1. Uvod
Najee korieni
U sektoru rashladnih
sistema, klima-ureaja i
toplotnih pumpi, potronja
elektrine energije iznosi
priblino 15% ukupno
proizvedene elektrine
energije u svetu [1]. Ovaj
udeo e se u budunosti
poveati, imajui u vidu
ekonomski rast manje
razvijenih zemalja.
Kao sto je poznato,
rashladni i klima-ureaji
funkcioni-su na bazi termo-
dinamikih procesa u GLOBALNOM
zatvorenim sistemima gde
cirkuliu rashladni fluidi
pod pritiskom. Najee
korieni rashladni fluidi do
sada su bili CFC i HCFC, u
javnosti poznati kao freoni.
Na osnovu laboratorijskih
ispitivanja, a kasnije i
realnim faktima, do-kazano
je da ovi fluidi osiromauju
ozonski sloj Zemlji-ne
atmosfere. Zato je 1987.
godine donesen tzv.
Montrealski protokol, a
kasnije svi usvojeni njegovi
amandmani kojima se
proizvodnja i upotreba
fluida CFC zabranjuju od
2000. godine za razvijene
zemlje, a od 2010. godine
za zemlje u razvoju (tu
spadaju i Jugoslavija i
Makedonija).
Kao alternative, na tritu
su se pojavili novi rashladni
fluidi HFC koji ne sadre
hlor. Oni nisu tetni po
ozonski sloj i poevi od
1990. godine, sve su
masovnije u upotrebi. No, u
isto vreme u javnosti je sve
vise informacija o staklene bate: od direktne emisije (isputanje
klimatskim promenama.
Tako je 1997. godine u
Kjotu (Japan) usvojen
protokol pre-ma kome su
fluidi HFC svrstani u grupu
gasova koji uestvuju u
efektu staklene bate, pa
njihovo isputanje u rashladnog fluida iz sistema (direktna emisija).
atmosferu treba kontroli-
sati. Ovo je unelo naknadne
potrese u sektor hlaenja i
klimatizacije, a na meu-
narodnom nivou se vode
iroke polemike o tome
kako nai dobra reenja u
ovoj konfuznoj situaciji.
Jedno je sigurno; generalno
reenje za sada ne postoji, a
problemima treba prilaziti
od sluaja do sluaja.
BIBLID 0350-1426 (2002) 31:3 p.
31-35 UDK 697:523.31
UEE
RASHLADNIH I
KLIMATIZA-
CIONIH
UREAJA U
ZAGREVANJU
ZEMLJE.
KONCEPT TEWI
Dr Risto Ciconkov, dipl. in.,
Mainski fakultet,
Skoplje, Makedonija
Najee korieni rashladni fluidi (freoni) CFC
i njihove alternative. Vrednosti faktora ODP
(Ozone Depletion Potential - potencijal
slabljenja ozonskog sloja) i GWP (Global
Warming Potential - potencijal globalnog
zagrevanja). Rashladni fluidi prirodnog porekla
podaci o njima, Montrealski protokol i
Protokol iz Kjota; neloginosti u ova dva
protokola u vezi sa fluidima HFC. Konfuzija i
polemika na meunarodnom nivou u vezi sa
primenom fluida HFC, koji sprema Protokolu
iz Kjota ne smeju isputati u atmosferu.
Uvoenje koncepta TEWI (Total Equivalent
Warming Impact - ukupni ekvivalentni uticaj
zagrevanja) kojim se ocenjuje ukupni uticaj
rashladnih i klimatizacionih ureaja na efekat
rashladnog fluida u atmosferu i od indirektne
emisije koja proizilazi iz potronje elektrine
energije. Primena koncepta TEWI na
konkretnom primeru u nekoliko varijanti. Znaaj
energetske efikasnosti za rashladne sisteme (indirektna
emisija CO2). Vanost spreavanja isticanja
Potreba za permanentnom edukacijom i kursevima za
obuku ljudi koji rade sa rashladnim i klimatizacionim
ureajima.
