Tokom poslednjih dvadest godina, u
Toplotna domenu toplotne ugodnosti su uinjena
ugodnost u
projektovanju
i izgradnji
zatvorenih
prostora
Prof. Gaetano Alfarto, dipl. in.,
dr Francesca R. dAmbrosio, dipl. in.,
dr Guiseppe Riccio, Universita di Napoli
"Federico II, Napoli, Italia
Uvod
Kao to je poznato, toplotne senzacije koje jedna osoba
ima u zatvorenim prostorima zavise od mikrokli-
matskih parametara (temperature, vlanosti, brzine
vazduha, srednje temperature zraenja) i od tempera-
ture poda, pored obavljanja aktivnosti i garderobe te
osobe. Da bi postojala toplotna ugodnost, mora posto-
jati globalna ugodnost, koja zavisi od srednjih vrednos-
ti mikroklimatskih parametera, ali i lokalna ugodnost,
koja opet zavisi od temperature poda, brzine vazduha i
neujednaenosti toplotnog polja zraenja i temperature
vazduha.
Danas postoje dve osnovne norme koje se tiu termo-
higrometrijske ugodnosti - ISO 7730 [11] i ANSI/
/ASHRAE 55 [4], koje su, iako na [1] potpuno razli-
itim osnovama, u pogledu uslova ugodnosti meusob-
no vrlo sline. U tabelama 1 i 2 prikazani su uslovi
neophodni za toplotnu ugodnost, u zimskoj kao i
letnjoj sezoni, po normi ISO 7730. Upravo ove godine
ona je postala i norma CEN, EN 27730, i kao takva se
mora primenjivati u svim zemljama Evropske unije.
Korieni simboli se nalaze na kraju ovog rada.
Valja se podsetiti da laboratorijska iskustva na bazi
teorije o toplotnoj ugodnosti [6, 15, 17] pokazuju da
ljudi obueni na isti nain koji obavljaju istu aktivnost
i u istom prostoru, nemaju iste toplotne oseaje. Na
primer, tokom eksperimenata izvedenih u Kopenhage-
nu [6] sa 144 osobe u istoj klimatizovanoj prostoriji na
t0 = 25,6C, Va 0,10 m/s i = 0,50, sa Icl = 0,60 clo i
M = 1,0 met, 4 je izabralo +2 (toplo), 27 je izabralo + 1
(pomalo toplo), 83 je odabralo 0 (toplotnu neutralnost),
3 su ocenili sa -1 (pomalo hladno), 3 biraju -2 (hladno)
i 1 ocenjuje sa -3 (jako hladno). To znai da je u
graninim prostorijama, zbog razlika meu ljudima,
mnogapoboljanja -i u sferi osnovnih
znanja i u oblasti merenja razliitih
pojava. Ta poboljanja su prenesena u
medunarodne standarde, koji e uskoro
postati obavezni za zemlje lanice
Evropske unije.
Uradu su prikazana merila na kojima se
zasniva teorija toplotne ugodnosti i koja
predstavljaju putokaz pri projektovanju i
izgradnji zatvorenih prostora kao i
klimatizacionih sistema.
fizioloki normalno da postoji procenat ljudi koji
izraava nezadovoljstvo mikroklimom. U tabelama 1 i
2 je u poslednjoj koloni u procentima prikazan maksi-
malni broj ljudi koji mogu biti nezadovoljni (PD). Na
sreu, ovi procenti se sabiraju i procenjuje se da u jed-
noj prostorji u kojoj postoje svi uslovi navedeni u
tabelama 1 i 2, broj nezadovoljnih ne prelazi 20%. Ova
procena nije stroga, budui da su malobrojna iskustva
u prisustvu uzronika neugodnosti [14]. Treba imati u
vidu da su vrednosti PD u tabelama 1 i 2 dobijene lab-
oratorijskim eksperimentima, tako da se u stvarnosti
mogu pojaviti uslovi koji ne postoje pri labortatori-
jskim eksperimentima (aktivnosti koje se razlikuju od
sedenja, neprilagoenost poslu, lini problemi,
akustike neprijatnosti, pospanost, apetit, fizika
indisponiranost, promenljivi toplotni reim) i koji
samim tim mogu poveati broj nezadovoljnih.
