Sunevo zraenje kroz kupole
od dvostrukog pleksi stakla
Miroslav Demirovi
U poslednje vreme kupole od pleksi
stakla upotrebljavaju se sve vie u
graevinarstvu. Pored poznatog
bazena u Primotenu javljaju se i drugi
objekti, gde se kupole koriste za
osvetljavanje prostorija dnevnom
svetlou. Meutim, radi se uglavnom
o kupolama relativno malih di
manzjja, koje ne podstiu jedan
studiozniji prilaz problemima
sunevog zraenja i odvoenja toplote
iz prostorije. Tek u projektu Biblioteke
u Pritini, projektant, poznati
zagrebaki arhitekt Andrija Mutnja-
kovi, smelo primenjuje kupolu od
pleksi stakla u sasvim novom obimu,
koji omoguuje potpuno novi kvalitet.
Kupola na adekvatan nain obezbeuje
dnevnu svetlost u prostorijama tokom
dana, bez obzira na poloaj prostorije
u odnosu na fasadu, dok se u toku
noi, fluorescentnim svetlom, upra-
vljenim prema povrini kupole, dobija
vrlo lep spoljni efekat.
Na objektu Biblioteke primenjeno je
pet osnovnih kupola, od kojih najvea
ima prenik 11 m. Jasno je da ovakva
primena kupola postavlja mnoge
probleme i od projektanta zahteva
poznavanje tehnike osvetljavanja po-
mou dnevne svetlosti, kao i fizike
sunevog zraenja. Meu ostalim,
javljaju se i problemi kondenzacije
vodene pare na untranjim
povrinama kupole.
Kao to je poznato, VDI 2078 od
1972. godime sadri proraun
sunevog zraenja kroz vertikalne
staklone povrine, kroz staklone
povrine pod odreenim uglom
najee kod eda i za horizontalne zraenje [1].
povrine. Ni u visoko razvijenim
zemljama jo noma veih iskustava u
radu sa kupolama veih dimenzija, to
se moe potvrditi u kontaktu sa po-
jedinim renomiranim proizvoaima.
Prema tome, projektani se nalazi pred
jodnom novom problematikom, za
ije reavanje teko moe nai
podatke u literaturi, a ne moe ih
dobiti ni od proizvoaa.
1. DEJSTVO SUNEVOG
SPEKTRA
Termotehniari po navici steenoj u
praksi zakljuuju, da kada se radi o
proraunu sunevog zraenja, treba
raunati sa infracrvenim delom
spektra suneve svetlosti. Kao to je
poznato, spektar suneve svetlosti deli
se na tri osnovna podruja, prema
duinama. Ultravioletno zraenje
obuhvata najkrae talasne duine
,do 380 nm.* Talasne duine od 380
do 780 nm predstavljaju vidljivi deo
spektra, dok je podruje infracrvenog
dela spektra od 780 do 2 000 nm. CIE
(Internacionalna komisija za osvetlje-
nje) je ovakvu podelu usvojila 1967.
godine. Na sl. 1. prikazana je relativna
spektralna podela za ukupno sunevo
zraenje.
Kada treba izraunati toplotno
optereonje od zraenja, esto se trae
podaci o delovanju infracrvenog dela
spektra, to je u sluaju kupola od
pleksi stakla pogreno. Dr U. Fier
(Fischer), iz firme Rohrn iz Darmtata
smatra da na pitanje koji je deo spek-
tra vaan u pogledu sunevog
zraenja, nije mogue dati jed
noznaan odgovor, odnosno da je
takvo pitanje neumesno, jer je za
izraunavanje toplotnog optereenja
merodavno celokupno sunevo
2. PROPUSTLJIVOST MATERI-
JALA NA SUNEVO ZRAENJE
U odnosu na propustljivost,
usvojena su dva pojma jedan
-9
* 1 nm = 10 m
u odnosu na svetlosni deo spektra, a
drugi u odnosu na ukupno zraenje.
Nas u ovom sluaju interesuje ukupno
zraenje, pa emo se pozabaviti
koeficijentom transmisije ukupnog
zraenja.
Ukupno zraenje zavisi od poloaja
Sunca i atmosferskih uslova. U
ovakvim ispitivanjima uvek se radi o
visini Sunca od 60 iznad horizonta,
to je za srednjoevropske uslove
ujedno i najvii mogui poloaj. Za
istraivanja, a i za projektovanje, ovo
stanje je najinteresantnije, jer daje
maksimalne vrednosti. CIE je J967.
godine za poloaj Sunca od 60 iznad
horizonta usvojila relativnu spektralnu
podelu, prikazanu dijagramom na sl. 1
Skreemo panju da se radi o srednjim
vrednostima.
