DIAGNOSTIC CENTAR

Savetovalite za ishranu i Anti Aging

Medicinu

MALA KOLA FIZIOLOGIJE

PROGRAM HRONO - ISHRANE

ZA POETNIKE

dr Ana Gifing

Svetogorska 25, BEOGRAD Telefoni: 011 33 44 780, 011 32 46 568;

Mob. tel: 064 820 5580, E-mail: office@drgifing.com
www.drgifing.com www.antiaging-dijagnostika.rs

1
 Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemiji, a jedinstven po tome to pomae svakom
oveku da ostvari ideainu teinu istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.
Registrovan je u Srbiji 2009. god. i patentiran pod nazivom: HRONO ISHRANA dr GIFING
Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko vreme, naue principi zdrave
ishrane, pravilnog izbora namimica i dobrih kombinacija razliitih namirnica, koji se mogu primeniti
na svim geografskim irinama i duinama, u svakoj prilici, u koli, na poslu, kod kue, na odmoru ili
poslovnom putovanju.
Naroito je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i to se deca mogu
veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav ivot.
Oni koji su oboleli od najeih savremenih bolesti metabolizma za 10 do 30 dana smanjuju
vrednosti holesterola, triglicerida i eera.
Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramo pridravati, s druge strane,
restrikcije su minimalne i lako se podnose.
Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih onih koji su se potrudili da naue osnovne fizioloke
procese i primene sva pravila.
Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i odreivanje koliina hrane, ne
postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki ovek dobije
znanje koje e biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, mastovitost i snalaenje u svakodnevnim
ivotnim situacijama.
U okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostike procedure u cilju
utvrivanja postojeeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku viemesenih konsultativnih pregleda i
kontrola pratimo postignut rezutat.
Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat (gubljenje-
vraanje teine), a metaboliki poremeaji se trajno reavaju.
Usiov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre volje da se malo ui i da se znanje
primeni. Onaj ko naui ove principe ima obavezu da obui najmanje jednog oveka pravilu hrono
ishrane i da se osea dobro to je jo nekom pomogao!
Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se bavi preventivom, odnosno
spreavanjem nastanka bolesti. Uz program, na tim lekara preporuuje odreenu kombinaciju vitamina
i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema rezuitatima ciljanih dijagnostikih procedura, a
preparati se mogu nabaviti u svim apotekama. Ovi protokoli ubrzavaju rezultate, detoksikuju jetru,
uvaju pankreas od metabolikih oscilacija i omoguavaju trajnost postignutih efekata. Novo u programu
je individualna suplementacija prema morfotipu tela, jer je bitno znati da nije za svakog oveka korisna
neka grupa preparata. Postoje preparati koji daju odline rezultate za jednu vrstu grae tela, dok
naprotiv drugoj mogu i da naude, osim to predstavljaju bacanje novca.
Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskog lekara Alain Delabosa, koji je
registrovao svoj program 1986. godine. Program je pretrpeo brojne promene u svetu do sada, a u
naem centru primenjujemo program prilagoen naim pacijentima od 2005. godine.
Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omoguilo da napravimo najkvalitetniji
program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj program u potpunosti odgovara naem prosenom oveku, zato
smo ga i registrovali u ovom obliku. Ovaj oblik programa koji sledi je posledica linog rada sa 4.000
pacijenata sa razlicitim zdravstvenim problemima.
Moja je preporuka, u stvari, molba je da proitate svaku stranu ovog prirunika, jer ete sigurno
promeniti neke ranije steene navike i nauiete da je lako prihvatiti zdrave navike.
Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje se moe pojaviti u toku
programa.

dr Ana Gifing

2
Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

U naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie perfektno, sve dok je na dnevni
ritam normalan.
Izmeu mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalan ritam je sledee: buenje do 8 asova
ujutru; zaspivanje najkasnije do ponoi; unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmeu 8h i 20h.
Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne tri maksimuma (tkz. pika ili vrha), jedan pri
svakom obroku; zatim nakon 60 min. ovaj nivo normalno poinje da se smanjuje, ali podvlaimo da efekat
poveanja vrednosti insulina traje do oko 3 sata nakon unosa bilo koje hrane (obroka ili grickalice).
Nakon tog odreenog vremena, u proseku 3 sata nakon uzimanja bilo koje vrste hrane, kad prestane
aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinje pripreme za oslobaanje masti, a taj proces se zove
lipoliza.
Ovo oslobaanje masnoa iz masnih elija se deava daleko intenzivnije i bre, ukoliko postoji vea
potreba za energijom (kretanje, fizika aktivnost).
Stvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa 3 obroka dnevno.
Zato? Ili jedemo esto - u kraem intervalu od 3 sata, ili preskaemo obroke.
Ni jednu ni drugu naviku na metabolizam ne oprata!
O ovome e jo biti govora malo kasnije.

teta od uzimanja grickalica

Ve je reeno da za aktiviranje luenja insulina iz pankreasa uopte nije potreban kompletan obrok,
dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo.
Tada masne elije dobijaju nalog za skladitenje masti, koja e se koristiti kasnije za energetske potrebe
organizma. Tog trenutka prestaje oslobaanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza,
odnosno, elija poinje da stvara masti iznova.
Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmeu obroka prouzrokuje ili nagomilavanje masnog
tkiva, ili pak, ne dozvoljava da smramo do neke eljene teine. Nae telo postaje maina za pravljenje
masnoa, a one se nikad ne potroe, jer ne dajemo vremena elijama da ponu da oslobaaju masnoe.

Pria o masnom tkivu

Svaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektno organizovana mikro fabrika sa 24-
satnim radnim vremenom.
Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i oslobodi rezerve goriva, da bi se nae
telo snabdelo svim dnevnim energetskfm potrebama.
Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga imamo, ali samo u
odreenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo, jer je povezan sa
mnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima.

Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva

Da bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i eere, koji se unose hranom
(ne zaboravimo da se eeri nalaze u skoro svakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno itaricama
- penici, heijdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd., zatim u vou, slatkiima i velikom broju povra).
Masne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i osetljiv sistem za pumpanje i
sakupljanje, odnosno skladitenje masti.
Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiseline preuzima itava armija enzima koji
pomau u daljoj proizvodnji velikih molekula, poznatih kao trigliceridi.
Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije. Ceo ovaj postupak je dirigovan
od strane glavnog dirigenta: Insulina, hormona koga lui naa guteraa (pankreas).

3
im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masne elije dobijaju komandu:
skladiti!
Znai, kad god nesto pojedemo (jabuku, trenju, zelenu salatu, kuvanu argarepu, niclu, hleb, pire
krompir ili okoladu), nae telo ovo prepoznaje kao unos kompletnog obroka. Proces skladitenja masti
(lipogeneza) zapoinje, a istovremeno se sve druge aktivnosti masne elije zaustavljaju. Bilo koja
grickalica koju unesemo izmeu regularnih obroka zatvara vrata masnih elija, ne bi li to olakalo
stvaranje masnoa. Naravno da nije isto da li smo pojeli pare torte ili rendani celer, ali samo u smislu
koliine masnoa koje se naprave u masnoj eliji, a da li e se praviti unosom bilo koje namirnice, to je
nesumnjivo.

Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu
regularnih obroka, i to - tri u toku dana.
Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija u telesnom prirodnom ritmu
unoenja hrane, kao i kompulsivno grickanje izmeu obroka.
Naalost, danas je ovo jedan od najeih poremeaja u navikama kod savremenog oveka.
Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne jedu slatkie, ips ni bilo koju
grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se odnosi i na bombone, voe, kiflu, evrek i drugo.
Zato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece?
Kod ljudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti je daleko vei nego kod ljudi
koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbog poveanog broja masnih elija sama hormonska aktivnost
kod njih poremeena. Ovi ljudi se suoavaju sa mnogim bolestima u ivotu, daleko vie nego vrnjaci koji
su imali normalnu telesnu teinu u detinjstvu (visok pritisak, eerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i
drugo).
Naravno, poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosno pankreasa na izluivanje insulina,
upravo prosti eeri - beli eer, uti eer, med, itd. (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i
grickalica, pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole), kao i hidrogenizovane biljne masnoe (a
njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu, posnim kolaima i dr.).
Napici, kao sto su kafa i aj sa dodatim eerom (ili vetakim zaslaivaem) menjaju na
ciklus skladitenja i oslobaanja masti, voni sokovi takoe spadaju u kategoriju
namirnica koje treba izbegavati izmedju obroka... posebno dijet pia, verovali ili ne, dijet
Cola je izaziva broj 1 eerne bolesti u Americi u deijem uzrastu, ali o tome emo kasnije.

Preskakanje obroka
Pored uzimanja grickalica, drugi najei poremeaj u navikama u ishrani je preskakanje
obroka.
U naoj praksi, od mnogih pacijenata ujemo da ne dorukuju, ali ima i sledeih izjava: ne veeram uopte
jer je to zdravije; ujutru jedem samo voe; pojedem do 2 kg voa svaki dan; nikad ne stignem da ruam;
uopte ne jedem meso, najslae mi je da jedem uvee u 11h... itd. ... sve ovo nije dobro, uopte nije dobro!
u organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad je primitivni ovek bio lovac i kad
nije imao mnogo razliitih namirnica u svakodnevnoj ishrani. Svakako je dolo do odreenih
minimalnih promena u genetskom kodu nakon prelaska oveka iz nomadskog naina ivota (kad je
samo lovio) u mirniji ivot sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura.
Voe i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli da nabave meso. S druge
strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom su, osim mesa, jeli i razno povre, itarice i voe, pa se njihov
organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane.
Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. Prvi lovci su imali O krvnu
grupu, a kasnije je dolo do promena, jer se menjao i nain ivota i ishrana. Po to j teoriji, O krvna grupa
stvara odlinu energiju od unetog mesa, dok A krvna grupa ima veliko optereenje organizma od mesa.

4
Ipak, voe samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanje srca i
unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Voe je poeljno jesti umereno i u
odreeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu fiziologije ljudskog organizma oko 17 h, ali
o tome e mnogo vie rei biti kasnije.

Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doruak (najvei broj), ili uzimaju
veoma malu koliinu hrane ujutru, ili samo voe (sto takoe esto ujemo).
O ovome danas naunici znaju skoro sve i ne postoji vie ni najmanja sumnja u opravdanost unosa
odreenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru, upravo kad je nivo kortizola, hormona
budnosti, u naem krvotoku najvii i kada je luenje insulina najaktivnije.
U tom periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. Tada se najbolje oseamo, organizam
priprema energiju za sve nae dnevne aktivnosti.

ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?

Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod mnogih ljudi ak i vei pad
eera.
Iako mozda i ne oseamo nikakvu glad, na eludac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu, pa
poinje sa predodreenim izluivanjem odreenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.
Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju neophodne energije za rad
srca, miia i mozga (i svih unutranjih organa).
ta mi uradimo?
Tada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom (ili jo mnogo gore od toga -
popijemo kafu sa vetakim zaslaivaem) i time bukvalno zakljuamo sva vrata na naim masnim
elijama, to jest adipocitima, one zapoinju intenzivan proces zatite svojih postojeih rezervi neophodne
energije za rad organa.
Zato je to tako?
Jedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....
U prastara vremena, kada ovek nije jeo svaki dan (a jo manje tri puta na dan), jedini nain da preivi,
bila je jedna prirodna karakteristika masnih elija: izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih
enzima koji razgrauju masne rezerve u njima.
Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bi postajali samo sintetiui enzimi, to jest
materije u organizmu koje su bile sposobne da i od najmanje bobice ili voke koja bi se pojela, naprave
neophodne energetske zalihe, odnosno mast.

Na taj nain, priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetre, bubrega i svih ostalih organa
bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svim zadatim uslovima.
Nita se u telu oveka nije izmenilo ni sad; kad ljudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne unesu hranu
u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje kao pretnju i odmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u
cilju utede energije.
Znai, nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo kasnije (pa makar to bio i list salate ili jabuka),
viestruko se iskoristi, a ostatak sauva i uskladiti, bazalni metabolizam se uspori, jer je sve to deo prirodnog
nagona za preivljavanjem ljudi.

Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicina ima brojne dokaze da ovi
atavistiki, drevni principi i dalje funkcioniu, jer nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima
vie od 815 miliona ljudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili vie gojazni, pa se
ovi metaboliki principi mogu proveravati u svakodnevnoj medicinskoj praksi.

5
Kad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modemom vienju posta sa unoenjem
namirnica kao to su bilji sir gauda ili biljni sir trapist, razne pite od krompira, posnih kolaa, biljnog
laga itd. ... moe se rei da on predstavlja veoma dobro ienje i tela i duha.
Treba da traje 40 dana (ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu, opravdano i u medicinskom,
opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama); post treba da podrazumeva manji kalorijski unos
(nikako ne podrazumeva zamenu mlenih proizvoda biljnim sirevima, pavlake i laga - biljnim, ili mesa
brojnim zamenama za meso, raznoraznim kalorinim pitama ili sojinim niclama), konzumiranjem velike
koliine posnih kolaa itd.
Post bi trebalo da bude odricanje, a nikako posveivanje kuvanju i isprobavanje brojnih poslastica... Jer
nakon perioda posta, u praksi se najee suoavamo sa pacijentima koji su dobili na teini, umesto da su
izgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta vei od prethodnog, pre posta, izmerenog nivoa.
Takoe, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma je zapravo post koji podrazumeva unoenje samo
vode u trajanju od 1 - 3 dana, najvie 5 dana; posle ega treba lagano uvesti najpre tenu hranu, pa sve ostale
namirnice, ali ovaj post se moe obaviti iskljuivo uz medicinsku kontrolu i praenje od strane lekara.

Kako se mast oslobaa iz masne elije?