Kljucne reci:
TEWI; GWP; HFC; globalno zagrevanje;
Protokol iz Kjota
Key words:
TEWI; GWP; HFC; global warming; Kyoto Protocol
2.
rashladni fluidi CFC i
njihove alternative
Fluidi CFC su rezultat
istraivanja u traenju
pogodnog rashladnog fluida.
Prvi put su uli u upotrebu
1930. godine, specijalno za
ras-hladne ureaje. Oni su
stabilni, inertni, neotrovni i
ne-zapaljivi gasovi, tako da
su 1950. godine uli u
masovnu upotrebu i u drugim
oblastima u proizvodnji
tvrdih i mekih poliuretanskih
pena, u elektronskoj
industriji za ienje i
rastvaranje, za aerosole
(sprejove) i dr.
tetno dejstvo fluida CFC
ocenjuje se faktorom ODP
(potencijal slabljenja ozon-
skog sloja).
U tabeli 2 se vidi da je
trajanje fluida CFC u
atmosferi veoma dugo. To
sto su jako stabilni gasovi
sada se vraa kao bumerang
jer treba ekati vise desetina
godina da se oni raspadnu.
Na primer, najei R12 traje
102 godine.
Nakon donoenja
Montrealskog protokola
(1987), izbacivanje fluida
CFC iz upotrebe u drugim
sektorima odvija se
mnogo^brze i bez velikih
problema. No, odstranjivanje
iz rashladnih ureaja ide
veoma teko i reava se od
sluaja do sluaja. U stvari,
fluidi CFC su bili Izmiljeni"
bas za rashladne ureaje.
Budui da fluidi HCFC nisu
bili obuhvaeni
Montrealskim protokom
1987. godine, zbog male
vrednosti ODR jedan deo
firmi poeo se orijentisati na
njih. Medu-tim, 1992.
doneseni su amandmani
kojima su obuhvaeni i ovi
fluidi, s tim sto je za njihovo
zamenjivanje odreen dui
period.
Zbog svega ovoga, hemijske
kompanije su uloile velike
sume novca u razvoj i
proizvodnju novih rashladnih
fluida. Poetkom devedesetih
godina na tritu se prvo
javio R134a, a zatim R404A,
R407C, R410A i dr.
To su sintetika jedinjenja koja u svom hemijskom
sastavu nemaju hlor. Proizvoai, ija je rashladna
tehnologija zasnovana na fluidima CFC, sada mogu sa
relativno malim modifikacijama da predu na HFC.
Treba napomenuti da ulje za podmazivanje, koje je
neizbeno prisutno u svakom rashladnom sistemu, ne
moe da bude mineralno kao do sada, ve sintetiko
(polyol-ester).
Kao sto se vidi u tabeli 2, fluidi HFC imaju visoke
vrednosti faktora GWR To je razlog sto su oni
obuhvaeni Protokolom iz Kjota, prema kome su u istu
grupu uvrste-ni: C02, CH4, H20, HFC, PFC i SF6
(detaljnije informacije se mogu nai u [4]).
3. Rashladni fluidi prirodnog porekla
S obzirom na sloenu situaciju koja je nastala nakon
Montrealskog protokola i Protokola iz Kjota, sve vise se
namee primena rashladnih fluida prirodnog porekla.
To su: amonijak (NH3), ugljovodonici (HC), ugljen-
dioksid (C02), vazduh i voda. Neki od njih se odavno
koriste.
Na primer, korienje amonijaka je poelo pre vise od
125 godina. Pogodan je za velike i srednje kapacitete.
Na mestima gde ima ljudi njegova primena je
ograniena, jer je toksian i u odreenim uslovima
zapaljiv. Meutim, izvoenjem sistema prema
odreenim standardi-ma u smislu vee bezbednosti,
pridravanjem propisa i sa dobro obuenim personalom,
amonijani sistemi ce se sve vise koristiti u budunosti.
Ulazu se napori da se njegova primena proiri i na
manje komercijalne sisteme.
Najvei broj proizvoaa domaih friidera u Evropi potencijalni faktori u efektu staklene bate. Kao drugi
kao rashladni fluid koristi izobutan. Takav trend se
javio i u Kini, Indiji i Junoj Americi, dok SAD jo
ostaje na fluidima HFC. Nakon eksperimentalnih i
probnih sistema sa C02, koji su dali relativno dobre
rezultate, oekuje se redovna proizvodnja ovih sistema i
to veoma skoro.
