i aktivno sarauju:
U pogledu akcije DM moe se kao bitno naglasiti sle-

dee: lojalan stav prema okupatorskim i srpskim vla-
stima, njihovim organima i njihovim oruanim odredi-
ma. Beskompromisna borba protiv komunista, svuda gde
se god susretnu. U nekim okruzima i aktivna saradnja
sa nemakim i naim predstavnicima prilikom borbi
protiv komunista.260
27. novembra 1943. Jevrem Simi i Nikola Kalabi pot-

pisali su ugovor o saradnji sa Nemcima. Sporazumom su
obavezani da nee vriti sabotae protiv Vermahta, da
nee trpeti britanske misije na svom terenu (da se u po-
tinjenim jedinicama ne nalaze pripadnici sila koje su sa
nemakom u ratu"), da e se pod komandom Vermahta
boriti protiv jaih skupina partizana (ukljuivanje et-
nikih jedinica u nemako borbeno vostvo prilikom ve-
ih zajednikih borbenih dejstava"), i da imaju odreene
ruke protiv lokalnih komunista" na svom podruju.261
Po sklapanju sporazuma, Kalabi je naredio svojim lju-

dima da se Nemci i pripadnici Nemake oruane snage
ne smeju napadati pa ni razoruavati." Svaki napad na
nemake okupatore Nikola Kalabi je kanjavao smru:
Za svako neizvrenje ovog nareenja, uinioca dela

staviu pod preki sud i kanjavau smru.262
Sam Mihailovi je, u skladu sa politikom simuliranja ot-

pora, nastojao da ostane u senci.
_________________________
260
Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinka uprava 1941-1944, Beograd, 1979.,
knjiga II, str. 224.
261
262
134
3.62 BRITANCI PREPUTENI NA NEMILOST
Krajem 1943. godine, Britanci u Srbiji su se nali u ne-

zavidnoj situaciji, gonjeni od Nemaca a odbaeni od et-
nika. 9. decembra 1943. britanski kapetan Hargrivz iz
oblasti Homolja izvetava da je njegova pozicija vrlo oz-
biljna i da saveznika misija ne dobija nikakvu pomo
od etnika ili seljaka, nego se potuca naokolo, kroz me-
ave i kiu, bez pratioca, nepoeljna gde god doe".263
Sutradan, 10. decembra 1943. kapetan Edgar Hargrivz
je zarobljen, dok je njegov saborac kapetan Ne poginuo,
prilikom napada nemakih trupa na britansku misiju.
3.63 NEPODNOLJIVA SLOBODA NEMAKOG

KRETANJA
9. decembra 1943. savezniki zapovednik Sredozemlja

general Dambo Vilson je poslao Mihailoviu poslednji
ultimativni telegram:
Sloboda kojom se Nemci slue eleznikim prugama

od Grke do Beograda za prevoz i izdravanje trupa
nepodnoljiva je... Zato se umoljavate da, sa to
manje zastoja, izvrite dva jednovremena napada radi
unitenja:
a) eleznikog mosta na pruzi Stala Ni, preko
Morave.
b) eleznikog mosta na pruzi Kraljevo Mitrovica,
preko Ibra.264
Medutim, ni poslednji apel nadlene britanske komande

nije imao efekta. etnici su ve ugovorom bili obavezani
da nee vriti sabotae protiv Vermahta.
_________________________
263
264
135
3.64 SABOTIRANJE BRITANSKIH MISIJA
General Mihailovi ve sutradan, 10. decembra 1943.,

nareuje svojim ljudima da maksimalno oteaju poloaj
britanskih misija, pa ak i da sabotiraju njihove radio
stanice:
Nareujem prema svim engleskim misijama sledei po-

stupak:
1. Najvea, vea nego do sada, utivost i hlad-
noa.
2. Prepreiti im svaku vezu sa komunistima na te-
renu.
3. Ne dozvoliti im apsolutno nijedan podatak ni o
emu.
4. Onemoguiti im uopte snabdevanje benzinom,
tako da to skorije prestanu njihove stanice. U nji-
hov benzin sipati eer, ali to da niko ne primeti.
Ovo uvati u najveoj tajnosti i benzin im to pre
uskratiti pod izgovorom da ga nema...265
12. decembra 1943. pripadnici britanskih snaga u Sr-

biji su iz Kaira primili sledee vesti:
1. U roku od nekoliko dana moda e vlada Nj. V.

Kralja odluiti da odbaci Mihailovia...
2. Preko partizana je jedini put povlaenja...
3. Vama najblii partizanski tabovi se nalaze na
Jastrepcu i na Kosmaju, juno od Beograda....266
3.65 NEMCI I ETNICI SADA SU SABORCI
14. decembra 1943. Sinia Ocokolji, komandant Mlav-

skog korpusa javlja Drai:
Kapetan Miti bio je poslednjih dana na pregovorima

i sa Nemcima gde je sa njima ruao u Maestiku...
_________________________
265
Nikola Milovanovi, Rasulo, Beograd, 1983., str. 139-140.
266
Nikola Milovanovi, Slom, Beograd, 1983., str. 42-43.
136
Nemci su povodom toga tampali letke blizu 2.000.000
primeraka sledee sadrine: Narodni borci etnici,
u radosti pozdravljam prestanak besmislenog meu-
sobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavla-
dao u vaim redovima. Sada moemo da se zajedniki
borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja
Evrope...267
15. decembra 1943. Pavle Gruji, Drain delegat za Voj-

vodinu, javlja da je Hitler odobrio saradnju:
Pod pretsednitvom vojnog zapovednika za jugoistok,

odrana konferencija feld komandanata, pretstavnika
vojno upravnog taba i efova Gestapoa za jugoistok,
raspravljano o merama u cilju konane likvidacije
partizana i iznalaenja najpogodnijeg naina sarad-
nje sa oruanim odredima JVO... Zapovednik je dosta-
vio stvar Nemakoj V.K. na odluku. Odluka po ovome
sa potpisom Hitlera glasi: Da Gestapo ima da zauzme
umeren stav, a Vermaht da postupi po slobodnoj oceni
stanja stvari na nain kako to vojni poloaj i opta
situacija bude zahtevala.268
3.66 BRITANSKI GENERAL RAZOARAN
17. decembra 1943. britanski general Armstrong se sa-

stao sa Draom Mihailoviem, izjavljujui da je duboko
razoaran:
Stigao sam pun nade i predviao sam doba srene sa-

radnje, po dobrim i po zlim prilikama, kao i mno-
go korisnih operacija protiv mrskog okupatora... U
prethodnih est meseci dostavljeno je najmanje 20
transporta potpukovniku Keseroviu, 27 transporta
vaim komandantima u Homolju i, kao to znate, znat-
no vie od 40 transporta potpukovniku uriu i raznim
drugim komandantima... Godina se ubrzo primie svome
kraju. Gledam oko sebe da napravim pregled onoga to
_________________________
267, 268
137
je postignuto protiv neprijatelja, okupatora... Da
govorim bez okolianja, duboko sam razoaran.269
3.67 ETNIKI POKOLJI U OKOLINI BEOGRADA
Nakon sklapanja ugovora sa Nemcima, etnici su pre-

duzeli stravian teror nad simpatizerima i porodicama
partizana u Srbiji. 19. decembra 1943. godine, uoi po-
kolja u Vraniu na svetog Nikolu, major Svetislav Trifko-
vi izvetava generala Mihailovia o likvidacijama civila:
ienje komunistikih jataka vri se u velikoj

meri.270
21. decembra 1943. Jevrem Simi izvetava generala

Drau da priprema ubistva politikih protivnika po Be-
ogradu:
Nemci javno govore da e uskoro napustiti Balkan.

Svi strahuju od komunista. Njih je pun Beograd.
Hitno Sai naredi da mi doe na Rasov teren, da or-
ganizujem rad Crnim trojkama" i da ponem ubijanje
poznatih komunista u Beogradu.271
3.68 MEU ETNICIMA NEMA JUNAKA
22. decembra 1943. orije Lai iz Crne Gore se jada

Drai:
Moje tekoe su velike... Nemam municije i automat-

skog oruja, kao ni materijalnih sredstava, a naj-
manje junaka.272
23. decembra 1943. porunik Jovan Pupavac javlja Dra-

i da su svi etnici u Zapadnoj Bosni u slubi Vermahta:
_________________________
269
270
Miodrag Zeevi, Dokumenta sa suenja Drai Mihailoviu, Beograd 2001., str. 1390.
271, 272
138
Dinarsku oblast napustio sam 11-XI iz razloga: to
je svo ljudstvo stavljeno u slubu Nemaca... Hra-
nu i ostalo primaju od Nemaca. Ljudstvo je veinom
rasporeeno za uvanje bunkera i puteva... Masovna
pljaka naroda vri se bez spreavanja.273
3.69 UBIJAMO SVE TO IH SIMPATIE
23. decembra 1943. godine na poslednjem sastanku sa

britanskim generalom Armstrongom, general Mihailovi
je predloio nacionalno pomirenje sa partizanima:
Duboko smo razmiljali na koji nain da se sprei

graanski rat i doli smo do zakljuka: treba da
doe do sastanka izmeu predstavnika Jugoslovenske
vojske i Titovih snaga. [...] Smatramo da je nuno
da posrednici i prisutni ovome sastanku budu britan-
ski delegati.274
U meuvremenu, radio je na ienju komunista pu-

nom parom. Istog dana potpukovnik Milutin Radojevi,
delegat za podruje Jablanice i Toplice, izvetava Drau
da iste simpatizere bez milosti:
Za poslednjih deset dana ovde smo likvidirali 40

partizana. Sada ih gonimo na sve strane i ubijamo
sve to ih simpatie. Za ovaj kraj ne brinite, pre-
istiemo sa ovim izrodima bez milosti.275
27. decembra 1943. ivan Lazovi, komandant Smede-

revskog korpusa, izvetava Drau Mihailovia o likvida-
cijama komunista i simpatizera po podavalskim selima:
Stanje u korpusu redovno. Sa 400 ljudi nalazim se u

selu Boleu, srez Grocka. Selo sam blokirao 27 - XII
u 4 sata izjutra, pretres otpoeo u 8 asova, uhva-
_________________________
273
274
275
139
eno 11 aktivnih komunista i 15 simpatizera. Odrao
sam govor pred 1000 ljudi. Iz sela uopte niko ne
veruje da nas uopte ima. Selo je potpuno komuni-
zirano... Svi pohvatani komunisti likvidirani i to:
30, 10 iz Bolea i 20 iz ostalih sela.276
28. decembra 1943. major Vladimir Komarevi izve-

tava enerala Drau o teroru civila u Valjevu:
Nou 24/25 XII naredio sam upad 30 vojnika iz pod-

gorske brigade u Valjevo. Izvedeno 11 opasnih komu-
nista. Upad izvren u centar grada. Nemci zbunjeni,
Ljotievci stali pod oruje... Akcijom rukovodio ka-
petan Nedi (Neko). rtava nije bilo.277
U meuvremenu, britanska vlada je odbacila Mihailo-

viev zakasneli predlog za pomirenjem sa partizanima,
"koji je ionako previe vonjao na poslednje pokajanje u
smrtnoj postelji", kako ree pukovnik Bejli. Zvanian od-
govor britanskog ministarstva spoljnih poslova je glasio
da, koliko oni mogu videti, "nije bilo niega to bi spre-
avalo Mihailovia da se obrati partizanskom tabu".278
Partizani u to vreme vie nisu hteli ni da uju za Drau
Mihailovia, koga su proglasili ratnim zloincem.279
3.70 ETNICI NEMAKA POLICIJA
Nakon sporazuma sa nacistima, u Srbiji je formirana

"ravnogorska policija", iji je glavni zadatak bio otkri-
vanje partizanskih jataka. 28. decembra 1943. ivan
Lazovi, komandant Smederevskog korpusa, javlja Drai
da etnici nose policijska odela, Nemci ih tite, a narod
ne veruje:
Nalazim se u selu Vrinu. Komandant vraarske bri-

gade, kome je dodeljeno ovo selo, video sam, sa
_________________________
276, 277
278
279
140
sobom vodi 20 vojnika, veinom policisko odelo sa
policiskim ploicama na grudima. Stalno boravi u
jednom kraju, veinom blizu eleznike stanice na
kojoj ima 50 Nemaca, te je na ovaj nain obezbeen
da ga komunisti ne napadaju... narod videi njih u
policijskom odelu sa ploicama nije ubeen da je ovo
naa organizacija.280
3.71 ISTREBLJENJE JATAKA, SIMPATIZERA I

ITAVIH PORODICA
28. decembra 1943. Sinia Ocokolji, komandant Mlav-

skog korpusa izvetava o bespotednim ubistvima civila
koji pomau i simpatiu partizane:
Nastavljamo bezpotedno gonjenje ostataka ovih bed-

nika, koji se rastureni kriju ak i po nunicima.
Istrebljenje ne samo jataka ve i simpatizera komu-
nistikih, u toku je.281
28. decembra 1943. potpukovnik Milutin Radojevi, de-

legat za podruje Jablanice i Toplice, izvetava Drau o
unitenjima srpskih porodica i sela:
Zbog toga to srpski izrodi pomau proletarijatski

olo u pojedinim selima naredio sam unitenje celih
porodica, palenje domova i celih sela, tamo, gde
partizani nalaze svoja uporita.282
29. decembra 1943. Leko Damjanovi sa Majevice izve-

tava Drau o brutalnim pokoljima pod okriljem Nemaca:
Bande su prsle na sve strane. etnici i narod sa

sekirama gone, razoruavaju i ubijaju sve. etni-
_________________________
280
281, 282
141
ci su svi u pokretu i u gonjenju... Nemake trupe,
koje su bile na terenu odlaze i ostavljaju etnike
za ienje terena. etnici za vreme njihove akcije
nisu dirani, delili su im municiju. Majevica za sada
je ista od komunistikih bandi... Turci me nazivaju
Car Leko.283
_________________________
283
142
1944
4.1 UBISTVA INTELEKTUALACA
4. januara 1944. etniki komandant Zdravko Miloe-

vi, komandant Varvarinskog korpusa, izvetava Drau
Mihailovia da je odredio intelektualce u Jagodini za li-
kvidaciju uoi srpske nove godine:
U Jagodini pojavom Titovom narod poeo da se svr-

stava u nae redove, ali isto tako ovejani moinovci
poeli su da diu glavu. Mnoge sam otkrio i upoznao.
U veini oni su intelektualci. Nameravam da izvr-
im pokolj veeg stila uoi Nove godine. Odobravate
li?284
Istog dana Milo Vignjevi, naelnik taba Zlatiborskog

korpusa, javlja Drai da sastavljaju spiskove komunista
i dostavljaju Nemcima:
Danas sam primio od Die Jovanovia jedan spisak

komunista iz Poege, koji mi je dostavljen po Vaem
nareenju. Odmah sam ga na pogodan nain dostavio
kome treba.285
5. januara 1944. ivan Lazovi javlja Drai da su etnici

slubeno postali nemaka policija:
Na drumu Beograd Smederevo, zaustavili smo nema-

ke automobile, pregledali da ne vercuju. Oruje im
vratili i pustili, overio objave za put sa naim
tambiljom.286
_________________________
284
285, 286
143
4.2 ODLAGANJE SABOTAA
U meuvremenu, Draa Mihailovi je nastavljao da igra

svoju igru sa saveznicima. 6. januara 1944. on nalae
svom komandantu Predragu Rakoviu da britanskom ge-
neralu Armstrongu, koji je "tvrdoglav kao slon", objasni
da akcije protiv Nemaca moraju ekati zbog partizana:
Kaite eneralu da emo mi akciju preduzeti poto

prethodno sauvamo Javor i Dragaevo od upada komu-
nistikog... en. Armstrongu objasnite ovo sa puno
panje poto je on tvrdoglav kao slon, ali kaite mu
da mi nemoemo dozvoliti da nas mangupi tuku dok mi
radimo posao.287
8. januara 1944. Draa nareuje Radoslavu Cvetiu,

komandantu Javorskog korpusa, da i dalje odlae sabo-
tae protiv Nemaca:
Zbog potrebe borbe protiv komunista specijalni za-

datak koji ste dobili moe biti odloen... Brigadiru
Armstrongu u najlepim reima saoptite da smo mi
napadnuti i da se mi moramo braniti. Ako eneral
Armstrong docnije bude traio ruenje Lisanskog rud-
nika, kaite mu da nemate nareenje od mene i da bez
moga nareenja ne smete nita raditi.288
9. januara 1944. major Radoslav uri, koji nije bio

upoznat sa potpisivanjem ugovora Nemcima, izvetava
Drau da se neto udno deava:
Nemci su uhvatili neke vojnike Cvetia i Keserovia

sa orujem i odmah ih pustili.289
_________________________
287, 288
289
144
4.3 POHVALA ZA POKOLJ
13. januara 1944. Draa Mihailovi je pohvalio iku La-

zovia za ienja simpatizera" u okolini Beograda:
Vrlo dobro ste uradili to ste upali u oblast Bgd-a.

Tako se radi. Produite.290
4.4 BITKA ZA IVANJICU
11. januara 1944. Nikola Kalabi javlja Drai da su et-

nici, Bugari i Nemci uz pomo tenkova zauzeli Ivanjicu
od partizana:
Nemci i Bugari uz pomo etnika uli u Ivanjicu, a

tenkovi produili dalje. Komunisti otstupaju u prav-
cu Javor Kuii.291
13. januara 1944. Jevrem Simi izvetava Drau da se

etnici bore rame uz rame sa Nemcima:
Oko Arilja i Ivanjice ogorene borbe, uestvuju i

vapski tenkovi. Ovi i naima dali municiju za bor-
bu.292
13. januara 1944. Predrag Rakovi raportira Drai da

Nemci koriste etnike i Bugare za borbu protiv partizana:
Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jae sna-

ge za borbu, jer su radi da ove partizane likvidi-
raju sa Bugarima, srpskom dravnom straom i da im
pomognu etnici D. M.293
16. januara 1944. Nikola Kalabi izvetava Drau Mihailovi-

a da udruene osovinske snage vode borbu protiv partizana:
_________________________
290, 291, 292
293
145
Na Javoru kod Kuia i Katia jo se vodi borba iz-
meu komunista s jedne i etnika, poljske strae,
Nemaca i Bugara s druge strane.294
4.5 SABOTAE SE OPET ODLAU
11. januara 1944. Keserovi javlja Drai da Englezi

uporno hoe borbu protiv Nemaca:
Erik Grinvud, engleski major doao je u Brus i obra-

tio mi se jednim pismom u kome kae, da treba da doe
kod mene radi izvrenja nekog specijalnog zadatka.
Pozvao sam ga u tab, pa molim za obavetenje, da
li je poslat iz glavnog taba i sa kakvim zadakom.295
12. januara 1944. Draa odgovara Keseroviu da se od-

lae borba protiv Nemaca, ali ne i protiv partizana:
Eng. major Grinvud doao je kod Vas da bi prisu-

stvovao izvrenju specijalnog zadatka. Poto se sada
privremeno odlae izvrenje specijalnog zadatka i
potrebno je da se Grinvud upotrebi sa onim naim
delovima koji vre detaljno izvianje za izvrenje
spec. zadatka. Ni u kom sluaju on ne treba da bude
prisutan tamo gde se borimo sa komunistima.296
12. januara 1944. Draa odgovara potpukovniku Dra-

goslavu Pavloviu koji ga kritikuje:
udi me da vama treba da objanjavam. Specijalni za-

datak mora se odloiti, ne po naoj volji, nego po
volji komunista koji su upali u oblast Ivanjice...
Sa pripremama za izvrenje specijalnog zadatka na-
stavi e se, a zadatak e se izvriti, zapamtite,
onda kada otklonimo komunistiki napad. Napominjem
Vam da Kralj i vlada potpuno odobravaju dosadanji
_________________________
294
295
296
146
moj stav... Nemate vi ta da radite na poboljanju
nae politike. Ima ko time da se bavi. Ako nemate
poverenja u mene, onda treba da imate poverenje u
kralja.297
4.6 BEZ OKUPATORA NE MOEMO
13. januara 1944. vojvoda Momilo uji, komandant

Dinarske etnike divizije, javlja Drai:
Povlaenjem Nemaca iz ovih krajeva, dinarska grupa

nala bi se usamljena i u tekoj situaciji u kojoj
bi sav teret borbe protivu komunista morala primiti
na sebe, pod tim terorom slomila bi se...298
4.7 KOLJU PO SELIMA
15. januara 1944. Jevrem Simi izvetava Drau Miha-

ilovia da komandant Oplenake brigade, Tihomir Jova-
novi Karaore, uspeno kolje po selima:
Karaore u selu Banji zaklao 18 istaknutih i oko-

relih crvenih. ienje se vri i dalje prema Daro-
savi.299
4.8 MAJOR URI TRAI OBJANJENJE
16. januara 1944. major Radoslav uri od generala

Mihailovia trai objanjenje o saradnji etnika sa Nem-
cima, za koju je saznao:
Od SS vieg voe i generala policije Majksnera 3-XII-

1943 god. dobiveno je saoptenje: Vojni zapovednik
G. I. zakljuio je sa izvesnim brojem etnikih voa
D. M. sporazum u cilju zajednike borbe protivu ko-
_________________________
297
298
299
147
munista... Molim za obavetenje po ovome, jer je
prodrlo u narod da bi parirali ili objasnili.300
4.9 TAKO SE TO RADI
17. januara 1944. major Vladimir Komarevi izvetava

generala Mihailovia da je "ienje komunista"u okoli-
ni Beograda uspeno zavreno streljanjem veeg broja
civila:
Na teritoriji posavskog sreza, zavreno je potpuno

ienje komunista. Zadnjih meseci po danu uhvae-
no je 37 ilegalnih komunista od kojih 22 streljano,
streljano je 50 komunistikih jataka kod kojih je
naena vea koliina oruja i od naih ljudi oplja-
kana sprema. U ienju uestvovali oko 500 ljudi,
koji su dolazili do ukarice.301
18. januara 1944., nakon serije pokolja u avalskom kra-

ju, general Mihailovi je ivana Lazovia istakao za pri-
mer ostalim komandantima:
Strahovita neaktivnost kod stareina avalskog korpu-

sa. ivan Lazovi morao je da doe da bi vam pokazao
ta se moe da uradi...302
4.10 NA KONGRES NEMAKIM KAMIONIMA
Uporedo sa likvidacijama politikih protivnika, general

Mihailovi je krajem januara 1944. organizovao ravno-
gorski kongres u selu Ba i omladinski kongres u Braji-
ima. 18. januara 1944. major Zdravko Miloevi javlja
generalu Mihailoviu da su omladinski delegati na kon-
gres ili nemakim kamionima:
_________________________
300, 301
302
148
Omladinci taba 501 i 601 prolazei kanalom sreza
temnikog za deligradski korpus, hvalili se narodu
kako su ih Nemci na istoj i susednoj teritoriji sve
vozili svojim kamionima. Ovakva vest u narodu ostav-
lja rav utisak. Odmah sam im kategoriki zabranio
da nita pred narodom ne govore.303
4.11 NOVI UGOVORI SA NEMCIMA
23. januara 1944. nemaka komanda je izvestila o no-

vom sporazumu etnika i Nemaca. etnici su bili obave-
zni da uestvuju u spreavanju sabotaa, da se uklope"
u nemaku borbu protiv partizana, da potvrde da se na
ugovornom podruju ne nalaze pripadnici sila koje su u
ratu sa Nemakom". Za etnike koji ne priznaju ugovor,
pukovnik Simi e te jedinice ili potiniti sebi ili e se
postarati da one napuste taj reon." Pritom, Draini etni-
ci su bili obavezni da cinkare okupatorima:
Za borbu protiv komunista, etnici DM stavljaju na

raspolaganje snagama za odravanje poretka svoje po-
datke i svoju obavetajnu slubu.304
4.12 LAZOVI UBIJA I PLJAKA, DRAA GA UNA-

PREUJE I HVALI
23. januara 1944. Sveta Trifkovi, komandant Avalskog

korpusa, javlja Drai:
Celo selo Bole mi se alilo, da je Lazovi opljakao

u vrednosti preko milijon dinara. Ovaj jedini prola-
zak Lazovia kroz ovaj teren ostavio je rav utisak
zbog velike pljake koju i dalje proveravam.305
_________________________
303
304
305
149
Uprkos albama potinjenih, 25. januara 1944. vrhovni
voa Draa Mihailovi javlja Sai Mihailoviu, koman-
dantu Beograda, da daje vlast ivanu Lazoviu da iti
komuniste u okolini Beograda:
Poto se major Trifkovi nije pokazao dovoljno ener-

gian u ienju terena avalskog korpusa od komu-
nista a kapetan Lazovi je pokazao vrlo veliku ak-
tivnost, zato sam privremeno stavio groanski srez
pod Lazovievu komandu. Ovako e da ostane dok se
komunisti potpuno ne raiste...306
4.13 UVAMO NEMAKE KOLONE
27. januara 1944. Ljubomir Lazarevi iz Kolaina izve-

tava Drau:
Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Nae akcije

vre se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemakih
kolona.307
4.14 JEDAN NEPOSLUAN HOE DA NAPADA

NEMCE
27. januara 1944. pukovnik Jevrem Simi javlja Drai:
Porunik Vasiljevi, komandant kolubarske brigade

pod uticajem Ninkovia nijednog mog nareenja nije
se do danas pridravao ni izvravao... Ti naredi
njegovu smenu definitivno i rasporedi ga negde da-
lje. Njegovi postupci navui e potere i neu moi
na miru od Nemaca da oistim komuniste i organizujem
avalski korpus... Zabranio sam napad i razoruanje
Nemaca a ovaj 25 o.m. to za inat uinio.308
_________________________
306
307, 308
150
4.15 NE DOZVOLITE ENGLEZIMA AKCIJE PRO-
TIV NEMACA
27. januara 1944. major Radoslav uri izvetava ge-

nerala Mihailovia da je britanskim komandosima dosta
ekanja i da e krenuti sami da vre diverzije na nema-
kim komunikacijama:
Moj ef misije saoptio je da e 28-I uputiti svo-

ja tri oficira radi sabotae na pruzi bez obzira da
li za ovo ima nau saglasnost ili ne. Mesto na kome
ima nameru sabotau da izvri, nije kazao. Molim in-
strukcije po ovome.309
28. januara 1944. Draa javlja generalu Miroslavu Tri-

funoviu, komandantu Srbije, da Britancima nee do-
zvoliti antiosovinske akcije:
uri javio da mu je ef engleske misije saoptio

da e od 28. preduzeti sabotae, bez obzira na nau
pomo. Javio sam uriu da ne dozvoli Englezima
vrljanje i da akcije sabotae ne mogu vriti bez
nas.310
31. januara 1944. kapetan Bora Todorovi, pratilac

amerike misije, apeluje na generala Mihailovia da pre-
ispita svoju odluku o zabrani sabotaa, jer e posledice
biti ozbiljne:
U interesu uspeha nae misije, neophodno je ukoliko

ve nije uraeno, da se odmah izvre ruenja koja
su Englezi traili. Pukovnih Bejli plai se mnogo
posledica zbog neizvrenja ovog engleskog zahteva.311
_________________________
309
310
311
151
4.16 POKOLJ U POMORAVLJU
U noi 1. februara 1944. etnici su poinili pokolj civila

u Jagodini, upriji i Parainu. Nakon pokolja, koman-
dant Ljubomir Mihailovi je izvestio generala Drau Mi-
hailovia:
Nou 1/2 - II preduzeo sam ienje komunista po

varoima. Rezultat je ovaj: u Jagodini 17 mukaraca
i 7 enskih, u upriji 9 mukaraca i 1 enska, u
Parainu 11 mukaraca i 1 enska, svega 37 mukaraca
i 9 ena. Sa ovim likvidirane su glavne voe i or-
ganizatori.312
4.17 GENERAL ARMSTRONG UHVATIO ETNIKE

