JAG

IM

Pmf. clr Asm STANEVI, Institat za voarstvo,

ta&Jr

JAGODA

l MALINA
- ll dopunjeno izdanje -

SADRAJ
JAGODA - - - - RAZNINOAVANJE JAGODE S<>R1E JJ\(K)I>E -

Stxana
- - - - - - - - - - - - - - - - -

ZASNIVANJE JAGODNJAKA Sadetijejagode - -

Priprerila ivia NEGA JAGODA - Praeqfe jagoda Dopunsko dubreqje
Zakid.anje lozica Zalivanje - - Zatita od bolesti -

Ore~iwnje- Zatita maline -

- -

16
17
21
22
23
24
25

- -

- -

- - -

--

- - - - -

- - -

SOR1E ?v1ALINE - - - PODIZANJE MALINJAKA Sistemi gajenja - - NEGA MALINE - - -

MA LINA
--- RAZMNOAVANJE MALINE -

- -

GAJENJEJAGODAUPLASJENICIMA- -

f)ubrenje -

GAJENJE JAGODA NA FOLUI \

3
7
8
14

26
26
28
31

35
.37
40
42

44
-

45

46
47

JAGODA

. PRIVREDNI ZNAAJ JAGODE

'

Jagoda je vrlo rentabilna vona kultura. Naziva se kraljicom jagodastog voa

Ona~ zajedno s trenjom, je vesnik prvog prolenjeg voa, zbog ega je veoma cenjena i uz to jako traena kao voe Njeni soni iaromatini plodovi ne samo da su
izvrsni za sveu potronju; ve su veoma pogodni i za raznovrsnu domau i industrijsku preradu. Stoga je potronja plodova jagode veoma velika, pa joj je otuda i
gajenje vrlo rentabilno Naroito se u poslednje vreme jagoda mnogo trai u takozvanom zamrznutom stanju, to znai da je njeno gajenje i perspektivno.
Jagoda) u poreenju s ostalim vonim vrstama, ima vie preimusreva. Tako,

na primer, ona) po sadenju, rano prorodi -

ve

iste godine ako se u prolee posadi

-to nije sluaj (sem s malinom) ni s jednom drugom vonom kulturom. Vrlo rano zri, tako da e njeni plodovi pojavljuju ptvi posle zime. Ona obilno n3.~~a svake
godine i, u poreenju s drugim vonim vrstama, najbre n-aa u!oen2: - ::dstva u
proizvodnju. Nije probira prema zemljitu, poloajima i nadmorskoj V.:~ini i ima
kratko vreme od poetka vegetacije do zrenja, zbog ega ima veliki areal rasprostranjenja, poev od morskih obala pa sve do 1..200 metara nadmorske visine Lako se
razmnoava, pa se zato brzo i lako iri Lako se i jednostavno gaji. Zrenje plodova
pada u period kada nema mnogo poslova u polju, pa zato berba ne predstavlja neki poseban proble~ kao to je slu&j s berbom maline, kupine ili crne ribizie. Nje
no gaje-nje zapoljava dosta radne snage, ak i decu, to je za privredno nerazvijene
krajeve, sa stanovita zapoljavanja, veoma znaajno. Njeni plodovi su veoma bogati
raznim hranljivim materijama, to je, sa stanovita zdrave ishrane ljudi, takoe
znaajno. Zbog relativno sitnih bokora gajenje jagode je omogueno i na malim
povrinama - u dvoritima i batama, zatim u toplim i~jama; i, na kraju, kao meukultura u mladim vonjacima, to nije sluaj s drugim vonim vrstama.
Pored iznetog, znaajno je napomenuti jo i to da je jagoda i visokoakumula
tivna vo-na kultura, jer kod gajenja odabranih sorti i primeni odgovarajue agrotehnike, moe da da prinos od 12. 000 do 25 000 kg po hektaru, a srazmemo ovo
me i veoma visok dohodak, to jasno dokazuje njen znaaj za nae voarstvo~ pa i
celu poljoprivrednu proizvodnju. Stoga jagodu ubudue treba gajiti vie nego dosad,
jer je to od interesa i za proizvoae i za potroae.:
POREKLO I RAZVOJ KUL IURE JAGODE
~ Jag~da pripad~ f~rni!iii ru~~ (R_osaceae!. a rod~ Fra~aria. Ovaj rod obuh'V'ata
41_ vrsta Jag~da, po~edmacno rastre mh na sv tm kontment1ma, poev od priobalnog
poJasa u pn morskim krajevima do nadmorske visine od oko l 500 metara.
Pretpostavlja se da je batenska jagoda nastala ukrtanjem Fragarie Chiloensis
(ileanska) s Fragari-om Virginiana (virdinijska jagoda), koje imaju relativno krup-

ne plodove. Od novonastale batenske jagode, .vremei:iom su, selekcijskim radom,

stvorene mnogobrojne sorte razliitog vremena zrenja, krupnoe, oblika i boje .PlO
dova i slino. Rauna se da je dosad stvoreno blizti" 20~000 sorti jagode..
Istorija uvoenja jagode kao vone vrste u kulturu gajenja u svetu i u n~ je vr
to int_eresantna. Prema prvim pisanim podacima se vidi da je jo 1368. god. povrtar
Zan Zabo bio zasadio 12..000 ivi a jagode u kraljevskoj bati u Luvru (Francuska),
gde je ona gajena i za proizvodnju plodova, a i kao dekorativna biljka. U XVI veku
u Francuskoj i Italiji esto su davani saveti i pisanom reJu o gajenjujagode kao korisne batenske kulture.. U 1760. god. je otlaivena jagoda mesearka (Fragaria ves~
ea var semperflorens), koja je najpre gajena u okolini Londona, odakle je kasnije
preneta u Holandiju, a zatim i u Francusku.
Prva soita jagode "ananas" proizvedena je 1750. god. u Holandiji. Neto kasnije, u Engleskoj i Francuskoj su stvorene bolje sorte jagode, koje su brzo poele
da se ire. U 1792. god. Erhart je prvi opisao neke hibride jagode, koje je naZvao
krupnoplodnim batenskim jagodama Pod tim imenom kasnije se grupiu sve
svetske sorte jagode.
Masovnije gajenje batenske jagode u Evropi i Americi poinje tek poetkom
XVIII veka. U XVIII vekU gajene su, uglavno~ u Americi, Kanadi, Japanu i AustraliJi sorte jagoda koje su bile proizvedene u Americi, kao to su: arples, maral,
kulver i dr . dok u Evropi su gajene evropske sorte kao: lakstonova blagorodna, leopoldska kasna, lujza, madam muto i druge.
U toku poslednja dva veka stvorenje velik broj sorti jagode (oko 20.000), razli
itih privredno-biolokih osobina, .ije se gajenje vremenom rairilo u sve zemlje
~veta..
PROIZVODNJA JAGODE U SVETU l U NAS

ProizvodrJa jagode u svetu

Prema proceni, smatra se da se sada u svetu nalazi pod jagodom oko 250.000
hektara, s prosenom godinjom proizvodnjom od 1,675.388 tona plodova. Najvei
proizvoa jagode je Evropa, na koju, od ukUpne svetske proizvodnje, otpada
49,02% ili 821.361 tona, zatim Sevema Amerika - sa 26,10% (437.187 tona), Azija
sa 18,84% .315. 720 tona), Sovjetski Savez sa 4,78% (80. 000 tona) i Juna Amerika i
Okeanija sa' 1,26% (21..120 tona).
U Evropi, koja proseno godinje proizvodi 821.361 tonu, najvei proizvoa
jagode je Italija, na koju, od ukupne proizvodnje, oY,ada 22,40%, zatim Poljska sa 19, 11%, pa Engleska sa 9,77%, Francuska 6,26%, Spanija 6,21%, dok je JugoslavUa na estom mestu sa 45 . 700 tona, koja u evropskoj proiZvodnji uestvuje sa
5,57%
ProizvodJija jagode u Jugoslaviji
Prema n~jnovijim podacima sada se u Jugoslaviji pod jagodom nalazi 8 8?0
hektara, s prosenom proizvodnjom od 45.700 tona plodova. Povrine pod jagodom za poslednje dve decenije stalno rastu.

Ovo poveanje najbolje se moe sagledati iz podataka u tabeli l.

Tab.. 1. - Pregled povriina i proizvodnja jagode

u Jugoslaviji u 1964 do 1984. godini

___ __

Povrine u hektarima

Proizvodnja u tonama ..
..,

hektara

tona

---------------Godine

__...-e'PI.. -------........_._........__.._....-......-._._ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _....,_._...._......

1964
1968
1974.
1980
1984..

3. 660
5.840
8.472
8.524
8.870

1988

8,920

100
159
196
235
243

so

10..750
18.400'

100

31..774
34..425

196

39.591
40,320

171

320
370
729

U naoj zemlji najvee povrine i najvea proizvodnja jagode je u Srbij4 na koju otpada od ukUpne jugoslovenske proizvodnje 71 ,6fo Posle Srbije, po proizvodnji, slede Bosna i Hercegovina sa 13,1%, zatim Makedonija sa 6,5%, pa Hrvatska sa
5,5%, SlovenUa sa 3, 4%~ i na kr a.iu Crna Gora sa s\'ega O, 17%.
U naoj zemlji gajenje i proizvodnja jagode se uglavnom odvUa na imanjima
individualnih proizvoaa.. Od ukupne povrine pod jagodom u .lugoslav~ji na drutvena gazdinstva otpada svega l ,98%, a od ukupne proizvodnje plodova 2;82%. Najvee povrine pod jagodom na drutvenom sektoru se nalaze u Hrvatskoj (63 ha), zatim u Sloveniji (35 ha), Srbiji (28 ha), dok u ostalim republikama praktino je sva
proizvodnja u rukama individualnih proizvoaa .

BIOLOKE OSOBINE JAGODE

Jagoda je viegodinja zeljasta biljka, ije je stablo vrlo kratko -svega nekoliko
santimetara dugo. Ono svake godine deblja i stvara.izraene godovoe, po kojima se
moe proceniti starost biljke..
Lie jagode je sloeno, s trojnim liskama eliptinog oblika i nazubljeno krupnim zupcima ivi, proseno; 70 dana, posle ega se sui i zamenjuje novim.. Jesenje, odnosno zimsko lie, ivi znatno due, a pod snegom uspeno prezimljuje.
Od njegovog ouvanja preko zime u velikoj meri zavisi visina prinosa u sledeoj
godini U prolee lie se sui i na njegovo mesto izbija mlado - novo .lie .
Stolone (lozice, vree, stalaci) su tanki, valjkastog oblika i na Qjihovim lanci
ma se s gornje strane obrazuju rozete lia i na taj nain se razvijaju nove biljice
jagode, Z'iane "ivii". Na svakqj stoloni u proseku se mogu obrazovati do tri~ a ponekad i vie ivia, kojima se jagoda, uglavnom i razmnoava..

tim putem vetra i, na kraju, insektima, u prvom redu pelama Praktino, sve sorte
jagode, sem oko (},2% (mica indler, komsomolka i dr.) su samooplodne, ali ipak
kod ukrtenog oploenja rodnost jagode je vea.. Stoga je za obezbedenje veih pri
nr,sa_ bolje gajiti dve ili tri sorte, naravno na odvojenim parcelama ali u blizini - na
par stotina metara, nego samo jednu sortu.
Vreme zrenja u velikoj meri utie na rentabilnost gajenja jagode. Najranije jagode, koje sazrevaju kada nema drugog voa na tritu, najskuplje su, pa je zato njihovo gajenje i najrentabilnije.. Zrenje sorti jagode je veoma razliito i, uglavnom~
zavisi od nasiednih osobina sorte. Najranija je sorta zenga prekosa, koja u uslovima
ue Srbije proseno poinje da zri 6. maja, a najkasnija je sorta tardiva di romanja,
koja poinje da zri proseno 27. maja S obzirom da se kod obe sorte zrenje protee na oko tri nedelje, to raspon kod jednorodnih sorti jagoda iznosi (od poetka
zrenJa najranijih pa do svretka zrenja najpoznijih sorti) oko 40 dana

TEHNOLOKE KARAKIERISHKE PLODOVA JAGODE

Plodovi jagode su veoma bogati raznim hranljivim materijama, to..je veoma
znaajno za ljudsku ishranu.. Bogatstvo jagode u hranljivim materijama, odnosno
njihov hemijsl\i sastav~ u prvom redu zavisi od sorte, a zatim i od stepena zrelosti i
vremenskih prilika koje vladaju u periodu zrenja.
Plodovi jagode proseno sadre 89,32% iste biljne vode i 10,68% suvih materija Od suvih materija na eer proseno otpada 6,25%, na kiseline - 0,85/IJ i na pepeo - 0,52% Od mineralnih materija najvie sadri fosfora - 27,2 mg%, kalcijuma
- 22,8 mg%, magnezijuma- 17,12 mgOfo i gvoa i mangana- po 0,27 mg% . .Jagoda je takoe veoma bogata i vitaminima. Vitamin C sadri 64.8 - 84.4 mg%, karatina 0,036 mg%, vitamina B2 - 0,022 mg% i nikotinske kiseline-0,355 mg%. Isto tako plodovi jagode sadre i razne aromatine supstance, bojene materije i druge sas
tojke, to je sa stanovita zdrave ishrane ljudi veoma znaajno.

Iz iznetog jasno proizilazi da su plodovi jagode ne samo zdravo i hranljivo voe, ve ak i lekovito.

RAZMNOAVANJE JAGODE
Jagoda se moe razmnoavati na tri

naina:

semenom, deUenjem bokora i i-

viima.

Razmnoava nje semenom - Semen om se jagoda raz m noa va samo rad i st varanja
novih sorti. Za iru praksu nema znaaja, zatotosedobivene bi tj ke, po pravilu. razlikuju po osobinama bo kora i ploda od ma tine biljke.
Razmnoavanjedeljenjem bokora Ovaj nain razmnoavanja primenjujc se jedino
kod nekih divljih vrsta i remontantnih sorti jagoda, koje ne stvaraju lozice saiviima. ili
ih stvaraju vrlo malo. Pri odvajanju bokora treba voditi rauna da odvojena h iljka ima
bar desetak ilica . Odjednogdobrorazvijenogbokora moe dase odvoji 15 - 20 biljaka
Razmnoavanje ivi ima. Ovoj e najraireniji nain razmnoavanja jagode, kojije
uz to najlaki i naijednostavniji. Njime se razmnoavaju sve sorte jagode koje obrazuju
lozice.

-l

Razmnoavanje jagode iviima obavlja se preko lozica (sto lona) na kojima se nalaze kolenca, iz kojih se iz gornjeg dela razvijaju rozete lia, a iz donjeg ilice. Na jednoj
stol oni (lozici, vrei) mogu se razviti 2 - 6 ivia, to zavisi od osobine sorte i pf11ene
nege i dubrenja.
iviijagode mogu se proizvoditi u jagodnjaku za proizvodnju plodova, ili ujagodnjaku podignutom specijalno za proizvodnju ivia.. Poto ivii iscrpljuju bokor,
usled ega se smanjuje.prinosi kvalitet ploda, boljejedase za proizvodnju ivi a podigne poseban zasad Ovome ide u prilog jo i to to u proizvodnim zasadima dolazi do
izrvavanjasorte, zato to se jagode lako razmnoavaju semenom.
.Za proizvodnju ivia, zasade treba. ppdizati na plodnom, rastresitom .i umereno
vlanom zemljitu, koje se, po mogustvu, moe navodnjavati. Ono ne srne da bude~
korovljeno, niti zaraeno gricama i boleu verticili.ium.om... ivii za podizanje mati
nog zasada moraju biti istosortnii nezaraeni virusnim i b~~erioznim bolestima
Vaenje ivia moe se obavljati odmah po njihovom obrazovanju, tj od jula pa
do zime, ili ak i rano s prolea. Ukoliko se vaenje obavlja ujulu mavgustu, iskoristie
se samo ivii s prvog i drugog kolenca, zbog ega e i proiZvodnja biti manja. Meutim,
ako se vaenje obavlja u oktobru, onda e se proizvesti znatno vei broj ivia i po bunu i po jedinici povrine..
SORTE JAGODE
Svetska pomoloka nauka je dosad registrovala oko 20..000 sortijagode, razliitih
privredno-biolokih osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu, pa i u nas, vrlo dina".
rT"ic!'an, tako da se bre menja nego u drugih vonih vrsta. Ova brza promena, uglav-
nom, dolazi zbog njenog kratkog veka i stalnog stvaranja novih sorti~ koje poseduj~ ne..
ku bolju osobinu.
.

Od oko pedesetak sort ijagode, koje se sada gaje u naoj zemlji, na osnovu njihovog
prou~ vanja, preporu~jemo za gaj enje kao najbolj e sledee, svrstane po vrem e nu saz~
revatlja:

Vrlo rane wrte

Zenga preko.sa(Senga Precosa).- Proizvedena je 1960. god. od strane R. von Segenbuscha u Hamburgu (Zapadna Nemaka), ukrtanjem sorti i 265 x Regina . PredstavJja zasad naj ranijujagodu u svetu, koja poinje da zri u prvoj polovini maja(5- 8 . maj) i
zrenje joj se protee do poetkajurta, na oko tri i po nedelje.
Plod je prosene mase 8 grama, oblika okruglasto-src:astog, a boje vatrenoc rvene.
Meso ploda j e poluvrsto, sono i vrlo fino, slatkog ukusa i veoma arom atino..
Bokor je srednje bujan i prilino razgmnat. Cveta rano i prilino je otporan prema
mrazu. Osrednje je rodnosti U drugoj godini daje prinoSe 9 . 000- l 0.000 kg po h e ktaru
aanska rana.. - Proizvedena j e u Institutu za voarstvo u Caku 1968. god . , ukrtanjem sorti Surprise des Halles x 4517 Sele kcioneri su prof. dr Ase n Stanevi i dr Petar Mii. Sazreva 3 do 4 dana posle zenge prekose, ili istovremeno sa Surprise d es Halles-om .
Plod je krupan, prosene mase 12,5 g, iji je oblik konian, a boja vatrenocrvena i
naoko veoma lepa. Meso je vrsto i bez upljine, boje crvene, ukusa slatko-nakiselog i
veoma je aromatino.
Bokor je srednje bujan, dov oljno robusan i otponmje prema bolesti pega vosti lia . Odline je rodnosti. Dije prinose od 11 . 000 do I3.000 kg po h e ktaru
RANE SORTE

aanska krupna. - I ova sortaj e stvorena u Institutu Z:a.voarstvo u aku istegodine i od istih roditeljskih sorti kao i aanska rana. Selekcioneri su prof dr Asen
Stanevi i dr Petar Mii. Sazreva 3-4 dana posle a{:anske rane.
Plod je krupan (preko 15 g) uniformno zatupastog oblika i boje i ntenzivnocrvene
meso je srednje vrsto. kompaktna i, bez upljine, avene boje, slatko-nakiselog
ukusa i prijatne arome.
. .
Bokor je srednje bujan, otporan prema bolesti pegavosti lia i vrlo je rodan.
Daje prinose od 12:. 000 do 15.000 kg/ha.
..
Pokaonta s (Pocahonta s). - Poreklom je iz Amerike.. Proizvedena je 1955.. god .
Sazrevadan..<fva posle a a nske krupne..
Plod je srednje krupan, prosene mase l Og, iji je oblik okrugwto-konian, a boje
izrazito avene. Meso j e prilino vrsto, sono i slatko-nakiselo, bez neke naroite arome
Bokor je srednje bujan i prilino otporan prema gijivinim bolestima.. Raa
obilno, do 13..000 kg po hektaru.

