Vlaan vazduh (I)
D.Voronjec i .Kozi
Vlaan vazduh predstavlja osnovnu radnu materiju u
postrojenjima klimatizacije, konvektivnog suenja itd., koja u
toku odvijanja odgovarajuih procesa menja svoje stanje. Pri
projektovanju postrojenja koja rade sa vlanim vazduhom,
neophodno je poznavanje termoditiantikih osohina vlanog
vazduha i zakonitosti kojima ova meavina vazduha i vodene
pare podlee.
Brojni primeri iz prakse ukazali su da mnoge greke u
projektovanju potiu ba od pogrenih ili izostavljenih
teorijskih analiza promena koje se deavaju u vlanom
vazduhu.
Zbog toga je Redakcioni odhor KGH odluio da u ovom
i nekoliko sledeih brojeva asopisa, ovu rubriku posveti delu
termodinamike, koji prouava meavinu vazduha i vodene
pare.
1. UVOD
Meu meavinama gasova i para, koje predstavljaju radne
materije u mnogim aparatima i postrojenjima razliitih grana
mainske i procesne tehnike, najrasprostranjenija je meavina
vazduha i vodene pare. Ova meavina predstavlja osnovnu
radnu materiju u postrojenjima za klimatizaciju, konvektivno
suenje itd. Za pravilnu eksploataciju i proraun ovih
postrojenja, kao i za analizu odgovarajuih procesa, potrebno je
posebnu panju posvetiti izuavanju osobina vlanog vazduha.
S obzirom da se u mnogim procesima u klimatizacionim
postrojenjjma i suarama vlanost vazduha menja, za analizu
takvih procesa ne mogu se primeniti klasine metode, koje se
primenjuju za meavine konstantnog sastava. Za homogenu
meavinu vazduha i vodene pare (nezasien vlaan vazduh),
karakteristina je ne samo injenica da se u pojedinim
procesima koliina jedne komponente (vodene pare) menja,
ve i to da udeo te komponente u meavini ne moe biti
proizvoljan, to posebno karakterie ovu meavinu u odnosu na
obine gasne meavine.
2. TERMODINAMIKE OSOBINE VLANOG VAZDUHA
Poto se, u najoptijem sluaju, vlaga u vlanom vazduhu
moe nai u sva tri agregatna stanja (gasovitom vodena
para, tenom voda, vrstom led), vlaan vazduh se
tretira, u termodinamikom smislu, kao heterogena
dvokomponentna meavina suvog vazduha i vlage. Nezasien
vlaan vazduh predstavlja u termodinamikom smislu
homogenu dvokomponentnu meavinu pregrejane vodene pare
i suvog vazduha, pri emu se obe komponente mogu smatrati
idealnim gasovima, jer je odstupanje u ponaanju suvog
vazduha i pregrejane vodene pare u vlanom vazduhu na
uobiajenim temperaturama i pritiscima neznatno.
Prema osnovnim termodinamikim zakonima za
odreivanje toplotnog stanja jedne dvokomponentne meavine,
potrebno je poznavati tri veliine stanja, to znai da se
grafika analiza promena stanja jed-
ne dvokomponentne meavine moe sprovesti u prostornom
dijagramu, koristei tri koordinatne ose, od kojih svaka
odgovara jednoj od veliina stanja. Grafika analiza procesa,
koji se najee pojavljuju u tehnici klimatizacije i suenja,
znatno je prostija, poto se moe smatrati da se jedna veliina
stanja tokom procesa ne menja (pritisak ostaje priblino
konstantan, p = const.). Za termodinamiku analizu takvih
izobarskih procesa moe se koristiti ravanski dijagram
(najee za p = 1 bar = const.) sa dve koordinatne ose, pri
emu se na ordinatu nanose obino vrednosti specifine
entalpije vlanog vazduha (toplotni bilans kod izobarskih
procesa svodi se na definisanje razlika entalpija), a na apscisu
sastav vlanog vazduha.
Sastav vlanog vazduha definie se najee apsolutnom
vlanou (x), koja predstavlja odnos koliine vlage (mw) i
koliine suvog vazduha (msv) u posmatranom vlanom
vazduhu:
mw
x = ----- , kg vlage/kg suvog vazduha.
msv
Sastav vlanog vazduha izraen je na ovaj nain
koncentracijom (odnosom koliine jedne komponente prema
koliini druge komponente), pa se vrednost apsolutne vlanosti
moe menjati od 0 do . Suv vazduh (mw = 0) moe se smatrati
vlanim vazduhom sa x = 0, a ista vlaga (msv = 0) vlanim
vazduhom sa x = .
Poto je ranije naglaeno da se vlaga u vlanom vazduhu
moe nai u tri agregatna stanja, ukupna apsolutna vlanost, u
najoptijem sluaju, iznosi:
x = xp +xt +x
gde su:
xp , kg/kg, vlaga u parnom stanju (vodena para) u
odnosu na jedan kilogram suvog vazduha,
xt , kg/kg, vlaga u tenom stanju (voda) u odnosu na
jedan kilogram suvog vazduha,
x , kg/kg, vlaga u vrstom stanju (led) u odnosu na
jedan kilogram suvog vazduha.
Apsolutna vlanost vazduha moe se izraziti i odnosom
broja kilomolova vlage (nw) i broja kilomo-lova suvog vazduha
(nsv, tj. molskom koncentracijom:
nw
= ------, kmol vlage/kmol suvog vazduha, pa
nsv
poto su molekulske mase vlage (Mw) i suvog vazduha (Msv)
poznate:
Mw = 18,016, kg/kmol, Msv = 28,964, kg/kmol.
vaie odnosi:
nw mw/Mw
= ------ =-------------= l,61x,
nsv msv/sv
odnosno:
x = 0,622 .
Sl. 1. V msvV l + x vl + x
Vvv = ----- = -------------- = -------- , m3/kg v. v.
mvv msv (1 + x) 1+x
Tada je gustina vv, kg v. v./m3) nezasienog vlanog
vazduha definisana izrazom:
1 1+x msv(1 + x) msv + mw
vv = ------ = -------- = ------------- = ------------ =
Vvv v l + x msv v l + x V
= sv + p.
Gasna konstanta nezasienog vlanog vazduha moe se
definisati samo za sluaj kada se apsolutna vlanost (sastav) ne
menja. Koristei zakone smee idealnih gasova bie:

