Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Djindjic - Vreme 1994 PDF

    Uploaded by

    novo-videlo
    31 views3 pages

    Original Title

    Djindjic - Vreme 1994..pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    31 views3 pages

    Djindjic - Vreme 1994 PDF

    Uploaded by

    novo-videlo

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 3
    paso casos Intervju: Zoran Dindié Poslovoda parnog valjka Socijalisti hoée da razgovaraju o podeli ministarstava, ali Kada ka%ete "Sto ne bismo benzinske pumpe w Srbiji iznajmili privatnicima i pare usmerili u penzioni fond’, to ih stra’no nervira, Sto se vike resursa ame od vlasti i ona bude siromasnija, vige Ce biti prinudena da pravi kompromise ti dok se Srbija ne prepeSagi uzdud i popreko, odnesno da je } predena kilometraZa vaznija od MO minvtaie na RTS, lider Demo- kraiske stranke Zoran Dindié krenuo je ne- ‘davno na put, Poteo je od Loznice, Sapea i i beden da se izbori ne mogu dobi- ‘Zworniks, pa preko Sandéaka stigao u najjaéa uporista SPS Leskovac, Vranje i Negotin. Sudeéi po nekim novinskim vestima,u jedn- ‘om selu nadomak Vranja, nenaviknuti izgle- dda na oporici dovali nisu mu se ba previge obra- ‘Nita ozbilino, neuspela provokaci- fe predsednik Demokratske omladine ‘Srda Popovic, ofevidac ovog dogadaja. U pauzama pesaéenja po Sibiji Bindi je w krat- kom roku nekoliko puta ustalasao priligno apatiénu politigku scenu javnim optuzbama na ragun "Simpa’, "Bra¢e Karic”, naftne ma- fije,prigama o telefonima koji se prisliskuju. ‘Viast ga optuzuje da priziva nove izbore i koristi"jevtin politigki marketing". Drugi twrde da je Dindié marketinfki najbolje upak- ‘van srpski poitigar ida je re& 0 veoma sk- ‘upom pakovanju, ali su u dilemi Sta ovde bolje prolazi- jeftin ili skupo. Vecina se, ‘medutim, slaze da je Zoran Dindié trenutno nnajpragmati¢niji poititar na ovim prostori- ma, Pragmatitniji mo%da i od samog Miloseviea VREME: Motemo li poceti konstataci: Jom da ste se izgleda odlueili za permanent- ‘nu predichormu kampanju? DINDIC: Taj utisak je porpuno taéan. Od Januara do aprila ove godine kao stranka smo bili u krizi izazvanoj spoljnim dogadajima, Najpre neuspelim pergovorinia o ulasku stranke u viadu koji su nam weli mesec dana, ‘Ta nagadanja hoce-neée bacila su na DS jed- ‘no nepovoljno svetlo. Zatim je stedilo gla- sanje za predsednika skupStine i nesporazumi sa ona éetiri glasa uz pomo¢ kojih je Tomié izabran. Zbog nae neopreznost sve je to bilo pripisano nama i priznajem da smo se u sve~ ‘mu tome pomalo naivno ponasali, Na kraju su i naSa dva lana, uprkos protivijenja stranke, uSlau viadu, Morali smo 2bog svega toga da konsolidujemo stranku, Pokuali smo ‘danademo izlaz iz stuacije u Kojoj smo se mi koji kaZemo "posteno”, najednom nasli pod sumnjom da radimo sve suprotno. Tzlaz smo nail programskom profiisanju stranke. Rekli smo - mi znamo kako da se refi problem devizne Stednje, znamo kako da 14, NOVEMBAR 1994, ll VREME m@ 15 > se rei problem pena, prvatizacie, znamo kako da resimo d#2avnu privredu, ktiminal, (Od maja smo krenuli permanentnu kam- panju jer vidimo da izbori w Srbijijo8nisu zavrieni. Od 1990, do danas taj porodaj se nije desio. Srbija nije porodila novi sistem i aio ima