SredJ:Ue rane sorte

Zenga gigana (Senga Gigana).. - Nemaka je sorta proizvedena 1955.. god. u

Hambwgu (Zapadna

Nemaka),

odakle je posle rairena u sve evropske zemlje..

Poinje da zri dan-dva posle pokaontasa i zrenje joj se protee sve do sredine juna
9

Plod je krupa~ prooene mase 25 g, oblika izduenokupastog, a boje svetlocr

vene i vrlo atraktivne. aini listii su vrlo velik~ karakteristini za ovu sortu Meso je vrsto, sono i fino, boje crvenkaste.. Transport dobro podnosi .
Bokor je bujan i prilino otporan na suu i mraz. Za visoke prinose zahteva
obilno dubreqje i dosta vode. Daje prinose do 13.000 kg po hektaru..
Gore/a (Gorella). - Poreklom je iz Holandije.. Poinje da zri 2- 3 dana posle
zenge gigane.
Plod je krupan, mase prosene 14 g, iji j e oblik zatupastokonian, boje rubincrvene i podjednako obojen po celoj povrini. Meso je vrsto, sono i fino, boje
svetloavene i bez upljine. Ukusa je slatko-nakiselog i veoma aromatino. Transport dobro podnos~ a takoe i duboko zamrzavanje.
Bokor je srednje bt.Uan.i razgranat Pojedinih godina lie mu pati od tzv. "toplatnog udara". Inae rada obilno do 15. 000 kg po hektaru.
Hwni grande(Hwnmi Grande).. - Poreklomje iz Zapadne Nemake, izuzetne
krupnoe, po emu je i najvie poznata
Plod je vrlo krupan, mase prcgene 36 g, a pojedini plodovi dostiu teinu i od
65 g. Oblika je torbastog, slino plodu madam mutoa Boje j e sa sunane strane
svetlocrvene, dok je s donje strane ruiaste do bledocrvene~ to joj delom smanjuje privlanost. Meso je ~rednje vrsto i sono, boje svetloroze do intenzivno crvene, u zavisnosti od ploda. Ukusa je slatko-nakiselog, osrednje arome. Plodovi joj
prilino trule.,
Bokor je bujan i osetljiv prema bolesti pegavosti lia Raa osrednje,
9..000- 10 000 kg. po hektaru.
Be/rubi (Belruby). - Amerika je sorta i u poslednje vreme se mnogo iri. Sazreva skoro istovremeno s humi grandeom.

lO

Plod je krupan do vrlo krupan, mase prosene 15 g, oblika izdueno-kupastog,

a boje tamnoavene. Semenke su ravne s povrinom ploda. Meso je vrsto, sono i
fino, ukusa slatko-nakiselog i odline arome.. Dobro podnosi i duboko smrzavanje..
Odlina je sorta
Bokor je srednje bt.Yan i dovoljno razgranat Otporan je na suu Raa obilno,
do 15..000 kg po hektaru.

Srednje pozne sorte

Zenga tigajga (Senga Iigaiga). - Novija je sorta, nemakog porekla, ije se
gajenje u poslednje vreme naglo iri.. Sazreva 2-3 dana posle gorele.
Plod je krupan, prosene mase 14 g, oblika koninog, a boje intenzivno crvene.. Meso je vrsto, sono i fino, ukusa slatko-nakiselog i prijatne arome.
Bokor je srednje b tijan i razgranat Prilino je otporan prema bolesti pegavosti
lia Raa obilno, do 14. 000 kg po hektaru.
Red gauntlet (Red Gauntlet} Poreklom je iz Engleske, a proizvedena je 1946
god.. odakle je rairena u mnoge voarske zemlje. Sazreva skoro istovremeno sa
zengom tigajgom.

Jagoda zeuga zengana

Plod je srednje krupan do krupan, prosene mase 13 g, okruglasto-koninog

oblika i boje iLiazito crvene. Meso je vrsto, sono, slatko-nakiselo i aromatino,
odlinog kvaliteta.
Bokor je sredQje bujan, razgranat i prilino otporan ria mraz, su<iu i' prema bolesti pegavosti lia.. Vrlo je rodna jagoda. Daje prinose do 15 000 kg po hektaru.
Zenga zengana (Senga Sengana). - Optepoznata je sorta, proizvedena u Za-
padnoj Nemakoj, ukrtanjem sorti Marke l x Seeger I 942 god. u Hamburgu, od
ll

strane R. von Sengebusch-a. (j.

ptoiZvOdnji:~- ti~lazi

Poinje da zri 15-17 daria osle

maja i zrerije

od 1954..

ze:. . e.::.~ekose Onosno u

joj se prOiee -dop:Stediiie~uii~:

: :::. '_: .: . :_:_:_--:.: :_..

godine..

>. : ...

drlJgoj polovini

Plod je krupan, prosene mase 13 g, oblika iafupasfu:.srciistog. Boje je tamnocrvene, ujednaene po celoj povrini ploda. Meso je vrsto, sono, topivo i fino;
ukusa kiselkas~slatkog i prijatne arome. Sok je intenzivno obojen, zbog ega joj
se plodovi koriste za bojenje soka drugih sorti jagoda. Vrlo dobro podnosi duboko
smrzavanje. Odlina je jagoda za raznovrsnu industrijsku preradu.

Bokor je srednje bf.Uan ~ razgranat Vte voli tea zemlji~ umerene vlanosti.

Raa

vrlo obilno~ do 18. 000 kg po hektaru.

Pozne sorte

'Vedensvil 8 (Wadenswill 8). - Poreklom je iz vajcarske. Poinje da m 2-3

<;iana posle zenge zengane.
Piod je krupan do vrlo kru~ prosene mase"15 g,- oblika izdueno:.ktipastog,
a boje jasnocrvene i ujednaene po celoj povrini. Meso ploda je vrsto, sono i topivo, boje vatrenocrveoe, a ukusa slatkcrnakiselog, s veoma prijatnom aromom na
bananu. Odlina je stona sorta jagode.. Pogodna je i za duboko zamrzavanje.

Zenga fruktarina (Senga F~ctarina). - Novija je 5:orta, nemakogp orekla , odlinih

privredno-biolokih osobina ..-Srednje pozna je sorta. Poinje da zri krajem

maja, otprilike 3 - 4 dana posle zenge zengane. Raspon zrenja plodova iznosi oko
20 dana..

Plod Je krupan, prosene IJ1ase 14,5 g, iji je oblik izdueno-k oni an i po poVIini gladak. Boje je vatrenocrvene i naoko veoma privlaf\e, lepi nego u zenge
zengane. Inae, meso je crveno , vrsto, slatkonakiselo i aromatino, s mirisom na
ananas.. Izvrsna je jagoda za sveu potronju i raznovrsnu domau i industrijsku
preradu, kao i za zamrzavanje .

Bokor je ~rednje bujan i vitalan. Dobro podnosi suu i o tporan je prema gljivi
nim bole~tima . Raa obilno, od 17.000 do 10.000 kg po hektaru.

Bokor je bujan i otporan na suu, mraz i gijivine bolesti Vrlo je rodna sorta.
Daje prinose do 18 000 kg po hektaru.

Tardiva di romanja (Tardiva di Romagnia) -Novija je italijanska sorta, ije

se ~enje u poslednje vreme naglo iri. Inae poinje da zri dan-dva posle vedensvila 8 .
12

Plod je krupan, prosene mase 14 g. oblika koninog, a boje intenzivno crvene. Meso je vrsto i sono, ukusa slatko-nakiselog i prijatne arome. Pogodna je i za
duboko zamrzavenje.
Bokor je srednje razgranat i dovoljno otporan na suu, mraz i bolest pegavost
lia Vrlo je rodna jagoda. D(\je prinose preko 15 000 kg po hektaru.
Ve~per (Vesper).. - Amerika je sorta Sazreva skoro istovremeno sa tardivom
di romanjom, ili dva-tri dana posle nje..
Plod je krupan, ak i vrlo krupan, prosene mas{j 15 g, oblika koninog, a boje
karminastoctvene. Meso ploda je vrsto, sono i fino, ukusa slatko-nakiselog i prijatne arome.. Zbog tamne boje i ova sorta se koristi kao bojadiser za druge sorte jagode.
Bokor je srednje bujan, dovoljno robusan i vrlo rodan Daje prinose do 15..000
kg po hektar u.

Stalno

ra~ue-

remontantne sorte
raanjem plodov~ poev
za nae prilike preporuuje

Sorte jagode iz ove grupe se karakteriu stalnim

od sredine maja pa sve do pozne jeseni. Kao najbolje
mo sledee:

Gem (Gem). - Poreklom je iz Amerike i gaji se skoro u svim voarsk.im zemljama Donosi zrele plodove tokom cele vegetacije.. Plod je srednje krupan~ oblika
okruglasrkoninog, a boje intenzivno crvene. Meso je vrsto, crveno i prilino kiselo. Bokor je srednje bujan, otporan i daje veliki broj ivia..

Humi ento (Hwnmi Genta). - Nemakog je porekta. Kao stalno raajuaja

goda donosi zrele plodove od druge polovine maja pa sve do poetka novembra.
Plod je krupan, kupastog oblika, boje tamnocrvene i ukusa slatkona kiselog i prijatne
arome.

Ozarkbjuti (Ozark Beauty). - I ona donosi zrele plodove poev od druge polovine ~a pa sve do pozrie jeseni. Inae plod joj je srednje krupan, izduenog obli~ a boje intenzivno crvene Meso je vrsto, sono, slatko-nakiselo i aromatino,
crveno obojeno.. Bokor je srednje bujnosti i prilino je otporan na suu, mraz, pa i
gljivine bolesti Osrednje je rodnosti..

Amaterske sorte (jagode penjaice)

Humi 'itablaica (Hummi - Baul]lchen). - Predstavlja novitet u jagodarstvu..
koju je odgajio Renhold Hummi u Stutgartu (Z. Nemaka). GaF se uz pritku,
kao vokica s krunom Plod joj je srednje krupan, oblika kupastog, a boje svetlocrvene.. Odlinog 'je ukusa i arome.

Sonja humi (Sailjana Hummi). - I ovu je sortu proizveo R H urni u tutgartu. Privezivana uz pritJru raste do dva metra u visinu. Plod joj je krupan, konian,
svetloaven i veoma ukusan. Raa osrednje.
13

ZASNIVANJE- PODIZANJE JAGODNJAKA

n;onJaxooiijakif : .

Postoje dva tipa jagodnjaka: amaterski i proiivodni ._:_ trgovaki jagodnjak.

tlmaterski jagodnjak podie se u dvoritu, odnosno u bati, ili na posebnim
manjim parcelamai slui samo u podmirenje potreba domainstva u jagodama U
ovom jagodnjaku obino se ~i vie sorti - razliitog vremena sazrevanja, kao i de~
korativne sorte za ulepavanje dvorita.
Proizvodni (trgovac7d) jagod,Yak je namenjen za proizvodnju jagoda za trite. Podie se na veoj povrini - od 5 ari pa do 10, 20, 30 ili vie hektara U ovom
tipu jagodnjaka se gaji mali brq sorti, od dve do ruijvie pet, u zavisnosti od velii
ne jagodnjaka i zahteva trita. Ovaj jagodnjak moe biti dvojakog tipa: u istoj kulturi i na posebnom zemljitu i kao potkultura (uzrodica) u mladim vonjacima
isti jagodnjak je znatno bolji za proizvodnju jagoda, zato to se u njemu lake koristi mehanizacija za negu i zatitu jagode od bolesti i tetoina, zatim to traju due i to daju vei prinos i bolji kvalitet plodova.
Jagodnjak kao potku/tura u vonjaku podie se samo u mladom ili jako proredenom vonjaku, radi to racionalnijeg korienja zemUita.. Ovakav jagodnjak nikad ne moe da da onako dobar prinos, kao onaj u istoj kulturi. U njemu je oteana primena mehanizacij~ ime se poveavaju trokovi proizvodnje. Sem toga, zatita voaka kao glavne kulture od bolesti i tetoina j e jako oteana, jer ako se normalno izvodi, onda e se plodovi jagoda zatrovati

Izbor mesta za jagodnjak

Jagoda kao viegodi.qja _kultura ostaje na jedriom mestu 3 do 5 godina, zbog
vano da se za jagodnjak izabere pogodno mesto. Najbolje je da se podigne u blizini okunice, zbog lakeg uvanja u toku zrenja jagoda Takoe, treba nastojati da se jagodnjak podigne u blizini dobrog pu~ zbog lake isporuke plodova.
Ukoliko se eli podii jagodnjak oa veoj povrini- od l Oili vie hektara, onda se mora
obratiti panja na mogunost obezbedenja dovoljnog broja radne snage za berbujagode. Stoga, ukoliko se eli podii jagodnjak na veoj povrifl4 onda odabrano m~to trebalo bi da bude u blizini veeg naseljenog mesta, gde, pored ostalih stanov~ ima i
dosta aka.
.

ega je veoma

Izbor polo~a za jagodnjak

Jagoda moe da uspeva na svakom poloaju, ali, ipak, najbolje rezultate daje ako
< :_: :. gaji na m zJo nagnutim terenima (blagim padinama), s nagibom od 3 do 5 stepeni.
~~>
Na takviiri mestima se ne zadrava voda i hladan vazduh, dok se preko zime due za-~;:~~c: .~~.';' drava sneni pokriva, to je znaajno za normalno uspevanjejagode. Potpuno otvo... :,< rena i previe nagnuta zemljita (s preko 8 stepeni pada) nisupogodna za zasnivanjeja~
.
. er sena njima sneg preko zime i voda od padavina u toku vegetaciJe nezadr-
#iL:ii)~\~vaJ.I ; ~to se nepovoljno ispoljava na uspevanje jagode. Isto tako dubcXtoline i doline
. .

.: .-;-.:

se

~: .. :
..... ..-.:.. -.. :...... :.

: ....:.

:..

s uskim izlazom i malim nagibo~ u kojima se skuplja hladan vazduh sa okolnih brda
Vie nego to moe da otekne, takoe nisu pogodna za podi2'allje jagodnjaka. Isuvie
niska i vlana mesta takoe nisu pogodna: za podizanje jagodqjaka, jer se na njimared<.~~no zadrava hladan vazduh i esto su izloena poznim prolenim mrazevima. Na
takvim mestima se due zadravaju rosa i magla, te bolrori ee stradaju od poznih
prolenih slana, a i od gljivinih bolesti.
Izloenost mesta stranama sveta ima direktan uticaj na poj~ne fenofaze jagode)
kao i na njeno uspevanje i rodnost. Tako, na j\xniro poloajima jagoda ranije kree i
cveta, pa stoga za3 do 5 dana i ranije poinje da zri, ali zato vie pati od sue i daje manji
prinos za 20-300/o. Severniji polo~i su hladniji i jagoda na njima obilnije rada i daje
krupnije plodove, koji neto kasnije sazrevaju i manje su obojeni Istoni i zapadni poloaji ine prelaz izmedu junih i severnih i smatraju se za manje nadmorske visine
kao najpogodniji za gajenjejagode.
Izbor zemljita 22 jagochqak
Jagoda irna iliast korenov sistem, koji raste relativno plitko, zbog ega zahteva
da se za njeno gajenje izabere pogodno zemljite. Najbolja zemljita za gaj enjejagode
su reni nanosi (aluvijumi), ili peskovite ilovae i ilovaaste peskue, koje usto treba da
su duboke, plodne rastresite, umereno vlane i neutralne, ili slabo kisele reakcije. Ta
kva zemljita su relativno laka za obradu, dobro zadravaju vlagu i omoguavaju snano razvie i obilnu rodnost jagode.
Alkalna i zabarena zemljita, zatim zaslanjen~ jako krena i suvie iscrp lj_ena zemijita nepogodna su zagajenjejagode.. Najvie joj odgovamju zemljita iji se pH kre-e od 5,5 do 6,5.
-Tea glinovita zemljita mogla bi se eventualno koristiti za zasnivanje jagodnjaka, ukoliko ~e prethodno podvrgnu kaldftkaciji, uz obilno dubrerije stajnjakom i dubokom obradom. Laka i peskovita zemljita slabo zadravaju vodu i usto su siromana
u organskim i mineralnim materijalna, pa se zato i ona moraju prethodno popraviti uz
obilno ubrenj e staj njakom.
.
Zemljite za podizanje jagodnjaka treba da je bez korova, kako bi se kasnije u toku gajenja jagode to manje troilo radne snage za plevljenje ili praenje radi unitavanja korovskih biljaka
Priprema zemljita za podizarde jagodnjaka
Poto jagoda ostaje na jednom mestu 3-5 godina i poto se sadi dosta gusto, po
500-'7"700 po aru ili 50..000-70.000 ivia po hektaru, priprema zemljita za podizanje
jagodnjaka mora da se obavi blagovremeno i dobro. Od naina pripreme zemljita u
velikoj meri zavisi uspeh u gaj enju jagoda, odnosno postizanje visokih prinosa i kvalitet plodova.
Priprema zemljata. Pripremu zemljita va~ja obaviti znatno ranije nego to e
poeti saenje jagode. Ako je zemljite zakorovljeno _dugovenim korovskim biljkama, kao to su pirevina (zubaa), kotan, palamida i dr., posle skidanja useva, u junu ili julu, zemljite treba prvo plitko uzorati i poravnati, pa po njemu rasturiti
60-100 kg herbicida TCA, rastvorenog u 800-1000 litara vode po hektaru Posle
15

3-4 nedelje zemljite JO jednom plitko uzorati, da bi se navedeni herbicid to b~

lj e izmeao ~i neto dublje uneo u zemljite, pa tek posle toga vriti osnovnu obradu.. Ukoliko je zemljte zakorovljeno jednogodinjim zeljastim .biljkama, treba ga
rano s prolea, po obavljenom plitkom omnj~ istretirati herbicidom Dymid (dajmid) u koliini od 6 do 8 kg po ~ rastvorenog u 1..000 litara vode, pa tek posle izvriti osnovnu obradu zemljita, s tim da se saenje jagode nevripre septembra. Na nezakorovljen~ pak, zemljitu s pripremom. treba poeti na oko mesec
dana pre sadeQjajagode.. Poto se zemljite oisti od korova, ila, kamenja i sl. pristupa se dubrenju.