Da bi se moglo izrazitii, koji deo
zraenja odreeni materijal proputa,
usvojen je pojam koeficijetnta
transmisije, definisan izrazom:
Veliina , se uzima sa sl. 1. i ona je
proporcionalna relativnoj podeli
zraenja. Razmere pri tome nisu
vane, jer se meusobno skrauju. U
gornjem izrazu umesto veliinc V(),
stoji vrednost 1 ispod integrala, to
znai da predmetno zraenje uople ne
zavisi od talasne duine [ 1 ]. Do
ovakvih dijagrama za providne uzorke
materijala mogue je doi direktnim
merenjima koefioijenta transmiisije za
sunevo i globalno zraenje.
Koeficijent transmisije se moe
izmeriti i indirektnim metodom: treba
meriti termika naprezanja pre i posle
probe zraenja i odnos tih dveju
vrednosti predstavlja koeficijent
transmisije.
Sl. 1 Relativna spektralna podela
za globalno zraenje pri visini Sunca
60 iznad horizonta
3. UTICAJ DEFORMACIJE PRI
OBRADI MATERIJALA
Prilikom obrade, u najveem broju
sluajeva na presama, materijal pretrpi
relativno velike deformacije, to u
velikoj meri menja njegov koeficijent
transmisije. Da bi se ovaj uticaj mo-
gao uzeti u obzir, usvojen je pojam
koeficijenta deformacije. Materijal
deformacijom menja svoje tehniko-
svetlosne osobine, kao i osobine u
pogledu fizike zraenja. Uticaj
deformacija materijala prilikom
obrade nije teko utvrditi. Treba samo
vriti merenja pre i posle deformacija.
Na sl. 2. i 3. dat je uticaj defor-macije
na koeficijent transmisije na vrstama
belog pleksi stakla 010 i 017. Ove
vrste pleksi stakla
Sl. 2 Koeficijent globalnog sun-
evog zraenja u zavisnosti od koe-
ficijenta deformacije za vrstu belog
pleksi stakla 010
proizvela je firma Rohm u Darm-
tatu.
Potrebno je detaljnije objasniti
pojam koeficijenta transmisije. Ploa
od pleksi materijala nakon
odgovarajueg zagrevanja trpi
biaksijalnu deformaoiju, pri emu se
dimenzije u oba smera menjaju. Te
deformaoije mogu bili izvanredno
velike. U najveem broju sluajeva
radi se o poveanju dimenzija od 25%,
meutim, kako se iz dijagrama vidi,
ono moe iznositi i do 140%.
Prilikom obrade deformacijom,
svaka taka u zavisnosti od visine
strele na profilu, trpi razliite
deformacije. To nas navodi na merenje
debljine materijala i na izraavanje
koeficijenla deformacije (R)
pomou debljine.
Ako sa d0 oznaimo debljinu
materijala pre deformacije, a sa dR
nakon defarmacije, onda je koeficijent
deformacije:
R = (V d0/dR1) 100%
U praksi ovakva definicija vezana za
debljinu omoguava relativno laka
merenja i odreivanje koeficijenta
deformacije. S ovim koeficijentom
mora se raunati, jer koeficijent
transmisije umnugome zavisi od
deformacije materijala. Ta zavisnost je
data na slikama 2. i 3. Svi podaci uzeti
su od firme Rohm, a dobijenii su na
uzorcima debljine 3 mm. Mi emo se
pozabaviti samo vrstama belog pleksi
stakla 010 i 017, jer su za primenu na
kupolama najpovoljnije u pogledu
korienja suneve svetlosti za
osvetljavanje prostorija, pri dovoljno
smanjenom dejstvu sunevog zra-
enja.
Kod kupola od pleksi stakla radi se
najee o takvim deformacijama i
strelama profila, kod kojih koeficijent
deformacije ne prelazi 20%. Meutim,
kao to se iz dijagrama vidi, prirast
krive najvei je u intervalu od 0
do
20%. Treba napomenuti da kod
bezbojnih vrsta pleksi stakla nakon
deformacije pri obradi ne dolazi do
promena koeficijenta transmisije.
Meutim, kod vrsta belog stakla
010 i 017, taj uticaj je znatan i u
relativno velikoj meri pogorava
situaciju sa zraenjem, poveavajui
koeficijent transmisije.
