DUKIJEVA BIBLIOTEKA

Dnevnik Velikog rata (1): Crni oblaci nad Srbijom

Pucnjima u Sarajevu na Vidovdan 28. juna 1914. godine ubijen je austrijski
prestolonaslednik Ferdinand, a Austrougarska carevina dobila povod za davno sanjani
"prodor na Istok". Za atentat je optuena Srbija kojoj je 23. jula postavljen uveni
ultimatum. Srpska vlada sastala se u Niu radi reavanja ovog tekog pitanja, budui da je
zemlja tek izala iz balkanskih ratova, iscrpljena i sa velikim gubicima.

DNEVNIK VELIKOG
RATA
FELJTON

Mobilizacija preko noi: Srpski regruti u leto 1914. ispred kasarne u Beogradu

2014

Zato su prihvaene sve take ultimatuma osim jednog, da austrijski istraitelji trae navodne
krivce za ubistvo Ferdinanda po jednoj slobodnoj dravi. Beu je to bilo dovoljno da objavi rat
Srbiji. Ve sledeeg dana Crna Gora objavljuje rat Austrougarskoj. Isto ini i Rusija, strahujui
od irenja germanske moi, pridruuju joj se Velika Britanija i Francuska. Tako se srpskoaustrijski sukob razvio u najvei rat u dotadanjoj istoriji, u kojem je ivot izgubilo preko 10
miliona ljudi. Voen je na pet glavnih frontova, a jedan od njih bio je na Balkanu.
PROGLAENA MOBILIZACIJA
Na stogodinjicu poetka Prvog svetskog, ili Velikog rata, kako je prozvan u narodu, "Vesti"
objavljuju najzanimljivije i najpotresnije odlomke Ratnog dnevnika 1914-1918. Milete M.
Prodanovia, koji je u ovoj krvavoj, ali i herojskoj epopeji uestvovao kao artiljerijski narednik.
Stranice ispisivane njegovom rukom nastale su u predasima izmeu mobilizacije i prvih,

D N E V N I K V E L I KO G RATA - F E L J T O N

Dnevnik Velikog rata (1): Crni oblaci nad Srbijom

Pucnjima u Sarajevu na Vidovdan 28. juna 1914. godine ubijen je austrijski
prestolonaslednik Ferdinand, a Austrougarska carevina dobila povod za davno sanjani
"prodor na Istok". Za atentat je optuena Srbija kojoj je 23. jula postavljen uveni
ultimatum. Srpska vlada sastala se u Niu radi reavanja ovog tekog pitanja, budui da je
zemlja tek izala iz balkanskih ratova, iscrpljena i sa velikim gubicima.

Mobilizacija preko noi: Srpski regruti u leto 1914. ispred kasarne u Beogradu
Zato su prihvaene sve take ultimatuma osim jednog, da austrijski istraitelji trae navodne
krivce za ubistvo Ferdinanda po jednoj slobodnoj dravi. Beu je to bilo dovoljno da objavi rat
Srbiji. Ve sledeeg dana Crna Gora objavljuje rat Austrougarskoj. Isto ini i Rusija, strahujui
od irenja germanske moi, pridruuju joj se Velika Britanija i Francuska. Tako se srpskoaustrijski sukob razvio u najvei rat u dotadanjoj istoriji, u kojem je ivot izgubilo preko 10
miliona ljudi. Voen je na pet glavnih frontova, a jedan od njih bio je na Balkanu.
PROGLAENA MOBILIZACIJA
Na stogodinjicu poetka Prvog svetskog, ili Velikog rata, kako je prozvan u narodu, "Vesti"
objavljuju najzanimljivije i najpotresnije odlomke Ratnog dnevnika 1914-1918. Milete M.
Prodanovia, koji je u ovoj krvavoj, ali i herojskoj epopeji uestvovao kao artiljerijski narednik.
Stranice ispisivane njegovom rukom nastale su u predasima izmeu mobilizacije i prvih,
pobednikih ratnih operacija na Ceru i Kolubari, potom munog povlaenja srpske vojske i
naroda preko Albanije, golgote i oporavka na Krfu, prebacivanja srpske vojske na Solunski front
i njegovog konanog proboja.
One donose i sve oseaje i line doivljaje autora koji, posveujui svoj dnevnik pokolenjima,
napominje: "Samim svojim poloajem u komandi imao sam mogunosti, poto su sva nareenja i

zapovesti ile preko mene, da ih ubeleim. Poto sam lino uvek bio u borbenom delu baterije sa
komandirom, a docnije u tabu sa komandantom odsene artiljerije na poloaju, na osmatranici
- sve sam borbene situacije i dogaaje na bojnom polju mogao lino videti i ubeleiti u svoj
dnevnik." Rukopis je slagan prema zamisli Prodanovia, a objavljen je po njegovoj smrti, na
jubilej srpske pobede 1914. godine na Suvoboru (Kolubari). Svi datumi beleeni su prema
starom kalendaru.

Regent Aleksandar Karaorevi

Srpski regent Aleksandar, na dananji Kralj, pozva objavom mobilizacije 12. jula 1914. godine
Srbe i po trei put pod oruje. Srbi, iako umorni zbog ratovanja sa Turcima i Bugarima,
oduevljeno prihvatie poziv svoga omiljenog Vrhovnog Komandanta, te hitahu svaki u svoju
komandu da stanu na branik svoje otadbine i da i ovog puta i tom velikom, monom i silnom
protivniku zadadu smrtan udarac, da pokau celom svetu svoje junatvo i dadu primer svojim
pokolenjima, kako se rtvuje za kralja i otadbinu svoju.
Subota 12. jula 1914. Vraajui se iz Kragujevca, gde sam bio otiao trgovakim poslom, svratio
sam u aak. U aku velika uurbanost, regrutna komisija pozvana, oekuje se kakav e na
odgovor biti na notu - ultimatum, koji je Austrougarska vlada predala naoj; kao sigurno
oekivalo se na protivodgovor i na mobilizaciju. Otiao sam u Okrunu komandu da vidim ta e
biti sa mnom ako se naredi mobilizacija, jer sam po mojoj molbi izbrisan iz umadijskog
artiljerijskog puka i stavljen pukovskoj komandi na raspored... Odem u kancelariju kod kapetana
Staniia, on mi ree da je mobilizacija tu i da ekaju kao sigurno, kroz koji as za nareenja...

On mi ree da ja ne idem u umad. art. puk, ve da doem u Okr. komandu sa svojim jahaim
konjem, a biu upuen profijent-koloni II poziva. U 7.00 uvee naredi se mobilizacija. Ordonansi
odjurie optinama sa nareenjima, ja pojahah konja, pa pourih kui. Kui sam stigao dosta
dockan. Izbudim ih i izvestim Mika i Zdravka (oca i brata, prim. prir), da je mobilizacija
nareena. Zabrinutost velika zavladala kod svih ukuana. Kako Zdravko mora ii sa svojim
konjem kao konjanik, a kobila koju je jaio u Turskom ratu u borbi na Kumanovu pod njim
ranjena u prednju nogu i ostala nesposobna, tek mi Miko ree, da sutra odem u Mijokovce i
kupim konja za njega.
Nedelja 13. jula. Naredba za mobilizaciju objavi se hitno. Ja odoh u Mijokovce i po podne vratio
sam se i konja za Zdravka doveo. Svet se kod optine skuplja i svi su zabrinuti. Obveznici III
poziva po nareenju odmah se upuuju na svoja zborna mesta. Svi ostali obveznici imaju sutra
rano doi pred optinu, gde e se proitati mobilizacijski ratni spisak i gde e svaki dobiti svoj
uputni mobilizacijski akt.