Definitivno je nezamislivo da se u jednoj zgradi moe
stvoriti mikroklima koja e zadovoljiti sve koji se u
njoj nalaze. Naravno, neophodan je napor projektanata
i onih koji se bave odravanjem, da broj nezadovoljnih
smanje najvie mogue.
Tabela 1. Uslovi za toplotnu ugodnost u zimskom
periodu (Icl = 1,0 clo) za sedee ili druge lagane
aktivnosti (M 1,2 met), prema standardu ISO 7730
Veliina Uslov PD
to 20 < t0 < 24C 10
(za = 0,50)
ta) v (ta,l,l-ta,0,l)3C 5
Atpr,o,6
Atpr,0,6)h10C 5
Atpr,0,6)v 5C
va DR15(jedn. 1) 15
tp 19 < tp < 29C 10
Tabela 2. Uslovi za toplotnu ugodnost u letnjem periodu (Icl
= 0,50 clo) za sedee ili druge lagane aktivnosti (M 1,2
met) prema standardu normi ISO 7730
Veliina Uslov PD
to 23t026C 10
(za = 0,50)
ta)v (ta.1,1 tZ,0,l) 3C 5 globalne neugodnosti, kao to smo ve videli;
va DR 15 (jedn. 1) 15
Slika 1. Granine vrednosti koje proizilaze iz jednaine (1) za
brzinu vazduha, va , u funkciji temperature vazduha, ta, i
intenziteta turbulencije, Tu, za DR = 15%
U ovom tekstu e prvenstveno biti analizirani, parametar po
parametar, uslovi koji se moraju ostvariti kako bi se procenat
nezadovoljnih zadrao u okvirima norme, odnosno moraju se
postaviti ciljevi za projektante postrojenja za klimatizaciju
i/ili projektante omotaa zatvorenih prostora. Potom e biti
ispitana sredstva kojima se trenutno raspolae, da bi se
maksimalno smanjio broj nezadovoljnih.
Treba naglasiti da se ovaj posao odnosi samo na toplotno
umerene ambijente. Problematika toplotno ekstremnih
sredina se ovde nee razmatrati.
Temeperatura vazduha i srednja
temperatura zraenja
to se tie globalne ugodnosti, trebalo bi se [13] studiozno
osvrnuti na srednju temperaturu zraenja, ali pri prvom
priblinom odreivanju moe se razmotriti i radna
temperatura t0, koja se za toplotno umerene ambijente moe
smatrati jednakom aritmetikoj sredini ta i tr. Radna
temperatura je mikroklimatska vrednost od koje uglavnom
zavisi toplotna ugodnost. Teoretski gledano, o kome je god
tipu ureaja za klimatizaciju re, ne postoji nikakav problem
da se vrednost radne temperature odri u rasponu ugodnosti
(20 t0 24C zimi i 23 t0 26C leti). U praksi, meutim, temperature vazduha (ta,1,1 - ta,0,1) > 3C i poviene razlike
postoje razni problemi.
Jedan od tih problema je sigurno prostorna neujednaenost
vrednosti operativne temperature, neujednaenost koja
oigledno zavisi od vrste, broja i mesta difuzora za vazduh,
od broja i mesta grejnih odnosno rashladnih tela, od
temperature unutranje povrine omotaa. Oigledno je da
to se tie povrinske tem-
perature, dobro projektovanje omotaa dovoljno je da
omogui njene odgovarajue vrednosti, ak i pri vrlo niskim
spoljnim temperaturama. Da bi se eliminisali ostali uzroci
neujednaenosti, potrebno je da ureaj obezbeuje brzo i
potpuno meanje vazduha. Ovaj aspekt projektovanja
ureaja za klimatizaciju vrlo je delikatan. Naime, pogrena
distribucija vazduha u prostoriji moe dovesti do:
1. neujednaenosti temperature vazduha, uz opasnost od
2. prisustva vertikalnih gradijenata temperature vazduha,
koje sobom nosi lokalna neugodnost, kao to e se videti
u ovom tekstu;
3. opasnost od vazdunih strujanja, koja takoe izazivaju
lokalnu neugodnost, kao to e se videti u nastavku. Jo
jedan problem predstavlja promenljivost radne
temperature u vremenu. Tim povodom treba se podsetiti
da ISO 7730 [11] ne sadri specifine propise u vezi s
tim, dok ASHRAE 55 [4] propisuje da je za cikline
varijacije t0, sa varijacijom pikova veom od 1,1C,
brzina promene radne temperature manja od 2,2C/h i da
je pri neciklinim varijacijama brzina promene manja od
0,5C za ne due od jednog sata. U praksi, sistem
regulacije mora biti osposobljen da radnu temperaturu
odrava preteno konstatnom u vremenu. Problem koji
se ini veoma velikim je povezan sa injenicom da
obino sistemi za regulaciju ureaja za klimatizaciju
"oseaju" temperaturu vazduha, a ne radnu temperaturu.
