BIBLID 03501426 (206) 38:2 p.
6972
KRITERIJUMI
TOPLOTNE UGODNOSTI
PRI PROJEKTOVANJU GREJNIH SISTEMA
U principu, pri projektovanju i dimenzionisanju sistema
moraju se koristiti nacionalno specificirani kriterijumi,
ali ako nema nacionalnih propisa, onda meunarodni
standardi, poput BN 12828, ISOEN7730 ili EN15251,
sadre opte zahteve i preporuene projektne vrednosti
za toplotnu ugodnost u informativnim aneksima.
Preporueni kriterijumi su dati za optu toplotnu
ugodnost baziranu na PMV-PPD (engl.: PMV
predvieni proseni glas; PPD predvieni procenat
nezadovoljnih), ili radnu temperaturu za lokalne
parametre toplotne ugodnosti poput razlika temperature
vazduha po visini, asimetrije temperature zraenja,
strujanja vazduha i povrinskih temperatura
Kljune rei: toplotna ugodnost; grejni sistemi; temperatura
zraenja; strujanje vazduha; projektovanje
Prof. dr Bjarne W. Olesen, International Centre for Indoor
Environment and Energy Department of Civil Engineering, Technical
University of Denmark, Lyngby, Denmark
Kriterijumi za optu toplotnu ugodnost
Pri projektovanju zgrada i dimenzionisanju sistema KGH,
kao ulazne vrednosti za grejno optereenje (EN12831 [7])
treba uzeti kriterijume toplotne ugodnosti (minimalnu sob-
nu temperaturu zimi, maksimalnu sobnu temperaturu leti)
i potreban broj izmena vazduha za prihvatljivi kvalitet unu-
tranjeg vazduha. To e garantovati dostizanje minimalne
sobne temperature pri projektnim spoljnim uslovima i pro-
jektnim unutranjim optereenjima. Baza za uspostavljanje
kriterijuma je ISOEN7730 i primena indeksa PMVPPD,
kako je to izloeno u tabeli 1.
Na osnovu specificirane ili pretpostavljene vrste odevanja i
aktivnosti stanara, mogue je izraunati odgovarajue op-
sege radne temperature. Kao primer, kriterijumi za projek-
tovanje toplotne ugodnosti za razliite vrste prostora sa
aktivnostima koje se obavljaju sedei i u uobiajenoj zim-
skoj odei, izloeni su u tabeli 1.
Za projektovanje (dimenzionisanje) grejnog sistema (emi-
ter, distribucija i proizvodnja) treba koristiti tabelu 1, u za-
THERMAL COMFORT
CRITERIA FOR DESIGN OF
HEATING SYSTEMS
In general nationally specified criteria
for design and dimensioning of systems
must be used, but in case of no national
regulations international standards like
EN12828, ISOEN7730 or EN15251
gives general design reguirements
and recommended design values for
thermal comfort in informative annexes.
The recommended criteria are given for
general thermal comfort based on PMV
PPD or operative temperature and
for local thermal comfort parameters
like vertical air temperature differences,
radiant temperature asymmetry, draft and
surface temperatures.
Key words: thermal comfort; heating
systems; radiant
temperature; draft;
design
visnosti od toga koja se kategorija unutranje sredine
izabere. Izbor vie klase sa stroim kriterijumima, dovee
do veih raunskih projektnih optereenja, a onda i do ve-
ih sistema i opreme.
Za rad grejnih sistema treba uzeti sredinu taku tempera-
turnog opsega kao ciljnu vrednost, mada unutranja tem-
peratura moe fluktuirati unutar opsega zbog uloge utede
energije ili algoritma regulacije.
Sistem emisije toplote mora takoe da ispuni zahtev da
razlika izmeu radnih temperatura u najtoplijem delu pro-
stora mora biti unutar izabranog opsega temperature (35
K). Posebno u veoma dubokim prostorijama sa zastaklje-
nom fasadom, razlika moe biti kritina.