Ratnik i privrednik
Mileta M. Prodanovi roen je 1883. u Bogdanici, u optini Gornji Milanovac, kao prvo dete
Miloa i Marice, u porodici davninom iz Hercegovine. Imao je tri brata i pet sestara. kolovao se
u Pranjanima, gde je njegov otac preselio trgovake poslove sa izvozom stoke, ljive i rakije,
potom i u aku. Oenio se 1906. Cvijetom Popovi i sa njom dobio pet keri i est sinova. Sa
bratom Zdravkom uestvovao je u oba balkanska rata. Po povratku iz Prvog svetskog rata
preuzeo je oev posao. Bio je lan Demokratske stranke Ljube Davidovia i kandidat za
narodnog poslanika, kao i predsednik optine Pranjani, te banski venik u Novom Sadu i lan
Upravnog odbora Hipotekarne banke u Beogradu.
Ponedeonik, 14. jula. Pripremali smo se i ja i Zdravko za polazak. Proitan je mobilizacijski
ratni spisak i po istom meni glasi opet 1. bater. um. art. puk "Tanaska Rajia" u Kragujevcu, a
Zdravko - nerasporeeni narednik III konjiki puk u Ni.
Utorak 15. jula. Poto smo se digli iza ruka, spremili smo se, pozdravili sa roditeljima, sestrom,
deicom i enama, krenuli smo se u ime boga u komandu. Do aka emo zajedno, pa e
Zdravko sutra za Ni, a ja u za Kragujevac. U aku smo noili.
Sreda 16. jula. Digli smo se rano, dorukovali smo kod sestre Dare, i Zdravko se krenu sa jo
nekoliko drugih konjanika za Ni. Ispratim ga donekle, pozdravimo se. Rekoh mu: - Zdravko,
kad si nerasporeen, javi se pukovniku Babiu komandantu II konjike brigade, on je tvoj bivi
komandant puka, koji te ceni, zadrae te u brigadi. Ove moje rei kao da ga uvredie. Otro ree
mi: - ta, Mileta, ako emo svi sinovi otadbine sklanjati se, ko e braniti nju i ognjita naa, i
nau neja? Moliu da idem u III eskadron, u moje ratne drugove. Ponovo poljubismo se i on
ode, govorei mi: - Ti jo ne zna kakvi su crni oblaci nad Srbijom...
Odmah za njegovim odlaskom i ja spremim konje i krenem za Kragujevac. Uz put na sve strane
vojnici u gomilama odlaze u svoje komande, porodice njihove ispraaju ih i plau. Po podne
svratio sam u Kni te se sa sestrom Dragom pozdravio i uvee stigao sam u Kragujevac... Javim
se u 1. bater. um. art. puka "Tan. Rajia" komandiru kapetanu I klase Milou Banieviu i on
me po nareenju puka primi i upisa, i naredi mi da predam konje jednom vojniku, a da ja doem

u kancelariju, da pomaem oko mobilizacije baterije i predaje stvari i ostalog, to sam odmah
uinio. Svo ljudstvo i stoka iz naroda bila je pristigla 18. do podne...
ZAKLETVA NARODA
Baterija, svo ljudstvo, bilo je na svojim mestima tano u 2.00 po podne, poravnata za pregled.
Stariji vodnik porunik Sveta K. Popovi, vodnik I voda, komandova mirno, komandir se
pomoli..., doe i nazva: "Pomozi bog, vojnici!" Slono i glasno odgovori se: "Bog ti pomogao."
Komandir stade nasred baterije pa produi: "Vojnici, na vrhovni komandant pozvao nas je pod
oruje, da stanemo na branik otadbine. Od vas traim da se zapovesti i nareenja
pretpostavljenih izvruju bezuslovno do sitnica, da i sada posvedoimo, da smo verni sinovi
otadbine i da smo spremni u svakom momentu ako zatreba i ivot svoj poloiti za svoga Kralja i
otadbinu!"

Dnevnik Velikog rata (2): Sanjao smrt brata

Jedna od prvih bitaka u Velikom ratu vodila se na Ceru, u avgustu 1914. godine. U njoj su
srpske snage pod zapovednitvom Stepe Stepanovia odnele pobedu nad austrougarskim
jedinicama feldmarala Oskara Pooreka. Bitkom na Ceru spreena je namera
Austrougarske da na samom poetku vojniki slomi i okupira Srbiju kako bi potom mogla
da se okrene protiv Rusije.

Poginuo u prvim bitkama: Zdravko Prodanovi

Srpska pobeda iznenadila je svetsku javnost koja nije oekivala da e jedna mala drava moi da
se odupre Sili osovine, pa je Cerska bitka doprinela odravanju morala saveznike Antante koja
je i baterija umadijskog artiljerijskog puka Milete M. Prodanovia, koji je ovo slavno doba
zapamtio i po jednom linom dogaaju.
SILNA BEANIJA
Opisujui "silnu beaniju" naroda iz sela pored Save, i bitke u kojima su obe strane imale strane
gubitke, Prodanovi nastavlja: "Ponedeonik 4. avgusta... Meni samo srce zaspalo. Sedei
naslonjen na laktove odmah zaspah. Odjednom u snu stvori mi se slika velike krvave borbe u
velikom uorenom selu; lepa crkva poruena granatama i sa obaljenog tornja jedna cigla vie od
njene polovine nadnela se. Sam mislim kako je njena tea na obali. Tog trenutka izbi streljaki
stroj i moj brat Zdravko sa isukanom sabljom pred strojem. U tom momentu on pada pogoen. Ja
se prenem iz sna. Ovo mi se sve zbilo za nekoliko trenutaka. Skoim sa tog mesta, protrljam
elo. Vidim da je to san. Utom me komandir upita: - ta je tebi, Mileta, te si tako prebledeo? alei se sa mnom: - Sigurno si se uplaio kad vidi kako se mnogo gine. Ja mu rekoh da se smrti
nimalo ne plaim za sebe, to je uveren iz minulog rata, a i iz borbe iz prolog dana, jer sam uvek
bio u bornom delu baterije, ali mu rekoh da sam sad, kad sam seo, zaspao, i san mi veoma runu
sliku predstavlja. Sve mi je moj Zdravko na umu, jer vidim kakve se krvave borbe vode i vidim
da oveji ivot nije nita."