Znai da u svim sluajevima u kojima srednja temperatura
zraenja varira znaajno tokom dana, kao to se pokazalo u
prostorijama sa prostranim staklenim povrinama, globalna
ugodnost lako moe opasti.
Pretpostavljamo da, recimo, regulacioni sistem obezbeuje ta
od 25,0 1,0C i od 0,50 0,10; uzimajui da je uvek Va
= 0,13 m/s, M = 1,2 met i cl = 0,50 clo, dobija se:
za = 0,50 i ta = tj = 25C
PMV = 0,00
za = 0,60, ta = 26C i tr = 26,8C
PMV = 0,00
odnosno dovoljno je da se prihvaenim promenama ta i f
pretpostavi polje toplotnog zraenja koje e podii za oko
1C tr u odnosu na ta kako bi se nali u okviri-ma uslova
potpune ugodnosti. Ukoliko bi sistem oseao radnu
temperaturu, oigledno bi reagovao snienjem temperature
vazduha koja bi kompenzovala povienje srednje
temperature zraenja. Uzrok ovog generalnog pomanjkanja
lei u nepostojanju senzora srednje temperature zraenja po
niskoj ceni. Nedavno je meutim [5] ova tekoa
prevaziena i oekuje se da e ovaj problem vrlo skoro biti
reen.
Neujednaenost temperature vazduha i
polja zraenja toplote
Kao to se vidi na tabelama 1 i 2, vertikalni gradijenti
ravne temperature zraenja, tpr06)h > 10C i/ili tpr,0,6)v >
5C, mogu biti uzrok lokalne neugodnosti.
Sto se tie temperature vazduha, vertikalni gradijenti mogu
proisticati od pogrene distribucije vazduha, ili
od loeg izbora vrste i/ili mesta difuzora.
to se, meutim, polja toplotnog zraenja tie, neu- odakle proizilazi dijagram na slici 1. Imajui u vidu da
godnost moe postojati samo u zimskom periodu, kao
to proizilazi iz tabela 1 i 2. Posebno postoje rizici od
nastanka neugodnosti zbog razlike ravne temperature
zraenja u vertikalnom pravcu kod grejnih ureaja sa
zraeim panelima u plafonu, dok oni sa razlikom
ravne temperature zraenja u horizontalnom pravcu
imaju prostrane staklene pregrade. Kod grejnih ureaja
sa zraeim panelima u plafonu, projektovanje mora
biti vrlo paljivo, tako da se dobija temperatura
povrine plafona malo via u odnosu na temperaturu
poda. Analogno tome, unutranja povrinska temper-
atura ne sme biti suvie niska, to se postie protokom
tankog vazdunog mlaza vazduha po samoj unutranjoj
povrini, ili korienjem posebnih zastakljenih sistema.
Brzina vazduha
Brzina vazduha je mikroklimatska vrednost koja sig-
urno stvara najvee neugodnosti: ako bi trebalo ste-
penovati uzroke neugodnosti, na prvom mesto bi bile
vazdune struje, koje se definiu kao "neeljena
sveina izazvana kretanjem vazduha, lokalizovana na
jednoj, makar maloj strani ljudskog tela".
