Brane Mikanovi1

Univerzitet u Banjoj Luci

Filozofski fakultet

UDK 37:316.422

KONCEPTUALIZACIJA VASPITANJA
I OBRAZOVANJA U PROCESU GLOBALIZACIJE
Saetak: Vaspitanje je stalno u procesu transformacije. To je rezultiralo pojavom razliitih razvojnih oblika vaspitanja: spontano, intencionalno, masovno i medijsko. Novi
oblik vaspitanja nikada u potpunosti ne zamenjuje prethodni, naprotiv, svi oblici vaspitanja su uvek prisutni, meusobno se prepliu i uslovljavaju. Uvek je razvoj drutva
determinisao i razvoj vaspitanja. Svi razvojni oblici vaspitanja do sada vie su bili
drutveno, a manje personalistiki determinisani.
U fokusu ovog rada autor stavlja pitanje potrebe i mogunosti nove konceptualizacije
vaspitanja i obrazovanja u procesu globalizacije. Cilj globalizacije je meunarodno
povezivanje. Razvoja takvog globalnog drutva nema bez efikasnog vaspitanja i obrazovanja. Efikasno vaspitanje i obrazovanje ubrzava proces globalizacije i doprinosi
razvoju ueeg drutva.
Proces vaspitanja i obrazovanja mora se usmeriti na izgradnju drutva koje ui i drutva u kojem je znanje vrednost i resurs razvoja svih njegovih aspekata. Vrednost globalnog svetskog drutva e biti prepoznata po tome koliko se smanjuju protivreenosti
izmeu potreba za uenjem, radom i zajednikim ivljenjem. Razvoju takvog drutva
doprinosi interkulturalno vaspitanje i obrazovanje.
Kljune rei: razvojni oblici vaspitanja, vrste obrazovanja, konceptualizacija, interkulturalno vaspitanje i obrazovanje

1. Uvod
Globalni svetski procesi u razliitim sferama ivota i rada izazivaju sloene
promene. Proces globalizacije treba prilagoditi drutvu ali i svako drutvo treba prilagoditi globalizaciji. Upravo u tim procesima prilagoavanja nastaju mnogobrojni
problemi. Na sve te procese moemo gledati dvojako, pozitivno i negativno. Pozitivno je to to globalizacija predstavlja proces meunarodnog povezivanja i tenju za integracijom vrednosti koje se stvaraju u razliitim drutvima i kulturama.
Negativno je to to se proces globalizacije, na neki nain, odvija prema interesima
najrazvijenih zemalja sveta i to mnoge zemlje na samom startu nemaju resurse da se
samostalno i efikasno bore s nastalim problemima. Svetski globalni procesi nisu za1

branemikanovic@gmail.com

385

obili ni obrazovne institucije. Otuda se i na poetku XXI veka na obrazovanje gleda

kao na snaan generiui faktor i najvaniji resurs za reavanje brojnih drutvenih
problema. Zato ne treba da nas udi konstatacija da je celokupan kolski sistem u
krizi. Posebno su se na udaru tih globalnih procesa i promena nali univerziteti na
naim prostorima koji u odnosu na svetski poznate univerzitete zauzimaju neslavna
poslednja mesta. Izuzetak je Univerzitet u Beogradu.
Drutvo je od svog nastanka stalno u procesu promena. Tenja ka globalizaciji
postaje istinska potreba svakog drutva, bez obzira na to da li je ono visoko, srednje
ili slabo razvijeno. Uvek je drutvo za svoj razvoj koristilo obrazovanje. Naalost,
u svim drutvima obrazovanju se ne posveuje potrebna panja. Svedoci smo da se
esto u naunim, strunim i politikim krugovima govori i pie o globalnim promenama i krizi obrazovanja. Pored toga to je drutvo stalno u procesu razvoja, u
stalnom razvoju je i vaspitanje. Svako novo i razvijenije drutvo razvijalo je i novo
vaspitanje. I ovde se potvruje da je drutvo uvek bilo generator razvoja vaspitanja,
umesto da je vaspitanje najvaniji generiui faktor razvoja drutva.
U ovom radu ukratko emo se osvrnuti na razvojne oblike vaspitanja. U fokusu
rada posebno se nalazi pitanje konceptualizacije vaspitanja i obrazovanja koje moe
efikasnije da odgovori izazovima globalizacije. Zbog toga emo se ukratko osvrnuti
na sadraje vaspitanja, oblike obrazovanja, drutvo znanja i uee drutvo, te na
interkulturalno vaspitanje i obrazovanje.

