Milan Daci, dipl.

Predloen je alternativni metod obezbeivanja relevantnog niza meteorolokih

meteorolog podataka, pogodan za dalju statistiku analizu. Koristi se tehnika umreavanja
mr Milivoj Gavrilov, numerikih modela za prognozu vremena na veim (sinoptikim) i manjim (mezo)
dipl. meteorolog i razmerama, koja kao rezultat daje skup informacija o meteorolokim
dr Marko Popovi, parametrima na finoj mrei taaka. U poreenju sa jednostavnim
dipl. fiziar,
interpolacijama, predloen metod moe da sa veom tanou odredi vrednost
Institut za fiziku,
meteorolokih parametara na lokaciji udaljenoj od meteorolokih stanica. Ova
Beograd
tehnika moe posluiti i uz svrhe stimuliranja budue promene mikro klime na
mestu na kome se planira izgradnja urbanog naselja.

Proraun prizemnih meteorolokih parametara

pomou trodimenzionalnih modela atmosfere
1. Uvodne napomene
Napredak raunarske tehnike, a naroito izrada
brzih raunara velikog kapaciteta, i rezultati
teorijskih istraivanja u meteorologiji, omoguili
su da se u mnogim meteorolokim slubama u
svetu izgrade automatizovani informacioni sistemi
za prikupljanje, razmenu, obradu i interpretaciju
meteorolokih podataka. Ovo je na globalnom
planu imalo za posledicu izgradnju sistema
Svetskog meteorolokog bdenja, koju je izvela
Svetska meteoroloka organizacija (SMO) na
inicijativu Organizacije ujedinjenih nacija. Na
dravnom nivou, ove promene su nametnule
poslove koje dravne meteoroloke slube treba
da obavljaju. U tehnikim dokumentima SMO oni
se sreu pod nazivom funkcije dravnih centara. U
najvanije funkcije spadaju sledei poslovi:
- razvoj i negovanje sistema za prognozu vremena
i obradu meteorolokih podataka,
- arhiviranje meteorolokih podataka od interesa
za dravu i odravanje arhive;
- razvoj i odravanje tehnikih sistema za
osmatranje, razmenu i obradu meteorolokih
podataka i
- izvravanje obaveza prema regionalnim
slubama u okviru drave.
Po svom karakteru, funkcije dravne slube se
dele na tekue i/ili operativne i naknadne ili
neoperativne. U operativne funkcije spadaju
poslovi izrade prognoze vremena, arhiviranja
osmotrenih, zajedno sa prognostikim podacima i
poslovi razmene meteorolokih podataka. U
neoperativne funkcije spadaju poslovi naknadnih
obrada i publikovanja meteorolokih informacija
iz oblasti klimatskih promena i slino.
Ovako uspostavljen, informacioni sistem u
meteorolokoj delatnosti nalazi svoj puni smisao
tek ukoliko se implementira u neki konkretan
korisniki informacioni sistem drugih delatnosti,
kao Sto su energetika, poljoprivreda, saobraaj,
urbanizam itd.
meteoroloki podaci koji se ukljuuju u pomenute
korisnike informacione sisteme mogu se podeliti
na sledee tipove:
a) prognostike informacije u koje se ubrajaju:
1. naukasting (nowcasting), *
2. kratkorona prognoza vremena,
3. srednjerona prognoza vremena i
b) neoperativne informacije u koje spadaju
naknadno obraeni prognostiki i/ili osmotreni
podaci.
Naukasting informacije su veoma kratkorone
prognoze vremena (do 3 asa unapred). One su
rezultat korienja veoma guste mree klasinih
osmatranja, radarskih i satelitskih sistema kao i
rezultata prorauna preko mezo modela.
Informacije o kratkoronoj i srednjoronoj
prognozi vremena su produkt numerikih modela.
Prve se odnose na prognozu do tri, a druge do
deset dana unapred. Za due prognostike
periode, operativne prognoze se ne izdaju.