Rvv = gsv R sv + gpRp ,

gde su gsv i gP maseni udeli suvog vazduha i vodene pare, a

R sv = 287,1 J/(kgK), RP = 461,5 J/(kgK),

gasne konstante suvog vazduha i pregrejane vodene pare. Za 1

kg vlanog vazduha bie
g sv = 1/(1 + x), gP = x/(l + x),
pa je
1
Rvv = ----------(R sv + xRP), J/(kg v.v.K).
1+x
Kao to je to ranije naglaeno, na uobiajenim uslovima
pritiska i temperature, odstupanje ponaanja pregrejane vodene
pare u nezasienom vlanom vazduhu od ponaanja idealnog
gasa je neznatno, to se moe konstatovati iz tabele 1, gde je
dat faktor z = psV/mPRPT za vodenu paru u stanju zasienja, u
zavisnosti od temperature (za idealni gas z = 1).
Sl.2

Prirodna jedinica za koliinu je 1 kg vlanog vazduha.

Poto u mnogim procesima tehnike klimatizaoije i suenja
dolazi do promene apsolutne vlanosti vazduha, a koliina
suvog vazduha ostaje pri tome konstantna, esto se za jedinicu
koliine vlanog vazduha uzima 1 kg suvog vazduha pomean
sa x kg vlage. U (1 + x) kg vlanog vazduha nalazi se 1 kg
suvog vazduha i x kg vlage, odnosno u 1 kg vlanog vazduha
nalazi se 1/(1 + x) kg suvog vazduha i x/(l + x) kg vlage. Prema
tome, koliina suvog vazduha moe se uvek odrediti iz izraza:
msv = mvv / (l + x).
Zapremina u kojoj se nalazi nezasien vlaan vazduh
pritiska p = psv + pp i temperature t, koji je sastavljen od 1 kg
suvog vazduha pritiska psv i temperature t i xp kg pregrejane
vodene pare pritiska pp i temperature t, obeleava se sa V1+x pri
emu indeks 1 + x ukazuje na nain definisainja. Na slian
nain mogu se definisati i ostale specifine veliine stanja:
specifina entalpija i1+x specifina entropija s1+x itd. Ovako
definisane veliine naroito su pogodne za grafiku analizu
procesa sa vlanim vazduhom.
Ukupna zapremina koju zauzima neka koliina vlanog
vazduha bie V = msvv1+x a ako se trai ukupna promena neke
veliine stanje, treba razliku specifinih veliina stanja
definisanih za (1 + x) kg vlanog vazduha mnoiti masom
suvog vazduha, na primer
I2 I1 = msv(i(l + x)2 i(1 + x)1)
Ukoliko je potrebno definisati specificnu zapreminu
nezasienog vlanog vazduha za 1 kg vlanog vazduha, bie:
Tabela 1. Vrednost faktora z
t,C, 0 20 40 60 80
z 0,9995 0,9991 0,9976 0,9946 0,9905

U nezasienom vlanom vazduhu parcijalni pritisak vodene

pare pP (ili pd) manji je od pritiska zasienja ps= pps = p'p (ili p'd)
za odgovaraj.uu itempera-turu vlanog vazduha, pa se vlaga u
takvom vazduhu nalazi samo u obliku pregrejane vodene pare.
Parcijalni pritisci pregrejane vodene pare i suvog vazduha mogu
se na osnovu jednaine stanja idealnog gasa jednostavno
sraunati:
pP = mPRPT/V , psv = msvRsvT/V ,
gde su T i V temperatura i zapremina vlanog vazduha.
Apsolutna vlanost nezasienog vlanog vazduha moe se
tada izraziti i preko parcijalnih pritisaka vodene pare i suvog
vazduha:
mP Rsv pP pP pP
xP = ------- = -------------=-------------- = 0,622 ------- ,
msv RP psv sv psv psv
odnosno, ako se iskoristi izraz za ukupni pritisak vlanog
vazduha
P = psv + pP ,
bie
Sl. 3.
Sl. 4.

PP p xP
xP = 0,622------------- ili pP =-------------------
P PP 0,622 + xp

Ako parcijalni pritisak vodene pare pp pri odreenoj

temperaturi dostigne za tu temperaturu pritisak zasienja
ps = pps = p'p = ppmax, onda je vodena para u vlainom vazduhu
suvozasiena. U tom sluaju suvozasieni vlani vazduh (za tu
temperatiuru) sadri maksimalno moguu koliinu vlage u
parnom stanju (xs = x'p = xpmax):

Ps
xs = 0,622------------ = xs (t, p).
p p
Sl. 5.
Tabela 2. Parcijalni pritisak vodene pare, apsolutna vlanost i entalpija vlanog vazduha na liniji zasienja pri ukupnom
pritisku p = 1 bar
Tabela 2 nastavak