.
ubrenje zemljita.. - ubrenje zemljita za podizanje jagodnjaka treba izvriti
stajQjakom i mineralnim dubrivima. Njihove koliine zavise od tipa i strukture zemljita i od njegove plodn~ odnosno od sadraja humusa. o~ se kreu 20.~
do 60.000 kg stajqjaka i oko 800-1..000 kg kompleksnog mmeralnog dubnva,
odnosa 10:12:26 ili 15:15:15. Ukoliko je zemljite bogatije u humusu i P 20 5 i
lh o. utoliko su koliine ovih dubriva manje i obrnuto.
ubrenje ovakvim vrstama i koliinama ubriva za naredne 3--4 godine u zemljitu e se ~oriti dovoljne zaJibe u osnovnim hranljivim materijama za uspeno
gajenjejagoda. U tokti gajenja jedino e se vriti pnluanjivanjejagoda azotnim duhri-

vima, u prvom redu nitrommkalom ili KANom.

Oranje ili rl/janje zemljita. - Oranje, odnosno riljanje zemljita obavlja se saino pri umerenoj vlanosti.. Ukoliko se ore previe vlano jlijako suvo, kvari mu se
struktura i tee se obrauje..
Oranje, odnosno riljanje, treba izvriti na dubini od 30 do 40 cm. Prilikom oranja treba sve ile iblja i korovskih biljaka povaditi i spaliti.
Po obavljenom oranju (riljanju) ~mljite poravn.jati i usitniti drljaom ili tanjiraom, pa tek posle izvriti saenje.
.

. - ...

SAENJE

JAGODE

Od vremena i naina saenja, kao i od pripreme ivia za saenje u velikoj

meri zavisi prije~ a kasnije i rentabilnost gajenja jagode. Zato ovim merama treba
posvetiti punu paQju, kako bi uspeh u g~enju ove vone vrste bio to boUi..
.
.
... . ..
.. .. .
: . . .

Vreme sadenja jagode

: ..: :.

;/.::.:. :. .<:: ' U naim uslovima jagoda se moe saditi u sva etiri godinja doba, poev

: :od druge polovine leta (u julu i aygustu), pa zatim u j ese~ preko zime (kada vre.=~:.::.::::.: : menske prilike dozvole) i rano s prolea. Koji e se od ovih rokova primeniti zavisi
., <: Od vie irtilaca, a najvie od klimatskih uslova, mogunosti navodnavanja i pripre-

.:=:; ~.<:

. .\. \:, toe:. zemlji~. obezbedenja

ivia, vremenskih prilika i drugo.

: . ' . lii.nje _ saenje.. Letnje saenje jagode se obavlja tamo gde je omogueno na. i ukoliko su za taj period obezbedeni ivii .. Jagode zasaene sredinom
1
\J4,~;::. c~c e'::.~ledee godine visok prinos - 9.. 000-12. 000 kg po hektaru, u zavisnosti
)1aina: gajenja. U tom periodu godine obino se sade ivii iz prethodne
:'':'":,':""'i:7c>':--' .......... ... . . . . .. . . .
... .. . . . .

. . .
~ ;;;~~~;.;;~:f;;~:~,;::~,:=,;.:::;:. ,:.:..:,::.~, . :.< :.. .:.... .

koji su odgajeni u pikiritu i uvani u bladnjai.. U avgustu, pak, sade se }.

viCi proizvedeni istoj godini, ali ove jagode~ u poredenju s julskom sadnjom, dae
manji prinos za 5.. 000 do 6.000 kg po hektaru. Napon:iinjem.o da svaki dan zakanjenja kod ovog roka saenja pov~ sm.anjeqja prinosa u narednoj godini.
Jesenje sae11ie. Obavlja se od septembra pa.sve do novembra. Ukoliko se ranije obavi utoliko e jagede u narednoj godini dati veli prinos i obrnuto. Ovo sae
nje ima znatnu prednost u odnosu na prolene, jer se ivii u prolee bre razviju u
zdrave i snane bokore i donee veu koliinu roda.
Prolenje saenje. Ovo saenje se obavlja samo kad se ono nije moglo izvriti u
jesen.. Treba nastojati da se ono obavi s prolea to mnije, po mogu6;tvujo krajem
februara ili poetkom marta, jer ranije posaeni ivii manje bol~ bre se ptimaju, bolje razvijaju i ranije poinju da obrazuju ivie. I kod prolene sadnje, ukoliko
se jagode ranije zasade, donee izvesnu koliinu roda od 1..000 do 1..800 kg po hektaru, u zavisnosti od sorte i vremena saenja.
godine~

Priprema ivim za sadeuje

ivii jagode se ruybolje primaju ako se po vaeqju odmah zasade na stalno me-

sto. Ukoliko je vremenski razmak izmedu vremena vaenja i saenja vei, utoliko je i
prijem ivia slabiji i obratno.. S~ pri nabavci ivia sa strane treba nastojati da oni u
transportu provedu to krae vreme.. Ako su ivii u transportu due vreme proveli,
onda ih, po pri~ treba odmah raspakova~ ile im potopiti u vodu da stoje bar2-3
sata, pa ih tek onda-zasaditi.
Za sadenj e tr~ba koristiti samo autentine sQrte igarantovano zdrave ivi e, s dobro razvijenim kerenovim sistemom, s najmanje 3-5 razvijenih listova ile ivia treba da su svee i da imaju svetlu boju kada se pr~eku. Centralni pupoljak ("bokvim"')
treba da je zdrava i dobro razvijena.
Pre sadenj a odabranim ivi&na treba ile skratiti za jednu etvrtinu do jedne treane, u zavisnoti od njihove duine, pri emu suve i oteene listove odstraniti Posle
toga ile potopiti u razredenu kaastu smesu; napravljenu od jednakoh delova govee
balege i ilovae, pa ih tek onda saditi. .
Naini

Saenje jagode

sacleoja jagoda

na stalno mesto moe se obavljati na tri

2) u dvoredne pantUike i 3) u leje.

naina: l) u redove,

Saenje u redove
je najpogodniji nain, naroito za velike povrine, jer
najbolje omoguuje mehanizovanu obradu zemljita i zatitu jagode od bolesti i
tetoina. Razmak izmedu redova se kree od 60 do 80 ~a u redu od 15 do 40
cm. K~e e se rastojanje primeniti zavisi od vie inilaca, a najvie od nai.Jta
obrade zemljita, bujnosti sorte, mogunosti navodnjavanja i dr.. Za. mehanizovanu

obradu i zatitu ivia se sade na 80 x 20 cm, ili 70 x 20 crn, a za runu obradu 60

x 20-30 cm. U prvom sluaju na jedan hektar staje 62. 500, u drugom 71.430 i u
treem sluaju 83 .. 330-55.550 ivia (tab.. 2)..

l7

Sadenje u dvoredne pantljike vri se udvajanjem redova, ime se dobijaju

pantljike. Ras.tojanje iz~du redova je malo, a izmedu pantljika znatno vee.
Saenje se vri obino u dve, a rede u tri pantljike. Razmak izmedu redova se
.~-::_: .. Qbino kree izmedu 40-60 cm, a izmedu pantljika 80 do l OO cm. ivi od ivia,
.::__<.:: Pak; u redu se sadi na razmaku 25-30 cm. Pri ovom nainu saenja na jedan
:>:. :::-:>: hektar povrine sU\je 40.. 000 do 72. 000 ivia, u zavisnosti od navedenih razmaka..
.\ :=,.;:, .. :: : : Sae,Ye u Jfje primenjuje se samo u dvoritima i batama, gde se ne raspolae
?<.'( :verom povrinom zemljita Za tu svebu se prave Jeje iroke 120-150 cm, a duine
=..

::

.::.~:\::~. ~ ...~::.::: :_ : . :.. .

t~-}~:~ l:.-;.~-~~~.:.~::.:-~:> ..... ~ :: .': ...... . .

~lir~It; ~- ~I:: .. .

prema potrebi.. Izmedu leja prave se staze iroke oko 50 cm. U lejama jagode se
ade u 3-4 reda, na rastojanju 40-50 cm, u zavisnosti od njihove irine, dok u
redovima se sade na 30 cm ivi od ivia.
Tab. 2. - Broj ivi& jagode po hektaru
pri razliitim rastojaujima
_ _ _ _ ..__.__._t_l ___.a..............._.............-...._.......,._......_.., _ _ _ _ _ _ _ _,. .._ _ _ _

Razmaku
redu
u cm
15
20
25
30
35
40

45
50

Rastojanje izmedu redova u cm

----...--..

----.~ ......

60
111.110
83.330
66..660
55..550
47..620

41..660
37. 040
33.330

-~---- ------------------

80

70
95. 240
71.430
57. 140
47. 620
40.810
35.710
31.740
28.570

----------- - - - - - -

90

100

----------..........--

83.330

74.. 070

66.. 660

62. 500
50. 000
41.660
35.710
31..250
27. 770

55.. 550
44..430
37.. 040

50.. 000
40..000
33..330

31..'740
27. 770
24..690

25.000

22.220

28..570
25. 000
22. 220
20.000

Tehnika saderda jagode

Jagoda se moe ~diti runo i pomou maine. Runo saenje se vie primenjuje

u praksi i daje bolje rezultate, alije zato skuplje. Mainsko saenje se obavlja samo kad
se podiu jagodnjaci na veoj povrini, radi utede u radnoj snazi, a primenjuje se
samo na ravnom zemljitu.
Runo saenje

Runo saenje jagode se moe vriti na vie naina: sadiljkom, u brazdice (kanalie) i pomou aova i motike.. Bilo koji od ovih naina d& se primenjuje, sae

nje treba obaviti pored dobro zatehnute ice ili kanapa, da bi redovi bili pravi, zbog
kasnije Jake obrade zemljita, zatim zatite od bolesti i tetoina 1lake berbe plodova..
Saenje sadiljkmn se primenjuje samo na lakom i rastresitom zemljitu, koje je
uz to i umereno vlano.. Obavlja se tako to se uz zategnuti kanap ili icu sadiljkom
pr ave rupe i u njih stavljaju ivii. Posle toga se sadiljkom zemlja sabije uz ivi, tako da se pri lakom vuenju s dva prsta ne moe iupati.
.
Za 8 sati rada dva radnika mogu da zasade 3..000-3. SOO ivia jagode.. .
Saenje u brazdice. Pored zategnute ice ili kanapa prave se brazdice duboke 5
- 7 cm i na odreenom rastojanju sade ivii. Saenje se vri tako ~u se ivi stavlja u brazdicu, na njega nagrne zemlja koja je pre toga iz nje izvaena, pa onda
19

Tehnika saeqja j &goda

20
1
f . ....
.. . ....
. .
; . :.. '' .. :. .
.

L :.' . .

r.-=:_:_ ...: .. -

..

l~:. . _:~.::.:.. :.. :. ..

dobro pritisne uz ile ivia da bi se istisnuo vazduh Za 8 sati rada dva radnika
mogu da zasade 2.000 - 3 ooo ivi a jagode.
Sadenje pomou a(JVa ili motike izvodi se tako to se na odreenom razmaku,
u.z zategnuti ka.nap ili icu pobije aov ili motika pa se pokretom ruke povija k sebi
i tako dobije na suprotnoj strani od seiva otvor u vid u slova V Zatim se drugom
rukom stavlja pripremljeni ivi uza zid pripremljenog otvora, pa vadi aov, odno
sno motika i ponovo ubada na oko s~s ctn, a koso prema iviu. Ovim se vraa i sabija
zemlja uz ivijagode, uz pritiskivanje rukom ili nogom, ime je saenje obavljeno
Uinak saenja je slian

kao kod saenja jagode u kanal ie, odnosno brazdi-

ce.

Po zasaivanju svaki ivi valja zaliti sa po pola litra vode, da bi se zemlja to

bolje pripila uz ile ivia i istovremeno stvorili povoljni uslovi za njihov prijem..
Najbolje bi bilo kad bi se saenje obavljalo po oblanom vremenu - pred kiu,
jer e se time ne samo utedeti jedno zalivanje, ve e se obezbediti i znatno bolji
prijem ivia
t

Mainko saenje
Mainsko saenje se primenjuje kod podizanja veih jagodnjaka. Obavlja se pomou specijalno konstruisane maine, koju opsluuju 2- radnika, u zavisnosti od tipa
maine.
Od dosad poznatih maina za saenje jagode, najbolje rezultate je pokazala sovjet
ska maina tipa SRSN-4, kojom se saenje ubrzava i istovremeno pQjevtinjuje za etiri
puta u odnosu-na runo saenje.
.
.
Za ovaj nain saenja jagoda mogu sa uspehom da se koriste i maine za saenje
paprike, kupusa ili duvana, kao i maine za saenje vonih podloga u rastilu

NEGA JAGODA
Nega j2goda posle zasadivanja
Nega jagoda poinje odmah po njenom zasaivanju Naime, im se obavi saenje i zemlja malo prosui od zalivanja ili kie, zemljite oko jagoda plitko okopa
t~ da bi se ugaena zemlja rastresla. Praenje zemljita u veim jagodnjacima se
obavlja traktorskim kultivatorima, u srednje velikim - runim kultivatorima ili za.
prenim praaima, dok u manjim motikama. lJkoliko su jagode zasaene u toku
leta ili poetkom jeseni, sigurno je da e se u jagodnjaku razviti korovske biljke, ko
je treba unitavati praenjem. Pre praenja, otprilike na oko 12- 15 dana posle za.
saivanja, prazna mesta u jagodnjaku treba popuniti dobro razvijenim iviima, a
primljene poubriti nitromonkalom ili amonijum sulfatom, u koliini od oko 200
kg po hektaru, pa onda obaviti praenje, odnosno kultivisanje zemljita, radi uni
tavanja korova.
Ukoliko su jagode posaene kasno u jesen, onda rano s pro lea, im se sneg
otopi i zemlja maJo prosui, treba sve ivie koji su mrazom delimino iupani iz
21

zemlje~ pritisnuti i malo nagmuti zemljo~ da

suve ivie zameniti sveim

bi se mogli primiti rom prilikom

Nega jagode o rodu

Nega jagode u toku raanja poinje rano s prolea i traje sve dok su one produktivne, odnosno 3- 4~ ili ak i 5 godina U tom periodu ujagodqjaku treba primenjivati
sledee agromere: praenje zemljita, dopunsko ubrenje, zakidanje lozica (stol ona),
navodnjavanje ~ eventualno, zatitu jagode u cvetu od poznih prolenih mrazeva kao i
zatitu od biljnih bolesti i tetoina .

Praenje zemlji.ta u jagodnjaku ima za cilj da se unite ili sprei razvie korovskih biljaka, zatim da se odri povrinski sloj zemljita u rastresitom stanju i da se
olaka upijanje i zadravanje vode.. Stoga u toku cele vegetacije zemljite u jagodnjaku treba odravati u obradenom stanju, bez korova. Da bi se to postiglo, obradu
zemljita treba obavljati na najprikladniji nain i u najpovoljnijem vremenu Naje
e se obavljaju pet praenja1 odnosno kultivisanja, i jedno dublje okopavanje,
odnosno oranje zemljita
Prvo praenje, odnosno kultivisanje, se obavlja rano s prolea, im se sneg
otopi i zemlja malo prosui. Poto je ono od posebne vanosti za porast bokora jagode, treba nastqati da se ono ol;>avi to briljivije, na dubini od oko 6 - 8 ~ pri
emu prostore oko jagoda obraditi motikom
Drugo praenje se obavlja radi -razbijanja pokorice i unitavanja korovskih bi
ljaka, uglavnom pred cvetanje jagode, kada treba zakinuti sve lozice (stolone), da
se ne bi razvijali iviL Praenje se vri na dubini 5- 6 cm.
Tree praenje se obavlja pred poetak zrenja jlgode, odnosno krajem aprila ili
poetkom m~a I ono ima za cilj da se razbije pokorica i unite korovi .. Obavlja se
na istoj dubini i kao i drugo praenje..
etvrto praenje se obavlja posle berbe jagoda i to neto dubJje, na 10 - 12
cm, da bl se eventualno zatrpala preostala slama od zastiranja Pre praenja piVo
treba zakinuti izbile lozice, pa jagodnj?k podubriti odreenim mineralnim ubrivi
ma.

Peto praenje se obavlja u prvoj polovini avgusta i to plitko, na 5 - 6 cm dubine, koliko da se razbije pokorica i un ite korovske biljke i lozice, odnosno izbili ivii. Posle ovog praenja u jagodnjaku se vie nita na radi sve do jeseni.
ubrenja jagodnjaka odgovarajuim mineralobra~ odnosno oranje meuprostora na dubini

U jesen, krajem oktobra, posle

nim ubrivima, obavlja se dublji

od oko 12 cm. Ovom obradom, pored toga to se zatrpavaju korovske biljke i mi
neralna ubriva, jo se i poveava struktura zemljita i smanjuju uslovi za zimovanje mieva.
Obrada zemljita moe da se obavlja runo, mainski i kombinovano.. Runa
obrada je bolja od mainske, ali je zato skuplja, pa se zato primenjuje samo u malim amaterskim jagodnjacima ?viainska ili kombinovana obrada se primenjuje u
proizvodnim - trgovakim jagodnjacima, koji se jo prilikom podizanja prilagoa
vaju za mehanizovanu obradu zemUita.