NA DELU
2. februara 1944. Draa Mihailovi javlja svom koman-

dantu Srbije generalu Miroslavu Trifunoviu, da ih je ra-
skrinkao britanski general Armstrong, koji kae:
Sledio sam Cvetia do Negbine, ali Cveti je bio

vie za napad. Nisam video da su komunisti napali
etnike. Nisam video nita strano. Nema zapaljenih
sela. Jasno je da su partizani napali osovinu u Iva-
njici i posle su partizani bili gonjeni. Tano je
da etnici, Nemci i Bugari napadaju partizane blizu
Zlatibora. Nii Cvetievi oficiri zaboravljaju Nemce
i mesto Nemaca oni misle da su partizani neprijate-
lji. Molim da gospodin Ministar naredi da se odmah
potpukovnik Keserovi i Major Cveti vrate za napad
na pruge prema direktivama.313
_________________________
312
313
152
4.18 KRALJ I VLADA SU SAGLASNI SA MOJIM
RADOM
2. februara 1944. general Draa Mihailovi nareuje

pukovniku Dragoslavu Pavloviu da ne slua Engleze i
ne vri sabotae, jer su kralj i vlada saglasni sa takvim
radom:
Ako se borite za Kralja, kao to to stalno tvrdite

i naglaavate, onda ne padajte u pogreku koju ja
vidim. Izgleda da je Vama mnogo stalo da zadovoljite
Engleze... Ruenje objekata izvrie se kada ja bu-
dem naredio... Vi treba da znate da su Kralj i vlada
saglasni sa mojim radom.314
Unato Mihailovievim tvrdnjama da je sve u redu, mno-

gi borci su primeivali golemu promenu koja se zbila od
vremena ustanka 1941. Jedan od etnika 10. februara
1944. ovako rezimira svoju kritiku:
Jednom reju, postajemo slini Peanevim odredi-

ma.315
20. februara i komandant Valjevskog korpusa Neko Ne-

di to isto zakljuuje:
Dosadanja disciplinovanost je potpuno nezadovo-

ljavajua. Mi savreno podseamo na etnike bande
Koste Peanca.316
4.19 ETNICI SE BUNE PROTIV ZLOINA I KOLA-

BORACIJE
16. februara 1944. major Radoslav uri je poslao otar

protest generalu Mihailoviu zbog klanja ljudi i ena u
okolini Beograda:
_________________________
314
315
316
153
U poslednje vreme mnogo se komentarie kako u Beo-
gradu tako i unutranjosti pa ak i u vozovima po-
stupci naih ljudi u okolini Beograda, a naroito na
teritoriji smederevskog korpusa. Najvie se govori
o klanju ljudi i ena, to narod strano osuuje i
gnua se svega. Proveravajui sve na terenu prikupio
sam mnogo podataka i utvrdio porazne injenice. Ovo
se najvie odnosi na rad kapetana Lazovia koji je
glavni akter svega negativnog... Akcija Lazarevia
ka Beogradu nije na uspeh, ve najvea sramota,
jer je za vreme ove vrena ordinarna pljaka i kla-
nje nevinog stanovnitva. Sve se radilo u ime Nj.
V. Kralja i Vae lino... Kapetana Lazarevia treba
hitno ukloniti sa dunosti i staviti pod istragu, da
narod ne izgubi veru u nas...317
Marta 1944. potpukovnik Miodrag Paloevi, saznavi

za Simiev sporazum sa Nemcima, uputio je Mihailoviu
sledei zahtev:
Molim g. Ministra da me odmah razrei svakog slu-

benog odnosa sa pukovnikom Simiem iz razloga to je
pukovnik Simi zakljuio pismeni sporazum sa Nemci-
ma... Smatram da je to, u svakom sluaju, protivno
mome linom ubeenju i mojoj oficirskoj asti. Da sam
drugaije mislio, ja bih se jo 1941. godine javio
Nediu.318
10. marta 1944. godine ak i zloglasni major Komare-

vi die glas protiv etnikog terora:
Stalno mi pristiu albe iz skoro svih srezova o ne-

pravilnom postupanju stareina prema stanovnitvu. .
. Samovolja i kabadahluk nastavljaju se, a ti ljudi
nisu svesni kuda nas to moe odvesti.319
_________________________
317
318
319
154
4.20 ODBRANA OKUPIRANE SRBIJE OD
PARTIZANA
etniki teror je kulminirao prolea 1944. kada su parti-

zani zapoeli proboj nazad u Srbiju. Tokom marta 1944.
dve proleterske divizije su zapoele proboj ka Toplici i Ja-
blanici, najjaem partizanskom uporitu u Srbiji. Protiv
njih, nemaki komandant Srbije je angaovao Bugare,
ljotievce, ruske kvislinge i etnike Drae Mihailovia.
Osovinske snage su zaposele levu obalu Ibra bunkerima,
artiljerijom i tenkovima.
21. marta 1944. etniki kapetan Milorad Miti iz Iva-

njice javlja generalu Mihailoviu kako ih Nemci hrane i
naoruavaju:
Cvetiu sam dodelio 10.500 kgr. kukuruza, Markoviu

5.000, Kalaitoviu 10.000. U rezervi imam 15.000.
Ovo je dobijeno od Nemaca. Obeano jo 3 vagona, ali
ja raunam samo sa onim to imam u rukama. 40.000
razne municije podeljeno Cvetiu, Markoviu i Kala-
biu...320
Blizina partizana momentalno je ujedinila razne kvislin-

ke frakcije u Srbiji. 24. marta 1944. Boidar Nedi, brat
generala Milana Nedia, u reimskom listu Novo vreme
proglaava nacionalno ujedinjenje srpskih kvislinga:
Kaite svakom ko vam kae da ima jo nedievaca,

drainovaca, ljotievaca da je to la, jer od danas
ima samo Srba, s jedne, i komunista, s druge stra-
ne..321
_________________________
320
321
Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinka uprava 1941-1944, Beograd, 1979.,
knjiga II, str. 326.
155
4.21 NOVI SPORAZUMI S NEMCIMA
25. marta 1944. nemaka komanda aka je nadleni-

ma poslala tekst sporazuma sa etnikim komandantom
Predragom Rakoviem, koji je sklopljen po nalogu Drae
Mihailovia:
Po nalogu DM. Rakovi je ponovo precizirao:

1. Pismene garantije da ne postoje ni najmanje
namere da se planira opti ustanak ili da se sprovo-
de sabotane akcije.
2. Primirje na teritoriji Srbije.
3. Spremnost za borbu protiv komunista i izvan
Srbije, uz isporuke municije.322
4.22 NEMCI DAJU MUNICIJU, MI UBIJAMO
27. marta 1944. Ratomir Peri, komandant Kolubarske

brigade, izvetava Mihailovia da je primio municiju od
Nemaca:
25. III oko 19 h primio sam u Uicu sledeu kolii-

nu municije: 60.000 metaka puane municije, 37.000
mitraljeske, 400 bombi za baca ... Obeano nam je
jo 30.000 metaka puane municije. Dobiemo im
transport stigne u Uice.323
Istoga dana u 18 asova Draa Mihailovi odgovara Peri-

u da samo tako nastavi:
Dobili smo Va izvetaj... Dobro je da su Dobro-

voljci, SDS, Nemci i Bugari krenuli u napad. Naim
snagama nareeno da preduzmu najenerginije napade
sa svih skoro strana. Za Ajdaia, poslali smo nare-
enje da se prikupi u Dragaevu... Nemojte ga preba-
civati automobilima. Vrlo dobro ste uspeli u pogledu
municije. Nastanite da jo izvuete...324
_________________________
322
323
324
156
4.23 NAROD SE OKREE PARTIZANIMA
28. marta 1944. kapetan Miti javlja generalu Mihailo-

viu da ih okupatori ne pomau dovoljno, a narod se sve
vie okree partizanima:
O nekoj akciji Bugara ili Nemaca protivu crvenih du-

blje na terenu nema ni govora... Ako se hoe unite-
nje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Moemo
da raunamo na pomo uzdu komunikacija, na munici-
ju i avijaciju, mada ona ne moe mnogo da pomogne.
Ali moraju biti hitno baene masovne snage i lino
da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija',
inae Peko ode u Toplicu i dalje... Moral kod naih
ljudi u reonima gde su proli komunisti je mnogo
opao. Sve vea sumnja u snagu naih i Nemaca i sve
vei respekt prema crvenima.325
4.24 ETNICI BRANE NEMAKE PUTEVE,

PARTIZANI IH RUE
30. marta 1944. Predrag Rakovi izvetava Drau Mi-

hailovia kako je Nemcima njihova pomo neophodna da
zaustave partizane:
Nemci kau da su uhvatili i deifrovali depeu koju

je Tito poslao Peku, da Peko ima zadatak da to pre
porui mostove na pruzi i putu Kraljevo Raka
Mitrovica Skoplje i da mu je to cilj prodiranja
ka toj pruzi. Nemci su bacili dosta svojih snaga u
Ibarsku dolinu da sauvaju prugu. Vapiju za naom
pomoi.326
4.25 ERIL REKAO DOSTA
Videvi da etnici brane nemake poloaje i komunikaci-

je, eril je 13. aprila 1944. informisao kralja Petra da
_________________________
325
Nikola Milovanovi, Slom, Beograd, 1983., str. 15.
326
157
e, ukoliko ne ukloni Drau Mihailovia iz emigrantske
vlade, Velika Britanija poeti da tretira jugoslovenskog
kralja i njegovu vladu kao saradnike Osovine.
4.26 NEMCI KOMANDUJU ETNICIMA
17. aprila 1944. Milutin Jankovi, komandant Draga-

evske brigade, izvetava Drau Mihailovia da Nemci
cene njihove ratne napore:
Na dan 9. aprila 1944. godine, po odobrenju Koman-

danta korpusa gde smo bili zajedno, a u vezi sa si-
tuacijom, sastali smo se sa Nemcima u selu Gui u
blizini varoice... Na dan 10. aprila pola je jedna
eta Nemaca desnom kolonom a ja sam sa oko sto naih
poao levom kolonom u napad na komuniste... Borba
je trajala 5 asova, kakva nije viena na ovom sek-
toru za celo vreme. Jaka komunistika banda tano
je bila informisana gde se nalazi na tab i ceo
raspored po kuama, te su u rasvit napali mesto gde
se je tab nalazio... U ovoj borbi, koja je zaista
bila paklena, sa svojom grupom i pridodatim ljudima
postigao sam dobre rezultate, tako da su se i Nemci
divili...327
20. aprila 1944. Jevrem Simi zvani Drka izvetava

generala Mihailovia o direktnoj potinjenosti etnika
Nemcima:
Vukovi sa 130 odabranih etnika stavio se pod ko-

mandu nemakog porunika Kerpera i nalazi se juno
od Jasenova na Beloj Glavi. Naredio sam mu da odmah
izae na Okruglicu i ojaa medvede.328
4.27 DRAA SIMULIRA OTPOR
21. aprila 1944. Draa Mihailovi u radiografskom obra-

anju narodu simulira borbu protiv okupatora:
_________________________
327
328
158
Propao je nemako-ljotievaki pokuaj razbijanja
naih snaga u oblasti Beograda, Aranelovca, Smede-
reva i u Zapadnoj Srbiji... Lokalni napadi na nae
tabove i pojedine grupe svuda razbijeni...329
U nastavku proglasa on izvetava da se partizani nalaze

u obruu vrlo jakih snaga", neznano ijih:
Komunistika grupa od dve divizije, koja je uspela

po cenu velikih rtava da se probije do doline Lima
preko Zlatibora i reona Ivanjice, i Ibra, unitava
se u obruu vrlo jakih snaga na prostoriji: Zlati-
bora i reona Ivanjice, Nova Varo, Golija, Dragae-
vo...330
4.28 KO NAPADA NEMCE, TAJ POMAE

PARTIZANE
7. maja 1944. general Mihailovi objavljuje potiinjeni-

ma da sa Nemcima nema nikakve veze niti sporazuma,
ali im u nastavku depee nareuje da ne napadaju Nem-
ce, osim verbalno:
Potrebno je da se prema Nemcima prekine svaka ak-

cija s tim da se propaganda i dalje nastavi. Ovo je
potrebno ovako, jer ko bi napadao Nemce direktno
bi pomagao komuniste, a time bi oteavao situaciju
naih snaga. Stoga ima da se prekine do moga daljeg
nareenja, svaka oruana akcija prema okupatorskim
snagama.331
4.29 BRANIMO SRBIJU UZ POMO NACISTA
8. maja 1944 Neko Nedi, komandant Valjevskog kor-

pusa, izvetava generala Mihailovia da etnici sa Nem-
cima dre poloaje na reci Gradac:
_________________________
329, 330
331
159
Snage potinjene meni prele su trenutno u odbranu
na liniji Baevci Kosjeri i to: valjevski korpus
sa delom Nemaca dri levo obalu Graca u visini Lipa
Ravan. Jue su na ovom odseku odbijeni svi napadi
komunista. Ajdai sa delom Nemaca zatvara poloaj
Bukovi Kaana... Moja tenja je da sa naslonom
na Nemce, stvorim vrstu odbranu linije Baevci
Kosjeri, dok se snage ne prikupe i ne stvore predu-
slovi za unitavajui udar...332
Istod dana, i komandant Zlatiborskog korpusa izvetava

Drau Mihailovia o zajednikoj osovinskoj borbi:
Celog dana 7-og maja, Nemci, Bugari, Dobrovoljci

i moje zlatiborske i raanske snage vodile su jaku
borbu sa kolonama crvenih na prostoru Solotua, Bio-
ska, Kadinjaa, Zaglavak, Dub. Bugarska artiljerija
dejstvuje vrlo uspeno. Odred nemakih padobranaca
na Kadinjai naneo mnogo gubitaka crvenima... Crve-
ni otstupaju u neredu preko Tare u pravcu Zaovine i
Mokre Gore... Okupator ih goni. Sa brigadama produ-
ujem gonjenje.333
4.30 NIKO NEE OSTATI IST
11. maja 1944. Dragoslav Rai, komandant Cer-

sko-majevike grupe korpusa apeluje na Drau Mihailo-
via da smanji saradnju:
Saznajem da su Uice pune Jankovievih etnika i da

Rakovi, Neko, Ajdai, Jankovi i Miti dre neke
konferencije sa Nemcima. Ako boga znate spreavajte
ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista
zajedno sa Nemcima, ja u duboko zaglaviti... Neko
od nas mora ostati ist.334
_________________________
332
333
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 3, dok. 165. fusnota 76.
334
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 3, dok. 165. fusnota 94.
160
Meutim, etnici koji su hteli da ostanu isti" od zajed-
nike borbe sa Nemcima nisu dobro prolazili. 12. maja
Keserovi je smenio majora Jocu Mihailovia zato to
nije u potpunosti izvrio nareenje za napad na komu-
niste."
4.31 SA KIM SMO MI U RATU
21. maja 1944. general Mihailovi je uputio svim svo-

jim komandantima telegram, iz kog se oitava rasulo u
etnikim redovima i protest protiv sluenja okupatoru:
U naim stareinama i borcima pojavljuju se stra-

hoviti znaci nediscipline i samovolje... Jedan ko-
mandant bez odobrenja VK naputa sa svim snagama
prostoriju gde je bio grupisan... Drugi komandant,
koji je takoe bio u strategijskoj rezervi sa izgle-
dom da bude svakog momenta upotrebljen, odlazi sa
delom snage na sasvim drugu stranu da izvri neki
svoj sporedni zadatak... Jedan komandant ide toliko
daleko pa trai objanjenje sa kim smo u ratu...335
Meu etnikim borcima se prialo da je Vrhovna ko-

manda prevrila svaku meru u saradnji sa Nemcima, a
Britanci su shvatili da Mihailovi uporno podriva njihove
vojne napore. Optoj konfuziji doprinela je proosovinska
naredba emigrantske vlade od 22. maja 1944. da e biti
najstroe kanjeni svi koji se bore u partizanima i da
moraju stupiti u etnike redove. Naredba je bacana iz
aviona nad okupiranom Jugoslavijom:
Svim vojnim obveznicima Kraljevine Jugoslavije nare-

uje se ovim putem da stupaju u oruane snage ene-
rala Drae Mihailovia, naeg vojnog ministra, radi
organizovanja i voenja oruanog otpora za oslo-
_________________________
335
161
boenje Otadbine. Svi vojni obveznici i graani
Kraljevine Jugoslavije koji se sada aktivno bore u
redovima Josipa Broza Tita duni su da iste odmah
napuste i stave se pod komandu enerala Mihailovi-
a... Prestupnici e iskusiti kaznu po odgovarajuim
pozitivnim zakonima Kraljevine Jugoslavije.336
4.32 SMENA MINISTRA MIHAILOVIA
Odmah nakon ove Purieve naredbe, poetkom juna je

formirana nova ubaieva vlada, a general Mihailovi
je smenjen sa poloaja ministra vojnog. Draa Mihailo-
vi se ovoj odluci nije pokorio, a njegovi potinjeni su
prkosno nastavili da ga oslovljavaju sa gospodine Mini-
stre" i smru kanjavaju one koji mu otkau poslunost.
4.33 PARTIZANI PUTAJU ETNIKE,

MIHAILOVIEV KOMANDANT IH STRELJA
Juna 1944. godine komandant Timokog korpusa Lju-

ba Jovanovi Patak izvetava Drau Mihailovia da su
se njegovi vojnici predali partizanima, koji su ih pustili
kuama:
Partizani su proli preko Resnika, zapalili arhivu

i razoruali nekoliko vojnika Banjske brigade, koji
nisu dali nikakav otpor i koje su partizani planski
odmah pustili kuama... Napominjem, odmah po dolasku
u Banjski srez, uo sam da se ak u redovima stare-
ina ovog korpusa, sa zadovoljstvom i izvesnim olak-
anjem govori kako: partizani ne ubijaju, ve nae
vojnike koji se predaju, razoruaju i putaju!337
_________________________
336
337
162
Ubrzo potom, Ljuba Patak saoptava da je streljao 75
vojnika koje su partizani pustili:
Streljao sam 75 vojnika radi toga to su se predali

partizanima. Iste su partizani razoruali i pustili
namerno da podrivaju nae redove i ire defetizam.338
4.34 ETNIKO-NEMAKA SARADNJA U SENCI

EVAKUACIJE AVIJATIARA
Crvena armija se pribliavala, to je nagovestilo skori kraj

rata, ali i borbu za posleratnim sferama uticaja. Suoe-
ni sa izvesnou kapitulacije, pripadnici Vermahta su se
nadali da e zavriti u rukama Amerikanaca, a ne Rusa,
kojima su mnogo zla naneli. Draa Mihailovi je takoe
video svoju ansu u amerikom prisustvu na Balkanu.
Avgusta 1944. Amerikanci su u saradnji sa etnicima

preduzeli operaciju Vazduni most, u cilju evakuacije
oborenih avijatiara. Tokom operacije nije bilo ometanja
od strane Nemaca. tavie, etnici su imali intenzivnu
saradnju sa Vermahtom dok su ameriki avioni sletali i
poletali.
4.35 SAMO BEZ NEMAKE UNIFORME
11. avgusta 1944. u Topoli, Mihailovievi izaslanici Ni-

kola Kalabi, Dragoslav Rai i Neko Nedi su potpisali
sporazum sa Nemcima o zajednikoj borbi protiv partiza-
na. Delegati etnikog voe Mihailovia su preneli Nem-
cima dva najvanija uslova za saradnju:
_________________________
338
163
da Draa Mihailovi ostane lino u ilegali,
da pokret Drae Mihailovia ne bude odenut u ne-
make uniforme.
Rai je podsetio Nemce da se politika orjentacija etni-

ka potpuno izmenila, da sada trae ujedinjenje sa Ljoti-
em i Nediem i optu mobilizaciju svih vojno sposobnih
za borbu protiv komunizma" pod nemakom koman-
dom. Nemaki zapisnik belei:
Politika usmerenost Drae Mihailovia i njegovog

pokreta potpuno se izmenila. Oni predlau stvaranje
jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku
dravnu strau, Srpski dobrovoljaki korpus, forma-
cije Drae Mihailovia i sve nacionalne snage koje
su protiv komunizma... Glavni zadatak je opta mobi-
lizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije
za unitenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u
Srbiji bude pobeen, pokret Drae Mihailovia je
spreman da se, po nareenju nemakog vostva, anga-
uje na Balkanu i svuda drugde.339
Nemaki zapisnik od 11. avgusta 1944. sumira ponudu

Vermahtu koju su preneli predstavnici Drae Mihailovi-
a:
1. DM eli da razgovara sa opunomoenikom firera za

jugoistoni prostor.
2. On tei okupljanju svih nacionalnih srpskih sna-
ga.
3. Mobilizacija i naoruavanje svih za oruje spo-
sobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoruavanje
i vostvo pod nemakim Vermahtom.
4. DM moli da sam ostane u ilegali.
5. Pripadnici DM-pokreta ne treba da budu u nemakim
uniformama.340
_________________________
339, 340
164
Nemaki kapetan Wrede i Mihailovievi komandanti Nikola Kalabi,
Dragoslav Rai i Neko Nedi, nakon sporazuma u Topoli, avgusta
1944. Ministar Mihailovi je slikanje sa Nemcima uvek preputao
svojim potinjenima.
165
4.36 DRAA PREKO NEDIA TRAI ORUJE OD
NEMACA
Dva dana nakon sastanka sa Nemcima, 13. avgusta

1944. su se sastali Draa Mihailovi i Milan Nedi u selu
Raani. General Mihailovi je traio generalu Nediu
da od Nemaca izdejstvuje oruje za etnike. Mihailovi
je tvrdio da ima dovoljno ljudstva, samo mu nedostaju
oruje i municija.
Nedi je bio prezren zbog otvorene kolaboracije, dok je

Mihailovi antinemakom retorikom uspevao da odr-
i uticaj u narodu. Nedi se nadao da e priklanjanjem
Drai uspeti da se odri na vlasti posle odlaska Nema-
ca. Herman Nojbaher u svom izvetaju od 16. avgusta
1944. to dobro zapaa:
Nedi sa svojim sledbenicima ne vidi, na osnovu

slabljenja sopstvenog politikog poloaja u zemlji,
sada nikakav drugi put za spasavanje nacionalnog
srpstva do pakta sa Draom Mihailoviem.341
Istog dana, 16. avgusta 1944. nemaka komanda je odo-

brila isporuku oruja i municije etnicima. Naoruani od
okupatora, etnici su inili zulum po Srbiji. Sutradan,
17. avgusta 1944. godine nemaka komanda je zabra-
nila etnicima da ulaze u Prokuplje zbog zloina koji su
poinili prilikom prikupljanja novca:
Da bi se spreili sluajevi nediscipline i ugroa-

vanje stanovnitva prilikom prikupljanja novca od
pijanih DM ljudi u gradu Prokuplju, nareuje se, u
saglasnosti sa bugarskim komandantom divizije gene-
ralom Kozarovom, da nijedan DM ovek, takoe ni za
vreme dana, bez dozvole nemake komande ne moe ui
u grad Prokuplje. Izmeu ostalog, u noi 16/17 VIII-
44 desila se neuvena nedisciplinovanost, da je 50
godinja starica zaklana od ljudi DM.342
_________________________
341
342
Dokumenti o izdajstvu Drae Mihailovia, knjiga I (str. 698), Beograd 1945.
166
4.37 NEDI GOVORI U IME DRAE MIHAILOVIA
17. avgusta 1944. odrana je vanredna sednica Nedie-

ve vlade u nemakoj okupacionoj komandi u Beogradu.
General Nedi je nemakom komandantu Jugoistoka fon
Vajhsu sumirao Mihailovieve predloge:
a) Bezuslovno obeanje, da nijedan nemaki vojnik

nee biti napadnut od etnika. Davanje talaca.
b) Zajednika borba iskljuivo protiv komunista u
cilju uspostavljanja mira i reda.
Nemci i etnici ne moraju biti neprijatelji.
c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih
podravaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komu-
nista
g) U sluaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Bor-
ba protiv komunista e se produiti.
h) Draa Mihajlovi nema veze s Englezima. On i ne
eli vie da je ima, odgovarajui engleskom dranju
prema srpskom narodu.343
Milan Nedi je garantovao da e Draini etnici osigura-

vati bezbednost saobraaja, rudnika i drugih objekata za
Nemce:
Ljudstvo Drae Mihailovia u budue e osiguravati

bezbednost cesta, eleznice, transporta ita, rud-
nika i ostale pogone koji su od znaaja za Nemce.344
Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta

1944. belei da je Nedi kod nemake komande nastu-
pao u ime Mihailovia:
Nemaka komanda javlja, da je Nedi ponudio, nakon

upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugo-
enog srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga.
Nedi je naglasio, da on takoe slubeno govori i
_________________________
343
344
167
u ime Mihailovia, koga je nedavno posetio. Od ne-
makih vojnih vlasti zatraio je dozvolu, da odmah
formira srpsku vojsku u snazi od 50 000 boraca, koja
bi se regrutovala iz etnikih jedinica. Komanda
Vermahta za Jugoistok, posle razgovora sa Herman
Nojbaherom, reila je da se izae u susret Nedievoj
molbi.345
4.38 PROSJAENJE KOD OKUPATORA
Sutradan, 18. avgusta 1944. godine Herman Nojbaher

se zaloio za Drau Mihailovia na sastanku obavetaj-
nog odeljenja komandanta Jugoistoka. On je Mihailo-
vievo prosjaenje kod okupatora" ocenio kao ozbiljnu
ponudu:

Draa Mihailovi je neosporno dokazao:
1. da eli da odrava primirje s okupacionim sila-
ma; i
2. da je on toliko antikomunista, da je usprkos en-
gleskim ponudama dao prednost prosjaenju kod okupa-
tora pred slogom s crvenom stranom.
Obeanja Drae Mihajlovia u pogledu lojalnog dra-
nja treba uzeti ozbiljno, poto je Draa Mihajlovi
u pitanju antikomunizma uvek zauzimao dosledno dr-
anje.346
Nakon toga, odlueno je da Drainu ponudu proslede

nemakom voi Adolfu Hitleru. General Mihaiovi je bio
oduevljen austrijskim nacistom Nojbaherom, koji mu
je pruio ruku saradnje. Herman Nojbaher se prisea u
svojim memoarima da je Draa Mihailovi za njega go-
vorio:
Mi znamo koliko srpske krvi dugujemo Nojbaheru. Zato

e on, na podruju u kome ja komandujem, putovati
_________________________
345
Nikola ivkovi, Srbi u Ratnom dnevniku Vermahta (33), Glas javnosti, 12. februar 2003.
346
168
ne kao ministar, nego kao princ. Ako Nojbaher eli,
staviu mu na raspolaganje, kao telesnu gardu, ko-
njicu, a bie obueni u srpsku narodnu nonju!347
4.39 NA NEMCE NEE BITI ISPALJEN NIJEDAN

METAK
20. avgusta 1944. Nojbaher izvetava svog nadreenog

Joahima fon Ribentropa, ministra inostranih poslova
Treeg rajha, da e Draini etnici Nemcima garantovati
bezbednost:
Prilikom razgovora sa itavom srpskom vladom kod

Vojnog zapovednika Jugoistoka, na dan 17. o. m., u
mom prisustvu, Nedi je posle iscrpnog prikazivanja
opasnosti situacije u srpskom, a time i u itavom
jugoistonom prostoru davao izjave i u ime Drae Mi-
hailovia. Nedi je zajemio da e se pokret DM uz-
drati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca
i da ni u sluaju povlaenja Nemaca iz Srbije nee
na Nemce biti ispaljen nijedan metak. Njegova vlada
preuzima, dalje, punu odgovornost za to da e dra-
inovci po svaku cenu garantovati Nemcima bezbednost
drumova, eleznica, rudnika i ostalih objekata koji
interesuju Nemce.348
Nojbaher je u izvetaju Ribentropu izneo uverenje da je

general Mihailovi odan Nemcima i e neutralisati pri-
padnike svoje organizacije koji su protiv njih:
Spreman sam, posle jednog linog razgovora sa D. M.,

da preuzmem odgovornost za to da nas taj ovek nee
napasti s lea i da e on sam uiniti bezopasnim one
elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu
nas.349
_________________________
347
Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan, Beograd 2004., str. 174.
348, 349
169
Nemaki okupatori su ponovo 20. avgusta 1944., uoi
polaska Nojbahera i fon Vajhsa u Hitlerov tab, vodili
razgovore sa Drainim izaslanikom Nekom Nediem, o
naoruavanju etnika koji se bore pod nemakom ko-
mandom.
4.40 ETNIKA PREDSTAVA U PRANJANIMA
Naravno, Mihailovi je za javnost i dalje izvodio svoju

predstavu. etnici u Pranjanima, naoruani nemakim
orujem, simulirali su ilegalu, spavali po talama, toboe
se krili od nekoga. O Mihailovievoj dvolinoj igri pie
ameriki oficir Thomas Matteson:
Nekima je moda teko razumeti kako etnici mogu da

spaavaju amerike avijatiare od Nemaca, kao to su
uinili najmanje u jednom sluaju, a istovremeno, da
sarauju sa tim istim snagama. Odgovor lei u et-
nikoj percepciji ko je stvarno neprijatelj. etnici
smatraju partizanski komunistiki pokret daleko ve-
om pretnjom po Jugoslaviju nego nemake okupacione
snage. Obnovljena amerika podrka bila je Mihailo-
viu jedino sredstvo suprotstavljanja partizanskoj
prevlasti... Uiniti bilo ta osim spasavanja i za-
tite amerikih avijatiara znailo bi im gubitak
poslednjeg izvora podrke i spasa.350
U selu Pranjani se pored etnikog aerodroma nalazio

i tab Drae Mihailovia. U selo su dovoeni uhapeni
partizani i pripadnici pokreta otpora, odakle su preda-
vani specijalnoj policiji iz Beograda. Specijalni nemaki
izaslanik Herman Nojbaher u svojim memoarima nagla-
ava koliko je u to vreme bila bitna uloga Mihailovievih
etnika u pacifikaciji Srbije:
_________________________
350
H Thomas T. Matteson, An analysis of the Circumstances Surrounding the Rescue and
Evacuation of Allied Aircrewmen from Yugoslavia 1941-1945, Maxwell Air Force Base, Alabama
1977., str. 40.
170
Nita bolje ne moe da opie stanje u Srbiji od i-
njenice da je krajem avgusta 1944. bila stacionirana
samo jedna nemaka borbena jedinica i to jedan poli-
cijski bataljon, koji i nije bio kompletan u odnosu
na brojno stanje.351
Draa Mihailovi pozira sa grupom amerikih avijatiara u