Gustine nezasicenog vlanog vazduha i suvozasienog mp pp pp

vlanog vazduha mogu se odrediti ako se iskoristi jednaina pp = ------ = --------= 0,2167 -------,
stanja idealnog gasa
V RpT T
p = (msv Rsv + mP RP) (T/V),
odnosno, za suvozasieni vlani vazduh
i definicija gustine P s
msv + mp ps = 348,3 ---------- 0,1316------,
vv =------------------ = Psv + PP , T T
V i za suvozasieniu vodenu paru, koja se nalazi u su-
vozasienom vlanom vazduhu
pa je Ps
1 + xp p p 1 1 pp Pps = 0,2167 ---------
vv = ------------- -- = ------ - ( --- - ---- ) --- , T
Rsv + xP RP T RsvT Rsv RP T pri emu se mora voditi rauna da se u gornje izraze pp i
Poto je RP > Rsv , nezasieni vlani vazduh ima uvek ps moraju uvrstiti u mbar.
manju gustinu nego suvi vazduh na istoj temperaturi i istom U tabelama 2. i 3. date su neke termodinamike veliine
pritisku. vlanog vazduha na liniji zasicenja.
Koristei vrednasti gasnih konstanti za suvi vazduh i U nezasienom vlanom vazduhu udeo vodene pare moe
vodemu paru, dobija se se izraziti i relativnom vlanou, to se veoma esto koristi u
tehnici i meteorologiji. Za mnoge procese sa vlanim
vazduhom od veeg je znaaja poznavanje relativne vlanosti
P PP nego vrednosti apsolutne vlanosti, poto se u odnosu na stanje
pvv = 348,3 ------ - 0,1316 ------ , zasienja relativnom vlanou oiglednije definie stanje ne-
T T zasienog vlanog vazduha. Relativna vlanost posmatranog
vlanog vazduha () defiinisana je izrazom
a za gustinu pregrejane vodene pare, koja se nalazi u
nezasienom vlanom vazduhu
Tabela 3. Koncentracija vlage, specifina zapremina, specifina toplota pri konstantnom pritisku, koeficijent kinematikog
viskoziteta, koeficijent toplotne provodljivosti vlanog vazduha na liniji zasienja pri ukupnom pritisku p = 1 atm
 Za uobiajeni interval temperatura (50C<t<50C) moe
se usvojiti konstantna vrednost
= ---------.
ps cpsv= 1,006, kJ/(kgK),
gde su odnosno
p parcijalni pritisak vodene pare u posmatra- isv = Cpsvt = l,006t, kJ/kg.
nom vlanom vazduhu,
ps parcijalni pritisak vodene pare u zasiemom Za entalpiju pregrejane vodene pare vai:
vlanom vazduhu iste temperature.
Relativna vlanost vazduha esto se izraava i u iP = ro + cpp t, kJ/kg ,
procentima. Sem toga, oigledno je da se relativna vlanost
moe sraunati i preko gustine vodene pare u posmatranom gde su
nezasienom vlanom vazduhu i gustine u zasienom vlanom ro = 2500 , kJ/kg, toplota faze (isparavanja) vodene
vazduhu iste temperature: pare na temperaturi 0C,
cpp , kJ/(kgK), srednja vrednost specifine toplote
p
= ------. vodene pare pri konstantnom pritisku (p = 0) u intervalu
temperatura 0 t,C.
s
Prilikom hlaenja nezasienog vlanog vazduha apsolutma Tabela 5. Srednje vrednosti specifine toplote pri
vlanost xP i parcijalni pritisak vodene pare pp ostaju konstantni konstantnom pritisku (p = 0) za vodenu paru