4. VIESLOJNE KUPOLE
Kao to je poznato, prema VDI
2078 od 1972. godine, pri iz-
raunavanju spoljnjeg optereenja
usled zraenja, ukupni koeficijent
transmisije b izraunava se
multiplikacijom pojedinih ko-
eficijenata. Ako imamo dvoslojnu
kupolu, postavlja se pitanje sa kojim
koeficijentom treba raunati zraenje.
Pojedini proizvoai kupola od ve
dobijenog polufabrikata smatraju da
se pri izraunavanju ukupnog
koeficijenta transmisije ne smeju vriti
mnoenja koefioijenata za pojedine
slojeve. Ovo bi umnogome pogoralo
uslove i mogunosti korienja kupola
u graevinarstvu, pogotovo kupola
veaih dimenzija.
Kod kupola sa dva sloja, koje su
najee u praksi, visina strele
pojedinih slojeva je razliita. Strela
spoljnjeg sloja je via od
SI. 3 Koeficijent globalnog sun-
evog zraenja u zavisnosti od koe-
ficijenta deformacije za vrstu belog
pleksi stakla 017
unutranjeg. Uzeti srednji koeficijent Sl. 4 Koeficijcnt transmisije za
deformacije ne bi bilo ispravno, ve se dvoslojnu kupolu
mora ii postepeno. Za svaki materijal
treba uzeti odgovarajui koeficijent
deformacije.
Prema [l] pojedini koeficijenti se
mogu mnoiti, da bi se dobio
koeficijent kroz kupolu. Na sl. 4, dat
je jedan takav sluaj dvoslojne kupole,
gde je spoljni sloj od pleksi stakla
233, a unutranji od belog stakla 010.
Koeficijent transmisije za kupolu do-
bijamo, ako iz dijagiama na sl. 2. i 3,
za odreeni koeficijent deformacije,
uzmemo odgovarajue koeficijente
transmisije, pa nakon toga izvrimo
multiplikaciju. Vrednost koju
dobijemo predstavlja najmanju
moguu vrednost. Iz bilansa koji je dat
na sl. 4, vidi se da poveanje od 1 %
praktino moe da se zanemari. Do
ove razlike dolazi zbog refleksije na
graninim slojevima malerijala i
vazduha.
5. PROPUSTLJIVOST ULTRAVI-
OLETNOG DELA SPEKTRA
Propustljivost atmosfere za zra-
enje u ultravioletnom podruju,
zavisi od mnogih faktora: nadmorske
visine, visine Sunca nad horizontom,
dima u atmosferi stepena oblanosti
itd.
Merenja propustljivosti za UV
podruje vrena su pri srednjoj visini
Sunca, na nadmorskoj visini 0 m.
Srednja visina Sunca od 30 je uzeta
pri merenjima jer je potrebno dosta
vremena da se registruje dejstvo tih
zraka. Kod bezbojnih vrsta pleksi
stakla koeficijent propustljivosti za
prirodno zraenje manji je od 1%,
osim vrste 218 (88%) i 233 (10%).
Takoe je ispod 1% za obe nama
poznate vrste belog stakla 010 i 017.
Na dijagramu na sl. 5, data je
zavisnost koeficijenta transmisije od
koeficijcn-
ta deformacije za UV zraenje. Iz
dijagrama se vidi poveanje
koeficijenta koje je kod ove dve vrste
sasvim razliito, mada su one inae
vrlo sline.
6. KOEFICIJENT TRANSMISIJE
GLOBALNOG ZRACENJA ZA
MATERIJAL U STANJU U KO-
ME SE ISPORUCUJE SA SKLA-
DITA
Materijal pri obradi trpi razne
deformaoije, pa treba raunati sa
mnogim uticajima. Meutim, uvek
treba uzeti tanu poetnu vrednost za
odreeni materijal. Prema podacima
proizvoaa za osnovne vrste pleksi
stakla firme Rohm, treba uzimati
sledee vrednosti:
pleksi slaklo bez boje
e = 85%
pieksi staklo 010 belo
e = 67,4%
pleksi staklo 017 belo
e = 79,4%
7. TEMPERATURE U
PROSTORIJI
Na osnovu izloenog moe sc
zakljuiti da jedan deo sunevog
zraenja dospeva u kupolu. Koji e to
deo biti, zavisi najvie od koeficijenta
transmisije. Ovaj deo zraenja, koji je
dospeo u prostor ispod kupole,
zagreva pod, zidove i sve predmete u
prostoriji. Jcdan manji deo zraka na-
kon viestruke refleksije odlazi i van
kupole. Meutim, pod dejstvom
zraanja, predmeti u prostoriji se
zagrevaju i postaju i sami izvor
zraenja. To zraenje pri temperaturi
od 27C nalazi se u infracrvenom
podruju i njegov maksimum pada na
10 000 nm. Za sada nema materijala
koji bi mogao da propusti zraenje
tako velike talasne duine. Prema
tome, najvei deo energije ima tetno
dejstvo i poveava direktno
optereenje hlaenja.