Pranjanima, avgusta 1944. Poetkom septembra, na istom mestu se
sastao sa Nemcima, bez slikanja.
_________________________
351
Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan, Beograd 2004., str. 168.
171
4.41 DRAINA PONUDA HITLERU
22. avgusta 1944. odrano je savetovanje u Vujoj jami,

Hitlerovom bunkeru u Berlinu, kojem su prisustvovali
nemaki voa Adolf Hitler, glavnokomandujui Vermah-
ta Vilhelm Kajtel, glavnokomandujui Jugoistoka Maksi-
milijan fon Vajhs, specijalni izaslanik Herman Nojbaher
i jo par generala. Slubeni zapisnik nam otkriva da je
fon Vajhs preneo Hitleru ponudu Drae Mihailovia, po-
jasnivi da je on voa svih antikomunistikih snaga",
koji eli da ostane u pozadini, zbog ugleda u narodu i
posleratnog razvoja:
Draa Mihailovi, koji je u stvarnosti voa svih

antikomunistikih i za borbu voljnih elemenata Sr-
bije, no koji, iz obzira prema svom narodu, koji u
njemu eli da vidi nepomirljivog nacionalnog heroja,
i s obzirom na kasniji vojniki i politiki razvoj u
Srbiji, eli da svojoj linosti nametne svaku poli-
tiku suzdrljivost.352
4.42 HITLEROV ODGOVOR
Uprkos zalaganju fon Vajhsa i Nojbahera, Hitler je od-

bacio ponudu generala Mihailovia, ocenjujui da e ne-
mako oruje jednom kasnijom prilikom biti upravljeno
protiv Nemaca". On je izjavio da nema pouzdanja u na-
rode Istoka", da u Srbima postoji bezobzirna otporna
snaga" i da ono to dolazi iz Beograda znai opasnost".
Hitler je nacistiku vrhuku upozorio da bi formiranje
srpske armije ilo na tetu Treeg Rajha:
Ako bi mi s nae strane pristali na srpsku ponudu, i

ako bi im stavili na raspolaganje oruje i municiju,
onda, dodue, verujem da e se Srbi s uspehom bori-
_________________________
352
172
ti protiv Tita. No isto tako sam ubeen da e onda
velikosrpska ideja odmah ponovno da zaplamti na nau
tetu. A to je nepodnosivo.353
Nakon podueg izlaganja, Hitler je odobrio da etnici

mogu biti terenski pomagai, ali ne smeju biti preformi-
rani u pravu armiju. Firer je rekao:
a) da nema nita protiv malih taktikih manevara" s

pokretom Drae Mihailovia,
b) da traeno formiranje armije, koja bi bila jaine
50.000 ljudi, nikako ne dolazi u obzir.354
4.43 SMENA GENERALA MIHAILOVIA
Par dana nakon to je njegova ponuda prosleena Hitle-

ru, Mihailovi je konano igubio podrku kralja i emi-
grantske vlade. 29. avgusta 1944. jugoslovenski kralj
Petar II Karaorevi je smenio generala Mihailovia sa
mesta Naelnika taba Jugoslovenske vojske u otadbi-
ni.
Mihailovi ovu odluku kralja nije prihvatio, postavi od-

metnik. On je vojsci nastavio da izdaje nareenja u ime
kralja.
Neki etniki komandanti (Lukaevi, Baovi, Ostoji...)

su pokuali da se distanciraju od smenjenog ministra
Mihailovia, u cilju prestanka rata sa partizanima i otpo-
injanja borbe protiv okupatora. Oni su krajem avgusta
1944 oformili Nezavisnu grupu nacionalnog otpora, ali
ispostavilo se prekasno, i bez veeg uspeha.
_________________________
353, 354
173
4.44 DOLAZAK AMERIKOG PIJUNA
26. avgusta ameriki obavetajac Robert Mekdauel je

sleteo u tab odmetnutog generala Mihailovia. Glavni
zadatak Mekdauela bila je uspostava proamerike vla-
sti u Srbiji, nakon kapitulacije Nemake na Balkanu.
Mekdauel je bio profesor istorije bez vojnog ina, koji je
privremeno proglaen pukovnikom" za potrebe misije.
Ovaj pukovnik" je savetovao etnikog vou da se ne
bori protiv Nemaca, ve protiv komunistikog uticaja u
Jugoslaviji. Njegova misija je mirisala na hladni rat.
Odmetnuti general i fiktivni pukovnik su bezono lagali

jedan drugog. Mekdauel je bez ikakvih trupa pokuao
da ostvari ameriki vojni uticaj na Balkanu, dok je Mi-
hailovi predstavljao narodu da kod sebe ima regularnu
savezniku misiju. Mekdauel je govorio da e se Nemci
povui do kraja meseca, da Rusi ne smeju ui u Jugo-
slaviju, da e se Anglo-Amerikanci doi, da e Mihailovi
preuzeti vlast. Mihailovi je tvrdio da ima pod orujem
100.000 ljudi, i jo pola miliona mobilisanih, bez oruja.
Iako je Mekdauel davao izjave bez ikakvog pokria, nje-
mu se verovalo neogranieno" (uro urovi). Njegovo
prisustvo je bilo mana u pustinji" za moral srpskih ko-
laboracionistikih snaga (Herman Nojbaher).
4.45 NEMAKA ISPORUKA MUNICIJE
30. avgusta 1944. u Beogradu je odrano savetovanje

nemakih voa povodom Hitlerovog odgovora Mihailo-
viu. Sastanku su prisustvovali general-feldmaral fon
Vajhs fon Vajhs Maksimilijan, ministar Nojbaher Nojba-
her Herman, general Felber i ostale nacistike glaveine.
Uprkos Hitlerovom miljenju, Nojbaher je i dalje tvrdio
da Draa Mihailovi verno slui nemakim interesima.
Zapisnik sa sastanka belei sledee:
Ministar Nojbaher konstatuje da premijer Nedi ver-

no slui nemakim interesima. Slino je i s Draom
174
Mihajloviem, koji se do danas trudio da ne zauzme
neprijateljsko dranje prema okupatoru. To isto vai
i za ostale vodee Srbe, koji su se, pod parolom
'Dajte nam oruje - onda pripadamo Vama', lojalno
drali.355
Uoi presudne bitke za Srbiju, Nemci su odobrili ispo-

ruku oruja, municije i opreme odmetnutom generalu
Mihailoviu. Komandant Jugoistoka Maksimilijan fon
Vajhs naredio je da se etnicima isporui 5 miliona meta-
ka. Pored toga, odobreno je 11.000 puaka, zaplenjenih
od jugoslovenske vojske, za naoruanje Mihailovieve 4.
grupe jurinih korpusa. Ovo nije ni izdaleka zadovoljilo
Mihailoviev zahtev za formiranjem i naoruavanjem ar-
mije od 50.000 ljudi. Nojbaher je ocenio da e Draa Mi-
hailovi, zbog neispunjenja njegovih zahteva za orujem
i municijom, sve tee drati ljude na okupu. Izaslanik
Nojbaher je 1. septembra 1944. obavestio Ribentropa o
vojno-politikoj situaciji u Srbiji sa posebnim osvrtom na
Mihailovia:
Draa Mihailovi, zadravajui simboliki svoje ne-

prijateljstvo prema okupatoru, nee ni po koju cenu
da se bori protiv nas. [...] D. M. je uveren da emo
mi u dogledno vreme evakuisati zemlju, nada se da se
to nee dogoditi tako brzo; priprema se iskljuivo
za odbranu nacionalne monarhije protiv komunizma;
bez prekida nastavlja tu borbu i eleo bi, kada mi
jednom odemo, da bez borbe stupi na nae kljune
poloaje.356
4.46 DRAINA OPTA MOBILIZACIJA
Nakon dogovora sa Nemcima, odmetnuti general Mihai-

lovi je, u ime jugoslovenskog kralja koji ga se odrekao,
naredio optu mobilizaciju:
_________________________
355
356
175
U ime Nj. V. kralja Petra II, u saglasnosti sa naim
monim saveznicima, a na osnovu datih mi ovlaenja,
proglaujem sa danom 1. septembra 1944. godine u
nula asova optu mobilizaciju celog naroda protivu
svih neprijatelja...357
Iako je proglasio mobilizaciju protiv svih neprijate-

lja", bilo je oigledno protiv koga je njegova mobilizacija
usmerena. Ve sutradan, 2. septembra 1944. general
Mihailovi je pozvao Nedieve i Ljotieve delegate u svoj
tab.
Tih dana, u Mihailovievom tabu u Pranjanima je vrilo

kao u konici". Svuda naokolo jurili su kuriri, koman-
danti, regruti. Istovremeno, poeli su stizati transporti
oruja i municije iz Beograda. Sprovodio ih je etniki
komandant Predrag Rakovi.
Odmetnuti general Mihailovi vri smotru golobradih mladia,

regrutovanih za borbu na strani okupatora.
_________________________
357
176
4.47 NEMAKA DELEGACIJA U PRANJANIMA
Ve 4. septembra 1944. u etnikom tabu u Pranjani-

ma, gde se nalazio improvizovani aerodrom, odran je sa-
stanak izmeu odmetnutog etnikog voe Mihailovia,
nemakog majora terkera i amerikog obavetajca Mek-
dauela. Nemci su bili veoma zainteresovani za dogovor sa
SAD, jer im se Crvena armija opasno pribliavala. Traili
su separatni sporazum s Anglo-Amerikancima, kako bi
se njihove snage sa Balkana povukle severno za borbu
protiv Rusa. Mekdauel im je traio da ostave naoruanje
generalu Mihailoviu, koji e nastaviti borbu protiv ko-
munizma".
4.48 NAPAD NA NEMCE JE DELO IZDAJE
Na dan sastanka, 4. septembra 1944. Mihailovi je svo-

jim stareinama uputio sramni raspis br. 677, kojim im
preti krivinom odgovornou za delo izdaje" ukoliko
preduzmu akciju protiv Nemaca:
ef amerike vojne misije pukovnik Mek Dauel, koji

je stigao u moj tab 26. avgusta, ima iroka poli-
tika ovlaenja. Sa njim sam izradio veliki save-
zniki vojniki i politiki plan. Sada je potrebno
da svaki stareina vri samo ono to mu ja naredim.
Svaka inicijativa van okvira mojih nareenja moe
sve da nam pokvari. Zato nareujem da se nikakva
akcija bez moga nareenja osim protiv komunista ne
sme preduzimati. Stareine koje rade protiv ovog
nareenja i svojim postupcima onemoguavaju izvre-
nje vojnog plana koji sam utvrdio sa pukovnikom Mek
Dauelom odgovarae za delo izdaje...358
6. septembra 1944. u prisustvu delegata iz nedievskih

i ljotievskih jedinica, Draa Mihailovi je proglasio uje-
_________________________
358
177
dinjenje svih nacionalnih snaga". Draa je tvrdio da Cr-
vena Armija ne sme prei Dunav i da e oni preuzeti vlast
po odlasku Nemaca:
Sovjeti ne smeju prei Dunav, jer bi to bilo, prema

izjavi efa amerike misije, pukovnika Mek Dauela,
povod za prekid odnosa i otvoren sukob izmeu Sovje-
ta i Anglo-Amerikanaca.359
Istog dana, 6. septembra 1944. Nedieve snage su

stavljene pod komandu generala Mihailovia. U pobed-
nikom raspoloenju Mihailovieva komanda je objavila
propagandni letak da je ef amerike misije kod Vrhov-
ne komande Kraljevske jugoslovenske vojske u Otadbi-
ni pukovnik Mek Dauel" slubeno saoptio da je partiza-
nima u Jugoslaviji ukinuta svaka saveznika pomo", a
u Kraljevini Jugoslaviji e se uskoro iskrcati samo ame-
rike trupe."
4.49 SRANI UDAR OD BLIZINE CRVENE ARMIJE
8. septembra 1944. zapoelo je stalno zasedanje etni-

kog Centralnog nacionalnog komiteta u selu Milievci-
ma. U toku sednice stigla je potvrena vest" da su pret-
hodnice Crvene armije prele Dunav i ule u Kladovo.
Meu prisutnima je zavladala panika, a predsednik CNK
Mihailo Kujundi je ostao na mestu mrtav od srane
kapi. Ispostavilo se da je to bila samo izvidnica Crvene
armije, a Kladovo je osloboeno dve sedmice potom.
Mihailovieve planove za preuzimanje vlasti nisu pomr-

sili Rusi, ve neoekivano brzo napredovanje partizana
kroz Srbiju. Usled pribliavanja partizana Valjevu, la-
novi Centralnog nacionalnog komiteta napustili su gla-
vom bez obzira selo Milievce.
_________________________
359
178
4.50 POVRATAK PARTIZANA
U meuvremenu, partizani su se probili u okupiranu

Srbiju, razbivi nemako-etniku odbranu. im je ne-
maka glavnina pola ka istonoj Srbiji u susret Crvenoj
Armiji, partizani su bez problema potukli etnike u za-
padnoj Srbiji. 9. septembra 1944. godine Prvi proleter-
ski korpus je razbio etniku glavninu u bici na Jelovoj
gori, a 10. septembra 1944. Mihailoviev tab je krenuo
u povlaenje ka Bosni.
11. septembra 1944. Mihailovieva kolona je naletela

na partizane, a pucnjava iz automatskog oruja se za-
ula u njegovoj neposrednoj blizini. Tada je esta lika
divizija NOVJ, u nastupanju ka Valjevu, zarobila njegovu
komoru u kojoj je bila arhiva Centralnog nacionalnog ko-
miteta. Delovi Mihailovieve Vrhovne komande sakupli
su se oblinjem u selu Divci, dok su drumom ka Va-
ljevu jurile nemake motorizovane kolone. Tokom borbi
za osloboenje Valjeva, naelnik taba 4. grupe jurinih
korpusa JVuO Neko Nedi naredio je svom komandan-
tu korpusa da se bori rame uz rame s Nemcima:
Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu

prema komunistikoj grupi dejstvuje u Kolubari.
Poto ovu akciju vode uglavnom Nemci to e tvoja
uloga biti da naslonom naih i u sporazumu sa njima
izvri tuenje crvenih sugeriui Nemcima najpogod-
nija reenja. Od Nemaca e neposredno da se snabde-
va municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom
uz nemake trupe goni i hvata komuniste koje oni
razbijaju.360
_________________________
360
179
4.51 KRALJ PROTIV DRAE
12. septembra 1944. godine kralj Petar II Karaorevi

je pozvao etnike da pristupe Narodnooslobodilakoj voj-
sci, a one koji to odbiju osudio kao izdajnike koji zlou-
potrebljavaju ime kralja i autoritet krune" radi pravdanja
saradnje sa neprijateljem:
Svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelja protiv

interesa svog vlastitog naroda i njegove budunosti,
i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, nee uspeti
da se oslobode izdajnikog iga, ni pred narodom ni
pred istorijom. Ovom mojom porukom vama, odluno
osuujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta kru-
ne, kojom se pokuavalo opravdati saradnja sa nepri-
jateljem i izazvati razdor meu borbenim narodom u
najteim asovima njegove istorije, koristei time
samo neprijatelju.361
Povratak komandanta Koe i njegovih proletera bio je ra-

van udu. Otiao je kao progonjeni ustanik, a vratio se
kao general regularne vojske. Proboj partizana, kraljev
proglas i blizina Crvene armije imali su domino efekat.
Neki etniki komandanti su samoinicijativno udarili na
Nemce. Neki su, i pored ideolokih neslaganja, prili par-
tizanima da bi stupili u borbu.
Sve je vie Srba uvialo da Draa Mihailovi ne die

ustanak protiv Nemaca, da ne slua vladu, kralja ni sa-
veznike, da njegovi potinjeni uruju sa okupatorom. U
zapadnoj Srbiji je ponovo buknuo narodni ustanak, a
odmetnuti general Mihailovi je 13. septembra 1944.
pobegao s Ravne gore na neosedlanom konju, prema
svedoenjima preivelih boraca.
_________________________
361
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 4, str . 1041-1042
180
4.51 DRAA PROTIV KRALJA
Odmetnuti general Mihailovi je 13. septembra 1944.

uputio raspis svojim komandantima kojim osporava kra-
ljev proglas, tvrdei da je kraljev govor falsifikat, zavera
ustaa da razbiju srpstvo:
Nj. V. kralj Petar II spreen je u vrenju svo-

jih kraljevskih dunosti i nije u mogunosti da da
slobodno svoju re... ubai i hrvatska klika na
strani, kao i njihovi jednomiljenici Paveli i Jo-
sip Broz-Tito ine sve to im je mogue da razbiju
srpstvo... Na dan 11. septembra preko radio Londona
napravili su najobiniji falsifikat sa kraljevim ime-
nom, prenosei tobo Kraljev govor... Ovaj kraljev
govor potpuna je izmiljotina... Srbi i Slovenci,
zbijte redove... ubai je ustaa... ubai misli
isto to i Paveli. Oni hoe granice na Drini. Oni
hoe Srbe da rasparaju... iveo kralj Petar II...362
4.53 DRAA ZABRANJUJE USTANAK PROTIV

NEMACA
13. septembra 1944. godine pukovnik Gojko Boro-

ta izvetava tab Zaharija Ostojia da je poeo etniki
ustanak protiv okupatora u Bosni:
Otpoela je akcija protivu okupatora. Savo sa svima

uzeo uea. Napad je izvren na Semizovac, Svrake,
Ali-pain Most, Sumbolovac, Buloge i Derventu. Uspeh
dobar. Neprijatelj proteran. Zarobljeno: 14 pua-
ka, 2 teka mitraljeza, 1 pukomitraljez, 21 puka,
neto municije, hrane, stoke i ostalog materijala.
Bora je isto preduzeo na svom reonu o emu Vas je
sigurno izvestio.363
_________________________
362
363
181
Kasnije istog dana, Borota saoptava Ostojiu da je ne-
maka komanda naredila da etnici odmah prekinu pre-
pade na ustae i Nemce u neposrednoj blizini Sarajeva:
Zapovednik nemakih snaga Bosne i Hercegovine nare-

dio mi je da Vam saoptim sledee: U trenutku dok
nemake divizije brane Srbiju od boljevike najezde
i progone partizanske odrede du cele June i Zapad-
ne Srbije kao i na teritoriji Bosne i Hercegovine,
borei se na taj nain ne samo za nemake interese
nego u prvom redu titei srpsko stanovnitvo od
propasti, etnici na podruju velike upe Vrh Bosne
zauzeli su prema nama neprijateljski stav protivno
svim dosadanjim pregovorima... Nemako vojno za-
povednitvo nije niukoliko voljno da trpi i dalje
ovakve i sline ispade.364
Nemaki general je zapretio da e ukoliko neprijateljstva

ne prestanu preduzeti najdrastinije mere, ne samo pro-
tiv etnika, nego i protiv stanovnitva, da etnici moraju
smesta da se povuku iz okoline Sarajeva i blizine sao-
braajnih arterija. U protivnom, nemake jedinice koje
se zajedno sa etnicima bore protiv partizana na Drini i
u Hercegovini e biti smesta povuene. Nemakom ge-
neralu je ostalo jo dovoljno drskosti da zapreti likvidaci-
jom itavog jednog naroda:
Ovom prilikom skree se ponovo panja da bez obzira

nato to je nemaka bez svake diskusije u vojnikom
i politikom pogledu daleko od propasti i na Balka-
nu dovoljno snana i biti uvek u stanju likvidirati
srpski narod.365
Istog dana Momilo uji prosleuje Zahariju Ostojievu

iinu komandu da ne napadaju Nemce:
ia naredio da ne preduzimamo nikakve akcije sem pro-

tiv crvenih. Crveni navaljuju na nas svugde. Prilaze
im ustae i domobrani. Nema ovamo nikakovih znakova ni
o invaziji saveznika niti pak o povlaenju Nemaca.366
_________________________
364 , 365, 366
182
4.54 OPOZIV MEKDAUELA
Britanski premijer eril je saznao da Mekdauel, protiv-

no saveznikom dogovoru, boravi kod etnika. eril je
otro prigovorio amerikom predsedniku Ruzveltu, koji
je odmah naredio naelniku obavetajne slube generalu
Donovanu da opozove misiju.
18. septembra 1944. ameriki obavetajac Robert Mek-

dauel je primio nareenje da se odmah evakuie, da ne
preduzima nikakve pregovore, niti bilo koje druge aktiv-
nosti. Meutim, on je raznim izgovorima odlagao svoju
evakuaciju, nastavljajui da agituje u korist Mihailovia.
Istog dana partizani su slomili nemako-kvislinku od-

brana Valjeva. Ve sutradan, 19. septembra 1944. par-
tizani su udarili na Aranelovac, na oko 60-70 kilometa-
ra od Beograda.
4.55 POBUNA PROTIV DRAINE POLITIKE
19. septembra 1944. etniki pukovnici Zaharije Ostoji

i Petar Baovi su uputili Mihailoviu otar radiogram:
Sa Vaim odgovorom nisu zadovoljni ni borci ni sta-

reine, jer ne vide nijedan zraak nade za izlaz iz
nae oajne situacije u koju nas je dovela iskljui-
vo Vrhovna Komanda. Narod, borci i stareine posle
kraljevog govora, a zbog stalnog uveravanja da su
Kralj i saveznici sa nama, ne veruju vie nita ni
Vama ni nama. Zbog ovoga je ve kod veine jedinica
nastupilo pravo rasulo, a svakim danom ono e biti
sve vee i vee. Zar ne vidite da e nas narod osta-
viti udaljene i s motikama oterati od svojih kua?
Sa kakvom parolom mi moemo danas izai pred narod?
Zar sa laima kao do sada? ... Molim Vas za jasan
precizan odgovor, koji emo saoptiti narodu, borci-
ma i stareinama.367
_________________________
367
183
Sutradan 20. septembra, Mihailovi je primio Memo-
randum" jo jednog svog komandanta, majora Dragosla-
va Raia:
Od 1941. godine mi smo sebi stavili u zadatak da

organizujemo vojsku i sa naslonom na nae savezni-
ke kao potpuno legalna vojska otponemo borbu za
osloboenje svoje zemlje... Za tri godine rada mi
smo ispustili inicijativu iz ruku, i to zbog ne-
jasnog zauzimanja stava... Na nedovoljno uspean
stav prema saveznicima i nedovoljno energian stav
prema protivnicima doveo je do toga da su nam ko-
munisti preoteli politiki uticaj na saveznike i
nas od pre nekoliko meseci stavili u ilegalnost kod
saveznika... Sav dosadanji rad zbog nejasnog stava
imao je za posledicu nae oajno kolebanje u toku
proteklih godina, to je esto dovodilo do uasnog
poniavanja prema naim protivnicima. as smo pakti-
rali, as bili legalni, as zauzimali stav oruanog
sukoba...368
Ni sam major Rai nije imao jasan stav, tako da pred-

lae gospodinu Ministru" da hitno odlui: ili udariti na
Nemce da bi povratili stav saveznika ili se potpuno oslo-
niti na njih da bi unitili komuniste i postali gospodari
situacije u zemlji".
I obini borci su uviali ta se deava. 21. septembra

1944. godine komandant Valjevskog korpusa Neko Ne-
di nareuje drakonske mere protiv svih koji pronose
vesti da je general Mihailovi smenjen:
Prema svim onim stareinama i vojnicima koji budu

irili uznemiravajue vesti, preduzeti drakonske
mere i ovo suzbiti u korenu.369
_________________________
368
369
184
4.56 IZDRITE SA NASLONOM NA NEMCE
Dok je Crvena armija stajala na granicama, partizani su

razbijali etnike po Srbiji. 23. septembra 1944. Vojislav
Markovi, komandant Valjevskog korpusa, hrabrio je
etnike da izdre uz pomo Nemaca dok ne dou ame-
rike trupe:
Ameriki pukovnik izjavio 21. IX pred iom, Naci-

onalnim komitetom, efom i Nekom: ruske trupe po
ugovoru ne smeju prelaziti granicu Jugoslavije i
zato su ve vie od 20 dana kod nae granice, ali ne
prelaze unutra. Amerike trupe e doi u Jugoslaviju
i okupirati je tek onda, kada Nemci napuste zemlju.
Tada e pod amerikom okupacijom biti izvren ple-
biscit na takav nain, da ia dobije i legalno is-
kljui Tita... Do tog momenta on trai da izdrimo u
borbi, makar i sa naslonom na Nemce370
4.57 DOLAZAK CRVENE ARMIJE
Nou 22/23. septembra 1944. Crvena armija je zapo-

ela forsiranje Dunava kod Kladova. Dok su se Nemci
borili sa Rusima na istoku Srbije, partizani su u zapad-
noj Srbiji potukli Mihailovievu glavninu. Ve sutradan,
24. septembra 1944. Draa Mihailovi sa tabom bei u
Bosnu. Nakon par dana, on lokalnim etnicima naredio
napad na partizane u Tuzli.
Preostali etnici iz Srbije su, pod komandom Mirosla-

va Trifunovia, krenuli sa nemakom armijom generala
Lera u proboj ka Bosni:
18000 srpskih boraca na maru za ajnie. Prvi ealon

danas ulazi u Prijepolje. Prvog novembra verovatno
emo stii u ajnie. Tamo treba da se sastanemo.
Treba prikupiti sve to se moe od hrane. Nemci idu
istim putem, armija marala Lera.371
_________________________
370
371
185
Partizani su stigli nadomak Beograda, etnici su bili
potpuno zbunjeni. Neki su shodno Drainom nareenju
ostali uz Nemce, dok su neki samoinicijativno poeli da
se okreu protiv okupatora. Nemaki izvetaj od 2. okto-
bra 1944. belei:
etniko dranje i dalje razliito. etnici u Srbiji

se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista...
Suprotno tome, etnici u istonoj Bosni, Hercegovini
i junoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni.
Kreu se ka obali, kako bi u sluaju saveznikog
iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili
savezniku zatitu od crvenih. Iz sigurnog izvora
se doznaje da je Draa Mihailovi izriito osudio
njihovo protivnjemako dranje.372
Mihailovi je u blizini Brkog, 4. oktobra 1944. primio

vest da su sovjetske trupe prele jugoslovensku granicu
i da nastupaju ka Beogradu. Sve je vie etnika trailo
dugo odlagani ustanak protiv Nemaca. No, general Mi-
hailovi je okupatorima garantovao da e nastaviti bor-
bu protiv komunizma". Nemci su reili da njegove trupe
iskoriste kao prethodnicu prilikom povlaenja iz Srbije, o
emu svedoi dokument sa sastanka nacistike vrhuke
u Beogradu od 8. oktobra 1944. godine:
Draa Mihailovi e nastaviti borbu protiv komuniz-

ma... Sada je stvar u tome, kako upotrebiti etnike
jedince kao prethodnice i osiguranje za komunikacije
prilikom predstojeeg izmjetanja njemakih trupa
iz Srbije.373
4.58 MEKDAUELOVA PRAZNA OBEANJA
Mekdauel je nastavio da agituje za Mihailovia, pravda-

jui se nemogunou evakuacije. Komanda u Bariju mu
je 9. oktobra 1944. sugerisala da se pridrui najblioj
_________________________
372
373
NAW, T-311, roll 194, 000105.
NAW, T-311, roll 194, frame 000045-6.
186
partizanskoj jedinici, ali je Mekdauel odbacio predlog
kao veoma opasan i nemogu". Umesto toga, sa Draom
je preao u Bosnu, gde je pozivao muslimane da pristu-
pe etnicima. Tokom oktobra drao je vatrene govore po
seoskim zborovima u Bosni. Mnogi muslimani su verova-
li onome to predstavnik Amerike kae". Prema reima
muslimana-etnika Mustafe Mulaia on je pravio naj-
veu zabunu i najveu smetnju Narodnooslobodilakoj
vojsci i prouzrokovao nepotrebne rtve."
Govorio je da amerika omladina ne gine da u Evropi za-

vlada komunizam" i da Sjedinjene Drave priznaju samo
Mihailovia. On je ak obeavao zapadnu intervenciju
protiv partizana , to nije bilo nerealno obzirom da su
Britanci malo nakon toga napali grke partizane, koji su
kontrolisali vei deo zemlje nakon odlaska Nemaca. No,
ispostavilo se da od Mekdauelovih pretnji nema nita.
12. oktobra 1944. izaslanik iz Italije ivko Topalovi
javlja poraavajue vesti Drai Mihailoviu:
Britanska i amerika sluba ne predviaju iskrcava-

nje njihovih snaga na naoj obali.374
18. oktobra 1944. Draa Mihailovi se obratio ivku To-

paloviu apelom za evakuaciju etnika u Italiju:
Ako nema drugog reenja, osigurajte evakuaciju u

Italiju. Mi jo uvek moemo da se probijemo do mora,
sa oko 50.000. Pitanje je da li e to biti mogue
i kasnije. aljite nam va savet hitno.375
4.59 DAN UOI OSLOBOENJA BEOGRADA, ZA

USTANAK JE PRERANO
Dok su na ulicama Beograda besnele zavrne borbe pro-

tiv Nemaca, Draa nije ni pomiljao da im otkae sarad-
nju. O tome svedoi sledei nemaki izvetaj od 19. ok-
tobra 1944. :
_________________________
374
375
187
Prema obavjetenjima iz sigurnog izvora, etnike
trupe u jugozapadnoj Srbiji i Sandaku se i da-
lje bore protiv komunista, prema izriitom nareenju
D.M.-a.376
Drugi nemaki dokument od istog dana (dan uoi oslo-

boenja Beograda) prenosi da je etniki komandant Ra-
i ustao protiv okupatora, dok Kalabi kae za ustanak
prerano:
Rai je odluio da povede borbu protiv Okupatora",

uprkos obeshrabrivanju od strane Kalabia, koji sma-
tra takav potez preuranjenim.377
4.60 PROBOJ ETNIKA I NEMACA IZ SRBIJE
Sa slomom Vermahta u Srbiji dolo je i do sloma etnika,

koji se sami nisu mogli odrati. Proboj etnika i Nemaca
ka Bosni poeo je krajem oktobra 1944. godine, jedinim
raspoloivim putem koji je vodio kroz Sandak. etniki
voa Draa Mihailovi se u Bosnu povukao prvi, jo u
septembru 1944. godine. Njegovu vojsku su dobrim de-
lom inili prinudno mobilisani regruti iz Srbije.
Istovremeno, nestalo je i poslednje nade u ameriku po-

mo. Fiktivni pukovnik" Mekdauel, koji je savetovao
Mihailoviu da se ne bori protiv Nemaca ve partizana,
konano je evakuisan iz Jugoslavije 1. novembra 1944.
. Njegove izjave navodno nisu predstavljale slubenu po-
litiku SAD, ali nikada nije odgovarao zbog izgovorenog.
_________________________
376
377
NAW, T-311, roll 194, frame 000562-4.
NAW, T-311, roll 194, frame 000559.
188
4.61 ETNICI PRATE I POMAU NEMAKE
TRUPE
3. novembra 1944. odmetnuti general Mihailovi je pre-

ko svog delegata dogovorio sadejstvo sa nemakom ar-
mijom E:
etnici e pratiti i potpomagati nemake trupe u

njihovom nastupanju do Sarajeva.378
Precizirano je da e u sluaju predaje Jugoslavije bolj-

evizmu" etnici krenuti sa Nemcima na sever, a ako Sa-
veznici proklamuju samostalnost Jugoslavije, ostae u
Bosni da nastave borbu protiv Tita".
11. novembra 1944. komanda Armijske grupe E izveta-

va da 18.000 etnika iz Srbije sa njima marira u pravcu
Foe, titei bokove nemakim trupama. Tokom proboja,
Nemci i etnici bili su izloeni uestalim napadima, kao
i intenzivnim dejstvima saveznikog vazduhoplovstva.
Ovim se putem iz Srbije u istonu Bosnu probilo oko
85.000 Nemaca i oko 20.000 etnika. U Hercegovini, et-
niki voa Vojislav Lukaevi je reio da kraj rata ne do-
eka na strani Nemaca. On 17. novembra javlja Zahariju
Ostojiu:
Ja borbu sa Nemcima ne naputam vodiu je do kraja.