2. Atmosferski procesi
2.1. Prezentacija
U dananjoj meteorolokoj praksi mnogih
razvijenih zemalja, preovladava metod dobijanja
korisnikih meteorolokih informacija kroz
interpretaciju produkata numerikih modela at-
mosfere. On se zasniva na posmatranju atmosfere
kao fizikog sistema u kome vladaju odreeni
fiziki zakoni. Oni se opisuju sistemima
matematikih jednaina koje su poznate pod nazi-
vom fundamentalne jednaine hidrodinamike, ili
drugim sistemima jednaina koje odgovaraju
specijalnim situacijama, kao u sluaju statistike
teorije turbulencije. U ovakvim sistemima fizike
veliine od interesa za interpretaciju su funkcije
vremena i prostora. Po svom obliku, ove
jednaine spadaju u grupu parcijalnih
diferencijalnih jednaina. Da bi ovakav sistem
bilo mogue reiti, potrebno je da broj zavisno
promenljivih veliina bude jednak broju
jednaina, tj. da sistem bude zatvoren.
Problem zatvaranja osnovnog sistema je veoma kompleksan,
tako da i njegovo povrno predstavljanje prevazilazi obim
ovog teksta.
U svom najoptijem obliku, sistem se analitikim metodima
ne moe resiti. Njegovo analitiko reavanje je mogue
samo za razne idealizovane atmosferske probleme, obino
samo pri zamiljenim poetnim i graninim uslovima.
Ovakvo reavanje je korisno za sticanje znanja o
pojedinanim procesima u atmosferi.
2.2. Diskretizacija
Za reavanje kompletnog sistema moraju se koristiti
odgovarajui numeriki metodi reavanja. Pri tome je
potrebno da se nadu odgovarajue aproksimacije u
konanim razlikama za izvode zavisno promenljivih
veliina. Ovakve aproksimacije moraju da budu
konzistentne, numeriki stabilne, da imaju odgovarajuu
tanost i da su im poznati poetni i granini uslovi.
Prethodno iznete procedure zahtevaju diskretizaciju
odgovarajueg kontinualnog fizikog sistema. Ovakvo
predstavljanje na prvi pogled deluje inferiorno u odnosu na
kontinualnu prezentaciju. Meutim, sa druge strane, ono je u
potpunoj saglasnosti sa poetnim i graninim uslovima, koji
su uvek dati u diskretnom obliku.
U praksi se do diskretnih poetnih uslova dolazi korienjem
osmotrenih vrednosti meteorolokih veliina. Ove vrednosti
su uglavnom zadate u prostorno nepravilno rasporeenim
osmatrakim takama (meteoroloke stanice), koje
egzistiraju u vrlo razliitim fizikim (meteorolokim)
uslovima. Poslednjih godi-na, upotrebom meteorolokih
satelita radara mogue je dobiti osmotrene vrednosti i u
pravilno rasporeenim, praktino kontinualnim, prostornim
pa i vremenskim takama. Meutim, upotreba ovakvih
podataka ograni&na je pri proraunu i praenju nekih vanih
meteorolokih veliina, kao Sto je vetar, zbog njihove
nedovoljne tanosti i preobimnosti podataka za potrebe
procesiranja i prenose. Zbog toga je i dalje glavni izvor
osmatrakih informacija mrea konvencionalnih
meteorolokih stanica.
3. Modeliranje
U skladu sa do sada iznetim, moemo definisati numeriki
model atmosfere kao skup teorijskih i numerikih tehnika,
pomou kojih se vri numeriko reavanje jednaina zajedno
sa postupcima zadavanja poetnih i graninih uslova.
Konkretno, model predstavlja veoma obiman i sloen
raunarski program. On operie ogromnim brojem podataka,
tako da se za njegovu praktinu primenu u meteorolokim
slubama uglavnom koriste najmoniji raunari iz klase tzv.
superkompjutera (npr. tipa CRAY).
U zavisnosti od razmera kretanja koja postoje u atmosferi,
definiu se i odgovarajui sistemi jednaina, odnosno
numeriki modeli. U ovom smislu uobiajena je podela na
modele koji simuliraju kretanja globalnih, kontinentalnih
(sinoptikih) i mezo razmera.