sve dok se ne dostigne temperatura koja odgovara temperaturi
take rose (stanje zasienja). Parcijalni pritisak vodene pare u
dostignutoj taki rose odgovara pritisku zasienja za
temperaturu take rose tR, pa se relativna vlanost vazduha
moe izraziti i na sledei nain:
= ps (tR)/ ps (t). Zauobiajeni interval temperatura (50C<t<50) moe
se usvojiti konstantna vrednost
Veza apsolutne vlaniosti vlanog vazduha i relativne
vlanosti je oigledna: cPP = 1,86, kJ/(kgK),
odnosno
ps iP = ro + Cppt = 2500 + l,86t , kJ/kg .
xP = 0,622 --------------- ,
p s Za entalpiju vode vai:
odnosno it = ct t, kJ/kg,
xpp
=---------------------- . gde je
(0,622 + xp) ps
Pored relativne vlanosti, za definisanje udela vodene pare ct , kJ/(kgK), srednja vrednost specifine toplote vode
u nezasienom vlanom vazduhu, esto se koristi i stepen u intervalu temperatura 0t,C.
zasienja , koji je definisan odnosom apsolutne vlanosti u
parnom stanju u vlanom vazduhu (xP) i apsolutne vlanosti u Tabela 6. Srednje vrednosti specifine toplote vode
parnom stanju u zasienom vlanom vazduhu (xs) iste tem-
perature:
xP p ps
=------- = ----------------- .
xs - s
Prema tome i za specifinu toplotu vode moe se usvojiti
Na naim temperaturama ( < < p) brojne vrednosti konstantna vrednost
relativne vlanosti i stepena zasienja neznatno se razlikuju.
Za sraunavanje specifine entalpije vlanog vazduha ct = 4,19, kJ/(kgK),
moraju se prethodno poznavati metode za sraunavanje
entalpija pojedinih komponenata (suvi vazduh, vodena para, odnosno
voda, led).
Suvi vazduh moe se smatrati idealnim gasom i poto se it = ct t = 4,19t , kJ/kg.
usvoji da je za t = 0C vrednost isv = 0, dobija se za entalpiju
suvog vazduha izraz: Za entalpiju leda vai:
isv = cpsv t, kJ/kg , i = r + c t, kJ/kg,
gde su
gde je r = 333,4 , kJ/kg, toplota faze (topljenja) leda na 0C,
cpsv , kJ/(kgK), srednja vrednost specifine c , kJ/(kgK), srednja vrednost specifine toplote leda u
intervalu temperatura 0 t,C.
toplote suvog vazduha pri konstantnom pritisku (p = 1
bar) u intervalu temperatura 0t,C. Tabela 7. Srednje vrednosti specifine toplote leda
Tabela 4. Srednje vrednosti specifine toplote pri kon-
stantnom pritisku (p = 1 bar) za suvi vazduh
 Prema tome i za specifiniu toplotu leda moe se usvojiti
konstantna virednost
C = 2,05 , kJ/(kgK) ,
cdnosno
i=r + c t = 333,4 + 2,05t , kJ/kg .
Specifina entalpija vlanog vazduha moe se sada
jednostavno odrediti kao zbir proizvoda koliina komponenata i
specifinih entalpija pojedinih komponenata.
Entaipija (l+x) kilograma nezasienog vlanog vazduha,
kada se vlaga nalazi samo u parnom stanju (homogena
meavina suvog vazduha i pregrejane vodene pare), bie:
i1+x = 1 isv + Xpip ,
i1+x = Cpsvt + xP(cppt + ro),
i1+x = l,006t + Xp(l,86t, + 2500) , kj/(l+x) kg v.v.
Entalpija (1 + x) kilograma suvazasienog vlanog