2. Mogunost razvoja vaspitanja u budunosti

Pitanje mogunosti razvoja vaspitanja u budunosti zavreuje posebnu pedagoku i drutvenu panju. Smisao konceptualizacije vaspitanja i obrazovanja u budunosti
nalazi se u tenji oveka XXI veka da lagodnije ivi, uspenije radi i efikasnije ui.
Gotovo u svim udbenicima pedagogije moemo pronai konstataciju da je
osnovna karakteristika vaspitanja drutveno-istorijska uslovljenost. Uvek su se drutvene okolnosti odraavale na proces vaspitanja i obrazovanja. Sa razvojem drutva
razvijalo se i vaspitanje. U tom kontekstu Zlatko Pavlovi (2011) u knjizi Razvojni oblici vaspitanja obrazlae etiri razvojna oblika vaspitanja: spontano, namerno,
masovno i medijsko vaspitanje. Autor tumai vaspitanje kao pojavu koja je pratilac
ljudskih zajednica od kada one postoje. Sutina te pojave je prenoenje kulturnih tekovina sa jednih na druge pripadnike neke kulture to omoguava opstanak konkretne kulture (, 2011: 10). Ovo shvatanje autora implicira nekoliko bitnih
odrednica koje su vane za ovaj rad i pitanje konceptualizacije vaspitanja:
vaspitanje stvara kulturu,
kultura razvija vaspitanje i doprinosi opstanku drutva,
vaspitanje predstavlja transfer kulturnih vrednosti i
cilj vaspitanja je drutvo priblino istih kulturnih vrednosti (integrisano
drutvo).
U ovim odrednicama, izmeu ostalog, prepoznajemo karakteristike vaspitanja
u procesima globalnih promena. Cilj vaspitanja uvek je bio da se postojea kultura
386

sauva kao autentino obeleje pojedinca i drutva, ali i da se stvaraju nove kulturne
vrednosti.
Svi razvojni oblici vaspitanja doprineli su razvoju drutva, optedrutvenih i
civilizacijskih vrednosti i istovremeno su bili osnov za razvoj naprednijeg vaspitanja
i naprednijeg drutva. Pojava novih oblika vaspitanja nikad nije u potpunosti eliminisala prethodne oblike. Iako mnogi i danas osporavaju vrednost i uticaj vaspitanja,
dananja drutva od prethodnih drutava, izmeu ostalog, razlikuju se po dostignutom stepenu razvoja vaspitanja. U nerazvijenim zemljama jo uvek imamo situaciju da veliki broj dece i mladih ostaje izvan uticaja vaspitno-obrazovnih institucija.
Visok stepen nepismenog stanovnitva ne ivi samo u nerazvijenim ve i u srednje
razvijenim zemljama. Ni vaspitanje u najrazvijenijim drutvima nema karakter iskljuivo jednog razvojnog oblika. Vaspitanje je posao svih subjekata i mnogih
inilaca. Mnogi od njih deluju spontano, namerno, masovno i putem medija, tako da
je svaki ovek tokom ivota izloen uticaju razliitih oblika vaspitanja.
Da li posle medijskog vaspitanja moemo oekivati novi razvojni oblik vaspitanja? Odgovor je da. Da li je dananje vaspitanje zaista medijsko? Da, ali samo u
uem smislu. Vaspitanje kao najiri pedagoki proces obuhvata i obrazovanje. Onako
kako stvari danas stoje u naim kolama i na univerzitetima, ne moemo s potpunom
sigurnou tvrditi da se radi o medijskom obrazovanju. Tako i obrazovanje na daljinu, podrano putem medija, na naim prostorima jo uvek ima simbolian znaaj.
Razvoj vaspitanja u budunosti je neminovnost i zato je bitno da se na vreme
koncipiraju novi pravci njegovog razvoja. Taj razvoj ne zavisi samo od razvijenosti
pedagoke nauke (pedagoke teleologije), ve i od tenje celokupnog drutva da se
progresivnije menja u humanije i sigurnije drutvo.

3. Uloga sadraja u koncipiranju vaspitanja i obrazovanja

Nezaobilazno pitanje u koncipiranju vaspitanja i obrazovanja u procesu globalizacije je i pitanje sadraja vaspitanja i obrazovanja. Prvobitno su u pedagogiji, pod
uticajem psihologije, sadraji vaspitanja i obrazovanja odreivani prema psihostrukturi procesa uenja (kognitivno, psihomotorno i afektivno podruje). Kasnije su se
sadraji proirivali i uvrtavali u razliite grupe koje se u pedagokoj nauci najee
nazivaju komponentama vaspitanja. Tako u veini podjela komponenti vaspitanja
u pedagokoj literaturi nalazimo da su to: intelektualno, moralno, radno, fiziko i
estetsko vaspitanje. Pored ovih komponenti, u novije vreme se i emocionalno vaspitanje uvrtava u osnovne komponente vaspitanja. Na slici 1 vidimo da se radi o est
komponenti vaspitanja. Sasvim je logino postaviti pitanje: Da li tih est komponenti
vaspitanja (osnovnih podruja) obuhvata sve sadraje koji su potrebni oveku za
ivot, rad i uenje u XXI veku?
Osim osnovnih podruja, u dananjem drutvu na znaaju dobijaju i mnoga
druga podruja vaspitanja. Nova konceptualizacija vaspitanja mora poi od toga da
savremeni ovek ima potrebu za razliitim podrujima vaspitanja. Celovit razvoj i
vaspitanje linosti ne mogu se ostvariti bez uspostavljanja komplementarnog odnosa
387

izmeu razliitih sadraja vaspitanja i obrazovanja. Savremeno vaspitanje i obrazovanje, pre svega, prepoznajemo po tenji za emancipacijom vaspitanika, to se ne
moe ostvariti bez uvaavanja njegovih potreba i interesovanja.