[...] Povlaenje ispred Rusa sa Nemcima znai punu
nau propast, bez obzira ko doao.379
_________________________
378
379
189
4.62 NAI ODREDI SU VRILI NASILJA I UZIMALI
VELIKE DABINE
Poetkom decembra 1944. odmetnuti general Mihailovi

je izradio projekat akcija u Srbiji", u kojem konstatuje
da je povratak etnikih odreda u Srbiju trenutno nemo-
gu, zbog prisustva Crvene armije i zbog loe reputacije
u narodu:
U ovakvoj situaciji povratak naih jaih odreda je

nemogu. Neminovno bi doveo do sukoba sa sovjetskim
trupama, to bi na politiki poloaj pogoralo i
moglo dovesti do potpunog naeg vojnikog unitenja.
S druge strane, pak, povratak ovih odreda, na elu
sa njihovim starim komandantima, psiholoki bi u ve-
ini sluajeva odjeknuo, s obzirom na njihovu raniju
netaktinost, vrlo nepovoljno kod naroda, stavljaju-
i mu opet u izgled nasilja i velike dabine.380
Mihailovi zato odluuje da u Srbiju zapone ubacivanje

kraljevih komandosa" (nemaju nikakve veze sa kraljem
koji ga se odrekao) koji bi vrili atentate na nosioce vlasti
i sabotae, kako bi se onemoguilo sreivanje prilika u
zemlji. Predratni poslanik i lan Centralnog nacionalnog
komiteta, Aleksandar Aksentijevi, predlagao je Mihailo-
viu da obustavi rat:
Ja sam mu govorio da sam doao u umu u cilju oslobo-

enja, mira i reda u zemlji. Osloboenje je postigla
ona druga strana na elu sa Titom, a mi moemo da se
rtvujemo za mir i red. Bio je veoma nezadovoljan
mojom izjavom i od tada vie nisam bio ika-Aca od
poverenja.381
Decembra 1944. godine Mihailovieva nadanja je pod-

grejala Britanska oruana intervencija protiv partizana
u Grkoj. Smatrao je da e do takvog preokreta doi u
Jugoslaviji, samo ukoliko etnici izdre.
_________________________
380
381
190
4.63 NEMCI DAJU MUNICIJU DA UBIJAMO SRBE
Nakon to su njegove snage prikupile u istonoj Bosni,

odmetnuti general Mihailovi je 8. decembra 1944. za-
poeo veliku ofanzivu protiv partizana. Municiju je pri-
mao od nadlene nemake komande. Mihailoviev izasla-
nik za pregovore sa nemakom komandom u Sarajevu
bio je pukovnik Gojko Borota, komandant Romanijskog
korpusa JVuO. 10. decembra 1944. tab Armijske gru-
pe E je obavestio potinjene komandante o detaljima sa-
radnje sa etnicima:
DM garantuje najlojalnije dranje prema nemakim je-

dinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za sa-
radnju izmeu nemakih jedinica i etnika je: Mitro-
vica. etnike u to veoj meri koristiti za slubu
izvianja. Materijalna pomo moe im se obezbediti u
ogranienim razmerama ukoliko se stave na raspolaga-
nje za borbu protiv bandi.382
14. decembra 1944. general Draa Mihailovi nareuje

svom oveku pod pseudonim Binder":
Ako uspete da dobijete municiju, aljite je za selo

Koutice, ponavljam Koutice. Hitno nam je potreb-
na.383
17. decembra 1944. Binder" izvetava generala Miha-

ilovia o uspenom preuzimanju municije od Nemaca:
Municiju prvu partiju primili smo i to 40000 meta-

ka. Nemci trae ime lica kome njihov vojnik treba
da preda, kao i to da se uvek oznaava ime mesta,
kao i najbolji put... Raspoloeni su da nam municiju
stave uvek.384
_________________________
382
383
384
191
Sutradan 18. decembra 1944. etniki eneral" nareu-
je Gojku Boroti u Sarajevu da energino trai municiju
od Nemaca:
Vrlo mi je vano da to pre dobijemo municiju...

Treba da je bude u to veem broju kako za puke tako
i za bacae. Traite ovo energino...385
Mihailovieva ofanziva bila je znaajna podrka proboju

nemake armije E ka Sremskom frontu. Nemaka ko-
manda je bila zadovoljna upotrebom etnika, o emu
svedoi uputstvo naelnika taba 91. armijskog korpusa
iz decembra 1944. godine:
Upotreba etnika u razliitim podrujima je je dala

dobre rezultate. Pogotovo je njihovo poznavanje te-
rena i izviaka aktivnost protiv Titovih bandi od
koristi Wehrmachtu. Naslanjanje etnika na Wehrmacht
je ipak samo posljedica njihove slabosti u odnosu na
Titove snage. Oruana intervencija Anglo-amerikana-
ca bi sigurno izazvala njihov trenutani prelazak u
neprijateljski tabor.386
I pored nesrazmerne brojane nadmoi, etnika ofanzi-

va u istonoj Bosni decembra 1944. je propala. etnici
su prvo razbijeni kod Zvornika, a potom i kod Tuzle. Ne-
uspeh Mihailovieve ofanzive doveo je do pada morala i
osipanja.
4.64 NE SMEMO SLUITI OKUPATORU, ALI IPAK

SLUIMO
23. decembra 1944. Draa Mihailovi poruuje vojvodi

Momilu ujiu, koji sa Nemcima odlazi u Istru:
U osnovi se ne slaem sa naputanjem terena i od-

laskom za Istru... Vojnici moraju da produe borbu
_________________________
385
386
NAW, T-314, roll 1630, frame 000770.
192
na celom prostranstvu Jugoslavije. Ni u kom sluaju
nai vojnici ne smeju biti izbeglice niti sluiti
okupatoru.387
Izvetaj Komande Jugoistoka od istog dana, 23. decem-

bra 1944. svedoi da su Mihailovievi etnici ipak sluili
okupatoru, osiguravajui nemake komunikacije u Bo-
sni, zajedno sa ustaama:
Jae banditske snage (partizanske snage - red.) po-

tisle etnika osiguranja od Trnova ka Kasindolu (6
km juno od Sarajeva). 1. bataljon 734. lovakog
puka, prebaen iz Podromanije motorizovanim tran-
sportom, stupio u kontranapad u saradnji sa ustaama
i etnicima.388

_________________________
387
388
NAW, T-311, roll 195, frame 000343.
193
1945
5.1 NEMCI ISPUNJAVAJU SVE ELJE
5. januara 1945. pukovnik Gojko Borota iz Sarajeva od-

govara na oajniko traenje generala Mihailovia:
Nemci su poruili hitno sledee: Sve elje u pogledu

municije ispunjene i bie otposlati kuda treba. Da
se sporazumem sa Vama i da doem kod njih sa jednim
opunomoenikom da se stvar postavi na svoje mesto.
Predlau da bace svoje trupe po terenima a u pozadi-
ni da mi unitavamo one to oni pokrenu. Za ovo daju
municiju i ostalu potrebu. Trae da se sa njima us-
postavi radio veza kao najnunije i najhitnije...389
9. januara 1945. Draa Mihailovi javlja svojim ljudima:
Vakcine najpotrebniji materijal dostavie se ovih

dana u Sarajevo. Obeana je pomo i u municiji i
obui. Borota neka se stalno za ovo interesuje i
svakoga dana neka to trai.390
5.2 GLAD, BESCILJE, RAZDOR
Januara 1945. Mihailovi je pokuao da pregrupie svoje

gladne i demoralisane trupe na Ozrenu, ali one su bile
u rasulu. 9. januara 1945. pukovnik Duan Smiljani,
komandant umadijske grupe korpusa povuenih u Bo-
snu, javlja Drai:
Nalazimo se u vrlo tekom poloaju ugroeni neshvata-

njem plemenski zaslepljenih bosanskih i crnogorskih
stareina, usled opte iznurenosti, usled gladi i
epideminog obolenja vie od polovine ljudstva. Pored
toga na svaki dalji zalogaj prisiljeni smo da pla-
amo krvlju bez obzira od koga ga i kako uzimamo.391
_________________________
389
390 Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 4, dok. 156.
391 Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 4, dok. 192.
194
5.3 VOJVODA UJI POZDRAVLJA FAISTIKIM
POZDRAVOM
U meuvremenu, vojvoda Momilo uji se, protivno Mi-

hailovievim eljama, povukao na podruje Treeg Raj-
ha. 9. januara 1945. Mihailoviu stie izvetaj iz Trsta,
da ga je napustio uji i priklonio se srpskom faisti-
kom voi Ljotiu:
U Trstu su konferisali: jedan Hitlerov delegat, Ru-

pnik, Ljoti i uji. uji je tvrdio da je Ljoti
jedini prestavnik srpskog naroda... Jeveviu kao
prestavniku naega pokreta preti opasnost da bude
interniran, jer uji hoe preko Nemaca i Ljotia da
potini njegovo ljudstvo sebi...392
Sutradan, 10. januara 1945. Vasilije Marovi, delegat iz

Slovenije, izvetava Drau Mihailovia da vojvoda uji
pozdravlja Nemce nacistikim pozdravom:
Vreajui, klevetajui iu i V. K. uji trai

opravdanje za svoje postupke. On javno pozdravlja
nemake oficire rimskim pozdravom i protiv svoga ube-
enja iz inata radi na tetu optu.393
5.4 ODBRANA DRINE ZAVISI OD NEMACA
Nakon izvlaenja nemakih ostataka iz Srbije, komanda

Vermahta je uspostavila front na Drini, koji je bio juni
krak Sremskog fronta i najdonji deo istonog fronta za
odbranu nacistike Nemake. 10. januara 1945. etni-
ki komandant Dragoslav Rai izvetava Drau Mihailo-
via da su Nemci ljubazni prema njima i da nameravaju
drati Drinu cele zime:
_________________________
392, 393
195
Nemci ele to jau vezu sa nama. Trae oficira za
vezu iz Vaeg taba i radio- telegrafsku vezu. U
tom sluaju obeavaju municiju, odelo, hranu, leko-
ve i sve druge potrebe. Prema nama i naim ljudima
su veoma raspoloeni i ljubazni i predusretljivi.
Izgleda mi, da imaju nareenje od vieg vodstva da
nas po svaku cenu pridobiju. Imam podataka da e
Drinu utvrditi i drati preko cele zime, a moda i
dalje...394
Samo dva dana kasnije, 12. januara 1945. potpukov-

nik Pavle urii, voa crnogorske kolone, javlja Drai
Mihailoviu da se Nemci evakuiu iz Sandaka i istone
Bosne, a etnici se tamo ne mogu odrati bez njih:
Nemci naputaju za dva dana Priboj i sve do Drine.

Usled toga nemogue mi se odrati u Sandaku i aj-
niu...395
Sutradan 13. januara 1945. i potpukovnik Zaharije

Ostoji, komandant Istaknutog dela Vrhovne Komande
JVuO, javlja Drai da etnici ne mogu odbraniti Drinu"
bez Nemaca, koji je upravo naputaju:
Svi definitivno naputaju desnu obalu Drine. Govore

da e braniti levu obalu. Crveni vre jak pritisak
sa svih strana... Mobiliemo sve to moemo, ali
teko ide... Odbrana Drine zavisi od Nemaca.396
5.5 NEMCI ALJU SABOTERE
Poetkom 1945. vaskrsla Jugoslovenska armija je vodila

teke borbe protiv Nemaca na Sremskom frontu. Bilo je
oigledno da je osloboenje blizu. Mnogi etnici su isko-
ristili amnestiju i pridruili se regularnoj vojsci. General
Mihailovi nije odustajao. U osloboenu Srbiju je slao
_________________________
394, 395, 396
196
diverzantske grupe, obuene od Gestapoa. 13. januara
1945. pukovnik Gojko Borota iz Sarajeva ga izvetava:
Nemaka komanda stavlja nam na raspoloenje grupu

od 64 sabotera, pod komandom Gare". Snabdeveni su
sa jednom veom i tri manje radio stanice. Odlino
naoruani i opremljeni... Svrili su specijalne kur-
seve. Svi su Srbi.397
5.6 NEMCI DAJU GUME ZA OPANKE
Par dana kasnije, 16. januara 1945. pukovnik Borota

javlja generalu Mihailoviu da e dobiti i gumu za opan-
ke ukoliko pomognu nemaku ofanzivu:
Nemci nameravaju da prodru preko Vlasenice u Zvor-

nik... Namerani su da oiste komunikacisku liniju
Doboj Tuzla Zvornik i ele sudelovanje nae
koje bi bilo levo i desno od te linije i zaposedanje
oiene prostorije... Mole oficira za vezu koji bi
usredsredio sve poslove sa Vama i bio u vezi sa Vama.
Za obuu dobiemo gumu za pravljenje opanaka... Puk.
Borota.398
5.7 OZNA LOI DRAU
Nakon pogibije etnikog komandanta Predraga Rako-

via, kontaobavetajna sluba OZNA je preuzela njego-
vu radio stanicu. Organi Ozne su, predstavljajui se kao
izvesni osi, 17. januara 1945. poeli da loe odmetnu-
tog generala Dragoljuba Mihailovia da se vrati u Srbiju:
Narod je sve nezadovoljniji optom mobilizacijom

koju sprovode crveni... Narod je u iekivanju i
pita gde ste vi, da prekratite ove patnje.399
_________________________
397, 398
399
197
5.8 POVLAENJE ETNIKA ZA NEMCIMA
21. januara 1945. naelnik komande za istonu Bosnu

Zaharije Ostoji javlja generalu Mihailoviu da se etnici
bez Nemaca ne mogu odrati na Drini, stoga kreu za
njima na sever:
Nemci e napustiti Drinu kroz nekoliko dana. Crveni

vre pritisak sa juga, istoka i severa. Hrane i kro-
va za ovako velike snage nema, te je opstanak ovde
nemogu. Zbog ovoga sam reio u sporazumu sa Pavlom
i Raiem u prisustvu Baletia da krenemo na sever
jer je to jedino reenje da odrimo ovo to imamo.400
22. januara 1945. i Pavle urii informie Drau Miha-

ilovia da bez Nemaca nije mogao ostati na terenu, te je
krenuo u povlaenje:
Nemci napustili su potpuno Crnu Goru, Sandak i

Istonu Bosnu do Drine. Sam tamo nisam mogao osta-
ti.401
Jedan po jedan, etniki komandanti su naputali svoje

poloaje zajedno sa nemakim trupama i kretali se ka
Mihailoviu.
5.9 BACAI PLAMENA PROTIV PARTIZANA
24. januara 1945. godine general Miroslav Trifunovi, iz

Mihailovievog taba u Bosni, trai da im Nemci dostave
bacae plamena protiv partizana:
Vidite sa Nemcima da li bi mogli da nas snabdu sa ba-

caima plamena. Ovo bi nam bilo jako korisno u borbi
protivu komunista. Za celu moju komandu uputio bih
_________________________
400, 401
198
kod Nemaca u Sarajevu jednog vieg oficira za vezu
te da se odkloni da svaka jedinica radi za sebe.402
5.10 JA SAM PRVI NAPUSTIO TEREN, VI OSTANI-

TE NA SVOJIM POLOAJIMA
26. januara 1945. Draa Mihailovi, koji se prvi iz Srbi-

je povukao u Bosnu, nareuje Zahariju Ostojiu da svi
ostanu na svojim terenima:
Neslaem se sa vaim reenjem da Baevi kree na

sever. Naredio sam Baeviu da ostane na svome me-
stu i svojoj prostoriji i da tamo radi po mojim na-
reenjima... Ako Pavlove i Raieve snage kreu na
sever, to nije znak opteg odstupanja i naputanja
terena to ne sme da bude.403
Istog dana, 26. januara 1945. Draa Mihailovi nareu-

je i Petru Baoviu da ostane na svom mestu:
Neodobravam da vi sa vaim snagama idete na sever.

Kada budu dole Raieve ili Pavlove snage staviu
ih neposredno pod moju komandu za akciju u Istonoj
Bosni... Vi ostanite na svome mestu.404
27. januara 1945. etniki voa Draa Mihailovi ube-

uje svoje potinjene kako oni nisu begunci:
Suzbijajte sve glasove o nekom naem krahu, suprotno

tome irite da mi nismo begunci ve se i dalje borimo
dokle god moemo na svome terenu.405
30. januara 1945. Mihailovi depeom ubeuje Petra

Baovia da etnike trupe nisu napustile Srbiju, ve
svakog dana jaaju:
_________________________
402, 403, 403, 404, 405
199
Neslaem se da komandanti naputaju svoje terene i
to ba onda, kada izvetavaju da na njihovim tere-
nima oivljuje etnika akcija. Nije istina da je
Srbija naputena od naih delova. Obratno da nai
delovi svakoga dana u Srbiji ojaavaju.406
5.11 TRAIM NEMAKU MUNICIJU I AMERIKU

INTERVENCIJU
Uporedo sa pokuajima podizanja morala potinjenima,

31. januara 1945. etniki voa Draa Mihailovi zahte-
va preko Gojka Borote od Nemaca hitnu isporuku muni-
cije i razmenu oficira za vezu:
Zato Nemci neupuuju obeanu municiju u Rudanku.

Vrlo je hitno... Da li ste izdejstvovali odobrenje
za oficira za vezu. Hitno je.407
Istog dana Draa Mihailovi preko radio stanice javlja

Ozni (ubeen da javlja svojima) da je traio ameriku in-
tervenciju za preuzimanje vlasti u Srbiji:
Molio sam amerikog ministra obrazloenom prestavkom

za pomo i intervenciju. Da li e nai izdrati? To
bi bilo potrebno po svaku cenu. Promene su ipak mo-
gue, ako ni zbog ega drugog, ono zbog sukoba dva
ideoloka tabora. Samo se valja strpeti.408
5.12 NISU NEMCI OKUPATORI, OKUPATOR JE TITO
1. februara 1945. Draa nareuje Stevanu Damjanoviu

da pokua mobilizaciju Nemaca u etnike redove nakon
kapitulacije Treeg Rajha:
Na sluaj da bi Nemaka kapitulirala, to jo nije

sigurno, va postupak da bude sledei: Nemcima po-
_________________________
406, 407, 408
200
nudite da nam pristupe, a mi emo ih ostaviti u
njihovim jedinicama. Na taj nain mi emo dobiti po-
jaanje u borakim jedinicama i dalje emo postupati
prema situaciji i prilikama.409
2. februara 1945. Draa Mihailovi nareuje etnicima

da ire propagandu protiv nove Jugoslavije:
U svima naim emisijama za inostranstvo i unutra-

njost, reim partizanski nazivati Titova okupaci-
ja.410
Depeom od 5. februara 1945. eneral" Mihailovi na-

reuje svojim potinjenima da vode propagandni rat pro-
tiv Jugoslovenske armije:
Propagirajte da Tito mobilie samo Srbe i alje ih

u Maarsku da ginu, a muslimane i katolike uva.411
Istovremeno, episkop Nikolaj Velimirovi iz Treeg Rajha

hrabri Drau Mihailovia da nastavi sveti rat:
Neka vam je nebeska Srbija na pomoi. Jai su mr-

tvi od ivih. U Boga nema mrtvih. Gde je Bog, tu je
veina, tu je i pobeda. Ovaj rat je najvei rat u
istoriji ratovanja Hrista protiv antihrista. To svi
za sada ne vide, ali e uskoro videti jer e se ma-
terijalistiki rat na kraju javiti kao verski. Zato
neka bude sveta vojska, sveti narod, sveti put.412
5.13 AKO NEMCI NE DAJU MUNICIJU, GUBIMO

RAT
6. februara 1945. eneral" Mihailovi javlja pukovniku

Gojku Boroti da bez municije etnici vie ne mogu ue-
stvovati u nemakim operacijama:
_________________________
409, 410, 411
412
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999.
201
Poruite sledee Nemcima: Sva obeanja do sada nisu
izvrena, u pogledu municije. Zbog toga, Srbijanske
snage ne mogu uestvovati u akciji prema Tuzli, niti
uopte mogu uestvovati u akcijama...413
5.14 PRIJATELJSKI SA USTAAMA, HRVATIMA I

MUSLIMANIMA
Dok su borci ginuli na Sremskom frontu, iza kojeg je

ekao jo uvek neosloboeni Jasenovac, Draa Mihailo-
vi je depeom od 7. februara 1945. zapovedao svojim
ljudima da sarauju sa ustaama:
Sa ustaama u Graanici odravati najprijateljskije

veze.414
Sutradan 8. februara 1945. eneral" Mihailovi poja-

njava svojim potinjenima:
Ustae diu glavu u Bosni, ali znajte da ima dve vr-

ste ustaa. Samo su idejne ustae nai neprijatelji,
a ostali prestavljaju miliciju, koja je sa nama u
saradnji.415
Istovremeno, Draa je potpuno promenio svoju politiku

prema muslimanima. 11. februara 1945. godine on na-
lae etnikim komandatima versku toleranciju:
Dravna politika koju vodimo ide na to da ujedi-

ni sve narodne mase, bez obzira na veru, u borbi
protivu komunistike tiranije. Svi nai graani su
ravnopravni i svi podjednako uivaju zatitu JVuO.
Najveu tetu optim interesima nanose one jedinice
koje o ovome ne vode rauna i stareine koje dozvo-
ljavaju pljaku bilo muslimanskih, bilo katolikih,
bilo pravoslavnih sela... Svima treba da je poznato,
_________________________
413, 414, 415
Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999.
202
da objedinjene narodne snage, bez obzira na veru,
su najsigurnija garancija nae pobede, jer komuni-
sti predstavljaju bednu manjinu, ukoliko ih mi ne
bi ojaavali naim postupcima. Na ovo skreem panju
poslednji put i neka svi imaju na umu narodnu izre-
ku: Brat je mio, koje vere bio.416
5.15 AKO NEMCI NE ISPORUE MUNICIJU NA-

PUTAMO POLOAJE
14. februara 1945. Draa Mihailovi konstatuje raspad

svoje organizacije u istonoj Bosni:
Kosori izvetava preko Borote, da su borci 1 Roga-

tike, ajnike i Viegradske brigade, poeli da se
predaju pojedinano i u grupama komunistima. Uzrok
ovome je odlazak stareina sa ovoga terena.417
Sutradan, 15. februara 1945. Draa Mihailovi nareu-

je Neku Nediu da izvue municiju od Nemaca ili e se
svi povui:
Gledajte da izvuete municiju za sve. U protivnom

kaite da emo se mi svi povui, jer bez municije ne
moemo raditi, a oni kako hoe.418
Tih dana, uriieva kolona u povlaenju stigla je u Mi-

hailoviev tab kod Doboja. Bili su u oajnom stanju,
pratilo ih je mnotvo izbeglica, svakodnevno su trpeli gu-
bitke od Jugoslovenske armije. Pavle urii je hteo da
produe za Sloveniju, ali je Draa Mihailovi insistirao da
ostanu u Bosni. U razgovoru sa njim, urii je otkrio da
Mihailovi nema nikakav plan".
_________________________
416, 417, 418
Miloslav Samardi, Muslimani u etnicima, Pogledi, 17. mart 2013.
203
5.16 I SA CRNIM AVOLOM PROTIV KOMUNISTA
1. marta 1945. Draa Mihailovi nalae svom delegatu

u Sloveniji Vasiliju Maroviu da sarauje sa svima protiv
komunista:
Nita nama ne smeta ako se slovenaki domobrani or-

ganizuju na isto klerikalnoj bazi. Kada obrazuju
svoju federalnu jedinicu mogu i za svoje sinove da
prave crkve. Glavno je da budu jaki i da se bore
protiv komunista.419
2. marta 1945. Draa Mihailovi nalae svom opu-

nomoeniku u Zagrebu da uhvati to vre veze sa za-
grebakim nadbiskupom Alojzijem Stepincem, bliskim
reimu NDH:
Nastanite da sa Stepincem, ponavljam sa Stepincem

uhvatite to vru vezu i upoznate ga sa celim
naim programom i radom... Ako moete uinite mu
zvaninu posetu, da bismo sa tim stvorili sporazum
protiv komunista... Samo o tome Maekovci nesmeju da
znaju nita, jer u isto vreme treba raditi sa mae-
kovcima.420
5.17 OMOGUITE MI DA SE BORIM PROTIV