Uproenom projektnom metodom (Olesen, 1983) pokaza-
no je da najvea razlika radne temperature u jednoj prosto-
riji na spoljnoj temperaturi od 12C moe biti izraunata
prema jednaini:
t02 t01 = < 0,96 Uw, K
69 2 2009 kgh
Tabela 1. Primeri preporuenih kategorija za projektovanje mehaniki grejanih i hlaenih zgrada merila kategorije II od 10 K. To is-
punjava kriterijume ak i za kate-
Vrsta zgrade ili prostora Kategorija PPD, % PMV Temper. opseg Temp. opseg goriju I. Za uobiajeni savremeni
za grej., C, za hlaenje, C, standardni prozor, U = 1,5 W/m
odevanje ~ 1,0 klo odevanje ~ 0,5 klo K, asimetrija e biti manja od 6 K.
Kancelarije i prostori sa sli- Kritetijum za asimetriju temperatu-
I 6 0,2 < PMV <+0,2 2123 23,525,5
nom aktivnou (izdvojene re zraenja sa grejane tavanice e
kancelarije, kanc. u otvo- ograniiti prihvatljivu temperatu-
renom prostoru, konferenc. II 10 0,5 < PMV < +0,5 2024 23,026,0
ru povrine tavanice, a onda i ka-
sobe, auditorijumi, kafeteri-
je, restorani, uionice (aktiv-
pacitet grejanja (videti pogavlje o
III 15 0,7 < PMV < +0,7 1925 22,027,0
nost ~ 1,2 met) temperaturi tavanice).

gde je t01 radna temperatura u najhladnijem delu prostora, 3. Strujanje vazduha

C, t02 radna temperatura u najtoplijem delu prostora, C,
a Uw je prosena U-vrednost fasade, W/m2K. To znai da
ak i ako je fasada od standardnog dvostrukog stakla, U =
2,9 W/m2K, razlika e biti manja od 3 K. To ispunjava meri-
la ak i za kategoriju I. Za tipini savremeni standardni pro-
zor, U = 1,5 W/m2K, razlika u radnoj temperaturi je manja
od 1,5 K. Vano je da razlika bude manja od kriterijalne jer
e dodatnu promenu radne temperature izazvati ragulacio-
ni sistem. Ako je razlika suvie velika, neophodno je pozi-
cionirati emiter toplote na fasadi (radijator, podno grejanje,
konvektor), promeniti projekat fasade i izabrat bolju fasad-
nu izolaciju (prozor, zid).
Merila za lokalnu toplotnu ugodnost
Merila za strujanje vazduha razlike temperatura po visini
vazduha, asimetriju zraenja i temperature povrina, tako-
e e uticati na projekat i dimenzionisanje sistema KGH u
zgradi. Ta merila su obuhvaena ISOEN7730.
1. Razlike temperatura vazduha po visini
Jedna od osnovnih odlika zraeeg podnog grejanja i hla-
enja su ujednaeni temperaturni uslovi od poda do pla-
fona. Merenja pokazuju da veliki panelni radijatori podnog
Strujanje na dole sa hladnih povrina (prozora), drugi je
faktor koji moe izazvati neugodnost i zahtevati grejanu
povrinu ispod hladnog zida/prozora. Na osnovu metode
prorauna, moe se odrediti odnos izmeu visine prozora,
U-vrednosti za zid/prozor, spoljne temperature i maksimal-
no prihvatljive brzine vazduha (ISOEN77302004). Na slici
1 prikazan je jedan primer, gde je maksimalna brzina vaz-
duha u nastanjenoj zoni 1 m od hladne vertikalne povrine
(zida, prozora), prikazana kao funkcija visine prozora-zida i
U-vrednosti spoljne temperature od 12C.
Za kategoriju II, kriterijumi za brzinu vazduha, uzimajui u
obzir izraunatu niu temperaturu vazduha i pretpostavlje-
nu jainu turbulencije od 20%, iznose 0,18 m/s. To znai da
ako je prozor sa standardnim dvostrukim staklom, U = 2,9
W/m2K, prozor ne bi trebalo da bude vii od 1,5 m. Za obi-
an savremeni standardni prozor, U = 1,5 W/m2K, visina bi
mogla biti cela visina prostorije 3,5 m.