Dok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas, takoe i otputa mast koju je
prethodno uskladitilo.
Ovo je drugi deo procesa obezbeenja energije za funkcionisanje ljudskog organizma.
Kao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su ukladitili velike molekule, koji se zovu trigliceridi,
u svoje specijalne delove elije, koji se zovu rezervoari.
Da bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove (trigliceridi ne mogu napustiti
zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postoji nikakva magina masaa, ili supstanca koja moe dovesti do
toga da masna elija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne raspadne).
Tajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je odgovoran za razlaganje
triglicerida.
Lipaza, enzim koji razlae masnou se nalazi u masnoj eliji, odnosno adipocitu, ali je potpuno neaktivna,
sve dok je hormon insulin prisutan u veoj koncentraciji u krvi, jer svojom aktivnou, hormon
insulin direktno blokira enzim lipazu!
Znai, sve vreme dok jedemo i grickamo, pankreas i hormon insulin vredno rade na pravljenju
energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iz tih naih masnih rezervi ne funkcionie
uopte.
Ne postoji ni teorijska mogunost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan, a
ponavljamo, on je maksimalno aktivan jo oko 2-3 sata nakon svakog poslednjeg zalogaja bilo koje hrane
koji smo pojeli.
Hormoni koji aktiviraju i podstiu aktivnost enzima lipaze, upravo onog enzima koji nam smanjuje masne
depozite su adrenalin i noradrenalin, takozvani stres hormoni. Oni se otputaju u najveoj meri pri
fizikoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota, hladnoa, fizika agresija, mentalni stres...) - Napomena -
ako je stres veliki i dugotrajan (a to moe biti ozbiljan fiziki rad, depresija, neuroza, i drugo), otputanje
masnoa se brzo zaustavlja i dolazi do uvanja zaliha masti u cilju daljeg ouvanja fiziolokih funkcija
organa.
Aktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul triglicerida u manje delove i
specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata adipocita, te se ove, sada sasvim male partikule
otputaju u krv.
Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. Te masne kiseline zapravo slue kao miino gorivo.
Kad se u krvi nau masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative:
ili emo biti fiziki aktivni i nai misii e sagoreti energiju koja im je ponuena,

6
ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku, pa ce ubrzo masno tkivo,
koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti ove elemente i u svom delu za reciklau, retransformisati ponovo
u trigliceride i uskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za skladitenje otpada.
Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe da se uskladiti jedna ogromna koliina
otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo masno tkivo, ve jedna masa puna biolokog, ali i
industrijskog otpada, koji se veoma teko uklanja.
Te naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su tvrdokorne za uklanjanje.
Masne kiseline delom odlaze i u jetru, gde se uz pomo jetrinih enzima direktno pretvaraju u trigliceride,
tada se oni nazivaju serumski trigliceridi i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. Kad su povieni trigliceridi u
krvi, to je pouzdan znak da ne postoji fizika aktivnost uz istovremenu poveanu proizvodnju masnoa.
Svako povecanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran znak patnje nae jetre, kao i gusterae,
odnosno pankreasa.

NAPOMENA: IZMEU OBROKA MORA DA PROE MINIMALNO 3, ALI JE OPTIMALNO 4

SATA!

Pravo vreme za vebanje

Kao to smo videli, masne elije su fantastini proizvoai i uvari energije neophodne za rad srca i
miia. Ali, masno tkivo ne elimie iz organizma ni na koji nain nagomilanu mast. To rade nai miii.
Oni su osnovna maina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu za kretanje.
Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti miie i masne naslage e se prirodnim putem smanjivati.
Poznato je da postoji odreen broj ljudi, koji u svom genomu imaju prirodnu zatitu od svih poremeaja u
metabolizmu masti, to se zove genetski polimorfizam, pa kako nemaju problema u metabolizmu masti,
oni mogu imati idealnu telesnu teinu i bez mnogo fizike aktivnosti, a pri tom mogu jesti mnogo i ak
vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionistikom principu.
Ovo, na alost, ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremeaja, poevi od ivotne dobi izmeu 55-60
godina, pa bez obzira na to koliko se mi hvalili naim prethodnim zdravljem, uz sve loe navike, u starijoj
dobi emo se suoiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju metabolikim poremeajima, povienim
krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma.

Efektivne fat-buming vebe

Intenzivne vebe nisu nain da se oslobodimo vika masnih naslaga.
Naprotiv. Da je to tako, ljudska rasa bi izumrla jo davnih godina. Ljudi u prolosti nisu imali mnogo
hrane na raspolaganju, a kretali su se mnogo i dugo u cilju pronalaenja te hrane. Da je organizam
konstruisan tako da moemo malo jesti, a puno se kretati (ili vebati) i time gubiti masnoe, nijedan ovek
iz prolosti ne bi preiveo. Ve za nekoliko dana bi potroio sve masne rezerve i umro bi.
I za ovo se postarala fizioloka funkcija ouvanja energije. Zapravo, uopte nije lako smrati poveanjem
fizike aktivnosti!
Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.
Kad i kako se veba je takoe veoma bitno.
Trik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizike aktivnosti u hronobioloki ritam.
Pravo vreme za vebanje je ono kad se masne elije spremaju da zaponu proces oslobaanja masti.
Ne treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest, dok traje lipogeneza,
odnosno stvaranje masti.
Znai, ne vebamo posle obroka i to najmanje sledea 2 sata. Sem to je potpuno neefikasno, moe biti
optereujue za varenje unete hrane, mogue je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko
elimo da smramo.

7
Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu, odnosno razlaganje masnoa (nivo kortizola ujutru je
najvii izmeu 7 i 8 sati, kortizol je takozvani hormon budnosti, a tada je znai i nivo aktivacije svih naih
ivotnih funkcija najvii.
Najbolje vreme za vebu je ujutru, a pre doruka.

Statistika kae: ljudi koji primenjuju ovaj princip ine upravo najvei procenat onih koji imaju idealnu
telesnu teinu. I to bez ikakve muke.
Ove jutanje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka, pogreno je ujutru trati (to veina
ljudi smatra veoma zdravim), jer naem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon buenja da
postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srce veim naporima u to vreme. Statistika kae da je
procentualno daleko vei broj iznenadnih smrti usled optereenja srca u toku tranja u rano jutro nego u bilo
koje drugo doba dana.
Ostali termini za vebanje su pre ruka ili pre veere, ali ovo poslednje je najgora alternativa. Najmanje je
preporuljivo vebanje posle 9 sati uvee (razlozi su brojni, jedan od razloga je to tim postupkom vetaki
odravamo nae nadbubrene lezde aktivnim, a to vodi u hronian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko
godina ove prakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre svega poremeaju imuniteta). Dananji radni
ritam usmerava mnoge ljude da vebaju upravo u ovo vreme, a preporuka je da tada to bude etnja ili bri
hod na traci.
Teke vebe (sprint, aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata, odnosno glikogena iz jetre i dovedu do
zamora, koji dalje dovodi do niza metabolikih poremeaja, koji rezultuju zakljuavanjem uvenih vrata
masnih elija i uvanjem zaliha masti (nae telo ove teke vebe prepoznaje kao pretnju, a ne kao stimulans!),
a s druge strane, akutan pad eera poveava potrebu za unosom hrane.
Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak daje komandu da moramo uneti novu
hranu da bi se zatitili svi unutranji organi i obezbedila neophodna energija za njihov rad.
Nae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne, pokreu se svi mehanizmi za
proces stvaranja masti. Uz ovaj efekat, gojazne osobe e dobijati na teini, ak i ako budu jeli samo presno
povre nakon intenzivnog treninga!
Ovo je jedan od razloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osim to mogu biti opasne za srce
kod gojaznih ljudi, koji poinju da vebaju po savetima vienim na TV.
Za eliminaciju masti, potrebno je vebati due od pola sata u kontinuitetu i to sa najvise 50%
maksimalnog kapaciteta, gde emo maksimalno potedeti ugljene hidrate iz rezervi tela.
Teretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnog trenera. Po mnogim
istraivanjima, brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate u ouvanju
zdravlja i to zaista ubedljivo.

ene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice, mukarci 3 sata (ovo je zbog
razlike u nivou testosterona u krvi). (Mada postoje i najsavremenije teorije, koje govore o tome da
odreeni kratkotrajan vid aerobnih vebi moe dati odline rezultate, ali je potrebna veoma specifina
priprema).
Rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h, znai lagana etnja ne spada u ovu priu (etam psa
svaki dan, guram kolica, etam sa prijateljicom po gradu, ovo su samo neki od odgovora na pitanja o
fizikoj aktivnosti)...

Zato su mnoge dijete neuspene?

Danas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporuuju nedovoljno
obrazovani lekari ili priueni laici, donose vie tete nego to daju korist. to su restriktivnije, to su
tetnije. I to zbog vie razloga, to mentalnih, to fizikih.

8
Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana, kako veina dijetskih reima, na
alost, predlae. Idealna je u trajanju od najmanje 40 dana (kao to bi trebalo da bude smanjen unos
hrane za vreme pravoslavnog posta), jer se za to vreme nae telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i
daleko bolje odreaguje kasnije, pri povratku na uobiajeni kalorijski unos.
ta se dogaa: ponovo drevni princip ouvanja energije za rad srca i svih drugih naih vitalnih organa.
Kad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48 sati se smanjuje bazalni
metabolizam i mi veoma brzo ponemo da funkcioniemo odlino na restriktivnom kalorijskom unosu,
ma koliko nizak on bio. Bazalni metabolizam je energija potrebna za rad naih organa u stanju mirovanja
- mozak, srce, plua, creva, jetra, bubrezi, itd. koriste odreenu koliinu energije, izraene u kilo-
kalorijama i to je minimum koji organizam mora unositi bez aktivnosti miia.
Tada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini (to na alost podrazumeva smanjenje miine
mase i koliine vode iz elija), ili imamo smanjenje obima tela (to je bolje, jer to znai da smo smanjili
zapreminu masnog tkiva, koje ima malu specifinu teinu, pa nam vaga manje govori od garderobe, koja
postaje komotna).
Za to vreme smo non-stop gladni i nervozni, ali imamo eljene rezultate.
Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje
kalorija, odnosno merenje koliine unete hrane snaan okida stresa kod oveka??) i vratimo se veem,
odnosno prethodnom kalorijskom unosu.
Ali... obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se deava reiativno brzo u cilju zatite
energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svih drugih unutranjih organa), sad nam treba, umesto 48 sati,
najmanje 4 sedmice da se nae telo podesi na novo stanje i da se povea vrednost bazalnog metabolizma...
Znai, prethodno uobiajena koliina hrane koju smo jeli, postaje prevelika u ovom periodu; tada dolazi do
uvenog jo-jo efekta i mi, ne samo to vratimo izgubljeno, ve i dodamo malo masti na onu koliinu koja je
postojala pre dijete.

Bitno je znati koje namimice dovode do nagomilavanja masti i vano je kako pametno upotrebiti saznanja
u vezi sa kvalitetom namirnica.
Spomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zaslaivaa... Aspartam i drugi vetaki zaslaivai su jo
snaniji okidai izluivanja insulina od prostog, brzog eera...
ta se zapravo deava: mi popijemo dijet pie ili kafu za zaslaivaem... pankreas dobije signal za izluivanje
insulina i nivo insulina odjednom poraste, a mi u krvi zapravo nemamo nikakav unos takozvanog brzog
eera koji treba da se metabolie. Sad odjednom postaju zbunjeni i pankreas i masne elije, odnosno adipociti,
jer je dolo do lane uzbune...
Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno u krvotoku to treba da se
prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo dolazi do principa reakcije na pretnju i mi zakljuamo sva
mogua vrata na elijama masti, pa klju ak i zaturimo na neko vreme. Aspartam je jedan od
najkancerogenijih poznatih zaslaivaa, a njegov indeks kiselosti je 40, apsolutno najvei od svih namirnica
koje unosimo, danas je dokazano da izaziva tumor na mozgu u deijem uzrastu.
Znai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakim zaslaivaem. Ali, zaista
USLOVNO!
Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojoj pie - bez eera ili sugar
free, UVEK postoji dodatak zaslaivaa, kao to su aspartam, sorbitol, saharin, ciklamat itd.
Zbog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedino fruktoza, od svih eera, ne dovodi
do snanog porasta nivoa insulina.
Takoe, ponovo se kod nas pojavio prirodni zaslaivac, STEVIA, to je biljni ekstrakt, nema kancerogenih
efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je bazna supstanca, pa deluje i kao zatitnik imuniteta.

9
esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera (takozvane low carb diets, odnosno smanjenje unosa
ugljenih hidrata u vidu hleba, cerealija, skroba i drugog), to posledino doprinosi poveanju potrebe za
unosom brzih eera, odnosno, nae elije poinju odreene metabolike procese u cilju zatite energije,
tako da umesto da smanjimo lipogenezu, stvaranje masti, mi je opet podstaknemo (zakljuavanje vrata
adipocita).

Takozvane trans-masti
Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a radi se o biljnim
proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne (margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir
itd...).
Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna pri unosu ovih namirnica. Te masti
se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa.
Do skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa je veliana uloga
margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene trans masti, od
prirodnih. One poveavaju nivo takozvanog loeg (LDL), a sniavaju nivo takozvanog dobrog (HDL)
holesterola.
U svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnica koje sadre trans-masti
(Kanada), u Sjedinjenim Amerikim Dravama postoji zabrana korienja takvih namirnica u
restoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans-masti u namirnicama (manje od
2%).
Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog
porekla. Koriste se za produenje trajnosti peciva, slatkia, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim
supama iz kesice, svim konzervisanim namirnicama...
Najvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoe itd. ...
Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri
procenat sadraja trans-masti (ne sme biti vei od 2%, mada je daleko najbolje da ne postoji uopte).
Znai: im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna masnoa, neka to bude signal za
oprez (na alost, to emo videti na veoma velikom broju proizvoda, mi smo do sada u naim
prodavnicama pronali samo malo proizvoda na kojima pie taan procenat ovih masti).

Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija

Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo aminokiselinama, koje obezbeuju rast, odravanje i
reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, a takoe su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima,
hormona, neurotransmitera itd. ...
Nae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. Ukoliko unosimo malo ili ne unosimo uopte proteine,
nae telo poinje da razgrauje sopstveno miino tkivo, da bi obezbedilo odreene aminokiseline,
neophodne za rad srca i unutranjih organa, kao i imunog sistema.
Unos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko 1 g po kilogramu, mada po najnovijim klinikim
ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko 1,6 g po kilogramu telesne teine.
U crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina,
aminokiseline koja utie na misaone procese, razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga, a u
obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji autizma kod dece, kao i u
vegeterijanskoj ishrani.
S druge strane, miiima je neophodna ova aminokiselina da pravilno rade, ovo se naroito
odnosi na funkciju sranog miia.
Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. Da bi srce bilo zdravo i aktivno, ova
supstanca se mora unositi putem suplementacije.
Jo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnogi nutricionisti su protivnici njegove
upotrebe u ishrani.

10
Hrono ishrana kae da ipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jer to moe da bude vie korisno
nego tetno.
Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti (ne zabranjeno, ve
ogranieno) i druga ogranienja za sada nisu poznata.

Gojaznost
Gojaznost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to su optereenje srca i krvnih sudova,
porast krvnog pritiska, taloenje opasnih materija u crevima, oteava i remeti funkcije rada unutranjih
organa (jetra, pankreas, bubrezi), ugroava metabolike procese, dovodi do poremeaja u funkciji i
strukturi zglobova i kostiju, itd.
All, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmeu debljine oveka i skraenja njegovog
ivotnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma, kojim nae sopstvene masne elije
jedu onaj genetskl materijal koji presudno odreuje duinu naeg ivotnog veka.
Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naunika iz St. Thomas Hospital u Londonu, koji je prouavajui
genetsku strukturu i patoloka optereenja blizanaca, dolo se do zapanjujuih rezultata o ponaanju
genetskih zapisa kako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.
Rezultati su objavljeni u strunoj periodici (Lancet Medical Journal, pre svega), a kasnije studije su objasnile i
molekularno-bioloku strukturu problema skraenja ivotnog veka kod gojaznih ljudi.
Eric Ravussin, iz Biomedicinskog Istrazivakog Centra u Baton Rouge, (LA) je sa svojim timom potvrdio
rezultate iz Londona.
Kao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na Medicinskom Univerzitetu u New Jersey-ju u
SAD, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi kod nekoliko hiljada ljudi, kako normalne telesne teine, tako i
kod gojaznih.
Jedna od ovih studija, naroito znaajna za dalju sudbinu teorije o kraem ivotnom veku gojaznih ljudi je
obavljena na 1.125 ena, od kojih je preko 20% bilo gojaznih.
Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunoloke analize, kao i analizu jedne
posebne strukture unutar elija belih krvnih zrnaca, koja se zove telomera, a poznata je po tome to
predstavlja periferni deo hromozoma, molekula koji nosi na ukupan genetski materijal.
Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zasluna za duinu naeg ivota, tako to se u
momentu elijske deobe, ona skrati za odreenu duinu.
Kada se elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda podarila (najee izmeu 48 i 54 puta),
elija dalje ne moe da se deli, jer se telomera potpuno skratila i tada elija umire, a u zbirnom efektu,
tada dolazi do smrti organizma.
Istraivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne ene.
Telomere gojaznih ena su bile statistiki znaajno krae nego telomere ena sa normalnom telesnom
teinom.
Ubrzo nakon ovih istraivanja, 2005. godine, otkriveno je da se u krvi gojaznih ljudi nalaze znaajno vii
nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a koga lue masne elije.

Ovaj hormon odreenim mehanizmima skrauje telomere (ovo je slian mehanizam kao to i duvanski
dim deluje u smislu skraenja telomera). Ovi rezultati su podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na
akciju i danas se ogromna novana sredstva ulau u terapiju gojazne dece i preventivu gojaznosti, uopte.
S druge strane, naunik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA, Rudolph L. Leibel, kae da su prikazani
rezultati istraivanja veoma provokativni, ali da ne moraju obavezno znaiti da e svi gojazni ljudi, ili oni
sa skraenim telomerama, biti osueni na to da umru pre ne gojaznih vrnjaka. On ostavlja mogunost da
je vreme neophodno za deobu razliito, tako da je mogue da se kod nekih ljudi elije dele sporije, pa iako
je mogunost reprodukcije smanjena, moe da se oekuje prosena duina ivota.

11
Ispitivanja su takoe pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su bili gojazne, pa zatim ostvarili i
ouvali optimalnu teinu, ovaj faktor rizika apsolutno ne postoji. Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i
ponaa se kao nezavisna formacija. Ako ga imamo u viku, naudie nam, ako masnoe imamo u
normalnom procentu, uvae nas, ako ovog tkiva imamo manje nego to treba, opet e nam nauditi!

Koji su pokazatelji gojaznosti?

Kad kaemo gojazan, mislimo na to da je BMI oveka preko 30. Radi preciznosti odreivanja stepena
uhranjenosti, dizajnirana je tabela body mass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se moemo veoma brzo
orjentisati kakva nam je koliina masti, dovoljno je znati nau teinu i visinu i lako emo se orjentisati u
kom se delu skale nalazimo.
Jednostavno odreivanje ove vrednosti je sledee - teinu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima
(na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84 m, da bismo odredili body mass index, podelimo vrednost 70
sa kvadratom visine, 1,84x1,84, dobijamo vrednost 20,67).
Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka osoba koja ima BMI preko
24,9; normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmedju 18,5 i 24,9, a vrednost BMI ispod 18,5 je takoe
patoloka i govori nam da je u pitanju pothranjenost.
Danas je BMI ve prevazien faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije ispitivanje
sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega, to moe omoguiti InBody analizator tela).
Neko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama, moe imati vei body mass index
od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manje miine mase, pa je ova mera postala neupotrebljiva.
Jedna amerika psiholoka studija iz 1998. godine (4.500 veoma gojaznih ispitanika) otkrila je da 82%
gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu, malo korpulentniju osobu i ne prepoznaje se meu siluetama
izmeu vie gojaznih osoba. Kada bi ispitivai pokazali siluetu dotinog ispitanika na fotografiji uz siluetu
normalno uhranjene osobe, ak 79% ispitanika odgovara da je u pitanju foto montaa, jer sebe ne mogu
prepoznati kao veliku osobu.
esto i u praksi moemo uti izjave kao to su: oboavam to sam debela, potpuno sam srena (dokazano
je u svim ozbiljnijim neurofizioloskim ispitivanjima, da je kod gojaznih ljudi luenje hormona sree za
skoro 35% ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tana).

Depresivnom raspoloenju podlegne 78,7% gojaznih ljudi, a vie od 60% pacijenata mora primati
medikamentoznu antidepresivnu terapijui!
Znai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi, pokuajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno
kompleksna i veoma teko izleiva BOLEST.
Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu porodicu i radno i prijateljsko
okruenje.
Francuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. Dokazano je da gojazni ljudi nisu srene i
zadovoljne osobe.
Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjem individualnih dijeta i suplemenata
koji vraaju ravnoteu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraanjem oseanja sree i radosti .

Principi Hrono - ishrane

U programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja o medicinskoj grani koja se zove
hronobiologija, o vrsti namirnica, iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi skladite, a kad se
energetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnih elija.
Ve samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i time pomaemo
uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu, kao i telesnoj teini koja je idealna za nas.
Ujutru elije naeg tela zahtevaju veliku energiju i tada masne elije otputaju uskladitenu mast daleko
lake nego bilo kad kasnije u toku dana.

12
Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladite i otputaju, je upravo
jutro.
To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla - maslac, kajmak, sir itd.).
Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani, jer jedino jutarnji unos hrane
aktivira masne elije da bez oklevanja isputaju iz svog skladita masti, i to vrlo intenzivno.
Ako ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da doe do jutarnjeg
oslobaanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, nae telo, naprotiv, nastavlja sa skladitenjem,
jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.
Uvee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo prirodno skladiti mast.
Nae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje (kortizol, hormon budnosti se mnogo manje lui,
poeo je da se lui hormon sna) i elije, po liniji manjeg otpora, ude za brzim eerima, da bi ih lake i sa
manje napora uskladitile.

Ovo je najei problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporeuju obroke - organizam poinje da
udi za slatkim! Najpre uvee, a nakon nekog vremena i u svako doba dana!
Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim elijama da uskladite
ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae rade, i kad je oslobaanje masti samo simbolino, bez
obzira na fiziku aktivnost.
Najlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od 3 puta u toku dana, (od 8h do
20h, sa optimalnom pauzom od 4 sata izmeu obroka) a naroito je vano u toku prepodneva uneti
najveu kolicinu razliitih hranjivih supstanci.
NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 2 SATA PRE
ZASPIVANJA!

Idealni jelovnik?
Netolerancija prema odreenim komponentama hrane, kao i alergijske reakcije na hranu mogu se esto
javiti u obliku oseaja umora, tromosti, glavobolje itd.
To je rezultat stresa kome je organizam izloen unosom namirnica na koju je preosetljiv.
Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se gubitak dnevne motivacije i
radne energije, umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koi, vrtoglavica,
astma, depresija, gojaznost, karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.
Najee i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne...
Iako nam je priroda podarila mo da prepoznamo potencijalno nepoeljnu hranu i da je izbegavamo, kao i
da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara, danas je, na alost, teko prepoznati ove prirodne
podsvesne signale.
Naime, od ranog detinjstva, mi smo opteretili organizam brojnim grickalicama, slatkiima, brzom
hranom, hranom punom konzervanasa, aditiva i pesticida... sve ovo dovodi do uspavanosti naih
prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da izbegavamo.
Danas je tehnologlja toliko napredovala, da i najopasnije namirnice prepoznajemo kao - najslae, jer sa
dodatim ukusima i bojama, ove namirnice postaju veoma primamljive. Mnoge namirnice nas privuku
svojim zavodljivim ukusima, naroito su opasni slatkasti i slani dodaci.
Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vie od dve treine sluajeva, dolazi do nestanka
zdravstvenih tegoba, kao to su povien holesterol, visok pritisak itd.
Ova injenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravi pametnim unosom hrane.

13
Ali, kako danas biti pametan?
Malo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska iza oka.. ali isto tako itamo i
brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim novinama.
I pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog za idealan jelovnlk. Zato?
Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Rekli smo da ona ne podrazumeva upadljive probleme sa
varenjem, stolicom ili pojavu bolova u stomaku. Naprotiv, netolerancija na hranu je tihi ubica.
Svaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve nae fizioloske funkcije, a
svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. Jednom
oveku je za stvaranje energije odgovarajua jedna vrsta namirnica, nekom drugom, sasvim druga vrsta.
Unutar jedne porodice ak veoma esto postoje razlike u sposobnosti iskorienja namirnica.
Mi imamo oseaj da neku hranu volimo ili ne volimo, a to je samo ostatak drevne moi koju su nai
preci imali kad su birali namirnice od kojih mogu imati samo korist, a ne i tetu.

Definicija Hrono - ishrane

Hrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim rezimom ishrane prema
zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona i enzima u naem organizmu. Jednostavno reeno,
svakom oveku je potrebno da koristi odreene vrste namirnica u razliita doba dana, da bi njihova
iskoristljivost za stvaranje energije biia najvea, a stvaranje otpadnog materijala, pri tom, najmanje.
U naoj sredini je teko primeniti originalni program, jer veliki broj ljudi ima poremeene vrednosti
holesterola, eera i gojaznost, pa je morao pretrpeti jo mnoge dodatne izmene, da bi dao rezultate.
Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu spreavanja brojnih bolesti i
stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.
Hrono ishrana je jedini dijetetski reim danas, putem koga je na veoma jednostavan nain, mogue
ouvati iii vratiti dobro zdravlje.
Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi viak kilograma, a ukoliko postoji
poremeaj u vrednostima eera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je reim jedini pravi terapijski izbor
za postizanje normalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i
maligniteta.
Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema naem prirodnom ritmu izluivanja
hormona i enzima ne moemo iskoristiti u to odreeno doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da
smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije.
Na metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izluuju u okviru odreenih organa, a
ovo luenje je uvek vremenski odreeno i to ne prema naim individualnim navikama, ve po zakonu
univerzalnog ritma dana i noi. Ovaj ritam je predstavljen sledeim: izlazak sunca, podne, posle podne,
zaiazak sunca, no. On diktira i to kako e izgledati na individualan bioloki ritam.

Postoji odreeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranje masnih depozita (u cilju
kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranje energetskih zaliha) itd., a ovi intervali su fizioloki, znai
prirodni, nesvesni i odreeni su zapisom u naem genetskom materijalu.
Hrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranje energije.
Da bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se sva hrana u digestivnom
sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajueg oblika
energije.
Neki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uvee.
Hormoni se takoe izluuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izluuje najvea koliina kortizola i
insulina, dok se melatonin, hormon sna lui samo uvee i nou.

