Uslovi sredine
u objektima namenjenim
starim osobama
B.Todorovi i Lj.Jankovi
UVOD
Prilikom projektovanja Doma za boravak starih ljudj
u Novom Beogradu, Mainski fakultet u Beogradu je bio
zainteresovan da uesitvuje u raziradi nekih specifinih
delova postrojenja za grejanje i klimatizaciju. Tokom
priprema za ovaj zadatak, obavljena je poseta Labo-
ratoriji za ispitivanje uslova ugodnosti na Cansas State
University, u SAD. Tom prilikom su ljubazni domaini
omoguili da se obie i jedan od najmoderinijih domova
za stare ljude u SAD i da se vode razgovori i anketiraju
korisnici ovog doma.
Koristei se nauenim a vienim u SAD, autori
ovoga rada su obili i neke od postojeih do.mova za stare
ljude u Beogradu, proveraivajui nae navike i mentalitete
i uporeujui ih sa oniim to je utvreno u SAD.Tako je
dolo do ovog rada koji se objavljuje sa eljom da koristi
buduim projektantima ovakvih i slinih objekata.
NEKE NAPOMENE O TERMOREGULACIJI
KOD UUDI
Bilans proizvedene i predate toplote ljudskog
organizma veoma je vaan za opstanak ljudi. U sluaju
nejednakosti proizvodnje i predaje toplote dolazi do
toplotne neravnotee koja izaziva ili zagrevanje, ili
hlaenje tela. Ovakva pojava ima nepovoljne posledice
bolest, ili u krajnjem sluaju smrt.
ovek se normalno osea ako mu se telo nalazi u
stanju toplotne ravnotee, pri emu se
termoregulacija u veoma uskim granicama od 0,5 C, i
odravajui temperaturu tela od 37 C. Organizam ima
sposobnost termoregulacije u granicama od 16C do 55
C spoljnje temperature i izvan ovih granica se
termoregulacija ne moe spontano vriti.
RAZLIKE USLOVA UGODNOSTI IZMEU
RAZLIITIH STAROSNIH GRUPA LJUDI
Ugodnost ljudi u nekoj sredini dobija se naj-
povoljnijom kombinacijom nekoliko veliina koje
karakteriu kako sredinu u kojoj ovek boravi tako i
oveka u toj sredini. Veliine koje karakteriu sredinu su:
1. temperatura vazduha,
2. relativna vlanost vazduha,
3. brzina strujanja vazduha.
4. srednja temperatura zraenja okolnih povrina.
Veliine koje karakteriu oveka:
1. nivo njegove aktivnosti,
2. termiki otpor odee.
Kombinacije ovih veliina razliite su za razne
starosne grupe ljudi, to je posledica dve pojave:
1. razliite sposobnosti proizvodnje i predaje toplote
tela,
2. drukije fiziologije razliitih starosnih grupa ljudi.
Sposobnost proizvodnje i predaje toplote ovejeg tela
Sposobnost proizvodnje i predaje toplote tela zavisi
od veliine tela u kome se odvija neki proces, bilo da se
radi o ljudskom ili o drugom telu. Tela razliite veliine
imaju razliite sposobnosti proizvodnje i predaje toplote.
Poveanje tela se ogleda kroz poveanje povrine i zapre- Fiziologija pojedinih starosnih grupa ljudi
mine tela. Povrina raste sa kvadratom duine, a Intenzitet fiziolokih procesa je neposredni uzrok
zapremina sa treim stepenom. Ako se zna da e proizvodnje odreene koliine toplote u ljudskom telu,
proizvodnja toplote u telu bilo kakve vrste, ukljuujui i bez obzira na veliinu tela. Osnovnu informaciju o
ljudsko, biti srazmerna zapremini, a da e predaja toplote proizvodnji toplote u zavisnosti od godina starosti daje
biti srazmema povrini, tada je jasno da e bilans dijagram bazalnog metabolizma (slika 2.).
proizvedene i predate toplote kod malog tela neposrednije
zavisiti od okoline, nego to e zavisiti kod velikog tela. Sl. 2. Zavisnost bazalnog metabolizma qB od godina
Jedan od primera u tehnici koji ilustruje ove pojavu starosti
je hlaenje transformatora: dok mali transformatori
nemaju nikakvih problema sa hlaenjem, velike
transformatore je potrebno prinudno hladiti. Sa ljudskim
telom je slino: malo telo e se spontano intenzivnije
hladiti, to nije sluaj sa velikim telom, pa se moe izvesti
sledei zakljuak:
1. imalo ljudsko telo e tee podnositi niske
temperature a lake visoke;
2. veli'ko ljudsko telo e lake podnositi niske, ali
tee visoke temperature.
