BIBLID 03501426 (206) 37:3 p.
4951
TOPLOTNI
MEHUR OKO ZGRADE
Jedan od glavnih uzroka gradskog toplotnog
ostrva jeste poveanje antropogenih toplotnih
efekata. Letnju toplotu moemo kompenzovati
mehanikim hlaenjem unutranjosti zgrade,
ali klimatizeri prenose svoju toplotu na fasadu
direktno. Jedna prosena petospratna stambena
zgrada obrazuje mehur oko sebe, izvorom
toplote klimatizera na njenoj fasadi. U radu su
iznesena dva sluaja letnjih toplotnih mehura
pomou simulacionog modeliranja. Primeri
ukazuju na injenicu da mehaniko hlaenje
poveava globalno zagrevanje i gradsko toplotno
ostrvo. Kao reenje problema mogu se primeniti
metode prirodnog hlaenja, na primer zakloni ili
isparavanje.
KLJUNE REI: toplotni mehur; zgrada; toplotno ostrvo;
grad; isparavanje; prirodno hlaenje
MARTA EGERESI, Budapest University of Technology and
Economics (BME), Budimpeta, Maarska
Uvod
Globalno zagrevanje ima ogroman uticaj na na svakodne-
vni ivot. Njegove direktne uticaje opaamo svuda oko nas:
vazduh se usijava svakog leta u gradskim ulicama, toplotni
talasi se kreu Evropom, pregrejane zgrade i uareno tri-
te klimatizera sve to dokazuje postojanje globalnog za-
grevanja.
Jo je u davnim vremenima bilo poznato da se mikroklimat-
ska sredina naseobina razlikuje od one u seoskim podru-
jima. Gradska klima postala je predmet istraivanja u 19.
veku, a istraivai su traili uzroke zagaenja vazduha ili
uticaje temperature na vea urbanizovana naselja.
Gradska toplotna ostrva
Gradovi su postali toplotna ostrva kada su drvee i priro-
dne povrine zamenjeni asfaltom i zgradama. Te vetake,
esto tamne povrine, zadravale su i pojaavale sunevu
toplotnu energiju. Autornobili, fabrike i klimatizacija dodali
su toplotu kupoli poviene temperature iznad grada, inei
HEAT-BUBBLE AROUND
THE BUILDING
One of principal causes for the urban heat
island is the increase of the anthropogenic
heat effects output. We may compensate for
the summer heat with mechanical cooling
inside our buildings, but the air conditioners
transmit their heat on facade directly. An
average five-storey apartment house forms a
bubble around itself with source of heat of air
conditions on its exterior facades.
The author presents two cases of the summer
heat bubble with the help of simulation
modelling. The examples point out the fact that
the mechanical cooling increases the global
warming and the urban heat island.
As the solution of problem, one could apply
methods of natural cooling, for example
shadowing or evaporation.
KEY WORDS: heat-bubble; building; heat
island; city; evaporation; natural
cooling
ga toplijim ak za 4C do 7C od okolnog seoskog podruja.
U februaru se niko ne ali na tu pojavu, ali sredinom jula,
pria je drukija. Tih nekoliko stepeni ne ini grad samo to-
plijim i neugodnijim leti, ve znae da je za gradsko stano-
vnitvo promena klime ve tu, i da moe biti smrtonosna.
Preterana toplota ubistveni toplotni talasi, povezani sa
promenorn klime predstavlja pretnju ivotu naeg grada.
Vie temperature sredine u toplotnim ostrvima poveavaju i
potronju energije za klimatizaciju. Poto elektrane sagore-
vaju vie fosilnih goriva, one poveavaju nivoe zagaenosti
i trokove za energiju.
Klimatizacioni sistemi su posebna briga, poto potreba za
klimatizacijom i elektroenergijom koja pogoni njene urea-
je za vreme gradskih toplotnih talasa brzo poviavaju tem-
peraturu na povratno pozitivan nain. Da bi stvar bila gora,
industrijski otpadni vazduh i sagorevanje fosilnih goriva ta-