Slika 1. Sadraji vaspitanja

Sjedinjavanjem osnovnih i ostalih podruja vaspitanja otvara se potreba i

mogunost za interdisciplinarnim pristupom. Takav pristup je mogue ostvariti na
osnovu meupredmetnog povezivanja i na osnovu preciznijeg definisanja vaspitnoobrazovnih ciljeva meupredmetnih tema. Interdisciplinarni pristup u vaspitanju i
obrazovanju moe se razvijati na osnovu integrisanih sadraja. Vei stepen integrisanosti omoguie laki razvoj optih kompetencija za poznavanje vlastite kulture i
vrednosti suivota, rada i uenja s drugima.
Integrisani sadraji neizostavno otvaraju pitanje kvaliteta kolskih udbenika. Zbog toga udbenik ne treba da prihvatimo samo kao zbirku osnovnih znanja u
odreenom predmetnom podruju, ve i kao zbirku strategija, metoda i postupaka
pouavanja i (samo)uenja. Savremeni udbenik treba da bude u funkciji usvajanja razliitih znanja: injeninog, konceptualnog, proceduralnog i metakognitivnog.
Zbog svega toga posebnu panju treba posvetiti sadrajima intelektualnog vaspitanja. Potrebno je izabrati samo najbitnije sadraje, na osnovu kojih se moe usvojiti
kvalitetno znanje. U pogledu sadraja intelektualnog vaspitanja, poeljno je:
1. izvriti selekciju sadraja sadraje predstaviti putem kompleksnih problema,
2. birati sadraje koji omoguavaju povezivanje teorijskih znanja sa praktinom delatnou,
3. predstaviti sadraje po modelu uzrono-posledinih veza i odnosa,
4. da sadraji omogue svestrani razvoj linosti (raznolikost sadraja).
388

Sve je to potrebno zbog toga to su oveku dananjice na raspolaganju itavi

sistemi znanja koji se ne mogu usvojiti samo za vreme formalnog obrazovanja. Sasvim je izvesno da e ovek XXI veka morati uiti ceo ivot kako bi razvijao opte i
profesionalne kompetencije, bez kojih nee biti uspean i efikasan u drutvu u kojem
se ceni znanje.
Sadraji vaspitanja i obrazovanja uvek su uzimani kao polazna osnova za razvoj novih koncepcija vaspitanja i obrazovanja. I u budunosti se nee moi pristupiti novim konceptualizacijama vaspitanja i obrazovanja bez kritikog i selektivnog
pristupa izboru sadraja.

4. Oblici obrazovanja i konceptualizacija vaspitanja

Proces vaspitanja u irem smislu obuhvata i proces obrazovanja. Promene u
procesu obrazovanja zahtevaju i izazivaju promene u vaspitanju. Sistem obrazovanja
permanentno se menja, unapreuju se razliite forme obrazovanja. Na sve to treba
dodati probleme komercijalizacije obrazovanja i hiperprodukcije kadrova koji nisu
potrebni tritu rada. Sve to doprinosi tome da se pojedinci moraju dokolavati, a
neretko i menjati zanimanje.
Obrazovanje definiemo kao proces usvajanja znanja, vetina i navika. To je
pedagoki i didaktiki osmiljen proces, manje ili vie sistemski organizovano pouavanje i (samo)uenje kojim pojedinac usvaja opta i posebna znanja o svetu koji
ga okruuje, razvija intelektualne sposobnosti, socijalna i praktina umea i navike, oblikujui tako vlastiti pogled na svet. Postoje razliiti kriterijumi klasifikacije
obrazovanja. Mogue je govoriti o optem, strunom, politikom, specijalistikom,
klasinom, humanistikom, ekonomskom, prirodno-naunom i o drugim vrstama
obrazovanja.
Celokupno obrazovanje obuhvata tri meusobno povezana oblika: formalno,
neformalno i informalno obrazovanje. Ovi termini prvi put su se poeli koristiti polovinom prolog veka, dok su u pedagokoj nauci iroko prihvaeni krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina. Formalno, neformalno i informalno obrazovanje meusobno se prepliu, nadopunjavaju i uslovljaju. Za vreme kolovanja ne
odvija se samo formalno obrazovanje ve se uporedo s njim moe odvijati neformalno i informalno obrazovanje.
Formalno obrazovanje uglavnom obuhvata oblike obrazovanja u kolskim institucijama i ono je propisano nastavnim planovima i programima. Takvo obrazovanje ima instrumentalno znaenje. kolske institucije utvruju metode, modele, oblike
nastave i evaluacije. U formalnom obrazovanju znanja se usvajaju postepeno. Ovo
obrazovanje ukljuuje sistem opteg, strunog i visokokolskog obrazovanja, pa sve
do nivoa poslediplomskih studija. Formalno obrazovanje nije nita drugo nego proces kolovanja. Uporedo sa formalnim razvijalo se i neformalno obrazovanje. To
je organizovana drutvena delatnost kojom se zadovaljavaju dopunske, dodatne ili
alternativne potrebe pojedinca za uenjem. Neformalno obrazovanje postaje sve vie
rasprostranjeno i predstavlja realnu perspektivu obrazovanja u budunosti. Nefor389