14
Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odreeno doba dana, dok za varenje neke druge
namirnice u to isto doba dana, moramo da iskoristimo sve postojee fizioloske rezerve organizma u cilju
korienja te namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa.
Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odreeno doba dana, mi zbunjujemo nae lezde koje lue bitne
hormone za aktivnost naeg organizma, traimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno
odmaraju.
Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenje enzima, dolazi do greaka u
metabolizmu koje vode u hronine bolesti i gojaznost.
Kliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee. Niti je nama voe potrebno
ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da ga iskoristimo na pravi nain u to doba dana. Isto tako,
testenina u veernjim ili nonim satima (a ovo je apsolutno najea greka u ishrani) nam nije pametan
izbor ukoliko imamo viak kilograma, jer mogunost da je iskoristimo za stvaranje energije praktino ne
postoji u ovo doba dana, usled prirodnog nedostatka odgovarajuih enzima, pre svega amilaze, koje vare
ovaj oblik hrane.
Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogui nain iskoristi svaku hranu koju
pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fizioloka funkcija digestivnog sistema odgovarajua.
Pogrean izbor hrane u odreeno doba dana dovodi do stvaranja metabolikog otpada i zatrovanosti elija
organizma. Najea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opte, tako i parcijalne
(nakupljanje masnih depozita u odreenim delovima tela).
Kad pojedemo neku hranu koju ne moemo da koristimo za stvaranje energije, mi je uskladitimo u obliku
masnih naslaga, za neku drugu priliku.
Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvim ista, ve ona koja se u naem
organizmu pravi sa dodacima metabolikog otpada. Ova masnoa se, kao takva, ne koristi na pravi nain
ni kasnije, u sluajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja energije.
Dodatno optereenje za na organizam je to to mi nastavimo sa unosom hrane u pogreno vreme, pa
osim to se nakupljena masnoa nikad ne iskoristi, mi dodajemo novu koliinu u skladita. Naravno,
odsustvo fizike aktivnosti je okida za nastavljanje taloenja masnoa. Miii za svoj rad koriste veliku
koliinu energije, pa se masnoe veoma lako nakupljaju kod ljudi koji nisu fiziki aktivni.
Ako pokrenemo miie, mi smo uradili vei deo posla za na pravilan metabolizam i stvaranje siluete tela
koja odgovara naoj prirodnoj konstituciji. Prirodna konstitucija oveka je vrsto i zategnuto, a ne mlitavo
i debelo telo.
Uzroci prekomeme teine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod oveka u svetu su raznoliki,
mada je najee u pitanju skup vie faktora (navike, psiholoka struktura linosti, kulturno okruenje
itd.).
Naslee se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti, mada se svake godine u literaturi
objavljuje, nakon rezultata neke nove statistike analize, da je ovaj uticaj ranije prilino preuvelian.
Bitna injenica je da su navike u pogledu ishrane unutar jedne porodice veoma znaajan
uzronik nastanka gojaznosti.
Takoe se pominje elijski poremeaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvoai energije.
Mitohondrije se nasleuju od majke i to moe objasniti odnos izmeu teine deteta i teine njegove majke.
Ako je majka gojazna, kasnije postoji 75% anse da i dete kao odraslo bude gojazno. esto se poslednjih
godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu, odgovornom za oseaj sitosti. Ako postoji
poremeaj u stvaranju ovog proteina, osoba koja pojede obilan obrok nee osetiti sitost i imae potrebu da
u toku dana uzima vie hrane.
Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj medicini. Ali, ostaje injenica
da je od presudnog znaaja za razvoj gojaznosti, kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja, ipak bitan
izbor hrane.

15
Reim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, to znai da je veliki izbor hrane na
raspolaganju. Ovaj princip je, pre svega, opti ivotni princip, a za njegovo praktikovanje je potrebno
samo malo znanja i zdravog razuma.
U hrononutritivnom reimu nema ogranienja u koliini namirnica, slatkiima ili
masnoama. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima.
Hrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje), bez ikakve muke, dovodi do
upadljivog gubitka telesne teine (u praksi imamo sluajeve od gubitka i vie od 10 kg, mada je najee
oko 4-8 kg). Osim gubitka kilograma, ovaj metod regulie izgled siluete, nae telo postaje oblikovano
prema uroenoj - fiziolokoj konstituciji. Izraen stomak, jahae pantalone, velika zadnjica, debele
butine itd., nisu pokazatelj nae konstitucije, ve posledica nepravilnog nutritlvnog reima i mogu se
regulisati za izuzetno kratko vreme.
Dokazano je da odreena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tano odredili vrstu
morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere, koje nam u praksi olakavaju individualni
pristup.
Na primer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani (argarepa, celer, cvekla, pakanat, boranija,
krompir, itd.) dovodi do pojave irokih kukova, suvie mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina
i stomaka i blagog poveanja ramena i grudnog koa, mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do
pojave velikog stomaka, butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i godina starosti) itd. Da bismo pouzdano
znali koja vrsta hrane odgovara naim pacijentima, mi obavljamo test intolerancije na hranu i In Body
analizu tela pri prvom pregledu.
Prema francuskim autorima, velike se greke prave ba unosom vrste namirnica koje ne
odgovaraju morfolokoj karakteristici naeg tela.
Do skora je bila aktuelna uloga krvnih grupa u nainu ishrane i izboru namirnica, ali je ova teorija
naputena 2007. godine, kad se autor odrekao iste.
Dr Piter DAdamo je 1996. godine objavio prvu u nizu knjiga, koje se bave ovom temom. Ovaj lekar
zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorija njegovog oca, stara preko 50 godina) o slaganju odreenih
krvnih grupa sa vrstama namirnica. Prema toj teoriji, vrste belanevina koje se nalaze u hrani (lektini)
ponaaju se kao izazivai hemijske reakcije u dodiru sa belanevinama naih krvnih elija i ovom
reakcijom dolazi do oteenja elija. Budui da su nae krvne elije razliite (razne krvne grupe ABO
sistema) odreena hrana e bukvalno za neke ljude predstavljatl lek, a za druge otrov, smatrao je dr
DAdamo.
Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to mi ipak nismo svi isti unutar 4
krvne grupe. Dokazano je da su varijacije unutar svake krvne grupe izvanredno velike. Najvea zamerka
ove teorije je potpuno uoptavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belanevina: svi ljudi krvne
grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci. Belanevine iz mesa za pripadnike krvne grupe A predstavljaju
okida u nastanku karcinoma, na primer, dok itarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih
hroninih bolesti uzrokovanih padom imuniteta.
Prema bezbrojnim klinikim studijama, dosledno primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama
niti produava ivot statistiki znaajno, niti ga dokazano skrauje.
Kao to je reeno, dr DAdamo se javno odrekao ove svoje teorije 2007. godine.

Pravila Hrono - ishrane

Kad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namimica koju unosimo, vie ne dolazi do skladitenja masnoa
u odreenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vreme menja.

Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i veeri, koji su i najee zanemarivani obroci.
Ujutro je obavezno jesti obrok bogat sporovareim ugljenim hidratima (cerealije - hleb, itarice) i
ivotinjskim masnoama (sir, maslac itd.)
Izmeu svakog obroka trebalo bi da proe najmanje 3, a idealno je vie od 4 sata

16
 Zabranjen je unos svih gaziranih pia koja sadre eere ili vetake zaslaivae (Coca-Cola,
Sprite, Fanta, Cocta, Tonic, Coca-Cola Zero, energetska pia, zaslaeni voni sokovi i drugo)
Ne preporuuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ruak i veeru, ovo je dozvoljeno
samo ujutro za doruak (na primer, tost, puter, unka ili jaje)
Zabranjene su sve vrste grickalica izmeu obroka (SVE)
Voe i suvo voe se ne jede ujutro, niti uvee, kao ni slatkii okolada, na primer, ve samo
izmeu 16 i 18 asova, po zimskom raunanju vremena (znai od 17 do 19 asova po letnjem
raunanju vremena)
Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii...)
Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) se jedu najkasnije do 15 asova
Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti, a, iako se i dalje oko toga polemie danas u
svetu, hrono ishrana ga u potpunosti zabranjuje, ne pije se, niti se stavlja u kafu. Dozvoljeno je
mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima, a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni
margarin, biljni sirevi (osim tofu - sojinog sira), biljna pavlaka, biljni slag, pekarska peciva, kao
sto su pogaice, kroasani itd. su takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljava upotrebu
ovih namirnica

NAPOMENA:
UKOLIKO POSTOJI DEFICIT MASNOA U ORGANIZMU I MALA TELESNA TEINA,
PRIMENJUJE SE DRUGAIJI PROTOKOL ISHRANE, SA VEOMA ESTIM
KONTROLISANJEM INBODY SASTAVA TELA. U VEERNJIM ASOVIMA SE
PREPORUUJE UNOS CEREALIJA, NAJEE PIRINA, KUKURUZA I INTEGRALNE
TESTENINE.
Tada se obroci rasporeuju na 2 do 3 sata i poveava se unos proteina.
Da bi hrono nutrltivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu.
Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica moe iskoristiti za stvaranje energije na
elijskom nivou bez tetnih ostataka, a koje namimice treba izbegavati.
U praksi Anti Aging medicine, najee se primenjuje neki od biorezonantnih testova odreivanja
netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnim grupama, jer se zahteva individualniji pristup.
Mi ovaj test u praksi obavljamo na aparatima MORA Super i Century.

Princip delovanja ovog aparata je osmiljen i dizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvoaa
pejs mejkera, lidera u prouavanju biopotencijala organizma, kompanije Medtronik.
Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo biti vitalni, zdravi i dugoveni.
Naprotiv, dokazano je da moemo jesti i vee koliine odreene hrane, ali samo u vreme kad na
organizam tu hranu lako vari i bogato koristi. Nakon nekog vremena, sam organizam zapoinje restrikciju,
tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvano prejedanje... uvek emo pojesti onoliko hrane
koliko nam treba u tom odreenom dobu dana.
NAPOMENA: NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJU JEDEMO, AKO JE JEDEMO
U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJI.

Uslov za pravilan reim

Prvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je u sledeem: potrebno je
smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae, da bi se insulinska aktivnost normaiizovala, pa je
preporuka da se najmanje dve do etiri sedmice (a poeljno je i due) iz ishrane iskljue sve vrste slatke
hrane (kolai, keks, okolade, voe i dr.).
Zbog toga to mleko u elucu pravi grudvice, zvane kazeinati, koje spreavaju resorpciju mnogih minerala,
mleko se svakako iskljuuje iz ishrane za sva vremena, ali i mleni proizvodi u samom poetku programa,
naroito jogurt, kakavalj i kefir i svaka vrsta estokih alkoholnih pia.
U okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice koje predstavljaju

17
IZUZETKE:
dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zaslaivaa, mogue je koristiti domai upren ili
ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti ni eer, fruktozu niti zaslaivae
kiselo mleko 2-4 puta nedeljno, procenat masnoa do 3,2%
puter (maslac) 10 do 20 g dnevno
limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe
crno, odnosno crveno vino
(ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine, ne remete na metabolizam).

OBROCI:

DORUAK - ovo je najvaniji obrok!!!

Doruak je kapltalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije u organizmu dalje, u toku dana.
Ako niste spremni da uvedete doruak kao obavezan i najvaniji dnevni obrok, vi niste
pravi kandidat za primenu hrono nutritivnog reima, jer neete imati eljene rezultate.
Program radi samo ukoliko postoji kvalitetan doruak!
Idealan doruak trebalo bi da sadri ivotinjske masti, manje belanevina i vie takozvanih sporih eera
(itarice, znai, hleb, musli itd.), jer je na organizam prilagoen da samo ujutro moe dobro variti i
iskoristiti kombinacije ove hrane.
Ujutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnih namirnica (enzim lipaza). Od
produkata metabolizma masti, kasnije se nou, u toku sna, stvaraju novi i zaceljuju oteeni zidovi elija.
Ujutro se proizvodi takozvani endogenl holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge
druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obroku pomau da se sintetie kvalitetan (dobar) holesterol.
Terapija hrono ishranom reava problem sa holesterolom za 10 do 15 dana, nijedan na pacijent nije na
terpiji statinima, ukoliko nije ve doao sa terpijom.
Ukoliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla, poveava se produkcija
lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog loeg holesterola. Ovaj LDL, lo holesterol, umesto da
uestvuje u zatiti i obnavljanju elija naeg organizma, naprotiv, uestvuje u mnogim zapaljenskim
procesima i podloan je oksidaciji slobodnim radikalima, pa se ubrzava proces starenja i samim tim
pojava mnogih oboljenja (karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova - visok pritisak, ateroskleroza...).
Ujutro je znaajna sekrecija i enzima koji metaboliu unete belanevine, pa je i iskoristljivost proteina
takoe dobra (ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u stvaranju sadraja naih elija). Ovo znai da se
ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino.
Ujutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana, a ovo veliko luenje insulina odgovara i velikom
luenju kortizola, hormona budnosti, koji takoe ujutro ima najviu koncentraciju u organizmu u toku
dana. Kortizol svojom aktivnou prirodno dodatno utice na povecanje vrednosti eera u krvi. Znaaj
ovoga je u tome to oba navedena hormona ujutro iscrpljuju pankreas ukoliko unosimo brzovaree eere
(med, beli eer, voe i, naroito, vetake zaslaivae).
Da bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutro unositi spore, odnosno sloene
eere (integralni hleb ili cerealije), a ne brze, odnosno proste eere (med, obian eer, voe).

Spori eeri se ne pretvaraju brzo u glukozu (eer u krvi), kao to je to sluaj sa unetim brzim eerima -
po emu su obe vrste eera dobile svoj popularni naziv (brzi i spori). Brzi eeri se velikom brzinom
pretvaraju u glukozu (eer u krvi), pa ova pojava izaziva novo izluivanje insulina iz pankreasa, to
vremenom iscrpljuje ovu bitnu lezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinska rezistencija i pre-dijabetes.
Osim zablude da su voe i med najzdravije namimice za jutro, tu je i iroko rasprostranjena zabluda da su
vetaki zaslaivaci odlina zamena za eer.

