INSTALACIJA OPTIKIH KABLOVA U ELEKTROPRIVREDNOM
SISTEMU SRBIJE
Biljana Arsenijevi dipl. ing., Radovan eramilac dipl. ing., Duan Maksi dipl. ing.,
Neboja Joti dipl. ing. JP Elektroistok, Radenko Pjevevi dipl.ing. Telefonkabl a.d.
1. Uvod
Razvoj telekomunikacija i njihov prodor u sve pore ivota
doneo je nova razmiljanja i u energetici. Na prvi pogled
veza ove dve oblasti je slaba. Meutim ako se stvar dublje
izanalizira, dolazi se do zakljuka da se potencijali
energetskih postrojenja i te kako mogu iskoristiti za razvoj
telekomunikacija. Razvojem tehnike prenosa optikim
vlaknima, mnogi problemi usled prisustva jakih polja su
eliminisani, a uvedeni novi principi razmiljanja. Osnovna
komparativna prednost energetskih kompanija ogleda se u
dostupnosti el. energije do svakog stanovnika. Napravljena
su elegantna reenja kojima se optiki kabl pridruuje
energetskom i na lak nain iroka teritorija pokriva
kvalitetnim telekomunikacionim prenosnim putem. U tom
pravcu krenula je i Elektroprivreda Srbije. Iz razloga
saradnje, organizacija SECI (Southeast Europe Cooperation
Initiative) napravila je projekat izgradnje teleinformacionog
sistema koji e obezbediti prenos informacija izmedju
nacionalnih dispeerskih centara zemalja jugoistone
Evrope. Rad je koncipiran da predstavi tehnologiju
postavljanja optikog kabla na dalekovodne stubove koja se
primenjuje u EPS-u. Cilj nam je da predstavimo obim i
perspektive pomenute investicije, predstavimo reenje
spojnice za spoljnu montau optikih kablova OR/SM-
TELEFONKABL, kao i neka iskustva sa terena.
Ugradnja domaih komponenti bi trebalo da bude
prioritetni cilj ,to na ovom primeru i pokazuje saradnja
EPS-a i Telefonkabl-a ,ime se podstie razvoj i
proizvodnja domae privrede.
2.1 Tipovi optikih vlakana
Prostiranje svetlosnog zraka kroz optiko vlakno zavisi od:
veliine, konstrukcije i sastava optikog vlakna kao i od
prirode svetlosnog zraka emitovanog u vlakno. Na osnovu
ovih osobina moe se izvriti sledea klasifikacija vlakana.
Prema materijalu od koga su izraena, razlikujemo tri
osnovna tipa optikih vlakana:
Staklena optika vlakna, kod kojih su i jezgro i
omota izraeni od dopiranog SiO2; odlikuju se
malim gubicima, velikim propusnim opsegom i
malim dimenzijama, ali visokom cenom. To su
najea vlakna u telekomunikacionim sistemima.
Plastina vlakna, koja su cela nainjena od
plastine mase i odlikuju se velikim prenicima
(480/500, 735/750 i 980/1000), velikim
slabljenjem i malim propusnim opsegom.
Karakteriu ih relativno niske cene, ali i veliko
slabljenje,tako da se esto koriste u mreama
unutar poslovnih i industrijskih prostora u kratkim
optikim kablovima. Pri korienju treba voditi
rauna o veem stepenu zapaljivosti ovih kablova.
PCS (Plastic-Clad-Silica) vlakna koja imaju
jezgro nainjeno od dopiraog SiO2 i omota od
plastike; odlikuju se slabljenjem i cenom koja su
kompromis prethodna dva tipa.
Najea podela optikih vlakana se vri prema broju
modova koji se prostiru kroz jezgro. Na osnovu ove
osobine razlikujemo:
multimodna vlakna (multimode fiber MM), kroz
ije se jezgro prostire vie modova (stotine, ak i
hiljade) i