malno obrazovanje moe se ostvariti kroz aktivnosti kao to su: kursevi specifinih
vetina, praktinih poslovnih znanja i linog usavravanja. Neformalno obrazovanje
moemo shvatiti kao dopunu formalnom obrazovanju, ono moe, ali ne mora biti
povezano sa sistemom formalnog obrazovanja. To je svesno i organizovano obrazovanje, uenje i osposobljavanje. Neformalno obrazovanje se uglavnom ostvaruje na
konkretnijim i u praksi primenjivim programima. Ukljuivanje pojedinaca u neformalno obrazovanje zavisi od sklonosti, iskustava i interesovanja. Neformalno obrazovanje treba prihvatiti kao obrazovnu strategiju u drutvu znanja i ueem drutvu.
Informalno obrazovanje se odvija pre formalnog, ono je njegov pratilac i moe
se odvijati tokom celog ivota. Informalno obrazovanje traje najdue kao to je i najdue obrazovanje odraslih. Ono esto ima kompenzacijsku funkciju. To obrazovanje
obuhvata sve aktivnosti koje pojedinac koristi u svrhu obrazovanja.
Proces obrazovanja mora biti jedinstven proces, bez obzira na to da li je dominantnije formalno, neformalno ili informalno obrazovanje. Otuda svaka podela
izmeu formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja je uslovna. Distinkcija
oblika obrazovanja na formalno, neformalno i informalno u velikoj meri je administrativna, jer ljudi pouavaju i organizuju vaspitno-obrazovne aktivnosti kao deo
njihovog svakodnevnog iskustva (Milutinovi, 2003: 398). Bilo bi sasvim pogreno
tumaiti da sva tri oblika imaju jednak udeo u procesu obrazovanja.
Zbog svega navedenog, prilikom konceptualizacije vaspitanja u procesu globalizacije ne smemo izostaviti ni pitanje konceptualizacije procesa obrazovanja.
Danas svakom subjektu obrazovanja, bez obzira na to da li je re o ueniku osnovne kole, ueniku srednje kole ili studentu, moramo jasno staviti do znanja da e
morati uiti ceo ivot kako bi postao kompetentan za ivot sa drugim ljudima, za
profesionalno radno angaovanje i za novo uenje. Nema takvog efikasnog sistema
formalnog obrazovanja po ijem zavretku nije potrebno novo uenje, struno i profesionalno usavravanje. Otuda e uenje uz rad, permanentno uenje, samousmeravajue uenje imati sve vei pedagoki i drutveni znaaj. Zbog toga je potrebno
postepeno naputati tradicionalistiki pristup institucionalnom obrazovanju, te da se
proces usvajanja znanja zameni procesom efikasnog uenja o tome kako se ui. Za
vreme obrazovanja u formalnim institucijama deca i mladi uglavnom ue po unapred
odreenim konceptima. Otuda se sistematinost i organizovanost, kao karakteristika
vaspitanja i obrazovanja, vie odnosi na strukturu i proces a manje na sadraje vaspitanja i obrazovanja.

5. Drutvo znanja i/ili uee drutvo

Pojmovnom odreenju drutva znanja pristupaju filozofi, sociolozi, psiholozi i pedagozi sa razliitih polazita. Da li je nae drutvo drutvo znanja ili uee
drutvo? Na ovo, pomalo filozofsko pitanje, nije uopte jednostavno dati precizan
odgovor. Mogu li vaspitne i obrazovne institucije biti bolje od drutva?
O razvoju drutva znanja, s istorijskog aspekta, mogue je govoriti o periodu
veem od jednog veka. I pored toga, termin drutvo znanja nije precizno odreen.
390

