Razumni zahtevi za
minimalnom izmenom vazduha
Problemi provetravanja stambenih
zgrada sa zaptivenim prozorima
Priredio: Duan Nikoli, dipl. in.
Smanjenje gubitaka energije pri ventilaciji
zgrada zbog ugraivanja zaptivenih prozora,
dovelo je do velikih problema u odravanju
kvaliteta vazduha u prostorijama kao i do odgo-
varajuih aktivnosti. U tekstu se analiziraju
problemi provetravanja stanova sa zaptivenim
prozorima i predloena reenja.
Iz postojeih zakonskih propisa o provetravanju
stanova u SR Nemakoj, moe se zakljuiti sledee. dovoenje i odvoenje vazduha ne mogu biti
Za prostorije u kojima se ljudi zadravaju, prozor
je kao ureaj za provetravanje propisan prinudno.
On mora da bude takav, da bi se prostorije u kojima
se ljudi zadravaju samo njime mogle dovoljno pro-
vetravati. Pri tome se ne pravi razlika izmeu osno-
vnog provetravanja pri zatvorenom prozoru i naglog
provetravanja pri otvorenom prozoru. To znai da i
jedan zaptiven prozor ispunjava zakonski zahtev
ukoliko se moe dovoljno otvoriti.
Ne postoji, meutim, zakonska obaveza po kojoj
bi korisnik stana morao da otvara prozore. To je u
svakoj situaciji preputeno njegovoj proceni^
Zakon o utedi energije, npr. u SR Nemakoj,
sadri ovlaenja za zakonske propise koji su usme-
reni ka izbegavanju energetskih gubitaka pri greja-
nju i provetravanju zgrada i pri pripremi vode za
upotrebu.
Na osnovu Zakona o utedi energije, donet je
propis o uvanju toplote, tako da je ogranieno pro-
putanje kroz sastave na zgradama, u cilju smanjenja
gubitaka toplote prilikom provetravanja. No, s obzi-
rom na uslove stvaranja rose u stanu, higijene i
zagrevanja, potrebna koliina obnovljenog vazduha
upuuje na druge zakonske propise, naroito na
dravne zakone o graevinarstvu.
Na alost, dravni propisi o graevinarstvu jedi-
no kau da se stambene prostorije moraju dovoljno
provetravati. U prilogu 2. nemakih propisa o uva-
nju toplote, od 24 februara, 1982, navedeni su zahte-
vi za ogranienjem gubitaka toplote usled nezapti-
venosti u kojima se, pod takom 6, jedino kae da su
dozvoljeni ureaji za provetravanje koji se mogu
kontinualno ukljuivati i lako podeavati i da u zat-
vorenom stanju
Klimatizacija grejanje hlaenje Broj 3/1989
moraju odgovarati tabeli. Ali, ko e znati tano
koliko vazduha treba izmeniti i to podesiti? Mora se
poi od toga da najvei broj ljudi koji koriste stano-
ve nije upuen u tehniku provetravanja. Ova nesi-
gurnost moe imati teke posledice.
Statistika o zagrevanju stanova pokazuje da je
poetkom 1988. u SRN bilo jo oko 4 miliona sta-
nova koji su se zagrevali sa oko 12 miliona grejnih
tela (pei). Tu se mora voditi rauna o dovoljnoj
izmeni vazduha, to ini samo jedan deo izmene
vazduha koji bi bio potreban iz higijenskih i grae-
vinsko-fizikih razloga.
Kako je ve utvreno, mehanika postrojenja za
zakonski propisana, a osim toga, zbog visoke cene
se ne ugrauju. Pri ugradnji zaptivenih prozora i
zastakljenih vrata, treba voditi rauna da pri svakoj
vrsti zagrevanja, stan moe kontinuirano da se pro-
vetrava i to na nain koji je oveku pristupaan
(prirodno, osnovno, provetravanje).
Na seminaru 1984, pod nazivom Provetravanje
u stambenoj gradnji, u organizaciji Saveznog
ministarstva za istraivanje i tehnologiju i Saveznog
ministarstva za prostorno ureenje, graevinarstvo i
izgradnju gradova SR Nemake, bilo je jasno poka-
zano da pri zaptivenim prozorima, ne moe da se
ostvari dovoljna izmena vazduha za oveka, za gra-
evinsku supstancu niti za grejna tela (pei).
Izraunavanje polaznih vrednosti
U okviru istraivakog i razvojnog projekta
Provetravanje u stambenoj gradnji, u SRN, izra-
unati su sledei polazni podaci za dobro provetra-
vanje stana:
pei sa loitem u stambenim prostorijama,
funkcioniu besprekorno pri izmeni vazduha od
najmanje n = 0,3 1/h;
da bi se izbeglo stvaranje rose na zidovima i
tavanicama u stanovima pri prosenim navikama
korienja, minimalna izmena vazduha mora biti u
granicama izmeu 0,5 do 0,8 1/h; ova vrednost se
odnosi na najmanju vrednost ouvanja toplote pre-
ma vaeim normama u toj zemlji;
pri trajnom zadravanju u stambenim prosto-
rijama higijenska granica za CO2 od 0,15 zapre-
minskih procenata odrava se pri izmeni vazduha
od 1,0 1/h.
Kako pokazuju rezultati programa, pod uslovom
najmanjih vrednosti za propustljivost vazduha kao i
dodatne koliine vazduha zbog ostalih nezaptiveno-
sti, utvrene su vrednosti za izmenu vazduha u sta-
novima izmeu n = 0,05 i 0,2 1/h.
.
Prirodno provetravanje stanova, uzimajui u obzir
vremenske prilike u periodu grejanja, u zavisnosti od
propustljivosti fasade (prema raunskom modelu
LUEFT 2)
Tako broj izmena vazduha po asu, u stanovima
sa veoma dobro zaptivenim prozorima, moe da bu
de znatno podbaena, ak i da ugrozi ljude. Kako
pokazuju raunska ispitivanja izmene vazduha u
stanovima, pomou raunskog modela LUEFT 2,
morali bi koeficijenti prolaza vazduha (a) za spolja-
ne prozore i zastakljena vrata biti poveani prema
podacima iz propisa za zatitu toplote, sa 2,0 na
2,5 + 30/0 procenata m3(hm(daPa), kako bi se pri
razlici pritisaka od p = 4 Pa obezbedila kontrolisa-
na osnovna izmena vazduha sigurnosna izmena
vazduha od n = 0,3 1/h.
Uzimajui u obzir ostale nezaptivene delove
stanova, dobija se za poveane koeficijente prolaza
vazduha, prolaznost kroz fasade od a L = 15,4
m3/(h Pa2/3) (vidi sliku).
Koeficijenti prolaza vazduha spoljanjih prozora
i zastakljenih vrata smeju ove zahteve da podbace
samo onda kada je obezbeeno provetravanje kroz
druge ekvivalentne povrine koje se ne mogu zak-
ljuati, kako bi se obezbedilo dovoljno osnovno
provetravanje.
Nuno je da osim zahteva za zatitom toplote u
gradnji, budu odreeni i zahtevi za razumnom
minimalnom izmenom vazduha.
Klimatizacija grejanje hlaenje Broj 3/1989,