Zloini austrougarske vojske 1914. nad narodom u Mavi

etvrtak 7. avgusta... Dojuri jedan ordonans komandantu sa izvetajem da jake neprijateljske
trupe, koje odstupaju od apca, naginju Ceru... U 5.00 po podne borba presta. Nai izaoe do
Drine. Zarobie mnogo vojnika, silnu komoru i 150 dobrih konja, kao i mnogo razne opreme.
Veerali smo. Svi su bili raspoloeni, osim mene. Komandir opet primeti da sam neto zabrinut.
alio se sa mnom da bi me oveselio, ali se meni nije dalo. Predoseao sam da mi nee biti dobro.

udna zverstva
Petak 8. avgusta... U 9.00 pre podne uzjaem konja sa porunikom Danilom, te odem u Lenicu
da bih to uzeo za bateriju. U varoi ovek sad vidi uase koje su neprijatelji poinili: poruene
kue, opljakani duani, svet opljakan do gole due. Kod crkve obeeno 10 lica, meu kojima
ima i dece. Na eleznikoj stanici oko 100 dua zaklano. Straan prizor pogledati. Skidaju i ove
sa veala, kao i one od eleznike stanice to kupe, i sahranjuju. Na pijacu dovukoe jedan
neprijateljski aeroplan, koji je oboren prolog dana ispod Lenice... Dugo nisam mogao zaspati.
udna zverstva koja su Austrijanci poinili ne moe ovek zamisliti dok nije video. Uasno!

Nedelja 10. avgusta. Poto sam opisao sve konje, koje smo od plena dobili, zaveo ih u spisak i
poslao divizionu, upitao sam komandira da odem na Dajevac vie Novog Sela da se vidim sa
Zdravkom. On mi odobri: - Pa uzmi jednog vojnika neka poe sa tobom. Ponesite puke jer teren
nije raien... im sam bio u Novom Selu, sretoe me neki konjanici, koje sam upitao za III
konjiki puk. Oni mi rekoe da su svi konjiki pukovi na Dajevcu kod okeine i prooe, ali
posle 50-60 metara kada su odmakli zovnu me jedan po imenu. Poznao me je i kaza mi: Sigurno si poao da se vidi sa Zdravkom. Odgovorih mu da jesam. Kae: - to e uti docnije,
bolje da ti kaemo. Kamo sree da je dobro, ali ta e, takva mu je sudbina. Ja otrnuh. Ree mi:
- Zdravko ti je poginuo 4. ovog u borbi u Prnjavoru... Kao da me ubi. Nita nisam posle ni uo
ta su mi jo govorili...
Odjurimo pravo na Dajevac. Naem puk, ali 3. eskadron nije tu, ve u Badovincima. Odem kod
komandanta puka, pukovnika Nikole Calovia, koji bee u atoru. On odmah izae, izjavi mi
sauee i mnogo ali pokojnog Zdravka. Hvalei ga, viknu jednog ordonansa i naredi mu da me
odvede u Prnjavor, gde je Zdravko poginuo. Ja mu se zahvalim i rekoh mu: - Poto je sad
dockan, jer mi ne vredi samo videti gde je poginuo, ve nai njega i pristojno ga sahraniti, sutra
u rano doi. On mi onda ree: - Veeras e doi 3. eskadron u kome je on bio vodnik u borbi,
bio je zastavnik puka pa je sam molio da toga dana ide u borbu. Njegovi drugovi otii e sutra sa
tobom. Pozdravim se, pojaemo konje i vratimo se uvee u bateriju. im sam sjahao sa konja,
komandir mi prie videi me uplakanog... Komandir mi ree: - Uzmi sutra jednog vojnika pa
otidi u Prnjavor, a posle kui. Poi sa kolima i prenesi ga.
Ponedeonik 11. avgusta. Rano izjutra spremim konja i poem. Sa mnom poe i narednik
Dragutin Kalanovi. Svratim u Lenicu te kupim sveu, taljana i rakije malo. Kad sam doao na
Dajevac kod III konjikog puka, bio je doao 3. eskadron. Javim se komandiru i on mi izjavi
sauee alei ga mnogo. Svi njegovi drugovi ispriae mi detaljno kako je tekao tok borbe i
kako je veselnik poginuo. Utom doe kod nas i komandant, pukovnik olovi, i kae mi da se
iznenadio kad je uo da je Zdravko poginuo.
Ree da je po dolasku njegovom u Ni o mobilizaciji pred pukom predao mu pukovsku zastavu,
da je pobedonosno pronese i da je do poslednje kapi krvi ne ispusti da padne neprijatelju u ruke:
- On je zastavu nosio do uoi dana njegove pogibije, kada je molio da je privremeno preda svom
pomoniku podnaredniku Dragii Milosavljeviu da bi uestvovao u borbi, to sam mu jedva, ali
da bih mu uinio po elji, odobrio. Tvoj brat Zdravko poginuo je kao junak u borbi. Njegovo ime
bie zlatnim slovima zabeleeno u istoriji III konjikog puka. Komandir mi pak pria: - im je
bio sudar sa neprijateljem kod Prnjavora, patrola izvetava da se u selu Prnjavoru na drumu
odmara jedna baterija neprijateljska. Poto je na eskadron blizu, to on sjae za borbu peke.
Pokojnog Zdravka odredio sam za komandira konjovodaca. On me, meutim, zamoli da ide za 1.
vod za vodnika, jer vodnik 1. voda nije tu. Najzad, dozvolih mu. On sjaha sa konja, baci dizgine,
iupa revolver i zamae urno za vodom, koji je bio razvijen sa ostalim vodovima eskadrona i u
streljakom stroju ulazio u selo Prnjavor. Borba je bila estoka i posle kratkog vremena izvestie:
"Pogibe Zdravko."
Komandir mi ree: - Svi smo ga neobino cenili, voleli i potovali, jer je narednik Zdravko to
zasluivao. Odmah po njegovoj pogibiji, ceo se puk razvio za borbu, sjurio u Prnjavor i
neprijateljsku bateriju uputio natrag...

OPELO U KAFANI
Borba je ve prestala. Svi oficiri iz III konjikog puka alili su pogibiju pokojnog Zdravka, ali su
i njegovu hrabrost i portvovanje hvalili.
Jedan vod konjanika ostavljen je da ga sveano sahrane, a i metani... Veina je poznavala oca
pokojnog Zdravka... On je poginuo na samoj raskrsnici puta abac-Lenica i okeina eleznika stanica prnjavorska, blizu oka kafane Topuzovia. Odmah su ga uneli u kafanu,
zovnuli svetenika da ga opoje. Dok sanduk koga su pogodili bude gotov zapalili mu sveu.
Uneli su i vojnika Cicovia koji je, kad je Zdravko pao smrtno pogoen, pritrao njemu i sam
poginuo. Svetenik je opojao obojicu i tek to su hteli da ih sahrane, jaka neprijateljska kolona
vojske koja se povlaila iz apca udarila je kroz Prnjavor. Otvori se borba. Poto je puk bio u
sredini opkoljen, to je morao spasavati se. To je sa velikim rtvama i uspeo.