Tako na primer Pedagoka enciklopedija iz 1989. i Pedagoki leksikon iz 1996. godine ne sadre termin drutvo znanja. O drutvu znanja vie se pie u okviru sociologije, ekonomije i drugih nauka, nego u okviru pedagoke nauke. Krajem prolog
i poetkom ovog veka drutvo znanja se kao termin sve vie koristi i u pedagokoj
nauci. esto je u upotrebi i termin uee drutvo.
U pedagokom smislu je izuzetno pozitivno to svako drutvo tei ka drutvu
znanja, ali to ne moe biti mehaniki transfer postojeeg drutva u novo i bolje drutvo. Celokupni civilizacijski tokovi drutva svedoe da je drutvo u permanentnom
procesu razvoja. Nema sumnje da su vaspitanje i obrazovanje u tom procesu razvoja
drutva bili, jesu i dalje e biti snani generiui faktori. Otuda kola kao najmasovnija i najorganizovanija vaspitno-obrazovna institucija ima izuzetno znaajno mesto
u drutvu znanja. Vaspitno-obrazovne institucije, posebno kole i univerziteti su pokretai razvoja drutva znanja. kola je, jednim delom, kriterijum nivoa i vrednosti
kojim se odlikuje drutvo znanja.
U veem broju relevantnih pedagokih radova ukazuje se na vezu obrazovanja i drutva. Zahvaljujui razvoju obrazovanja, nauke i tehnologije menjali su se i
pojedinac i drutvo. Danas je taj razvoj prepoznatljiv kao neprekidan proces. Zato
vaspitno-obrazovne institucije imaju sve veu ulogu da pojedincima omogue lake
ukljuivanje u dinamine tokove drutva znanja. Oblici formalnog kolskog obrazovanja stalno se menjaju i usvaravaju i pojedinac je danas sve ee u prilici da se
neformalno i informalno obrazuje. To je takoe jedan od pokazatelja razvoja drutva
znanja. U takvom drutvu nije ni bitno da li postoje stroge granice izmeu razliitih
oblika obrazovanja, koliko je bitno da pojedinac u to veem stepenu ovlada najnovijim nauno-tehnikim i tehnolokim dostignuima.
Tragajui za znaenjem termina drutvo znanja, mogu nam posluiti i razvojni
oblici vaspitanja. Od spontanog, preko intencijskog i masovnog vaspitanja, u dananjem drutvu primat imaju mediji. Njihovo koritenje karakteristino je za informatiko drutvo koje je nastalo poslije industrijskog drutva. Drutvo znanja praktino
proizilazi iz informatikog drutva. esto se informatiko drutvo i drutvo znanja
koriste kao sinonimi, to je pogreno. U informatikom drutvu akcenat se stavlja na
informacijsko-komunikacijske tehnologije, dok su ljudska znanja, strunost i kompetentnost najvaniji resursi razvoja drutva znanja. Postavimo jedno sasvim logino
pitanje: Da li je nae drutvo prepoznatljivo po znanju, strunim i kompetentnim
pojedincima? Odgovor je logian nije. Zbog toga, za uslove globalnih promena na
naim prostorima bolje je koristiti odrednicu uee drutvo. Takvo drutvo tei ka razvoju drutva znanja, to predstavlja sloen i dugotrajan proces (, 2012).
Termine drutvo znanja i uee drutvo lake je objasniti nego precizno definisati. Dananje drutvo razlikuje se od drutva u prolosti. Uee drutvo sve svoje resurse treba da usmeri na usvajanje potrebnih i upotrebljivih znanja, na profesionalni i
struni razvoj i na osposobljavanje pojedinaca za nove uloge u uenju, ivotu i radu.
I uee drutvo zahteva novu konceptualizaciju vaspitanja, posebno kroz uspostavljanje novih relacija izmeu formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja i,
posebno, kroz osposobljavanje pojedinaca za samousmereno uenje.
391

6. Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje

Poslednjih nekoliko godina u pedagokoj nauci, naunim skupovima, strunim
i naunim radovima, esto se pie i govori o interkulturalnom vaspitanju i obrazovanju. Takvo vaspitanje i obrazovanje nije mogue shvatiti bez odreivanja znaenja
korena rei interkulturalizam. U korenu ove rei nalazi se samorazumljiv termin
kultura. U strunoj i naunoj literaturi danas je mogue pronai trocifren broj definicija kulture. Kultura predstavlja sve ono to je ovek stvorio, razvio i usavrio. Za
ovaj rad je bitno to to moemo govoriti o kulturi jednog drutva, jer lanovi jednog
drutva svoju kulturu prepoznaju po svim vrednostima po kojima se oni razlikuju od
pripadnika drugog drutva. Umesto definisanja kulture opredeljujemo se za termin
kulturan, jer ishod interkulturalnog obrazovanja treba da bude kulturan ovek. Kulturan (lat. cultura), odnegovan, obraen, obdelan, razvijen, usavren, oplemenjen,
koji ima struno i, naroito, opte obrazovanje, naitan (, 2004: 469).
Bez kulturnog pojedinca nema interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja, jer je to
proces u kojem svako od nas treba da upozna sebe i vlastitu kulturu i da se osposobi
za upoznavanje kulture drugih.
Interkulturalnost predstavlja odnos koji postoji izmeu razliitih kultura. Kljuna
je re odnos, a podrazumeva se uspostavljanje interakcije izmeu pripadnika razliitih
kultura. Osim termina interkulturalizam, za ovaj rad je bitan i termin multikulturalizam.
Tim terminom oznaava se da na istom podruju postoji vie razliitih kultura. Postojanje multikulturalnosti ne znai da izmeu njih postoji i interkulturalnost. Primer za to
je stanje u pojedinim osnovnim kolama Republike Srpske, gde pripadnici bonjakog
naroda ne ele da im deca pohaaju nastavu na srpskom jeziku. Strunjaci su utvrdili da
izmeu hrvatskog, bonjakog i srpskog jezika ne postoji vie od pet posto razlika. Oito
da se opet radi o uplivu politike u vaspitanje a ne o izvornoj politici vaspitanja.
Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje moe olakati globalne procese, jer
ono pre svega doprinosi razvoju interkulturalno kompetentnih pojedinaca. Stoga cilj
interkulturalizma u procesu obrazovanja i vaspitanja treba da bude: sueljavanje razliitih kultura, razvoj komunikacije o vrednostima razliitih kultura, meusobno
upoznavanje i vrednovanje pojedinaca iz razliitih kultura, transfer vrednosti i modela uenja, ivota i rada iz jedne u druge kulture i stvaranje novog ozraja moralnog
ponaanja i delovanja.
Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje danas su potrebni jer su gotovo sva
svetska drutva multikulturalna. Osim toga, proces globalizacije doprinosi razvoju
tenje svakog drutva za integraciju u bolje, efikasnije, humanije i sigurnije drutvo.
Takav primer predstavlja tenja evropskih zemalja za lanstvom u Evropskoj uniji.
Brojni razlozi doprinose razvoju multikulturalnosti, a meu njima najsnanije utiu:
religija, status nacionalnih manjina, migracije stanovnitva zbog ivotnih, poslovnih
i obrazovnih potreba i sl. Antonio Peroti (Antonio Perotti, 1995) ukazuje na obeleja
multikulturalnog drutva u Evropi, izmeu kojih izdvajamo najvanija:
pluralizam doprinosa koje druge kulture i civilizacije donose evropskim
kulturama,
392