22

Za mehanizovanu obradu zemljita postoje razni motokultivatori (manji traktor), Ua se snaga kree od 3 do 18 KS. Oni su snabdeveni prikljunim orudima za
oranje, drljanje, praenje i rotoviranje, iji se radni zahvat moe podeavati od 70
dc 120 cm l traktor IMT - .35 moe se, uz izvesnu adaptaciju koristiti za mehanizovanu obradu zemljita u jagodnjacima.
P/evljenje- uklanjanje korov.skih biljaka Poto izmedu pojedinih praenja nekad
proe i vie od mesee dana, za koje se vreme esto razviju veliki korovi neposred
no uz bokore jagoda, oni se uklanjaju pl evljenjem. PlevljeQjem treba obavljati e..
e, ne ekajui da se razviju velike korovske biljke, zato to njihovo i najmanje prisustvo smanjuje prinos i krupnou plodova jagode. Najbolje je da se plevljenje obavlja posle kie, zato to se korovske biljke lake upaju.
Ukoliko je izvrena pravilna priprema zemljita za podizanje jagod njaka i uz to
korieni odgovarajui herbicidi za suzbijanje korova (vidi poglavlje "Priprema zemljita za podizanje jagodnjaka"'), korovi nee mnogo ni izbijati, pa e samim tim i
proizvodnja jagoda biti jevtinija, a plodovi praktino nezagaeni pesticidima.
Dopunsko ubre'fiejagode Ukoliko je prilikom pripreme zemljita: za podizanje
jagodqjaka izvreno pravilno dubrenje, potrebe za naknadnim ubrenjem su znat
no manje, tako da se vri samo prihranjivanje azotnirn ubrivima ili mikroelemen~
tima.
Prvo dubrenje, odnosno prihranjivanje, treba obaviti rano s prolea, krajem fe
bruara ili poetkom marta, poto se sneg otopi i zemlja malo prosui OVo se obavlja nekim azotnim dubrivom: nitromonkalom (KAN-om) ili amonijum sulfatom
Nitromonkal koristiti za kiselija, a arnonijum sulfat za krena i neutralna zemljita.
Drugo dubrenje, odnosno prihranjivanje, obavlja se posle berbe jagoda i to
istom vrstom i koliinom azotnih ubriva kao i kod prvog dubrenja. Ako se pri meti
da su bokori jagode iscrpljeni, onda ubrenje izvriti folijarno - preko lia i to nekim od sledeih folijarnih dubriva: vuksal, fertigal i sekvestrin. Ova dubriva., pored
azota, fOsfora i .ka.lijuma, sadre jo i sve va~je mikrcie1ernente (Fe, S~ Zn, ~
Mg, Mo i dr. ) i deluju veoma efikasno. Njime se jagode prihranjuju odmah posle
berbe u dva do tri navrata, u razmaku od po sedam dana.
Iree ubrenje

.,

se obavlja krajem oktobra ili poetkom novembra i to kompleksnim mineralnim ubrivom NPK, ijije odnos 10:12:26 ili 15: 15: 15, u kolii
ni od 300 - 400 kg po hektaru. Poto se dubrivo rasturi, zemljite se prekopa ili
uzore na dubini od 10 do 14 cm, da bi se ubrivo, suvo lie i eventualno korovske
biUke zatrpale.
U krajevima sa surovijom zimom ili golomrazicom poeljno je da se na poet
ku zime jagodnjak poubri dobro zgorelim st(ijnjakom. u kome nema sem ena korovskih biljaka Stajnjak se rastura povrinski kao mul, u koliini od 20. 000 do
.30.. 000 kg po hektar~ a u prolee se zaorava
Zatita cvetova jagoda od poznih slana Od svih

vonih

vrsta, jagoda u cvetu

najvie strada od poznih slana~ zato to su joj bokori svega oko 15 - .30 cm visoki,
te skoro poteu po zemlj . Zbog toga prinosi jagode po godinama jako variraju, u
zavisn~ti od pojave i jaine mraza u periodu cvetanja, kao i od otpornosti sorte
prema ovoj vrsti nepogoda. Oteenja od mraza utoliko su vea ukoliko je otvoren

23

vei

broj cvetova u periodu pojave slane.. Mraz ne samo da smanjuje prinos za nekoliko stotina ili hiljada kilograma po hektaru, ve odlae i sazrevarJe plodova za
nekoliko dana, to prilino utire na smanjenje rentabilnosti gajenja ove kulture.
Borba protivu ove atmosferske nepogode vri se na dva 'r1a1n.a: l)'i'zborom za
gajenje otpomijih sorti jagode prema poznim prolenim sla..flama, i 2) dimljenjem
jagodnja.ka..
Prerna ispitivanjima autora ove knjige (S ta n evi, 1970) m od 15 ispitivanih sorti jagoda, dve su (zerrga prekosa i vedensvil 7) se pokazale kao relativno
otporne prema poznim prolenim mrazevima, jer im svega do 1/3 evetova izmrza~
va. Sorte iznenaenje iz haiea, vedensvil 6, zenga gigana. kembri fejvorit, suvenir,
talisman, rriatijeva i lihama pokazale su se kao slabije osetljive - do 5W>!o. Ostale
sorte su se pokazale bo vrlo osetljive prema poznim prolenim slanama
Dimljenje jagodnjaka raqi zatite cvetova <xl"poz.nih prolenih slana je jevtina i
lako izvodljiva me~ pa se zato esto .i primenjuje u praksi Ali, ovom agromerom
se uspeh moe postii samo ako mraz nije suvie jak, jer se dimljenjem temperatura moe ublaiti samo za 1tso C . Ova se mera zasniva na izraunavanju toplote. Ukoliko je zemljina povrina potpunije pokrivena dimom. ili maglom i ukoliko vazduh
s:tdri \rie vodene pare, utoliko je i zraenje slabije i obratno
Dimljenje jagodnjak& se sprovodi paljenjem raznih biljnih otpadaka, koji stva
raju veliku koliinu dima Okolo j~odnjaka se na vie mesta pripreme gomilice
otpadaka natrule slame, pleve, korovine, lia, trulog sena, nezgorelog stajnjaka i
ranog korova U sluaju da nastupi temperatura koja nagovetava skoru pojavu
m~ gomilice se pale oko jedan sat posle ponoi, tako da u vreme pojave slane
nad jagodnjakom ve postoji oblak dima Dim spreava zraenje toplote i time titi
cvetove jagoda od im1r2avanja
Jagode zasaene na malim povrinama u batama i dvoritu mogu uspeno da
se zatite ako se pokriju rogozam~ polietilenskim folijam~ ili nekim drugim lakim pokrivaem.
Zastiranje slame ispodjagoda Da bi se spreilo prljanje i trulenje plodova jagoda posle kie ili zalivanj~ treba odmah posle precvetavanja zastrti slamu ispod i
izmedu bokora, tako da se prekrije cela povrina zemljita izmeu redova i u redovimajagodnjaka Za ovo zastiranje treba koristiti samo peninu ili raenu slamu i to,
po m~ustvu, to sitniju.
Prilikom zastiranja treba nastojati da se slama ravnomerno rasporedi u meu
rednom prostoru i izmedu bokom, vodei rauna da se nadzemni delovi jagode ne
zatrpaju. Takoe treba nastojati da se zastiranje izvri posle praenja, odnosno okopavanja jagode, kako bi zemljite bilo rastresito i bez korova.
Za zastiranje jagodnjaka potrebno je po hektaru 8 .. 000 do 10.. 000 kg penine
ili raene slame, koju za jedan dan mogu da raznesu i postave 8 - l O radnika.
Zastiranje jagodnjaka slamom ne samo da se spreava prljanje i trulenj; plodova, ve se njime istovremeno smanjuje gubljenje zemljine vlage, onemogucava razvie korovskih biljaka i ubrzava 1renje plodova jagode za 2 - 3 dana, to je veoma
znai\jno.

Zakidanje lozica u d/ju .rpreavanja razvia ivia. Skoro sve sorte jagode razvijaju lozice (st:olone) na kojima se nalaze kolenca iz kojih se obrazuju ivii.. Ukoliko se ove lozice ne uklanjaju, mogu za tri do etiri mese~ toliko mnogo razviti i24

via, da bi se jagodnjak ve do poetka jeseni zaledinio.. Zivii se razvijaju na raun

matinih biljaka (bokora), to ima za posled.icu smanjenje prinosa za 30 - 70%, u
zavisnosti od brQia obrazovanih ivia. Stoga, ako nema potrebe za obrazovanje i-

vif.a, lozice treba zasecati i uklanjati ih dok su jo male.

Zakidanje lozica se vri u 4 - 5 navrata: prvo-pred cvetanje jagoda, drugo pred zrenje, tree - po zavretku berbe, etvrto - sredinom avgusta i, eventualno,
peto zakidanje se obavlja u septembru.. Zakidanje se Vri noktima. Ako se sa middanjem zakasni, pa lozice ovrsnu, onda se obavlja obinim ili voarskim makazama. Ne preporuuje se da se lozice kidaj~ vuenjem, jer se povreduju bo.kori jagoda~
to se nepovoljno . ispoljava na ~ihov porast i visinu prinosa..
Zakidanje lozica moe da se obavlja i specijalnim mainama, koje se prime-njuju u velikim jagodnjacima. Njima se jednovremeno s meurednom obradom,
sasecaju lozice, odnosno stolone (vree).
U poslednje vreme vre se pokuaji spreavanje rastenja lozica primenom
izvesnih herbicid~ koji pri tom tetno ne utiu na rastenje bokora i njihovu rodnost.
ZaUvaf!ie (navodnjavanje)iagodnjaka ..Jagoda ima plitak korenov sistem, zbog
ega za. svQje uspevanje trai da se u zemljitu odrava stalna vlanost. Stoga, ukoliko se ona gaji u suvljim krajevima, ili na junim ekspozicijama i na lakim i propustljivim zemljitima, treba je zalivati, odnosno navodqjavati.. Koliko puta u toku
vegetacije treba jagodu zalivati zavisi od vie inilaca, a najvie od aridnosti klime,
ekspozicije terena i tipa i strukture zemljita s obzirom da jagoda zahteva najvie
vode u zemljitu u periodu cvetanja, zatim za vreme sazrevanja plodova, kao i poetkom septembra, kada poinje da formira cvetne pupoljke~ u tim je intervalima
treba i zalivati Ako u navedenim periodima nema dovoljno kie i ne obavlja se zativanje, jagode zameu slab rod, plodovi im ostaju sitnUi i u toku jeseni nee obrazovati dovoljan broj cvetnih pupoljlka, to sve utie na smanjeqje prinosa.
Evo rokova za zalivanje jagoda u sunim godinama:
- Prvo zalivanje se obavlja u poetku cvetanjajagode. Ono ima za cilj da pojaa razvie cvetova i omogui njihovo bolje oploenje.
- Drugo zalivanje se obavlja na poetku ili u toku z~enja plodova, mada ono
oteava berbu.. Ovo zalivanje ima za cilj poveanje i poboljanje kvaliteta plodova.
Tree

zalivanje bi trebalo da se obavi po zavretku svih berbi, odnosno poetkom jula. Ukoliko u tom periodu ima dovoljno padavina, ono sc moe odloiti
za poetak avgusta~ ili sasvim izostaviti . Ono ima za cilj da pojaa vegetativni porast jagode, radi kasnijeg intenzivnijeg obrazovanja cvetnih pupoljaka.
Navodnjavanje jagode se moe vriti na dva naina : povrinski (brazdama) i
vetakom kiom.
Navodnjavanje povrinski u brazdicama primenjuje se na blago nagnutim zemljitima, gde je povrina ravna. Ovo navodnjavanje ima svoje dobre i loe strane.
Dobra je to se pri zalivanju ne kvasi lie jagode ili se kvasi veoma malo i to se
plodovi manje prijaju. Loa, pak, strana mu je to ostavlja zemljite u zbijen om stanju i to u izvesnoj meri oteava berbu jagoda
I navodnjavanje vetakom kiom ima svojih dobrih i loih strana.. Dobre stra~
ne su to se zalivanje moe vriti i na neravnim terenim~ zatim to se voda ravno~
-

25

memije rasporeuje i to se lake kontrolo e koliina date vode.. Loa je to se plodovi jagode ovako vie prljaju i to se pri pomeranju cevi mora gaziti i po delu jagodnjaka koji je tek navodnjen U vreme zrenja jagoda zalivanje vetako~ kiom
treba vriti samo posle berbe plodova..

Za svako navodnjavanje jagodnjaka treba dati po 30 ..... 40 mm vode~ odnosno

po 30 - 40 vagona vode po hektaru (30 - 40 litara po kvadratnom metru).

Zatita jagode od bolesti i tetoina .

Jagodu napada veliki broj bolesti i tetoina, koje, ukoliko se blagovremeno i
sistematski ne suzbijaju, mogu da priine osetne tete ovoj kultur~ kako u smanje
qju prinosa, tako i u pogoranju kvaliteta plodova a bi se suzbiJe najee i najopasnije bolesti i tetoine jagode, treba obavljati sledea prskanja:
Prskanje u poetkUvegetacije.Namenjenoje suzbijanju bolesti: sive p egav osti lia
(Mycospherella fragariae), crvene pegavosti lia (Diplocarpon carolina) i pepelnicajagode (Sphaerothece macularie), kao i tetoinejagodinog cvetojeda (antonomus rubi
Hrbst).. Za prskanJe se koriste preparati l% bakarni kre 25, s dotak.om O,7% kosana ili
k:aratana i 0,2% baslidina ili diazinona
.
Prskaflje pred c.vetftnje. Namenjena je suzbijanju istih bolesti i tetoina (sem bolesti pepelnice), kao i kod prvog prskanja. Obavlja se istim preparatima i 1.i istim dozama
(sem kosana ili karatana).
Prskanje u doba evet~nja..Namenjena je suzbijanju bolesti sive pegavosti lia i sive
trulei plodova (Botritys'cinerea). Obavlja se sa 0,3% cineba ili ditana plavog.
Prskanje pre poetka zrenja plodova jagode. Nameqjeno je suzbijanju bolesti kao i
kod prethodnog prskaQja i obavlja se istim prepru:atima i u istim koncentracijama.
Prslm11jepo zavretku .svih berbi plodova. Izvodi se ~di suzbijanja bolesti pegavosti
lia i, eventualno, protivj agodinog p regija (Tarsonomus fragariae). Vri se sa O,5% bakamog krea 50, s dodatkom 0,2~/o ketiona
Ovim prs kanj ima jagoda e se u potpunosti zatititi od naj eih bolesti i tetoina,
koje je napadaju u uslovima nae zemlje.
GAJEN.JE JAGODE NA CRNOJ FOLIJI
Gajenje jagode na crnoj foliji u odnosu na

klasini nain

ima vie

preimusta

va, koja se ogledaju u sledeem: crna folija povoljnije utie na temperaturni i vodni
reim zemljita, jer mu poveava toplotu i vlanost i smanjuje kolebanja; spreava
rastenje korova, jer ne proputa svetlost, poveava prinos jagode za 20 - 30%;
spreava trulenje plodova, jer ne lee na zemlji; omoguava berbu jagoda sat-dva
posle kie ili zalivanja, to je nemogue u obinom jagodnjaku; i, ua kraju, ubrzava
zrenje plodova za 3 do 4 dana, ime se postie i vea cena. Sve ovo jako utie na
poveanje rentabilnosti gajenja jagode, pa stoga treba nastojati da se jagoda to vie
gaji na crnoj foliji, gdegod za to postoje uslovi i mogunosti.

* )DetaQniJe
o bolesdma,
l lljlhovom suzbijanju mole se nati a pa'bllkacijl .,Kalendar - program
.. od istog
(,.NOLIT' - Beograd).

'oab

26

Izdavaa

tetolnama

za~tlte

Postoje nekoliko debljina crne folije kojom se zemljite zastire za gajenje jagode PeQljina se kree od 0,03 pa do 0,2 milin1e,tara. Ako e se bokori jagode iskori~
~ . (~.,:ati samo godinu dan~ koristi se tanja folija:, debljine Ot03 - 0,04 mm; za dvo.o
gud~nj~ iskoriavanje od 0,05 do 0,07 mm, a ~za trogodinje od O;8 - 0,10 mm
debljine. I irina ovih folija je razlii~ to zavisi od sistema gajenja jagode.. Kod
jednor~nog saenja irina folije (platna) treba da iznosi 75.- 80 cm, a kod dvorednog 105- 120 cm irine. Najvie se u praksi koristefolije od 120 cm irine i 0,06 ili
O,OS m debljine, kod kojih od.prvih (0,06 mm) ima 18, a od drugih (0..08 mm) 13
dunih me~ra u jednom kilogramu .
Trajnpst folije, pored debljine, zavisi jo i od naina postavljanja, naina buenja otvora za saenje, zatim od klimatskih uslova, kao i kako se s njom postupa u toku
gajenj~.
.:o

Pripr~ma

zemljita za zastiranje folijom

Zemljite za gajenje jagode na crnoj foliji treba da je ravno ili malo nagnuto najvie do 3%; odnosno 8%, zatim da je dovoljno duboko i rastresito i da je bez
ljunka i korovskih bi ljak:~ da se ne bi kasnije cepala folija.
Poto jagoda na foliji treba da ostane najmanje tri godine, zemljite valja prethodno dobro podubriti, po mogus~ sa oko 20..000 - 30..000 kg/ha do~ro zgorelim slajnja.kom i sa 600 - 800 kg/ha kompleksnim mineralnim ubrivom NPK
(10:12:26 + l% Mg). Ukoliko se ne raspolae stajnjakom, treba rasturiti po LOOO
- 1.400 kg/h navedenog kop:~.pleksnog ubriva, modnosa .15:15:15.
Po obavljenom dubrenju pristupa se oranju, odnosno riljanju zemljita i to na
dubini od 30 do 40 eni. Prilikom oranja sve ile korovskih biljaka treba povaditi i
spaliti. Posle toga zemljite isitniti grabuljama ili drljaom, pa ga poravnjati i tek posle zastrti- folijom
Prostinmje folije

.,i
4

Prostiranje, odnosno zastiranje folije vri se runo ili traktora~ u zavisnosti

od povrine koja treba da se zastre. Ukoliko se folija ne postavlja na p~ethodrto napravljene leje, ve direktno na ravnu zemlju, onda treba izmedu folija ostaviti prostore iroke 30 - 40 cm, koji e sluiti kao staze..
Samo zastiranje folije se vri na sledei nain: prvo se izmeti irina leje koja
treba da bude 30 - 40 cm ua od irine folije... Naime, ako je folija iroka 120 cm,
leja treba da bude iroka 90 -- 120 cm Da bi se folija privrstila za zemlju, da je vetar ne bi pomerao, treba joj sa svake strane, i po duini i po irini, rubove za po lO
cm zatrpati zemljom..