10

Velikog rata (3): Duvankesa jedini trag

Dali su mi vojnika da mi tano pokau mesto gde je moj brat poginuo. Sa mnom poe i
vojnik Milenko Bralovi, jer je on bio tu kad je pokojni Zdravko poginuo. Njemu su dali
konja pokojnog Zdravka, poto je njegov konj bio poginuo... Oko 10 asova pre podne
stiemo. Stranu sliku ruevine predstavlja selo Prnjavor: na sve strane poruene kue.
Kada sam bio pored crkve, pogledam toranj obaljen granatama. Jedna cigla vie od nje
polovine nadnela se i stoji, ne pada. Stanem, pogledam ovo veliko uoreno selo, koje mi
odmah bi poznato iz sna. Prekrstim se i zaudim: "Boe moj, kako je ovo mogue?"

Danonone borbe: Srpska peadija 1914. kod Valjeva

MESTO IZ SNA
To sam svima docnije o tom dogaaju priao. Mogao sam i sam potreviti mesto, gde je pokojni
Zale poginuo. Vide se na sve strane tragovi velike krvave borbe koja je bila. kola izgorela, kao i
mnogo kua pogorelih, grobova po kanalima sa obe strane puta mnogo, takoe i po avlijama i
crkvenoj porti. Doosmo do raskrsnice mesta gde je pokojni Zale poginuo. Ba na samom oku,
jedan metar od oka ka raskrsnici od kafane Topuzovia jo stoji sve trag krvi, koja je lila kad
je veselnik poginuo. Dolo mi je da se i ja ubijem. Ali, projuri mi misao na roditelje i decu.
Svojom smru pobio bih i njih sve. Moram stegnuti srce i sve izdrati ba zbog njih i pomiriti se
sa sudbinom. Moda mu je bog tako rekao i tako je moralo biti. Bilo mi je teko i preteko. Teili
su me svi prisutni.
Poto sam se malo povratio, potraio sam njegov grob, gde je sahranjen, da bih ga bar sahranio u
sanduk i upalio mu sveu na grobu. U blizini kafane masa grobova i treba da otkopavam redom,

11

dok naem njega. To je vrlo teko potreviti. Otkopasmo nekoliko grobova, ali nije on. Stao sam
sa otkopavanjem na tom mestu. Preem na drugu stranu puta, koji vodi eleznikoj stanici, gde
je takoe bilo mnogo grobova. U tom doe jedna ena i ree mi: - Ja sam tvoga brata, onoga
mladoga narednika, koji je poginuo blizu kafane Topuzovia, sahranila zajedno sa vojnikom, koji
je sa njim poginuo na istom mestu - i odvede me na mesto, gde ih je sahranila pozadi kafanske
tale u bati.
Odmah smo otkopali grob da bih se uverio. U grobu su bili sahranjeni njih obadvojica. Vrlo je
teko bilo poznati po licu, ali sam odmah po uzrastu i po pojasu poznao, da je pokojni Zdravko.
Ne htednem vie ni da ih vadim, dok ne kupim ili nainim sanduk. Odem odmah po selu te
kupim dasaka. Pored nas, pomogli su mi nainiti sanduk i vojnici iz II konjikog puka koji su tu
u selu bili. U 3 asa po podne bio je sanduk gotov. Neke ene odande donee platna za pokrov,
saie jastuk, donee cvea i metnemo telo pokojnog Zdravka u sanduk. Prilikom vaenja tela iz
rake, gde je bio sahranjen, ispala mu je iz depa duvanska kutija po kojoj sam tano uveren da je
telo njegovo. Poto smo pokrili platnom, zakovali smo sanduk. Sahranili smo ga u raku koju smo
iskopali. Tako isto i onoga sam telo sahranio, grobove okadio, zapalio svee. Prilikom sahrane
iskupilo se dosta metana, ljudi, ena i devojaka. Okitili su grob sa cveem. Posluim im poneku
rakiju za spokoj due njegove i u pet asova po podne pojaemo konje i krenem u bateriju. Uvee
kad sam doao, komandir mi odobri da jaem konja i idem kui, radi prenosa tela pokojnog
Zdravka.

Opasna uloga
U oktobru 1914. Mileta Prodanovi belei i ovo: "Prostor koji sam ja morao svakog jutra i veeri
prei bio je brisan i tuen i za mene je bila vrlo velika opasnost ii po onakvoj kii od kuruma i
artiljerijskih zrna, ali dunost je nalagala, i ja sam, ne plaei se smrti, izvravao svoj zadatak na
opte zadovoljstvo svojih pretpostavljenih, te je izvetaj bio uvek na vreme poslat divizionu.
Videi komandir teku ulogu moga zadatka inio je pitanje da se ovaj izvetaj alje telefonom, ali
je komandant ipak naredio, da se i dalje izvetaj o radu ovako alje kao do sada, jer telefon moe
da bude vrlo potreban. Onda mi je komandir naredio da sam ne idem, ve da povedem po jednog
vojnika, te u sluaju da budem ranjen, nae mi se".

Pozvani na sahranu sina: Milo, otac

Milete Prodanovia sa svojim
Pranjancima

12

Sreda, 13. avgust. U zoru sam ve bio na konju. U 10 asova pre podne pod Suvoborom u
Planinici strevio sam oca Mika, kuma popa Boe i Vojina. Ve su bili izveteni o smrti pokojnog
Zdravka, pa su poli sa kolima, da prenesu njegovo telo. Bilo mi je mnogo teko kada sam video
oca Mika, ali sam srce stegao, videi njega skruenog. Odatle sam se vratio da sa njima poem u
Prnjavor. U Valjevo stigli smo uvee.
etvrtak, 14. avgust. U Valjevu podigosmo sanduk da se naini - plekani unutra, a spolja drveni,
poto metalnih nema. Za to vreme otac ode u Diviziju, da overi svoju objavu. U Diviziji, pak,
nisu mu hteli overiti, poto imaju nareenje da nikom ne dozvoljavaju prolaziti na bojinu zonu,
dok se vri koncentracija trupa, a to je najdalje za 20 dana. Savetovali su mu da se vrati pa posle
"komotno bez smetnje moe preneti telo svoga sina." Otac rei da ne ide dalje, ve da se
vratimo, pa e docnije kada se odobri otii i preneti ga, a dotle e kupiti i metalni sanduk za
prenos. Iz Valjeva u dva asa posle podne poemo kui. Poto je meni komandir odobrio da se
mogu zadrati i vie dana, to sam i ja poao kui da bih se video sa majkom Macom, decom i
enom Cvijetom. Oni sa kolima odatle preko Mionice pa preko Suvobora, a ja na konju otiao
sam preko Maljena.
Kui sam stigao u 11 asova nou. Bilo mi je teko tako da sam sav drhtao. Srce da prepukne, ali
sam se stezao videi njih sve prosto pobijene. Kod kue sam proveo tri dana. U ponedeljak 18.
avgusta krenuo sam za Lenicu u bateriju...
Nedelja 19. oktobar. Osvitae vedar i lep dan. Ve ispred nas poinje pukaranje. Neprijatelj
nastupa naim poloajima od Sokine kafane. Otvara se borba na celoj liniji: Cer, Boji,
Jevremovac, Miar i Orid. To je linija na koju su se nae trupe povukle i utvrdile se. Oko Cera
pue se rapneli, izbijaju kao bela klupad. Borba se sve vie razvija. Poee se dejstvovati
artiljerijom i prema naem frontu, silno, ne tedei municiju, tukli su i obasipali sve nae
poloaje...