monomodna vlakna (single-mode fiber SM), kroz
ije se jezgro prostire samo jedan mod.
2.2 Optiki kablovi
2.2.1 Konstrukcija optikih kablova
Postoje razliite konstrukcije optikih kablova, a to je
posledica sledeih faktora: razliit razvoj metoda
minimiziranja gubitaka usled savijanja, koja se javljaju
tokom izrade, polaganja i eksploatacije optikog kabla;
razliite primene optikog kabla i razliitost kapaciteta
optikog kabla, koja zavisi od njegove primene. Optika
vlakna koja iz procesa proizvodnje ,,izlaze sa primarnom
zatitom moraju se, zbog osetljivosti na razna dejstva
(prvenstveno mehanika), pre kabliranja zatititi
sekundarnom zatitom. Ovaj proces je sastavni deo
proizvodnje optikog kabla. Sekundarni zatitni omota
optikog vlakna mora da zadovolji sledee uslove: da zatiti
od oteenja povrinu optikog vlakna i da sprei prodor
vode, da smanji savijanje i mikrosavijanje optikog vlakna,
i da obezbedi u duem vremenskom periodu da izduenje
vlakna bude manje od 0,1 %. Trenutno u svetu proizvoai
optikih kablova koriste dve osnovne konstrukcije kablova:
prijanjajuu (tight) strukturu, kod koje je na
optiko vlakno sa primarnom zatitom direktno
nanet dvoslojni omota koji ima ulogu ublaavanja
spoljnih uticaja i poveanja otpornosti na
mehanika naprezanja, i
slobodnu (loose) strukturu, kod koje optiko
vlakno slobodno lebdi u sekundarnoj zatiti.
2.2.2 Primena optikih kablova u visoko-naponskim
sistemima
Optiki kablovi koji se koriste u elektroprivrednim
sistemima veza razlikuju se pre svega po nainu polaganja i
dele se na:
podzemni optiki kabl,
nemetalne samonosive kablove (ADSS - All-
Dielectric Self-Supporting),
nemetalne optike kablove privrene na
zemljovodno ue (ADL - All-Dielectric Lashed
Cable Technology),
optike kablove u zemljovodnom uetu (OPGW),
fazni provodnik sa optikim vlaknima (OPCON).
2.2.3 Optiki kablovi u zemljovodnom uetu (OPGW)
OPGW ima dvojaku ulogu, ulogu zemljovodnog ueta i
optikog komunikacionog kabla. Oni se koriste ve dui niz
godina i brojne instalacije ovog tipa optikog kabla su
rasprostranjene irom sveta. OPGW kablovi, koji se
postavljaju umesto klasinog zemljovodnog ueta, se
sastoje iz provodnih, noseih i optikih elemenata. U cilju
da OPGW kabl zadovolji postavljene zahteve u pogledu
optikih, elektrinih i mehanikih karakteristika odreuje se
broj i raspored navedenih elemenata u svakoj konkretnoj
konstrukciji OPGW kabla. Za svaku konstrukciju
proizvoa ovog kabla definie optike, mehanike i
elektrine karakteristike i najvanije od njih su sledee: broj a) b)
i tip vlakna, odnos provodnih i noseih elemenata, struja Slika 1. a) koturaa , b) konica
kratkog spoja, spoljani prenik, teina, prekidna sila,
maksimalna dozvoljena zatezna sila, minimalni prenik
savijanja, elektrina otpornost. Za izradu provodnog dela
OPGW kabla se koristi legura aluminijuma (aldrej).
Karakteristika ove legure je da ima neto manju provodnost
od aluminijuma, ali zato poseduje znatno veu vrstou i
ilavost. Provodni elementi se izrauju u obliku ica ili u
obliku profilisanih segmentnih elemenata. Prednost druge
navedene vrste konstrukcije je da se za isti popreni presek