raspad i globalizacija kulture koja je izazvana novim tehnologijama u podruju komunikacija i informacija,
jeziki i etnokulturalni pluralizam koji je nusproizvod istorije izgradnje
drava u Evropi,
rairenost stanovnitva s kulturnom posebnou (npr. Romi),
regionalni pluralizam,
kulturni pluralizam nastao je spajanjem razliitih zajednica kroz trajno
naseljavanje politikih i ekonomskih migranata,
doprinos drugih kultura i civilizacija nacionalnom kulturnom nasleu
evropskih zemalja,
ostaci kulture iz perioda kolonizacije.
Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje treba da se temelji na integraciji vrednosti koje su nastale u razliitim kulturama. Interkulturalno obrazovanje tei da
prevazie pasivnu koegzistenciju i ostvari razvijen i odriv nain zajednikog ivota
u multikulturnom drutvu. To se ini kroz izgradnju razumevanja, uzajamnog potovanja i dijaloga meu grupama razliitih kultura, te kroz obezbeivanje jednakih mogunosti i borbu protiv diskriminacije (Mre, Petrovi, Goovi, Jerotijevi,
2007: 5). Iako se jo uvek dovoljno ne prave razlike izmeu interkulturalnog vaspitanja i interkulturalnog obrazovanja, one postoje. Interkulturalno obrazovanje nije
mogue ostvariti bez interkulturalnog vaspitanja. Otuda je interkulturalno vaspitanje
preduslov interkulturalnom obrazovanju. Stoga interkulturalno vaspitanje treba da
predstavlja tenju da se, pre svega, razvije tolerancija prema razliitostima drugih,
pa tek onda treba omoguiti kritiko prihvatanje tuih i samokritiko izraavanje
vlasitih obeleja. Interkulturalno obrazovanje moe se provoditi u zajednici kojoj je
interkulturalno vaspitanje autentino obeleje. Ako poemo od injenice da se Evropa za interkulturalizam poela interesovati jo sedamdesetih godina prolog veka,
postaje nam sasvim jasno gde je Evropa danas i ta nas jo sve eka na putu razvoja
i uspostavljanja, pre svega, interkulturalnog karaktera drutva pa tek onda interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja.
U okviru pedagoke i drugih nauka jo uvek se vie radi o konceptualizaciji i isticanju znaaja interkulturalog vaspitanja i obrazovanja, nego to se u praksi
stvarno koriste i oseaju njegove vrednosti. Neki bi rekli da smo mi oduvek bili multikulturalno drutvo. To je tano, ali ne treba zaboraviti da se na naim prostorima
krajem devedesetih godina prolog veka desio straan graanski rat, ije se posledice
oseaju i danas. Za kratko vreme su unitene vrednosti koje su prethodne generacije
stvarale decenijama.
Na interkulturalno vaspitanje i obrazovanje treba gledati i kao na mogunost
pedagoki efikasnijeg razvoja i vaspitanja linosti. To je mogue ostvariti, jer se
takvo obrazovanje bazira na interkulturalnom uenju. Takvo uenje bavi se razliitostima i pluralizmom i omoguava da se pojava sagleda u svojoj kompleksnosti.
Interkulturalno obrazovanje ne treba vezati ni za kakve unapred odreene koncepte. Zahvaljujui otvorenim pitanjima, analizi pojava i mogunosti njihove promene,
kljuno obeleje interkulturalnog obrazovanja mora biti otvorenost.
393