Desetkovali neprijatelja: Srpski artiljerci 1914. kreu na poloaj

Borbe se razvijaju oajne. Neprijatelj napada besno na celoj liniji. Gusti streljaki strojevi kretali
su se od Kitoga preko reke Kamika ka naim poloajima. Peaka borba strahovito jaka. Nae

13

trupe sa svojim poloajima silno tuku neprijatelja. Naroito ih rui jedan na mitraljez, koji je u
samom podnoju prega i stalno dejstvuje i ne prestaje. Zaplevi se ravan od njihovih palih
vojnika. Neprijateljski streljaki strojevi koji su bili preli Kamiak povratie se natrag i sjurie
se u reno korito odakle jakom peakom vatrom dejstvuju. Oko 11 asova pre podne poe
neprijatelj dejstvovati sa artiljerijskim tekim oruima, plasiranim negde pozadi Sokine kafane
kod titara i gaati nae poloaje. Sama se zemlja drmne od siline eksplozije njenog zrna. Sa
jednim metkom srui podignutu vilu nekog apanina u vinogradu ispred nae baterije. Crn stub
dima dizao se kao vulkan. Baterija je na istom poloaju. Svakoga dana i noi vodile su se jake
borbe. Svi neprijateljski napadi bili su razbijeni sa velikim neprijateljskim gubicima.
PLAVI SE RAVAN
Mrtvi vojnici su prekrili ravan ispred nas i ka apcu, jer izmeu vatri nisu mogli, da ih iznesu - samo se
plavi ravan od njihovih injela. Dani vedri i lepi, a noi vrlo hladne. U pet asova po podne danas 27.
oktobra dobismo nareenje da se sa ovog poloaja odstupi pod zatitom mraka preko Skupljena, Debrca,
Vlasenice, Pustog sela do Vukone, gde se zadrati, i ekati dalje nareenje. Sve nas je udilo za ovako
naglo i veliko nae odstupanje. Sigurno da kod nae vojske, koja vodi borbu na Guevu i Baranji ne ide
dobro. Verovatno da su odstupili i nama preti opasnost da ne budemo odseeni i da ne mognemo
odstupiti.

14

Velikog rata (4): Savet zemljaku Antoniju

Kolubarska ili Suvoborska bitka najznaajniji je okraj izmeu Kraljevine Srbije i
Austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu. Voena je u novembru i decembru 1914.
godine na frontu dugom vie od 200 kilometara. Okonana je ofanzivom Prve armije pod
komandom generala ivojina Miia protiv neuporedivo brojnijeg i opremljenijeg
neprijatelja, u trenutku kada je ceo svet oekivao vesti o kapitulaciji Srbije.

Silna beanija: Izbeglice iz zapadne Srbije 1914. godine

Zajedno sa vojskom povlaio se i narod pred zverstvima austrougarskih vojnika, to je otealo
ratovanje srpske vojske. Snena jesen napravila je neprohodno blato od puteva zapadne Srbije,
pa se pokazala kaonajbolji srpski saveznik, mada je veina vojnika bila mokra do gole koe jer
nije bilo dovoljno atora.
CRNE SLIKE
Mileta M. Prodanovi je u to vreme dobio teak zadatak na koji se dobrovoljno prijavio. "Major ita
zapovest - pravac odstupanja. Brine se to nema izviaa puta. Peaka borba sve blie i blie uje se.
Videi ga zabrinutog za izvlaenje diviziona poto izviaa nema (sigurno su pogreili pravac i skrenuli
drugim putom, to je se docnije i utvrdilo), ja se javim majoru Lazi kazavi mu da ja znam dobro put,
kojim divizion ima da proe do odreenog mesta, Vukone. On mi otro ree vrlo dobro, ali promisli da se
ne vara u putu, jer za greku, to jest, ako divizion skrene pogrenim putem, preti mu opasnost da se ne
izvue i zarobi se, jer se borba vodi blizu. Rekavi mi: "Pazi dobro, glava ti je u opasnosti", naredi mi:
"Jai! Hajde sa mnom napred!" Pojahasmo, divizion se krete. Poto sam znao put iako je bila no,
radovao sam se u sebi kada mogu u ovako tekim prilikama pomoi stareinama. Baterije su se kretale
urno.

15

Srpski voinici prelaze Kolubaru

Sreda, 30. oktobar. Svakog asa stiu hrave vesti sa naeg levog krila, koje vodi borbu pred
Valjevom i Kamenicom. Uvee u 8 asova dobismo nareenje, da baterija odstupi preko
Kladnice, Jabuja, kod Belog Broda prebaci se preko Kolubare, pa preko Lazarevca izae na
Vreoku kosu i eka dalje nareenje... Kia hladna i sitna pada. No mrana, nita se ne vidi.
Silna beanija slegla se svud oko puta, zadrata je zbog prebacivanja trupa preko mesta na
Kolubari. Oko 12 nou baterija je prebaena preko mosta. Mineri ekaju kod mosta da, im budu
nae trupe prole, bace ga u vazduh. Poslednji voz iz Valjeva odlazi. Valjevo je, izgleda, palo.

Oev savet
Sveta u aku mnogo... Pranjane je neprijatelj ve uzeo. (Otac) Miko me uveravae da on nema
sumnje u konanu nau pobedu. Mnogo polae na istrajnost Engleza, na neiscrpnu mo Rusa, na
finansijsku mo Francuza, ali mi emo trenutno i pretrpiti. Savetujui me da se nita ne brinem
za decom, Cvijetom i nama, ree mi: - Samo vodi rauna o svom zdravlju. Mi emo ovde
saekati pad aka, pa u uzeti objavu i vratiemo se kui u Pranjane. Ja sam urio da se vratim
u Komandu. Bojao sam se da mi neprijatelj ne presee prolaz preko Rudnika.
Nedelja, 15. novembar. Rano sam sa komandirom u osmatranici. Napolju sneg veje i hladan
vetar duvae. itali smo izvetaje sa bojita sa naeg levog krila koje vodi borbu oko Ljiga,
Suvobora i na Maljenu. Ba bee izvetaj, kako su nai potukli neprijatelja na Baencu, dok ue
komandirov posilni Ristovi i ree mi da me trai jedan vojnik. Doao bee kod mene Antonije
Obrenovi, vojnik iz X peadijskog puka, koji je iz Pranjana. Pitasmo se. Rekoh mu:
- Priekni da se vratim komandiru i kaem mu da u otii do topova, pa da odemo. Mogli bi
tamo u zemunici da se porazgovaramo, i da to popijemo. On mi ree da nema kad: - Doao sam
samo asom da te izvestim i da te upitam za savet. Teknu mi misao, sigurno preti opasnost
Pranjanima. Zadrah se sa njim. On mi poe priati da je noas doao jedan vojnik iz Brajia i