koe doprinose stvaranju smoga koji moe izazvati da-
lje zagrevanje preko lokalizovanog efekta staklene bate.
Na nesreu, vie temperature koje nastaju ubrzavaju hemi-
zam formiranja smoga. Gradsko toplotno ostrvo je znaaj-
nije sredinom dana tokom leta, dok rane jutarnje promene
49 3 2008 kgh
zimi imaju efekat slabljenja jaine gradskog toplotnog ostr- Kua je u neprilici
va. Ta toplotna ostrva imaju potencijal direktnog uticaja na
zdravlje i dobrobit gradskog stanovnitva. Samo u SAD, od Jednostavan primer pokazuje zato je kua u sopstvenoj
neprilici.
izuzetne toplote godinje umre proseno 1000 ljudi (Char-
gnon i dr., 1996). Ispitivanjem petospratnih zgrada, koje se mogu smatrati ti-
pinim, na iju sredinu ne utie nita u polupreniku od 100
Poto se gradska toplotna ostrva odlikuju povienim tempe-
m, moglo se videti koju vrstu mehura zgrada obrazuje oko
raturama, ona mogu potencijalno uticati na veliinu i duinu
sebe i kako.
toplotnih talasa u gradovima. Sledea posledica gradskih
toplotnih ostrva je poveana potreba za energijom za kli-
matizaciju i hlaenjem u gradovima koji su u komparativno
toplim klimatskim podrujima. Prema procenama, posledi-
ce gradskih toplotnih ostrva kotaju Los Andeles oko 100
miliona dolara za energiju godinje.
Mehaniko hlaenje je samogeneriui proces koji povea- Slika 2
va potronju energije i zagaenje vazduha. Klimatizeri su
neprilagoeni, kada je re o globalnom zagrevanju i grad-
skom toplotnom ostrvu. Parametri modela
irina zgrade: 16 m (dva trakta, sa hodnikom u sredini).
Uzroci nastanka gradskih toplotnih ostrva Visina zgrade: 16 m (petospratnica).
1) Akumulacija toplog vazduha obrazuje gradski pokrivni Pored zgrade je min. 100 m praznog prostora.
sloj.
2) Antropogeni toplotni uticaji. Visina simulacionog modela 1000 m.
3) Poveana apsorpcija toplote u zagadenom gradskom Klimatizeri su na fasadi sa proseno 200 W/m2 primenje-
vazduhu: ne toplote.
zagaen gradski vazduh odnosi zraenja su modifi- Mesto: Budimpeta (koordinate: 472819 N; 190301
kovani; E).
ugraen kao deo konstrukcije albedo je modifikovan;
ugraden kao deo konstrukcije, putna mrea proces Vreme: 1. verzija sredina leta (jul), popodne bez obla-
isparavanja je modifikovan; ka, 14.00 h; 2. verzija sredina leta (jul), vee bez obla-
zgrade, ulice odnosi nedovrenosti, promena proto- ka, 21.00 h.
ka.
1. verzija 2. verzija
Temperatura 14.00 h 21.00 h
Uticaji gradskih toplotnih ostrva Spoljni vazduh 29C (302 K) 21C (294 K)
Prednosti gradskih toplotnih ostrva su to smanjuju potro- Povrina puta 55C (328 K) 21C (294 K)
nju goriva, zimi tite ivotnje (ptice), ali su nedostaci broj- Krov 58C (331 K) 21C (294 K)
niji: Juna fasada 50C (323 K) 21C (294 K)
viak optereenja s obzirom na letnju klimatizaciju; Severna fasada 34C (307 K) 21C (294 K)
hemijski oteuju malter na zidovima;
obmanjuju bioritam vegetacije (cvetanje biljaka smr- Razvijen je softver FLUENT radi numerike simulacije za-
zavanje); dataka dinamike fluida namenjenih modeliranju problema
ea pojava i due trajanje magle; vezanih za protok fluida i gasa. Proizvodi Fluenta omogu-
utiu na normalnu godinju vodenu ravnoteu (520% uju bolji uvid u turbulentan i viefazni protok, razumevanje
vie vlage, intenzivnije snene padavine i susneice); i simulaciju hemijskih reakcija, toplote i prenosa mase.
pogoduju stvaranju smoga (industrija i saobraaj). Upo-
treba klimatizera stvara vee toplotno ostrvo, koje je do-
datno. Taj proces je samoizazivan. Pitanje je: gde je
kraj?