Usled zagrevanja prostora pod
kupolom, dolazi do konvektivnog
prenosa toplote, iji gradijent ima
smer prema spolja. Meutim, esto se
koriste razni oblici klapni da bi se
omoguilo vertikalno strujanje
vazduha za odvod toplote iz
prostorije.
Sl. 5 UV koeficijent transmisije za
belo pleksi staklo 010 i 017 za visinu
Sunca 30 10 m nadmorske
 8. KOEFICIJENT Vrsta pleksi Koeficijent
SELEKTIVNOSTI
stakla % s % r selektivnosti
Proizvoai specijalnog stakla sa 233. 209 92 85 1,08
folijama metala koje reflektuju
infiracrveni deo zracnja, definisali su 010 66 67 0,99
koeficijent selektivnosti kao odnos 017 85 79 1,08
svetlosnog koeficijenta transmisije i 400 16 38 0,42
koeficijenta transmisije za globalno 800 70 81 0,86
zraenje. 801 59 76 0,77
Ukoliko je vrednost koeficijenta 802 57 64 0,89
selektivnosti, pri istom intenzitetu 837 10 70 014
osvetljenja dnevnom svetlou vea, 838 20 44 0,45
zagrevanje prostora pod kupolom, 853 11 36 0,31
usled radijacije, je manje. 855 4 59 0,07
882 47 79 0,59
U tabeli su date vrednosti koe- 1 710 14 30 0,47
ficijenata transmisije svetlosnog dela
spektra, koeficijenata transmisije za
LITERATURA
globalno zraenje i, na bazi ovih
vrednosti, izraunate vrednosti
koeficijenata selektivnosti za razne
vrste pleksi stakla. Ova tabela je
dovoljna projektantu da tano odredi [1] Fischer, U. dr ing.: Lichttech nische
potrebnu kombinaciju dve vrste za Kennzeichnung von Licht kuppeln
odreani sluaj u praksi. aus Plexiglas

[2] DIN 5036, Blatt 3 Bewertung und

Messung der lichttechni schen
9. NACIN OBRAUNAVANJA Eigenschaften von Verkstoffen;
lichttechnische Stoff-kennzahlen;
SUNEVOG ZRACENJA Messverfahren; Aus gabe Marz 1970

O izraunavanju zraenja kroz
kupolu, nije nita reeno u VDI 2078
od 1972. godine. Meutim, date su
vrednosti za vertikalno zastakljenje, za
staklene povrine pod uglom i za
horizontalnu povrinu. Prema onome
to smo ve izneli, jasno je da je za
izra-unavanje zraenja merodavna
projektovana povrina kupole, od-
nosno povrina osnovnog kruga. S
obzirom da su za jul i avgust za
zraenje kroz horizontalnu povrinu u
VDI 2078 date relativno velike
vrednosti, jasno je da kod velikih
formi treba oekivati relativno velike
koliine toplote, ija je posledica
adekvatno poveanje kanala za
distribuciju vazduha.
[3] Fischer, U., Hosch, L., Kindin ger, K.:
Ulbrichtsche Kugel aus matweissem
plexiglas zur messung lichttechnischer
Stoffkennzahlen, Lichttecbnik 22
(1970) Heft 2 s. 6668
[4] DIN5033 Blatt 8: Farbmessung,
Messbediingungen fiir Lichtquellen;
Ausgabe September 1966
[5] DIN 5034 Innenraumbeleuchtung mit
Tageslicht; Leitsatze; Ausgabe
Nowember 1959
[6] Robinson, E.: Solarradiiation. Elsevier
Publishing Companv, Amsterdam/
London/ New York, 1966, s. 19
[7] DIN 5036, Blatt 2: Bewertung und
Messung der Lichttechnf-schen
Eigenschaften von Werk-stoffen;
Mchttechnischen Stoff-kenmzahlen;
Begfiffe; Ausgabe Marz 1970

KGH broj 1/1974.