16

kae, da se sada vode borbe na Suvoboru. Poljske pekarnice, koje su bile u Brajiima, odeljene
su pre nekoliko dana. Maljen je pao. Kae mi da je uo da su moji otili iz Pranjana. Rei e mi:
- Nas dosta reilo je da napusti komandu i da idemo kui. Kako nam ti veli? Rekao sam mu da o
tome i ne misli, niti pak da ma gde o tom razgovara i da sve od toga odvrati. Sada je lako izgubiti
glavu. Kazao sam mu moe biti da e mene komandir pustiti na neki nain i ako mognem otii,
poneu vam pisma i ta vam treba vi poruite kui a o naputanju komande nema ni da
pomiljate.
Rekoh mu: - Doi dovee kod mene da posedimo; a ako mognem ii, ponesi pisma da ponesem.
Pozdravismo se, on ode, a ja se vratih komandiru u osmatranicu. Ispriah mu vest koju sam
dobio. Iako nisam imao potrebe da toliko brinem, jer znam da je otac Miko tamo i sve ito se
mogne bolje on e i raditi, ali me ipak velika briga i bol mori. Vidim kako se svi bez razlike u
beaniji mue, a i ostavlja se imovina neprijatelju i metanima da je propaste i rasturaju. Same
suze na oi udaraju mi. Ruati nisam mogao, samo sam priskrivao aicu sa konjakom. Crne
slike iz beanije stvarale su mi se u mislima. Pomislih kako e moji po ovoj meavi muiti se.
Komandir, oseajui moju tugu i bol za svojima, prekide utanje reima: - Mileta, zna strogu
naredbu da se svakom bez razlike zabranjuje udaljenje van komande, ali ja primam na sebe i
dozvoljavam ti, uzmi moga konja, otidi kui, vidi se sa svojima, dogovori se i naredi ta ima i
kad svri posao vrati se. Samo se uvaj da ne padne ropstva. Otidi, napii jedan akt Sudu
optine pranjanske kao da te aljem slubenim poslom, zvanino, za prijem konja, koje optina
ima da uputi...

Najznaajniji okraj: Kolubarska bitka

Napiem akt i objavu, odnesem komandiru i on mi potpisa. Sneg prestao da pada. Reih da sad
ne idem, jer sam bio rekao Antoniju da veeras doe. Odem kod uitelja Sima, koji je sa slubom
u divizijskom tabu, a tab je bio u Sakulji. On napisa pismo. Uvee doe i Antonije, donese
dosta pisama i izjutra 16. novembra rano se krenem na konju. Vrlo hladno vreme, borba se uje
na celom frontu... Kad je bila zora, bio sam uz Breznu od urove reke ka kui Terzia, tu strevih
jedan eskadron konjice. Pozadi jahae jedan oficir. Zapitah ga odakle idu. Ree mi da idu sa
poloaja iz Brajia. Bili su zatitnici cele odstupajue vojske sa Suvobora. Sa neprijateljskim
patrolama ree mi da su noas imali dodira do teoinske optine.

17

Deje oi
Utorak, 28. oktobar. Silna beanija prolazi, a negde i po dva reda kola natovarenih sa posteljnim stvarima i
hranom. Odozgo na kolima mala deica uplakana oicama gledala su vojsku. isto itajui njihov bol iz
oiju, oveku se srce cepa kad vidi kako se ovi maliani mue. ene i stari ljudi sa starijom decom terali
su ovce, svinje i goveda, a neki su vodili volove ili krave zapregnute u kolima sa stvarima.

Ree mi i to da u ovom pravcu nema vie nae vojske, osim one koja je odstupila ka Galiu, jer
po nareenju nae trupe imaju odstupiti na odbrambenu liniju: Gojna Gora, Pranjani, Glavi,
Osoje, Vrnani, Zagraa i Rudnik. Eskadron proe, ja jo produih malo, mislei se ta da radim:
da li da idem ili da se vratim. Pomislih na savet komandirov, koji mi ree kada sam poao, a i
sam konj nee da ide, sve neto zastajkuje i vraa se. Reih, bolje da se vratim. Ve sam bio
izaao do Terzia kue i svratih kod njih da to saznam o mojima, pa da se vratim. Meni uzvarie
vrue rakije, te se malo zagrijah. Dorukovah, a ve dva dana nita nisam mogao jesti. Oni me
izvestie da su moji svi otili u aak, samo je majka Maca ostala kod kue u Pranjanima. Nisam
se smio dugo zadrati, urio sam. Polako, po onom meteu od sveta i komora, stigao sam u 4
asa po podne u aak 17. novembra.
Moje sam naao kod kue Maksima Krivaia, kod Dare - Miko i Cvijeta sa decom, a Ljuba i
snajka bili su otili u Poljnu. Veoma su se obradovali kad su me videli, a i mene se bol sa srca
svali kad njih videh. Sve su mi oi bile zavodnile od suza od radosti. Deica se veselo igrahu oko
mene, priajui mi razno kojeta. Prenoio sam kod njih, posavetovali se da oni ostanu u aku i
da dalje ne idu. Ispriao sam im velike patnje beanije, naroito male dece. Ve i poslednji voz iz
aka odlazi i aak se urno evakuie.

18

Dnevnik Velikog rata (5): Poklon od neprijatelja

Aranelovac je polovinom novembra 1914. godine, u doba bitaka na Kolubari, bio prepun
vojske i naroda, a tu se, kako svedoi Mileta M. Prodanovi u svom dnevniku, obreo i sam
vrh vojske i drave.

Bitka za prestonicu: Srpska vojska u rovovima oko Beograda 1914. godine

"Njegovo Velianstvo Kralj Petar Prvi ode na poloaj vojsci. Saznadoh da je na divizion odstupio sa
Crljeni na Medvednjak u Prkosavu blizu Aranelovca... U 4 asa po podne doem u bateriju, koja je bila
na poloaju na Medvednjaku. Svi su se obradovali kada su me videli, jer su se bojali da ne budem pao u
ropstvo, poto su na telefonu saznali jo pre dva dana da su Pranjani zauzeti. Uvee smo due vreme u
atoru posedeli i pili vina, koga ovde dosta ima, te da bi se koliko toliko razonodili i brigu rasterali o
propasti nae otadbine.
OPTA OFANZIVA
Jo nije bilo svanulo, tek zora, posilni me budi. Ordonans dolazi kod mene, dade mi hitno nareenje u
kofertu. Potpisah mu koferat, on ode. Proitah nareenje i vidim da je Vrhovna komanda sa obzirom na to
to su kod neprijatelja nastupile teke prilike u pogledu hrane i snabdevanja i fizike iscrpljenosti, a da se
iskoristi momenat slabosti kod neprijatelja, a moral i duh kod naih trupa podigne, nareuje da se 20.
novembra u 10 asova pre podne preduzme na celom frontu - opta ofanziva... urno smo pripremali za
pokret. Svi smo bili veseli kad je nareena ofanziva.