18
Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zaslaivaa. tavie, daleko snaniji signal za
poveanje luenja insulina e dati jedna mala jedinica aspartama nego velika kaika obicnog belog eera.
Fruktoza je jedini brzi eer koji ne provocira pankreas na veliko luenje insulina. Iako je fruktoza voni eer,
voe i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje jo nekoliko drugih vrsta brzih eera koji daju snaan signal
pankreasu za luenje insulina. Prema mnogim autorima, postoji izuzee koje se tie demova bez dodatog
eera ili sa dodatom fruktozom. Tehnoloki postupak pripreme ovog proizvoda omoguuje dobru
iskoristljivost, kao i malu tetnost, pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove demove. Sve su rei
dijetetski protokoli (sreom) koji savetuju unos voa ujutro i prepodne. Osim trenutnog oseaja poveane
budnosti i naleta energije (kod nekih ljudi voe ujutro je takoe i ritualni podstrek za izazivanje stolice),
nikakva korist ne postoji, samo teta.
Od pia su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom, to je izvanredna kombinacija za podizanje
imuniteta. Ovo nije zbog, kao to se veruje, bogatstva limuna vitaminom C, ve zbog toga to limun u
organizmu pravi baznu sredinu (limun je kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja takozvani bazni pepeo, to
je njegova najbolja osobina), a sve to je bazno direktno produava ivot i vitalnost. Najkvalitetniji odnos
baza i kiselina u ishrani bi trebalo da bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka.
U simptome kiselosti tela mogu se ubrojiti: nizak nivo energije, hronian umor, prekomerno stvaranje
sluzi, uestale prehlade i infekcije, nervoza, iritabilnost creva, krhki nokti, suva kosa i koa, stvaranje cisti,
glavobolje, bolni zglobovi i artritis, neuritis, miini bolovi i grevi, gastritis, tumori, karcinomi, ir na
elucu itd.
Primer nekih namimica koje poveavaju kiselost tela:
beli hleb kafa
peciva od belog brana pivo (pH od 2,4 do ak 1,0!!!)
testenina od belog brana vetaki zaslaivai (aspartam, sahar)
kolai od belog brana estoka alkoholna pia (pH do 0,5)
okolada gazirana bezalkoholna pia
sladoled brusnice

Kao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer, osim to na organizam nema nikakvu korist ujutro od
njega, zbog slabog izluivanja enzima koji uestvuju u varenju voa, teko ga i varimo. Iako mnogi
nutricionisti i dalje preporuuju unos voa ujutro, ako ovo inite, promenite navike danas!
Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskim reimima voe zabrani u
jutarnjem obroku!
Kliniki je dokazano da se redovnim unosom sveeg voa ujutro pankreas polako iscrpljuje, a iskustva u praksi
pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voe, telesna teina ne moe dovesti do idealne vrednosti.
Iako kod nekih pacijenata postoji gubitak teine za vreme vonih dijeta, on je privremen, a jo-jo efekat je
drastian.
Dugotrajno konzumiranje veih koliina voa ujutro i prepodne, kod mnogih ljudi dovodi do pojave pre-
dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijem ivotnom dobu, to je danas sve ea pojava, a to starije
ivotno doba se sve vie odnosi na ljude starosti od 40 godina, pa na vie.
esto se ukidanjem voa u jutarnjem periodu javija kratkotrajan zatvor. Ovo je posledica prilagoavanja
organizma na nov reim, jer ta se deava unosom voa ujutro - organizam ga ne tolerie, pa velikom
brzinom dolazi do pranjenja creva. Time se izbacuje neprijatelj, ali i mnoge nedovoljno svarene hranljive
materije. Izbacivanjem voa, polako se regulie stolica i vraa se zdrava pokretljivost creva.
Deca koja jedu vie voa u svako doba dana, a naroito ujutro i uvee su najee u grupi dece sa veom
telesnom teinom. Skoro svako uvek zaboravlja da je voe = slatki! I to sa vie vrsta razliitih eera od
okolade, na primer.

19
Doruak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati pre podne.
Za doruak se moe jesti SVE, izuzev - voa, slatkia, kuvanog mesa, ribe i salate.
Na primer, nije dobro za doruak pojesti jaja, unku, paradajz ilii krastavac, ali je dobro pojesti sve ovo uz 3
ili 4 integralna tosta i to manje povra, znai, cerealije su NEOPHODNE (hleb, musli, proja, itd.).
Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnog doruka, a znamo da neemo
biti u mogunosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati, sasvim je u redu ponoviti unos hrane, slian
doruku, ne kasnije od 13 asova. Na primer, ukoliko smo za doruak pojeli tost sa puterom i ureim prsima ili
slino, plus kiselo mleko, moemo ponoviti do 13 asova ovakav obrok, ali u manjoj koliini.
PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUAK: (ovo su primeri koji se odnose na period nakon poetne restrikcije, a
potrebno je uskladiti ove primere sa listom namirnica po testu intolerancije na hranu).
Prvi napitak bi trebalo da bude biljni (ne voni) aj. Pronaite neki od dobrih, kvalitetnih ajeva, lepog
ukusa i nemojte misliti o aju kao napitku koji pijete samo kad vam nije dobro. Pokuajte da uivate u ukusu.
Dodajte limuna u aj (jedino dozvoljeno voe u jutarnjem periodu) i ve imate takozvanu baznu
kombinaciju, organizam se raduje ovakvoj kombinaciji.
Zato?
Biljni aj i limun ostavljaju bazni trag u telu. Spreavaju nastanak karcinoma, ublaavaju kiselost,
zapaljenske procese i podstiu mozak na odlino funkcionisanje.
Izbegavajte kafu i cigarete kao prvi jutarnji ritual! Kafa i cigarete su intenzivno kiseli i strahovito mue na
organizam. Potpomau razaranje imuniteta, oslabljuju funkciju bubrega, jer su oni najznaajniji za ienje
tela od kiselina. Kad se ujutro prvo zakiselimo, na mozak se preplavi loim signalima i sve kree naopako.
Kod onih koji se ovog rituala teko odriu, rezultati su daleko sporiji.
Kafa nije zabranjena u programu, ali bi valjalo da se pije iskljucivo NAKON doruka.
1) Tostiran integralni hleb (hleb treba tostirati, jer se tada aktivnost kvasca smanji ili ponisti, to
olakava mravljenje ili odravanje idealne teine), maslac, odnosno puter i kiselo mleko (jogurt treba
izbegavati, jer tehnoloki postupak u proizvodnji jogurta dovodi do fizioloke reakcije u organizmu, tako da
je mogue stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kod mukaraca esto i na podbratku).
Takoe je dozvoljen i tostiran hleb sa puterom i demom bez eera (najbolji je izbor dem bez ikakvog
dodatog eera ili onaj sa dodatom fruktozom - ova fruktoza ne podie nivo insulina, jer za razliku od
eera iz sveeg voa, ne dovodi do aktivacije pankreasa!). Jedite koliko elite, sa napomenom da jedno
pare tosta nije dovoljno za dnevne ugljenohidratne potrebe.
2) Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom, kiselo mleko

3) Kifla od heljdinog ili kukuruznog brana, aa kiselog mieka sa 2,8 ili 3,2% masnoe
4) Prena jaja, moe i vie jaja, a u tom sluaju treba ukloniti umanca (dovoljno je u toku sedmice pojesti
4 umanca, dok za unos belanaca ne postoji nikakvo ogranienje), sa prenom ili sveom unkom, paradajz,
sir, kiselo mieko, aj, tost
5) Musli, kiselo mieko ili voni jogurt (voni jogurt se preporucuje povremeno za doruak, iako ne pripada
pravom hrononutritivnom obroku za doruak - iz psiholokih razloga; nee nauditi ako se povremeno
pojede, a moe doneti zadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus).
6) Tost sa puterom i unkom, uti sir - kakavalj, trapist, gauda, kiselo mieko, krastavac
7) Kajmak, tost, tvrdo kuvana jaja (1-2 cela, ostala bez umanca), kiselo mleko, paradajz
8) Proja sa sirom
9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premae sveim muenim jajima i mladim sirom, zatvori se
u obliku kvadrata ili trougla i ispi na malo ulja).
10) Gibanica, kiselo mieko
Praka unka, pilee i uree grudi su dozvoljene, peenica takoe, ali bi trebalo biti oprezan sa
namirnicama kao to su patete, virle i nekim suvomesnatim poizvodima - ukoliko ne znamo taan
sastav i koliinu aditiva.

20
RUAK - punjenje baterija
Za ruak treba jesti belanevlne ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor sporih eera i vlakana i
nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajen oblik deserta odmah nakon obroka.
Kako na metabolizam funkcionie u sredini dana:
Snana je sekrecija enzima koji vare belancevine - proteaze i enzima amilaze koji pomae varenje skroba i
glikogena (idealno vreme za unos belanevina ili skroba).
Zapoinje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskih rezervi i ojaavanje imunog
odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacija globulina).
Kako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se esto deava da se
uvee energija neophodna za funkcionisanje naih organa nadoknauje poveanim unosom hrane, to je loe za
odravanje idealne teine.
Dobro je za ruak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ili meso, jer ove namimice
obezbeuju unos vitamina rastvorljivih u vodi i mastima, gvoza, cinka, selena, ali i aminokiselina
tirozina i triptofana. Da bi doslo do dobre apsorpcije, nikad ne treba uzeti kuvanog povrca previe u odnosu na
meso ili ribu. Ovo se ne odnosi na brokole, kupus, prokelj, blitvu, spana, kelerabu, tikvice i karfiol.
Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.
Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije bio sainjen od ugljenih hidrata).
Eventualno se moe konzumirati jedna vrsta voa, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna teina
stabilizovana), ali na svaka tri do etiri dana.
Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, soivo), prema tanoj proceni proteinskog
sastava.
Iako postoje mnogobrojni dijetetski reimi, kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija
namirnica, samo jedan reim iskustveno daje odline rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u
jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju.
Poznati svetski naunici su objavili poslednjih godina, da je potrebno ak do godinu dana, da se organizam
metabolicki oisti od toksina nakupljenih usled loeg i sporog metabolisanja kombinovanih namirnica.
Jedino vreme kad je kombinacija mogua, ak i poeljna je jutro. Tada je aktivnost enzima veoma znaajna i
jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju.
Kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije dobro, jer se enzimska
aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog
enzima od strane drugog, pa e jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. Najee je ugroeno
varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb, testenina), pa ove namimice ostaju dugo u crevnom traktu
dovodei do truljenja i oteenja zidova creva. Varenje belanevina podie kiselost eludanog soka, a ta
kiselost zaustavija varenje ugljenih hidrata. Bolje je jesti samo belanevine ili samo ugljene hidrate.
U teke kombinacije spadaju: nicla s krompirima; meso i hleb, meso i testenina (lazanje, pagete sa
mesom, musaka od krompira) banana i jogurt; Trebalo bi izbegavati graak s mesom. Belanevine prisutne u
mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve u grumenima se
rasporeduju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui tako pravilno varenje.
Teke su i sledee kombinacije: riba na aru i gorgonzola; hamburger sa sirom; meso ili riba pripremljeni
na pavlaci; svinjske kobasice sa soivom; pirina i meso; pirina i vino. Kao to je reeno, varenje skrobnih
namirnica (testenina, itarice, banane, krompir, itd.) trai alkalnu sredinu i zaustavija se u prisustvu kiselih
materija, na primer voa, sokova od agruma, vina, limuna i sireta.
Jela od pirina uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vino uz krompir, testeninu, hleb nisu dobre
kombinacije. Voe nakon testenine ili pirina, ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirinac nije dobra
kombinacija.
Testenina i slatkii nisu dobra kombinacija, takoe. eludac vrlo brzo vari eere - ako uz njih nismo
konzumirali nita drugo. Ali, ako je eludac ve zauzet varenjem hrane, eeri moraju da ekaju da dou
na red. Zato voe i slatkie nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. Teke kombinacije: Sva slana jela u

21
kombinaciji s dezertom ili voem. Slatkie i voe treba konzumirati izmeu glavnih obroka, a ne odmah
posle njih.
Pogrena kombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odrive teine. Najverovatnije e
vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti (osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su
uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama).
Povre je veoma zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski, odnosno, slatki indeks.
Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u krvi posle uzimanja odredene vrste hrane,
odnosno, to je brzina porasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odreenih namirnica. Glikemijski
indeks odreuje vrsta eera (koja se nalazi u hrani), koliina dijetnih vlakana u toj hrani i nain pripreme
hrane.
Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. Unosom kuvane argarepe ili kuvanog celera na
primer, podie se nivo eera u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim to
dovodi i do porasta telesne teine. esto u praksi ujemo izjavu: jedem samo kuvano i nikako da smram!
Ovo je posledica velike aktivnosti insulina, koji ne dozvoljava da se mast oslobaa iz elija, ve nasuprot,
ini da se mast nakupi i uva u elijama.
Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti u ishrani, ukoliko elimo da smramo. Danas je
krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podsea na onaj od pre 20 godina. ta se izmenilo? Zamislimo da
postoji u krompiru jedna mala niska bisera, samo to se svaki biser zove amidon, a u njemu se nalaze biljni
eeri. Genetskim inenjeringom se postiglo da, umesto jedne male niske bisera od amidona, u jedan
krompir moe da stane najmanje 100 takvih ogrlica, a da je veliina krompira ostala ista.
Kuvanjem i prenjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobaaju iste eere. Moemo slobodno rei da,
jedui ovaj krompir, mi praktino jedemo eer. to je raskuvaniji (krompir pire) ili preniji (pomfrit), to je
eer u veoj kollini dostupan i mi optereujemo jo vie na organizam. Krompir kuvan u ljusci je jo i
najbolji izbor.
Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i gazirano zaslaeno pie ili pivo je sigurno zloin za nae
telo! Da ne spominjemo da su sva gazirana pia bez eera za nijansu gora, jer su zaslaeni aspartamom i
slinim zaslaivaima, koji razaraju na pankreas.
Danas je sve vie zastarelo odreivanje vrednosti hrane prema kalorijskom indeksu. Dokazano je da mnoge
namimice koje imaju malu kalorijsku vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks, pa, bez obzira
na nizak energetski unos, moe doi do stvaranja, umesto do smanjenja masnoa.
Zeleno povre 15 Integralni pirina 50
Paradajz 15 Integralni hleb 50
Limun 15 Bela testenina 55
Peurke 15 Pekmez 55
Tikvice 15 Banana 60
Soja 18 Cvekla kuvana 65
Fruktoza 20 Polubeli hleb 65
Crna okolada 22 Beli pirina 70
Sueni graak 23 Kukuruz 70
Soivo 27 Keks, biskviti 70
Pasulj tetovac 27 Kuvani krompir 70
Svea argarepa 30 Mlena okolada 70
Mladi graak 32 itarice sa eerom 70
Lima pasulj 32 Beli hleb 70
Leblebije 33 Beli eer 75
Jogurt, sir, kiselo mleko 35 Kukuruzne pahuljice 85
Smrznuti graak 39 Kokice 85
Boranija 39 argarepa kuvana 85
Svea cvekla 39 Med 90