Pedagogija treba da ima posebnu ulogu u uspostavljanju interkulturalnog

drutva. Konceptualizacija interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja nije jednostavan proces. Taj proces otvara mnoga druga pitanja bez kojih nije mogue u praksi
ostvariti interkulturalno vaspitanje i obrazovanje. Posebno je bitno da se obezbedi
interkulturalna kompetentnost nastavnika. Ona podrazumeva uspostavljanje zadovoljavajue interakcije i komunikacije s osobama druge kulture, te usvajanje interkulturalnih stavova, znanja i vetina. Sve to utie na bolje razumevanje i potovanje
razliitih kultura i usvajanje delotvornog ponaanja u drugim kulturama ime se postie bolja interkulturalna osetljivost (Jevti i Mikanovi, 2012: 130). Tu kompetentnost nastavnika odlikuju:
samosvest o oveku kao kulturnom biu,
svest o uticaju kulture kojoj pripadamo na naa uverenja i stavove,
sposobnost da interaktivno sa drugim subjektima uklanjamo prepreke koje
utiu na interkulturalno ponaanje i delovanje i
osposobljenost da se istrauju razliite procene, stavovi i pristupi reavanju problema u interkulturalnom vaspitanju i obrazovanju.
Postojei nastavni planovi i programi nisu adekvatni za interkulturalno vaspitanje i obrazovanje. Zbog toga je prvenstveno neophodno pristupiti interkulturalnoj
reformi kolskih kurikuluma koji pored cilja interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja
treba da obuhvate multikulturalne sadraje i odreene obrazovne standarde, koji su
garancija ostvarivanja pedagokih efekata u procesu interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja. Multikulturalni nastavni sadraji podrazumevaju i stvaranje uslova u kojima
bi se uenicima pruila prilika da uestvuju u vannastavnim i dodatnim aktivnostima
koje razvijaju znanje, vetine i stavove za poveanje kolskog postignua i podsticanje
pozitivnih multikulturalnih odnosa ( , 2008: 534).
Postojea kola mora doiveti interkulturalni preobraaj ako eli biti kljuni
subjekt interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja. Nije jednostavno ostvariti transformaciju kole, jer su izraene razliitosti u kulturama. Obrazovanje za razliitost, a samim tim i kola kao kljuni nosilac ovakve aktivnosti, predstavlja strateku
odrednicu razvoja multikulturalnog drutva (Isto, 2008: 532).
Jo je bitno da se izmeu kljunih subjekata vaspitanja i obrazovanja odvija
interkulturalna komunikacija. Unapreivanje takve komunikacije nije mogue bez
uklanjanja odreenih barijera. U vezi s tim, Snjeana Mre, Danijela Petrovi, Radmila Goovi i Milena Jerotijevi (2007, prema Barna, 1998) navode sledee barijere: pretpostavka o slinostima, koritenje razliitih jezika i stilova komunikacije,
pogrene interpretacije neverbalnih poruka, pretpostavke i stereotipi, tendencije da
vrednujemo i anksioznost.
Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje treba da odlikuje razumevanje i tolerancija prema drugima, kao i poistoveivanje s njima. Sve to lake mogu ostvariti
pojedinci sa razvijenom sposobnou za empatiju. Vaspitanje za humanost, toleranciju i solidarnost podrazumeva i osposobljenost za osetljivost na drutvenu marginalizaciju i ekskluziju. Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje treba usmeriti na
prihvatanje i potovanje razliitosti, na iskazivanje spremnosti prihvatanja vrednosti
394

drugih kultura, na vaspitanje interkulturalne osetljivosti, svesti o sebi, drugima i o

interkulturalnom drutvu.
Interkulturalno vaspitanje promovie interkulturalno obrazovanje i uenje.
Bitne su sledee karakteristike uenja u interkulturalnom procesu vaspitanja i obrazovanja:
uenje je kompleksno i raznoliko (ukljuuje vetine, znanje, verovanje,
vrednosti, pristupe, saznanja i navike);
uenje je individualna, a poeljnije je da bude grupna aktivnost;
uenje je i proces i rezultat, uenje moe biti i uzrok i posledica promena
u interkulturalnom vaspitanju i obrazovanju i
interkulturalno uenje mora imati etiku dimenziju.
Potreba za novom konceptualizacijom vaspitanja i obrazovanja je potreba globalnog drutva, ali i svakog pojedinca. Globalni procesi nisu garancija uspeha za sve
koji su tim procesom obuhvaeni. Zbog toga se obrazovanje mora neprekidno usavravati. Dosadanji uoeni nedostaci u razvoju obrazovanja ukazuju na potrebu da se
preispita nametnuti koncept razvoja obrazovanja i da se razvije nova koncepcija koja
e uvaavati razloge za kritiku postojeih reformi, nego i izazove promena u drugim oblastima i kompleksno sagledane potrebe u savremenom drutvu (,
2010: 259). Sve to mogu subjekti koji su razvili interkulturalnu kompetenciju. Ona
obuhvata mogunost uspostavljanja efikasne interakcije i komunikacije s pripadnicima drugih kultura. Interkulturalno vaspitanje, obrazovanje i uenje mogu promovisati samo interkulturalno kompetentni nastavnici. Takvi nastavnici mogu pomoi
uenicima i njihovim roditeljima da usvoje modele delotovornog ponaanja u drugim kulturama. Interkulturalne kompetencije nastavnika treba da obuhvati takvo pedagoko voenje koje omoguava svim uenicima da razviju samopotovanje, pozitivnu sliku o sebi, to je jedan od preduslova uspeha u multikulturalnom razredu.
Zato je poeljno da svaki nastavnik u multikulturalnom razredu:
1. kreira takvu uenikovu samoprocenu na osnovu koje mogu nastati pozitivna iskustva;
2. inicira pedagoke situacije (uslove) za samopoimanje svakog uenika u
razredu;
3. osigura podsticajnu pedagoku klimu za obrazovna postignua i socijalne
odnose;
4. podstie saradnike odnose (kooperaciju) u razredu bez obzira na etnike
i kulturne granice;
5. podstie oseaje i stavove meusobnog potovanja, razumevanja, oslobaanja od predrasuda zalaui se za ljudsko dostojanstvo;
6. bude zainteresovan za dobrobit svakog uenika bez obzira na njegovo etniko poreklo;
7. bude pravedan, konzistentan i otvoren, te da se istinski jednako odnosi
prema svim uenicima (urbek, 2013, prema: Roux, 2001).
Samo ire konceptualizovano interkulturalno vaspitanje i obrazovanje moe
prevazii razliite forme nejednakosti koje postoje i izmeu kultura pojedinaca i
395

nejednakosti koje su posebno izraene izmeu etnikih kultura. Zbog toga sve subjekte vaspitanja i sve raspoloive resurse treba usmeriti na promene. Koncipiranje
interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja podrazumeva transformaciju celokupne
kulture kole. Ta transformacija se ne moe ostvariti bez ire drutvene podrke.
Interkulturalnost jednog drutva predstavlja bogatstvo razliitosti i generiui faktor
razvoja i vaspitanja linosti.