OKUPATORA
Prolea 1945. nemaka komanda je preko Drae Mihai-

lovia poela ubacivanje diverzantskih grupa u osloboe-
nu Srbiju. Te grupe su bile sastavljene uglavnom od ljoti-
evaca, obuenih u Nemakoj za dejstva iza linija fronta.
Nakon dolaska kod Mihailovia, voa jedne od tih grupa
poslao je 5. marta 1945. izvetaj nemakom generalu
fon Horstenau:
_________________________
419, 420
Miloslav Samardi, Muslimani u etnicima, Pogledi, 17. mart 2013.
204
U sklopu priprema za akciju na prostoru Srbije, voa
za vezu za ovaj cilj formirane grupe imao je pri-
liku da razgovara sa DM. Ti razgovori voeni su u
upadljivo prijateljskoj atmosferi. DM je plan grupe
naao korisnim i za svoj cilj - borbu protiv komu-
nizma - i obeao svaku moguu pomo.421
U to vreme, 7. marta 1945. u osloboenom Beogradu je

obrazovana nova jugoslovenska vlada, u kojoj su zajed-
no sedeli vodei komunisti i kraljevi namesnici. Uporedo
sa slanjem komandosa u Srbiju, Mihailovi je apelovao
na namesnike da se etnikim narodnim vojnim snaga-
ma", prui mogunost da se upute protiv okupatora, kao
i da se etnikom politikom vostvu dozvoli da slobod-
no izae na politiku pozornicu i pred narod iznese svoj
program".
5.18 NACIONALNE SNAGE U SLUBI NACISTA
Srpski faistiki voa Dimitrije Ljoti nalazio se u pogra-

ninoj zoni Treeg Rajha (okupirana Slovenija i Istra),
gde je okupljao sve nacionalne snage" za finalni obra-
un sa Jugoslovenskom armijom. Sa njim su bili etnici
Momila ujia i Dobroslava Jevevia, kao i preostale
Nedieve snage. Ljoti je krajem februara poslao delega-
ciju u Bosnu na elu sa prvim srpskim kvislingom Mi-
lanom Aimoviem. Delegati su stigli u Mihailoviev 15.
marta 1945. prenevi mu poruku:
Dimitrije Ljoti eli da se definitivno objedinjenje

svih nacionalnih snaga bar sada izvri i da Vi pre-
uzmete komandu svih nacionalnih jedinica.422
Ljoti je traio da general Mihailovi sa celokupnom

vojskom" doe u Sloveniju i lino preuzme komandu.
_________________________
421
KAW, B/67: 101, s. 8-10
422
205
Nameravali su da, po kapitulaciji Nemake, Sloveniju
proglase slobodnom federativnom jedinicom Kraljevine
Jugoslavije", da spree ulazak Jugoslovenske armije, i
doekaju dolazak Anglo-Amerikanaca. Ljoti je raunao
da u Sloveniji ima oko 35 hiljada naoruanih Srba i Slo-
venaca", emu se moe dodati jo oko 30.000 ljudi op-
tom mobilizacijom. Ako bi Draa doao sa svojim osta-
cima (u to vreme oko 25.000), u Sloveniji bi se stvorila
armija od blizu 100.000 ljudi.
Draa Mihailovi je primio Ljotiev plan, poslavi svog

generala Miodraga Damjanovia (inae efa Nedievog
kabineta) da preuzme komandu u Sloveniji. U odgovoru
Ljotiu 16. marta 1945. pie:
Sa radou pozdravljam Va rad na objedinjavanju

svih nacionalnih snaga iako u poslednjem momentu.
Vremena jo ima ipak da se najnunije organizuje i
povee. Kosta i Va delegat preneli su mi sve Vae
poruke i budite uvereni da ih ja primam od prve do
poslednje...423
Mihailovi im je najavio da e doi sa svom svojom voj-

skom" u Sloveniju kada doe momenat".
5.19 URIIEVA KOLONA NAPUTA DRAU
Po prijemu Ljotievog poziva, Pavle urii je reio da

krene ka Sloveniji, jer je ostanak u Bosni smatrao rav-
nim samoubistvu. On je govorio da e Draa svu vojsku
izgubiti", jer je u tekoj zabludi da e ga Anglo-Amerikan-
ci pomoi:
Ovde neu ostati. Tifus nas satire, a i u borbama sa par-

tizanima imamo stalno gubitke. Ako ostanem, nas e ne-
stati. Da sam sluao Pareanina, ja bih sa mojim ljudima
ve odavno bio u Sloveniji, moe biti jo pre ujia.424
_________________________
423, 424
206
Radi kretanja preko teritorije NDH, Pavle urii je sa
Sekulom Drljeviem, Pavelievim saradnikom, 16. mar-
ta 1945. sklopio sporazum po kojem crnogorski etnici
postaju Crnogorska narodna vojska, pod vrhovnom ko-
mandom Sekule Drljevia:
Crnogorska vojska koja se sada nalazi pod koman-

dom oficira Crnogoraca na podruju Nezavisne Drave
Hrvatske u budue e se zvati Crnogorska Narodna
vojska... Crnogorska Narodna vojska priznaje vou
Crnogorske Narodne Organizacije, dr Sekulu Drljevia
svojim vrhovnim komandantom i obavezuje se pokorava-
ti se njegovim naredbama.425
Ne ekajui doputenje Drae Mihailovia, urii je kre-

nuo prema zapadu. Pridruile su mu se mnoge glaveine,
meu kojima politiki savetnik Dragia Vasi, naelnik
komande za istonu Bosnu Zaharije Ostoji, komandant
hercegovakih etnika Petar Baovi sa svojim trupama,
jedan od vodeih tabnih oficira Mirko Lalatovi i mnogi
drugi. O svojom odlasku depeeom su obavestili Mihai-
lovia, koji je 16. marta 1945. odgovorio da je iznenaen,
ali da on i dalje ostaje.
20. marta 1945. Draa Mihailovi je u depei Pavlu u-

riiu precizirao da e ostati u Bosni sve dok Nemci dre
poloaje:
Ja sa srbijanskim i bosanskim snagama ostajem ovde

dokle god okupator dri Sarajevo, Bijeljinu, Brko i
sve ostale vee gradove u Bosni, iskoriujui vreme
za organizaciju jake gerile u Bosni i Srbiji.426
_________________________
425
Fikreta Jeli Buti, etnici u Hrvatskoj 1941-1945 (glava III), elektronsko izdanje, Znaci.net, 2010.
426
207
5.20 SUKOB URIIA I MIHAILOVIA
Saznavi za sporazum uriia sa ustakim vlastima,

odmetnuti general Dragoljub Mihailovi 23. marta 1945
godine obavetava potinjene o njegovoj izdaji prema
narodu, kralju i ovoj vrhovnoj komandi" i nareuje pre-
kid svake veze sa njim:
Pavle urii izvrio je formalnu izdaju prema na-

rodu, kralju i ovoj komandi... Crnogorci e ui u
sastav Pavelievih snaga pod komandom Sekule Drlje-
via, a sve srbijanske i bosanske jedinice koje se
nalaze tamo bie razoruane... Ni jedan komandant
od danas ne sme i ne treba da i dalje odrava vezu
radio-putem sa Pavlom uriiem... Obratiti panju
na poloaje koje dre prema nama i biti spreman na
sve.427
26. marta 1945. Draa Mihailovi alje jo preciznije

obavetenje:
Izvetavam Vas da je Pavle urii sluei Nemcima

otiao je sada dalje pa se sa ustaama udruio.428
30. marta 1945. potpukovnik urii prilino otro od-

govara generalu Mihailoviu:
Lae i ti i svi koji kau da sam imao vezu ma sa kim

od ustakih vlasti. Ali tano je da vi sluite kao
zatitnica Nemaca...429
5.21 NEMAKA NEE IZGUBITI
Poetkom aprila 1945. borbe su stigle nadomak Berlina.

Gotovo svima je ve bilo jasno da je Nemaka poraena,
ali ne i Drai Mihailoviu, koji je 1. aprila 1945. hrabrio
_________________________
427
428
429
208
svoje potinjene da e Nemci u Bosni izdrati i da e na-
staviti gerilski otpor:
I ako je u Nemakoj vrlo teka situacija, ipak ne-

make trupe u Bosni vre veliku ofanzivu protiv ko-
munista. Po svem izgledu, da Nemci hoe da razviju
gerilu ne samo u Nemakoj ve i na Balkanu.430
Odmetnutom generalu Mihailoviu su Nemci ostali po-

slednja nada. Kada su nemake trupe poele naputale
Bijeljinu i okolinu, Mihailovi je pokuao da ih zadri da
nastave borbu pod njegovom komandom kao nai dr-
avljani". On 3. aprila 1945. nareuje Stevanu Damja-
noviu:
Ispitajte tano razlog zato naputaju Bijeljinu i

okolinu. Da li je to njihov manevar ili stvarno na-
putaju. Pokuajte da na sluaj da se Nemci povlae
da ih pridobijete da ostanu pod naom komandom kao
nai dravljani.431
5.22 PROPAST PAVLA URIIA
U meuvremenu, Pavle urii je umesto ka Zagrebu,

krenuo najkraim putem u Sloveniju, preko Bosanske
Krajine. Ocenivi to kao krenje sporazuma, Sekula Dr-
ljevi i vlasti NDH alju motorizovane jedinice da ga za-
ustave. Istovremeno, 4. aprila 1945. Draa Mihailovi
javlja etnicima u Sloveniji da ne primaju Pavlove trupe:
Od Pavlovih trupa neete imati nikakve koristi. One

su neborbene, pljakaju i ire najveu demoralizaci-
ju. Ne dozvolite da se nastane blizu Vas, ako dou,
inae ete biti od njih odmah poplavljeni sa straho-
vitom defetistikom propagandom.432
_________________________
430, 431, 432
209
4. aprila 1945. snage NDH su presrele uriieve et-
nike na Lijeva polju kod Banja Luke, i u trodnevnim
borbama ih razbile. Od brojnih etnika koji su se predali,
Sekula Drljevi je u Staroj Gradici formirao tri brigade
Crnogorske narodne vojske", pod ustakom komandom.
urii se sa oficirima pokuao probiti prema Bihau, ali
nije mogao zbog partizana.
Opkoljen sa svih strana, urii trai od etnikih voa

zapadne Bosne, Slavoljuba Vranjeevia i Lazara Tea-
novia, da mu pomognu u proboju ka Sloveniji. 6. aprila
1945. Mihailovi poruuje Vranjeeviu da snage Pavla
uriia ne predstavljaju nikakvu borbenu vrednost, da
su samovoljno otili, da Zaharije Ostoji ne radi u sagla-
snosti sa Vrhovnom komandom, te prekinite svaku vezu
sa njime".
Sredinom aprila 1945. Drljevi poziva uriia da se

vrati i preuzme i komandu nad Crnogorskom narodnom
vojskom. Pavle urii je sa svojom grupom oficira doao
meki na rupu" u Staru Gradiku, gde je razoruan i
ubijen zajedno sa Zaharijem Ostojiem, Mirkom Lalato-
viem, Lukom Baletiem, Petrom Baoviem, Dragiom
Vasiem i drugim etnikim voama.
5.23 POSLEDNJA ODBRANA NACIZMA U

SLOVENIJI
Nakon preko pet meseci iscrpljujuih borbi, 12. aprila

1945. snage Jugoslovenske armije su probile Sremski
front, juriajui ka zapadnim krajevima svoje zemlje. U
okupiranoj Sloveniji i Istri nalazili su se etnici ujia
i Jevevia, dobrovoljci Dimitrija Ljotia, Nedieva dr-
avna straa i slovenski domobrani okupljeni oko Leva
Rupnika, Ivana Prezelja i biskupa Romana. Naoruani
od Vermahta, vrili su poslednje pripreme da se suprot-
stave Jugoslovenskoj armiji. 15. aprila 1945. Mihailovi-
ev izaslanik general Miodrag Damjanovi preuzeo je ove
210
nacionalne snage" pod svoju komandu, pripremajui se
za konaan obraun protiv Titovih hordi":
Vae trupe ovde obuene su i obuvene, odmorne i

nahranjene, dobro naoruane i snabdevene svim po-
trebama za borbu... Oekuje nas jo vaan pun asti
zadatak: da onemoguimo prodiranje Titovih hordi u
ove lepe krajeve...433
etnici u Sloveniji bili su u posve neobinoj situaciji.

Neki od njih su pozdravljali Nemce faistikim pozdra-
vom, istovremeno se nadajui dolasku Saveznika, nakon
ega e omoguiti svome Vrhovnom komandantu brzi
povratak u prestoni Beograd". Sa njima su bili i patrijarh
SPC Gavrilo Doi i episkop Nikolaj Velimirovi, koji su
obilazili borce.
5.24 POGIBIJA MITE LJOTIA
23. aprila 1945. poginuo je voa srpskih SS dobrovo-

ljaca Dimitrije Ljoti, sletevi kolima sa mosta koji su
sruili partizani. Ovo je bio teak udarac za profaistike
snage. Govor pun zahvalnosti na njegovom pogrebu odr-
ao je vladika Nikolaj Velimirovi:
Da je odseena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo

osetilo, ali stablo je odseeno do korena, i nama
je nanesen veliki bol... Ljoti je bio ne samo na,
on je pripadao oveanstvu, Evropi, svetu... On nije
bio samo dravnik, on je bio hrianin dravnik...
To je bio politiar sa krstom. Mi blagodarimo njemu,
Njegova Svetost i ja, zahvaljujemo mu to smo doli
iz zatoenja do Bea, i od Bea ovamo... On je dao
odgovor na sva pitanja. On je u svojoj ideologiji
obuhvatio sve grane narodnog ivota.434
_________________________
433
434
Nikolaj Velimirovi, Govor na odru Dimitrija Ljotia
211
Samo est dana nakon Ljotieve pobigije, 29. aprila
1945. jedinice etvrte jugoslovenske armije su ule u
Sloveniju. Istog dana, general Damjanovi je svim sna-
gama izdao nareenje za povlaenje ka Italiji. Beei ka
Italiji, etnici su poetkom maja naili na Novozelanane
blizu Trsta, kojima su objanjavali da su kraljevska voj-
ska", verna kralju Petru, traei traei oruje i munici-
ju za borbu protiv komunista. Meutim, ovi neshvaeni
borci, koji su kapitulaciju doekali u slubi Vermahta,
razoruani su i smeteni u zarobljenike logore.
Maja 1945. godine Aleksandar Aksentijevi, predrat-

ni poslanik i lan Centralnog nacionalnog komiteta, je
predlagao Mihailoviu da obustavi rat. On mu je rekao
da je rat u Evropi za sve narode zavren i da "mora biti i
za nas". Mihailovi je ljutito odgovorio: "Idite, idite svi! Ja
u ostati sam".435 Aksentijevi je uhvatio poslednji voz i
predao se Jugoslovenskoj armiji u Bosni.
5.25 KONANI PORAZ NA ZELENGORI
U meuvremenu, Jugoslovenska armija je oslobodila Sa-

rajevo, a nemaki ostaci su se povlaili u rasulu. Slo-
mom Vermahta, etnici su ostali bez monih zatitnika
i snabdevanja municijom. Odmetnuti general Dragoljub
Mihailovi je, sa preostalom gladnom i demoralisanom
vojskom, ostao odseen u Bosni. Sredinom aprila, on po-
kuava proboj ka Srbiji.
etnici su tumarali kroz divlja planinska podruja,

ostavljajui bolesne i ranjene. Ovo zlopaenje, meu pre-
ivelima upameno kao bosanska golgota, dovelo je do
strane demoralizacije i osipanja. Mnogi prinudno mo-
bilisani regruti iz Srbije ostavili su tada kosti u Bosni.
Avijacija je nadletala etniku kolonu, bacajui bombe i
letke sa pozivom na predaju.
_________________________
435
212
Do konanog obrauna dolo je na planini Zelengori, kod
Sutjeske. Par dana nakon kapitulacije Vermahta, et-
nike snage su unitene u bici na Zelengori 13. maja
1945. ubrzo nakon ega je drugi svetski rat u Jugoslaviji
bio zavren.
General Mihailovi se skrivao jo desetak meseci, nakon

ega je uhvaen i izveden pred sud.
213
1946
6.1 JA IM KAEM DA ISTE, A ONI KOLJU
Slede izabrani transkripti sa suenja Dragoljubu Miha-

iloviu, o ubistvima partizanskih porodica, simpatizera,
zarobljenika. General Mihailovi se legalistiki branio da
nije nareivao ubistva ve samo ienje, istrebljenje,
unitenje i zatiranje. I da nije bio obaveten.
ZATO KAE IENJE, A MISLI NA POKOLJ
Predsednik: Kako treba razumeti vau depeu br. 171

od 25 septembra 1943 upuenu Radoslavu uriu ona
glasi: Produite sa ienjem vaih krajeva od komuni-
sta. Propagandom orijentiite Topliane za nau stvar.
Sa trojkama oistite simpatizere."
Optueni: Ja tu ne podrazumevam nikakva ubistva.
Predsednik: Pa dobro ta treba da znai - oistiti?
Optueni: Razjuriti.
Predsednik: A gde?
Optueni: Moe da se prebace na teritorije koje su sigur-

ne, pod kontrolom da se dre. Da ne rade organizovano.
Nigde ja ne kaem - ubijati. Nigde.
ISTREBLJENJE NE PODRAZUMEVA UBIJANJE,

NIKAKO
Predsednik: Kako treba razumeti vau depeu od 11. no-

vembra 1942. godine: "Od Drae za Leonarda, via Feliks
za Dragiu Ninkovia preko Batria. U Vaem kraju ko-
munisti uzimaju maha. Odmah preduzmite potrebno da
214
se istrebe na rejonu vaeg korpusa. Preduzmite energi-
ne mere. Nedeljkovi dolazi preko-sutra. On vam nosi in-
strukcije i novac. Izvestite me ta ste preduzeli." Dobro,
ako ovo znai oistiti, ta onda znai ovo istrebiti?
Optueni: To se odnosi na borbene jedinice. To ne znai

da uhvaene zarobljenike treba ubijati, nikako.
NE ZNAM ZATO SAM NAREDIO DA LIKVIDIRAJU

UHVAENE PARTIZANE
Predsednik: Jedan akt od 18. novembra 1942. godine

glasi: Dragi gospodine Majore (ovo je verovatno Zaha-
rije Ostoji prema nareenju Pavla uriia), aljem 10
pari skija sa celokupnim priborom, odelom itd. Molim da
javite dalje majoru Petru Baoviu, da onu trojicu uhva-
enih partizana odmah likvidira, a njihovo sasluanje sa
podacima (od koga su dolazili, koje grupe pojedinano
jo ostaju na terenu, da li imaju ostavu, oruje i hranu)
dostavite ovom tabu. Ogromna je udaljenost odatle do
Baovia a sem toga ne verujem da e oni dati ikakve
podatke naim ljudima, pa s toga ne mislim da aljem
ikoga radi sasluanja. Molim da podnesete pismen izve-
taj o likvidaciji Jankovi Voje, Mirkovi Branka i Jaki
Momira."
Optueni: Ne znam.
Predsednik: Ne znate.
Optueni: Ne.
Predsednik: Postoji jedan va odgovor ba na ovo pismo,

vaa depea broj 1760 od 17. novembra 1942. godine:
Itvan (Petar Baovi). Pohvatani komunisti po vaem
izvetaju br. 128 Branko Mirkovi, Momir Jaki i Voja
Jankovi... Plen odlian. uvati ih dobro do dolaska Ru-
215
ievog oveka koji e se ispitati za druge koji se kriju.
Posle toga suditi kod vas."
Optueni: Meni to nije poznato.
Tuilac: Jeste li zaboravili?
Optueni: uti.
Predsednik: Vidite Jankovi je iv... Jankovi je streljan,

pucao je u njega sa revolverom jo dva puta probijena
plua, jedan metak u glavu proao je kroz vilicu i on je
ostao iv. On je danas jo iv.
Optueni: Po mom nareenju nikada to nije nareeno.
NE ZNAM NITA NI O EMU, POGOTOVO O

SOPSTVENIM NAREENJIMA DA SE KOMUNISTI
NEMILOSRDNO UNITAVAJU
Predsednik: Dobro, predoiu vam jo jedan dokume-

nat, vaa depea br. 159 od 13. januara 1943 godine,
od Drae Leonardu Frikeu-Fricu, tj. Dragii Ninkoviu,
Zvonku Vukoviu i Miroslavu Trifunoviu. Dobijen je
izvetaj da su komunisti iz Valjevskog kraja pobegli u
rudniki kraj a jedna grupa na Kosmaj. Borba koju vodi-
mo s njima odluna je. Goniemo ih, jer su krvnici i jer
ponovo ele da zadobiju teren. Unitavajte ih nemilosrd-
no jer se veliki dogaaji pribliuju krupnim koracima.
Kao izdajnici pokuali bi da nas ometu u osloboenju
otadbine koju oni ne priznaju". Je li to vaa depea?
Optueni: Ja ne znam.
Predsednik: Proitau vam jo jedan va raspis svima u

Srbiji. To je depea broj 193 od 16. januara 1943 godi-
ne. I pored ovih svih nevolja naroito podvlaim da je
komunistika opasnost jedna od najveih. Te zlotvore i
216
krvnike naeg naroda unitavajte bez milosti. Oni nas
ometaju da imamo slobodne ruke prema neprijatelju.
Bez milosti ih unitavajte. Svi komandanti odgovorni su
mi za svoje reone da budu isti od ovih mangupa i probi-
sveta koje vode stranci Tito i Moa Pijade".
Optueni: Ja te dokumente nemam. Ja ne znam.
Predsednik: Znate li ta se radilo?
Optueni: Ja ne znam ta se radilo. Ubijanje nikada, bor-

be je bilo.
Predsednik: Vidite ovaj spisak lica koje treba likvidirati

ili internirati od rejona prve i druge etnike brigade, koji
iznosi preko 1.000 ljudi Srba u Srbiji, i u tesnoj vezi sa
ovakvim vaim radom.
Optueni: Ja nisam znao.
Predsednik: Imate i ovakvu stvar, jedna vaa depea od

21. januara 1943 godine upuena je Ilijevu, to jest Si-
nii Ocokoljiu Pazarcu: Komunistima ne dozvolite da
diu glavu. Unitavajte ih bez milosti kao nae najvee
zlotvore. Oistite terene od njih i postupajte bez senti-
mentalnosti isto kao to su i oni radili. Razvijajte meu
seljacima to jau propagandu protiv njih". Je li ovo va
raspis?
Optueni: Imao sam svojih pomonika koji su radili. To

je borba. Ubijanje uhvaenog neprijatelja nikada.
KESEROVI ISTI SIMPATIZERE ZA PRIMER: PO-

BIEMO SVE ONO TO NE VALJA, I TO ODMAH
Predsednik: Dobro, evo jedne vae depee Pavlu uriiu

broj 2.033 od 9. maja 1943 godine: Moje je miljenje da
se komunisti imaju unititi gonjenjem na svima fronto-
217
vima. Baovi nadire od Ravnog ka Pivi, kroz Sutjesku
i epan Polje i zauzeo je Kalinovik. Celu oblast na de-
snoj obali Lima primio je major Dragutin Keserovi i za
nekoliko dana oistio je od svih simpatizera." To je vaa
depea.
Optueni: U naim redovima Keserovi je imao zadatak

da se tu bavi da bi ponovo mobilisao Bjelopoljski kraj.
Predsednik: Ali depea glasi ovako: Celu oblast na de-

snoj obali Lima primio je Keserovi i za nekoliko dana
oistio je od svih simpatizera."
Optueni: Keserovi je imao da mobilie one snage koje

su ve postojale.
Predsednik: Kako to oistiti od svih simpatizera"?
Optueni: Nikada ubijanje.
Predsednik: Ali vi nareujete i depeu zavravate ovako;

a kaete da niste naredili ubijanje, pobiemo sve ono to
ne valja i to odmah".
Optueni: Ceo taj kraj imao je mnogo begunaca iz redova

etnika i to se odnosi na begunce.
Predsednik: A vi ovde govorite o simpatizerima.
Optueni: U redovima etnika bilo je simpatizera i be-

gunaca.
Predsednik: ini mi se da smo u poetku preistili da se

re simpatizer" ne odnosi na lice koje nosi puku nego
nenaoruano.
Optueni: U ovom sluaju je drugi sluaj.
218
UBIJAJTE SIMPATIZERE KOMUNISTA, ALI TAKO
DA OSTANU IVI
Predsednik: Vaa depea broj 635 od 12. novembra

1943 godine: Izveten sam da porunika Radulovia
Radomir Cveti goni ve etiri dana po Goliji, zbog toga
nareujem izmenu ifri za raspis i radioslubu. Filipovi-
a uputiti preko Rakovia. Produiti rad na definitivnom
ienju komunista. Oni ne smeju postojati u Srbiji.
Krajnje je vreme da sa tim gadovima raistimo. Unita-
vajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kada ne
budu imali simpatizere nee moi ni da postoje.
Optueni: Radulovi je begunac iz naih redova. Nigde u

mojim nareenjima ne stoji ubijanje.
Predsednik: Vi kaete: Unitavajte sve njihove simpati-

zere i jatake bez milosti."
Optueni: U vojnikom nareenju ne mogu da kaem ovo

ili ono. Nigde se ne kae ubijati.
Optueni: Trebalo je te simpatizere skloniti s tog terena

na drugi teren.
Predsednik: Kako objanjavate ovu vau depeu: Pri-

mljene su sve vae depee u pogledu izvoenja likvidacije
protiv komunista. Slaem se sa smenjivanjem koman-
danta druge letee brigade kao jedine smetnje za defi-
nitivnu likvidaciju komunista. Veoma sam zadovoljan
vaim izbijanjem na Jastrebac i sa postignutim vezama
sa Dragutinom Keseroviem. Potrebno je energino raditi
na ienju kako komunista, tako i njihovih jataka.
Optueni: Opet to isto, ono to sam rekao: raiavanje

borbom, razjurivanje i razbijanje organizacije.
Predsednik: Onda jo jedna vaa depea od 17 novembra
219
1943 godine. Ona glasi: Kosmaj mora da se oisti po
svaku cenu. Radite prema situaciji da se Kosmaj pa sve
do Beograda to pre oisti."
Optueni: Isto to.
KOMUNISTE UNITITE DO POSLEDNJEGA U

SVIM POKRAJINAMA
Predsednik: Evo raspis va svima, depea br. 907 od 21.

novembra 1943 godine, koja glasi: Komunisti su grupi-
sali jae snage u Sandaku, u oblasti Priboja i Viegrada.
Partizani ele da prodru u Srbiju. Nareujem svima kako
u ovoj, tako i u ostalim naim pokrajinama da koriste
ovu situaciju i komuniste unite do poslednjega u svima
tim pokrajinama. Komunisti su ispraznili druge terene
na kojima su se oslabili, i ovo je zgodna prilika da u svim
oblastima doemo do potpunog izraaja, i da i Srbiju i
sve ostale pokrajine stavimo potpuno pod svoju vlast.
Preduzmite sve to je potrebno i izvestite me o svemu to
je preduzeto i ta ste uspeli.
Optueni: Isto to.
KO POBEGNE OD GESTAPOA, DOEKAJU GA

ETNICI
Predsednik: Isto to. Ima i jedna ovakva vaa depaa.