22
Integralna testenina 40 Krompir pire 90
Crveni pasulj 40 Beli tost 95
Ceeni sokovi bez eera 40 Pekarski krompir 95
Ovsene pahuljice 40 Pakanat 101
areni pasulj 42 Napolitanke 109
Prebranac 43 Maltoza 110

Povre je idealno jesti presno (argarepu i celer, naroito), dok mnoga druga povra treba samo kratko
skuvati na pari. Pakanat iz supe dijabetiari nikako ne treba da jedu. Idealne namirnice su one iji
glikemijski indeks ne prelazi 45.
Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica prema glikemijskom indeksu i
takozvanom glikemljskom oslobaanju, ali to je tema koja se obrauje u toku programa lino sa lekarima.
Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za ruak je izmedju 13 i 15 asova.
Tradicionalne rukove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, a zatim dezert, treba
maksimalno izbegavati, jer koliinski optereuju eludac i, pri tome, dolazi do usporavanja varenja, usled
optereenja digestivnih enzima varenjem razliitih vrsta namirnica.
Ovakva jela je mogue konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutno bez dezerta) i to tek kad na
metaboiizam postane skladan, odnosno kad se telesna teina stabilizuje na eljenom nivou.
Testeninu treba jesti u manjim koliinama nego to mi obino praktikujemo.
U danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro i uvee) da bismo omoguili
to bolju energetsku iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metaboiizam.
Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom.
Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinaciju sa mesom (ovo znai da nije
dobro jesti lazanje, musaku od krompira, pagete sa mesom, pitu od mesa, punjene paprike mesom i
pirinem i slina jela). Obrok koji u sebi sadri namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima e
blokirati metabolizam i funkcionisanje organa za varenje, donee nam osecaj teine, umora, uspavanosti i
usporenosti. Na elijskom nivou e doi do stvaranja velikih koliina otpadnog materijala, to e zatrovati
tkiva, u crevima e se hrana dugo variti, nastae mikro oteenja, koja e vremenom dovesti do pojave
ozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi).
Osnovna podela namirnica je na belanevine i skrobne namirnice. Kad kaemo da ne treba kombinovati
ove vrste namirnica, to podrazumeva da se skrobne namirnice (krompir, sve itarice, hleb, testenina,
pirina, pasuij, graak, soivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruke, smokve, itd.) ne
meaju sa belanevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi, itd.). U jajetu je umance skrob, a
belance je belanevina. Za jutro je ova namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca, ili
maksimalno umeriti koliinu umanaca.
Koncentrovana belanevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belanevinaste obroke. Moe se meati
sa svim povrem, osim sa krompirom, grakom, soivom, sojom, pasuljem, boranijom i slinim (i cerealijama
kao to je reeno, tu spadaju i pirina, proso, kukuruz, penica itd.), a idealna kombinacija je sa plodovitim i
glaviastim povrem. Krompir je snana skrobna namirnica, za razliku od graka ili pirina. Pirina se moe
ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne teine) sa slabijim proteinima (riba). Belanevinasta hrana se
obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge itarice.
Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.
Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno. Ako elimo da poboljamo varenje, u istom
obroku emo jesti samo jednu vrstu belanevina (znai, nije dobro u jednom obroku jesti meso i ribu, kao
i meso i sir, riba i sir su takoe teke kombinacije za varenje, pa emo ovo izbegavati). Sa koncentrovanim
belanevinama emo uvek jesti dosta raznovrsnih salata, koje su odlian izvor vlakana.
Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati u etiri grupe:

23
 1. korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak, cvekla, rotkva, rotkvice, ren,
krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac
2. glaviasto (kupusasto) i lisnato - kupus, kelj, kelj pupcar, kineski kelj, lisnati kelj, brokole, keleraba,
karfiol, zelena salata, blitva, spana, radic, komorac, rabarbara, artioka
3. mahunasto (leguminoze) - boranija, pasulj, graak, soivo, soja, bob, bamija
4. plodovito - paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva, tikvice
Ova podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau meusobno. Ponekad je dobro da se i izbor
povra u ishrani slae prema navedenoj podeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to
omoguava idealnu iskoristljivost hrane.

PRIMERI JELOVNIKA ZA RUAK:

1. Pilea supa, bez testenine, klasino napravljena (na trpezu se ne iznosi kuvana zelen ukoliko postoji
problem sa gojaznou ili visok holesterol i eer u krvi) sa dosta sveeg peruna, piletina iz supe, sa
senfom i/ili renom, salata od svee rendane argarepe i celera, zainjena sa malo soka od limuna
2. Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, argarepa, malo ljute svee paprike). U ovom obroku
nije velika greka pojesti malo kuvane argarepe, jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim
negativnim kalorijskim unosom. lako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kalorije, kao to je
ranlje reeno, ova kombinacija nee izazvati porast teine, ve naprotiv, nakon ovakvog obroka
imaemo u narednih 24 sata par stotina grama manje
3. Pilee belo meso sa paprikom i belim lukom (pilee belo, par enova belog luka, nakon 10 min.
dinstanja dodati par crvenih babura iseenih na komade, dinstati jo, dok ne omeka), zelena salata
sa balzamikom i zainskim uljem je odlian prilog
4. Testenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili meavina vie raznih salata (hrastov list, crveni
i zeleni), malo radia i malo rukole, nadev od balzamika, pola kaiice senfa i zainskog ulja)
5. Musaka od paprika (paprike ispei u rerni i oljutiti, mleveno meso prodinstati na luku ili
praziluku, zainiti i dodati malo bibera, poreati u posudu red iseenih paprika, red mesa itd.,
zavriti sa paprikom, naliti sa umuenim jajetom i malo kisele pavlake i zapei u rerni). Ovo jelo ne
smeju jesti osobe koje imaju prekomernu teinu, jer kombinacija pavlake i mesa nije odgovarajua,
eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasno kiselo mleko. lako je kombinacija mesa, jaja i
pavlake teka, ovo jelo se lako vari zbog dodatka paprike i luka. Kad musaku ne pravimo sa
pirinem i mesom, razlika u varenju je znaajna!
6. nicla sa povrem i salatom (moe i krmenadla, ako MORA test intolerance na hranu dozvoljava
upotrebu svinjetine), na ulju se ispri izlupana nicla, posebno se griluje meavina povra (tikvice,
patlidan, paprika itd., ili se prodinsta neko od povra - brokoli, prokelj, karfiol, spana), paradajz
salata sa krastavcem
7. Piletina sa limunom (pilee belo, dinstati na ulju, malo vode dodati, izvaditi meso i u tiganj staviti
beli luk, prodinstati, dodati limunov sok, au belog vina, malo pilee supe ili kocku, u dobijeni sos
vratiti piletinu i jo malo dinstati), za one koji imaju idealnu teinu, moe se garnirati sa malo
kuvanog pirina (pirina sa piletinom, uretinom i ribom ne blokira u
potpunosti aktivnost digestivnih enzima, ali pirina svakako ne treba kombinovati sa takozvanim jakim
mesima, kao sto je reeno), odlino je uz ovo jelo dodato brokole i prokelj, zelenu salatu sa zainima
8. orba od karfiola ili brokola, zainjena sa pola ae slatke pavlake, teletina sa mladim povrem
(meso iseeno na krupne kocke ispei sa svih strana, dodati so i zaliti sa belim vinom, dodati
paradajz i zaine - timijan, perun, majina duica, poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata,
dodati nekoliko glavica luka krupno seenog, mlade argarepe, graak, pa kuvati jo 15 minuta,
zatim dodati boraniju i kuvati jo 15 minuta). Ovo jelo je malo tea kombinacija, ali je veoma ukusno
i moe biti na trpezi povremeno.
9. Pastrmka i kuvani karfiol (zainjen samo sa malo belog luka), salata
10. Soivo u crvenom vinu (isei povre - crni luk, argarepu, en belog luka, iseckati malo slanine,
zeleno soivo zaliti crvenim vinom - na pola kg ide oko 5 dl, dodati vode i kuvati, kad provri, dodati

24
 povre i slaninu, kuvati jo 30 minuta na laganoj vatri, obavezno dodati malo zainskog bilja,
timijan, lovor, perun itd.)
11. Aromatino soivo (crni luk, argarepu i praziluk isei, slaninu propriti, dodati povre i dinstati oko 3
minuta, umeati soivo - zeleno, dodati junee supe ill vode, kuvati dalje)
12. Junea supa (jednostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo) veza zeleni, pare junetine za supu,
luk crni, zaini. Meso iz supe sa senfom, renom i povrem uz salatu, u supu ne dodavati testenine,
samo dosta sveeg peruna. Umesto kuvane argarepe, posluiti rendanu, sveu, sa limunovim sokom.
13. Musaka od peuraka, kupus salata (pola kg ampinjona, 300 g krompira, na crnom luku izdinstati
peurke iseckane na listie, posoliti, pobiberiti i dodati seckan perun, kuvane krompire oljustiti i
isei na kolutove, u plehu reati red krompira, red ampinjona, preliti sa umuenim jajima i
kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni.
14. Punjena paprika bez mesa (10 babura, 400 g krompira, 2 paradajza, oprati babure, izvaditi
semenke i posoliti in unutra, narendati krompir i dinstati ga na luku dok ne omeka, dodati soli,
bibera, jedan iseckan paradajz, malo vode i nadevom puniti babure, izmeu babura staviti drugi
iseckan paradajz, naliti vode do polovine visine babura, pei u rerni na oko 150 stepeni, pri kraju
umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom 100 g preliti paprike i jo desetak minuta
ostaviti da se zapee (jaje je kombinacija skroba - umance i proteina koji ne optereuje - belance, pa
je ova kombinacija sa krompirom dozvoljena).
15. Pljeskavica, grilovano povre, salata (iseckati sitno dve glavice crnog i dva ena belog luka, mleveno
junee meso, oko pola kg sjediniti sa lukom, dodati malo soda bikarbone - jedna kaika, soli, bibera,
aleve paprike, ostaviti da odstoji u friideru dva sata, od mase oblikovati pljeskavice nauljenim
rukama i pei na rotilju ili tiganju)
Ne treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i sa mesom i sa ugljenim hidratima,
pa kako je rioto dobar izbor, tako je i biftek sa prilogom od peuraka.
Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo mesom dinstanim na luku, ili
samo prokuvanim pirinem, ovo vai za sva poznata domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i
meso!

UINA - malo slatkog zadovoljstva

Kako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima: najnii je nivo izluivanja insulina, svi organi
rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nau ukupnu energiju. Ovaj utroak energije dovodi do zamora, pa
je esta pojava da se fiziolokim putem premetaju i koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije energije za
pravilan metabolizam.
Da bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko, tada bi
trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brze energije, time spreavamo troenje proteina i relaksiramo
organizam, a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje.
Ako je ovaj meuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polinezasienim masnim
kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju da budemo zdravi i da funkionisemo dobro. to znai da je
idealna vrsta namirnica je sledea: voe, okolada (preporuka je crna, ali ko je ne voli, eventualno moe da
pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu teinu i da ne postoji intolerancija na mleko, ovo
je jedan mali iskorak gde se moe mleni proizvod konzumirati), integralni keks sa okoladom ili suenim
voem (naravno i ovo je ustupak, jer u popodnevno vreme nije dobro jesti skrobaste namirnice, ali ukoliko je
teina ok, zato da ne?, dobro je jesti badem, lenik, vonu salatu sa lagom od slatke pavlake itd. Suve smokve
su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno ine nau krv baznom, pa utiu na porast
imuniteta.
Sve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa, biljni ili voni aj.
Savremena tehnologija proizvodnje hrane je pogorala krajem 20. veka i izgled oveka i njegovo zdravlje.
Broj od preko milijardu gojaznih ljudi na planeti je vie nego alarmantan, a procenat obolelih od metabolikih
bolesti znaajno raste svake godine. Teko je u dananjoj ponudi izabrati uvek najzdravije namirnice i
potreban je veliki trud, ali se ovaj trud viestruko isplati, jer je lake i lepe biti zdrav, nego biti bolestan.
Kad biramo voe, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voe podie nivo eera u krvi. Posebno
obratite panju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a zapravo povra - lubenice! Sad pomislite
ta radimo svom organizmu kad uvee nakon dobre veere pojedemo par velikih komada ovog slatkog otrova.

25
Trenje 22
Vinje 22
Grejpfrut 25
ljlve 32
Jagode 32
Kruke 36
Jabuke 38
Breskve 43
Pomorande 43
Kivi 52
Mango 55
Kajsije 57
Banane 62
Suvo groe 65
Ananas 66
Dinje 64
Lubenice 72 !!!!

Idealno vreme za ovaj meuobrok je izmeu 16 i 18 asova po zimskom raunanju vremena, odnosno
izmedju 17 i 19 asova po letnjem raunanju.