Problem vazdunih struja se detaljno prouava tek pet-
naestak godina [7, 8, 10, 13] i tek su poslednjih godina
postignuti rezultati koji se ine zadovoljavajuim. Iz
tog razloga su i ISO 7730 [11] i ASHRAE 55 [4] modi-
fikovani u odnosu na prethodne verzije, u kojima se
vrlo prosto postavljala via granica za brzinu vazduha
(0,15 i 0,25 m/s, u zavisnosti da li je zimsko ili letnje
vreme). Najnovija iskustva su pokazala da neugodnost
zbog vazdunih struja ne zavisi samo do brzine i njene
srednje vrednosti, va. Iz definicije neugodnosti zbog
vazdunih strujanja i teorije toplotne razmene konvek-
cijom, proizilazi da se neugodnost poveava smanjen-
jem ta i poveanjem va. Manje je oigledna zavisnost
neugodnosti od turbulencije. Jedno objanjenje je da
termoreceptori (nervni zavreci koji se nalaze na
razliitim takama tela i koji primaju i promene brzine,
kao i promene temperature) mogu biti osetljivi i na
promenu toplotne senzacije zbog promene trenutne
brzine vazduha. Na primer, tako isto dolazi do neu-
godnosti zbog isprekidanog zvunog signala, koji ne
mora imati veliki zvuni intenzitet. Na osnovu ove
hipoteze eksperimentalno je izveden i prihvaen u
okviru obe norme sledei odnos:
DR = (34 -ta)(va- 0,05)0,62
(0,37 vaTu +3,14) (1)
gde su:
DR - procenat nezadovoljnih zbog vazdunog struja-
nja;
ta - temperatura vazduha, C;
va - srednja brzina vazduha, m/s;
Tu - intenzitet turbulencije, %,
koja vai za laganu ili sedeu aktivnost, za otkrivene
delove tela (ruke, vrat, glavu, stopala, ukoliko su bosa,
itd.) i za ta, koja se uzima da je izmedu 20 i 26C.
U [1] za va < 0,05 m/s se uvruje va = 0,05 m/s i za
DR > 100% se smatra DR = 100%. Iz [1] je oigledno,
kada se utvrdi procenat nezadovoljnih zbog vazdunih
strujanja koji se smatra prihvatljivim, izvodi se odnos
izmeu ta, Tu i granine vrednosti va. Dve pomenute
norme ustanovljuju granine vrednost DR na 15%,
u klimatizovanim prostorijama intenzitet turbulencije
varira obino izmeu 30 i 60% (manji od 30% samo
pri prirodnoj konvekciji i zbog ventilacije uz protok
kroz klip), na slici 1 se vidi da po dvema normama va
mora biti manje od 0,12+0,15 m/s zimi na 20C i
manja od 0,16+0,20 m/s leti na 25C. Budui da u
praksi nije lako predvideti vrednost Tu, treba obezbe-
diti va manje od 0,12 m/s zimi i manje od 0,16 m/s leti.
Nesumnjivo se radi o vrlo niskim vrednostima koje
zahtevaju veliku panju pri projektovanju sistema za
difuziju vazduha u prostoriji i koji objanjavaju
razloge to su ba vazduna strujanja uzrok
neugodnosti koji se najee sree.
Treba naglasiti da brzina vazduha nema praktino
skoro nikakav uticaj na globalnu ugodnost, budui da
se njene vrednosti moraju odravati vrlo niskim, ak i
leti, bar na temperaturi od 26C [4],
Vlanost
U tabelama 1 i 2 nema nijednog uslova vlanosti vaz-
duha. To je zbog toga to u toplotno umerenim pros-
torijama, vanost malo utie na toplotnu senzaciju.
Na primer, za vrednosti toplotne otpornosti koje odgo-
varaju garderobi koja se obino nosi u klimatizovanim
prostorijama (Icl = 0,50+1,2 clo), za sedeu ili neku
drugu laganu aktivnost i brzinu vazduha od 0,13 m/s, u
uslovima toplotne neutralnosti (PMV = 0), radna tem-
peratura varira samo za 1C, prelazei sa = 0,30 na
= 0,70.
Pomenute dve norme propisuju granice vrednosti rela-
tivne vlanosti vazduha (interval 0,30-0,70 u ISO
7730, izmeu temperature rose od 2C i relativne
vlanosti od 0,60 u ASHRAE 55-92); ova ogranienja
ne postoje zbog uticaja vlanosti na toplotne senzacije,
ve iz drugih razloga, kao to je jasno navedeno u
dodatku Al novog izdanja norme ISO 7730 [11]. Zbog
niskog higrometrijskog nivoa sui se sluzokoa nosa,
uz smanjenje sposobnosti odbrane od klica i bakterija i
lako stvaranje elektrostatikog punjenja. Zbog visokog
higrometrijskog nivoa, meutim, poveava se rizik od
alergija i mogue je stvaranje kondenzata na hladnim
povrinama u prostoriji i nastanak plesni. Ovo se
dakle, tie oblasti kvaliteta vazduha vie nego toplotne
ugodnosti kojom se ovde bavimo.