19

Grad tunog izgleda: Centar Beograda ne meti austrougarske artijerije

Petak, 21. novembar. Nae trupe krenule su rano u napad na celome frontu. Lepo sam sa Glavice
posmatrao kako X i XIX peadijski puk podilaze kotu 187 koju je neprijatelj uporeno drao. Oko
4 asa posle podne zasvirae trube, krenue se ova dva naa puka na juri... Kosa mi se bee
najeila. Strahovao sam ta li e biti. Neprijatelj nije mogao zadrati ova naa dva lavovska puka,
koji zauzee k. 187 sigurno sa velikim rtvama, ali su uspeli.
Subora, 22. novembar... Danas je bilo dosta gubitaka i kod nae, a naroito kod Timoke divizije.
Zarobljeno je neprijateljskih vojnika dosta. Moral i duh naih trupa je visok.

Sreda, 26. novembar. Rano su trupe preduzele napad. Sa celog fronta uje se borba, ali ne tako
jaka. Neprijatelj se ispred I i III armije prebacuje preko Kolubare i naglo odstupa, ostavljajui za
sobom silan materijal i topove, sanitet, kola i ostalo to nije mogao prevui, jer je put zbog silnih
vozova dolinom Kaera i Ljiga, a i runog vremena, propao, dok je put niz Tamnavu i sam po
sebi u ovo doba godine i ranije bio vrlo hrav te ometa izvlaenje.
Nedelja, 30. novembar. Celoga dana na celom frontu ogorena borba, mitraljezi, puke i topovi
nisu prestajali. Sa Avale viahu se po bljesku neprijateljski topovi, koji gaahu nae trupe na
Karauli, ali potueni neprijatelj povlaae se sa svih poloaja, ostavljajui pune rovove svojih
mrtvih i ranjenih, i odstupae ka Beogradu.

20

Sahrana krvnika
Petak, 28. novembar... Ispred naih trupa ujahu se jake borbe. Proli smo preko bojita, gde je
ovih dana oajna borba voena. Masa mrtvih Austrijanaca, koje seljaci zakopavaju. Naiosmo
pored poloaja neprijateljskih baterija, masa aura ostalo. Nae baterije silno su ih tukle, jer su
nai topovski meci svu zemlju oko njih izrovili
Ponedeonik, 1. decembar. Nai peaki pukovi, koji imaahu pravac Torlak, postepeno, ali
uspeno kretahu se istom poljanom ka selu Jajincima... Kada je naa peadija dola u visinu sela
Jajinaca u dva asa po podne odjedanput videsmo kako neprijatelj iz rovova podie bele
barjaie kao znak predaje.
Nai peaci prestae pucati i pourie napred. U tom momentu neprijateljski vojnici poskakae
iz rovova, pretrae u prednje rovove i odjednom osue najjau peaku vatru, potkrepljenu sa
njihovom artiljerijom i peadijom sa Torlaka. Naa peadija ovim prepadom zbuni se i zakoleba,
pa poe odstupati. U tom kritinom momentu na X peadijski puk iz rezerve odmah je treim
korakom razvijen kod sela Resnika gromkim glasom prolamao "Ura! Ura!" Za sve ovo vreme
naa artiljerija sa Resnika pojaala je svoju vatru, kako na njihovu peadiju, tako i na artiljeriju
na Torlaku.
Naa peadija koja se bila zakolebala i jednim delom poela da odstupa, ponovo ohrabrena X
peadijskim pukom, ponovo grunu napred i u 4 asa po podne neprijateljska peadija pobee iz
rovova ka Torlaku. Tuena najjaom vatrom, nae artiljerije sa Resnika prekrila je bojite mrtvim
i ranjenim. Njihova artiljerija oko 4.30 asova po podne prestala je sa Torlaka da dejstvuje:
sigurno odstupa. Nai peaci izbijaju na Torlak i no 'vata, borba prestaje. Baterija je zanoila u
selu Resniku. Poe i sitna i hladna kia. U 11 asova nou dobismo nareenje da sutra u 6 asova
izjutra se krenemo u gonjenje neprijatelja pravcem: Rakovika uma - Jajinci - Banjica i izaemo
na Banjiko brdo, gde emo dobiti dalje nareenje.
Utorak, 2. decembar. Neprijatelj naglo odstupa; nae trupe ve ulaze u Beograd... Borba peaka
vidi se kod Save. Njihova peadija, koja je kod pontonskog mosta titila prelaz, vodi borbu:
pontonski most raskinut i oni ostali ovamo. U 2 asa po podne presta borba, nae trupe zarobie
silna kola sa zapregama, koja su ekala na red prelaza kao i vojsku, koja je titila prelaz. Priao
mi je jedan Srbin Banaanin da je strana panika bila na mostu i da je mnogo kola-vozova
gurajui se na mostu potopilo se u Savu. I ljudskih rtava bilo je mnogo...
Veliko je raspoloenje kod sviju, jer smo neprijatelja isterali iz svoje zemlje i potukli ga tako da
e se svaki Austrijanac, koji je ostao iv, seati dobro kada je poseivao Srbiju. Ovim svojim
junatvom pokazali smo celom svetu, koji nas nije poznavao, ta je Srbin i zadivili ga. Ratni
plen, koji nam je pao aka, jer ga Austrijanci nisu mogli prevui, veoma je veliki. Uvee smo
due sedeli u vili Garaaninovoj, koja je blizu topova bila gde smo i noili, pili i veselo
razgovarali o naem silnom uspehu i o neprijateljskom slomu. Vojnici su uzeli iz kola
neprijateljskih ostavljenih kod mosta na Savi raznih potreba, a nama su dali nekoliko flaa raznih
likera, koje su Austrijanci spremili za Boine poklone vojnicima. Na jednoj flai sa punom
pisae "fivun-perpen fapfeven Volforfen - za nae hrabre soldate", ali im sudbina bi, da ih
Austrijanci ne piju, ve zaista hrabri soldati - Srbi.

21

Sreda, 3. decembar. Svo polje zemunsko do Beanijske kose pod vodom... Ja sam sa
komandirom i p.porunikom Sretenom smestio se u vilu prote Krstia, porunik Svetislav u
Bojia vili. Duevno raspoloenje od uspeha i dobar smetaj inili su nas sve veselim i
raspoloenim. Dobra hrana, ivot ne moe biti bolji. Baterija je s vremena na vreme dejstvovala,
tedei municiju. Neprijateljska artiljerija sa Beanijske kose gaala je Topidersko brdo,
obasipajui sav prostor, a i nae mesto tukli su jako. Tako, jednog dana seasmo za rukom u
naem stanu, dok odjednom grunu eksplozija. Neprijateljski rapnel se rasprte ba pred naim
stanom i pare probi vrata i ulee kod nas. esto puta preko no otvori se peaka jaka vatra oko
Save sa obe strane, i im mi bacimo nekoliko metaka, umiri se. Beograd dosta poruen
neprijateljskim granatama, nou neosvetljen, tunog izgleda.
Na Svetog Nikolu proslavili su sveano svoju slavu na bojnom polju komandir i por. Sreta,
ugostivi nas vrlo dobro. Ovde sam unapreen u in podnarednika i ponovo predloen za
odlikovanje Srebrnom medaljom.
NAGRADA ZA HRABROST
Nedelja, 14. decembar. Jednoga dana pred Boi, dok sam etao prugom sa komandirom, on mi
ree: "Mileta, napii objavu za sebe i spremi se na odsustvo za ove boine praznike, te sa
svojima provedi ove praznike." Tim me je jako obradovao, jer sam i sam mislio da ga molim, a
ono mi on sam odobrava, jer o meni vodi rauna. ao mi i nije ao truda, niti oseam umora u
mom velikom kancelarijskom poslu poto sam vie puta morao gotovo celu no raditi kada mi se
to priznaje, jer je komandir inio mi sve to se moe i svojom dobrotom i panjom prema meni
oduivao se, a ja sam, pak, sa najveom voljom i tanou obavljao svoj posao.