VEERA - poinje odmor

Uvee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola, hormona budnosti, nivo
insulina je nizak.
Idealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povra, koja nisu skrobna, dobro
povre bi bili brokoli, karfiol, tikvice, paprika itd., a ne graak, boranija, krompir.).
Poinje period regeneracije elija i stvaranje novih elija. Imuni sistem se aktivira i zahuktava.
Veernji obrok treba da bude lagan, jer na organizam nema mogunost da se bori sa tekom ili obilnom
hranom koju pojedemo u ovo doba.
Ovo je vreme za unos vlakana (koji e nas zaititi u toku itave noi) i polinezasienih masnih kiselina
(masne ribe, kao to su skua, losos, tuna i druge), obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama
prelivenim hladnoceenim uljima, koja su bogata polinezasienim masnoama.
Drugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei: grilovana piletina/uretina, teletina, tunjevina ili kuvana
jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili vie svee salate, zainjenih balzamikom i
hladnoceenim uljima.
Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih metabolickih poremeaja u
organizmu, toliko je akcentovanje na veeri odluujue za neuspeh mnogih dijeta, kao i za nastanak
telesne figure koja ne odgovara naoj bazinoj konstituciji (uveanje stomaka, zadnjice, jahae
pantalone, uveanje gornjeg dela ruku kod ena itd.).
Idealno vreme za veeru je oko 19 asova, mada su mogua i vea odstupanja na kasnije vreme, jedino treba
voditi rauna da vreme izmeu veere i zaspivanja ne bude krae od 2 sata, jer se u snu usporava
metabolizam, mnogi enzimi skoro prestaju da se lue i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena, ovo
dovodi do talozenja potkonih masnoa, ali i ozbiljnih oboljenja nakon dugogodinjih greaka u ishrani.

PRIMERI JELOVNIKA ZA VEERU:

1) Tunjevina sa meavinom salata (hrastov list, zelena salata, radi, malo rukole, salatu preliti
balzamikom, uljem i bosiljkom)
2) Riba osli fileti, brokoli zainjeni samo sa malo belog luka, salata od blitve
3) Grilovano belo meso (pilee ili uree), meavina salata, rendana argarepa

26
4) Pilea salata sa avokadom (ili dinjom), belo meso zaliti sokom limuna (veoma je ukusno i kad se zalije
sokom od pomorande), posoliti i pobiberiti, ispei na grilu ili u tiganju, ohladiti i isei na tanke renjeve,
zelenu salatu oprati i isei na manje komade, dodati mladi luk iseen na kolutie, i krike paradajza, malo
iseene ljute papriice, dodati malo avokada ili dinje, koju u manjim koliinama moemo jesti u
veernjim satima)
5) Riba list u pomorandinom soku, meavina salata (filete lista ispei i preliti sa sokom od pomorande,
dodati malo soli, na laganoj vatri prodinstati jos 7-8 minuta, servirati sa meavinom salata)
6) Burger od mlevenog mesa (uretina, piletina ili junetina). Mleveno meso se posoli, pobiberi, doda se malo
kisele vode da postane rastresito. Ruke se premazu uljem, formira se pljeskavica i tako se pri. Sve salate
su odlian prilog.
7) Grilovano povre (plavi patlidan, prokelj, paprika itd.), mladi neslan sir

Primer kako se pravi izuzetno zdrava meavina salata :

Zelena salata, hrastov list (crveni i zeleni), endivija, radi crveni, rukola - operu se dobro, ocede, pomeaju i
ostave u istoj najlon kesi u friideru. Ovako mogu da stoje do 3-4 dana i da ostanu svee. U iniju se stavi
odgovarajua koliina salate, prelije se sa balzamikom, hladno ceenim uljem i bosiljkom, doda se 1-2 kaiice
senfa, malo bibera, nekoliko eri paradajza preseenih na pola, nekoliko kockica avokada, pola ake semenki od
suncokreta, bundeve i sitno seckan beli luk, pola do jednog ena. Salata izgleda izvanredno i takav joj je i ukus, a,
pri tom, predstavlja najzdraviji mogui obrok. U ovako spremljenu salatu mogu se dodavati razne namirnice,
kao to su kuvana jaja, tunjevina iz konzerve, seena piletina, uretina, riba list ili osli ili neke vrste mladih
sireva.
Ako uvee pojedemo minijaturni sendvi, picu ili malo testenine, dodali smo nekoliko masnih klobuka na na
stomak, zadnjicu, butine itd., a ukoliko pojedemo i citavo peeno pile, sa salatom, sutradan emo imati
ravan stomak i neemo se oseati loe.
Neki ljudi poseduju metabolizam koji moe veoma dugo tolerisati razne greke u ishrani. Mnogi mladii i
devojke esto dodaju veernjem ugljenohidratnom obroku i Coca-Colu ili mleko u neogranienim koliinama. Pri
tom, mnogi izgledaju ak i dobro. Uvek se setite reenice jednog uvenog fiziologa: telo pamti! Izgledaemo
dobro i oseaemo se zdravo sve do jednog momenta. A taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je
dugo greio u izboru hrane i vremenu obroka.
Deklaracije, odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su ture ili napisane neverovatno malim
fontovima, za koje su ponekad potrebna optika pomagala i najotrijem oku.
Proitajte svaku deklaraciju, to je od ogromnog znaaja, recimo, na mnogim proizvodima emo videti da
imaju u svom sastavu mleko u prahu - tost hleb, dvopek, integraini biskviti, supe iz kesice, biljni lag, jogurt
itd... ovo tada nije dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravlje mleko, a ova intolerancija je
najea u naoj praksi.
Ovde ak i ne pominjemo emulgatore i pojaivae ukusa, kao ni ostale hidrogenizovane biljne masnoe,
to sve skupa uopte nije poeljno u ishrani!
Za poboljanje imunog sistema, birajte biljne ajeve, koji su bazni, a ne vone ili one koji su kiseli, obavezno
dodajte sok od limuna (koji ostavlja bazni trag, kao to je reeno).
Suve smokve, suene masline, rendan celer, maslinovo ulje, sve perun, paradajz, krastavac, plavi
patlidan, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk, jabuke, lubenice, kajsije, kupine, ribizle, to su samo neke
od namirnica koje nam pomau u borbi protiv infekcija.
Ono to nam odmae je sledee: pivo, Coca-Cola, kikiriki, orasi, kafa, eer, okolada, keap, majonez,
brusnice, borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senf i drugo.
Iako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znaajem holesterola u nastanku sranih bolesti, medicinski
strunjaci sve vie dolaze do saznanja da ba nije lako optuiti holesterol za srane probleme savremenog
oveka. Rezultati mnogih savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujui.

27
ta je holesterol?
Holesterol je alkohol velike molekulske teine, koji se proizvodi u jetri i nekim elijama u organizmu.
Znaaj ovog jedinjenja je veoma veliki za ivot oveka, a najbitnije uloge holesterola su sledee:
obezbeivanje integriteta elijskog zida i stabilnost svih ellja u organizmu
on je prekursor kortikosterida, odnosno od njega se dalje sintetiu hormoni koji nam omoguavaju
ivot i funkionisanje u stresnim situacijama, kao i prekursor testosterona, estrogena i progesterona,
najvanijih hormona u reprodukciji i vitalnosti.
holesterol je prekursor vitamina D, vitamina rastvorljivog u mastima, neophodnog u zatiti nervnog
sistema, odravanju zdravih kostiju i miinog tonusa, vitamin D uestvuje u proizvodnji insulina,
metabolizmu minerala i u imunom odgovoru organizma. Kliniki je dokazano da vitamin D spreava
nastanak karcinoma pankreasa, debelog creva i dojke, ali i drugih maligniteta.
zune soli, koje omoguavaju varenje masti, napravljene su od holesterola
holesterol je neophodan za modanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcioniu bez
njega.
majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasienim masnoama iz mleka od
vitalnog znaaja za rast bebe i razvoj mozga.

Glavni razlog zato je ogroman akcenat stavljen na znaaj holesterola je njegova potencijalna uloga u
razvoju koronarne - srane bolesti, iako je podjednak broj studija koje pokazuju da postoji korelacija
izmeu nivoa holesterola i kardiovaskularnih bolesti. tavise, utvreno je da znaajan rizik od nastanka
koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ill niske vrednosti ukupnog holesterola.
S druge strane, u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim mukarcima, starijim od 55 godina,
prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno lekova koji sniavaju vrednosti holesterola i ovo se
smatra preventivom od nastanka sranih bolesti.
Praenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20.536 ispitanika), dovelo do saznanja da je
procentulano manji broj obolelih od sranih bolesti u grupi koja redovno uzima statine, u odnosu na kontrolnu
grupu,odnosno u odnosu na one koje ne piju statine, ali da sveukupna smrtnost (iz bilo kog razloga) nije manja,
ve je, naprotiv, ak za nekoliko procenata vea!!
Pojavile su se brojne dodatne studije i diskusije zbog ovih rezultata. Rezultati su u britanskim i mnogim
svetskim naunim krugovima promenili shvatanje da su statini lek izbora.
Kritiari terapije statinima esto pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i fabrikovanje indikacija za
primenu odreenih lekova.
Danas se sve vie razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku sranih
oboljenja. Studije koje su raene proteklih godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje
plakova, odnosno naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno oteenje zidova krvnih sudova,
kao posledica velikog unosa raznih eera.
Pre svega, unos brzih - prostih eera ili kako in jo nazivamo - jednostavnih (slatkii, med, beli eer, uti
eer, vode itd.) dovodi do poremeaja metabolizma u naem organizmu. Unos ovih eera dovodi do poveane
aktivnosti guterae, odnosno pankreasa i nakon kraeg ili dueg vremena, javlja se iscrpljenost ove
vredne lezde. Nivo eera u krvi se podie i sve se tee vraa na normalnu vrednost. Poveanje eera u
krvi dovodi po poveanja vrednosti LDL holesterola, poznatog kao lo holesterol. Ovaj holesterol se menja
putem odreenih mehanizama u telu (oksidacija slobodnim radikalima) i nastaju lokalni zapaljenski
procesi. Zapaljenski procesi na krvnim sudovima mogu, uz dodatne faktore, da dovedu do raznih
hemijskih problema, a opasniji od drugih su oni u srcu i mozgu.
Nedavno je otkriveno da se molekuli holesterola oteuju i kad se izlau velikoj toploti. U prehrambenoj
tehnologiji, ovo predstavlja ozbiljan faktor rizika. Naroito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku
u prahu i jajima u prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termiki obraivane na visokim
temperaturama (prenje u fritezi). Ovo se takoe odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoa, a njih ima u
skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo (margarin, biljni lag, biljni sir, grickalice, supe iz kese,
pekarska peciva itd.).

28
Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoa u
tehnoloki obraenim namirnicama, na maksimum od 2%. Kod nas se ova preporuka ne potuje, a teko da
emo u prodavnici videti i jedan proizvod na ijoj deklaraciji stoji taan procenat ovih masnoa.
Holesterol je bitan element u reparisanju, odnosno popravljanju oteenja elija, usled raznih zapaljenja.
On je stalno prisutan u cirkulaciji, a njegova se koncentracija naroito povea na mestu oteenja nekog tkiva,
kao normalan zapaljenski odgovor organizma.
Ako se u organizmu stvara vea koliina oksidisane forme holesterola (usled uticaja slobodnih radikala), ili
se putem hrane unosi ova forma holesterola, umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog
zapaljenskog procesa, dolazi paradoksalno do oteenja tkiva. Tako se stvaraju i plakovi, odnosno naslage u
krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. S druge strane, postoje brojni dokazi da takve
oksidisane forme holesterola u mnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oteenja elija.
Holesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanja koronarne bolesti i sada se zna da
normalne vrednosti holesterola u krvi nikako ne znae smanjenje rizika od infarkta ili modanog udara.
Zapravo, dr Christie Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najveim brojem objavljenih
studija u kojima je glavni zakljuak da osobe koje su imale infarkt ili modani udar, ak u preko 50%
sluajeva nisu uopte imale poviene vrednosti holesterola.
Danas je jo uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ili loa za organizam. Verovatno
postoji veliki znaaj u genetskoj strukturi elija. Jedan od primera je sledei: stanovnici severnog dela
Indije jedu, u proseku, hranu koja ima 17 puta vie ivotinjskih masnoa, od one koju jedu stanovnici junih
krajeva Indije, a, u proseku, imaju 7 puta manji broj obolelih od sranih bolesti.
Francuzi jedu hranu bogatu zasienim mastima, ukljuujui puter, jaja, sireve, digericu i ostalo, a ipak, u
regionima gde se paja i guija digerica redovno konzumira, srani udar je zastupljen u 80 na 100.000 ljudi,
za razliku od, recimo, 315 na 100.000 ljudi u Americi, gde je uvedeno sistemski smanjenje masnoa u svim
prehrambenim proizvodima (uz napomenu da je opta gojaznost u SAD rasla proporcionalno smanjenju
masnoa u ishrani).
S druge strane, dokazano je da loe navike u ishrani, a pre svega preskakanje doruka i uzimanje grickalica
izmeu obroka, direktno utiu na poveanje vrednosti loeg holesterola.
Ujutro se u naem organizmu intenzivno izluuju enzimi koji pomau varenje masti. Ovo je idealno vreme
da unosimo vie masnoa ivotinjskog porekla (jaja, sir, kajmak, unka itd.), jer se u jetri ba ujutro
sintetie holesterol. Kada unesemo ivotinjske masnoe, mi jetri damo gorivo da ona sintetie vie HDL,
odnosno dobrog holesterola, a kad njih ne unesemo, ona sintetie mnogo vie LDL, odnosno loeg
holesterola. Ovo se dogaa usied strukturnih razlika u pogledu gustine lipoproteina, dobar holesterol ima
veliku gustinu i jednostavno reeno, za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo, dok lo holesterol
ima malu gustinu i lako se sintetie od bilo kakvog materijala.
Osim ovoga, preskakanjem doruka, mi samo razdraujemo hormone, iji je nivo najvii ujutro (kortizol i
insulin), pa umesto da pomaemo stvaranje zatitnih materija u organizmu i da podiemo imunitet, mi
dodatno remetimo ovaj proces i omoguavamo stvaranje masnih skladita u odreenim delovima tela uz
kompromitovanje imuniteta. Nastali masni depoziti se kasnije teko uklanjaju, a aktivnost hormona koje
lue ove masne elije raste i time dodatno remeti metabolizam.
Na nivo holesterola se mora terapijski delovati, u smislu sniavanja ukupnih vrednosti, poveanja HDL
vrednosti i smanjenja LDL vrednosti.
Statini su lek izbora samo kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se pokua postii normalna
vrednost prirodnim putem.
Obavezno bi trebalo iskljuiti iz ishrane slatkie (i voe) najmanje dva meseca.
Uvesti doruak, kao najznaajniji obrok.
Obavezno je uzdravanje od pia sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom eera i zaslaivaa.
Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnoama, odnosno,
izbaciti iz ishrane margarin, biljni lag, biljni sir itd.