Na veim parcelama potavljanje folije se vri specijah1om jednostavnom na

pravom, koja se moe prikljuiti na traktor. Poto se folija razastre, na njoj se naprave otvori u koje e se saditi jagode. Otvori, odnosno rupe irine 4 - 5 cm se prave iljastim sadiljkama, na rastojanju 35 - 40 cm red od reda i 20 cm u redu jedna
od druge..

27

Saenje

i gaJenje jagode na foliji

Saenje jagode na foliji se obavlja od srediriejula pa sve .do kraja septembra, u

zavisnosti od obezbeenosti iviima i mogunosti pripreme zemljita. Ukoliko se
jagode ranije zasade, sledee godine e dati vei prinos i obratno.
Za saenje u julu obino se kmiste ivii proizvedeni u prethodnoj godini i
uvani do momenta saenja u hladnjai, dok se za saenje u avgustu, septembru ili

oktobru koriste

ivii

proizvedeni u istoj godini.

Saenje

se vri sadiljkama u prethodno izbuene rupe na foliji u koje se stavljaju ivii, posle ega se zemlja sadiljkoin sab~je uz ivi, tako da sepri lakom vuenju sa dva prsta ivi ne moe iupati
Nega jagode na crnoj foliji sastoji se u prihranjivanju preko lia (folijarno dubrenje), u zatiti od bolesti i tetoina, u zakidanju lozica radi spreavanja razvia
ivia, kao i u eventualnom zalivanju..
Folijarno du brenje, odnosno prihranjivanje jagode preko lia, obavlja se u 4 5 navrata u toku prvog dela vegetacije i to vuksalom ili fertigalom. Prvo pril1ranjivanje se izvodi na poetku evetanja jagod~ drugo i tree na po 7 - l O dana posle
prvog, odnosno drugog prihranjivanja, a e~rto i peto posle zavretka svih berbi jagoda, u razmaku od po l O dana jedno posle drugog.
Ostale agromere u jagodnjaku na crnoj foliji izvode se na isti nain kao i u klasinim jagodnjacima
GAJENJE JAGODE U PLASTENICIMA (TUNELIMA)

Od pre dve-tri decenije u nekim evropskim zemljama, a u poslednje vreme i u

nas, poela je rana proizvodnja jagode u prozranim polietilenskim tunelima, tzv.
plastenicima, u kojima se zreQje plodova ubrzava za oko 25 dana u odnosu na gajebje jagode na otvorenom polju. Do ovolikog ubrzanja sazrevanja plodova dolaz~
ugiavno~ zbog poboljanja temperaturnih uslova u tunelima, odnosno plastenici-.
ma . Temperatura vazrluha u njima u periodu od punog cvetanja jagoda kree se
iz meu 17,8 i 19,5%C, ili za 7,2- 9,0%C vie nego na otvorenom polju U uslovima takve temperature cvetanje i oploenje jagode se normalno i uspeno odvUa, tako da je zametanje plodova obilno, a zrenje jako ubrzano.
Gajen)ejagode u polietilenskim tunelima. Polietilenski tuneli za ranu proizvodnju
jagode f!ldgU biti razliitih dimenzij~ to, uglavnom, zavisi od veliine polietil enskog
platna Sirina im se, najee, kreeod 1,20do3,60rn, visinaodO,SOdo 1,70m, dokje
duina proizvoljna. Oblik i mje polukruan a konstrukcija jednostavna, drvena ili gvozdena.
Saenje iviajagode za gaje~je u tunelima se, najee, obavlja u avgustu i to obi
no na crnoj foliji.. Rastojanje izmeu redova se podeava prema dimenzijama budueg tunela.. runel se, pak, obino postavlja preko zasaenih jagoda krajem februara.

Gajenjejagode u polietilenskim plastenicima. Polietilenski plastenici mogu biti pokretni i stabilni, to zavisi od njihove konstrukcije Razliite su veliine, od 3 do 6

28

m irokit 12- 15 m dugi i 1,20 - 2,20 m visoki. Krov im moe biti oolukru.an ili
na dve vodeJ u zavisnosti od irine..
-

.
~j enjej~ode u ovim plastenicima je slino kao 1 na otvorenom polju ili u polieti
tensktm tuneltma

BERBA") PAKOVANJE I IRANSPOR I JAGODE

Serb~

jagode

Jagode saztevaju postepeno, zbog ega se berba obavlja u vie navrata i protee na
dve, tri, pa ak i etiri nedelje.. Za brzu potronju (za potrebe domainstava i iznoer~e
na biie pijace) jagode se beru potpunozrele. Isto takojagodenamenjene preradi treba
brati potpuno zrele, ali ne i prezrele. -~O e se, pak, slati na udaljenija trita, beni se
dan-dva pre potpune lfeiosti, kako bi na trite dospele u dobrom stanjU. Za duboko
zamrzavanjeilipulpiranje,jagodebratikadsudovoljriozrele,alineprezrele,jodoksu
im plodovi dovoljno vtst~ kako se ne bi pri ovim vidovima prerade raspali pri definitivnoj preradi.. Prema tome1 berbu jagode valja podeavati prema nameni plodova.
Jagode, po mogustvu, treba brati po hladovini, jer se posle due uvaju i bolje i
due zadravaju sveinu i aromu Jagode obran~o vruini brzo se kvare, jer su tada i
sami plodovi prilino topli Ukolikoje vruina vea, plodovi se bre kvare. T~ koejagode ne valja brati ni pc rosi i kii,jerse i vlani plodovi brzo kvare. Najboljejejagode brati
ujutru, po opadanju rose, jer plodovi ubrani u to vreme najdue zadravaju sveinu
Berbu treba podeavati tako da se ona zavri najkasnije do ll sati, kada p~Xffiju jake
vruine. Ukoiiko se berba dotle ne zavri, s berbom se nastavlja posle 16 sati, kada
vreme malo prehladi.. Ukoliko je vreme oblano, berba se obavlja u toku celog dana.
Jagode se beru sa i bez peteljke.. Plodovi namenjeni za sveu potronju beru se s
peteljkom dugom oko l cm i aicom Meutim, ako su nam enjeni za duboko smrzavanje ili pulpiranje, mogu se brati, po elji kUpca, i bez peteljke i bez aice.
Prilikom berbe plodovi se odmah odvajaju po krupnoi i kvalitetu u posebne sudove, jer bi im se kasnijim klasiranjem, zbog nenosti pokoica povredivala
Koliina plodova koju jedan radnik moe da ubere za s atili dan zavisi prvenstveno
od sorte, odnosno krupnoe plodova, zatim od koliine zrelih plodova po kvadratnom
metru. organizacije berbe, umenosti radnika i dr. Ona se za osmoasovnovreme kree
od 40 do 120 kg, u zavisnosti od navedenih inilaca.
.
U cilju olakanja i pojevtinjenja berbe, u SAD, Italiji, Francuskoj i u jo nekim
evropskim zemljama izraene su pokretne platforme, s kojih radnik u sedeem ili leeem stavu bere jagode i istovremeno klasira.
Sudove s obranim plodovima ne treba drati na suncu, ve ih odmah sklaPjati u
hladovinu..
Pakovanje jagode
". !agoda se klasira i pakuj~ jo prilik~m berbe.. Berba, odnosno pakovanje jagoda se
vrst u posebnu ambalazu, koJa treba daJe male zapremi ne i teine i daje uz to ijevtina i
29

pogodna za rukovanje i transport. Najbolja je ona ambalaa u koju staje po pola dojedan kilogram plodova Takva ambalaa se najee izrauje od perforirane plastine
materije, od-perforiranog kartona, ili ljutenog drveta. S obzirom na njihovu malu zapreminu, ovakvi stidovi se zbog lakog manipulisanja za vreme berbe i pri transportu,
stavljaju u j~dan vei holandez (gajbicu). slian onima u kojima se pakuju breskve,
kruke ili groe. Holandezi imaju ta!."Vu irinu i duinu da se u njih mogu staviti u
tri reda po pet korpica, odnosno ukupno 15.

Holandezi s punim korpicama jagode

reaju

se jedan iznad drugog u kamionu

ili nekom drugom prevoznom sredstvu i tako transport1.du do mesta opredeljenja .

Prevoz jagode

.Jagode se mogu prevoziti raznim prevoznim sredstvima. Koja e se koristiti zavisi

pre svega od koliine plodova i udaljenosti mesta opredeljenja, a zatim i od sredstava
lkoj ima se raspolae. Ako re sejagode slati na blia mesta, a putna mrea je dobra, za manje koliine plodova mogu se koristiti "karavan" i kombi automobili, kao i zaprena ko
la s federi ma i pumpanim gumama. Za vee koliinejagoda i za transportovanje na udaljenija trita, obino se koriste kamioni ili eUezniki vagoni, u kojima su ugraeni ure
daji za rashlaivanje
Bez obzira koje e se sredstvo koristiti, mora se strogo voditi rauna da se plodovi
jagoda ne gruvaju. Sem toga~ treba nastojati da se transportovanje to je mogue bre.

obavi,_kako bi jagode to pre dospele do mesta opredeljenja.

KVALITE INI S IEPENI PLODOVA JAGODE
Sve sorte jagode razvrstavaju se po kvalitetu plodova u etiri grupe: ekstra kvalitet,
I kvalitet, II kvalitet i III kvalitet Ovi kvalitetni stepeni odreeni su jugoslovenskim
standardom -rus
Ekstra kvalitet. Plodovi moraju biti iste sorte, zreli ali ne i prezreli, svei, briljivo
ubrani, bez zemlje i ostalih primesa; moraju biti priblino jednakog oblika, krupnoe,
b~je i zrelosti, neoteeni od tetoina i mehanikih povreda i ne smeju biti vlani. Dalje, plodovi ovog kvaliteta moraju imati aice i skraeno peteljke. Prenik plodova mora biti iznad 30 mm kod krupnih i srednjih, a preko 20 mm kod sitnih sorti.
l kvalitet. Plodovi moraju biti iste sorte, zreli, briljivo brani, vrsti i sposobni za
transport, ist (bez z emU e i drugih primesa), priblino istog oblika i bqje. Prenik plodova kod sorti s krupnim i srednje km pnim plodovima mora biti n~manje 25 mm, a kod
sorte sa sitnim plodovima mijmanje 15 mm
Il kvalitet Plodovi moraju biti zdravi, z rel~ sposobni za tianspot4 isti i razvij~ni
I reba da imaju aicu i peteljku, ali do 20% plodova mogu biti i bez fu ice i peteljke. Plodovi ne smeju biti izgaeni, natruli ili vlani Dozvoljeno je do 1OOfo prezrelih plodova
Ill kvalitet Plodovi ovog ~valiteta mogu biti ak i prezreli~ ali ne zgnjeeni i natruli,
kao i bez aice i peteljke. Nam enjeni su za spravljanje pulpe.

30

MALINA

PRIVREDNI ZNAAJ MALINE

Malina je u toku poslednjih nekoliko godina postala- najrentabilnija vona
kultura u nas. Ovo zbog toga to njeni plodovi, zbog izvanrednog ukUsa i prijatne
arome~ predstavljaju ne samo odlino de~ertno voe za sveu potronju, ve su
veoma cenjeni i za raznovrsnu preradu, a u prvom redu spravljanje soka, sirupa,
sla~ kompota, sukusa, ei~ dema i sL St9ga je u poslednje vreme potranj~
maline na domaem i inostranom tritu postala- veoma velika, a posebno u um
rznutom stanju, u vidu "rolen robe", zbog ega joj je i gajenje zanimljivo i rentabi

Ino.
Prologodi r!}a (1989 g..) otkupna ce na maline na veliko bila je pet ostruk o
od otkupne cene penice po k ilogramu . . To je uticalo da p otranj a izdanaka
maline za podizanje novih malinjaka takQ naraste da ovaj sadni materijal p ostane
jedan od najtraenij i u zemlji..
Malina, u odnosu na mnoge druge vone kulture, ima niz preimustava, koja
se ogledaju u sledeem: to se ona zadovoljava neto slabijim zemljitima i
klimatskim uslovima, to se lako i jednostavno gaji, to brzo stupa na rod i to redovno raa svake godine, to nije sluaj s drugim vonim vrstama,to je rizik u proizvodnji znatno manji nego kod krupnog voa, to po jedinici zaptJljava dosta radne snage i to, uglavnom, fiziki nejake (decu i starije ljude), to zrenje plodova pada posle zrenja jagoda, ime se omoguava dobar raspored radne snage, to malina
predstavlja najplemenitiju sirovinu-za razne vrste preraevina i to slui za opiemeJ:ljivanje drugih vrsta sirovina i, .na kraju, to su joj plodovi veoma bogati raznim
hranljivim materijama, a posebno u mineralnim sups~ma i vitamini~ to je
sa zdravstvene take gledita veoma znaajno..
Kad se vemu ovome doda da je malina visokoakumulativna vona kultura i
da se uloeni kapital u podizanju malinjaka brzo i sigurno oplodava, onda jasno
proizlazi da je ona rentabilna vona vrsta i da je treba ubudue jo vie saditi i
gajiti, jer ima odlinu prou i na inostranoin tritu.
vea

POREKLO I RAZVOJ KULIURE MALINE

Malina kao i jagqda, pripada familiji rua (Rosaceae), rodu Rubus, a podrodu

Idaeobatus.. Ovaj podrod obuhvata oko I 95vrsta koje su rasprostranjene na teritoriji svih pet kontinenata. Medutim, sada gajene sorte potiu samo od etiri vrste
maline: evropske crvene maline (Rubus idaeus subsp., Vulgaris AiThen), maljave
amerike maline (Rubus idaeus subsp.. strigosus Meh), eme krupnoli.ke maline
31

(Rubus 01Xidentalis L..) i purpurne m&line (Rubus meglektus Peck).

Istorija uvoenja maline u kulturu datira od davnina. On...a je bila poznata Rh'nljanima i Gicima, ije su plodove koristili ne samo za ishranu, ve i za spravljanje
lekova protiv nekih bolesti. U spisima se ona pominje na poetku nae ere,. ge se
navodi da potie sa planine
Ida. to je verovatno navela L i k e a da joj ~
sada~rlje botaniko ime Idaeus..
Masovnije gajenje maline u Evropi poi_nje od 1548. godiile, kada je engleski
botaniar Tar n er pisao da se ona gaji u mnogim vrtovima Engleske. Kasnije o malinipiu Hit (l757)i Mejb i Aberkrombi (l778). Prve,pak,sortemaline"antverpensku utu'" i"crvenu engieskuopru" opisao je 1817. godine D o rd Bruk e j v. U 1826. godini Hortikulturno drutvo u Londonu izdalo je katalog sorti maline, koje su do tada bile stvorene u Engleskoj i na strani. Ovaj katalog je imao prili~
a.n uticaj na dalji razvoj ove vone kulture u Evropi..
Kultura maline se na slian nain razvija i u Americi. Na ovom kontinentu najvee
zasluge za njen razvoj su imali Wiliam D. Bruk l e, kojije dugi niz godina radio na
stvaranju novih sorti, zatim Kar l o II.. P e e k, botaniar iz Njujorka, koji je 1869.
godine izdvojio ljubiastu malinu kao posebnu vrstu i dao joj ime Rubus neglectus.
Malina je u naoj zemlji poela sistematski da se iri tek od 1895. godine~ kada su
od kole za vinode)je i voarstvo u Bukovu kod Negotina introdukovane iz Nemake i
Francuske 17 sorti crvene i tri sorte ute malines koje su posle irene po celoj Srbiji
preko tada (1898 godine) 10 formiranih vono-loznih rasadnilr.a..
Izmedu prvog i drugog svetskog rata u naoj zemlji su se, uglavnom, oformila
dva malinarska centra: oko Valjeva (Podgorina i Pocerina) i oko taka (obronci planina Jelice, Troglava i Suvobora). U selu Trnavi, kao centru aanskog malinogorja, u
1932. godini formirana je Malinarska zadruga, prva ove vrste na teritoriji Balkana. .
Posle drugog svetskog rata malina je poela da se gaji i u ostalim naim republikama, ali, ipak, najvea proizvodnja, oko 70% koncentrisana je na podruju Valjeva, Oseine, Kosjeri~ Arilja i aka.
PROIZVODNJA MALINE U SVETIJ I U NAS

Po znaaju i msprostranjenosti malina dolazi na drugo mesto u grupi jagodastog voa. U poslednje vreme razvijenije zemlje Zapadne Evrope i SAD smanjuju
povr5me 1 proizvodnju maline, zato to su proizvodni trokovi njenog gajenja vrlo
veliki Stoga se poslednjih godina osea da ukupan obim proizvodnje maline zaostaje za tranjom.
Malina se zasad najvie gaji u zeml}ama s jevtinijom radnom snagom, kao to
su naa zemlja, Rumunij~ Poljska, Bugarsk~ pa i SSSR U ovim zemljama malina
je postala vrlo rentabilna vona kultura, pogotovu ako je pravilno locirana i ako su
u proizvodriju uvedene odgovarajue sorte i savremena tehnologija gajenja..
Malina se za.c;ad najvie gaji u Severnoj Americi i u Evropi.. U SAD i Kanadi je
mnogo raeno i sada se radi na unapredenju proizvodnje maline, uglavnom na

32

usavravanju tehnologije gajeqja i na stvaranju novih sorti. Stvorene su IIIDQge

sorte, medu kojima i vilamet. Trenutnoy sada se pod malinom u SAD-u nala7i oko
50. 000 ak.ara, odnosno oko 20.000 hektara.
I Evropi najvei proizvoai maline su: SSSR, Poljs~ Jugoslavija, Rumuni~
SR Nemaka, Bugarska i Maarska. U ostalim zemljama proizvodnja maline iz
godine u godinu opada U toku poslednje decenije naroito je proitvodiYa maJine
opala u Holandij~ Italij~ Velikoj Britaniji i DR Nemakoj.
Proizvodoja maline u Jugoslaviji
statistikim podacima, u Jugoslaviji se pod malinom nalazi
prosenom godinjom proizvodnjom od 26.450 tona plodov~ to

Prema najnovijim

6..240 he~ s

po hektaru iznosi svega 4.215 kg.. U toku poslednje dve decenije povrine pod malinom stalno rastu. Tako, u ~riodu od 1956.. do 1964.. godine u Jugoslaviji je pod
malinom bilo 3..120 hektara, a samo za naredne etiri godine povrine su uveane
na 5.825 hektara..
Najvei proizvoa maline u naoj zemlji je SR Srbija bez autonomnih pokmjina 6 436 hektara, s prosenom godinjom proizvodnjom od 22..867 tona Po proizvodnji maline, posle Srbije, dolazi SR Bosna i Hercegovina, sa oko 2,55%, dok se
u ostalim naim socijalistikim republikama i pokrajinama ona sporadino gaji.