7. Zakljuni osvrt
Globalni svetski procesi zahtevaju korenite promene u sistemu vaspitanja i
obrazovanja. Zbog toga je potrebno koncipirati nove oblike vaspitanja i obrazovanja
koji e omoguiti vei uspeh i bolji kvalitet u ivotu, radu i uenju svakog pojedinca.
Potrebno je integrisati razliite kulture i interkulturalnost prihvatiti kao vrednost i u
drutvu i u vaspitno-obrazovnim institucijama.
Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje moe razvijati interkulturalna kola i interkulturalno kompetentni nastavnici. Zbog toga savremene vaspitno-obrazovne institucije, poznate kao mesto gde se uenici upoznaju sa ve poznatim, treba da postanu
mesto razvoja, istraivanja, preobraaja i mesto zajednikog ivota i uenja interkulturalno kompetentnih subjekata vaspitanja. Interkulturalni pristup prvo mora biti vidljiv u
sadrajima nekih nastavnih predmeta (istorija, geografija, jezik, knjievnost i umetnost).
Celokupno vaspitanje i obrazovanje treba staviti u funkciju razvoja interkulturalnog drutva. Interkulturalno vaspitanje i obrazovanje je imperativ savremene kole XXI veka. Pedagogija ne treba i ne moe sama da bude odgovorna za koncipiranje
interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja. Pre svega, to mora biti tenja celokupnog
drutva, kako globalnog, tako i onog na nivou jedne drave, pa i lokalne zajednice.
Konceptualizacija interkulturalnog vaspitanja i obrazovanja podrazumeva istovremenu promenu tradicionalnih pedagokih strategija i razvoj partnerskih odnosa izmeu
kljunih subjekata vaspitanja, te emancipaciju linosti vaspitanika koja prihvata razliitost i koja je kompetentna za komunikaciju sa pripadnicima drugih kultura, kao i uputanje u izazove da se nove strategije u vaspitanju i obrazovanju ee primenjuju.

Literatura
Hentig, H. (1997). Humana kola (kola miljenja na nov nain). Zagreb: Educa.
, . (2011). . Daroviti u procesu globalizacije 16, Vrac: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Mihailo
Palov, 253260.
Jevti, B. i Mikanovi, B. (2012). Interkulturalnost u oima nastavnika problemi i perspektive.
Pedagogija i kultura, knjiga 3. Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko drutvo, 129140.
, . (2011). . Daroviti u
procesu globalizacije 16, Vrac: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje
vaspitaa Mihailo Palov, 329336.
396


Milutinovi, J. (2008). Ideje o drutvu znanja i cjeloivotnom uenju. Cjeloivotno uenje
za odrivi razvoj. Sveuilite u Rijeci, 3742.
, . (2012). . :
: (). :
, 111126.
Mre, S., Petrovi, D., Goovi, R. i Jerotijevi, M. (2007). Interkulturalno obrazovanje i
razumevanje. Beograd: Grupa Most.
Pavlovi, Z. (2012). Razvojni oblici vaspitanja. Pale: Filozofski fakultet.
Perotti, A. (1995). Pledoaje za interkulturalni odgoj i obrazovanje. Zagreb: Educa.
urbek, B. (2013). Interkulturalne kompetencije uitelja. Pedagogija i kultura, svezak 3.
Zagreb; Hrvatsko pedagogijsko drutvo.
, . (2011).
. Daroviti u procesu globalizacije 16, Vrac: Visoka kola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Mihailo Palov, 648665.
, . , . (2008). :
. 4. : ,
530538.

Brane Mikanovi

CONCEPTUALIZATION EDUCATION
IN THE GLOBALIZATION PROCESS
Summary: Education is a continuous process of transformation. This resulted in the
appearance of various developmental stages of education: spontaneous, intentional,
and mass media. A new form of education does not completely replace the previous
one, on the contrary, whats more, all forms of education are always present, are interrelated and condition. Always has determined the development of society and the
development of education. All forms of developmental education so far were more
social and less personalistic determined.
The focus of this paper, the author puts the question of the necessity and possibility
of a new conceptualization of education in the globalization process. The goal of globalization is the international connection. Development of such a global society, there
is no effective education. Effective education is accelerating the globalization process
and contributes to the development of a learning society.
The process of education must focus on building a learning society and the society in
which knowledge of the value and resource development of all its aspects. The value
of the global world society will be recognized by how to reduce discrepancies between
the needs for study, work and live together. Development of a society contributes to
intercultural education.

397