vazduha, kada se vlaga nalazi samo u parnom stanju (homogena
meavina suvog vazduha i suvozasiene vedene pare), bie:
i1+x = CpSvt + Xs(cppt + ro) ,
i1+x = l,006t + xs(l,86t + 2500) , kJ/(l + x) kg v.v.
Entalpija (1 + x) kilograma zamagljenog vlanog vazduha,
kada se vlaga nalazi u parnom i tenom stanju (heterogena
meavina suvog vazduha, suvozasiane vodene pare i kapljica
vode), bie:
i1+x = Cpsvt + xs (Cppt + ro) + xtit
i1+x = l,006t + xs (l,86t+2500) + xt4,19t , kJ/(l + x)kg v.v.
Entalpija (1 + x) kilograma ledeno-zamagljenog vlanog
vazduha, kada se vlaga nalazi u parnom, tenom i vrstom
stanju (heterogena meavina suvog vazduha, suvozasiene
vodene pare, kapljica vode i estica leda), bie:
i1+x = Cpsvt + xs (Cppt + ro) + xtit + x (C t + r ).
i1+x = l,006t + X s (l, 86 t + 2500) + xt4,19t +
+ x (2,05t 333,4) , kJ/(l + x) kg v.v.
Prema ranije prikazanom nainu definisanja specifinih
veliina stanja, specifine entalpije i1+x vlanog vazduha mogu
se izraziti i u dimenzijama, kJ/kg s.v.
3. Dijagram ix za vlaan vazduh
Poslednja jednaina u prethodnom poglavlju predstavlja u
sutini jednainu stanja vlanog vazduha. Poto je vlaan
vazduh meavina dve komponente (suvi vazduh i vlaga),
potrebno je paznavati tri veliine stanja da bi toplotno stanje
vlanog vazduha bilo potpuno odreeno. Da bi se jednaina
stanja vlanog vazduha mogla predstaviti u ravanskom dijagra-
mu, mora se jedna veliina stanja usvojiti konstantnom. Za
konstantoi pritisak (obino p = l bar = const.) najee je u
upotrebi Mollierov i-x dijagram stanja vlanog vazduha. U tom
dijagramu na ordinatu se nanose vrednosti specifine entalpije
i1+x vlanog vazduha, a na apscisu vrednosti apsolutne vlanosti
x. Poto je ovaj dijagram konstruisan za kanstantan pritisak
(obino p = 1 bar = const.), mogue je u njemu vriti grafiku
analizu izobarskih procesa (ukupni pritisak vlanog vazduha
ostaje nepromenjen), kao i odreivanje toplotnih bilansa tih
procesa, jer se razlika specifinih entalpija pojedinih stanja
moe jednostavno oitati.
Ako vlaan vazduh sadri samo pregrejanu vodenu paru,
bie:
i1+x = Cpsvt + xp (Cppt + ro),
pa su izoterme (t = const.) u nezasienom podruju prave
linije, koje seku ordinatnu osu (x = 0) na odstojanju
i(x=o) = Cpsvt = 1,006 t
cd koordinatnog poetka, a njihov nagib iznosi:
= cppt ro = l,86t + 2500 = ip (t).
Izoterma t = 0C polazi, dakle, iz koordinatnog poetka i
ima nagib
= ro = 2500
dok sve izoterme za t > 0C imaju neto vei nagib (za
vrednost lana 1,86 t).
Usled velike vrednosti toplote faze (isparavanja) vodene
pare, koja definie nagib, izoterme vlanog vazduha u
nezasienom podruju veoma su strme (sl. 1).
Poto je podruje nezasienog vlanog vazduha, koje se
praktiono najee koristi, na ovaj inain veoma sueno, za
grafiku analizu pojedinih izobarskih procesa u dijagramu
stanja za vlaan vazduh, danas se koristi skoro iskljuivo