provodnih elemenata dobija znatno manji prenik OPGW
kabla. Za izradu noseeg elementa ovog kabla koriste se
uglavnom eline ice presvuene slojem aluminijuma. Na
ovaj nain se elina ica titi od korozije i smanjuje
nepovoljni kontaktni potencijal izmeu razliitih materijala
u konstrukciji kabla. Ova vrsta noseeg elementa ima bolju Slika 2. Ugradnja OPGW kabla
provodnost od galvaniziranog elika koji je povoljniji u
pogledu cene. Optiko jezgro se sastoji od optikih vlakana,
sekundarne zatite, mase za ispunu, a isto tako sastavni 3. Postojee stanje i planovi
elementi mogu biti i sintetike trake za temperaturnu Uradjeni pravci: TS Valjevo 1-TS Valjevo 3, TS Bor 2-TS
izolaciju i rasteretni element od kevlara. Bor 3, TS Beograd 3-TS Beograd 17, TS Beograd 3-TS
Obrenovac A-TS Valjevo 3-TS B. Bata-RHE B. Bata, ,
2.2.4 Ugradnja OPGW kabla RP Mladost-TS S. Mitrovica 2, TS S. Mitrovica 2-hrvatska
granica, TS N. Sad 3-TS Subotica 3. Do kraja godine e biti
Sama ugradnja kabla ne razlikuje se mnogo od standardnih
uradjeni i sledei pravci: TS Subotica 3-madjarska granica,
za ove vrste poslova. Kao i uvek treba obratiti panju i ne
RP Mladost-TS N. Sad 3. Na ovim deonicama su korieni
prekoraiti naprezanja kao i minimalni potrebni radijus.
OPGW kablovi dva proizvodjaa: 1) Pirelli Cables sa 24
Treba paziti da se kabl ne oteti prilikom ugradnje na
monomodna vlakna tipa ITU G.652 ; 2) NSW-
stubove ili na zemlji. Takoe treba obratiti panju da se
Norddeutsche seekabelwerke GmBH&Co.KG sa 48
optiki kabl ne oteti usled nedozvoljenih pritisaka,
monomodnih vlakana, od kojih 24 vlakna tipa ITU G.652 i
uvrtanja ili savijanja. Ugradnja se vri po preporukama IEC
24 vlakna tipa ITU G.655 .
1328 za ugradnju prenosnih linija na bazi zemljovoda,
konektora i ostale opreme. Moraju se potovati svi propisi o
4. Iskustva sa terena
zatiti prilikom rada na dalekovodima. Da bi se spreile
Na deonici TS Obrenovac A-TS Valjevo 3 ugraen je
tete od induktivnih i kapacitivnih uticaja potrebno je da
OPGW kabl Pirelli Cables 25B41z-24M, nominalnog
tokom ugradnje kabl bude dobro uzemljen. Naroitu panju
prenika 12.5mm, jednoslojni sa 12 ACS i 3 AA ica i sa
treba posvetiti skladitenju kablova na terenu da ne bi dolo
24 monomodna vlakna G.652 u Al cevici.Izvodja radova
do oteenja. Doboi sa kablom moraju se transportovati i
na splajsovanju bila je Energomontaa, Beograd koja je pri
uvati u uspravnom poloaju. Kabl se ne sme uvijati u
tom koristila splajser tipa FSM-40 S Fujikura.Broj spojnica
radijuse manje od 15 puta radijus samog kabla. Koturae za
na ovoj deonici je 13 a ukupan broj nastavaka (splajseva)
namotavanje i odmotavanje moraju biti ispravne. Prilikom
312. Statistikom obradom rezultata slabljenja na ovim
montae na dalekovodne stubove se postavljaju koturae
nastavcima (N) dobijene su sledee krive raspodele:
(sl. 1.a).Pomou vune maine na drugom kraju trase se
kabl sa konice (sl. 1.b) preko koturaa na stubovima
prevlai preko dalekovoda. Po zavrenom prevlaenju kabla
vri se zatezanje kabla po utvrenim standardima. Kabl se
preko stubova, ukoliko se nastavlja, postavlja preko
posebnih spojnica za spoljanju montau.
 0,06 0,05