Veliina grada

100 000 1 000 000 10 000 000

stanovnika stanovnika stanovnika

Slika 3
10C
8C Tokom procesa izgradnje modela fluidne mainerija, prvi
6C
korak je stvaranje geometrijskog modela polja protoka, koji
je autorka izradila pomou softvera GAD. Jedan od najva-
nijih koraka je proces izrade mree, drugim reima, odre-
ivanje oblika, maksimalne veliine i promena uglova elija.
Slika 1. Povienje maksimalne temperaturne razlike izmeu grada i Za taj sluaj autorka je izabrala Fluent i Gambit. Nakon izra-
vangradskih sredina (podaci za Evropu) de raunarskog modela sa dve ili tri dimenzije, zapoeto je

kgh 3 2008 50
dobijanje simulacionih i procesnih podataka, a zatim dola-
ze procena, simulacija i predoavanje raunskih rezultata
pomou CFD-a.
Slika 4. Konture temperature (K) u 1. verziji
Taj dvodimenzionalni model je nainjen sa mreom QU-
AD-MAP, za koju su najvee elije 4 m (na vrhu modela), a
najmanje 0,0625 m. Mrea je sastavljena od 225 230 elija.
Slike prikazuju stanja nakon 1000 iterativnih koraka.
Slika 5. Konture i vektori brzine Y (m/s) u 1. verziji
Slika 6. Konture temperature (K) u 2. verziji
Prva verzija predstavlja stanje toplote jednog letnjeg (jul-
skog) popodneva bez oblaka. Toplota struji ka gornjem
sloju vazduha oko zgrade, a onda kao mehur. Direktno po-
red fasadnog zida, temperatura vazduha moe biti via za
8 stepeni. Temperatura mehura raste du fasade, a zatim
vrtlozi formiraju pol ravnog krova. Debljina mehura je 2 m
ka severu i 11 m prema jugu; u tom sluaju razlika izmedu
temperature u mehuru i spoljnog vazduha je vea od 5 ste-
peni. Uzimajui u obzir razliku od 3 K, debljina mehura je 3
m ka gore i 10 m prema jugu.
U 2. verziji je predstavljeno stanje prilikom zalaska sunca.
Ono opravdava ovo vreme kada je efekat toplotnog ostrva
najjai nakon zalaska sunca. U ovom sluaju i mehur do-
bija svoj oblik. Direktno na fasadnom zidu temperatura va-
zduha moe biti via za 9 stepeni. Debljina mehura je 3 m
na gornjem delu fasade i u tom sluaju je razlika u tempe-
raturi mehura i spoljnjeg vazduha vea od 5 stepeni, slino
onoj u 1. verziji.
Slika 7. Konture brzine Y (m/s) u 2. verziji
Toplotni mehur, koji se moe stvarati oko prosenih kua u
Maarskoj, nije izuzetna pojava. U naim gradovima, sao-
braaj, industrijska proizvodnja i antropogena toplota, naj-
vie utiu na razvoj gradskih toplotnih ostrva.
Ako ne klimatizacijom, spreavanje stvaranja gradskih to-
plotnih ostrva je mogue:
isparavanjem,
zaklonima,
vegetacijom,
kretanjem vazduha (povetarcem).
Literatura
[1] Tth Lszl egyetemi tanr, Schrempf Norbert, Tth
Gbor, A szl energetikai cl jellemzse, A vrhat
energiatermles, Szent Istvn Egyetem.
[2] www.szel-mszte.hu
[3] Szepesi, D., Lgszennyez anyagok turbulens diffzi-
jnak meteorlgiai fltteli, Magyarorszgon. OMI Hi-
vatalos Kiadvnyai XXXII. Budapest, 1967.
[4] Szepesi, D., A levegkrnyezet tervzese. Mszaki k-
nyvkiad, Budapest, 1981.
[5] Szab, Gy., Zs. Trknyi, Napsugrzasi adatok az
pitipari tervezs szmra, pitstudomnyi intzet
1969, Budapest.
[6] Unger, Jnos, Acta climatologica, Tomus XXXI/B Ur-
ban climate special issue, Szeged (Hungary) 1997.
[7] www.gtacleanaironline.ca.
[8] Landsberg, H. E., 1981, The urban climate, Academic
Press, New YorkLondonTorontoSydneySan Fran-
cisco.
[9] http://crandon.sch.bme.hu/~patkany/gallery/myredeye.
kgh
51 3 2008 kgh