Promene u sposobnostima proizvodnje i predaje
toplote ljudskog tela, koje nastaju od roenja do smrti,
teku od nepovoljnog odnosa zapremine i povrine (V/P)
kod novoroenadi, preko povoljnijeg odnosa kod
odraslih, do pogoravanja tog odnosa kod starih ljudi.
Kod ovih poslednjih se zapremina tela smanjuje, dok
povrina tela ostaje nepromenjena, to se manifestuje u
smeiranosti koe. Promena odnosa V/P u zavisnosti od
godina starosti prikazana je na slici 1. Bazalni metabolizam qB je proizvodnja toplote po 1
Novoroenad je zato potrebno i zimi i leti oblaiti m2 povrine tela oveka koji lei u budnom stanju. Iz
odeom sa veim termikim otparom od otpora odee dijagrama se vidi da qB u prvim godinama ivota raste,
odraslih. Stari ljudi zimi takoe dak kasnije opada.
Proizvodnja toplote pri bilo kojoj drugoj aktivmosti
naziva se metabolizmom qM. Odnos metabolizma i
Sl. 1. Promena odnosa zapremine i povrine tela
(V/P) u zavisnosti od godina starosti Ijudi baizalnog metabolizma dat je faktorom C:
C=
Za odreeni stepen i vrstu aktivnosti faktor - C je
konstantan (tabela 1.), pa je promena metabolizma sa
godinama slina promeni bazalnog metabolizma.
Moe se, dakle zakljuiti da je proizvodnja toplote
po 1 m2 povrine tela pomerana kod starih ka niim
intenzitetima pri svim aktivinostima.

Tabela 1. Prikaz faktora C u zavisnosti od vrste

aktivnosti
Vrsta aktivnosti C
Spavanje 0,8
Leanje u budnom stanju 1,0
Mirno sedenje 1,3
Stajanje 1,4
Oblaenje i svlaenje 1,5
Pisanje mainom 1,8
Lak miini rad 2,2
Hodanje (4 km/h) 2,6
zahtevaju povean termiki otpor odee u odnosu na
odeu odraslih. Leti, meutim, starima nije potreban vei Srednji miini rad 3,3
termiki otpor odee, nasuprot oekivanju izvedenom iz Teak miini irad 5,8
Plivanje 6,5
dijagrama na slici 1. Objanjenje je u injenici da je
latentno odavanje toplote kod starih smanjeno, dok je Tranje (8,5 km/h) 7,4
mehanizam osetljivog odavanja toplote vie optereen. Vrlo teak rad 7,8
Brzo hodanje 8,4
(Smanjenje latentnog odavanja toplote izmerio je 0.
Fanger.) Penjanje stepenicama 14,3
Stare osobe enskog pola imaju metabolizme manjeg
intenziteta od osoba mukog pola.
Kao to je ve reeno, povrina tela P menja se sa
godinama (slika 3). Dijagram promene bazalnog
metabolizma qB i dijagram promene povrine tela P sa
godinama daju oblik krive dijagrama promene jaine
unutranjeg toplotnog izvora Q sa godinama (slika 4).
Promena Q je istovremeno i promena intenziteta
fiziolokih procesa sa godinama.
Pomeranje intervala spontane termoregulacije
Pod spontanom termoregulacijom podrazumeva se
termoregulacija organizma koja se sprovodi samo
pomou sposobnosti organizma. Ovo iskljuuje grejanje,
klimatizaciju i upotrebu odee.
Intervali spontane termoregulacije (IST) su intervali
temperature okoline u kojima je mogua termoregulacija
organizma neodevenog oveka u negrejanom i
neklimatizovanom prostoru. Interval termoregulacije
odevenog oveka proiren je u odnosu na IST prema
niim temperaturama okoline.
IST razliitih starosnih grupa ljudi pokazuju koliko i
kako su pojedine starosne grupe ljudi zavisne od
temperature okoline.
IST odraslih ljudi uzet je kao reper i u odnosu na
njegove granice uporeene su granice intervala drugih
starosnih grupa ljudi (slika 5).