U-vrednost,
0,40 [W/m2K]
0,35
1=4
0,30
2 = *3
Brzina vazduha [m/s]

grejanja ispod prozora imaju veoma ujednaen temperatur- 0,25

3=2
ni profil. Vei broj konvektivnih sistema (ploe pod prozo- 0,20 4 = 1,5
rom, sistemi sa vrelim vazduhom, zadnji zid), ili sistemi sa 5 = *1,2
vodom visoke temperature, imaju vee razlike u temperaturi 0,15 6 = 1,0
7 = 0,8
vazduha. Standard ISOEN7730 zahteva razliku temperatu- 8 = *0,6
0,10 9 = 0,4
re po visini manju od 3 K izmeu stopala i glave (kategorije 10 = 0,2
II) i ispod 2 K (kategorija I). Obino je veoma teko proceni- 0,05
ti profil temperature vazduha u fazi projektovanja. Meutim,
mogu se koristiti prorauni prema numerikoj dinamici flui- 0,00
0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0
da (engl. CFD). U savremenim dobro izolovanim zgradama
to nee izazvati nikakvu neugodnost. Visina prozora/zida [m]

U prostorima sa visokom tavanicom, kao to su industrijske

hale, atrijumi i hangari, poveana stratifikacija znaajno po-
veava gubitak toplote zbog povienja prosene tempera-
ture prostora.
2. Asimetrija temperature zraenja
Ljudi su najosetljiviji na asimetrino zraenje izazavano vru-
om tavanicom ili hladnim zidovima prozorima. Do te-
koa moe doi zbog asimetrine temperature od 5 K za
vruu tavanicu i 10 K za hladne zidove (kategorija II, ISO-
EN7730). Obino su radijatori/konvektori smeteni ispod
prozora, da bi se izbegli problemi. Zahvaljujui razvoju viso-
ko izolovanih prozora, to meutim, vie nije problem. I mak-
simalna asimetrija temperature zraenja moe se izraunati
u fazi projektovanja (Olesen, 1983) prema jednaini:
tpr < 3,96Uw, K
To znai da ako je fasada od standardnog dvostrukog sta-
kla, U = 2,9 W/m K, asimetrija e biti 11,5 K, to je vie od
Slika 1. Dijagram pokazuje maksimalnu brzinu vazduha du poda
1 m od hlaenog zida kao funkciju visine prozora/zida U-vredno-
sti na spoljnoj temperaturi od 12C (EK15377-1) (iz Vodia Rehve,
sl. 3.7)
4. Temperatura povrine poda
Temperatura povrine poda ima direktan uticaj na ugodnost
stopala. Preporuene temperature poda e, meutim, zavi-
siti od podova koji ljudi zauzimaju sa cipelama i prostora u
kojima su bosi. U meunarodnim standardima, preporuuje
se opseg temperatura poda od 19C do 29C u zoni stano-
vanja za prostorije u kojima se radi sedei i/ili stojei, kada
stanari imaju normalnu obuu. To je ograniavajui faktor
za kapacitet podnih sistema. Za grejanje, maksimalna tem-
peratura je 29C, koja e na projektnoj temperaturi prosto-
rije od 20C pruiti toplotu od l00 W/m. Ove vrednosti su
bazirane na proseku izmeu stanara koji sede i onih koji
stoje; osobe koje sede vie e voleti ~1 K vie temperatu-
re poda, a osobe koje stoje ~1 K nie temperature povri-

kgh 2 2009 70
ne. U standardu EN 15377-1, prihvatljivo je uzeti 35C kao
projektnu temperaturu poda izvan zone korienja, tj. do 1
m po obimu fasade. U prostorijama u kojima stanari mogu
biti bosi (kupatila, bazeni, svlaionice), optimalna tempera-
tura poda za ugodnost takoe zavisi od materijala kojim je
pod obloen, ili od koga je on napravljen.