Iz dosad reenog, nije jasno zato se esto uslovima za
ureaje za klimatizaciju predvia vrlo mali raspon
higrometrijskih nivoa, esto 0,500,05, koji je izmeu
ostalog i teko kontrolisati. Zbog navedenih razloga,
smatra se da taj opseg moe biti bar udvostruen i u
skladu sa Fantinijem [9], da moe biti razliit tokom
dveju sezona, sa izvesnim prednostima u pogledu
utede energije.
Mogao bi se preporuiti interval od 0,45 do 0,10 zimi i
0,550,10 leti.
Temperatura poda
Kao to proizilazi sa tabele 1, u cilju toplotne
ugodnosti, povrinska temperatura poda zimi mora biti
izmeu 19 i 29C. Opasnost od neugodnosti zbog
suvie visokih temperatura poda moe postojati u
sluaju grejnih ureaja sa grejaima u podu, tako da
ureaji moraju biti odgovarajue projektovani.
Opasnosti od neugod-
nosti usled suvie niskih temperatura poda postoje na
spratovima na stubovima, ili u spoljanjim prostorima,
kada toplotna izolacija nije dobro izvedena. Treba ima-
ti u vidu da se ova vrsta toplotne izolacije podova pri-
menjuje da bi se izbegla kondenzacija, a ne zbog spre-
avanja toplotne neugodnosti.
Kako u najveoj meri smanjiti
procenat nezadovoljnih
Kada se prizivaju vrednosti PD koje najverovatnije
odgovaraju razliitim mikroklimatskim uslovima, pos-
toji opasnost od predubeenja da, poto je globalnu
toplotnu ugodnost nemogue postii, ne treba preduz-
imati nikakve projektantske ili ekonomske napore za
stvaranje najbolje mogue mikroklime. Smatra se, me-
utim, da te napore treba preduzeti, ako ni zbog ega
drugog, onda zbog toga to se viestruko ekonomski
isplate. Optimalna mikroklima, naime, pozitivno utie
na radnu efikasnost i zdravlje radnika, poveava men-
talnu koncentraciju, smanjuje opasnost od nezgode
[16, 12]. Smatra se da postoje dva naina smanjenja
procenta nezadovoljnih u velikoj meri: odeom i
runom regulacijom.
Odea. Odea moe biti koristan instrument za skoro
potpuno eliminisanje individualnih razlika i efekata
neizbenih promena razliitih vrednosti koje utiu na
globalnu ugodnost [2]. Ovaj instrument se ve deli-
mino i koristi. Ako ljudi u nekoj prostoriji doive
oseaj hladnoe (toplote), kada se ponovo u nju vraaju
oblae se toplije (laganije). Stoga i radnike treba
upuivati u ovom pravcu i davati im mogunost da na
radnom mestu imaju nekoliko odevnih pred-meta,
recimo stavljajui im na raspolaganje ormane, kako bi
mogli da menjaju toplotnu otpornost odee tokom
radnog dana.
Runa regulacija. Jedan od razloga da ljudi budu
nezadovoljni u klimatizovanim prostorijama je psiho-
loki i proizilazi iz nemogunosti odluivanja o
mikroklimatskim karakteristikama prostora u kojem
ive i obaveze da prihvate uslove koje neko drugi
odreuje. Ovo nezadovoljstvo se smanjuje ukoliko
osoba ima mogunost da runo intervenie, fino reg-
uliui postojee uslove u prostoru u kome se obino
nalazi [18]. Ovakvo regulisanje (izvodljivo pomou
ventilator-konvektora, zraeih panela itd.) ima pred-
nosti koje smo pomenuli i povodom odee: recimo,
kompenzacija individualnih razlika i efekata razliitih
aktivnosti. Naravno, runa regulacija se mora ispitati,
kako ne bi stvarala uzroke lokalizovane neugodnosti i
kako ne bi izazivala promene mikroklime susednih
prostora u kojima se moda nalaze osobe razliitih
zahteva. U nekim zemljama se za otvorene prostore
vrlo uspeno primenjuju zraei paneli koji se postavl-
jaju u skladu sa samim radnim mestom, recimo na pla-
fon. Promenom povrinske temperature panela utie se
na srednju temperaturu zraenja i tako se i leti i zimi
obavlja individualna regulacija globalne ugodnosti
ljudi.