BIOLOKE OSOBINE MALINE

Malina je bunasta biljka, s puno izdanaka, koji se razvijaju iz korena i putem
kojih se ona, uglavnQin, razmnoava.
Izdanci maline su snani i dostiu visinu od 1,5 do 2 m. Prekriveni su sitnim
tmiima i retko kad su sasvim goli.. ive dve godine: u ptvoj godini se razvijaju, a
u drugoi listaiu. cvetaju i donose rod ~ posle sazrevanja i berbe plodova, se sue i
time stvaraju mesto za nove izdanke.. Pretpostavlja se da je izumiranje dvogodinjih i.zdariaka u vezi sa zapuavanjem elinih membrana pod uticajem sunane
svetlosti.. Broj izdanaka koje daje jedan bunje razliit i kree se od 4 do 20, u zavisnosti od osobine sorte..
Lie maline je sloeno - u stvari nepamo prosto i sastoji se od 3 do 5 liski,
jajastog obli~ a boje intenzivnozelene.. Listovi na izdancima su rasporeeni spiralno.
Cvet maline je dvospolan (hermafroditan) i sastoji se od pet amnih listia
zelene boje, zatim pet kroninih listia bele ili ruiaste boje, koji obrazuju unutranji krug dvojnog perikarpa - krunicu, potom od mnogo pranika, koji grade prsten oko tukova, kao i od veeg broja oplodnih listia (karpela), gde svaki od njih
gradi poseban apokarpni tuak.' lukovi se nalaze na ispupenoj polulopta.stoj loi
Svi cvetovi maline su sakupljeni u cvasti, koji se obrazuju u pazuhu listova narodnoj granici.
Plod maline je zbirni i sastoji se iz velikog broja kotunica (20 - 160) .sakupljenih oko sasuene cvetne loe.. Svaka kotunica nastaje od jednog oplodnog

33

listia.

Kotunica je sona i obino je crvene~ ute ili eme, ree zelene bQje. Masa
ploda u sorti maline se kree od 1,7 do 8,4, a katkad i do 12 gmma.
Koren maline je snano razvijen ~ u povoljnim uslovima, prodire do .l metar
dubine.. Medutim, osnovna masa kotena maline se prostire do 50 cm dubine. On je
sposoban da seku.ridamo deblja i da obrazuje godinje prstenove (godove).. Sta
renjem korena smanjuje se porast goda u irinu i obrazuje vei broj nadZemnih izdanaka.
FIZIOLOKE OSOBINE MALINE
Slino Y.ao u jagode i kod maline rodnost i visina prinosa zavise od vie inila
ea, medu kojima posebnu vanost imaju obrazovanje cvetnih pupolja~ evetaqje,
opraivanje i oplOenje, zatim obrnzovanje i razvoj ploda i, na kraju, vreme zrenja
plodova.
.
Obrazova,Ye cvetnih pupoljaka. Cvetni pupoljci u crvenih, purpumih i crnih sorti
maline poinju da se obrazuju u jesel\ u godini koja prethodi cvetanju.. U crvenih i
purpurnih sorti maline obrazovanje cvetnih pupoljaka obino poinje u prvoj polovini
septembra, dok u crnih u oktobru.. Obrazovanje pupoljaka obino poinje od vrha izdanaka i ide ka osnovi.
Cvetanje. U naim uslovima malina poinje da cveta krajem ptve dekade maja ~
obino trnje 20-30 dana, u zavisnosti od sorte i meteorolokih uslova. Razlike .u
poetku cvet:a."'lja izmeu ranocvetnih i poznocvetnih sorti maline iznosi od 5 do lO
dar,.a. ~'4edu rariocvetajue sorte spadaju maling promis, septembar, malboro (valjev
ka) i dr. , dok u poznocve~ue sorte dolaze dotfordski din i dr.
.
Polinacija i oploenje maline. Sorte maline su praktino autofertilne (samooplodne}. Stepen samooplodnosti je razliit, tako da postoje izrazito samooplodne,
samooplodne i manje (nedovoljno - delimino) samooplodne sorte.. Do oploenja
dolazi posle polinacije (opraivanja), odnosno dospevanja polenovih Zfl'laQi na igove
tukova.. Poto je malina entomofilna biljka, to se polinacija uglavnom obavlja
insektima, meu kojima je najvanija medonosna pela.
Kao izrazito samooplodrle maline su: maling promis, maling eksploit, vilamet,
gradi~ loj d dord, valjev!Gl (malboro), bugarski rubin i dr.
.
Nedovoljno (delimino) samooplodne su sorte: ekonomka, zajearka, trozma
1 dr.
Obrazovanje i razvoj ploda maline. Plod u maline .o brazuje se i razvija na slian
nain kao i u drugih voaka.. Iz oploenejajne elije obrazuje se klica (embrion), dok se
zid plodnika razvija u plodov omota(perikarp).. Svaka kotunica u zbirnom plodu se
razvija kroz tri faze.. U prvoj se razvijaju kotunice u plodu i ona poinje od momenta
oploeqja i traje oko lO dana. Druga faza poinje od desetog do dvadesetog daria posle
cvetanja, za koje vreme kotunica ovrsne. Trea faza, pak, tee od dvadesetog dana
posle cvetanja i traje do pune zrelosti (oko 30 dana) i predstavlja period punog porasta.
Zrenje maline. U uslovima nae zemlje malina poinje da zri od poetka druge

dekade juna i traje do kraja prve dekade jula, to u prvom redu .zavisi od osobine sorte,
meteorolokih uslov~ nadmorske visine, poloaja i vremenskih prilika koje prethode
34

zrenju. Sorte maline po vremenu zrenja mogu da se svrstaju u rane, srednje rane i
pozne sorte, s razlikom zrenja od po 10 dana izmedu pojedinih grupa.

TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE PLODOVAMAI.TN'E

Plodovi maline su

sono,

ukusno,

raznovrsnim hranljivim materijama, a

aromatino i mirisavo voe, veoma bogato

posebno u eeru, vitaminima i mineralnim

materijama. Bogatstvo plodova maline u ovim materijama u. prvom redu zavisi od

sorte, zatim od stepena zrelosti, na kraju, od ekolokili uslova mesta gde se malina
gaJ L
Plodovi plemenitih sorti maline proseno sadre 77,2 do 90,8% vode i 9,2 do
22,8% suvih materija. Od suvih materija na eer otpada 3,5 - 6,2%, od ega na glikoztl
1,1- 3,3%, fruktozu 1,3 - 3,4% i saharozu 0,1-2,0%.. Dalje; ukupne kiseline izraene u
jabunoj se kreu od 0,6 do 2,6%, od kojih najvie ima jabune, salicilne i mravlje
Pored toga, plodovi maline sadre 0,5 do 2,8% pektinastih materija, 2,7% pentozana>
O, l - 0,3% taninskih i bojenih materija i O, I - l ,9% azotnih materjja Plodovi maline
takoe su bogati i vitaminima, a posebno vitaminom C, koji se kree od 12,8 do 53,2%
mg. Od mineralnih materija sadri kalcijuma 33,7 mg, fosfora 37,5 n1g, magnezijuma
21,0 mg: gvoa 0,4 mg i mangana 0,27 mg.

RAZMNOAVANJE MALINE
Malina moe da se razmnoava na etiri naina: semenom, izdancima (zrelim i
zelenim), korenovim reznicama i oiljavanjem vrhova izdanaka.
Razmnoavanje semenom Obavlja se samo radi stvara~ a novih sorti Za proizvodnu praksu ovaj nain nema znaaja, zato to se dobijem sejanci (biljke) razlikuju
po osobinama . ploda i buna od matin~ bWke.

Razmnoavanje izdancima. Ovim

nainom

se masovno razmnoavaju sorte

crvene i ute maline. Izdanci se obrazuju na ilama maline.. Obino se za razmnoavanje koriste zreli izdanci. Meutim, zeleni izdanci se koriste samo kad se eli da se
neka sorta brzo rairi. Izdanci mogu da se proizvode u rodnim zasadima maline, ili u
malinjacima specijalno podignutim za proizvodnju izdanaka.

Razmnoavanje koren ovim reznicama. Korenovim reznicama se razmnoavaju

sorte crvene maline kada treba da se ubrza irenje novih sorti. Korenove reznice se
i seku tako da svaka mora da ima barjedan pupoljak, a boljeje ako sadre 2-3 pupoljka
Korenove reznice treba da.imaju dosta ila, s prenikom I - 4 mm.

Razmnoavanje oi{javanjem vrhova izdanaka Ovo razmnoavanje se vri tako

to se obino krajem avgusta vrhovi izdanaka crne i purpurne maline saviju i stave u
jamice, pa posle prekriju zemljom od oko desetak centimetara debljine. Za oko mesec

dana na zatrpanom delu izdanka razvi e se adventivne ile i do jeseni e izdanak biti
sposoban za saenje na stalno mesto.

35

Ovima nainom doskora su proizvoeni jedino izdanci za podizanje malif\iaka,

ali se on sada naputa, zbog vie nedostataka Pre sv~ u rodnim malinjacima
praktino je nemogue da se ouva ista sorta, zato to Od otpalih plodova maline
seme klija i nie, pa se posle nekoliko godina u zasadu mogu nai, pored zasaene
sorte, i vei broj spontanih sejanaca i tako dolazi do tzv. izrodavanja sorte. Sem
to~ izdat1ci maline iz rodnih zasada su i loijeg kvaliteta, jer predstavljaju sporednu - dopunsku, a ne glavnu proizvodnju, jer se njima ne poklanja glavna panja,
ve proizvod(\ji ploda. Takoe, proizvodnja izdanaka u ovim malinj acima je rizina
i zbog odsustva fitosanitarne kontrole, jer se mogu pojaviti virusne i druge karant
inske bolesti i tetoine, a da ih vlasnik proizvedenih izdanaka ipak stavlja u
promet Stoga proizvodnju izdanaka u rodnim malinjacima treba bezuslovno
napustiti, pa ak i zakonskim propisima zabraniti.
Proizvodnja izdanaka o pecijalno podignutim malinjacima
Ovo je jedino ispravan nain za proizv<;>dnju izdanaka za podizanje malinj~
pa se stoga i naziva savremeni nain proizvod~je. Za zasnivanje zasada za ovaj na
in proizvodnje izdanaka uzimaju se izdanci od autentino sortnih i garantovana
zdravih i nezaraenih virozama ili drugim karantinskim bolestima i tetoinama,
to se utvruje sertifikatom o sortnosti i zdravstvenom stanju.
Zemljite za podizanje matinjaka za proizvodnju izdanaka maline treba da je
duboko, rastresito, dovoljno plodno i umererio vlano. Odabrano zemljite za ovaj
rnalinjak prvo treba oistiti od kamenja, iblja i dugovenih korovskih biljaka,
podubriti ga sa po 20.000 - 30. 000 kg/ha stajnjakom i S1t po 500 - 800 kg/ha
kompleksnim mineralnim dubrivom NPK odnosa 10:12:24 ili 15:15:15, pa onda
uzorati na 30 - 40 cm dubine. Po obavljenom oranju, zemljite poravnjati, pa onda
obaviti saenje maline.. Izdanci se sade nanstojanju 50 - 60 cm u redu i na 2-3
m izmedu redova, to zavisi od bujnosti sorte i raspoloive mehanizacije.. Posaene
izdanke valja, pre kretanja vegetacije, skratiti na dva do tri pupoljka. U tokU vegetacije zemljite u matinjaku treba praiti, da bi se suzbio korov. Rano s proleta
idue godine sve izdanke orezati do sante zemlje, da bi se podstak.ao to bolji razvoj
lcorenovog sistema a samim tim i novih izdanaka.. Posle toga zemljite izmeu redova tanJirati, to treba da podstakne izbijanje to veeg broja izdanaka, koji treba u
toj godini da popune sve meduprostore u matinjaku. U jesen (druge godine po
. zasadivanju) povaditi sve izdanke, vodei rauna da ne ostane nijedan, zato to bi
se iz semena plodova koji e se na njima obrazovati razviti sejanci i time dolo do
gubljenja iste sorte. Sem toga, stari izdanci maline mogu eta prenesu na .m lade iz;.
danke gljivine bolesti, pa stoga i o tome valja voditi rauna.
Po obavljenom vaenju izdanaka malinjak ponovo poubriti sa po 500 - 600
kg/ha kompleksnim mineralnim dubrivom NPK, odnosa 10:12:24, zatim obaviti
plie rotoviranje.. Zdravstveni pregled izdanaka obavlja se u junu i septembru .
Ovakav matinjak, uz normalno dubrenje i negu, moe da se koristi za proi
zvodnju izdanaka do etiri godine, s prosenom proizvodnjom od 200..000 do

36

350.000 izdanaka godinje. Po konanom vaenju svih izdanaka, zemljite

poubriti sa po 800 - l 000 kg/ha kompleksnim mineralnim ubrivom NP~
odnosa 10:12:24, pa ga uzorati i koristiti tri do etiri godine za gajenje neke ratar
ske kulture Tek posle tri do etiri godine na ovom zemljitu se moe ponova zasnovati matinjak za proizvodnju izdanaka maline.
SORTE

MAL~TE

U svetu je dosad stvoreno oko 1.000 sorti maline, razliitih privredno-biolokih osob~ od kojih je veliki broj davno iezao iz proizvodnje. Svaka epoha i
svaka zemlja koja se bavi proizvodnjom maline ima svoj odredeni sortiment. U
naoj zemlji s~ ve trei put menja sortiment ove vone vrste.. Starije sorte sitnijeg
ploda i manj~ produktivnost i zamenjuju se novim i b9ljim sortama, to je sasvim
opravdano.
Ovde emo prikazati prvo najbolje sorte maline koje se preporuuju za ma~
sovno gajeQje u celoj naoj zemlji, a potom i perspektivne sorte, koje e, moda,
kroz koju godinu i od njih neka ui u masovnu proizvodnju i u nas.
Sorte maline za masovno gajenje
Podgorina.. - Jugoslovenska je sorta, stvorenau Institutu za voarstvo u aku
1980. god. ukrtanjem sorti Rote Wadenswiller x Latham. Proizveli su je dr Petar
Mii, in.

Vojin Bugari i dr :Milomir Tei. Sazreva srednje rano, otprilike kad i gradina i vilamet
Plod je krupan, ak za malinu i vrlo krupan, prosene mase 5,5 g, iji je oblik
zarobljenolq,Ipast, a boja inte~ivnocrvena i naoko veoma privlana Cvrstje, popov
rini gladak, bez neravnina. Ukusa je slatkonakiselog i prijatne arome.. Pogodna je
sorta za sve~u potronju, raznovrsnu prerad~ pa i za duboko zamrzavanje.
bunje bujan i robusan.Ne stvara veliki broj izdanaka. Tolerantna je sorta prema
najopasnijim virusima. Otporna je prema zimskim mrazevima, pa i prema bolesti
"didimeli".. Jednorodnaje. Lako se bere. Vrlo je rodna malina, zasad najrodnija sorta
poznata u svetu.. Daje prinose preko ZO..OOO kg po hektaru.
Gradina.. - I ovo je jugoslovenska so~ stvorena u Institutu za voarstvo u
aku, ukrtanjem Sorti.Malling Explit-a x Rubin Selekcioneri su isti kao i kod p odgorine. Sazreva srednje rano, istovremeno s podgorinom.
Plod je krupan do vrlo ~rupan, mase preko 5 grama, oblika zarubljenokupastog, a bojejasnocrvene.. vrst je i gladak. Odlinogje slatkonakiselog ukusa i prijatne arome. Pogodan je za sveu potronju; raznovrsnu preradu i za zamrzavanje

37

-----""'--------~

't)

ff

'\

'

.t {l~
~

t "~

J.

~~
. ,,

'

'e)

'
/. .
,~

. f.

y~

; .... --:

..

..

~~

lJ

/ ' \ \ . . .7>1

'\\

....

"'

.
.'

'

.,

'
,,.-

tl

z '7 :

..

l
-~

-~-. ~i(l~~7 "'

.

- ~

z" -

;. r !'o

..

'f\.

..

'
\~,

t .
f
l

lo

j>}l'

,.~

r
Cl

(- t1!1'1/~

:
_.~d
.... .
~~

"f~~ ~~"';:

.:;'i:J(I ~:r.,_______

'

r~

..

.\'

G..eDje mallue u tp.llr

bunje bujan i stvara veliki broj izdanaka. Izdanci su vrsti, trna ti i malo povijeni
na sredini. Tolerantna je sorta prema ekonomski najtetnUim virusima.. Otporna je i

38

--

. ,-:''-

.~
..'$."~
( ---- ~ .-,

, --- .
~

,._

:~

~-

-_-... _

'"

- ..

.- - ..... ~..:.:.

_.,...-

~enje !Uime uz kolac

--

,,

! : . ,~
.

'

...

, .
Jllv
e. . >

,,.

l.