4. Konfuzija na meunarodnom nivou
U okviru aktivnosti u realizaciji Montrealskog
protokola radi ekspertski tim - Odbor tehnikih opcija
(Technical Options Committee) koji daje sugestije u
vezi sa od-
stranjivanjem fluida CFC. Prema dokumentima koje je
objavilo ovo telo, kao alternative preporuuju se HFC
fluidi. S druge strane, prema Protokolu iz Kjota, fluidi
HFC su svrstani u grupu gasova koji uestvuju u efektu
staklene bate (Green House Gases - GHG) i ne smeju
se isputati u atmosferu. Obaveze iz ovog protokola tre-
ba sprovoditi poevi od 2008. godine. Znaci, postoji
izvesno neslaganje izmeu ova dva protokola. Sa prvim
se sugerie upotreba gasova HFC, a sa drugim odnos
prema HFC je suprotan [5].
Jo sloenija situacija nastaje ukrtanjem interesa vise
strana. To su: 1) proizvoai fluida HFC i proizvoai
opreme bazirane na tim fluidima; 2) ekoloke
organizacije koje trae potpunu zabranu upotrebe fluida
HFC; 3) Montrealski protokol; 4) Protokol iz Kjota; 5)
istraivake institucije (imaju razliite stavove); 6)
krajnji korisnici; 7) politiari itd.
5. Ukupni ekvivalentni uticaj zagrevanja
(koncept TEWI)
Veliki broj subjekata ukljuenih u rashladnu tehniku, a
posebno firme koje proizvode HFC fluide i one koje
pro-izvode opremu baziranu na tim fluidima, kao i
izvestan broj institucija, apeluju da se Protokol iz Kjota
ne tretira bukvalno zabranom upotrebe HFC [6], Oni
tvrde da bi se na taj nain postigao negativni efekat. U
prilog ovoj tvrdnji oni istiu da HFC nisu gasovi koji se
postojano isputaju u atmosferu, kao sto je to primer pri
sagorevanju i emisiji C02. Rashladni sistemi su
zatvoreni, a fluidi mogu biti isputani samo u
incidentnim sluajevima, znaci oni mogu biti samo
argument, navodi se da ce se prime-nom fluida HFC
indirektno smanjivati globalno zagrevanje, obrazlaui
to analizama uraenim prema tzv. konceptu TEWI ili
faktoru TEWI.
Rashladni i klima-ureaji uestvuju u efektu staklene
bate na dva naina. Jedan je direktan, isputanjem u
atmosferu CFC, HCFC i HFC fluida prilikom montae
opreme, eksploatacije posebno pri servisiranju) i nakon
izbacivanje opreme iz upotrebe. A poznato je da ovi
fluidi imaju visoku vrednost faktora GWR Drugi nain
je indirektno izraen preko potronje elektrine
energije rashladnog (ili klimatizacionog) ureaja. Po-
znato je da se elektrina energija
dobija preteno iz termoelektrana
sa sagorevanjem fosilnih goriva
(ugalj, nafta, gas), tako da se
kontinuirano oslobaa velika
koliina C02 koji je dominantan
gas sa efektom staklene bate.
Vea potronja elektrine energije
rashladnog ureaja znaci veu
emisiju CO2, a time vee uee
u efektu staklene bate.
Ovaj koncept je prvi put bio
predstavljen u Oak Ridge Natio-
nal Laboratories i Arthur D. Little
u Izvetaju (1991) izraenom za
Alternative Fluorocarbons Envi-
ronmental Acceptability Study
(AFEAS) i US Department of
Energy, poznatom kao TEWI (To-
tal Equivalent Warming Impact),
odnosno ukupni ekvivalentni uticaj zagrevanja" [7], rashladnog
Ovaj koncept se moe primenjivati i u drugim fluida (u dve alternative),
tehnologijama[8]. Oe = 13,5 kW - rashladni kapacitet,
P = 5 kW - elektrina snaga sistema,
Uproena definicija faktora TEWI: rh = 5000 [h/god.] - broj asova rada godinje,
TEWI = ekv. direktna emisija C02 + P =1,0 ]kgC02[kWh] - emisija C02 za proizvod-
nju 1 kWh elektrine energije,
+ ekv. indirektna emisija C02 T =15 [god.] - duina trajanja rada sistema,
R134a - rashladni fluid,
Ekvivalent direktne emisije [9]: GWP = 1300 kg, iz tab.