stalno neuspele pokuSsje. To nije ‘uspelo 1990, pa 1992, ni 1993, zamalo da se desi ove godine. bora 6 zato biti 1995, VY Mnogi vas optetuju da prizivate vanredne izbore koji bi mogli da znage 10- talnikrah opocicie. Ma kakvi. Opocicija nikada nije tliko Joa da bi krahirala i mi jednostayno imamo sreéu sa Srbima jer oni su toiko stp 3. Slobodino mogu da kaem da je ‘opozieia jedna v celofan umotana "éorava Jet" ukoj ju ubacujuonoliko Kolko ne Zee da daju viadajuco} parti. Od 1990. do 1993. opoziija je sve vise dobijela, a ne mote da se kate da je bila sve bola. Ne moze da se kaZe ni da je 1990, kada je dobila polovinu svih glasova bila dota. U principa {amo jedan opozciono natrojen narod. Jo nije videno da neki narod usted rata, ‘zolacije, wlasnog monopola vlasti na radna ‘mesta, plate, uj i braSno,polovina glasa za ppromene. Zna se za pravilo da wopite nije prstojno biti opozicija u rat Samo opozic- jae kriva Sto tu Koliginy Zee i glasova nije pretvorilau jedan politi instrument. Mi smo krivi Sto dabijemo vige od dva miliona slasova i onda budemo manjina, Prige 0 rahu niu utemeljene i siguran sam da ée bar polovinu. Na Sta ste nail na jugu Srbije, iamo de je SPS tradicionalno naijad. Jedini deficit koji tamo posto je deficit ‘opozicij. Tvrdim da tamo nije problem uti- aj rada drZavne televizij. Taj deo naroda je promuéuran, neuporedivo vi8e nego miu sgradovima i vrlo je vet da tite izmedu redo- vva, Njima je sve jasno. Oni, medutim, dréavne medije posmatraju kao barometar vlasti u Srbifi. Pojavijivanje na dréavnim ‘medijima kod njih nosi odredene poene. AKO se neko pojavijuje na televiziji tone znaéi da ‘mu oni veruju, nego da je moan, Nisu oni zaglupljeni i dobro su obavesteni o svemu. Zaajo gotovo sve ito i Ij Koj gledaju Sta io B, taj "Borbu" i "Vreme'. Aliproblem i je jer nai lokaln judi nisu dovolno jai Naja judi su u SPS. Naf su uglavaom nas- tavhici, advokati, lekari, judi iz slobodnih profesije. Espeesovei su direktori, Ijudi iz. struktura, Onda oni zakljuge: em je u Beo- ‘gradu vast jak, na televiiji samo nih prika- zzyju, em je ovde vlast jake. Cut i post, ali ne mora’ da se slade, YI kako onda sve to promeniti bez televizije? ‘Taj led se moze razbitijedino 6esim od- Jascimaiprsustvom tamo. Kada odemo doe, onda je i policija Ijubazna, onda su svi Jjubazni. Ljudi koji nas podréavaju vide da smo i mi neka Vlas, kaZu, "i ovina8i su neka sil, vidi neGe na rutak sa predsednikom opS- tine koji ih zove, dali su mu korpu”. Dok se ‘oni neposredno ne uvere dai mi zaista nesto znatimo, zamisljace nas i dalje samo kao dosta naivne vegetarjance koji pokusavaju «da pobede neke divle 2ve. Svojevremno nist bil daleko od ideje da pod odredenim uslovima udete w koaiciju ‘a socijalistima, Socijalisti hoée da razgovaraju o podeli ministarstava, ali kada kadete "Sto ne bismo ‘benzinske pumpe u Srbijiiznajmili privat- nicima i pare usmeriiu penzioni fond", to ih straino nervira. Sto se vile resursa uzme od vast i ona bude siromasnija, vide ée biti prinudene da pravi kompromise. Postoji i ‘drug put kroz instuticje, da uzmete pet min- istarstavai da probate da menjate nest iznu- tra Ali iskustavasatakvim opredeljenjem su emanates Milosevi¢ je super lekar koji se opkladio da ¢e da ofivi nekoga