29
Ni uz najbolji dijetetski reim, esto ipak nije mogue ove vrednosti pribliiti idealnim. Neophodno je
odmah po otkrivanju visokih vrednosti uvesti program suplementacije, odnosno svaki pacijent bi trebalo
da uzima odreene prirodne preparate koji utiu na regulaciju metabolizma holesterola.
Pre svega, su tu preparati koji olakavaju jetri rad, delujui na izbacivanje toksina, zatim razni vitamini
koji uestvuju u metabolizmu, aminokiseline koje omoguavaju stvaranje dodatne energije, minerali koji
pomau enzimske aktivnosti i drugo.
Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi, vrednosti biohemijskih analiza i hematoloskog profila, odreuje
se individualni reim, izbor i doziranje preparata.
Terapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao sto su Omega 3, E
vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline i drugo. Obavezna je vea fizika
aktivnost, jer uz dijetetski reim i suplementaciju, a bez poveane fizike aktivnosti, rezultati mogu biti
skromni.
Brzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti.
Regulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve za tri meseca. Prvog meseca najee se vrednost
smanji za jednu jedinicu (ukoliko je npr. ukupni holesterol 7,5 mmol/L, on nakon jednog meseca
ispravnog reima moe iznositi 6,5 mmol/L).
Odnos HDL I LDL sporije e se regulisati, ali pri ispravnom reimu, ve za 2 do 3 meseca, ovaj odnos
moze biti idealan.
Svetska Zdravstvena Organizaclja je promenila stav prema vrednostima holesterola i ranije postavljenu
donju granicu od 5,20 mmol/L je spustila na 4,5, pa se svaka vrednost preko ove smatra loim nalazom.
Sama vrednost holesterola nema naroito veliki znaaj u odreivanju faktora rizika za nastanak bolesti
bez odreivanja vrednosti slobodnih radikala i c-reaktivnog proteina u krvi. Naravno, dodatno
odreivanje i biokapaciteta krvne plazme da prirodno neutralie slobodne radikale, visoko reaktivne
partikule koje razaraju nae elije, je od velikog dijagnostiko-prognostikog znaaja. Zbog ovoga ne treba
napraviti paniku ako nam rezultat nije dobar, to je samo jedan pokazatelj da moramo povesti rauna o
svom zdravlju.
Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se uvede obavezno odreivanje
slobodnih radikala, a definitivno, mi bez saznanja o ovim vrednostima, ne bismo smeli da uzimamo
nijedan vitamin, a kamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske suplemente. Ako uzimamo
preparate, a ne znamo nivo slobodnih radikala, niti na biokapacitet plazme za njihovu neutralizaciju,
najverovatnije emo vie nakoditi, nego pomoi naem organizmu.

Neto o eeru, malo o eernoj bolesti

eerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie dugotrajno poveanje eera u krvi, a nastaje
usled poremeaja luenja hormona insulina.
Ve je reeno da je insulin veoma vaan hormon koji se proizvodi u pankreasu, u takozvanim beta
elijama. On ima ulogu kljua za proputanje eera u sve nae elije.
Kad postoji eerna bolest, to znai da guteraa ne moe da proizvede dovoljno insulina koji bi omoguio
da sav eer koji unesemo hranom, pree iz krvi u miie i druge elije koje prave energiju. Kad ovaj eer
ne moe da pree u elije i da se pretvori u energiju, nakuplja se u krvi. Prvi simptomi izostaju, mogue je
imati povien nivo eera u krvi bez ikakvih tegoba, a nakon dueg vremena, neminovno nastaju oteenja
na nervima, onom dnu, u bubrezima, krvnim sudovima itd. Da bi ljudsko telo normalno funkcionisalo,
potrebna mu je energija. Za proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Energiju ljudsko telo prolzvodi u
elijama.
Za stvaranje energije potrebni su ugljenl hidrati, masti i belanevine (proteini). Ugljeni hidrati su najbolji
izvor energije za organizam. Izvor ugljenih hidrata su namirnice kao to su brano, pirina, razna skrobna
povra, voe, razni eeri i drugo. Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. Ona je uskladitena u
jetri i miiima u obliku supstance koju nazivamo glikogen, a koji slui kao rezerva energije. Glukoza u
krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukoze iz glikogena). Osim to skladiti, jetra
proizvodi male koliine eera (proces proizvodnje naziva se glukoneogeneza). Nakon obroka, ugljeni

30
hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv, a putem krvi odlaze do elija. Nekim elijama (miine i masne
elije) je potrebna pomo da bi primile eer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. Jetri je takoe
potrebna pomo za proces skladitenja eera u obliku koji se zove glikogen. Insulin, hormon pankreasa
slui kao klju koji otvara sva vrata i omoguuje eeru iz krvi da ue u elije. elije prave energiju za svoj
rad od eera koji je pomou insulina uao u njih i ovaj proces smanjuje nivo eera u krvi, vraajui ga na
normalne vrednosti. Svaki unos hrane podie nivo eera u krvi, zatim sledi izluivanje insulina kao
medijatora procesa iskoritavanja eera, s druge strane, fizika aktivnost smanjuje nivo eera.

Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie?

Veoma poznati britanski naunik, Patrick Holford, je objavio na desetine strunih tekstova o veoma loem
uticaju takozvanih brzih eera u ishrani (beli i uti eer, med, kolai, rafinisane cerealije - musli sa
dodatkom meda, eera ili voa itd.).
Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, raena na nekoliko hiljada dece kolskog uzrasta je pokazala da je u
grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkie i sve vrste brzih eera, u proseku nivo inteligencije nii za 25 poena
(ovo je stvarno veoma lo rezultat!!!)
Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkia, kod ljudi u mozgu, tanije u sinapsama
koje omoguavaju komunikaciju izmeu modanih elija (time ostvarujuci misaone procese), pojavljuje
takozvani cross-linking fenomen.
eer u krvi prolazi modanu barijeru, vezuje se za belanevine sinaptickih veza (komunikacionih kanala), a
novonastala veza se zove proteoglikan. Vremenom se stvara pauinasta materija izmeu vie sinapsi,
belanevinasti put postaje zadebljan, modani impuls spor, a sve to usporava misaone tokove, smanjuje
inteligenciju i dovodi do rane demencije.
Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju vee koliine eera, a u skoro
50% se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije, a sama izjava dr Peter Rogersa, psihologa sa univerziteta u
Bristolu, dobija sve vie smisla - eer pri mozak!

Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je doao do rezultata

koji daju veoma mrane prognoze. Naime, 25% zdravih ljudi u proseku imaju neki oblik poremeaja
aktivnosti insulina, upravo zbog nekontrolisane upotrebe slatkia. Ovo je ujedno i procenat faktora rizika
za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera. Znai, svaki 4. potpuno zdrav ovek ima rizik da razvije
ozbiljna oteenja organizma usled koritenja hrane koja sadri proste eere.
Poremeaj metabolizma eera je prozvan i kao jedan od uzronika nastanka ili pogoranja mnogih
psihijatrijskih bolesti, od depresije do izofrenije. Dr Carl Pfeiffer, osniva centra za istraivanje mozga u
Princetown univerzitetu, je dokazao da je poremeaj metabolizma eera uzrok za nestabilnost pacijenata
obolelih od izofrenije. Konzumacija eera pogorava bolest do te mere, da terapija postaje nedovoljna. Dovodi
do agresivnog ponaanja, fobija, psihotinih kriza i samoubilakih istupa. Iz ovog razloga je, na poslednjem
svetskom kongresu psihijatara, dato saoptenje da je upotreba eera u ishrani izuzetno loa za mentalne
funkcije i apsolutno zabranjena kod svih pacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremeaj.
Leenje depresije okoladom i tortom je siguran put u jos veu depresiju!!!
Poznato je da eer u ishrani troi nae vitaminske rezerve i dovodi organizam u stanje razliitih
avitaminoza. Jedna kaiica eera je ve dovoljna da iskoristi nasu B vitaminsku rezervu u procesu
metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitami. Oni su izuzetno znaajni za nervne aktivnosti, njihovo
smanjenje remeti modane aktivnosti, ali i poveava faktor rizika od nastanka modanog i sranog udara.
Coca-Cola ima u svom sadraju rafinisani kukuruzni sirup kao zaslaiva. Amerikanci su jo pre nekoliko
godina dokazali direktnu povezanost izmeu ovog eera i nastanka visokog holesterola. Kompanija je
zato pokuala da dizajnira nov oblik - Zero i predstavi ga kao veoma zdravu varijantu. Na alost, dodati
apartam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem uzrastu u Americi. Nakon
podizanja ozbiljne tube i suoenja sa ogromnom odtetom, kompanija je ponovo promenila formulaciju i
sad se priprema oblik sa nekim od dva zaslaivaa po imenu stevia ili truvia.
Pokuajte pronai podatak (bar na jednoj deklaraciji na flai) koliko zapravo Coca-Cola ima eera na 1
litar!

31
Prema rezultatima nezavisnih istraivakih centara, zna se da mala konzerva Coca-Cole sadri ekvivalnet
od 9,5 kaiica rafinisanog eera (mada je u pitanju kukuruzni sirup, koji je loija varijanta eera).
Raunajte dalje sami! Svaki put kad popijete malu konzervu Coca-Cole, vi ste popili zapravo desetak
kaiica rastopljenog eera u kafeinu. Kod nas se esto pije i preko 1 litar ovog pia, znai, popili ste oko
30 malih kaiica rastopljenog belog eera. Znate li koliko je to u gramima?
Odgovor je 150 g!
Ako popijemo 2 litra Coca-Cole, pojeli smo 300 g rastopljenog eera, a da nismo ni pomenuli koliinu
kofeina, pri tom.
Opasna posledica slatkih otrova je pojava eerne bolesti, a kod ljudi koji obole, postoji velika opasnost od
oteenja perifernih nerava, ali i samog mozga.
Medicinski naziv za eemu bolest je diabetes mellitus. Termin diabetes znai preterano mokrenje, a
re mellitus znai med.
Simptomi ve razvijenog dijabetesa su esto i obilno mokrenje, e, glad, gubitak na teini, umor/slabost i
zamagljen vid.

Tipovi dijabetesa
Postoje dve glavne kategorije dijabetesa:
Dijabetes tip 1 se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan u leenju. Izazvan je aktivnou
imunog sistema organizma koji unitava elije sopstvene guterae - koje proizvode insulin (beta elije).
Dijabetes tip 2 se obino polako razvija kod odraslih. Napreduje s vremenom. U poetku se moe leiti dijetom
i vebom, a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u leenje tablete, pa insulinske injekcije.
Najee su mnogobrojne greke u ishrani, stres i loe ivotne navike uzrok nastanka dijabetesa tip 2.
Dugotrajan unos brzih eera (slatkii, voe, med) ujutro i uvee, prekomerna teina, alkoholizam i stres
ubrzavaju iscrpljivanje pankreasa, odnosno guterae i izazivaju nastanak eerne bolesti.
Rizik za pojavu secerne bolesti je narocito visok kod osoba koje imaju masne naslage u predelu struka i
stomaka, visok pritisak i povisene masnoce u krvi.
Ako pri ovome postoji i istorija ove bolesti u porodici, rizik je cak nekoliko puta vei
Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. Ova masnoa lui razne supstance, koji su pravi
takozvani hemijski medijatori za razvijanje upalnih procesa (CRP, IL-6 itd., itd.). Kad se kae upalni proces,
ovom prilikom se misli na razvoj patoloskih promena na krvnim sudovima, u svim elijama, na ubrzano
starenje, nastanak eerne bolesti, pojavu malignih bolesti - sve ovo, a i mnogo drugih pojava je rezultat
zapaljenske reakcije u organizmu. Smanjenje teine, a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog
znaaja za svakog ko ima ovaj problem.
Preporuka je da nauimo da ne podleemo primamljivim ukusima slatkia. Oni nam svakako mogu
nauditi mnogo vie nego to smo verovali do sada. Program Hrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne
dolazi do udnje za slatkim, takozvani sugar craving syndrom se nee javiti ukoliko smo u regularnim
razmacima imali prave obroke.
Ova udnja se javija u svakom sluaju zbog nepraviinih obroka, estog unosa slatkia, a naroito ukoliko
jedemo uvee testo, hleb ili okoladu.
Mi pogreno verujemo da e nam u trenutku kad nam drhte ruke, ili se ponemo preznojavati, pomoi neki
kolai, jer smo ubeeni da nam je pao eer i da je to jedini nain da nam bude bolje.
Zapravo smo novim uzimanjem eera, kolaa, meda itd. u tom trenutku napravili pravu patnju za nau
jetru i pankreas i pogorali smo metabolizam glukoze.

Uvek moramo pomisliti na to sta radimo naem telu, pre svega mozgu, svaki put kad pojedemo neto
slatko!!

32