TEWI.d = GWP m xm r [kgC02] 2.
Rezultati su prikazani na si. 1.
gde su:
GWP [kg] - faktor (potencijal) globalnog zagrevanja u
periodu od 100 godina;
m [kg] - punjenje (masa) fluida u rashladnom si-
stemu; xm[%/100] -godinje isticanje
(isputanje) fluida iz
rashladnog sistema; r [god.] - vreme
trajanja ukupnog rada sistema.
Ekvivalent indirektne emisije [9]:
TEWI.i = r E [kgC02],

gde su:
E [kWh] - godinja potronja energije,
P [kgC02/kWh] - koliina emisije C02 za proizvodnju 1
kWh elektrine energije.
Godinja potronja elektrine energije moe se priblino Na slici 1 vidi se da vee uee u globalnom
odrediti kao: zagrevanju ima potronja elektrine energije za iju
proizvodnju sagoreva fosilno gorivo koje oslobaa
E = P rh [kWh], C02, a to je tzv. indirektna emisija. Direktna emisija
iznosi 9% pri godinjem isticanju rashladnog fluida od
gde je P [kW] elektrina snaga rashladnog sistema, a rh 10%, i priblino 23% pri godinjem isticanju od 30%.
[h/god.] broj asova rada godinje (ekvivalentno puno Sluajevi 3 i 4 odgovaraju sluajevima 1 i 2, a razlika
optereenje sistema). je u tome sto je uze-ta 10% vea potronja elektrine
energije.
Krajnji izraz se moe napisati kao:
Vrednost/3 [kgC02/kWh] zavisi od mnogo faktora. Za
TEWI = GWP m xm r + x P xh [kgC02], hidroelektrane i nuklearne elektrane p = 0, zato to kod
njih nema emisije C02. U Makedoniji, iz
Kao sto se vidi iz poslednjeg izraza, TEWI je u stvari termoelektrana se priblino emituje 1,2 kg C02/kWh,
koliina C02, ekvivalentna ukupnoj emisiji iz no imajui u vidu da 20% ukupne proizvodnje
rashladnog sistema. Zato je nazvan jo i broj TEWI i elektrine energije pripada hidroelektranama, u primeru
faktor TEWI. lako je njegov proraun relativno kratak i je uzeta vrednost /3 = 1,0 [kgCO2/kWh][10],
jednostavan, koncept TEWI je prilino kompleksan, jer Vrednosti p se razlikuju u razliitim zemljama i
se mogu javiti ne-ke nepreciznosti, koje emo objasniti regioni-ma:
na konkretnom primeru.
U novije vreme, u nauno-strunoj
javnosti pojavio se i jedan novi koncept, neto
kao nadgradnja na TEWI. To je LCCP (Life
Cycle Climate Performance) [8], koji uzima u
obzir i emisije fluida u toku njegove
proizvodnje, unitavanje fluida kada postane
neupotrebljiv i si.

5. Koncept TEWI na konkretnom primeru

Primer se odnosi na sistem jedne rashladne
komore.
fe =-10C - temperatura ispara-
vanja,
fc = 40C - temperatura kondenzaci-
je,
m = 15 kg - punjenje rashladnog fluida,
xm = 10% // 30% - godinje isticanje
 Makedonija 1,0 kgC02/kWh [ 10]
Grka 0,976 kgC02/kWh [11]
Norveka 0,005 kgC02/kWh [12]
Danska 1,1- kgC02/kWh [ 12]
Nemaka 0,6 kgC02/kWh [ 13]
SAD 0,65 kgC02/kWh [8]
Evropa proseno 0,47 kgC02/kWh [11]
Proseno u svetu 0,65 kgC02/kWh [12]
6. Diskusija o primeni koncepta TEWI
Koncept TEWI se koristi da bi se napravilo poreenje
emisija GHG za jedan isti rashladni sistem koji moe da
se izvede u razliitim varijantama, ali u istim radnim
uslovima.