kosougli Mollierov i-x dijagram. Koordinatna x-osa zaokrenuta
je udesno i nanie, tako da je izoterma t = 0C nezasienog vla-
nog vazduha upravna na ordinatu (horizontalna). Izentalpa i1+x
= 0 (suvi vazduh i voda na 0C) nagnuta je udesno i nanie za
ugao iji je tangens 2500. Sve izentalpe ostaju i dalje
paralelne meusobno i paralelne sa x-osom, linije konstantne
apsolutne vlanosti ostaju vertikalne, a razlike entalpija za
pojedina stanja mogu se oitavati kao odseci po vertikali (sl.
2).
Konstrukcija izotermi vlanog vazduha u nezasienom
podruju oigledna je prema skici na sl. 2.
Ove izotarme nezasienog podruja proteu se samo do
vrednosti apsolutne vlanosti x = xs(t), poto iskoriena
jednaiina vai samo za oblast u kojoj se vlaga nalazi samo u
parnom stanju (x < xs). Krajnje take izotermi nezasienog
podruja, za odreeni ukupni pritisak, lee na liniji rose (liniji
zasienja, graninoj krivoj), koja odgovara vrednostima
relativne vlanosti = 1 i razdvaja oblast nezasienog vlanog
vazduha od podruja magle (sl. 3). Izoterma kljuanja vode za
ukupni prltisak i-x dijagrama see graninu krivu u
beskonanosti za x=xs=, pa je ona asimptota linije zasienja.
Za ukupni pritisak p = 1 bar asimptota linije zasienja je
izoterma t = 99,64C. Prema definiciji relativne vlanosti mogu
se konstruisati (taka po taka) i ostale liraije konstantne
relativne vlanosti ( = const.). Linija = 0 poklapa se sa
ordinatnom osom (x = 0) i na njoj lee sva stanja suvog
vazduha.
Ukoliko vlaan vazduh sem vodene pare sadri vodu ili
led (x > xs), stanje takvog vlanog vazduha nalazi se u i-x
dijagramu desno od linije zasienja u podruju magle. Izoterme
vlanog vazduha u podruju magle takoe su prave linije, na
liniji zasienja spajaju se sa izotermama nezasienog podruja,
ali imaju drugi nagib, koji iznosi:
= ct = it(t) = 4,19t, za t 0 C,
odnosno
=r +c t = i (t)=-333,4 + 2,05t, za t 0 C
Izoterme podruja magle za t > 0C imaju neto vei
nagib od izentalpi, pa su u kosouglom dijagramu poloenije od
izentalpi, dak su izaterme podruja leda (ledene magle), za t<
0C, u istom dijagramu strmije od izentalpi (sl. 4).
 Za t = 0C postoje u podruju magle dve izoterme, od
kojih jedna odgovara mokroj magli, a druga ledenoj magli.
Povrina u obliku klina, koju ograniavaju ove dve izoterme
(sl. 4), definie trofazno podruje (izotermsku povrinu)
meavine mokre i ledene magle. Neka taka u tom podruju
definie stanje vlanog vazduha u kome se nalaze u ravnotei
suvi vazduh, suvozasiena vodena para, voda i led na
temperaturi od 0C. Poto se koliina suvozasiene vodene
pare (xs(t=0C)) moe direktno proitati u i-x dijagramu, koliine
vode (xt) i leda (x) odreuju se jednostavno korienjem
pravila meanja (zakona poluge).
Prilikom analize i prorauna mnogih izobarskih procesa sa
vlanim vazduhom potrebno je u i-x dijagramu grafiki
odrediti pravac promene (nagib):