'

prema zimskiin mrazevima i "didimeli" (suenju izdanaka). Jednorodna je. Lako se

bere. . Raa obilno. Daje prinose do 20 000 i vie kilograma po hektaru.
J'i/amet('Willamette) - Arrienkaje sorta, proizvedena ukrtanjem njuburga i lojd
dorda 1942. god. u Oregonu. Sazreva istovremeno s gradinom, odnosno u drugoj polovini juna i zrenje joj se protee sve do kraja prve dekade j ula..
Plod je krupan do vrlo krupan, mase preko 5 grama, oblika kupastog~ a boje tamnocrvene i naoko privlane. vrstje i po povrini gladak. Ukusa je slatko-nakiselog i
prijatn e arome.. Pogodan je za sveu potronju, raznovrsnu preradu i d u boko zamrzavanJe.
bunje srednje bujan i obraz~je dosta uspravnih izdanaka, koji pod teretom roda
ne paleu. Tolerantna je s9rta prema ekonomski n:,; ~ >-.;:tnijim virusima. Malo je osetljiva na bolest "did imel u" . .Jednorodnaje sorta, ali iz' . .ih godina pokaz~je i remontant
nost, naime, daje i drugi rod. U 1987 god kr~jem oktobra donela je obilan rod, odli
nog kvaliteta. Inae rodna je sorta. Daje prinose do 20 000 kg po hektaru
Ma/ing ekrpoit (Mailing Exploit) -Engleskog je porekla, stvorena u Ist Malin~
Sred nje rana je sorta . Saz reva od sredine ju na pa sve do kraja prve dekad ejula
Plod je krupan do vrlo krupan, mase oko 5 grama, iji je oblik ovalnokoninog, a
boje svetlocrvene, koja potamni kad plod prezri. Dovolj no je vrst i po povrini je gladak. Ukusa je slatkonakiselog i prijatne arome.. Odlina je malina za sveu potronju,
raznovrsnu preradu i za zamrzavanje.
bu n je bujan, s mnogobrojnim izdancima. koj i rastu neto u iri nu. I movi su bledoru iasti. Pod teretom roda granice se povijaj u., a pri jaem vetru esto i lome. Tolerantna je prema ekonomski najznaajn ijim virusima, a takoe je otporna i prema niskim zimskim temperaturama Jednorodnaje malina. Veoma je rodna Daje prinose
preko 20.000 kg po hektaru .

39

Pored ovih ekonomski najznaajnijih sorti, ije smo privredno-bioloke karilkteri-.

stike prikazali, u naoj zemlji se sporadino, na neto manjim povrinana gaje jo i sie-.
dee sorte:
Ma/ing promis (Mailing Promise) engleskaje so~ stvorena je u Ist Mating u. Sazreva rano, etiri do pet dana pre p odgorine i vilameta. Plod mu je krupan (oko 5 g) koninog oblika, boje svetlocrvent?, nakiselog ukusa i prijatne arome.. bunje bujan i ;koro uspravan.. Vrlo je rodna malina.
.
Lojd Dord (Iioyd George) je starija engleska sorta, stvorena 1920. god.. Remontantnaje sorta. ~~odje_ srednje krup~, oko 4 grama, iroko-kupastog oblika i boje tamnocrvene OdhcnogJe nakiselog u.trus a i vrlo prijatne arome. Zbunje sred rije bujan i
osrednje rodan (od 12.000 kg/ha).
.
~ Krupna dvorodnajejugoslovenska sorta maline, stvorena u Institutu za voarstvo
u Ca.ku. Sazreva vrlo rano, u rvoj dekadijuna, odnosno 3-4 dana pre maling promisa.
~g t rod sazreva u ol.'iobru.. Zbunjebujarii razgranati izdanci S\i mu osetljivi na niskeZlffiske temperature.

Perspektivne sorte
Septembar(September). Amerikog je porekl~ stvorena 1947. god.. Rana je sorta

Sazreva u prvoj polovini juna Pl odje krupan, oko 4 grama, tvrd i so a~ boje otvorenocrvene, a ukusa slatkonaldselog i prijatne arome.. bun je robusan i veoma rodan..
Dvorodna je sorta.. Drugi rod sazreva u .septembru.
Pjualop (Puyallup)je amerika sorta, poznatog zrenja. Plod je krupan (oko5 grama), koninog oblika i bojejasnocrvene. Vrstje, soa~ slatko-nakiseo i aromatian. hun je bujan i otporan prema mrazu i temperaturnim kolebanjima.
Hilton (Hilton).. Amerikaje sorta, sred njestasnogsazrevanja. Plodje-vrlo krupan i
!akvi ostaju u tolru cele sezone zrenja. Izduenokupastog je oblika, boje tamnricrvene, ukusa slatkonakiselog i prijatne arome.. bun je bujan. Rada vrlo obilno..
Ken bi (Canby)je novija amerika sorta, s krupnim i atraktivno crvenim plodovima, odlinog ukusa i arome bunje robusan i otporan na zimske mrazeve. Veoma je
rodna malina.
Letam (Latham) je vrlo pozna maJi n~ s krupnim i naoko vrlo lepim plodovima,
odlinog ukusa i arome. bun je bujan, rodan i izdanci su bez trnova. Odlinaje malina za duboko zamrzavaQje

PODIZANJE MAliNJAKA
Uslovi za uspevanje maline
Da bi malina kao vona kultura mogla da ostane na jednom mestu to due i
da bi mogla da donosi kvalitetne plodove svake godine, za njeno gajenje treba da
se izaberu odgovarajui uslovi sredine . Naime, ako klimatske prilike (podnebU~) ili
zemljini uslovi ne odgovaraju, gajenje maline nee biti rentabilna.

Podneblje (klima)

Malina u pogledu klimatskih uslova ne postavlja neke posebne zahteve, zbog

ega ide daleko na sever i jug. U usJovima nae zemlje ona se gaji do 800 m nad-

40

morske visine, dok se divlja malina susree ak i na l. 100 m visine. Niske zimske
temperature podnosi do -260fuC U nekih sorti malina. koje kasno zavravaju vegetaciju, te ne uspu da im izdanci sazru, esto izmrzavaju, zbog ega takve sorte i ne
treba gajiti. I remontantne sorte. takoe, ntsu dovoljno otporne prema mrazu, pa
stoga njih treba gajiti samo u toplijim krajevima, gde i drugi rod moe da sazri
Malina prema visokim temperaturama takoe postavlja izvesne zahteve, jer ne
podnosi jako suve i tople predele
Malina je heliofitna (svetloljubiva) biljka zbog ega za uspevanje trai dosta
svetlosti. U prilog tome govori i primer da se divlja malina pojavljuje posle paljenjai
ili krenja uma. Dalji dokaz da malina voli svetlost je i taj to ona najvie rada ako:
se gaji u redovima, iji je pravac sever- jug
U pogledu vodenih taloga malina se ponaa slino kao i jagoda. Poto joj se
koren razvija u povrinskom sloju zemljita, ona u toku vegetacije zahteva estu kiu, ali ne podnosi veliku pripeku. Najbolje rezultate daje u krajevima u kojima padne izmedu 700 i 900 mm vodenog taloga, s tim da od toga na letnje mesece otpadne preo 50%. Stoga je za dobro uspevanje maline potrebno p risu stvo dovoljne koli
ine vlage u propustljivom zemljitu, kao i dovoljno relativne vlage u vazduhu
Izbor mesta i poloaja za malinjak
Poto su plodovi maline veoma neni i u transportu osetljivi mesto za mahnjak treba da se nalazi u blizini dobrog puta i veeg naseljenog mesta, zbog obe-
zbedenja radne snage za berbu Takoe bi dobro bilo kad bi se malinjak podigao u
blizini hladn)ae. s ureajima za duboko smrzavanje. radi pojevtinjenja trokova
prevoza.
to se tie poloaja, malina u naim uslovima najbolje rezultate daje na blago
nagnutim severni m ekspozicijama, s nagibom do 8%. Na tim poloajima se u toku
vegetacije zadrava vlaga u zemljitu i u vazduhu, to je za postizanje visokih prinosa maline veoma znaajno.. Na junim poloajima malina poinje ranije da zri,
ali su prinosi manji, zbog veeg gubljenja vlage u zemljitu u letnjim mesecima.
Istoni i zapadni poloaji ine prelaz izmedu junih i severnih.. Poveanjem nad
morske visine, juni poloaji dolaze vie do izraaja nego severni, pa i o tome treba
voditi rauna prilikom podizanja malinjaka.
Izbor zemljita za malinjak
Poto se korenov sistem maline razvija relativno plitko, na 15- 40 cm dubinemada prodire i do 100 cm - ona za svoje uspevanje zahteva dovoljno propustljiva
zemljita. Na teko propustljivim zemljitima i na zemljitima na kojima se podzemna voda nalazi iznad jedan metar dubine, ona se ~ui i brzo propada ..
Za malinu su najbolja duboka, rastresita i dovoljno propustljiva zemljita,
umereno vlana i uz to bogata u humusu (iznad .3%).. U naim uslovima takve su,
obino, gajnjae i lake smonice, mada u obzir mogu doi i opodzoljene gajnjae,
crvenice, umske krevine i aluvijalna zemljita (reni nanoSI).. Takva zemljita su
relativno laka za obradu, a ipak zadravaju vlagu
Te~ zbijena i slabo propustljiva ze~jita ne treba koristiti za podizanje malnjaka, sem ako se prethodno ne izvri drcnaa i kalcifikacUa. Praksa je pokazala da
41

malina najbolje uspeva na zemljitu iji je odnos gline prema pesku 40-50 : 50--60 i
q_ji se pH kree od 5,2 do 6,5;
Zemljite za podizanje malinjaka treba da bude isto od korova, naroito viegodinjih, kao to su pirevina (zubaa), kotan, palamida, troskot i divlja nana, kako bi se u to~u gajenja maline to manje troilo radne snage ili herbicida za unitavaqje ovih korovskih biljaka.

Priprema zemljita za podizanje malinjaka

Od pravilne pripreme i ubrenja zemljita za podizanje malinjaka u velikoj
meri zavisie visina prinosa i kvalitet plodova maline. Stoga, pre podizanja malinjaka, pripremi zemljita valja _obratiti p_osebnu paqju..
Priprema zem(jit9. - Zemljite tr~ ba da se pripremi znatno ranije nego to e poeti
saenje maline. Priprema obuhvata ienje od kamenja, ila i panjeva i unitavanje korova.. Ukoliko je zemljite neravno, treba ga poravnjati da bi se kasnije obrada mogla
lake obavljati.
Ako je zemljite zakorovljeno dugovenim korovskim biljkama, treba ga posle skidaqja preduseva (ujunu ili julu) plitko uzorati, pa po njemu rasturiti 60- 100 kg po hektaru hetbicida TCA, rastvorenog u 1.000 litara vode. Posle tri do etiri nedelje zemljite ponovo plitko uzorati, da bi se herbie\d to bolje izmeao sa zemljom.. Ako
je, pak, z~mijite zakorovljeno jednogodinjim korovima, kao to su lobod~ tir,
mijakinj~ pepeljuga i dr. , onda zemljite rano u prolee plitko uzorati, pa ga istretirati sa 4-5 kg pa hektaru Gesaprimom, ra.Stvorenog u 1..000 litara vode.
Na nezakorovljenom zemljitu s p rip remo m se moe poeti na oko mesec dana
pre saenja maline..
ubrenje. - Poto se zemljite oisti od korova, kamenja, iblja i dr. pristupasedubreQju. Ono se obavlja stajnjakom i mineralnim ubrivima, ilisamo mineralnim duhrivima. Koliina stajnjaka se kree od 20.000 pa do 40..000 kg/ha i oko 800- 1. 200 k.g/ha
kompleksnog minenlinog ubriva, odnosa 0:15:30. ukolikojezemljite bogatije u humusu, P20 s i K~ O, utoliko su koliine ovih dubriva manje i obrnuto.. Ako se zemljite
ne ubri staj njakom, treba ga poubriti sa po 1..000-1. 400 kg/ha kompleksnim mineralnim dub rivom NPK, odnosa l 0:12:26.
Orarrje. -Zemljite za pod iza nje malinjaka ore se na du bini od 30- 40cm, nastojei
da se oranje obavlja samo pri umerenoj vlanosti. Posle oranja treba pokupiti i spaliti
sve ile drvea i dugovenih korovskih biljaka, pa potom zemljite poravnjati i usitniti
ga grabuljama., drljaom ili taniiraom, u zavisnosti od njegove povrine, pa tek
onda obaviti saenje maline ..
SISI EMI GAJE NJ A MALINE

Malina $e moe gajiti u vie ~sterna, u zavisnosti od veliine parcele, njene

konfiguracije i slino . Ako u bati, odnosno na okunici nema mnogo mesta, ?nda se rgome mogu iskoristiti okrajci i okovi parcela, ili uz samu og~adu, ukolik_~
ona nije "iva", ve je od taraba, plota ili pletene ice. U tom sluaJU ona. se gaJ l
uz kolac kao Sto se gaji paradajz . Na neto veim povrinama, od po nekoliko.desetim metara pa do dva-tri ara, malina se moe gajiti u vidu bunova, uz k~la~ l to
u kvadmtu - ,,kvadratni sistem ~jel1ia" i u pravougaoniku- "pravougaoru s1stem

42

~jenja" . Na strmijim terenima, pak s ~bog spreavanja erozije, koristi se takozvani

ststem pantljike, a u svim drugim sluajevima "pal.irski siitem", koji je ujedno i
najbolji i kojim se postie ne samo maksimalni prinos po jedinici pOVJ:ine, ve i

naj bolji kvalitet plodova maline..

Sistem tbunova.s kvadratnim rastojanjem. -Kod ovog sistema gajenja mali-

:: iZdanci s.e sade u kvadratu, na rastojanju l;; - 2 metra, u zavisnoni od bujnosti

sorte. -Na svako mesto sadi se po jedan, ree po dva izdanka, a kasnije- od druge
pa sve do petnaeste godine starostt se ostavljaju po 4 - 6 dobro razvijena izdana-

ka, koji ie obavezno privezuju uz kolac. Ovaj sistem gajenja dolazi u obzir samo za
male povrine, na okunicama ili u bati.
.
Sistem bunova s pravougaonim rastojanjem. - Kod ovog sistema gajenja,
rastqjanje izmeu redova iznosi 2,0- 2;; m, a u redu obinoj edan metar . Na sva-ko mesto se sade po dva izdanka, da bi se to pre obrazovao bun . Ovaj sistem gajenja je neto bolji od pravougaonog, jer je laka obrada zemljita, a isto tako i zatita od biljnih bolesti i tetoina .
.
Sistem pantljika. - Kao to je ve napomenuto, ovaj sistem dolazi u ~bzir z~
primenu ~mo ako e. se malina gajiti na strmijem zemljitu, s nagibom veim od ~
stepeni t odnosno 20 procenata.
Kod ovog sistema rastojanje ~meu redova 'treba da bude 2~ do .3 metra, a
u redovima izdanak od izdanka 25 cm. Pravac redova treba da bude supt-otan na
pad terena. Pri ovom rastojanju u prav~u red~va st~orie se_ p~t-~~e ir~ke _oko 50
- 70 cm, po emu je ovaj sistem dobiO i naz1v Pnnos poJedlmc: povrsme_Je .os~e
dnji, a kvalitet plodova neto slabiji, jer je ilab~je provetravanje 1zmeu rodnih tz
danaka i donekle oteana zatita od bolesti i tetoina.,

palirski sistem gajenja maline

Ovaj sistem gajenja maline je najbolji i to kako sa stanqvita obrade i ubre
nja zemlj ita i zatite izdanaka od boleSti i tetoina, .tak o i sa 'stanovita berbe,
vb;ine prinosa i kvaliteta plodova: . S bioloke take gledita izdanci maline m dobro osvetljeni, formiranje cvetnih pupolj aka poinje ve sa visine od 20 cm i ide
sve do vrha , paje otuda i rodnost velika
Kod -ovog sistema gajenja na st:oji se da pravac redova bude sever -- jug, a ako
to ne ~oe onda bar severoistok- jugozapad ili ~averozapad- jugoistok zbog to
boljeg osvetljavanja.
Kod ovog sistema gajenja maline najbolji razmak saenja je sledei: red od
reda 2,20 metra, a u redu izdanak od izdanka 25 centimetara
Naslon za malinu.. -Za !palirski sistem gaj erga neophodan je naslon . Za na
~on se konste bilo drveni, betonski ili gvozdeni direcL Oni treba da bu du 2~ me
tra dugaki (pola metra u zemlji, a dva metra iznad zemlje), dok im debljina zavi ..
si od materijala od koga potiu .. Ako su direci drveni, onda njihova debljina u tanjem delu treba da izno~ od 8 - lO cm, a ako su betonski ili gvozdeni, mogu biti
zna t no tanji. Drveni .direci, pre p dJ ij a nj a u zemlj u, moraj u da se im pregniraj u, ili
da im se deo koji e biti u zemlji nagore.
Direci se postavlj ~u u redu na 6 - 8 metara j edan od drugog. Na di reke se
uvruje pocinkovana ica, debljine 3 milimetra i to u tri r~da : prva na 50 cm,
druga na 100 cm i trea na 150 cm, za koje se izdanci maline vezuju i to najee
za sredr~u i gomju ~cu} dok najnia ica slui izdancima za naslon, da se- ne bi u vi..
jali.