Ne mogu se uporeivati faktori TEWI istovremeno za
do-maci friider i za klima-ureaj zato sto oni rade u
razliitim uslovima i imaju razliite rashladne
kapacitete (razliitu potronju energije). Ne moe se
uporeivati rashladni sistem namenjen za nisku
temperaturu (-20C) sa rashladnim sistemom za 0C, jer
imaju razliite radne uslove (znaci razliitu potronju
energije). Ne moe se uporeivati klima-ureaj
automobila koji se vozi u Makedoniji sa istim takvim
koji se vozi u Nemakoj. Cak i da su dva rashladna
sistema idealno jednaka, sa potpuno istim radnim
uslovima, oni ce imati velike razlike u vrednosti TEWI
ako se nalaze u zemljama sa razliitim ekvivalentom za
proizvodnju elektrine energije p [kgC02/kWh], na
primer u Makedoniji p = 1 i u Norvekoj p = 0,005.
Danas najvei proizvoai rashladnih i klima-ureaja
plasiraju svoje proizvode u razne zemlje sveta (trend
globalizacije). Ti ureaji ce imati svugde razliitu
vrednost TEWI, cak ako se radi i o istom proizvodu
jedne iste firme. Tada, kakva je korist od ovog
koncepta? Ipak, koncept TEWI moe se koristiti u
analizi uea rashladnih i klima-ureaja u globalnom
zagrevanju. Njime se odmah otkriva da kljucni uticaj
ima potronja energije, sto znaci da je najbitniji faktor
energetska efikasnost ras-hladnog sistema. Isto tako, od
velikog znaaja je tip ras-hladnog fluida. Treba stremiti
ka tome da on ima manju vrednost GWP i da ima sto
manje isticanja fluida iz sistema, odnosno obezbediti
struno odravanje i servisiranje.
U velikom broju radova uporeivana je primena HFC i
prirodnih rashladnih fluida pomou koncepta TEWI. U
mnogim sluajevima vrednosti TEWI su manje za
fluide HFC zato sto imaju veu energetsku efikasnost,
ime se kompenzuje njihovo direktno dejstvo radi
visokog GWR U nekim aplikacijama, iz bezbednosnih
razloga, mora se umetnuti" sekundarni rashladni krug
(indirektno hlaenje) ako se koristi amonijak (ili fluid
HC). Time se poveava potronja energije, odnosno
indirektna emisija C02.
Vrlo osetljivo pitanje je kako odrediti godinje isticanje
(gubljenje) fluida iz rashladnog sistema. To se usvaja
prema iskustvenim podacima iz raznih analiza i
izvetaja, mada medu podacima postoji veliko arenilo.
Kod svih je zajedniki zakljuak da je najvee isticanje
rashladnog fluida iz automobilskih klima-ureaja, zatim
iz komercijalnih rashladnih sistema (supermarketi), a
naj-manje iz domaih friidera. U tabeli 4 su iskustveni
podaci o strukturi TEWI (direktna i indirektna emisija)
za razne tipove sistema.
U lit. [8 i 11] deo direktne emisije je manji.
Fakat da je u velikom broju aplikacija faktor TEWI
manji ako se primene fluidi HFC, sto potenciraju firme
koje imaju korist od njihove primene kao
protivargument da se ne bi zabranila njihova upotreba.
Oni sugeriu da se Protokolom iz Kjota, u kome se
tretiraju fluidi HFC, ne zabranjuje njihova upotreba, a
da se uvede obavezna kontrola proizvodnje i korienja
ovih fluida. Oni posebno istiu injenicu da su fluidi
HFC bezbedni, neotrovni i kompatibilni u svim
sistemima gde su se do sada primenjivali fluidi
(H)CFC.
S druge strane, ekoloke organizacije i neke druge
institucije nee ni da uju" za fluide HFC [15 i 16].