ko je mrtav veé Sest dana i koji sada celu svetsku nauku poziva u Ppomoé, a nema pomoéi ances ‘veoma lofa, IskuSenja takvog puta su velika, * ‘moguénost korupcije takode. Da ne bismo ‘nae Ijude izlagali takvim iskuSenjima, pa ih posle krivili za korupeiju, odlutili smo da rvo odsetemo sve takve moguénosti ko- rupcijevlasti, pa onda da menjamo viast Y Znati, definitimno ste odustali od ideje da retimu poslutite kao sveka krv? Demokratska stranka je bila najbliza ul asku u viast. Socijaisti su pregovarali sa raznima, ali mi smo vodili najozbiljnije pre govore jer smi imali najozbiljnije namere, [Na¥ je uslov bio dase dve, tri stranke politié- Ki dogovore promenama i da izadu pred narod sa programom promene, nekom vis- tom koalicionog protokola u kome bi bio polit¢ki sedr#an program te viade. Socijalis- {i nisu bili spremni na to. Oni su rekli da pos- foji_Avramoviéev program, i da je to dovoljno. Mi smo dakle bili najblize, ali su nai uslovi bili najteti. Socialist su, doduse, ‘mogli da ih. prihvate, jer mi nismo trazili smenu nijednog pojedinatnog coveka Sistemski su im ti uslovi bili najtezi jer bi znatilo da za dve godine oni vise sistemski ne raspolazu ni radnim mestima, ni ‘kadrovskom politikom, ni kreditima, odluka- ma o kamatnoj stopi, Koigini novea u optica- ju. Ne oni, nego niko vige ne bi bio u poziciji dda kate - ii glasaj za mene, ili viSe nece’ mati plata, V U poslednjih nekoliko nedelja éesto ste ukazivali na razne nezakonitosti ali nika- da niste nudil dokaze. ‘Znam za te prigovore, ali ne Zclim da postanem javnituzilac, a DS javno tuzilastvo, ‘U tom sluéaju mi bisto skupljli okolo do 16 Ml VREME i 14. NOVEMBAR 1994. sumentaciju i pokazivali judi koji su nam to dal bi bil pos prtskom. Na taj natin bi se bitno suzio krug nash saradnika u SPS, judi nezadovoljni, na primer, Sto jedan Dragan Tomié jesto privilegovana lignost Koja aloupotrebljava polititke veze za svoje poslove. Mi sve to dobijamo iz SPS. Ja imam fu dokumentacjy, inaze ne bih otome gover. io, Ako dam dokument iz koga se vidi da je "Simpo", odnosno Dragan Tomi¢ dobio 13 riliona maraka u dinarima da uveze zamrz~ ‘nuto meso, jedan poklon kredit jer "Simpo" nikada nije uvozio meso, odao bih svoje iz- ‘yore. Od tin 13 milona 11 milion je bilo 2 rade, Posle toga, éak ni to meso nije hteo da ‘prodaje u mrezi nego je naterao BIM Slaviju da tradi Kredit za kupovinu tog mesa. Ne- davno sam dobio takode, veoma obimnu do- ‘umentacju o poslovima direktora 2elezare ‘Smederevo, DuSana Matkoviéa, Koji je post- ‘80 menadzer godine, to je jedno veo laskavo priznanje. Kao reakeiju na to prizmanje do mene je stigla dokumentacija 0 tome kako je 6 prevario nekoliko Seéerana w Stbili, kako ih je ucenjivao da kupe koks od njega, kako nije isporutivao taj koksiako je uzeo avan ako je isporutivao koks koji nije ‘upotrebij..Umestojavnog obelodanjivanja tih dokumenataopredelio sam se za skretanje paznje javnost na odredene pojave. Mi bira- mo simabolignestvari ne jude. Za mene je jedan Dragan Tomé kao ignost nevadan. On je za mene problem kao zor socijalisticke uspeSnosti. Ako je taéno to Sto se kaze da Covek moze da bude tako uspeban socijalis- {iki menader, onda je moja pozicija pogre’- na, Ako je moguce da u uslovima socials