43

Tehnika

saenja

maline

Izdaflci maline se sade na istu dubinu na kojoj su bili u matinjaku pre vae
nja, ili za 3-4 cm dublje. Stoga pre saenja, na mestima obeleenim za saenje,
aovom se iskopaju jame, koliko da se pravilno rasporede ile izdanaka. Zatim se
na ile nabaca sloj trone vlane zemlje i ovla nagazi.. Ukoliko pri osnovnoj obradi
nije vreno ubrenje stajnjakom, preko nagaene zemlje stavi se kilogram-dva GObra izgorelog stajnjaka, a preko njega tanak sloj zemlje, pa se opet nagazi, da bi se
to bolje slegla i uz ile priljubila. Ako posle saenja nema izgleda da ubrzo padne
illa, svaki posaeni izdanak zaliti sa 3-4 litra vode. Izdanci se posle saenja skrate
na 3-4 pupoljka, a to je na oko 20 cm iznad zemlje i time je saenje obavljeno

NEGA

MALINE

Nega. maline poinje rano s prolea i obavlja se sve dok je produktivna, odno-sno 12-15 godina. U tom periodu u malinjaku je neophodno primenjivati sledee
agromere: praenje zemljita uz primenu herbicida ili folija, ubr~nje, orezivanje i
zatita od bolesti i tetoina

Pralenje (obrada) zemljita uz primenu herbicida i folija

Praenje zemljita u malinjaku ima za cilj da odri povrinski sloj u rastresitom
stanju, da olalda upijanje i zadravanje vode i da uniti ili sprei razvie korova~
Piaenje zemljita moe se potpuno ili delimino izostaviti upotrebom herbicida ili
plastinih folija, koje se, uglavnom, primenjuju u aridnirn rejonima i u krajevima u
kojima vlada oskudica u radnoj snazi.
Pri istoj obradi, koja je i najbolji nain odravarija zemljita u malinjaku, . na~
jee se izvode etiri praenja:
- prvo praeftie, odnosno kultivisanje, obavlja se rano s prolea, im se zemlja
malo prosui, na dubini 10--12 cm, pri emu se prostor oko malina obraduje motikom,
- drugf> praenje se obavlja sredinom maja, posle cvetanja maline, uglavnom radi razbijanja pokorice i unitavanja korova Tom prilikom obavezno treba do zemlje sasei i sve izbile izdanke maline. Ovo praenje se vri na dubini 5--{) cm;
- tree praenje se obavlja posle zavretka svih berbi maline i to neto dublje,
na 8-10 cm. Pre praenja trebalo bi orezivanjern odstraniti sve prologodinje
izdanke, koji su ove godine doneli rod;
- etvrto praenje se obavlja krajem jula, posle ega se dozvoljava da se u malinjaku slobodno razvijaju korovske biljke sve do poetka oktobra, kada se obav~ja
duboka kopnja, odnosno oranje malinjaka.
Krajem oktobra ili poetkom novembra, poto se malinjak obilno podubri stajnjakom ili samo mineralnim ubrivima, zemljite se uzore na 10-12 cm dubine, da
bi" se zaorilo dubrivo zajedno s korovskim biljkama, koje e posluiti kao zelenino
ubrivo. Ovo jesenje oranje ima za cilj da u toku zime zemlja to vie upije i konzervie zimsku vl~u..
Slino kao i u zasadima jagode i u malinjacima se mehanizovana obrada zemljita vri raznim motokultivatorima, snage od 3 do 18 KS. Oni su snabdeveni i

44

odgovaraju~im PfikYun~ oruima za oranje, drljanje, ta."l.jiranje i sl, iji se radni

zahvat moze podesavati.
Prim(!na herbicida. Da bi ~e trokovi oko praenja zemljita smanjili, u
posleclnje vreme se koriste herbicidi za suzbijanje korova. Jedn.ogodinji korovi se
najee suzbi~u Gesaprimom. Ovaj hibrid se upotrebljava u koliini 4 - 5 kg po
hek.tatu, rastvoren u 3..000 Ji tara vode.. Rasipa se prskalicama ravnomemo po eeloj
povriini Ptvo prskanje treba obaviti poetkom aprila, a drugo sredinom juna, pre
poetka berbe plodova. Sledee godine dovoljno je samo jedno tretiranje, koje se
izvodi u aprilu: Ovim herbicidom uspeno se suzbijaju: mijakinja; loboda, muhar,
divlji ovas, goruica, troskot, poponac i dr. korovi
Primena plastinih folija . - Slino kao kod jagode, plastine folije kao mul
uspeno se mogu koristiti i u .gaj enju maline. Od plastinih folija za .zastiranje
zemljita ispod maline se koristi crno polietilensko platno.. Ono se postavlja ispod
maline, s o be strane reda" tako da izmeu redova ostaje neznatan prostor od 0,5 do
1,5 m, u zavisnosti od irine folija i rastojanja izmeu redova maline.
Folije se postavljaju s prolea, poetkom aprila, poto se zemljite prvo oprai i
poravnja, i ostaju dve do tri godine) to zavisi od njihove debljine. Da bi se folije
privrstile za .remlju, da ih vetar ne bi pomera:o, treba im krajeve (strane) ukopati u
zemlju za S - 6 cm.
Nezastrto zemljite u maliqjaku slui za prijem i upijanje vodenih taloga
(padavina).. Ono se u toku vegetacije prni dva-tri pu~ ili se istretira herbiadom
Gesaprimo~ radi spreavanja razvia korova
Zastiranje zemljita crn:om folijom ima vie prednosti u odnosu na klasian
nain gajenja i odravanja zemljita Folija 5preava razvie korova i povoljnije
utie na temperaturni i vodni reim zemlji.~ jer poveava toplotu i vlanost i
smanjuje temperaturna kolebaJlja. Isto tako crna folija poveava prinos za 10% i
ubrzava zrenje plodova .za 2 - 3 dana. Al~ s obzirom da su folije prilino skupe,
njihova je primena u malinjacima zasad skoro neznatna.
ubretde

maline

. U naim uslovima malinu treba dubriti u dva navr$: u jesen i rano s prolea.. U
jesen se malinjak ubri stajnjakom i kompleksnim mineralnim ubrivima. Stajnjakom se ubri svake tree godine sa oko 30 000 kg po hektaru, a kompleksnim mineralnim dubrivima svake jeseni.. Od kompleksnih dubriva najpogodnije je za ovu
svrhu tzv., "krtolin", ijije odnos NPK 10:12:26 + 1% Mg. Ovo ubrivo se daje u
koliini 400-700 kg po hektaru: 600-700 kg kada se upotrebljava samo ono, a
400-450 kg kada se clodaje u godini kad se dubd i stajnjakom. Po rasturanju ovih
dubriva, obavlja se oranje ili riljanje malinjaka na dubinuoko 12 cm,
bi se zatrpala ne samo ubriva., ve i korovske biljke.
ProleP,o dubrenje treba obaviti to ranije, po mogustvu krajem februara ili
poetkom marta, poto se sneg otopi i zemlji malo prosui.. ubri se nekim azotnim
ubrivom: nitromonkalom, odnosno KAN:.om ili amorujum sulfatom, u koliini 2~00
- 300 kg po hektaru. Nitrom onkalom ili KAN-om se ubre kise~ a amonijfun
sulfatom krenija zemljita
ubriva se rasturaju runo ili traktorsk:im rasturaem, u zavisnosti od veliine

da

45

malinjaka i to pre prvog praea:>ja zemljita, kako bi se dubriva delom zatrpala

zemljom.
Orezi~e

maline

Malina obrazuje mnogo izdanaka koji oduzimaju hranljive materije, vlagu i

svetlost matir'tim biljkama. Da bi se produio produktivni period i obezbedija visoka
rodnost i zadovoljavajui kvalitet plodova maline, potrebno .ft'. regulisattie- razvi a

izdanaka, odnosno odgovarajue orezivaqje. Izdanci ive dve-godine!. l:I prvoj dostiu
Svoju punu visinu, a u drugoj donose plod i uginu. Iz korena maline se svake godine
stvaraju novi izdanci i tako se odrava njihov ivotni ciklus.
Malina se orezuje u dva ~vrata: u drugoj polovini juJa ili poetkom avgusta (po
prolee, pre poetka vegetacije.
to je ve reeno, ova rezidba se obavlja

zavretku S\ih berbi) i rano u

Letnje orezivanje. ~ Kao

po zavretku
svih berbi maline, kada tl"eba sve prologodinje izdanke, koji su ove godine doneli
rod, odsei do zemlje, imeti ih iz malinjaka i spaliti Tom prilikom valja do zemlje
sasei

i sve ovogodiQje polomljene i krljive izdanke, pa i njih izneti -iz malinjaka,

da ne l;li ometa!i .t:aZVie ostavljenim izdancima, koji treba idue godine da donesu
rod.. Pri otsecan.JU izdanaka ne treba ostavljati nikakav patrlj~ jer e se on osuiti i na
taj nain postati leglo bolesti i tetoina.

Orezivanje eme i purpurne maline (koje se u nas praktino ne Mie, ati

ipak ovo navodimo) unekoliko se razlikuje od orezivanja obine crvene maline.
Razlika je u tome to se vrh mladog izdanka crne i purpurne maline, kada dost:iglie
visinu kod prve S0-60, a kod druge maline 70 - 80 cm, skrati. Ova letnja Gunska}
rezidba crne i purpurne maline podstie razvoj bonih (prevremenih) grana, pa ceo
bun posle postane zbijen i snaan, a samim tim i produktivniji.. U prolee sledee
godine, kada se vri prekraivanje osnovnih izdanaka na 150 - 160 cm visine,
obavlja se proredivanje i skraivanje rodnih granica, radi regulisanja rodnosti u
cilju dobijanja kvalitetnijih plodova.
Prolenje orezivanje - Izvodi se krajem marta ili poetkom aprila, im
vremenske prilike dozvole.. Ovo orezivanje se u stvari sastoji u proredivanju i
skraivanju prologodinjih izdanaka Najpre se izvri proredivanje izdanaka, pri
emu se povredeni i nedovoljni razvijeni izdanci uklanjaju do zemlje, a ostavljaju
samo dobro razvijeni. Obino se ostavljaju po est do osam izdanaka, koji treba da
budu dobro obrasli razvijenim pupoljcima jo od zemlje.. Tom prilikom valja
obratiti panju da se iz jednog buna, odnosno korena maline, ostavi jedan do
najvie dva izdanka.. Rastojanje izmedu njih treba da imosi priblino 12 - 15 cm..
Ovako odabrane izdanke obavezno privezati za gornji red ice (koji se nalazi na
150 cm imad zemlje). Vezivanje se vri PVC kanapom i to tako to se kanap
namota u klupe, pa zatim jedan kraj kanapa privee za direk, pa zatim klupe
protura u petlju oko ice i oko izdanka. Na taj nain se odrava isto rastojanje rne
dozvoljava klizanje veziva po ici i remeanja rnstojanja, naroito na nagnutim
terenima.
Po obavljenom vezi vanju izdanaka vri se njihovo prekraivanje. Obavlja se na
poetku vegetacije maline.. Prekraivanje se vti na dva pupoljka iznad poslednje
(tree) ice, odnosno na oko 160 cm. Ni due ni krae skraivanje izdanaka od

46

navedenog ne treba vriiti: naime, kod kraeg skraivanja, do same ice, moe lako
izdanak da se izvue iz veze, dok kod dueg deo izdanka imad iCe Jako se lomi
pod teretom roda i remeti opti i7&}ed palira.
. . Pored Ove dve redovne rezidbe
"zrelo", obavlja se i takozvana zelena
rezidba maline-.. Ova rezidba je u stvari kljuna za postilaQje visokih prinosa i
odlinog kvaliteta malitie.
U stv~ ova rezidba se sasttli u uklanjanju prvih serija izdanaka, koji izbijaju
iz korenovog sistema maline od poetka vegetacije, pa sve do kraja IIU\ia.. Izdanci se
uklanj~u sve do zemlje, na svakih 15 - 20 dana. Uklanjanje se vri bilo rukom,
motik~ motokultivatorom, a moe i nekim herbicidom. U praksi se, kao najbolji
nain uklanjanja izdanaka, pokaz-ao zakidanje rukom.

Olj zakidanja izdanaka je viestruk.. Pre svega, Qjihovim zakidanjem se

spreava oduzimanje vode i hranljivih materija prologodinjim izdancima, bez
kojih ne bi mi da razviju snane rodne granice i kasnije na njima krupne i lepe
plodove. Sem toga, ovogodiQjf izdanci oduzima.iu svetlost, ~no zasenjuju
stare izdanke i stvaraju u maliQjalru zaparu, koja pospeuje mzvie gljivinih
bolest~ pa je zato potrebna vea mtita maline. Pored svega toga, izdanci koji e s~
mzviti kasnije - od poetka juna pa do poetka septembra, bie zdraviji i bolje
obrasli cvetnim pupoljcima, poev ve od zemlje, pa e u narednoj godini dati i
obilniji rOd. Uklanjanje prvih serija izdamka maline sve do kraja maja je u stvari
"ta inovacija", kQiom se prinos plodova esto d uplim ili ak i utrostr~uje, naravno

na

i uz primenu

~talih

agromera:

ZATITA MALINE OD BOLESTI i 'IETOlNA ~)

Malina ima specifine bolesti i ~tetoine, kQje joj esto priinjavaju osetne
tete, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Njihovo suzbijanje uspeoo moe da se
izvri

sledeim

prskanjima:

-Zimsko prskanje namenjeno je suzbijanju malinove bube, malinovog

cvetojeda, malinovog prstenara, lisnih vaiju i drugih tetoina. Obavlja se krajem
zime, pre b~reqja pupoljaka i to sa 1,5 postotnim kreozanom ili rumesanom.
- prskanje pre kretanja vegetacij~ u momentu bubrenja pupoljaka. Namenjeno
je s~bi~ju bol~ti ~dimele i antraknoze, koje se )1vljaju kinih godina i u
malinjacuna podtgnutim na vlanom zemljitu. Prskanje se obavlja sa 0,5%
bakarmg krea 50..

.- prskanje pred cvetanje je namenjeno suzbijanju bolesti didimele i tetoine

malmove _bube (Byturus tome~itosus) i malinovog prstenara (Agrilw aurichalceus).
Za prskanJe se kon ste preparati 0,3% cineba ili ortocida i O20k olone
ili basu
dina
.
.
~

+) Detaljnije o bolestima, ~teSOinama i njibovc:m suzbijanju na malini moe se nai u publikaciji ,Kalendar - pr~ram
zdtite votaka ("'Noit'' - Be01nd. 1981):

47

- prslaznje po zavretku svih berbi maline namenjena je suzbijaqju didimele i

antrn.knoze.. Prskanje se vri sa 0,5% bakarnim kreom 50..
S navedenim zimskim i tti letnja prskanja malina e se u potpunosti. zatititi
od najeih i najopasnijih bolesti i tetoina i donosie zdrav i kvalitetan rod.

BERBA, PAKOVANJE I TRANSPORT MALINE

Berba maline
Malina je sono i neno voe, zbog ega zahteva blagovtemenu i paljivu berbu.

Poto sazreva _postepeno, berba se mora obavljati u vie navrata, praktino svakog
dana i mije oko 3 - 4 nedelje, u 1avisnosti od sorte i vremenskih prilika koje vladaju u
periodu zrenja
Maline se beru potpuno zrele, ali ne i prezrete, dok suplodovi vrsti. S peteljkama
se beru m sveu potroQju i kada treba da se transp<>rtuju ~udaljenija-~ l:J ~
lim sluajevima beru sebez peteljke. Berbu, po mogustvu, treba obavlJati po hJadovtni. Ako se beru po vruitii, brzo se kvare. Malinu ne valja brati po kii, jer se vlani plodovi isto tako brzo kvare. Najboljeje da se beru ujutamjimi popodnevnim &sovim~
kao i jagoda Ako je vreme oblano, 'mqe se brati tokom celog da.Qa..
Malinu treba brati obema n1kama. Zbog toga korpiru ili gajbiru u koju se stavljaju plodovi treba vezati m vrat.'Pri berbi, dlanovi ruke se okreu nagore i vuku k sebi ta
ko da u qju pada po nekoliko plodova, koji se zatim $vljaju u sud..
Koliina plodova kQja moe da se nabere za sat ili dan zavisi prvenstveno od sorte krupnoe koliine zrelih plodova, rodtl.osti maline i wttenosti beraa. Obino se
~ osm~vno vreme nabere od 30 do 60 kg, u zavisnosti od navedenih in.ilaca.
Pakovanje maline

Malina se pakuje jo prilikom berbe u posebn~ amb~ koja treba~ je male

p.tpremine i teine, da je jevtina i pogodna za rukovanje i transport. Ambalaa moe
biti od 'drve~ kartona i plastinih materija. Ona mora biti ista, laka, jednostavna i
standarnih dimenzija; izraena prema propisima jugoslovenskog standarda -JUS-a
. . Ubrani pl?<fovi ~al~vo se redaju u holandeze, korpire ili k.art.Onske kutije, i tojo

prihkom br8D)a da b1 se izbeglo naknadno slaganje, odnosno pakovanje.

.
Maline ekstra kvaliteta i -baliteta I, namenjene za sveu potronju ili za
spravljanje slatka, kompOta i st. pakuju se u manje kartonske kutije, kQje se stavljlju u
holan.deze, radi zatite pri prevozu. Holandezi su takve irine i duine da se u njih
moe staviti u tri reda po pet korpica, odnosno ukupno 15.. Holandezi s punim
korpicama reaju se jedan imad drugog u kamion ili neko drugo prevoZilo sredstvo i
tako transportqiu do mesto opredeljenja.
.
Prevoz maline
Plodovi maline se m~gu prevoziti raznim prevoznim sredstvi~ porevOd runog
noenja na ramenu, pa sve do prevoza kamionhladnjaama. Koje e se sredstvo

48

koristiti zavis~ pre svega, od koliine plodova i udaljenosti mesta opreeJ;;enja, a ?lltim
i od vrste prevomog sredstva kojim se raspo~.
Ako e se muve koliine maline slati na blia trita, a putna ~je dobra,
mogu se koristiti kombi i kamvan .automobili, bo i zaprena kola s federima i
pumpanim gumama. Zai transportovcu:Oe veih koliirya maline na udaljenija trita
obino se koriste ~ooi, ili eleznik:i vagoni sa ugraenim ureajima ~

h)a"
.
ra!LtvanJe:.

KVALITE1NI STEPENI PLODA MALINE

Plodo'd maline plZVrstavaju se po sorti- sortiraju, zatim prema zrelosti, krupnoi
i ~u.. Ploov) namenjeni tritu svrstavaju se prema kvalitetu na ~tet ekstra,
kvalitet I i kvalitet Il Kvalitetni stepeni odreeni su jugoslovenskim standardom -

rus:.

Kvalitet~ e!Gtra.

..

U ovaj kvalitet svrstavaju se zreli plodovi maline, dovoljno

vrsti za prevoz. PlOdovi se beru sa aiauna i peteljlap:na, ili bez qjih imor~u biti
ujednaeni po krupnoi, zrelosti i .boji.
Kvalitet L U ovaj kvalitet :se svrstaVcijti plodovi po svemu slini plodovima iz
prethodne ~e, ali bez aice i peteljke. Doputa se do 5% plodova sa aicama.
Kvalitet{ Il U ovaj kvalitet se :svrstavaju plodovi maline koji po kvalitetU ne
do~e za prethodne dve klase. Dozvol~va se do ~ 0% plodova sa aicaiJla i
neujednaene zrelosti..
.

49

MA.JlA f10JbOfiPJ!IBPE,[(HA BMBJIHOTEKA

- cpOTOTHTICKO I13J~ai-be -

1990.

AC~_EH

CTAI-f4EBI1li
JArO)J;A M MAJIMHA.
113,UABA"LI

HOHHTA,l(
BeorpaA, Tepa3Hje 27/II
Te.rr/<PaKc: 3242-436

32:31-430, 3232-420
Be.JH1KOIIpogaja: 3248-322, :3228-908
PeAaKu,Hja:

3A H3,UABAqA
30PAH EPA,rurn.. ren. ~MpeKrop
I'liABHM YPE,UHHK

MHITI1JAHA .JEJIOBAI~
.'
l

THPA)K

l 000 :rrpvnv1epaKa

lliTAMI1A
m.HIIEAKAP-BOP
EEOI'PA,U
2002.