Oni trae zabranu za njihovu proizvodnju i korienje i
istiu da se sve primene za hlaenje i klimatizaciju
mogu resi-ti u blioj perspektivi prirodnim rashladnim
fluidima. Na primer, u Nemakoj svi proizvoai
domaih friidera koriste izobutan (R600a), a takav je
trend u celom svetu, osim SAD. Danska je jo pre
nekoliko godina objavila da ce upotreba fluida HFC u
novim rashladnim sistemima biti zabranjena od 2006.
godine. To je stvorilo konfuziju i u samoj Evropskoj
uniji, tako da sada glavnu re imaju politiari i razni
lobiji.
Razume se, pored gore navedenih suprotstavljenih stra-
na, postoje i mnogi drugi zainteresovani, sa razliitim
interesima, sto situaciju ini sloenijom.
7. Zakljuci
Sprovoenje Montrealskog protokola u razvijenim
zemljama je pri kraju, a u zemljama u razvoju odreen
je rok do 2010. godine za fluide CFC injenica je da je
ovim merama napravljen veliki korak u zatiti
ozonskog sloja Zemljine atmosfere. Eksperti iz Odbora
za tehnike opcije (telo Montrealskog protokola)
preporuuju zamenu CFC fluidima HFC koji imaju
ODP = 0, odnosno nisu tetni po ozonski sloj.
S druge strane, 1997. godine donesen je tzv. Protokol iz
Kjota, kojim treba ublaiti i spreiti globalno
zagrevanje Zemlje i prema kome se fluidi HFC, koji
imaju visok potencijal GWR ne smeju isputati u
atmosferu. To je stvorilo konfuznu situaciju na
meunarodnom nivou, praenu borbom raznih
suprotstavljenih interesa. Iz tih razloga, ekspertska tela
oba protokola ve organizuju zajednike susrete radi
usaglaavanja[17].
Koncept TEWI omoguuje detaljnije analize uticaja
rashladnih i klima-ureaja na efekat staklene bate.
Njime se moe proraunati ekvivalentna koliina C02
iz direktne emisije (isticanje rashladnog fluida iz
sistema u atmosferu) i ekvivalentna koliina C02 iz
indirektne emisije kao rezultat potronje elektrine
energije.
Na osnovu objavljenih podataka i konkretnog primera u
ovom radu, moe se zakljuiti da u najveem broju
sluajeva indirektna emisija ima vee uee. Budui
da ona zavisi od potronje elektrine energije, kao
prioritet se namee poboljanje energetske efikasnosti
rashladnih sistema. Isto tako, veliki znaaj ima i izbor
rashladnog fluida. On treba da bude sa manjim
faktorom GWP i sa manjim punjenjem u sistemu, sto
konstruktori i projektanti rashladnih sistema treba da
imaju u vidu.
Jedna od najbitnijih stvari je smanjenje direktne
emisije, odnosno smanjenje isticanja fluida iz sistema.
Zato se preporuuju kursevi za osobe koje rade na
odravanju i servisiranju. Zbog uestalih promena i
novina u oblasti hlaenja i klimatizacije, treba ee
organizovati kurse-
ve u raznim specijalizovanim oblastima. U
meunarodnu terminologiju uvodi se termin
odgovorno hlaenje" [18].
Drava treba da formira ekspertsko telo za rashladnu
tehniku i klimatizaciju sa ciljem da se usvoji jedan vid
strategije kojom ce se lake prilagoavati velikim i
estim promenama u ovoj oblasti, a pri tome smanjiti
posledice koje proizilaze iz tih promena. Isto tako, treba
zaokruiti zakonsku regulativu u ovoj oblasti, da bi se
na-pravio red u manipulacijama rashladnim fluidima i
da se uvede certifikacija firmi i osoba koje rade sa
rashladnim fluidima.
Literatura
[1] ***: Fluorocarbons and global warming, 12th IIR
In-formatory Note on Refrigerants, IIR, Paris, 1997.
[2] Ciconkov, R.: Ostetuvanje na ozonskiot sloj pod
dej-stvo na CFC fluidite i nivno ucestvo vo efektot
stakle-na gradina, Zb. tr. Mas. fak. - Skopje, 14, 2,
1995, 63-68.
