Ventilacija i nunost snabdevanja

prostorije sveim vazduhom

Aleksandar Jankovi*

1. POTREBA ZA VENTILACIJOM se gustina zaposednutosti penje do 1 m2 poda po

oveku.
Minimalna koliina sveeg vazduha potrebna za S druge strane, upotreba 1/s po m2 poda zadovo-
disanje je stvarno mala: oko 0,2 1/s po osobi. Za ljava u kancelarijama, gde je tipina gustina zapose-
odravanje ugodnih uslova u jednoj sredini, nije dnutosti ve unapred poznata i varira od 6 do 12
dovoljno dovoditi samo ovako male koliine sveeg m2/ovek, sa 10 m2 po oveku proseno.
vazduha. Koliine vazduha vee od minimalnih Sledee vrednosti obroka sveeg vazduha su
moraju se dovoditi da bi se postiglo: zadovoljavajue:
zadovoljenje potreba u kiseoniku za ljude
u prostoriji, PRIMENA 1/s po oveku 1/s m2
razblaivanje prisutnih mirisa do odreenog Stanovi 8 1.2
prihvatljivog nivoa, Pansioni sobe 18 25
razblaivanje koncentracije CO2 do zadovo- Koktel-barovi 12 18
ljavajueg nivoa. Robne kue 5 8
Razblaivanje mirisa postie se dovoenjem Fabrike 0,8
Garae 8,0
sveeg spoljnjeg vazduha, ili se mirisi mogu odstra- Operacione sale 16
niti upotrebom filtara sa aktivnim ugljem. Koliina Bolnika odeljenja 812
vazduha koja se dovodi u prostoriju zavisi pre svega Kancelarije 5 8 1,32,0
od koliine proizvedenih mirisa, kao i namene same Restorani 12 18
Pozorine i bioskopske sale 58
prostorije.
CO2 je prisutan u sveem vazduhu do 0,03%, Sanitarni vorovi, posebno oni bez spoljnih pro-
dok su koncentracije do 0,1% sasvim prihvatljive u zora, su izuzetni sluajevi. Ovde se mora predvideti
klimatizovanim i ventilisanim prostorijama, koje su mehanika ventilacija koja e dati 15 izmena vazdu-
zaposednute ljudima. Iz ovoga proizilazi da je dovo- ha na as, ili 80 1/s po sanitarnoj olji, ili 16 1/s m2.
enje sveeg vazduha ubedljiv nain za smanjenje
koncentracije CO2 u prostoriji. Koncentracija 002 se 2. JEDNAINA RAZBLAENJA
naravno ne moe smanjiti ispod 0,03% i efikasnost KONCENTRACIJE
izabranog broja izmena vazduha, kao faktora razbla-
enja CO2, neto se menja, poto ljudi u prostoriji Jednaina je izvedena u funkciji veliine pri
prilikom disanja kontinualno proizvode CO2. U stva- kojoj se kontaminent u ventilisanom prostoru razbla-
ri, koliina CO2 koju proizvodi jedan ovek iznosi uje (pod uticajem sveeg vazduha, koji se dovodi u
4,72 X 10-3 1/s. Koliina sveeg vazduha koja je tu svrhu). Kontaminent u ovom sluaju je CO2.
neophodna da odgovori gornjim zahtevima zavisi od Posmatrajmo prostoriju koja ima zapreminu V
gustine zaposednutosti prostora i njegove namene. (m3) u kojoj je koncentracija CO2 veliine C, izrae-
Ova koliina je izraena u tri razliita oblika: na kao frakcija (delova CO2 u milion delova vazdu-
kao broj izmena vazduha (n izmena zap- ha).
remine prostora u jednom asu), Ako, na primer, za vreme t, mala koliina vaz-
kao koliina vazduha koja se dovodi u duha q potpuno ista (bez CO2) ulazi u prostoriju,
1/s po oveku, i mala koliina q kontaminiranog vazduha se istisku-
kao koliina vazduha koja se dovodi u je iz prostorije. Kontaminacija u pro storiji je sada
smanjena za veliinu q/VC.
1/s po m2 poda. Ovo smanjenje koncentracije moe se oznaili
Moe biti neekonomino koristiti broj izmena sa C.
vazduha za prostorije sa vrlo velikim visinama i zato
se za velike sale koriste druga dva metoda. Korie-
nje metoda 1/s po oveku ima prednosti kada je
gustina zaposednutosti velika, kao to je u salama za
igranke, bankete i sl., gde
* Aleksandar Jankovi, dipl. ing., Energoprojekt OOUR za urbanizam i Negativan znak je zbog smanjen ja koncentraci-
arhitekturu, Biro za instalacije, 11000 Beograd, Njegoeva 84.
Klimatizacija grejanje hlaenje / broj 1/1978.
je.
 Sledi da je veliina promene koncentracije data izra-
zom C/t.
Ali q/t predstavlja protok sveeg vazduha, kon-
stantan je i jednak Q.
Tada se promena koncentracije u odnosu na vreme
moe napisati:
Zapremina vazduha koja ulazi u prostoriju za
vreme t je Q't izraena u m3/oveku. Porast CO2
za vreme t zbog kontaminacije ventilacionog vaz-
duha iznosi (Q'O (Ca/106) u m3/oveku.
Zapremina vazduha koji se izbacuje pod pritis-
kom vazduha koji se ubacuje u prostoriju, takoe
iznosi Q't i slino koliini CO2 koja naputa prosto-
riju iznosi:

Ukupna promena
Fiziki problem je sada napisan u obliku jednostavne
diferencijalne jednaine. Integracijom za
vreme t. U ovoj jednaini Vct je koliina CO2 koju
za vreme t jedna osoba proizvede disanjem; izraena je u
m3/ovek.
Kako koncentracija predstavlja zapreminu CO 2 pode-
ljenu sa zapreminom prostorije moe se pisati da pro-
mena u koncentraciji po osobi iznosi:

ukupna promena CO2 (m3/ovek)

loge A je konstanta integracije.
zapremina prostorije (m3/ovek)

i ovo moe biti definisano kao:

Veliina konstante A je odreena razmatranjem

graninih uslova C = Co (poetna koncentracija u
prostoriji) pri vremenu t = 0 (trenutak kada ventilaci-
ja poinje). odnosno
Reenje jednaine je na kraju:
izraeno kao frakciona promena u koncentraciji, u
C = Co e-n jedinici vremena.
Jednaina a) moe se preuredili i dovesti na
gde je n = Qt/V, n broj puta koliko se promeni zap- oblik:
remina sale. Grafik jednaine je eksponencijalna
kriva.
Nakon jedne izmene vazduha/h koncentracija
pada na 36,5% od svoje poetne vrednosti, a posle 3
izmene na as pada na svega 5%. Sve vazduh koji
slui za ventilaciju takoe sadri neto CO2. Ovo je diferencijalna jednaina koja izraava
Pretpostavimo dalje da ljudi koji borave u pros- fiziki problem matematikim terminima.
toriji kontinualno poveavaju nivo koncentracije
CO2 respiratornom aktivnou. Simboli: Sl. 1.
C = koncentracija CO2 u prostoriji u bilo kom
trenutku, izraena kao deo u odnosu na milion
delova vazduha;
Q' = koliina sveeg vazduha u ;m3/s po osobi;
V' = zapremina prostora u m3/ovek;
t = vreme u sekundama od poetka zaposedanja i
rada ventilacije;
Ca = koncentracija CO2 u vazduhu koji se dovodi za
ventilaciju (ppm);
Vc = zapremina CO 2 proizvedena disanjem (m3/s po
oveku).
Klimatizacija grejanje hlaenje / broj 1/1978.
 Jednaina b) je ddbijena mnoenjem jednaine
a) sa 10, to daje veliinu promene konccntracije u
delovima CO2 na 106 delova vazduha u jedinanom
vremenu.
Sl. 2.
Reenje jednaine b) se moe dobiti mnoenjem
jednaine integracionim faktorom
Dakle
Leva strana jednaine je prvi izvod proizvoda;
integracijom se dobija:
gde je A konstanta integracije. Ako
piemo B = Q', tada je:
Granini uslovi su: C = Co, za t = 0
B = 106 Vc + Q'Ca Q'C
Reenje jednaine b) je tada:
gde je n broj izmena posle vremena t;
Klimatizacija grejanje hlaenje / broj 1/1978.
Slika 2. pokazuje grafiko znaenje ovog ree-
nja:
Ako u prostoriji u poetku ventilacije nije bilo
CO2, tada e se promena koncentracije u prostoriji
menjati po krivoj 2, po funkciji C = Ca (1e-n),
dostiui gornju vrednost od Ca.
Ako su ljudi prisutni, a poetna koncentracija
CO2 u prostoriji je jednaka nuli, tada funkcija glasi:
Ako je poetna koncentracija u prostoriji Co. u
prisustvu ljudi, a ventilacioni vazduh sadri koncen-
traciju Ca, tada e se promena odvijati po krivoj (4)
prema jednaini (C). Koncentracija CO2 u prostoriji
e se pribliavati vrednosti:
itava ova analiza sprovedena je za CO2, gas
koji nije opasan po ivot ukoliko se dovede dovoljna
koliina sveeg vazduha. Meutim, isti ovaj raun
moe se sprovesti i za ma koji drugi gas, koji se
moe pojaviti u ovekovoj okolini, radnoj sredini i
industriji, kao to su pre svega ivotno opasni CO 2 i
gasovi i pare raznih hemijskih jedinjenja u laborato-
rijama.
Najznaajnija primena i neophodnost izrauna-
vanja koncentracije pojedinih gasova u prostorijama
javlja se pri projektovanju sistema za ventilaciju
velikih podzemnih garaa.
Sledei primer pokazuje neke probleme koji se
javljaju pri ventilaciji garaa.
Primer
Garaa dimenzija 60 x 30 m, h = 3 m sadri
odreeni broj motornih vozila koja proizvode totalno
0,0024 m3/s CO.
a) Ako je maksimalna dozvoljena koncentracija
CO 0,01%, koji broj izmena vazduha na as
je potreban ako se garaa neprekidno koristi?
b) Ako se garaa koristi 8 asova i ako je u
poetku tog perioda rada koncentracija CO
jednaka nuli, koliki broj izmena vazduha je
potreban da bi koncentracija CO
 na kraju rada iznosila 0,01% (100 ppm)?
c) Kolika je koncentracija CO posle prvih 20
minuta osmoasovnog perioda rada?
d) Ako na kraju osmoasovnog perioda rada
koncentracija iznosi 0,01%, koliko bi trebalo
da traje provetravanje da bi se koncentracija
CO smanjila na 0,001?
Reenje
a) Cmax = 100 ppm.
Poto se garaa neprekidno koristi, Co je
takoe 100 ppm. Broj prisutnih ljudi je
nevaan, ali za lake razumevanje moe se
usvojiti zaposednutost od 1 osobe.
, poto je t = 1 as
V = 5400 m3, Ca = 0, Vc = 0,0024 m3/s
Iz jednaine c)
b) Iz jednaine c)
n je broj izmena vazduha koji se dobije za 1 as ako
su svi drugi inioci u jednaini uzeti za 1 as. Sledi
da se brojilac s desne strane mora pomnoiti sa 8.
gde je sada n ukupan broj izmena vazduha za 8
asova rada.
c)
C = 99 ppm
(U gornjoj jednaini 0,0008 je proizvodnja
CO u m3 u toku 20 minuta.)
d) Jednaina:
se koristi zato to posle % asova rada nema vie
proizvodnje CO i sve vazduh koji se koristi za ven-
tilaciju ne sadri nikakve kontaminente. Ako je
0,001% koncentracija od 10 ppm, moemo pisati:
10 = 100-e-n, a odavde n = 2,3
Ako posle 8 sati rada sistem ventilacije sa 16
izmena na as nastavi rad, ovaj uslov e biti zadovo-
ljen posle 8,6 minuta.
3. PRIMENA JEDNAINE KONCENTRACIJE
KONTAMINENTA c) NA PROMENU
ENTALPIJE
U sistemima klimatizacije vazduh se obino
dovodi u prostoriju sa niom temperaturom od pro-
jektne temperature vazduha u prostoriji i na taj nain