Simboli
DR procenat nezadovoljnih zbog vazdunih struja-
nja, %
Icl konvektivna toplotna otpornost ekvivalentna
odei, clo
M metabolizam, met
PMV predviena srednja ocena, bezdimenzionalna
PD procenat nezadovoljnih, %
SD devijacija standarda zbog momentalne brzine
vazduha, m/s
ta temperatura vazduha, C
t0 radna temperatura, C
tp temperatura poda, C
tpr projektna temperatura zraenja, C
tr srednja temperatura zraenja, C
Tu intenzitet turbulencije vazduha, %
va srednje vreme brzine vazduha u taki rastojan-
ja, m/s
higrometrijski stepen, bezdimenzionalan
Koeficijenti
0,1 kvota za lanak, m
0,6 kvota za stomak (osobe koje sede), m
1,1 kvota za glavu (osobe koje sede), m
h horizontalni pravac
v vertikalni pravac
Literatura
[1] Alfano, G., d'Ambrosio, F. R., de'Rossi, E, 1987.
Fondamenti di benessere termoigrometrico: per la
progettazione e la gestione degli impianti di con-
dmonamento. Napoli: CUEN.
[2] lfano, G., d'Ambrosio, F. R., 1991. Clothing: an
essential individual adjustment factor for
obtaining general thermal comfort. Environment
Internatio-nal, 17 (4), 205-209.
[3] Alfano, G., Cannistrato, G., d'Ambrosio, F. R.,
Rizzo, G., 1994. Evaluation ofindoor thermal
com-fort conditions: archiiects facing
international stan-dards. Proceedings of Healthv
Buildings '94 Congress, Budapest
[4] ** ASIIRAE: 1992. Thermal environmental
condi-tions for human occupancy.
ANSI/ASHRAE Standard 55-1992. Atlanta:
American Societv of Heating, Refrigerating, and
Air Conditioning Enginners Inc.
[5] Culp, C. II. Krartherer B. C, Rhodes M. L., Listvan
M. A., 1993. Silicon infrared sensors for thennal
comfort and control. J. of ASHRAE, 35, 38-42.
[6] Fanger, P. O., 1992. Thermal Comfort, Malabar:
R. E. Krieger Pub. Companv.
[7] Fanger, O. R, Pedersen C. J. K., 1977. Discomfort
due to air velocity in spaces. Proceedings of the
Meeting of Commission El of the IIR, Paris.
[8] Fanger, O. R, Christensen N. K, 1986. Perception
ofdraught in ventilated spaces. Ergonomics, 1986,
29 (2) 215-235.
[9] Fantini, A., 1986. Interaction between
physiological comfort and systems design.
Proceedings of the AICARR Seminar of Thermal
Comfort and the Controlled Environment, Naples,
113-126.
[10]Hanzawa, H., Melikov, A. K. Fanger, O. R, 1987.
Airflotv characteristics in the occupied zone
ofventi-
 lated spaces. ASHRAE Transactions, 93 (1),
524-539.
[11] *: ISO, 1994. Moderate thermal environments:
determination of the PMV and PPD indices and
specification ofthe conditions for thermal comfort.
ISO Standard 7730. Geneva: International Stan-
dard Organization.
[12]Lorsch, H. G., Abdou, O. A., 1994. The impact of
building indoor environment on occupant
productiv-ity. Part 2: Effects of temperature.
ASHRAE Transactions, 100 (2), preprint n. OR 94-
13-1.
[13] Mayer, E., 1987. Physical causesfor drafl: some
new fihdings. ASHRAE Transactions, 93 (1), 540-
548.
[14] Melikov, A. K., Nielsen, J. B., 1989. Local
Thermal discomfort due to draft and vertical
temperature dif-ference in rooms with
displacement ventUation. ASHRAE Transactions,
95 (2), 1050-1057.
[15]Nevins, K. G., Kohles, F. H., Springer, W.,
Feyerherm, A. M., 1966. A temperature-humidity
chart for thermal comfort of seated person.
ASHRAE Journal, April 55-61.
[16]Persons, K. C, 1993. Human thermal environ-
ments. London: Tavlor & Francis.
[17] Rohles, F. H., 1970. Thermalsensations
ofsedentary man in moderate temperatures.
Special Report 1970. Manhattan: Institute for
Environmental Research, Kansas State Universitv.
[18] Wyon, D., 1988. Buildings to live and work in.
How do weget healthy buUdings? 14-16, Svvedish
Coun-cil for Building Research.
KGH broj 4/1995.