Proizvodnja belog luka

Smatra se da su beli luk prvi poeli uzgajati Egipani. Smatrali su

ga svetom biljkom. Zbog intenzivne arome i ukusa, beli luk se ne
koristi kao povre u uem smislu, ali pre svega kao dodatak
mnogim jelima. Prema svom sastavu ima visoku nutritivnu
vrednost. Semenka belog luka sadri vodu, belanevine, masti,
ugljene hidrate, vlakna i minerale: natrijum, kalijum, magnezijum,
kalcijum, fosfor, gvoe, sumpor. Glavni vitamini prisutni u belom
luku su: karoten, vitamina E, B1, B2, B3 i vitamin C. Zdravstvenu
vrednost mu daje eterino ulje koje sadri sumpor (ukus i miris) i
biljni antibiotik alicin.
Gajenje belog luka

Setva

Sadi se u jesen ili rano prolee. Pre sadnje enovi se odvajaju od

glavice, a oni krupniji koriste za sadnju. Mali se en okrene
korenom nadole, malo nagazi u zemlju i nagrne se ceo jari.
Sadnja se moe obavljati mehanizovano sadilicama.
 - sadnja belog luka

Na ravnom zemljitu sadi se u redove razmaka 30 cm, a u redu

razmak enjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na
4-5 cm, a u prolee 2-3 cm. Vadi se kada lie pouti i stabljika
polegne. Za beli luk iz jesenje sadnje to je krajem juna, a za onaj
iz prolene sadnje krajem avgusta. Posle vaenja se odvozi na
provetreno mesto zatieno od sunca gde se uva na temperaturi
od 1-2 C uz relativnu vlagu vazduha od 70-75 %. Prinosi belog
luka proizvedenog prolenom sadnjom su 5-8 t/ha, a onoga iz
jesenje, 10-12 t/ha.
Neposredno pre sadnje za reprodukciju se biraju zdrave i
neoteene krupnije lukovice pravilnih oblika. Ako je to mogue
najbolje je upotrebiti spoljne enove. Sve do sadnje, lukovice se
uvaju u provetrenom skladitu na temperaturi potrebnoj za
sadnju. Za jesenju sadnju preporuuje se uvanje na temperaturi
15 - 16 C to uslovljava jaku dormantnost (sposobnost semena
kontinentalnih biljaka da odloi klijanje dok se ne steknu povoljni
uslovi za to), a pred samu sadnju na 5 - 6 C, ime se dormantnost
prekida. Niske temperature pre sadnje pospeuju razvoj listova i
produuju vegetaciju to poveava lukovicu. enovi se odvajaju
neposredno pred sadnju, klasiraju prema veliini i tretiraju
odgovarajuim fungicidom. Iako i enovi od oko 1grama teine
mogu dati biljku, bolje je saditi krupnije enove od 4-6 grama, jer
se od krupnijih enova dobiju vee glavice. Sadnja se obavlja
runo, mehanizovano, sadilicama na ravno zemljite ili na
prethodno pripremljene gredice. Sadi se u redove razmaka 20 - 30
cm, a razmak biljaka u redu zavisi od krupnoe enova za sadnju.
Pri runoj sadnji enovi se sade uspravno tako da zaetak
stabljike doe na dubinu 4-5 cm, a u hladnijim podrujima pri
jesenjoj sadnji i neto dublje. Za povrinu od 1 ha proizvodnje
zasnovane u jesen potrebno je osigurati oko 1.000 kg, a za
prolenu proizvodnju 700 - 800 kg sadnog materijala.
U kontinentalnim podrujima u jesen se sadi sredinom oktobra.
Ako se sadi u prolee najpovoljnija je rana sadnja, im to
vremenski uslovi dozvole. Postoje preporuke ranije jesenje sadnje,
sredinom septembra, da se tokom vegetacije razvije vie listova,
a lukovica razvije sredinom leta.

ubrenje i plodosmena

Srednje plodna zemljita poubre se s oko 1000 kg NPK 7:14:21. U

prolee u fazi 3 lista vri se prihrana sa 100-150 kg KAN-a. Beli luk
se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj povrini proizvodnja se moe
ponoviti svakih etiri do pet godina i to je najsigurnija i ekoloki
najprihvatljivija mera zatite od lukove nematode, koja moe
uiniti velike tete u zasadu. Ne podnosi sam sebe niti bilo koji
drugi luk kao predkulturu. Iz istog razloga preporuuje se
primeniti organsku ubrenje za predkulturu. Obino se gaji iza
kultura koje su ubrene stajskim ubrivom i ostavljaju rastresito i
nezakorovljeno zemljite. Od povra to su najee paradajz,
paprika, krastavci i krompir. Do poetka glavienja, biljka iskoristi
treinu potrebnih hraniva. U vreme poetka glavienja, prihrana
azotnim ubrivom je odluujua za prinos. Prevelika koliina azota
moe pospeiti sekundarno grananje i proizvodnju nestandardnih
lukovica.