se eliminiu dobici osetne toplote u prostoriji. Pod
ovim uslovima rashladni kapacitet vazdune struje
potpuno se podudara sa dobicima osetne toplote u
prostoriji i ako dobici toplote (izvori) ostaju nepro-
menjeni, tada i temperatura vazduha koji se dovodi u
prostoriju ostaje nepromenjena.
Meutim, slika se menja kada se postrojenje za
klimatizaciju pusti u pogon.
Pretpostavimo da su pri iskljuenom postrojenju,
uslovi u prostoriji jednaki sa spoljnim uslovima i da
nema nikakvih dobitaka toplote.
Sl. 3.
Klimatizacija grejanje hlaenje / broj 1/1978.
Kada se ukljui sistem klimatizacije, vazduh se uba-
cuje u prostoriju sa znatno niom temperaturom od
temperature vazduha u prostoriji u tom trenutku.
Dakle, rashladni kapacitet vazdune struje je dosta
veliki i temperatura vazduha u prostoriji s rapidno
sniava. Poto se ova temperatura ustali, tempera-
turna razlika izmeu dovodnog vazduha i vazduha u
prostoriji se smanjuje i tako je smanjen i rashladni
kapacitet dovodne vazdune struje.
Ovo je samo uproena slika onoga ta se dea-
va. Na primer, dobici toplote ne potiu samo od
transmisije, nego i sunevo zraenje, elektrino
osvetljenje i ljudi proizvode dodatne osetne dobitke
toplote, pored, naravno latentnih dobitaka toplote.
Dakle, dogaa se komplikovana promena toplotnog
optereenja.
Slinim procesom, kojim je izvedena jednaina
c), mogue je izvesti diferencijalnu jednainu koja
predstavlja fiziku situaciju i dobiti reenje za ental-
piju vazduha u prostoriji u ma kom trenutku I, u
funkciji promene dobitka entalpije, poetne entalpije
i mase vazduha:
Reenje je:
gde je:
m masa vazduha koji se klimatizuje u prostoriji
[kg],
Klimatizacija grejanje hlaenje / broj 1/1978.
Io poetna entalpija vazduha u prostoriji [KJ],
ia specifina entalpija vazduha koji se dovodi u
prostoriju [KJ/kg]
I(t) dobitak entalpije u prostoriji u [KJ/s] po
kg/s tj. KJ/kg vazduha koji se dovodi u bilo
kom momentu t.
Uopte, I(t) je funkcija vremena i lakoa >kojom
se jednaina moe iskoristiti zavisi od komplikova-
nosti same funkcije.
Ova jednaina se moe koristiti za reavanje
veoma razliitih problema, ne samo onih koji su
vezani za promene temperature ili sadraja vlage u
klimatizovanom vazduhu. Na primer, moe se iskori-
stiti za odreivanje koliine rezerve hladne vode
potrebne da sprei vrlo esto ukljuivanje rashladnog
kompresora u toku jednog sata.
LITERATURA
[1] BEDFORD, T. E.: Basic Principles of Ventila-
tion, H. K. Lewis, 1948.
[2] JONES, W. P.: Theoretical aspects of air condi-
tioning systems upon startup, Inst. Heat & Vent.
Eng., 1963.
[3] JANKOVI, A.: Ventilacija laboratorija, aso-
pis. KGH, 4/1974.