Kod novoroenadi je ceo IST pomeran udesno u
odnosu na IST odraslih. Objanjenje je u nepovoljnom
odnosu V/P (slika 1) i nedovoljnoj jaini unutranjeg
toplotnog izvora Q (slika
Sl. 3. Promena povrine tela P sa godinama
Kod starih ljudi leva granica IST je pomerena
udesno. Objanjenje je u smanjenom odnosu V/P i
smanjenoj jaini unutranjeg toplotnog izvora Q
(rafirana podruja na slikama 1 i 4). Leva granica je vie
pomerena udesno kod osoba enskog pola. Na poloaj
desne granice IST starih ljudi utie nekoliko uzroka koji
se mogu svrstati u dve grupe:
Sl. 4. Promena jaine unutranjeg toplotnog
izvora Q ljudskog tela sa godinama
1. uzroci koji desnu granicu pomeraju udesno u
odnosu na desnu granicu IST odraslih su smanjenje
odnosa V/P i smanjenje jaine unutranjeg toplotnog
izvora Q;
2. uzroci koji desnu granicu pomeraju ulevo u
odnosu na desnu granicu IST odraslih su smanjenje
latentnog odavanja toplote i preuzimanja ovog dela
toplote od strane mehanizma osetljivog odavanja, pri
veoj relativnoj vlanosti vazduha, desna granica je
pomerena vie ulevo.
Poloaj desne granice IST starih ljudi priblian je,
dakle, poloaju odgovarajue granice IST odraslih.
Pomeranje granica IST pojedinih starosnih grupa
Ijudi, u odnosu na granice IST odraslih, ima praktinog
znaaja u odreivanju potreba za grejanjem i hlaenjem
prostorija u kojima borave ljudi. Znaenje ovih
pomeranja dato je u tabeli 2.
Tabela 2. Znaenje pomeranja granica IST u odnosu
na granice IST odraslih
Granica Pomeranje Znaenje pomeranja za
IST grejanje ili hlaenje
Leva ulevo treba manje grejati
Leva udesno treba vie grejati
Desna ulevo treba vie hladiti
Desna udesno treba manje hladiti ili uopte
ne treba hladiti
S obzirom na pomeranje granica IST za stare ljude,
moe se zakljuiti da prostorije u kojima borave stari
ljudi treba zimi vie grejati nego prostorije za odrasle,
dok ih leti treba isto toliko hladiti kao i prostorije za
odrasle. Klimatizacija u letnjem periodu potrebnija je
starim ljudima nego odraslim. Ovo naroito vai za vla-
nije klime, kao i za prostorije sa veim dobicima vlage.
ODREIVANJE TEMPERATURA SREDINE
ZA STARE LJUDE
Prema ispitivanju na Univerzitetu u dravi Kanzas,
SAD, ljudi iznad 60 godina starosti zahtevaju poveanu
temperaturu sredine u zimskom periodu, da bi se oseali
ugodno. Ovo poveanje temperature iznosi za ljude od
60 godina po 0,4 C za svaku sredinu, tako da za ljude od
oko 80 godina poveanje iznosi oko 4C. Prema
temperaturi ugodnosti odraslih ljudi srednjih godina.
Budui da se u domovima starih ljudi ne mogu uvek
zadovoljiti svi starosni slojevi u pogledu temperature
okoline, bilo bi najbolje da se ostvari neka srednja
temperatura okoline koja bi mogla da prui ugodnost
veini ljudi, a ostalima da da priblino ugodnu sredinu
kojoj e morati da se prilagode nainom odevanja.
Usvaja se da srednje poveanje temperature bude 2C. U
ovakvoj sredini ljudima od 60 godina bie malo toplije
nego to je potrebno, a onima od 80 godina neto
hladnije. U takozvanim vlanim prostorijama ovo
poveanje temperatore moe biti i vee, u zavisnosti od
namene prostorije. To se naroito odmosi na prostorije
zatvorenih bazena, gde nije mogua zatita odeom
starijih starosnih slojeva. U vlanim prostorijama naro-
ito je vana za oseanje ugodnosti temperatura poda. U
prostorijama bazena ona ne sme biti nia od 27C, a u
ostalim vrstama vlanih prostorija moe biti i nia ako se
na pod postavi odgovarajui izolator.
Ve je ukazano na potrebu za klimatizacijom
prostorija u kojima stari ljudi borave u letnjem periodu.
Oni teko podnose poviene temperature okoline. Kod
njih jezapaen mnogo vei stepen zamora prilikom
vrenja bilo kakve aktivnosti, ve pri umereno povienim
temperaturama, jer je mogunost adaptacije smanjena.