titke privede neko ma posten natin postigne: tako velike uspehe i posao kao on, onda ja resin, moda je drusivena svojina Zastato- Tiko uspesa, a socialisti¢ki menadzeri boj nego oni zapadni. Ili na primer, korporacija Karig. Oni su za mene simbol jer su se obogatili na fondovima za razvoj neraz- ven, jer su iavezli Kapital u inostanstvo, jer nsta ne proizvode.Ptate hiljadu judi Sta ‘va korporaijaproizvodi, niko neée zati da vvam kaze. Proizvode magli. Oni su simbol prevare u ovom drustvu. Ima toga dost Uamnite Bor i izvoz alata. Svi znaju Ko je zaduten za izvor. ata. Sin jednog velo vic sokog ministau repubickoj vad. Nie moje ‘asad ja ulazim ute kanal Ja ukaem na to dda ogromna koliéna lata i bakra odlazi iz Boca na nati koji ije dovolino kontroisan da dim nema kontrole postoje moguénosti zloupotrebe. DS stranka je veé uogena od Ijud kao stranka koja ukazuje na ovakve po- jave i vezuje ih uz odredene litnosti. Na alos jo nismo dobilinijedan uverijiv de- manti da nismo bil v pravu Y Do nedavno i radikali su na sligan navn w skupstinama mahali raznim doku- Ne Zelimo da radimo kao St su to Gini radial. Da nije bilo SeSljevog neprekidnog :ahanje papirima moda bismo s vremena na vreme dosti w iskusenje da to i sami ponekad uradimo. Moram priznati da je onekad to iskuwSenje veliko kada imate u rukama neki sofan dokument. Ali mi to neem radii. "Y Relii ste da Zele da vas sklone, da pos tof scenario raxenja DS. Ko to eli da uéini? SPS ili SKPI? Ne, u pitanju je SPS. Pre 4 godine vrhu SPS je postalo jasno da do neke promene vastiu Srbiji mora da dode. Oni su vremen- ‘om, posle prvobitne euforije, kada su mislili ‘dade pobediti general u Rus, i da Ge se ob- novit istogniblok, bit stanju da wz pomoe vojske i policije jo sto godina viadaju Srbi- Jom, dosi su do realistignog saznanja da do neke podele vlasti mora doci. Pokusali su da naprave za kratko vreme drugi trik. Prvi su rapravilijof na Osmo) sednict kad su pros- tom zamenom elite u okviru iste stranke stvoril utisak o radikalnoj promeni sistema, ‘Oni su tada pokazaliizuzetnu sposobnost da regenerifu sistem, odnosno da promene tofak na autombilu koji je pukao px brzini od 80 na sat, ada uopSte ne zaustave volo. Drugi tik Je bio pokuSaj da se podeli vlast, a da se “apravo ne da viast i monopol. Odili su da podele s drugima samo sektor konzumiranja vast Y Ranijesteimali problema u strani jer ste pokazivali gadljivost i distancu prema nacionalnim konceptima, granicama... Toje taéno, Ja nisam imao na poset r2- ‘zumevanja 2a ta pitanja. Mislio sam da je mos jedne drZave i jednog narodau ekonom- ji. Ona narod koji ima dobra organizaciju i ekonomiju moze da ostavari sve svoje ciljeve, a ne mora udpite da ih define. Ja sam wvek bio za ekspanzionizam, Nisam od ‘nih koji se libe da kad: mi imamo svoje in teresne sfere, elimo da se Srimo, Zelimo da bbudemo kolonizatri. Ja sam za to. Svako ko neSto proizvodi, ko neSto hoce mora da Zi Sirenju. Mislim da je to korektno saopstt Mislio sam ako promenimo vlast u Srbij, dobijemo dobra ekonomijuidrZavu, daéemo po prirodi stvari na Balkanu postati jedan ‘magnet. Tada sam metaforigno to formulisao = da li hoGemo da vodimo politiku po teorij magnet ili parnog valjka. Da li éemo da

    You might also like