Raspis svima u Srbiji od 13. maja 1944. godine: U Be-
ogradu je uhapeno nekoliko nosaa na eleznikoj sta-
nici zbog komunistikog delanja i pruanja pomoi par-
tizanima. Nosai Miloje Baleti i Duan Tica pobegli su u
unutranjost. U sluaju njihovog hvatanja, preduzmite
prema njima sve to je potrebno.
Optueni: Meni ta depea nije poznata. Preduzeti potreb-

no opet nije ubiti.
220
Tuilac: Je li to raspis svima?
Optueni: Nije.
Predsednik: Jeste, raspis svima u Srbiji. Ovo je prosto

naprosto poternica za ovom dvojicom.
Tuilac: Koji su pobegli od specijalne policije?
Predsednik: Dva nosaa sa eleznike stanice u Beogra-

du pobegli su zbog komunistikog delanja.
Optueni: Na terenu.
PUT SMRTI: KUDA IDU OIENI SIMPATIZERI?
Predsednik: Kae se treba teren oistiti od komunista i

simpatizera, tj. od boraca koji nose puku, od odbornika
narodnooslobodilakih odbora, od ena i dece boraca i
narodnih odbornika; treba oistiti teren od simpatizera;
treba ga oistiti i u Zapadnoj Srbiji, i u Istonoj Srbiji, i
u Centralnoj Srbiji; treba ga oistiti i u Bosni, Dalmaciji,
u Lici i u Sandaku. Pa kuda da idu svi ti ljudi, ene i
deca?
Optueni: Bili smo u borbi. I partizani su istili svoj te-

ren.
Predsednik: Vi ste kazali da unititi, oistiti, likvidirati

komuniste i simpatizere Narodnooslobodilake vojske ne
znai pobiti (sem oruanih jedinica) a simpatizere preba-
citi na drugi teren.
Optueni: Tako je, ja ne znam na koji nain.
Predsednik: Kako ih izbaciti iz itave Srbije?
Optueni: Imalo je puta i naina.
221
Predsednik: Molim iz vaih depea jasno se vidi, kako vi
kaete, da komunista i njihovih simpatizera ima u Isto-
noj Srbiji, u Beogradu, ispod Beograda, oko Nia, oko
aka, Kruevca, Sandaka, Bosne, u Dalmaciji, svuda
ih oistiti, pa dobro gde da ode taj narod?
Optueni: Ja nisam nigde propisao put i nain, ali nigde

nije bilo propisano ubijanje.
Predsednik: Ja sam proitao depee u kojima se kae:

Pobiti".
Optueni: To se odnosi na begunce, jer na desnoj obali

Lima nije bilo uopte partizanskih organizacija.
Predsednik: ta podrazumevate pod beguncima? Da li

ljude koji su bili u vaim jedinicama pa ih napustili ili
ljude koji uopte nisu bili?
Optueni: One koji su bili pa pobegli.
NAGRADA OD OKUPATORA ZA UBIJENE

SUNARODNIKE
Predsednik: Dobro, kako nam objanjavate ovu stvar:

tab leteeg odreda, od 13. maja 1943. godine, Danilo-
vgrad." U ijim je rukama tada bilo Danilovgrad?
Optueni: To je bilo 1943. godine maja, moda su bili

Nemci ili Italijani.
Predsednik: Iz Danilovgrada poruuje komandant pu-

kovnik Bajo Stanii komandantu IV etnikog bataljo-
na kapetanu piri Stojanoviu: Za ubijenog odmetnutog
komunistu Jagoa Kondia primljena je na kasi divizije
Ferara ucena u iznosu od 30.000 lira. Je li divizija Fera-
ra u sastavu etnikih jedinica?
222
Optueni: Nije.
Predsednik: ija?
Optueni: Italijanska.
Predsednik: Nastavlja itanje: Kako je ubistvo imeno-

vanog na dan 14. 1. 1943. godine izvrilo ljudstvo IV
etnikog bataljona sa pridodatim andarmima i nekim
seljacima, to mi hitno dostaviti spisak lica koja su ue-
stvovala u njegovom hvatanju i ubistvu uzimajui u ob-
zir i andarme i ostale uesnike, kako bi im se primljena
nagrada podelila. - Komandant pukovnik Bajo Stanii.
Optueni: To je sramno!
KOMUNISTKINJA SILOVANA PA UBIJENA
Predsednik: Je li vam poznato da su vai komandanti za-

robljene borce Narodnooslobodilake vojske, ene - dru-
garice silovali pa ubijali?
Optueni: Nije mi bilo to poznato.
Predsednik: Evo jedne depee zavedene u vaem tabu

pod brojem 10.460 iz novembra meseca 1943 godine od
Luja. Ko je bio taj Luj?
Optueni: Ja ne mogu da se setim. Bio je veliki broj i-

fara, ali mislim po sadrini, neto se govori o gardijskom
oficiru da bi to trebalo da bude Dragoslav Pavlovi.
Predsednik: Evo ta kae: Bio je dan i mojim oima tre-

ba verovati jer mi ponos oveka i gardijskog oficira ne do-
zvoljava da tako nisko padnem u ovako tekim danima,
Milo... Koji je taj Milo?
Optueni: Ne znam.
223
Predsednik: Silovao je komuniskinju pa je ubio... Zato
ga ja nisam tuio jer sam smatrao da o ovim stvarima
nije vreme referisati i razlog kao tetnog ukloniti ga...
opiran izvetaj sledi. Dakle, kao to vidite va koman-
dant kae, to to je on silovao komunistkinju pa je ubio,
to nije bio razlog za tubu! Eto vidite kakvi su vam bili
komandanti, to se vidi iz depea koje su upuene vama.
UNITAVAMO PORODICE, SPALJUJEMO KUE,

A PONEKAD I CELA SELA
Predsednik: Evo jedne depee zavedene kod vas pod br.

130728 septembra 1943. godine od Georgija: Zbog toga
to srpski izrodi pomau proleterski olo u pojedinim
selima, naredio sam unitenje celih porodica, paljenje
domova i celoga sela tamo gde partizani nalaze svoja
uporita. Ovako sam naredio to gubimo cvet naih na-
cionalista od izroda naeg naroda" to pie pukovnik Mi-
lutin Radojevi. Znate li za ovu depeu?
Optueni: Ne znam.
Predsednik: Koji je bio njegov teren?
Optueni: Njegov je teren bio u okolini Nia, i ja mislim

da to ne stoji, jer tamo uopte nije bilo niega i nijedno
selo nije spaljeno.
KAMA ZA SVAKU PRILIKU
Predsednik: Je li Jovan kava pravio za vas kame?
Optueni: Jeste.
Predsednik: emu slue kame?
Optueni: Isto kao i no.
224
Predsednik: Dobro, za seenje hleba, i jo?
Optueni: I u borbi. Mi smo i prologa rata upotrebljavali

kame.
Predsednik: Da li su one sluile trojkama?
Optueni: Svakome ko god je mogao do njih da doe.
SEA VEEG STILA ILI ODLIV MOZGOVA NA

ONAJ SVET
Predsednik: Proitau vam jo jednu depeu koja utvr-

uje da ste imali veze sa pokoljima. To je br. 425 na
strani 49 u knj. 33 depea od 4. januara 1944. godine:
... u Jagodini pojavom Tita narod se poeo da svrstava u
nae redove, ali isto tako mnogi su poeli da diu glave...
Mnoge sam otkrio i upoznao; u veini su intelektualci.
Naredite da izvri sea veega stila uoi nove godine." ta
ste odgovorili na tu depeu?
Optueni: Ne znam.
Predsednik: A je li vam poznato da je 1 februara 1944

godine izvren straan pokolj intelektualaca u Jagodini i
u Parainu i upriji?
Optueni: Ne znam za to.
KO VAM JE KRIV TO STE NEVINI?
Predsednik: Je li Vlastimir Vesi va komandant?
Optueni: Jeste.
Predsednik: Nadimak mu je Vi-Vi". U depei koja je pri-

mljena kod vas u tabu izvetava vas: Poto su dugim
radom komunisti u Toplici i Jablanici komunizirali 80%
225
smatram da bi trebalo pustiti ovu kaznenu ekspediciju
da popali i poubija to vie pa makar i nevini stradali, te
da taj narod uvidi do ega su ih komunisti doveli. Razbi-
jene grupe komunista mi emo na svim stranama doe-
kivati i unitavati, a posle ove akcije treba nai odredi da
posednu ovu teritoriju i odre u svojoj vlasti".
Optueni: Ja ne znam za tu depeu.
Predsednik: Vidite, ta je depea upuena vama i, kako

se sada iz injenica na pretresu pokazalo, oigledno se
odnosi na okupatorsku kaznenu ekspediciju, koja je pri-
premljena u maju a poela u junu.
Optueni: Od koga je depea?
Predsednik: Od Vi-Vi" - Vesia.
Optueni: Ja ne razumem u pogledu kakve kaznene ek-

spedicije.
Predsednik: Vi kaete: smatram da bi trebalo pustiti ovu

kaznenu ekspediciju." Jeste li vi priredili, jesu li etnike
jedinice priredile kaznenu ekspediciju na Toplicu i Ja-
blanicu?
Optueni: Ne.
Predsednik: Jesu li prireivane kaznene ekspedicije?
Optueni: Ja ih ne bih nikad tako ludo nazvao a jedan

potinjeni komandant moe svata.
ETNICI HAPSE, TALIJANI STRELJAJU
Predsednik: Je li vam poznato da su vai odredi u Crnoj

Gori predavali Italijanima pristalice narodnooslobodila-
kog pokreta da budu streljani.
226
Optueni: Ne. Moda iz optunog materijala...
Predsednik: Pa vi ste taman tamo bili pristigli. To je jun

1942 godine.
Optueni: uti.
Predsednik (ita akt italijanske vojne komande u Nik-

iu od juna 1942 po predmetu atentata na italijanske
oficire): Kao represalija zbog atentata izvrenog jue nad
italijanskim oficirima nareeno je streljanje dvadeset ko-
munista, od kojih sedamnaest koji se nalaze u naciona-
listikom zatvoru. Moli se da se sedamnaest zarobljeni-
ka, o kojima je gore re, predaju u 11,30 asova komandi
kraljevskih karabinjera. Po zapovesti naelnika taba,
major Mario Torsijelo." (Predsednik potom ita pismo
etnike komande Crne Gore i Hercegovine, glavni tab
- narodnom vojnom sudu, Niki): Narodnom vojnom
sudu Niki. - U vezi prednjeg nareenja, to jest itali-
janskog... predajte na raspoloenje komandi kraljevskih
karabinjera u Nikiu 15 najopasnijih komunista koji se
nalaze u vaem zatvoru. Po zapovesti komandanta gene-
raltabni kapetan prve klase. Potpis neitak ali verovat-
no uki Vlado.
Optueni: Ne znam ga ja.
JA IM KAEM DA ISTE, A ONI KOLJU
Predsednik: Treba da nam objasnite, kad vi aljete ras-

pise za ienje terena od simpatizera, od komunista, vi
dobijate konkretne odgovore koji se sastoje u klanju i
ubijanju. Ja ne znam kako vai komandanti razumeju
ta vaa uputstva. Vi kaete oistiti teren" a oni bukval-
no - kolju. Evo decembra 1943 godine, Ras-Kalabi, to je
depea koja je u tabu zavedena i za koju ste vi sigurno
znali a u kojoj se kae: U Kopljarima uhvaeno na spa-
vanju i poklano 24 aktivna komunista, od kojih su 20
227
cigani, koji su priznali da su bili takozvani jarugari danju
rade poslove u kui, a nou su u akciji. Sve smo poklali.
Optueni: Ne znam da li sam primio depeu, ali sam u

svakom sluaju javljao i dostavljao da se tako ne radi.
Predsednik: Evo, vam opet depee iz Srbije. 17 janu-

ara 1943 godine na teritoriji posavskog sreza zavreno
potpuno ienje komunista... Zadnjih meseci po danu
uhvaeno 37 ilegalnih komunista, od kojih je 22 stre-
ljano... Streljano je 50 komunista jataka, kod kojih je
naena vea koliina oruja i od naih ljudi opljakane
spreme. U ienju je uestvovalo oko 500 ljudi, koji su
dolazili do ukarice..." To je dokumenat 391, a ukarica
je ovde, kod Beograda...
POKOLJ LJUDI I ENA DOK LIE PLAMEN

POPALJENOG SELA
Predsednik: I evo, da vas ne zamaram, da vam proi-

tam samo jo jedan dokumenat, da vam samo napome-
nem: Komandantu ozrenskog vojnog etnikog korpusa
- tabu kladanjske brigade - u samom mestu zloina"
- tamo gde su ubili vaeg komandanta Momila Miia,
je li vam u seanju taj va komandant u Istonoj Bosni?
Optueni: Ne, ne znam.
Predsednik: Ovde ga pretstavljaju za junainu: ... u sa-

mom mestu zloina ubijeno oko 10 osoba, a selo popalje-
no. U osveti naroito je prednjaila vlasenika brigada, i
to Rajko elonja sa svojim bataljonom. Po njegovim re-
ima i po prianju njegovog ljudstva ubijeno je oko 150
to ljudi, to ena, dok je sa svih strana lizao plamen
popaljenog sela..." Ovaj va komandant je malo pesniki
raspoloen, a ubija ljude i ene i pali sela. Kae se da je
ovo prvi put od dana kapitulacije Italije da su se etnike
jedinice pojavile u ovom kraju sa orujem, dok je za sve
228
pojam etnika bio nepoznat..." Zatim se kae ovo je bila
prava manifestacija nacionalnoobojenih narodnih voa
sa svojim ljudstvom, koje, spontano, sa oseajima srca i
due, brani ast kuevnog ognjita, volju pradedovsku,
obraz Srbina, svoga kralja i otadbinu..." Iz ovoga bi iza-
lo da su ovi ljudi u Istonoj Bosni, u selu Brajiima, prvi
put upoznali etnike time to je ubijeno 150 ljudi, selo
popaljeno i tako dalje...
KLANJE, PALJENJE, PLJAKANJE, UBIJANJE,

SILOVANJE: SVE ZA OTADBINU
Predsednik: Dakle, optueni Mihailoviu, vama su pre-

doene izvesne stvari, vae naredbe i raspisi, za koje
vidite da su se konkretizovali na taj nain to su vai
komandanti irom itave zemlje - gdegod ih je bilo, u
Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji, Lici -
klali, palili, pljakali, ubijali, silovali. Jeste li vi izdavali
ovakva nareenja? Ako jeste - recite, a ako niste - recite
Sudu ta ste preduzeli da spreite ovaj pokolj nad ne-
vinim stanovnitvom, a bili ste, - oigledno se to vidi iz
depea, - upoznati sa time.
BIO SAM NEOBAVETEN
Optueni: Moje nareenje nije postojalo. Stil depee je

takav da se ne mogu davati instrukcije... U depeama
se tede rei. Drugo je depea, a drugo jedan akt. Prema
tome iz stila depea i iz onoga to je kazano ne vidi se da
sam ja kazao ubijati zarobljenike, paliti sela, ubijati ene
i decu. To ne postoji kod mene, to ne bi moglo nikada ni
da postoji. To ne bi moglo da postoji. Ja sam sve inio
da bih spreio, sve sam inio jo od poetka. Traio sam
im sam doznao za Musulia, kad se bio sakrio u Alba-
niju i kad je doao u Podgoricu, tada sam mu kazao:
pokuajmo raditi to vie. On posle kree kroz Hercego-
vinu, aljem ga kod Zaharija Ostojia. Ali verujem da je
229
Ostoji u tom sluaju mrzio muslimane. Nikada u svom
ivotu nisam to radio pa ni sada ukoliko sam doznao,
spreavao sam, iljao instrukcije, iljao nareenja da se
prestane ukoliko sam doznao. Ukratko: bio sam neoba-
veten o ovim zverstvima prema muslimanima, kao to
sam objasnio.
Predsednik: Molim vas, optueni, nemojte se udaljavati.

Konkretno se radi ovde o zloinima nad civilnim stanov-
nitvom od strane komandanata etnikih jedinica bez
saradnje i u saradnji sa okupatorom. Jeste li bili obave-
teni o tome, a ako jeste ta ste preduzeli da ovo sprei-
te?
Optueni: Ukoliko sam bio obaveten nareivao sam

uvek da tako ne sme da bude. Docnije sam saznao da su
oni od mene krili.
SITNE GENOCIDNE NEDOUMICE
Predsednik: Kako objanjavate vae raspise, koje smo

proitali.
Optueni: asna i potena borba, kako ona voena pre-

ma meni, tako i ona voena s moje strane. Borba, ra-
iavanje, osvajanje teritorije, zauzimanje teritorije,
razbijanje organizacija, to nije borba za ubijanje neza-
tienih.
Predsednik: A ovaj izraz istrebljenje?
Optueni: Ja sam rekao, ne znam tano na to se odnosi.
Predsednik: Istrebljenje partizana i simpatizera, kazali

ste: pobiemo odmah.
Optueni: To je borba protiv borbenih jedinica.
230
KRVOLOKE I MASOVNE UBICE KORISTIO SAM
PRIVREMENO, TOKOM CELOG RATA
Tuilac: Ovo je knjiga vaih depea, va rukopis, ja sam

vam jue pokazao. Evo jedne depee u kojoj se kae: U
Ariljskom srezu ima komunista, morate ih iistiti jed-
nom za svagda. Stupite u vezu sa Boom Javorcem i po-
zovite ga da vam pomogne u ienju. Isto tako i Mania.
Neka vam i on u tome pomogne." A je li Boo Javorac
pobio ogroman broj ljudi u okolini Ivanjice?
Optueni: Ja to ne znam.
Tuilac: Kako ste mogli takvog zloinca i krvoloka primiti

pod svoju komandu?
Optueni: To je moglo biti samo privremeno.
PODELA RADA: FAISTI NAS HRANE I ODEVAJU,

A MI UBIJAMO KOMUNISTE
Tuilac: Ko je bio Milo Rakoevi?
Optueni: Ja mislim da je Rakoevi bio na Vujem Dolu.
Tuilac: On vam alje jedan izvetaj; molim vas da mi

to objasnite? Gde se pojavi najmanji nered ili pobuna
odmah sa ljudstvom uguiti... Ljudstvo je dobro opre-
mljeno i naoruano... Hranu dobijam od Italijana... Ko-
mandant operativne jedinice dao mi je ovlaenje da po
svaku cenu unitim sve one koji su protiv nae orga-
nizacije... Svim svojim silama sa ljudstvom koje je pod
mojom komandom nastojim da se olo po svaku cenu
uniti... Vojna je disciplina dosta dobra... Pomou trojki
likvidiram komuniste iz dana u dan i na javnom mestu...
Ostaci komunistike partije svakog dana su sve manji...
Italijani mi izlaze dosta u susret u pogledu odela a isto
tako obeavaju pomo i u hrani i obui..." To je va ko-
231
mandant, potpis je njegov, sve je originalno, nema pod-
metanja, vama je lino upueno, moralo vam je doi u
ruke. I kao to vidite, kae se: Italijani hrane, Italijani
odevaju, a oni, kako kau, unitavaju ostatke komuni-
stike partije, kojih je kako kau, sve manje. Jeste li o
tome bili obaveteni?"
RAD KAMOM OSLOBAA
Optueni (gleda dokument): To je moj potpis.
Tuilac: Va potpis. Vi piete Baji Staniiu: Dragi Bajo,

20 juna 1943 godine izveten sam da na teritoriji stare
Crne Gore vlada kerentina. Potrebno je unitavanje ko-
munista i zelenaa naroito na teritoriji Nikikog sreza."
ta je to kerentina?
Optueni: Slab rad.
Tuilac: Samo molim vas da jedno imate u vidu, stalno

se govori: treba istiti, istiti i samo istiti.
Optueni: Ja ne kaem: ubijati.
Tuilac: Pa dobro, neka bude i istiti. Vidite kako vi Baja

gonite na zloine.
Optueni: Ja njega ne gonim na zloin, nego na rad.
UNITAVAM SIMPATIZERE KOMUNISTA ZATO

TO MI TREBA SRBIJA
Tuilac: Vi u ovom dokumentu nareujete komandantu

Gorske Garde Nj.V. Kralja za Kosmajski korpus. Kae-
te ovako: U umadiji komunisti su uspeli jedino da u
oblasti Smedereva zadobiju svoje simpatizere i da pomo-
u njih odravaju komunistike grupe pod orujem. Ove
232
grupe se kreu i postiu po nekoliko stotina boraca, kao
to je bio sluaj za vreme bombardovanja Beograda. U
poslednje vreme ove grupe postaju aktivnije, vre napade
i tako dalje." E, sad, stoji ovako: Nareujem na osnovu
svega toga." Pre toga kaete: Neophodno je potrebno da
se ove grupe unite to pre, kao i njihovi simpatizeri."
Unititi simpatizere, znai li to preseliti ih iz sreza u srez?
Optueni: Ne, ne, ali ne znai unititi ih.
Tuilac (ita tekst dokumenta): Ovo je ve krajnje vreme

da se uini, a to e se postii samo ako se nae jedinice,
koje treba ovo da izvre, vrsto poveu meu sobom i da
povedu meusobno povezane akcije po jednom planu.
U ovom cilju izdato je ve nareenje od strane Vrhovne
komande da major Svetislav Trifkovi, komandant Aval-
skog korpusa, objedinjava ove akcije sa snagama Aval-
skog korpusa, Smederevskog i Rudnikog korpusa i kor-
pusa Gorske Garde Nj. V. Kralja. Radi vee preciznosti i
upravljanja svim delovima, kojima e izdavati nareenja
major Trifkovi to nareujem:
1) da se obrazuje privremena komanda umadiskih kor-

pusa sa zadatkom ienja i definitivnog unitenja ko-
munistikih grupa i simpatizera na teritoriji nie navede-
nih korpusa. U sastav privremene komande umadiskih
korpusa ulaze: Avalski, Smederevski, Rudniki, Ople-
naki i Kosmajski gardiski korpus.
2) Nadlenost ove privremene komande umadiskih kor-

pusa bie iskljuivo akcija protiv komunista na ozna-
enoj teritoriji." Dakle, optueni Mihailoviu, iskljuivo
akcija protiv komunista na teritoriji gde su Avalski, Sme-
derevski, Rudniki, Oplenaki i Kosmajski korpusi.
Optueni: To je privremena organizacija...
Tuilac: Zato ti korpusi nemaju iskljuivi zadatak na-
233
pada na Nemce? Ovo je 25 juni 1944 godine pred slom
Nemake i zato ne prelazite u akciju?
Optueni: Zato to mi treba Srbija.
JEZIKE FINESE: REKAO SAM UNITENJE, NE

UBIJANJE
Tuilac: Pazite dalje ta vi kaete (ita): ovlaujem

majora Trifkovia da moe obrazovati preki vojni sud u
privremenom umadiskom korpusu. Za svaki sluaj ne-
izvrenja zadatka bilo kojeg stareine iz navedenog kor-
pusa." Znai da Trifkovi sudi tim komandantima?
Optueni: Jeste.
Tuilac: Na kraju se kae: Skree se panja svima ko-

mandantima: krupnim slovima", na koje se odnosi ovo
nareenje da ga sprovedu i strogo izvre. Komandanti u
svojoj nadlenosti moraju da obrazuju preki sud." Pri-
znajete li vi da ste izdavali nareenje za definitivno uni-
tenje komunista, a jue smo raistili da se tu ne po-
drazumevaju samo komunisti nego i ostali. Je li kod vas
bilo uobiajeno da za partizane upotrebljavaju vai ko-
mandanti re komunisti, jer su oni nazivali svaki odred
komunistika brigada" i tako dalje?
Optueni: Jeste.
Tuilac: Priznajete li da ste 23 juna 1944 godine izdali

nareenje Petom vaem korpusu da na teritoriji umadi-
je pristupi unitenje partizanskih simpatizera, nenaoru-
anih pristalica partizana?
Optueni: Unitenje, naredba je bila takva, nisam kazao

ubijanje. A svi su vojnici treba da razumeju kakav je po-
stupak prema svome stanovnitvu, prema zarobljenici-
ma, oni moraju da znaju.
234
ON NAREDIO DA ISTE, A ONI ZAKLAE ENU
Svedok Danica Marinkovi: Imam da ispriam kako sam

nou isterana iz kue gola i bosa i oterana za selo Vrin
i kako sam tamo muena, vezana i tuena od Drainih
vojnika. Traili su da im kaem gde mi je sin ili mi ode
glava. Kazala sam da ne znam gde mi je sin. Klana sam
kao stoka i, eto, ostavili su me danas da ne mogu ni ive-
ti ni umreti, na tuu duu diem (pokazuje na guu koja
joj je preseena).
Tuilac: Da li ste vi optueni Mihailoviu kad ste slali La-

zareviu, Trifunoviu depee, koje sam ja itao i ispitivao
vas, mislili, kad je trebalo raistiti teren od komunista i
njihovih simpatizera, mislili na takve simpatizere?
Optueni Mihailovi: Nikakve.
Tuilac: A ta kau depee?
Optueni Mihailovi: Nigde nema o ubistvu.
Tuilac: A ta znai raistiti? Je li vam jasno ta znai

raistiti?
Optueni Mihailovi: Ne.
Tuilac: Eto vam ivoga primera. Kakve su bile vae di-

rektive?
Optueni Mihailovi: Moje direktive nisu bile nikakve.
Predsednik: Kako je dolo do ovakvih stvari? Zar ne vi-

dite?
Optueni Mihailovi: Vidim.
235
6.2 SVI SMO SARAIVALI SA NEMCIMA, OSIM
MENE
Slede izabrani transkripti sa suenja Dragoljubu Miha-

iloviu, o saradnji njegovih potinjenih sa okupatorom.
General Mihailovi se branio da verovatno postoji neki
komandant koji nije saraivao, ali "trenutno ne moe
imena da se seti", da je takvo stanje zatekao, da su svi
radili na svoju ruku, da su sluali njegova nareenja
samo kad im se dopadne. I da nije bio obaveten.
DEPEA JE MOJA, ALI NIJE MI POZNATO TA

U NJOJ PIE
Predsednik: Ovde je va originalan rukopis.
Optueni: Ne seam se celog predmeta.
Predsednik: Moete da pogledate. Da li je to va rukopis?
Optueni: Jeste moj je.
Predsednik: Ima tu i jedna vaa depea od 21 avgusta

1942 godine koja je upuena kao raspis svima, a u kojoj
se kae: Saoptite svima legalizovanim odredima slede-
e..."
Optueni: Morao sam tako da kaem. Ja sam gledao da

ih izvuem i neke sam vratio u umu ponovo.
Predsednik: Da li ste imali u drugim pokrajinama takve

legalizovane odrede?
Optueni: U Crnoj Gori naao sam drugo stanje.
Predsednik: Je li vama poznato da su legalizovani odredi

zajedno sa okupatorskim i ostalim kvislinkim formacija-
ma uestvovali u vrenju zloina, ubijanju stanovnitva,
236
paljenju sela i borbi protiv Narodnooslobodilake vojske?
Optueni: Nije.
PIE MIHAILOVI, ALI TO NISAM JA
Predsednik: Da li Vam je bilo poznato da su tada Blao

ukanovi, Lai i Pavle urii saraivali sa okupato-
rom?
Optueni: Dok nisam doao u Crnu Goru nije mi to bilo

poznato.
Predsednik: Dobro, jeste li u prolee, januara, februara,

marta i aprila 1942 godine izdavali nareenja etnikim
komandantima u Crnoj Gori, kojima ste odobravali rad i
davali uputstva za borbu protiv partizana i za taktizira-
nje prema Italijanima?
Optueni: Ne, ja to nisam mogao da izdajem - ne seam

se.
Predsednik: Potsetiu Vas na vau depeu broj 21 za Pa-

vla uriia (ita tekst depee).
Optueni: Proitao sam tu depeu, to moe da bude samo

Zaharije Ostoji.
Predsednik: Znam, ali dole pie: pozdrav, general Miha-

ilovi.
Optueni: Na depei moe on da pie ta hoe.
JESAM KOMANDANT, ALI NISAM OBAVETEN
Predsednik: Da li vam je poznato da su vai komandanti

saraivali tada sa okupatorom?
237
Optueni: Ne, nije mi poznato.
Predsednik: Je li vam referisao togod Pavle urii o

svome sastanku sa Birolijem? Je li vam priao da je bilo
razgovora kako da se preutno ta saradnja vri?
Optueni: Ja mislim da su Italijani imali rauna da me

uhvate, jer su me se plaili.
Javni tuilac: Pitam optuenoga da li je urii bio nje-

gov komandant?
Optueni: urii i Stanii su priznali moju komandu.

Ono to je za mene, kao vojnika, bilo najtee, to je to
sam poeo sa 26 ljudi, a pojedinci su ubrzo postajali sta-
reine i, prema tome, ja sam zadovoljan kad me oni pri-
znaju.
ILEGALAC U SPLITU, MOJ OVEK NA TERENU
Lakovi: Gde je Trifunovi bio pre sastanka?
Optueni: Trifunovi je doao iz Splita.
Lakovi: Iz Splita. Sa sastanka kuda je otiao Trifunovi?
Optueni: U Split.
Lakovi: U ijim je rukama bio Split?
Optueni: U italijanskim rukama.
Lakovi: Dakle njegova komanda bila je u Splitu?
Optueni: Ja sam ih smatrao kao ilegalne. On nije mogao

da razvije veliku komandu, nego ilegalno da radi tu.
Lakovi: Znai ilegalno je radio u Splitu?
238
Optueni: Jeste.
Lakovi: Je li vas izvestio o sastancima sa generalom Ma-

riom Roatom, Spigom Umbertom i drugim?
Optueni: Jeste. O tom imaju njegova pisma.
Lakovi: Je li taj rad prema tome bio legalan ili ne?
Optueni: Takvo stanje sam zatekao.
Sudija Lakovi: Prema tome, komanda etnika bila je

legalna.
PUSTIO SAM IH NEKA RADE NA SVOJU RUKU I

MOJU KAMU
Sudija Lakovi: injenice, meutim, pokazuju saradnju

Crnogorske komande sa Italijanima, je li tako?
Optueni: Jeste, to.
Sudija Lakovi: Jeste li vi, kao njihov komandant, neto

uinili da ta saradnja prestane, ili ste pustili da ide kako
ide?
Optueni: Ja ne mogu da se setim ta sam radio. Kada

sam doao u Crnu Goru video sam da oni vode neku
politiku, da imaju zelenae s kojima, tvrde, imaju teke
sukobe. Ja nisam bio u staroj Crnoj Gori. Pustio sam ih
neka rade.
Sudija Lakovi: Jeste vi stalno tu bili sa Pavlom urii-

em i Bajom Staniiem u gradovima.
Optueni: Stanii je iveo na Ostrogu, a urii u Ko-

lainu.
239
Sudija Lakovi: Je li iao na Cetinje i kod koga?
Optueni: Iao je, iao je kod guvernera.
Sudija Lakovi: Je li general ukanovi bio pod vaom

komandom?
Optueni: Jeste, iz naroitih razloga.
Sudija Lakovi: Gde je on iveo?
Optueni: Na Cetinju. Ja sam imao za to razloga.
Sudija Lakovi: A na Cetinju je iveo i guverner Biroli.