Uobiajeno je da se odrava unutranja projektna
temperatura na nivou kao i kod ostalih objekata koji se
klimatizuju (tu = 26 C). Smatra se da via ili nia
temperatura ne bi bila povoljna jer pri viim
temperaturama stari ljudi oseaju pomenute tekoe a pri
niim unutranjim temperaturama tee se adaptiraju na
poveanu razliku izmeu spoljne i unutranje tem-
perature.
U prostorijama u kojima se stari ljudi ne zadravaju
due, ne predvia se ostvarivanje odreene nie
temperature od spoljne u letnjem periodu godine.
NEKA ISKUSTVA IZ BEOGRADSKIH DOMOVA
PENZIONERA
U beogradskim domovima penzionera ukazuje se na
vee trokove grejanja za oko 1020% u odnosu na
trokove grejanja stambenih zgrada. Grejna sezona u
ovim domovima poinje ranije a zavrava se kasnije od
grejne sezone u stambemim zgradama (pri spoljnim
temperaturama od oko 16 C), pa duina grejne sezone
iznosi preko 7 meseci.
U zimskom periodu stari ljudi se mmogo ale na
loe zaptivanje prozora i vrata. U ovakvim
objektima, dakle, treba koristiti bravariju sa ga-
rantovanom zaptivenou, o emu se mora strogo voditi
rauna.
U letnjem periodu zapaeno je da stari ljudi
naputaju svoje sobe, koje se inae ne klimatizuju, i trae
zatitu od vruine u hodniku koji im u tim trenucima
prua bolje termike uslove sredine, to ukazuje na to da
je klimatizacija neminovna.
UTICAJ USLOVA SREDINE NA POJAAVANJE
SMETNJI USLED NEKIH RASPROSTRANJENIH
TEGOBA U STAROSTI
Starost sa sobom donosi mnoge smetnje, na ije
pogoravanje mogu uticati uslovi sredine.
U starosti ljudi esto pate od kardiovaskularnih
bolesti, ali tako da im nisu potrebni bolniki uslovi
leenja. Do izraenijih smetnji usled ovih
Sl. 5. Pomeranje IST (intervala spontane termore-
gulacije) nekih starosnih grupa ljudi u odnosu na IST
odraslih
bolesti dolazi prilikom nepovoljnih uslova sredine. Prema
podacima dobijenim na Medicinskom fakultetu u
Beogradu, oko 50% starih Ijudi pati ili se lei od bolesti
srca i krvnih sudova, a od bolesti plua 12%. S obzirom
na rairenost ovih bolesti (najmanje svaki drugi stari
ovek je bolestan), moraju se ostvariti takvi uslovi sredine
koji ne dovode do izrazitih smetnji u tim sluajevima i
neutraliu uticaje variranja spoljnih klimatskih uticaja.
Ljudi koji imaju ovakve tekoe osetljivi su na
promenu atmosferskog pritiska. Zapaena je velika
smrtnost starih pri snienom atmosferskom pritisku. To
su trenuci kad ovek koji pati od povienog krvnog
pritiska osea pritisak. Sve upuuje na to da u
objektima ove vrste, ne treba ii na potpritisak u
prostoriji.
Starost je praena redovnim smanjenjem plune
povrine koje u kombinaciji sa pomenutim bolestima,
moe da stvori tekoe pri nedovoljnom obroku vazduha
po oveku. Potrebna je, dakle, poviena vrednost obroka
vazduha po oveku i preporuuje se da to bude, kao i izra-
zito komfornim objektima, 50 m3/h po oveku.
Tabela 3. Potrebne unutranje temperature u guivanja. Polazni podaci za proraun mogu se uzeti iz
domovima starih ljudi izraene u C ISO standarda. Kako je svakom krivom dozvoljenih
nivoa buke prema ISO standardu obuhvaeno veliko
Prostorija Zima Leto podruje namene objekata, tada se nee pogreiti ako se
Sobe 22 26 za proraun usvoji ona kriva dozvoljenih nivoa buke koja
obuhvata podruje namena objekata u kome se nalaze i
Sobe u stacionaru 24 26 bolnice.