[3] ***: 1998 Report of the Refrigeration, Air Conditio-
ning and Heat Pumps Technical Option Committee,
UNER Nairobi, Kenya, 1998.
[4] ***: Climate Change 2001: The Scientific Basis,
Working Group I of the IPCC, Geneva, 2001.
[5] Miru, Ch., J. Cox: Montreal and Kyoto Protocols'
Relevance to HFCs, ASHRAE Journal Online,
January, 1999.
[6] ***: CFC Replacement and Climate Change,
European Fluorocarbon Technical Committee,
Brussels, 2000.
[7] Fischer, S. i dr.: Energy and Global Warming
Impacts of CFCs Alternative Technologies, AFEAS
and US Department of Energy, Washington DC,
1991.
[8] Dieskmann, J., H. Magid: Global Comparative
Analysis of HFC and Alternative Technologies for
Re-
frigeration, Air Conditioning, Foam, Solvent, Aerosol
Propellant, and Fire Protection Applications, Report
prepared by ..Arthur D. Little" for the Alliance for Re-
sponsible Atmospheric Policy, Massachusetts, 1999.
[9] Menzer, M.: Use of Energy Efficient Products as a
Measure for Responding to Climate Change, Air-Con-
ditioning and Refrigeration Institute, Arlington (USA),
2001. [10] Kanevce, G.: Tehnicki fakultet - Bitola,
licna komu-
nikacija, 2002. [11] Hellmann, B.: AFEAS - TEWI III
Study: Results and Evaluation of Alternative
refrigerants, DKV Conference, Hamburg, 1997. [12]
***: Refrigeration and the Greenhouse Effect: GWP,
TEWI, or COP?, 11th IIR Informatory Note on CFCs,
HCFCs and Refrigeration, IIR, Paris, 1995. [13]***:
Refrigerant Report, 10th edition, Bitzer
Kuhlmaschinenbau GmbH, Sindelfingen (Ger-
many), 2001. [14] Kruse, H.: Refrigerant Use in
Europe, ASHRAE Journal, September 2000, pp. 16-24.
[15] Mata, J.: How to Limit HFC Emissions? Eliminate
Them, IPCCTEAP Expert Meeting, Petten, The Net-
herlands, 1999. [16] Anderson, J.: Keeping Cool
without Warming the Planet, Cutting HFCs, PFCs, and
SF6 in Europe, Climate Network Europe, Brussels,
2001. [17] Kuijpers, L., R. Ybema: Meeting Report of
the IPCC/TEAP Expert Meeting on Options for the
Limitation of Emissions of HFCs and PFCs, Petten,
The Netherlands, 1999. [18] ***: Responsible Use
Principles for Hydrofluorocar-bons, Alliance for
Responsible Atmospheric Policy, web site:
www.arap.org, 2002.
Kgh 3/2002.

Prof. Risto Ciconkov, D. Sc.

THE CONTRIBUTION OF THE REFRIGERATING AND
AIR CONDITIONING SYSTEMS TO THE GLOBAL
WARMING (TEWI CONCEPT)
Summary
Most frequently used CFC refrigerants and their alternatives,
their values pi ODP (Ozone Depletion Potential) and GWP
(Global Warming Potential). The natural working fluids and
their properties. The Montreal Protocol and the Kyoto
Protocol and their mutual disagreeing regarding the HFC
fluids. The confusion and polemic on the international level
concerning application of HFC fluids which are not to be
released into the atmosphere, according to the Kyoto Protocol.
Introduction of the TEWI concept as the method of estimating
the overall influence of refrigerating and air conditioning
systems on the greenhouse effect from the direct emission
(releasing the refrigerants into the atmosphere), and from
indirect emission as the result of the electrical energy
consumption. The concrete example of the TEWI concept
application.
Significance of the energy efficiency of the refrigerating
systems (indirect C02 emission). Importance of preventing the
refrigerants leakage from systems (direct emission). The need
of permanent education of the personnel who operates with
refrigerating and air conditioning systems.
The author recommends forming an expert body on the state
level and creating the strategy according to the Kyoto
Protocol and changes on the world market. The law
regulations and certification of companies and people who
handle with refrigerating and air conditioning systems.