Protiv koga su se vai odredi borili?
Optueni: Protiv partizana, protiv ustaa...
Sudija Lakovi: Imamo dokaze da su saraivali sa Italija-

nima protiv partizana.
Optueni: To su odredi koji su radili na svoju ruku. I ti

svi sporazumi bili su raeni na svoju ruku.
RADE RADI RADI SA USTAAMA I NEMCIMA
Sudija Lakovi: Da li ste znali da je Rade Radi, va ko-

mandant za zapadnu Bosnu, koji je imao pod svojom ko-
mandom osam etnikih odreda, vodio borbe u zajedni-
ci sa Nemcima i ustaama protiv Narodnooslobodilake
vojske?
Optueni: Nisam znao za to.
Sudija Lakovi: Da li je dolazio kod vas Rade Radi?
Optueni: Dolazio je.
240
Sudija Lakovi: Da li vam je referisao o svojoj saradnji sa
Nemcima i ustaama?
Optueni: Ne znam.
Sudija Lakovi: Da li su oni bili duni potovati vaa na-

reenja?
Optueni: Njih je vie privlailo to da dobiju neku pohva-

lu preko radio Londona ili kakvo odlikovanje. To je bila
za mene jedina mogunost da ih privolim na izvesnu po-
slunost. Udaljen nisam mogao kontrolisati njihov rad.
UBACIO SAM LJUDE U NEMAKE REDOVE, ALI

BEZ IKAKVIH ZADATAKA
Tuilac Mini: Vi ste Sudu izjavili i odgovarali ste da vi

niste izdavali nareenja svojim odredima da se legalizuju
kod okupatora, to jest da stupe u otvorenu slubu kod
okupatora. Ja bih eleo da vam pokaem jedno kratko
vae ovlaenje da nam odgovorite da li je to rukopis va
i da li je va potpis?
Optueni (dugo gleda dokumenat i kae): Moj je rukopis

i moje je ovlaenje.
Tuilac (ita ovlaenje uri Ivetiu da moe da radi u

Glavnom tabu za okupatora, samo da ostane na naci-
onalnoj liniji. Datum 12 oktobar 1942 godine, izdato u
Slobodnim srpskim planinama): Prema tome da li ste vi
nareivali vaim komandantima da se legalizuju ili ne?
Optueni: Ne. Ovo moe da bude samo specijalni zada-

tak. Ja sam ubacivao ljude u njihove redove. Isto to su
i partizani ubacivali svoje ljude u Gestapo.
Tuilac: A jesu li Glii i Ignjatovi imali specijalne za-

datke?
241
Optueni: Ja mislim ne.
Tuilac: Jeste li vi Gliia i Ignjatovia postavili za ko-

mandante korpusa?
Optueni: Ja sam docnije saznao da su oni komandanti

korpusa.
Tuilac: Ja raspolaem dokumentima i vi ete se nai

posle u nezgodnoj situaciji.
BRANIO SAM ANDARME JER RADE ZA MALU

PLATU
Tuilac: Jesu li partizani razoruavali andarmske stani-

ce? Jeste li vi uzimali u zatitu stanice?
Optueni: Jesam. Primamljivao sam andarme da dou

meni.
Tuilac: Jesu li andarmi sluili otvoreno Nemcima 1941

godine ili ne?
Optueni: Ja mislim da za ono malo plate to su imali

nisu radili nita.
SA BUGARIMA PROTIV PARTIZANA SAMO

SLUAJNO
Tuilac: Kakve ste veze uspostavili sa tabom bugarske

okupacione vojske u Niu?
Optueni: To je bio samo pokuaj. Ja sam ve imao pred

sobom kapitulaciju Italije. Hteo sam da prigrabim uticaj
na bugarske trupe u naoj zemlji.
242
Tuilac: A da li su vae trupe zajedno sa bugarskim oku-
pacionim trupama uestvovale u borbama protiv Narod-
nooslobodilake vojske?
Optueni: Samo sluajno.
BLAO UKANOVI SA OKUPATOROM NA

CETINJU
Tuilac: Da li se moete setiti kad ste vi doli u Crnu

Goru gde se nalazio general Blao ukanovi?
Optueni: Na Cetinju.
Tuilac: Na Cetinju.
Tuilac: Jeste li vi postavili njega za komandanta Crne

Gore?
Optueni: Iz naroitih razloga jesam. To sam dao u iska-

zu.
Tuilac: Je li on iveo na Cetinju slobodno, nesmetano?
Optueni: Potpuno.
NIJE LAKO BITI UIANIN
Tuilac: Zar zaista niste imali silu, mo i autoritet da na-

redite jednom Pavlu uriiu, Baji Staniiu, ili jednom
Petru Baoviu i da im kaete: ne moe biti vie saradnje
sa Italijanima.
Optueni: Drugi momenat je njih odluio na to. Ja sam

ukazivao na tu stvar. Ja sam hteo da ih prevedem na
borbu prema Nezavisnoj dravi Hrvatskoj.
243
Tuilac: Kad ste videli sa kakvim ljudima imate posla,
zato niste raskinuli sa njima?
Optueni: Zato to sam Uianin. Zato to sam hteo da

ih drugim vetim sretstvima prevedem da se ne izgube.
TRAIO ENGLEZIMA HRANU DA BI PRESTAO SA

KOLABORACIJOM
Predsednik: Jeste li preduzimali to da to stanje prome-

nite?
Optueni: Jesam. Traio sam i preko Hadsona i svojom

depeom da mi se omogui pet hiljada obroka hrane da
dobijem, jer je vladala glad u Crnoj Gori i Hercegovini
isto tako.
NAPADALI SMO ITALIJANE, ALI TAKO DA ONI TO

NE PRIMETE
Tuilac: Sad mi odgovorite na ovo pitanje: Da li ste vi ma

kom od vaih komandanata izdali nareenje da se po-
tue sa Italijanima, da povede otvorenu oruanu borbu
protiv Italijana?
Optueni Mihailovi (odreno vrti glavom): Bilo je slua-

jeva gde je bio maskiran napad. Posle napada dolazili su
etnici da oslobode Italijane i oduzimali im oruje.
Tuilac: Da li je bilo otvorene borbe onako kako su se

vai otvoreno borili protiv Narodnooslobodilake vojske?
Optueni: Ja ne mogu unapred da odgovorim na to. To je

tee. Ne raspolaem nikakvim materijalom.
Tuilac: Je li ta saradnja sa Italijanima po vaem shva-

tanju izdaja? Jesu li vai komandanti time izdali narod?
244
ta mislite?
Optueni: Tako je. Ja to nisam mogao da promenim.
PREDRAG RAKOVI DOBIJAO MUNICIJU OD NEMACA
Tuilac: Ve malo pre Sud vam je postavio pitanje da li

vam je poznato da je Rakovi saraivao sa okupatorom
u Srbiji?
Optueni: Da.
Tuilac: Postavljam vam konkretno pitanje: da li vam je

poznato da je Rakovi imao sastanak sa nemakim ko-
mandantom Gornjeg Milanovca, da je dobio 5.000 meta-
ka i s time naoruao jedinice?
Optueni: Ne seam se toga.
NIJE SARADNJA, NEGO PREVARA
Tuilac: Pa dobro, tu se sastaju vai komandanti u Srbiji

s Nemcima i sarauju s njima. Ima li koji komandant
koji nije saraivao s neprijateljem?
Optueni: Ja mislim da stvarne saradnje nikada nije

bilo. U odnosu na Nemce komandanti u Srbiji imali su
na umu jednu jedinu stvar - prevaru.
ILIJA TRIFUNOVI BIRANIN ODLIKOVAN ZA

SARADNJU SA ITALIJANIMA
Tuilac: Jeste li Biranina predloili za odlikovanje?
Optueni: Predloio sam ga posle smrti.
Tuilac: Posle smrti? Biranin je otvoreno saraivao sa Italijanima.
245
Optueni: Nemam ubeenje da je radio otvoreno.
Tuilac: Je li vam poznato da su Biraninu drali strau

karabinijeri?
Optueni: Da je tu bilo i malo pameti takvo to ne bi

dozvolio.
NIKO ME NIJE SLUAO, MEK SAM KAO DUA
Tuilac: Kakvu ste to vojsku imali koja nee vae nared-

be da slua? To lii na izvrdavanje, prosto reeno, ipak
ste vi bili general, armiski, naelnik taba Vrhovne ko-
mande, ministar vojske i mornarice, morao vas je neko
da slua.
Optueni: Niko. (smeh u dvorani)
JEZIKE NEDOUMICE: DA LI JE ZAJEDNIKA

BORBA SARADNJA?
Predsednik: Objasnite, kad se istovremeno i vi i Nemci

tuete protiv partizana, je li to saradnja?
Optueni: Kako god hoete tumaite. Ja objektivno ka-

em ovo: zato ste me napadali, zato su partizani na-
padali?
Predsednik: Odgovorite Sudu na pitanje: kad se vi za-

jedno sa Nemcima tuete protiv Narodnooslobodilake
vojske, je li to saradnja ili nije?
Optueni: Ja sam se branio. Morao sam da se branim.
Predsednik: Odgovorite na pitanje: kad se vi zajedno sa

Nemcima tuete protiv Narodnooslobodilake vojske je li
to saradnja ili nije?
246
Optueni: Za mene nije.
Tuilac: A to se niste branili od Nemaca?
Optueni: Oni nisu bili na terenu.
Predsednik: Je li to pomaganje okupatoru?
Optueni: Ja nisam mislio da je to pomaganje okupato-

ru.
Predsednik: A je li bilo stvarno?
Optueni: Moe da bude, ali ja nisam mislio. Moja je te-

nja da ne pomaem okupatora.
Predsednik: Je li to pomaganje okupatora ili nije?
Optueni: Nije.
Predsednik: A kad se okupator zajedno sa vama bori pro-

tiv Narodnooslobodilake vojske je li onda okupator po-
magao vas?
Optueni: Okupator je dobro iskoristio nau uzajamnu

borbu.
IZDRI JO MALO, NEMAKA AVIJACIJA STIE
Predsednik: Ko je to Ljubia orevi?
Optueni: Ljubia orevi? Ne znam.
Predsednik: Komandant SDS, Nediev major. A ko je

Marko Muzikravi?
Optueni: Marko Muzikravi je komandant moje brigade

u Grui.
247
Predsednik: estog oktobra Ljubia orevi pie Muzi-
kraviu: Dragi Marko, izdri jo malo. Nemaka avija-
cija bombarduje prostor od Vrbane, ima dosta bombi i
mitraljeza. Obrazovao sam zajedniki tab sa Nemcima.
Naelnik taba dolazi da vodi Nemce". ta je to?
Optueni: To je izdaja.
Predsednik: Je li to saradnja sa okupatorom?
Optueni: Jeste.
SVE PO SPISKU
Predsednik: Kad se sve ovako rezimira, kako se tu pred

Sudom odvijalo, da u Bosni, u Lici, u Hercegovini itd.
etniki komandanti sarauju sa okupatorima, sa Nem-
cima, sa Talijanima, moete li vi Sudu da navedete ijed-
nog vaeg komandanta koji nikada nije saraivao sa
okupatorima?
Optueni: Imalo je.
Predsednik: Navedite imena. Nije dovoljno rei imalo je,

ve nam navedite ime i prezime, jedinicu, korpus taj i taj
i teritoriju na kojoj je komandovao.
Optueni: Ne mogu da se setim imena korpusa.
Predsednik: U redu, kad ne moete da se setite imena

korpusa, setite se imena komandanata.
Optueni: Imalo je. Ja se trenutno imena ne mogu da

setim.
Predsednik: Kad je imalo, gde je imalo, ko je to bio? Da li

je bilo u Crnoj Gori?
248
Optueni: Nije bilo.
Predsednik: U Hercegovini?
Optueni: Bilo je komandanata koji nisu saraivali.
Predsednik: Koji su to?
Optueni: Ne znam imena.
Predsednik: Jevevi, Danilo Salati, Baovi?
Optueni: Ne znam imena, ne mogu da imenujem.
Predsednik: Idemo dalje; Dalmacija?
Optueni: Mislim da je bilo.
Predsednik: Navedite imena. Ilija Trifunovi-Biranin,

Radovan Ivanievi?
Optueni: Ne znam.
Predsednik: U Lici?
Optueni: Imalo je.
Predsednik: Navedite imena.
Optueni: Ja imena ne pamtim.
Tuilac: Navedite ime, a ja u sutra nai depeu da je

saraivao.
Predsednik: Jeste li u stanju sada pred Sudom da date

imena?
Optueni: Nisam u stanju sada da to dam.
Predsednik: Ja u vam kazati one koje ste u istrazi naveli

kao glavne da ste imali. Evo u Srbiji navedite koji nisu
saraivali. Velimir Pileti?
249
Optueni: Nije Pileti, a mislim da nije ni Sinia Ocoko-
lji.
Predsednik: Ljuba Jovanovi-Patak?
Optueni: Ja mislim da Ljuba Jovanovi nije. Nisam

imao podatke.
Predsednik: Ima li i jedan koji je ist, koji nije saraivao?
Optueni: Ljuba Jovanovi nije.
Predsednik: Dragoslav Pavlovi?
Optueni: Nije.
Predsednik: Major Milanovi?
Optueni: Nisam imao nikakve podatke za njega.
Predsednik: Dimitrije Radojevi?
Optueni: Nije ni on. On nije bio komandant. On je bio

delegat.
Predsednik: Mani?
Optueni: Nije.
Predsednik: Milan Stojanovi.
Optueni: Nije.
Predsednik: Dragutin Keserovi?
Optueni: Nije ni on. (smeh u dvorani)
Predsednik: Pop Radojica Perii?
Optueni: Ja nisam imao podataka o njemu.
Predsednik: Petar Baovi?
250
Optueni: Ja iz ovih podataka vidim da je imao.
Predsednik: Slavko Bjelajac?
Optueni: On je imao.
Predsednik: Milo Glii?
Optueni: On nije ni radio.
Predsednik: Voja Lukaevi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Pavle urii?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Blaa ukanovi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Bajo Stanii?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Neko Nedi?
Optueni: Neko Nedi, on je pripadao etvrtoj jurinoj

grupi, imao je.
Predsednik: Predrag Rakovi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Gogi Todor?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: General Miroslav Trifunovi?
Optueni: Imao je.
251
Predsednik: Major Radomir Cveti?
Optueni: Nije imao veze sa okupatorom.
Predsednik: Milo Markovi?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Predrag Rakovi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Smiljani Duan?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Nikola Kalabi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Nikola Bojovi?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Sveta Trifkovi?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: ivan Lazovi?
Optueni: ivan Lazovi pre no to je doao kod mene

pripadao je organizaciji, mislim Nedievoj. Imao je.
Predsednik: Aleksandar-Saa Mihailovi?
Optueni: Ja nisam imao podataka do ove optunice. Ni-

sam za njega znao da radi te stvari.
Predsednik: Ne moete da kaete odluno?
Optueni: Imao je.
252
Predsednik: General Svetomir uki?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Vladimir Komarevi?
Optueni: Za njega nisam imao podataka.
Predsednik: A ta mislite?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Neko Nedi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Dragomir Topalovi?
Optueni: Nikad.
Predsednik: Zvonimir Vukovi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Milo Radosavljevi?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Dragoslav Rai?
Optueni: Imao je.
Tuilac: Molim vas, ta znai: imao je?
Predsednik: Imao je" - imao je veze sa okupatorom, a

nije" - nije imao veze sa okupatorom. Dimitrije Lazare-
vi?
Optueni: Ne znam ko je to.
Predsednik: Duan Radovi-Kondor?
253
Optueni: Nije.
Predsednik: Bora Mitranovi?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Stevan Damjanovi?
Optueni: Nisam imao podataka za njega. Nije imao.
Predsednik: Pop Sava Boi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Cvijetin Todi?
Optueni: Ako se rauna ono to je sa ustaama bilo

onda je imao, inae sa Nemcima nikada.
Predsednik: Slavoljub Vranjeevi?
Optueni: Nisam imao podataka da je imao.
Predsednik: Znai, znak pitanja. Gojko Borota?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Sad smo itali depeu?
Optueni: To nisam znao.
Predsednik: Da li je imao veze ili nije?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Sergije Mihailovi?
Optueni: Ja ne znam. On je poginuo.
Predsednik: Jezdimir Dangi?
Optueni: Imao je.
254
Predsednik: Boko Todorovi?
Optueni: Nisam znao da je imao.
Predsednik: A da li je imao?
Optueni: Nisam siguran.
Predsednik: Uro Drenovi?
Optueni: Ne znam. Nisam sa njim imao kontakt.
Predsednik: Radivoje Kerovi?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Stevan-Leka Damjanovi?
Optueni: Malopre ste pitali. Ja mislim da nije.
Predsednik: Rade Radi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Manojlo Peri?
Optueni: Nije imao. On nije bio komandant.
Predsednik: Petar Baovi?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Pop Stevan?
Optueni: Mislio sam da nije imao.
Predsednik: A sad?
Optueni: I sad mislim da nema nita.
Predsednik: Dobrosav Jevevi?
255
Optueni: Imao je.
Predsednik: Ilija Trifunovi-Biranin?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Momilo uji?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Mladen ujovi?
Optueni: Za njega ne znam. Ja sam njega poslao u Dal-

maciju da izdvaja te delove.
Predsednik: A gde je sedeo?
Optueni: Ne znam.
Predsednik: Slavko Bjelajac?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Miodrag Kapetanovi?
Optueni: Ne znam.
Predsednik: Aleksandar Mii?
Optueni: Uopte nije radio.
Predsednik: Karlo Novak?
Optueni: Nisam imao podataka i smatram da nije imao.

On je bio uhapen.
Predsednik: Ivan Prezelj?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Janji?
256
Optueni: Onaj to je bio u Slavoniji? Imao je.
Predsednik: arko Todorovi?
Optueni: Nikad nije imao.
Predsednik: Aleksandar Nikoli?
Optueni: Imao je.
Predsednik: Dragia Vasi?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Brativoje Uroevi?
Optueni: Nije imao
Predsednik: Voja Lukaevi?
Optueni: Imao je. Mi smo njega preli.
Predsednik: Jovan Jelovac?
Optueni: Nije imao.
Predsednik: Bajo Stanii, Pavle urii, ore Lai?
Optueni: Imali su.
Predsednik: Rajo Bani?
Optueni: On je bio ef propagandnog otseka na Majevi-

ci. Nije imao.
Branilac Miloa Gliia: ta je sa Gliiem?
Predsednik: Ja sam odmah u poetku pitao. Da li vam je

poznato da je Glii imao veze sa okupatorom. Branilac
to trai.
Optueni: Jeste.
257
IPAK SMO SARAIVALI SA OKUPATOROM
Tuilac: Optueni Mihailoviu, vi ste jue, nabrajajui

vae komandante koji su saraivali sa okupatorom a koji
nisu, izneli izvestan broj vaih komandanata za koje ste
tvrdili da nisu saraivali sa okupatorom. Ja moram da
vas upozorim na nekoliko depea iz istranog materijala
i da traim od vas izjanjenje, poto su to vae depee,
upravo vama poslate depee, da li je to vama bilo pozna-
to kada ste jue davali iskaz. Evo, vi ste rekli za vaeg
komandanta Duana Radovia da nije saraivao sa oku-
patorom. Kako je bilo njegovo ime - pseudonim?
Optueni: Kondor.
Tuilac: Dobro, Kondor. 22 novembra 1943 on vam jav-

lja: U Uicu se ve dve noi hapse komunisti po spisku
koji je sastavio... Izveten sam da je nou izmeu 21 i 22
izvreno streljanje nekoliko takvih..." Jeste li proitali u
svoje vreme ovu depeu?
Optueni: Ne.
Tuilac: Vidite li sada da je i Kondor saraivao sa oku-

patorom.
Optueni: Vidim.
Tuilac: Da li je va komandant Predrag Rakovi sarai-

vao sa okupatorom?
Optueni: Ja mislim da sam rekao da jeste.
Tuilac: U redu, onda neu itati njegove depee.
258
JEA DRKA IPAK SARAIVAO
Tuilac: Molim vas da li je Jea Simi, zvani Drka, va

pukovnik saraivao sa okupatorom?
Optueni: Ja za njegov rad ne znam.
Tuilac: Dakle za Simia niste znali da je saraivao sa

okupatorom?
Optueni: Ja ne znam, to sam rekao.
Tuilac: Da vidimo za one za koje ste rekli da nisu sara-

ivali, treba da preistimo to. Ovo je foto kopija jednog
vaeg dokumenta, prilog 294.
Optueni: Da.
Tuilac: Da li je ovo vaa primedba?
Optueni: Da.
Tuilac: Oigledno da. (ita pismo Jee Simia od 18

aprila 1944 godine u kome saoptava stanje na celom
prostoru) Vi ste stavili primedbu 18 aprila 1944 godine,
dan kad ste itali. Ko su to Krceli?
Optueni: Ne znam, ali mislim pre da su moda bugarske

trupe, ako su iz te oblasti.
ITALIJANI GAAJU SVE TO JE POTREBNO
Tuilac: Da vidimo dalje za vae komandante koji nisu

saraivali. Evo na primer Milorad Momilovi, za njega
ste rekli da nije saraivao. Evo on vam alje izvetaj 5
aprila 1943 godine. Iz izvetaja se vidi da je pomenuto-
me bila poverena odbrana nekoliko otseka na Drini. Na
jednom otseku bila je jedna italijanska desetina sa pu-
259
komitraljezima. Jedna eta sa dva bacaa. Komandant
baterije je izjavio da moe da gaa sve to je potrebno. Da
li ste vi 5 aprila bili tamo? Da li ste poetkom aprila bili
tamo sa Zaharijem Ostojiem?
Optueni: Po danima ja tano ne znam. Ne znam gde

sam bio.
Tuilac: Da li vam je ranije bilo poznato da je Momilovi

saraivao sa okupatorom?
Optueni: Nije mi bilo poznato.
SARAIVAO JE ISUVIE SA OKUPATOROM, SVE

MORA DA BUDE S MEROM
Tuilac: Da li je Radmilo Gri saraivao sa okupato-

rom?
Optueni: Isuvie. (smeh u dvorani)
Tuilac: Onda neu ni itati o njemu. Za Voju Lukaevi-

a proistili smo da je bio sa Nemcima, Italijanima i sa
svima.
Optueni: On je imao ugovor.
Tuilac: Imao je ugovor. A Dragutin Keserovi? i Nikola

Kalabi?
Optueni: Ne.
Tuilac: Da li vas je XX izvestio u jednoj depei da je

doao do Augusta Majsnera dokumenat iz koga se vidi
taan sporazum izmeu nemake komande, Lukaevia
i Keserovia?
Optueni: Keserovia ne. Mislim da XX to nije izvestio. Ja
260
sam to sa druge strane imao.
Tuilac: Molim ispriajte po seanju.
Optueni: Voja Lukaevi poslao je u Beograd kapetana

Milorada Mitia i on je bio u hotelu Maestik".
Tuilac: Jeste li ta preduzeli protiv Voje Lukaevia?
Optueni: Nita mu nisam mogao.
PARTIZANI UBIJU ETNIKE, NEMCI STRELJAJU

PARTIZANE
Tuilac: Dobro, nita mu niste mogli. Sava Vukadinovi

je va delegat? Je li tako? Delegat Vrhovne komande u
Crnoj Gori.
Optueni: Da.
Tuilac: Vidite ta on vas izvetava povodom ubistva

Baja Staniia i Blaa ukanovia u Ostrogu. Je li vam
to poznato? On veli: Za ubistvo Baje i Blaa traio sam
od naih ljudi u Podgorici da interveniu preko Nemaca
da se strelja preko 300 komunista".
Optueni: To mi nije poznato.
Tuilac: Ta je depea stigla u vau komandu.
Optueni: Nije mi poznato. Moja komanda je imala pre-

teno oficire iz Crne Gore ba na vodeim poloajima.
Tuilac: Vidite, Sava Vukadinovi trai od Nemaca da iz-

vre odmazdu zbog ubistva Blae i Baja. Jesu li Blao i
Bajo saraivali s okupatorom?
Optueni: Jesu.
261
Tuilac: Vi ste jue pominjali da vam nije poznato da su
oni saraivali sa okupatorom, a i za Dragiu Vasiljevia
ste rekli da isto tako nije saraivao sa okupatorom.
Optueni: Verovatno, ja nisam kazao.
Tuilac: Ja imam ovde jedan dokumenat. Ako hoete da

ga proitam.
Optueni: Kako hoete.
Tuilac (ita dokumenat u kome Mihailoviev koman-

dant izvetava da e crveni" ovih dana napasti etnike.
U depei se kae da treba izvestiti Nemce i da oni iziu
na teren): Je li to va komandant?
Optueni: Da.
Tuilac: Kako ste mogli imati takve komandante?
Optueni: Meni nije pisao.
Tuilac: Ali znali ste ta se radi. Imali ste dobru obave-

tajnu slubu.
NEMCI I ETNICI GONE PARTIZANE
Tuilac: iji je to pseudonim Stipe"?
Optueni: Ja ne znam tano.
Tuilac: To je Jea Simi. Da li vas je on izvetavao da

su crveni" potisnuti prema Ivanjici, da je Cveti ranjen
i prenet u bolnicu u Ivanjici, da od Ibra gone partizane
Nemci i Javorski korpus.
Optueni: Molim vas, da se razumemo. U pogledu depea
262
ne moe se traiti opirno izlaganje gde se ko nalazi. Iz
toga izlaganja nita se ne vidi jasno.
EF BRITANSKE MISIJE JAVLJA DA SARAUJU

ETNICI, NEMCI I BUGARI
Tuilac: Za Cvetia ste jue rekli da nije saraivao sa

okupatorom.
Optueni: Ja ne znam da sam rekao.
Tuilac (ita depeu koja je upuena Drai Mihailoviu

da je 18 kamiona sa ljotievcima otilo za Ivanjicu. U
depei se dalje kae da se sa vie strana potvruje da je
Tito u Srezu moravikom"): Vi ste dobili o Cvetiu obave-
tenja od Armstronga. Ko je on bio?
Optueni: Brigadir britanski.
Tuilac: U kakvoj funkciji?
Optueni: ef misije.
Tuilac: Evo ta vam on javlja. To vam prenosi Hans. To

je ifra. Za koga?
Optueni: Za Dronju", generala Miroslava Trifunovia.
Tuilac (ita Armstrongovu depeu): Sledio sam Cveti-

a do Negbine. Ali Cveti je bio vie na zapadu. Nisam
video da su komunisti napali etnike. Nisam video nita
strano. Nema zapaljenih sela. Jasno je da su partizani
napali Osovinu u Ivanjici i posle su partizani bili gonje-
ni." U nastavku, broj 958 od februara 1944 godine, stoji:
Jasno je da etnici, Nemci i Bugari napadaju partizane
blizu Zlatibora. Nii Cvetievi oficiri zaboravljaju Nemce.
Umesto Nemaca, oni misle da su partizani neprijatelji."
263
ETNICI BRANE BUGARE I NEMCE U UICU
Tuilac: Kapetan Radovi vam alje izvetaj: U noi 17

i 18 oko 12,30 asova" - to je novembra 1943 godine, to
je bilo kada su partizanske snage zagrozile Uicu, kada
su se pribliile Uicu na Zlatiboru. Seate li se toga do-
gaaja?
Optueni: U pogledu vremena ne.
Tuilac: Nou 17 18 o. m. oko 12,30 asova komuni-

sti su sa jaim snagama napali Bugare i Nemce u Kre-
mnima i posle osmoasovne borbe komunisti su razbili
1800 Bugara i 200 Nemaca. Bugari u najveem neredu
i bez oruja povlae se za Uice, bee glavom bez obzi-
ra. Bugari su imali 5 tenkova, od kojih su tri oteena,
tako da su ona dva, koja su ostala u ispravnom stanju,
odvukli za Uice. Bugarska artilerija je pala u ruke par-
tizanima. U momentu pisanja ovog izvetaja izvestan deo
Bugara, koji se povlai u redu, vodi borbu sa komunisti-
ma u Bioski." Znate li gde je Bioska?
Optueni: Znam
Tuilac (ita): Nai odredi stupili su u borbu kod Bio-

ske." ta je to sada?
Optueni: Duan Radovi-Kondor i njegove snage nisu

bile na frontu.
Tuilac: Onda znai da je sve ovo lano?
Optueni: Ne kaem da je lano, ali kaem za njega da je

on bio pozadi fronta dvadeset kilometara.
Tuilac: Uostalom, Sud je tu i on e to sve ceniti.
264
TO JE SAMO INTRIGA
Tuilac: Evo za Novaka. Vas je Novak neto pitao, pa mu

vi odgovarate, i to ovako: to se tie nekih razgovora sa
italijanskim komandantima to nije poeljno, ali ukoliko
moete da ih izradite na pogodan nain, uinite to, ne
kompromitujui ni pokret ni sebe. U tekoj borbi koju
vodimo treba iskoristiti jednog neprijatelja protiv drugog.
Organizacija jugoslovenske vojske na vama lei. Uinite
da ona ojaa bez obzira na sve prepreke." Zar ovo nije
davanje odreenih ruku Karlu Novaku da radi sa Itali-
janima?
Optueni: To je samo intriga.
Tuilac: Ja ne razumem tu vau intrigu. Zar nije ovo

onako uvijeno reeno: koristite potajno, pazite da se ne
kompromitujete.
Optueni: Po mome miljenju ne sme da se kompromitu-

je, a da intrigira moe.
URO DRENOVI IPAK SARAIVAO
Tuilac: Vi rekoste da Uro Drenovi nije saraivao sa

okupatorom.
Optueni: Ja sam s njim najmanje veze imao. Mislim da

uopte nije saraivao.
Tuilac: Dobro. Ja u proitati vae depee pisane va-

im rukopisom iz kojih e se to videti. Da li je saraivao
sa Nemcima, ustaama i Italijanima, sa svima vrstama
okupatora?
Optueni: Docnije sam to mogao saznati.
265
GOJKU BOROTI NEMCI ISPUNJAVAJU ELJE
Tuilac: Evo jednog drugog dokumenta, broj 324, u kome

se kae da Nemci poruuju hitno sledee: Sve elje u
pogledu municije ispunjene i bie otposlate kuda treba."
Evo Borote, za koga vi rekoste jue da nije saraivao.
Optueni: Meni nije bilo poznato.
Tuilac: Da se zadrimo na tome pitanju. Da li vam je to

bilo poznato ili ne? Evo ovde su originalne knjige depea
Borote sa overom i peatima. Sud moe, ako hoe, da
se osvedoi. Ja u ih predati Sudu. Ovo je jedna depea
Borotina, koja glasi: Nemci poruuju hitno sledee. Sve
elje u pogledu municije ispunjene i bie otposlato kuda
treba. Treba da se sporazume sa vama i da doe jedan od
vaih opunomoenika da se stvari postave na svoja me-
sta. Predlau da bacimo trupe po terenu i da unitava-
mo, a oni da daju municiju i ostale potrebe. Trae da se
uspostavi radioveza. ele i nama da daju jednu radiosta-
nicu. Trae kod njih jednog radiotelegrafistu. Molim hit-
no instrukcije. Pukovnik Borota." Eto, to vam je depea.
Optueni: Ja to ne znam i ne verujem.
Tuilac: Sad u nai ta ste vi njemu odgovorili i ta je

on vama pisao. Pazite, sada ste kazali jednu netanost i
itava ova publika e videti da je to netanost.
Tuilac: Sada imamo depeu broj 32, poverljivo 98 -