Za odreivanje ovog pravca koristi se unapred ucrtana

skala na okviru i-x dijagrama (sl. 5). Kao pol za povlaenje
pravca koristi se obino koordinatni poetak dijagrama, tj.
taka sa koordinatama i1+x = 0 i x = 0.
Iako je i-x dijagram konstruisan za neki odreen pritisak
(obino p= 1 bar = const.), moe se koristiti i za oitavanje
nekih vrednosti pri nekom drugom ukupnom pritisku (p1)
vlanog vazduha. Poto entalpije idealnih gasova ne zavise od
pritiska, prilikom promene ukupnog pritiska vlanog vazduha
izoterme nezasienog podruja ostaju nepromenjene.
Meutim, menjaju se linije konstantne relativne vlanosti, pa
takoe i linija roenja ( = 1). Pr i l i k o m promene ukupnog
pritiska od p a na p1 vaie odnos

1/ = p1/p .
pa proitana vrednost iz i-x dijagrama, koji je konstruisan za
pritisak p, mora se pomnoiti odnosom p1/p da bi se dobila
vrednost realtivne vlanosti , za ukupni prilisak p1 . Poto se
prilikom promene ukupnog pritiska vlanog vazduha menja
poloaj linije roenja, a nagibi izotermi podruja magle su
nezavisni od pritiska, pomeraju se tada i izoterme podruja
magle, ali uvek paralelno sa svojim prvobitnim poloajem.
Dijagram i-x za vlaan vazduh moe se nai u mnogim
knjigama i prirunicima, a kao posebni prilog tampan je i u
asopisu KGH br. 1/77.
Sem Mollierovog i-x dijagrama za vlaan vazduh, postoje
i razni drugi dijagrami i nomogrami, koji omoguavaju
preglednu grafiku analizu pojedinih promena stanja. Opis
jednog takvog nomograma, sa potrebnim uputstvima,
objavljen je u asopisu KGH br. 2/74.
(Nastavak u iduem broju)

KGH 2/1977.