5. Temperatura zida
Za grejanje zida, maksimum lei izmeu 35C i 50C. Mak-
simum moe zavisiti od primene sistema za grejanje zida,
ako je sistem korien u zonama u kojima stanari mogu
lako stupiti u kontakt sa povrinom, ili ako je on korien
u zgradama za osetljivije osobe, kao to su deca ili stari-
ji. Opasnost od opekotina i bolova predstavlja temperatura
koe od 42C do 45C i zavisi od provodljivosti povrinskog
sloja. Temperatura povrine radijatora takoe moe biti
ograniena. U nekim zemljama, ona je ograniena na 55C.
Razlika u odnosu na grejanje zida je u tome to je radijator
vidljiv, i ljudi mogu biti upozoreni.
6. Temperatura tavanice
Zahtevi u pogledu temperature povrine tavanice ne bi tre-
balo da izazovu suvie visoku asimetriju temperature zra-
enja. Asimetrija zraenja zavisi od faktora ugla izmeu
malog ravnog elementa i tavanice. Dijagram na sl. 2 poka-
zuje prihvatljivu temperaturu povrine u zavisnosti od geo-
metrije prostorije, kada su sve ostale temperature povrine
jednake sa temperaturom vazduha od 20C.
Za prostoriju ije su dimenzije 2,4 m x 4,8 m x 2,7 m visi-
ne, faktor ugla je 0,42 izmeu tavanice i osobe koja sedi u
centru prostorije. Za grejanje, pretpostavlja se da sve ostale
povrine osim grejane tavanice, imaju temperaturu jednaku
projektnoj unutranjoj temperaturi od 20C. Asimetrija zra-
enja sa grejane tavanice mora onda biti manja od 5 K:
0,42 x Qtavanica + (1 0,42) x 20C) 20C < 5 K
To znai da maksimalna prosena temperatura tavanice od
32C predstavlja ogranienje.
Nestacionarno stanje toplotne sredine
Osnova prethodno opisanih metoda su stacionarni uslo-
vi. Toplotna sredina je, meutim, esto u nestacionarnom
stanju, pa je pitanje da li se metode mogu primeniti. Mogu
nastati tri vrste nestacionarnih stanja: temperaturni ciklusi,
temperaturna strujanja i prelazni procesi. Ovi faktori su ta-
koe obuhvaeni standardima ISOEN7730 i ASHRAE 55
2004.
1. Temperaturni ciklusi
Temperaturni ciklusi mogu nastati regulacijom temperature
u jednom prostoru. Ako je promena od vrne vrednosti do
vrne vrednosti manja od 1 K, to nee uticati na ugodnost,
pa se mogu koristiti preporuke za stacionarno stanje. Vee
promene vrne vrednosti mogu umanjiti ugodnost.
2. Temperaturna strujanja
Za temperaturna strujanja merila su razliita u ISOEN7730
i u ASHRAE-55. U ISO-u stoji da ako je stepen promene
temperature na osnovu koga se uspostavlja strujanje nii
od 2,0 K na sat, primenjuju se metode za stacionarno sta-
nje.
U tabeli 2 ASHRAE-55 odreena je maksimalna promena
radne temperature doputena u jednom periodu vremena.
Za svaki dati vremenski period, primenjuju se najrestriktiv-
niji zahtevi iz tabele 2. Na primer u toku jednoasovnog pe-
rioda, radna temperatura se ne sme menjati vie od 2,2C;
ona se takoe ne sme menjati vie od 1,1C u svakih 0,25
h u tom jednom satu. Ako varijacije nastaju kao rezultat re-
gulacije ili podeavanja koje vri korisnik, mogu se prihva-
titi vee vrednosti.