WC (poseban) 17
WC (poseban, Sl. 6. Raspodela temperatura po visini prostorije kod
u stacionaru) 19 radijatorskog, konvektorskog i podnog grejanja
Kupatilo 24
Kupatilo u stacionaru 26
Holovi, unutranja
stepenita, hodnici 22 26
Restorani 22 26
Frizerski saloni 22 26
Zatvoreni bazeni 30 + podno
grejanje 27
(minimum)
Hobi radionice 20 26
Sale za umerene ZAKLJUAK
fizioke aktivnosti 18 Kao posledica pada intenziteta fiziolokih procesa i
Poslovne prostorije 20 26 poremeaja izmeu sposobnosti proizvodnje i predaje
toplote tela, mogunost adaptacije starih ljudi na
Obrok vazduha po oveku: 50 m3/h ov.
nepovoljne uslove sredine je smanjena. Oni e tee
podnositi iroke tolerancije unutranjih parametara i tee
PREDNOSTI I NEDOSTACI POJEDINIH TIPO VA ostvarivati termoregulaciju. Treba im zbog toga pruiti
POSTROJENJA ZA OSTVARIVANJE USLOVA ugodnije unutranje uslove.
SREDINE U DOMOVIMA STARIH LJUDI Analize prikazane u ovom tekstu dale su za rezultat
Postrojenja koja ne ostvaruju kontinuiranu unutranje parametre sredine koji se mogu koristiti
ventilaciju, iregulaciju temperature i vlanosti vazduha, prilikom projektovanja. Ovi parametri odreeni su preko
nepovoljna su za ostvarivanje unutrainjih uslova u razlike sa parametrima za odrasle. Ukazano je i na neke
domovima starih Ijudi. Time se daje prednost vazdunim, detalje koje treba sa posebnom panjom reiti:
ili kombinaciji vazdunih sistema sa sistemima centralnog zaptivenost prozora i vrata, podno grejanje u
grejanja. Od svih vodenih sistema centralnog grejanja prostorijama itd. Ukazano je i na to da je, u prostorijama
treba dati prednost podnom grejanju, zbog najpovoljnije odreenih namena u domovima za stare, leti apsolutno
raspodele temperature po visini prostorije (slika 6). potrebna klimatizacija i da je potrebnija ovde nego u
Postrojenje za ostvarivanje uslova sredine u objektima za odrasle.
domovima za stare, zbog produene grejne sezone, mora Pruanje veoma ugodnih unutranjih uslova u
biti nezavisno od gradskog. domovima za stare nije, na alost, uvek mogua zbog
Pri postojanju vazdunih sistema, mogu se u letnjem nedovoljnih investicija i nedovoljnog poznavanja ove
periodu uti albe starih ljudi na hladnou. Zbog ovoga problematike, to dovodi do rada organizma starog
treba biti obazriv prilikom izbora distributivnih organa za oveka mimo optimalnih uslova. Rad organizma van
vazduh i ii na organe sa velikim stepenom indukcije koji optimalnih uslova dovodi do iscrpljivanja organizma.
spreavaju propadanje hladnog vazduha i omoguavaju Ako je organizam van optimalnih uslova due vreme,
brzo meanje sa sobnim vazduhom. Strogo se mora voditi onda je iscrpljivanje organizma sistematsko. Nije do sa-
rauna o dometu vazdunog mlaza. Brzina vazduha u zoni da utvreno koliko stari Ijudi umiru ranije zbog
boravka ljudi ne bi smela biti vea od 0,1 m/s. nedgovarajuih unutranjih uslova, ali je jasno da
Temperaturske razlike unutranjeg i dovodnog vazduha unutranji uslovi, koji se razlikuju od optimalnih, ne
moraju u letnjem periodu biti umerenije. moraju momentalno dovesti do negativnih posledica, ali
Koliko god je mogue, treba izbegavati velike sigurno dovode do skraenja ivota. ovek koji se bavi
staklene povrine u objektima ove vrste. Ako se ovakve ovom problematikom treba da zna da mu je humanost na
povrine ne mogu izbei, treba ih tretirati sa posebnom probi.
panjom kako bi se to manje oseao uticaj niskih
temperatura zraenja u zimskom periodu. Treba LITERATURA
primenjivati to bolja termoizolaciona stakla sa ramovima [1] BROMLEY, D. B.: The Psychology of Human
koji dobro zaptivaju. Ageing, Penguin Books
Ako postrojenje za ostvarivanje uslova sredine u
[2] EBOTAREV, D. F.: Rukovodstvo po gerontolo-
domovima za stare proizvodi buku u prostorijama u gii, Moskva, Medicina, 1978.
kojima borave ljudi ili u okolini zgrade, tada treba [3] FANGER, R. O.: Uslovi termike ugodnosti o-
obavezno izvriti proraun pri- veka, zbornik sa Petog seminara o KGH, SME-
ITS, Beograd, 1974.

Klimatizacija grejanje hlaenje broj 3/1981.