3861 - 9/324: Nemci poruuju mi hitno sledee: Sve
elje u pogledu municije ispunjene su kako treba". Zatim
pod brojem 259 sa potpisom Borotinim. Na to vi kaete u
depei broj 232: vano je samo naglasiti da je potrebno
da se hitno ispuni nae traenje" ta kaete na to?
266
Tuilac: Vi ne znate? Znai da Borota lae?
Optueni: Ne znam.
Tuilac: Je li vi ne priznajete da je ovo vaa depea?
Tuilac: Da, da, vi ste samo kupovali (municiju). Evo vam

vae depee 242 i 243 od 13 januara, koju vi aljete Bo-
roti Broj, poverljivo, fer 98..." ta znai ovo fer"? To je,
svakako, klju Vrhovne komande?
Optueni: Jeste.
Tuilac: U toj depei kaete: Nemaka Komanda stavlja

na raspoloenje grupu od 64 sabotera pod komandom
Gare. Snabdeveni su sa jednom veom i tri manje radio-
stanice, odlino instruisani i opremljeni... u Sarajevo je
ve pristiglo njih 29 koji su svrili specijalne kurseve...
svi su Srbi... Gara mi je poruio da se potpuno stavlja-
ju na raspoloenje naoj organizaciji i primaju sve nae
direktive."
Predsednik: Ta je depea ve proitana jue.
Optueni: Ja ne znam za tu depeu. Centar veze odvojen

je od mene. Ja se nalazim na Trebavi a centar veze je u
Sarajevu i prima depee iz cele zemlje i u najvanijem
obliku dostavlja se to je meni potrebno.
Tuilac: Vai oficiri e vas sutra demantovati. Vi ste to-

liko panje svemu posveivali i sve drali u svojim aka-
ma.
267
DRUE TUIOE, DOKLE ETE NABRAJATI SVE
TE KOMANDANTE
Predsednik: Drue tuioe, dokle imate da nabrajate te

sve komandante?
Tuilac: Ja sam hteo za svakoga.
Predsednik: Vi onda imate da nabrajate itav dan. To je

ve raieno. Optueni nije u stanju da navede nijed-
nog komandanta koji nije saraivao s Nemcima.
Tuilac: Ja elim da optueni pokae da od njegovih ko-

mandanata nema ni jednoga koji nije saraivao sa ne-
prijateljem.
Predsednik: Vidite, optueni Mihailoviu, jue ste kazali,

ne znam, a posle, kad sam vas pitao postoji li i jedan
va komandant koji nije saraivao sa Nemcima i kad su
poela da se itaju imena komandanata i originalne de-
pee utvreno je da su svi saraivali. Sada, vidite, gubi-
mo vreme oko toga, da vam se ponovo postavlja pitanje,
postoji li ijedan va komandant koji se nije uprljao u sa-
radnji sa Nemcima?
Optueni: Ne mogu da kaem, a verujem da ih ima.
Predsednik: Sud e iz toga izvui zakljuak.
NEMCI TRAE, ETNICI DAJU
Tuilac: Evo vam sada jedan drugi dokumenat. Koman-

dant brigade sreza azbukovakog, - a vi se seate njega,
- iz pocerske grupe (optueni: Seam ga se), uputio vam
je pismo u kome vas izvetava da nemaka komanda iz
apca moli da joj se dozvoli opravka puta za Krupanj.
(ita dokumenat u kome se kae da nemaka komanda
iz apca moli da se dozvoli opravka puta i da joj se stavi
268
na raspoloenje potrebna radna snaga. U pismu se sa-
optava da Nemci pripremaju akciju protiv komunista u
Bosni. Zbog toga trae da etnike komande raevskog
i azbukovakog sreza dozvole popravku puta i stave po-
trebnu radnu snagu na raspolaganje. Dalje se kae da
je etniki tab izdao potrebnu dozvolu Nemcima i tra-
enu radnu snagu. Pismo se zavrava reima: S verom
u Boga, za kralja i otadbinu".) A sada da razjasnimo
pitanje dranja teritorije. Da li je to znailo ono to vi
nazivate dranjem teritorije, da li je to ono zata vi kaete
da su vae trupe drale teritorije u Srbiji?
Optueni: Da.
Tuilac: Da li je to izdaja?
Optueni: Jeste. Ali, to isto tako dokazuje i drugu stvar:

da Nemci ne smeju da izau a da nas ne pitaju.
Tuilac: A koja je trea stvar, koju to dokazuje?
Optueni (upitno gleda u Tuioca).
Tuilac: Da li to dokazuje isto tako da se etnici i Nemci

ne tuku? Da li je to tano?
Optueni: Jeste.
Tuilac: Znai, odavde se vidi da se etnici nisu tukli sa

Nemcima.
Optueni: Jasno je. Ali, stvar je u tome da su oni morali

da mole.
Tuilac: Jasno je da su saraivali.
269
UDVORIKI GOVOR PAVLA URIIA
Tuilac: Proitau vam sada jedno pismo Pavla uriia i

posle toga postaviti jedno pitanje da odgovorite na njega.
On vam dostavlja svoj govor koji je odrao u Kolainu
kada je doekao Pircija Birolija. Ja moram da vam taj
govor proitam, jer je u vezi sa pitanjem koje u vam po-
sle postaviti. To je Pavlov govor, evo vidite iz primedbe sa
strane. On govori guverneru Crne Gore Pirciju Biroliju.
Iskopan je iz vae arhive. Govor poinje ovako: Poto-
vana Ekselencijo, potovani gosti, draga brao i sestre...
(Tuilac ita uriiev govor, prenosimo delove) Komuni-
sti, koji su se u Crnoj Gori bili sakupili iz svih delova Ju-
goslavije, iskoristili su ovaj revolt srpskog naroda, poveli
su ga na klanicu - u borbu protivu okupatora... U tom
vremenu kada je narod u Crnoj Gori bio doveden u jedan
teak poloaj, srea nam se nasmejala i ba tada doao je
meu nas veliki prijatelj srpskog naroda, solunac, nosi-
lac Belog orla sa maevima, njegova ekselencija armijski
eneral gospodin Aleksandar Pircio Biroli. Doao je za
guvernera Crne Gore... On je sa svojim komandantima
Nj. E. generalom Luii Mentastijem, generalom Silvijem
Boninijem, generalom itorijem i drugim potinjenim
komandantima dao mogunosti da se vidno ispolji izraz
nacionalnog ponosa i svesti kod srpskog naroda u Cr-
noj Gori, da uz pripomo italijanske vojske i italijanskog
oruja oisti Crnu Goru od tih izroda i jevrejskih pla-
enika i da zavede red i mir u Crnoj Gori... Ekselenci-
jo, za uspostavljeni red i mir vi ste nagraeni od Rima i
Berlina, ali isto tako ste nagraeni i od srpskog naroda,
koja se nagrada vidno manifestuje u ljubavi i potovanju
prema vama... Ja vas, ekselencijo, sa svima etnicima
pozdravljam sa: Dobro nam doli i iveli."
Tuilac: Jeste li vi odobravali ovakav rad uriia?
Optueni: Zateeno stanje.
270
Tuilac: I mirili ste se s tim?
Optueni: Nisam mogao nita. Bio sam sa 50 ljudi.
SVI SU MOJI KOMANDANTI SARAIVALI OSIM

MENE
Tuilac: Optueni Mihailoviu, do sada smo konstatovali

da vi ne moete sigurno kazati ni za jednog svoga ko-
mandanta da nije saraivao sa okupatorom.
Tuilac: ta ne znate?
Optueni: Ima masa stareina.
Tuilac: Vi ne znate nikoga da navedete.
Optueni: Ja sam znao samo najstarije, pa i njih se ne

seam. To je samo jedan deo stareina.
Tuilac: Je li Ostoji saraivao?
Optueni: Jeste.
Tuilac: A Mirko Lalatovi?
Optueni: Jeste.
Tuilac: ta je bio Zaharije Ostoji u vaoj vrhovnoj ko-

mandi?
Optueni: Naelnik operativnog odeljenja, obavetajnog

odeljenja i organizacionog odeljenja.
Tuilac: Za to vreme ta je bio Lalatovi?
271
Optueni: ef veze.
Tuilac: A posle Ostojia?
Optueni: Postao je istaknuti centar Vrhovne komande.
Tuilac: Poev od vae vrhovne komande, od dva vaa

najblia saradnika pa nanie, svi su saraivali sa oku-
patorom?
Optueni: Oni su me izneverili svi.
Predsednik: U pogledu komandanata, to je raieno.
OD ITALIJANA 20.000 PUAKA UMESTO

VILA I AOVA
Tuilac: Molim jo samo jedno mesto iz ovoga pisma. Ka-

ete ovako: Nema oruja" - ujovi vam pie - traio
sam od Italijana, kao to sam vam javio depeom i pre-
kosutra idem u njihovu armiju da traim barem 20.000
puaka da naoruam ljudstvo koje drim u Kninu naoru-
ano vilama i aovima." Je li Mladen ujovi prema tome,
saraivao sa okupatorom?
Optueni: Jeste, ali sam u svom pismu potvruje kakvu

je ulogu imao.
Tuilac: Ali je injenica i to da je sa okupatorom usposta-

vio saradnju. Je li tako?
Optueni: Jeste.
272
KOMANDANTI SU RADILI NA SVOJU RUKU, ALI
NITA BEZ MOG NAREENJA
Tuilac: Vi kaete da su vai komandanti izvravali vaa

nareenja samo utoliko ukoliko su hteli. To je vaa for-
mulacija. Da li je to tano?
Optueni: Ja mislim da jeste.
Tuilac: A vi ste na strani 70-toj vaeg zapisnika o sa-

sluanju kazali malo drugaije. Vidite, vi ste, objavljajui
napad na Fazlagia Kulu, dali jednu optu formulaciju.
Ja u je proitati, da biste se izjasnili da li je tana. Vi
ste rekli: Tano je da se ni jedna akcija ni u jednom delu
nae teritorije nije mogla preduzeti bez mog nareenja". I
vi ste to potpisali. Hoete li da proitate?
Optueni: Ja to znam.
Tuilac: Pa, to je onda u kontradikciji sa vaom ranijom

izjavom na pretresu da su vai komandanti radili na svo-
ju ruku. Vidite li da tu ima kontradikcije?
Optueni: Ja nisam pravnik. A za mene, pravo da vam

kaem, i samo stanje zdravlja u kome se nalazim...
Tuilac: Ja mislim da ste vi zdraviji od mene.
Optueni: Verovatno.
Tuilac: Ja mislim. Moda vam samo nije prijatno to ste

na optuenikoj klupi i to je razumljivo, jer nikom nije
prijatno da bude na optuenikoj klupi.
273
SVAKO RADI TA HOE, A SVI HOE DA SARA-
UJU SA OKUPATOROM
Tuilac: Znai da ostajete i dalje pri tome da vai koman-

danti nisu izvravali vaa nareenja?
Optueni: Kazao sam, kad im se dopadne.
Tuilac: Koliko ste imali komandanata?
Optueni: Bilo ih je dosta.
Tuilac: Sto, dvesta. Znai, svakome kad mu se dopadne

izvrie?
Optueni: Tako je.
Tuilac: A od kuda jedinstvena linija u saradnji sa oku-

patorom?
Optueni: To nije moja linija.
Tuilac: Oseate li izvesnu krivicu do sebe?
Optueni: Nisam bio u stanju da popravim.
SVI SU SARAIVALI, MIMO MOJE VOLJE
Tuilac: Znai vi niste hteli saradnju sa okupatorom. Da

li je tako?
Optueni: Tako je. Nisam hteo.
Tuilac: Vi niste izdavali nareenja za saradnju sa oku-

patorom?
Optueni: Nisam.
274
Tuilac: Vai su komandanti saraivali mimo vae volje?
Optueni: Mimo moje volje i ono stanje koje sam zatekao

u Crnoj Gori nisam oekivao.
TAKTIZIRAJTE TAJNO
Tuilac: Evo ta vi kaete Borivoju Bori Mitranoviu, vaa

depea od 13 decembra 1943 godine (pokazuje depee
prema optuenome). Tu se kae: Naa borba mora biti
bez kompromitovanja. Uinite sve to moete da do kom-
promitovanja ne doe. Ako taktizirate onda taktizirajte,
ali to mora biti tajno. Ne mogu vam dati tane upute, jer
ne poznajem prilike. Ponavljam, taktizirajte tajno, ali bez
kompromitacija." Je li to vaa depea?
Optueni: Ne znam.
OPTUIVAO PARTIZANE DA SARAUJU
Tuilac: Vi ste neprekidno javljali u inostranstvo da par-

tizani sarauju sa neprijateljem. Je li to bila propagan-
da?
Optueni: Ja ne mogu bez materijala da odgovaram na

pitanja ovako u skokovima.
Tuilac: Niste vi ovek bez memorije. Kad je neto povolj-

no za vas onda se svega seate, a kad doe ovako, onda
sve okruglo pa na oe.
275
SA NEPRIJATELJIMA SE MOE RAZGOVARATI
Tuilac:Da li ste se sastali sa terkerom?
Optueni: Jesam.
Tuilac: Koliko puta?
Oitueni: etiri puta ukupno.
Tuilac: Da li ste se sastali sa Nemcima 1941 godine?
Optueni: Jesam.
Tuilac: Da li ste se sastali sa Milanom Nediem?
Optueni: Jesam. Sa neprijateljima se moe razgovarati.

I to nije nita za osudu. Nemce posle Divaca nikada ne
bih primio da nije bilo pukovnika Mak Dauela.
Tuilac: Da li ste davali direktive Gojku Boroti da trai

municiju od Nemaca?
Optueni: Ja mislim da ne.
Tuilac: Ako vam predoim depee?
Optueni: (uti)
ZAPOVEDAO LJOTIEVCIMA BEZ LOE NAMERE
Tuilac: Jesu li se nedievci stavili pod vau komandu?

Jesu li se ljotievci stavili pod vau komandu?
Optueni: Jeste, ali sam imao druge namere.
276
ZATEENO STANJE SE NIJE MOGLO MENJATI NI
POPRAVITI
Tuilac: Je li uopte bilo borbe protiv Italijana? Navedite

jednu jedinu borbu protiv Italijana?
Optueni: Ja sam zatekao stanje koje mi se nije dopalo.
Tuilac: Mi konstatujemo istoriske injenice. Je li bila

makar i jedna borba protiv Italijana?
Optueni: To je bilo zateeno stanje, koje se nije moglo

menjati ni popraviti.
NAZOVIMO STVARI SVOJIM IMENOM
Predsednik: Da li je ovo to je radio Trifunovi, Kesero-

vi, Rai u prolee 1944 godine, Neko Nedi, Zvonimir
Vukovi, Mirko Lalatovi, Ostoji, da li je takav nain
rada izdaja naroda?
Optueni: Rav rad.
Predsednik: Da li je izdaja?
Optueni: Teko mi je to da kaem.
Predsednik: A je li tano?
Optueni: Jeste.
277
Draa Mihailovi na optuenikoj klupi 1946. godine.
EPILOG:
General Mihailovi je osuen za saradnju sa okupatorom

i ratne zloine, i pogubljen u Beogradu jula 1946. godine.
278
279
IZVORI I LITERATURA
Objavljeni dokumenti:
- Zbornik dokumenata NOR, tom XII (nemaki dokumenti), knjiga 1,

Beograd, 1973.
Beograd, 1976.
Beograd, 1978.
Beograd, 1979.
- Zbornik dokumenata NOR, tom XIII (italijanski dokumenti), knjiga
1, Beograd, 1969.
2, Beograd, 1972.
3, Beograd, 1976.
- Zbornik dokumenata NOR, tom XIV (etniki dokumenti), knjiga 1,
Beograd, 1981.
Beograd, 1983.
Beograd, 1983.
Beograd, 1985.
- Saradnja etnika Drae Mihailovia sa okupatorima i ustaama
(1941-1945): Dokumenti, (priredio Branko Latas), Beograd 1999.
- Dokumenta sa suenja Drai Mihailoviu, (priredio Miodrag
Zeevi), Beograd 2001.
- Jugoslovenska vojska u otadbini na teritoriji okruga Moravskog
1943-1944. Dokumenti, (priredili Dobrivoje Jovanovi i Dejan Tani),
Jagodina 2006.
280
Neobjavljeni dokumenti:
NAW (Nacionalni Arhiv Vaington), Zbirka nemakih dokumenata:

T-78, Dokumenti Vrhovne komande Vermahta izvetaji
komande Jugoistoka
T-311, Dokumenti komande Jugoistoka
T-311, Dokumenti armijske grupe E
T-311, Dokumenti armijske grupe F
T-313, Dokumenti druge oklopne armije
T-314, Dokumenti 15. brdskog armijskog korpusa
T-315, Dokumenti 369. divizije
T-315, Dokumenti 718. divizije
T-501, Dokumenti okupacionih komandanata na Balkanu
1944.
Literatura:
- F.V.D. Dikin, Bojovna planina, Beograd, 1973.

- Thomas T. Matteson, An analysis of the Circumstances Surround-
ing the Rescue and Evacuation of Allied Aircrewmen from Yugosla-
via 1941-1945, Maxwell Air Force Base, Alabama 1977.
- Rodoljub olakovi, Zapisi iz oslobodilakog rata, Sarajevo, 1977.
- Jozo Tomasevich, etnici u Drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1979.
- Ficroj Maklin, Rat na Balkanu, Beograd 1980.
- Nikola Milovanovi, Kontrarevolucionarni pokret Drae Mihailovia
(tom I Izdaja, tom II Poraz, tom III Rasulo, tom IV Slom), Beograd,
1983.
- Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, Beograd 1999.
- Nikola ivkovi, Srbi u Ratnom dnevniku Vermahta, Beograd 2003.
- Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan, Beograd 2004.
- Miloslav Samardi, "etnici i kapitulacija Italije", Pogledi.rs, 2013.
281
REGISTAR IMENA
Aimovi Milan,
Aleksander Harold (Alexander Harold),
Armstrong arls Daglas (Armstrong Charles Douglas),
Baovi Petar,
Baleti Luka,
Bejli Vilijam,
Binder,
Bojovi Nikola,
Borota Gojko,
Broz Josip Tito,
Cveti Radoslav,
eril Vinston (Churchill Winston),
Damjanovi Stevan Leko,

Damjanovi Miodrag,
Dapevi Peko
de Gol arl (de Gaulle Charles),
Dikin Vilijam (Deakin William),
Donovan Vilijam Dozef (Donovan William Joseph),
Doi Gavrilo,
Drljevi Sekula,
uji Momilo,
ukanovi Blao,
uri Radoslav,
urii Pavle,
fon Horstenau Edmund Glajz (von Horstenau Edmund Glaise),

fon Ribentrop Joahim (von Ribbentrop Joachim),
fon Vajhs Maksimilijan (von Weichs Maximilian),
Vilson Henri Mejtlend Dambo (Wilson Henry Maitland Jumbo),

Glii Milo,
Grinvud Erik (Erik Greenwood),
282
Gruji Pavle,
Hadson Dvejn Bil (Hudson Duane Bill),

Hargrivz Edgar (Hargreaves Edgar),
Hitler Adolf,
Idn Entoni (Eden Anthony),

Ignjatovi Vuko,
Jankovi Milutin,
Jevevi Dobroslav,
Jovanovi Dragan,
Jovanovi Dragomir Dragi,
Jovanovi Ljubomir Patak,
Jovanovi Slobodan,
Jovanovi Tihomir Karaore,
Kajtel Vilhelm (Keitel Wilhelm),

Kalabi Nikola,
Karaorevi Petar II,
Keserovi Dragutin,
Komarevi Vladimir,
Kujundi Mihailo,
Kukli Mirko,
Lai ore,
Lalatovi Mirko,
Lazarevi Ljubomir,
Lazovi ivan,
Ler Aleksandar (Lhr Alexander),
Ljoti Dimitrije,
Lukaevi Vojislav,
Markovi Milo,
Markovi Vojislav,
Marovi Vasilije,
Martinovi Ratko,
283
Matl Josef,
Mekdauel Robert (McDowell Robert),
Meklin Ficroj (MacLean Fitzroy),
Mensfild Valter (Walter Mansfield),
Mihailovi Ljubomir,
Mihailovi Aleksandar Saa,
Miloevi Zdravko,
Misita Veselin,
Mii Aleksandar,
Miti Milorad,
Momilovi Milorad,
Mulai Mustafa,
Nedi Boidar,
Nedi Milan,
Nedi Neko,
Nojbaher Herman (Neubacher Hermann),
Novak Karl,
Novakovi Ljubo,
Ocokolji Sinia Pazarac,

Ostoji Zaharije,
Paloevi Miodrag,
Pavlovi Dragoslav,
Peanac Kosta,
Perhinek Rudolf,
Peri Ratomir,
Pileti Velimir,
Popovi Koa,
Prezelj Ivan,
Pupavac Jovan,
Rai Dragoslav,
Radojevi Milutin,
Radojlovi Milo,
Radovi Duan Kondor,
284
Radulovi Borivoje,
Rakovi Predrag,
Ristovi Milorad,
Roata Mario (Roatta Mario),
Robertson arls (Robertson Charles),
Roboti Mario (Robotti Mario),
Ronkalja Erkole (Roncaglia Ercole),
Roman Gregor,
Rupnik Leon,
Sajc Albert (Seitz Albert),

Selbi Nil (Selby Neil),
Simi Jevrem,
Smiljani Duan,
Stanii Bajo,
Stepinac Alojzije,
Teanovi Lazar,
Todorovi Bora,
Topalovi ivko,
Trifkovi Svetislav Sveta,
Trifunovi Miroslav,
Trifunovi-Biranin Ilija,
Turner Harold (Turner Harald),
Velimirovi Nikolaj,
Veskovi Andrija,
Vignjevi Milo,
Vranjeevi Slavoljub,
Vukovi Zvonimir Zvonko,
tetner Valter (Stettner Walter),

treker Artur (Arthur Strecker),
Zeevi Vladimir Vlado,
ivkovi Petar,
ujovi Mladen,
285
286
287

Levo Krilo - Draza Za Pocetnike PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Levo Krilo - Draza Za Pocetnike PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Ova knjiga predstavlja zbirku citata povezanih prostim

Najvie ima citata samog Drae Mihailovia. Nije me za-

1.1 SKRIVANJE NA RAVNOJ GORI

Pukovnik Dragoljub Mihailovi je, kao i mnogi drugi,

Draa Mihailovi se sa svojim tabom nalazio na Ravnoj

U narednim mesecima Draini emisari su obilazili sela,

1.2 ODRAVANJE REDA U UMI

ef prve kvislinke uprave i komesar policije Milan Ai-

to se tie moga stava prema nacionalnim ljudima u

Izmeu Drainih ljudi i komesara Aimovia postojao je

1.3 PONUDA PARTIZANIMA DA ODUSTANU

Nakon nemakog napada na SSSR, komunisti su zapo-

da partizanski borci sklone oruje na Ravnu goru i da

da se Dragojlo Dudi, Mia Panti i Dragan Jovanovi,

Pukovniku Mihailoviu je smetala pojava oruane par-

1.4 PARTIZANI IZAZIVAJU NEMIRE, ETNICI

etnici su u potpunosti izbegavali Nemce, dok su par-

Po miljenju komandanta Srbije, a u suprotnosti sa izne-

Pukovnik Mihailovi je u avgustu naredio formiranje et-

U sluaju opteg ustanka, zadatak Mihailovievih eta

1.5 SUKOB SA ETNIKIM VOOM PEANCEM

Glavni Mihailoviev rival za vlast nad etnicima bio je

Molim da povuete Vae ljude koje ste uputili nedavno

Peanac je ovo odbio. Sugerisao je Drai da mu se poti-

U meuvremenu, dok se Mihailovi obraao Aimoviu,

1.6 ETNICI SAMOVOLJNO PRILAZE USTANKU

Nasuprot Mihailovievom skrivanju od Nemaca, partiza-

Ustanici na podruju Loznice i Krupnja najveim delom

Krajem avgusta, okupatori su poverili bivem vojnom

Otprilike 3 dana posle stupanja na dunost predsedni-

Nakon sklapanja sporazuma general Nedi je izdao pu-

Prva Mihailovieva oruana akcija od dolaska na Rav-

Napadom je komandovao lino komandant. Posle kraeg

Nekoliko dana nakon napada, na Ravnu goru je doao

Nepremostiv problem u pregovorima etnika i partizana

1.9 ETNIKO IENJE JE PRIORITET

Septembra 1941. godine pukovnik Mihailovi je poslao iz-

Naroito je nastojao da sprei napade ustanika na an-

Nastojati da se po svaku cenu onemogui graanski

Naprotiv, trebalo je prirpemati se za etniko ienje u

Omeiti de fakto srpske zemlje i uiniti da u njima

Posebno imati u vidu brzo i radikalno ienje gradova

U srpskoj jedinici kao naroito teak problem uzeti pi-

1.10 TITO TRAI ZAJEDNIKU BORBU

19. septembra 1941. godine partizanski voa Tito je do-

Draa je rekao: A ta vi mislite ako okupator poe s ka-

Draa je ostao pri tome da je neprijatelj jo uvek previe

1.11 MIHAILOVI GUBI KONTROLU

Uprkos Mihailovievim nastojanjima, ustanak je tokom

Podstaknuti deliminim uspeno voenim borbama od

Tih dana, jo jedan etniki komandant javlja pukovniku

Video sam da e mi se odred raspasti ako ne poem u

Ne ekajui odobrenje pukovnika Mihailovia, i kapetan

Poetkom jeseni, gotovo svi Mihailovievi komandanti su

Srpski ustanici, etnici i partizani zajedno, sprovode zarobljene

Oseajui da gubi uticaj, pukovnik Mihailovi je krajem

Jugoslovenska vojska u zemlji postoji. Njome koman-

Predsednik izbeglike jugoslovenske vlade, general Du-

Sa divljenjem prati ceo na svet na strani, kao i saveznici,

Nemci su saoptili da je streljano 2300 stanovnika Kra-

1.13 MIHAILOVIEVA PONUDA NEMCIMA

Pukovnik Mihailovi je igrao dvostruku igru. 27. okto-