80
Prihvatljiva temperatura povrine [C]
70
60
50
40
30
20
10
0
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
Ugaoni faktor (Vodi Rehve 7, sl. 3.4)
Slika 2. Odnos izmeu prihvatljive temperature povrine tavanice i
faktora ugla (Vodi Rehve 7, sl. 34)
Tabela 2. Granice temperaturnih odstupanja prema ASHRAE55
Vremenski period 0,25 h 0,5 h 1h 2h 4h
Maksimalno dozvoljena 1,1C 1,7C 2,2C 2,8C 3,3C
promena radne temperature
Novi rezultati (Kolarik i dr., 2007) su, meutim, pokazali
da se pri odstupanju temperature manjem od 4 K/h, stanje
moe razmatrati kao stacionarno (PMV-PPD). Onda prepo-
rueni opseg ugodnosti ne zavisi od temperaturnih odstu-
panja, tj. moe se dopustiti odstupanje sobne temperature
unutar stacionarnog opsega ugodnosti, ali se ne moe iza-
i iz opsega. To se moe koristiti za smanjenje vrnih opte-
reenja sistema i smanjenje potronje energije, a pomou
mase zgrade mogu se preneti i neke od grejnih potreba u
noni period. Zahvaljujui toplotnoj masi zgrade, prose-
na odstupanja radne temperature obino e biti manje od 2
K/h, a u najveem broju sluajeva ak i nie od 1 K/h.
3. Prelazni procesi
Uopteno govorei, u pogledu prelaznih procesa moe se
rei sledee:
stepenasta promena radne temperature osea se tre-
nutno;
nakon povienja radne temperature, trenutno se doivlja-
va nova stacionarna toplotna senzacija, tj. moe se kori-
stiti PMV-PPD za predvianje ugodnosti;
sledei snienje radne temperature, opada oseaj toplo-
te prvo do nivoa ispod onog predvienog pomou PMV,
a onda se poveava i dostie, pod stacionarnim uslovima
stacionaran nivo nakon 30 minuta, tj. PMVPPD pred-
via visoke vrednosti prvih 30 minuta. Vreme do novog
stacionarnog stanja zavisi od poetnih uslova.
Zakljuci
U fazi projektovanja grejnih sistema i zgrade, moe se uze-
ti u obzir najvei broj kriterijuma ugodnosti. To se moe
uiniti relativno jednostavnim runim izraunavanjem, ili
softverom za kompjutersku simulaciju. Ulazne vrednosti su
prorauni toplotnog optereenja, parametri zgrade (U-vred-
nosti) i projektna spoljna temperatura.
Kriterijumi za toplotnu ugodnost mogu se nai u postojeim
evropskim standardima.
71 2 2009 kgh
Doputanje odstupanja sobne temperature tokom dana
moe sniziti vrno optereenje i smanjiti potronju energije
sve dok u zoni ugodnosti traje odstupanje.
Literatura
[1] *** CEN EN 15251, 2006, Indoor environmental input
parameters for design and assessment of energy perfor-
mance of buildings addressing indoor air quality, ther-
mal environment, lighting and accoustics.
[2] *** EN ISO 7730, 2005, Moderate thermal environments
Analytical determination and interpretation of thermal
comfort using calculation of the PMV and PPD indices
and local thermal comfort.
[3] *** CEN CR 1752-1998, Ventilation for buildings Desi-
gn criteria for the indoor environment.
[4] EN12828, 2002, Heating systems in buildings Design
for water based heating systems.
kgh 2 2009 72
[5] Olesen, B. W., 1983, A simplified calculation method
for checking the indoor climate, ASHRAE Transactions,
Vol. 98, Part 2, 1983.
[6] Babiak, Jan, Bjarne W. Olesen and Dusan Petras,
Low temperature heating and high temperature cooling,
REHVA Guide book No. 7, ISBN 2-9600468-6-6.
[7] *** ASHRAE 2004, ANSI/ASHRAE Standard 55-2004
Thermal environmental conditions for human occupan-
cy, American Society of Heatin Refrigerating and Air
Conditioning Engineers, Atlanta, USA.
[8] Kolarik, J., B. W. Olesen, J. Toftum and L. Mattaro-
lo, 2007, Thermal Comfort, Perceived Air Quality and In-
tensity of SBS Symptoms During Exposure to Moderate
Operative Temperature Ramps. In proceedings of Well-
Being Indoors Clima 2007 conference, CD-ROM, Hel-
sinki, Finland.
kgh