Temperatura
Beli luk je otporniji od luka na zimu i mraz, jer ima vre ovojne
ljuske. Optimalna temperatura za gajenje je 18-22 C, a u periodu
dozrevanja mora biti malo via (oko 26 C). Tokom dozrevanja bilo
bi dobro da je vlanost vazduha 60-65 %.

Nega useva

Tokom vegetacije nega useva se sastoji od zatite useva od

korova, navodnjavanja, prihrane i zatite od biljnih bolesti i
tetoina. Primena herbicida veliko je olakanje u borbi protiv
korova, jer su mehanike mere teko sprovedive i zahtevaju
mnogo rada. Prolena prihrana uz meurednu obradu posle
nicanja omoguie bolji vodno-vazduni reim i nadoknauje
isprani azot tokom zime. U sluaju dueg sunog perioda
navodnjavanje belog luka moe osigurati nesmetani rast, ali 3
nedelje pre planirane berbe navodnjavanje treba prestati.

Berba i prinosi

Beli luk je zreo za vaenje kad lana stabljika omeka i nadzemni

deo pone polegati. U to je vreme u rezervnom tkivu lukova
najvie eera, to se moe kontrolisati refraktometrom.
Preporuuje se vaenje belog luka kad je jo oko treine lia
zeleno, a ako se vadi mehanizovano, jo i ranije. Za beli luk
jesenje sadnje to je najee krajem jula, a kod prolene sadnje
tokom avgusta. Vaenje se obavlja po suvom i lepom vremenu,
kad je zemljite umereno prosueno, s pomou posebnih vadilica.
Nakon vaenja beli luk je potrebno s polja dopremiti u prostor
zatien od sunca i u tankom sloju prosuiti. Zatim se oisti od
lia i ostatka korena kao i kalibrira prema standardima. Pri tim
operacijama treba izbegavati udarce. Pri mehaniziranom vaenju
prvo se pokosi lie, a nakon toga vadi prilagoenim vadilicama.
Taj se nain koristi prvenstveno za vaenje belog luka za preradu.
Beli luk se moe uvati tokom cele godine u skladitima s
kontrolisanim uslovima, na temperaturi 1 - 2 C, pri relativnoj vlazi
vazduha 70 - 75 %, uz stalno provetravanje. Prinos belog
luka zavisi od ekotipa, roka sadnje, sadnog materijala i nainu
sadnje.
Budui da za sadnju belog luka u sledeoj godini proizvoa mora
ostaviti do 1 t/ha, to se smanjuje deo koji se moe ponuditi
tritu za oko 20 %. Prema normama kvaliteta evropskog trita
beli luk ekstra klase mora biti karakteristine boje za tip, cele
glavice, pravilnog oblika, dobro oien, koren mora biti precizno
odrezan, a enovi moraju biti vrsto vezani u glavici. Najmanji
promer glavice mora biti 45 mm, a razlika izmeu najvee i
najmanje glavice u jedinici pakovanja najvie 20 mm. Beli luk
prve klase mora biti ceo preteno pravilnog oblika, enovi
vrsto priljubljeni i boje normalne za tip. Dozvoljen je nepravilni
oblik zbog nenormalnog vegetativnog rasta i manje pucanje
ovojnih ljuski, najmanji prenik lukovice 30 mm, a razlika izmeu
najvee i najmanje lukovice 15 mm. Za drugu klasu dozvoljeno
je pucanje spoljnih ljuski, nepravilan oblik lukovice, a u glavici
sme nedostajati najvie 3 ena. Krupnoa mora biti kao kod prve
klase.

Skladitenje belog luka

 - nain skladitenja belog luka

Oieni i sortirani beli luk skladiti se u mreastim vreama, boks

paletama ili rinfuzi. U skladitu je najvanije odravati reltivnu
vlagu vazduha manju od 70 % da se izbegne nicanje korenia i
pojave povrinske plesni. Najbolja odrivost u skladitu je pri
temperaturi od 1 - 2 C. Slina je odrivost na 20 - 30 C, ali se pri
tim temperaturama izgubi mnogo vlage pa se malo smeura.
Prelazak korenia i klice u skladitu najbri je pri temperaturama
od 5 - 10 C.

Savetodavac PSS Vrbas,

Dipl.ing. Vladimir Rankov