0,05
0,04
0,04

pros. slablj. na splajsu 0,03

0,03
(dB)

0,02 pros. slablj. na splajsu (dB) 0,02

0,01
0,01
0
0
1

10

13

16

19

22

11

13
vlakno

N
spojnica

Slika 3. Proseno slabljenje na nastavku po linku (vlaknu)

na 1310 nm Slika 6. Proseno slabljenje na nastavku po spojnici
na 1550 nm

0,06

0,05 20 100
18 90
0,04
16 80
pros. slablj. na splajsu
(dB)
0,03 14 70
12 60
0,02 Frekvencija %
10 50
0,01 8 40 Kumulativno %
6 30
0
4 20
1

10

13

16

19

22

vlakno
2 10
0 0

Slika 4. Proseno slabljenje na nastavku po linku (vlaknu)

03

06

09

12

15
0
0,

0,

0,

0,

0,

na 1550 nm
slabljenje na splajsu (dB)

Slika 7. Raspodela vrednosti slabljenja na nastavcima

na 1310 nm

0,07 Proseno slabljenje na nastavku na 1310 nm iznosi 0.036

0,06
dB.

0,05

0,04 25 100
90
pros. slablj. na splajsu (dB) 0,03 20 80
0,02
70
15 60
Frekvencija %
0,01 50
10 40 Kumulativno %
0
30
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
N
N
N
N
N
N
N
N
N

5 20
N
N
N
N

spojnica
10
0 0
Slika 5. Proseno slabljenje na nastavku po spojnici
02
04
06
08

12
1
0

0,

na 1310 nm
0,
0,
0,
0,

0,

slabljenje na splajsu (dB)

Slika 8. Raspodela vrednosti slabljenja na nastavcima

na 1550 nm

Proseno slabljenje na nastavku na 1550 nm iznosi

0.031dB.
6. Spojna kutija za spoljanu montau optikih
kablova OR/SM TELEFONKABL
Telefonkabl a.d. , kao kompanija sa velikim iskustvom u
montai optikih kablova, razvio je i poeo serijsku
proizvodnju optikih razdelnika zavrnih i spojnih optikih
kablova (pigtailova i patchcordova).
Pratei razvoj i potrebe Elektroprivrede Srbije , Telefonkabl
a.d. je razvio i osvojio proizvodnju spojne kutije za
spoljanu montau optikih kablova OR/SM.
Spojna kutija za spoljanu montau optikih vlakana slui
za prespajanje i povezivanje optikih vlakana u uslovima
koji zahtevaju otpornost na spoljne vremenske i mehanike
uticaje. Kuite spojne kutije je odlivak od silumina i
zatieno je postupkom plastifikscije. Moe se raditi u
varijantama sa dva, tri ili etiri uvoda za kablove zavisno od
kapaciteta, vrste kablova i namene.
Slika 9. Spojna kutija (primer montae u kutiji)
Potpuna zaptivenost je obezbedjena pomou zaptivne gume
koja je smetena u poklopcu kutije.
Unutranjost kutije ini montana ploa sa draima
kablova i obujmicama na koju se postavljaju standardne
spojnike kasete kapaciteta 12 optikih vlakana.
Maksimalni kapacitet spojne kutije je 96 optikih vlakana.
Spojna kutija za spoljnu montau ima poseban nosa za
montau na stubove dalekovoda.
Slika 10. Spojna kutija sa nosaem
(primer montae na stub)
Reenje u samoj spojnoj kutiji je identino reenju koje
Telefonkabl a.d. primenjuje kod svih svojih optikih
razdelnika za unutranju montau, koja se odlikuju
jednostavnou i komfornou pri montai.
Pored toga Telefonkabl a.d. je u mogunosti prilagoditi
dato reenje prema specifinim zahtevima i potrebama.
7. Zakljuak
Rad je imao osnovni zadatak da predstavi dogaanja u EPS-
u na polju telekomunikacija i tenju Telefonkabl-a da se
ukljui u realizaciju ovako velikog projekta ,koristei svoje
veliko iskustvo u proizvodnji optikih razdelnika. Na
realizaciji ovog projekta potrebno je preskoiti mnogo
prepreka. Pre svega potrebno je zadovoljiti standarde i
propise meunarodnih organizacija koji e garantovati
kvalitet izrade. Za elektroprivredu je od izuzetne vanosti
ugradnja to vie domaih kvalitetnih proizvoda. Time se u
perspektivi znaajno tedi novac koji bi se izdvajao za
rezervne delove i ubrzava period otklanjanja kvara. Takoe
nam je znaajna saradnja kojom moemo ispuniti specifine
konstruktivne zahteve koji su nam potrebni. Na primeru
domae spojnice uoavamo primenu dugogodinjeg
iskustva montera u samoj konstrukciji. U procesu
konstrukcije i mi bi mogli biti od pomoi svojim
iskustvima. U tom pravcu treba razmiljati. Na kraju naa je
preporuka da se posle svih standardizacija i naih sertifikata
sami proizvoai poveu sa konkurentima na tenderima i
smanje cenu njihove ponude, poveaju konkurentnost i sebi
donesu profit. To je jedini nain da se deo meunarodnih
kredita usmeri u pravcu domae proizvodnje i na taj nain
konkurie inostranim ponuaima. Sam znaaj nove
telekomunikacione mree za Srbiju e biti ogroman.
Kvalitetan prenosni put, uzimajui u obzir strateki poloaj
zemlje, obezbedie veliki kapital od iznajmljivanja linija.
Procene su da iznajmljivanje linija moe doneti ak i vei
profit od osnovne delatnosti (u nekim privredama dostiu se
odnosi 60%-40% profita u korist telekomunikacija). To je
bliska budunost koja nam sledi, pa je vrlo korisno biti deo
nje.
Literatura
[1] IEC standard 60794-4-1
[2] Pirelli Cables,S.A. Cable type testing for OPGW
50H59z-24M
Abstract
Construction and installation of optical cables, especially of
OPGW, and also construction and installation of joint box
specially designed and manufactured by Telefonkabl a.d.
are shortly described. Some characteristic charts with
splices attenuation are also given.
INSTALLATION OF OPTICAL CABLES IN
ELECTRIC POWER INDUSTRY OF SERBIA
B. Arsenijevi, R. Pjevevi, R. eramilac, D. Maksi,
N. Joti