Globalna atmosferska kretanja imaju razmere reda veliine
nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada kilometara.
Procesi kontinentalnih razmera su reda veliine nekoliko
hiljada kilometara. Kretanja mezo razmera se obino
definiu na pros-torima ije su dimenzije manje od
uobiajenih rastojanja sinoptikih meteorolokih stanica, a
sa druge strane dovoljno vea od karakteristinih razmera
pojedinanih kumulusnih oblaka.
Procesi manji od mezo razmera imaju turbulentnu prirodu i
modeliraju se modelima planetarnog graninog sloja, dok se
fiziki procesi unutar samih oblaka modeliraju modelima
oblaka.
3.1. Model ETA
Od samog poetka razvoja modela ETA [1,2,3,4], on se
koristi kako u nauno-istraivakom radu, tako i za
prognozu vreme-na u operativnom radu jugoslovenske
hidrometeoroloke sluz-be. U operativnom radu model
svojom mreom u horizontalnoj ravni pokriva oblast
evropskog kontinenta, a u vertikalnom pravcu deli
atmosferu na vie slojeva. Rezultat prorauna ovim
modelom su vrednosti meteorolokih elemenata u takama
mree (na svim nivoima), ija gustina zavisi od
raspoloivih raunarskih kapaciteta. Za svoj rad model
koristi poetne i granine uslove, koji su rezultat prorauna
globalnog modela evropskog centra za srednjoronu
prognozu vremena. U svom operativnom radu model daje
prognozu meteorolokih elemenata dva puta dnevno za
period od 48 asova unapred, i u domaoj meteorolokoj
praksi ovi rezultati predstavljaju osnovu za ostale namene
gde se meteorologija primenjuje. Na primer, prognoza
transporta zagaenja u akcidentalnim situacijama [7]. Pored
toga, ovaj model sluzi i kao generator ulaznih podataka za
mezo model.
3.2. Mezo model
Mezo model je dobijen adaptacijom modela ETA i sluzi za
simuliranje atmosferskih procesa mezo razmera. Oblast
inte-gracije ovog modela je mnogo manja od kontinentalnih
razmera i u naoj praksi mrea mezo modela pokriva
teritoriju Jugoslavije. Rastojanje izmeu taaka mree je
oko 10 kilometara, a u vertikalnom pravcu atmosfera se deli
na dvadesetak ili vie slojeva. Prognoze ovim modelom se
izdaju za period od 12 do 18 asova, a u svakoj taki mree
se dobija rezultat prorauna temperature, komponenti vetra,
pritiska, specifine vlage i mnogih drugih meteorolokih
elemenata.
3.3. Modeli za simuliranje atmosferskih procesa u
planetarnom graninom sloju - znaaj za urbano i
energetsko planiranje
U poglavlju o klasifikaciji modela u odnosu na razmere
procesa koje simuliraju, pomenut je i model koji simulira
procese u planetarnom granicinom sloju (PGS).
Za sloj atmosfere koji se nalazi neposredno iznad tla,
karakteristina je intenzivna razmena toplote sa podlogom.
Za pravilno simuliranje ovog i drugih vanih procesa,
neophodno je u modelu Sto vernije predstaviti podlogu
atmosfere sa svim svojim osobenostima (tip podloge,
albedo, hrapavost, geometrija itd.). Velika turbulentnost
procesa kao i detaljna prezentacija podloge u ovom sloju,
zahtevaju da model ima visoku rezoluciju, kako u
horizontalnom tako i u vertikalnom pravcu. U svetu su
vrene uspene numerike simulacije sa mreama
horizontalnog razlaganja reda nekoliko desetina metara.
Modeli PGS, zahvaljujui svojoj finoj strukturi, mogu
pomoi istraivaima u pravljenju what-if scenarija u
oblasti urbanog i energetskog planiranja [5, 6]. Svaka
promena tipa podloge (npr. krenja uma, podizanje
urbanih sredina), kao i promene u osobinama podloge (npr.
navodnjavanje), mogu se na adekvatan nain predstaviti u
modelu koji ce nam dalje pomoi u sagledavanju posledica
koje bi takve akcije imale na atmosfersku cirkulaciju. Ova
mogunost modela PGS moe biti od koristi kako pri
detaljnom planiranju postavljanja nekog naselja, tako i pri
planiranju energetskih postrojenja.
Preciznije re&no, mogu se odrediti optimalni pravci
postavljanja objekata na osnovu proraunatih strujanja na
datoj lokaciji. proraunima se podaci u pogledu
dominantnog pravca vetra
za datu mirkolokaciju jedino i mogu odrediti, jer u
neposrednoj blizini obino nisu locirane meteoroloke
stanice.
4. Zakljuak
Korienje prethodno opisanih produkata numerikih
modela atmosfere predstavlja neophodan dodatni posao u
formiranju meteorolokih informacija za potrebe
korisnika. Metod je zasnovan na korektnoj simulaciji svih
vanijih fizikih procesa, time se minimizira greka
dobijenih podataka. Ovo je naroito vazno u poreenju sa
dosada korienim informacijama. One su uglavnom
predstavljane kao istorijski podaci za odreeni period
vremena, ili u obliku aktuelnih i/ili prognostikih poda-
taka nedovoljne kvantitativne vrednosti.
Istorijski podaci, kao Sto je poznato, formirani su na
osnovu nizova dugogodinjih osmatranja, upotrebom
jednostavnih interpolacionih tehnika (linearnih) za
prostorno-vremensko osrednjavanje. Zbog zanemarivanja
uticaja fizikih procesa i zbog jednostavnosti
interpolacionih tehnika, ovako dobijeni podaci imaju
manju tanost, samim tim i pouzdanost, od produkata
dobijenih numerikim modeliranjem.
Aktuelni podaci nisu uvek dovoljno upotrebljivi, poto
potiu samo iz osmatrakih taaka, dok konvencionalni
prognostiki podaci potiu iz subjektivnih interpretacija
prognostikih kara-ta ili iz modela suvie grube
rezolucije.
Metod prorauna prizemnih meteorolokih parametara
pomou umreenih trodimenzionalnih modela atmosfere
sadri i mogunost simulacije vremenskih fenomena,
posebno vetra, u datim uslovima. Takoe, oni mogu
Klimatizacija grejanje hladenje 411994.
predvideti budue promene mikro klime na mestu gde ce
se izgraditi urbano naselje ili energetski objekat.
Literatura
[1] Mesinger, F.:A method for constnictiuon of second-
order accuracy difference schemes permitting no
false two-grid-interval wave in the height field.
Tellus, 1973, Vol. 25, pp. 444-458.
[2] Mesinger, F.: Forward-backward scheme, and its
use in a limited area model. Contributions to
Atmospheric Physics, 1977, Vol. 50, pp. 200-210.
[3] Jnnjic, Z. I.: Pressure-gradient force and advection
scheme used for forecasting with steep and small-
scale topography. Contributions to Atmospheric
Physics, 1977, Vol. 50, pp. 186-199.
[4] Janjic, Z. I.: Non-linear advection schemes and
energy cascade on semi-staggered grids. Monthly
Weather Review, 1984. Vol. 112, pp. 1234-1245.
[5] Popovic, M. i drugi: Utilization and exploration of
the wind energy potential in Serbia - Yugoslavia.
Proc. Int. Mediter. Congress on solar and other new-
renewable energy resources, Antalya-Turkey, Nov.
1988.
[6] Milutinovic, M. i Kocovic, D.: Koriscenje
numerickih modela atmosfere za proracun
vetroenergetskog potencijala. Savetovanje o
alternativnim izvorima energije, Bitolj, 1988.
[7] Telenta, B., Aleksic, N. i Dacic, M.: Application of
the operational synoptic model for pollution
forecasting in accidental situations. Atmospheric
Environment, 1994, Vol. 28. No. 17, pp. 2885-2891.
kgh