22

Dnevnik Velikog rata (6): Tifusna lutrija

Artiljerijskom naredniku Mileti M. Prodanoviu konano su, poetkom 1915. stigle i lepe
vesti: "Nedelja, 25. januar. Dobio sam kartu od kue koja me je obradovala. Snajka je
rodila erku, koju su krstili i dali joj ime Olga. Milo mi je bilo, kada je dao Bog da od
pokojnog Zdravka imam koga, koji e mi njega predstavljati i u Olgici gledau moga
dobroga brata, Zdravka.

Harala i opaka bolest: Tifusari iz Prvog svetskog rata

NOVI NEPRIJATELJ
U martu je tab Prodanovievog puka bio stacioniran u selu Kumodra kod Beograda, i on belei u svoj
dnevnik i ovo: "Pojaem konja, pa kroz Rakoviku umu, gde ptiice pevaju, pa preko divnog zelenog
polja po kome se ucvetalo cvee areni, a po polju rasturene ovce pasu, mali beli jaganjci igraju se i tek
po koja ovca blekne, brine se za svoje jagnjence... Iziem na Torlak, odakle je dogled vrlo veliki, sjaem
sa konja, sednem i posmatram okolinu: Beograd, Zemun i nedogledne sremske ravnice iz kojih se samo
negde vidi toranj neke crkve u selu, ostalo se sve gubi u tami, Sava i Dunav vijugaju i obavijaju lepi
Beograd oko koga su se pre 5-6 meseci vodile krvave borbe, a i sada s vremena na vreme bombarduje ga
neprijatelj sa teim oruima. Vidi se lepo Cer sa Vidojevicom, ponikao iz mavanske ravnice kao neki
veliki grad... Vide se rovovi, koje je na vredni peak kopao ispod Torlaka i Rakovike ume, gde su pre
5-6 meseci voene velike borbe. Divna panorama, da bi se ovek sa uivanjem zadrao posmatrajui ceo
dan, podseajui na minule borbe...

23

Umire od tifusa: Srpski vojnik pred krcatom bolnicom

Zdravlje kod vojnika pogorava se. U naoj vojsci pojavljuje se trbuni i pegavi tifus. Zavlada
strah. Umiranje kod vojnika veliko, naroito u Valjevu. Nekoliko vojnika umrije i u naoj
bateriji. Stroge mere preduzete su. Izvrena je dezinfekcija svih stvari da bi se spreila zaraza. U
poetku meseca aprila bio sam malo bolestan, ali shvatajui ozbiljno, otiao sam odmah lekaru,
koji me je povrno pregledao bojei se zaraze. Ree mi da se nita ne plaim, ve je samo manji
nazeb. Dade mi lek i vrati me. Komandir se bio dosta zabrinuo za mene. Ree mi da e dobro biti
da se uvee okupam i zatim da se dobro istrljam i zavijem, da se preznojim.
Celog dana me je on obilazio, kao i njegova gospoa Zora, koja je bila dola iz Kragujevca kod
njega, 'ladila mi krpe i nudila me raznim kolaiima kao da sam im bio roeni brat... Tako isto su
se i svi vojnici brinuli za mene, i skoro ceo dan dolazili jedan po jedan i pred vratima moje sobe
pitali posilnog kako je meni... im sam se pridigao, otiao sam kod doktora potpukovnika Krste
Dragomirovia na Torlak, te me je on detaljno i svesrdno pregledao, jer sam se bojao kakve tee
bolesti. - Nazeb, proi e - a i ree mi da bi mi bio potreban odmor. - I zato u ja predloiti da se
ti pusti kui na popravku zdravlja. Pozdravim se sa njim i zahvalim mu se na usrdnom pregledu.
Posle dva-tri dana seah sa komandirom u sobi, dok doe telefonista, i ree mi, da me odmah
trai komandant diviziona ppuk. Nikola Tomaevi da idem kod njega. Setih se, sigurno je doao
raport od dr Dragomirovia za moje odsustvo.
Pred tabom me je saekao autant, prijatelj Voja. Ree mi da me komandant trai zaista zbog
toga raporta i kae mi da se on mnogo ljuti, uei me kako da mu odgovorim. Ja mu rekoh,
ispriau mu istinu, pa njemu ako se odobrava nek odobri, hvala mu, a ako ne, ono nita nije ni
bilo. Hvala Bogu, samo kada je meni sada dobro, a on kako hoe... Uem kod komandanta u
sobu, on seae za stolom. Kada sam mu se javio, on mi ljutito ree: - Mileta, dolo je poslednje

24

vreme kada si i ti kao poten ovek poeo da kajiari i da preko prijatelja stvara bolovanja i
odsustva, onda treba dii ruke od svega. Ja sam tebe smatrao i cenio mnogo... Zamolio sam ga
samo da me saslua. Ispriao sam mu sve kako je bilo... Bojao sam se opake bolesti ne zbog
mene, nego zbog dece, jer sam ja roditelj dece petoro mojih i jedno moga brata poiveg
Zdravka, o kome je i on sluao, a i zbog mojih starih roditelja, morao sam se vie brinuti za svoje
zdravlje.

Zavet maloj Olgici

Vraajui se sa groblja, iako sam klonuo od alosti, oseao sam da mi je se duevni teret, koji sam
imao, svalio, jer sam svoju bratsku dunost izvrio i preneo telo moga dobrog brata pokojnog
Zdravka. Dragi moj mali brate, poivaj mirno i spokojno meu tvojom braom i sestrama. Tvojoj
Olgici ja sam mesto tebe.
Pa sada, kada je mene hvala Bogu dobro, stoji vam na volju, hoete li mi odobriti ili ne. Samo
sam ga utivo zamolio da upita dr Dragomirovia i uveri se, zato sam kod njega bio, da bi
sumnja, koju on misli, otpala. On mi ree, da si traio od mene odsustvo, pa ma i vee bilo,
dunost bi mi bila da ti uinim, jer sam tobom i tvojim radom zadovoljan, ali bolovanje, poto
dobro izgleda, da ti odobrim neu. Moe ii u bateriju.
Po dolasku u bateriju ispriao sam komandiru, koji mi ree: - Kada ti on nije dao, ja ti dajem!
Spremi se i idi do kue sedam dana, pa ako ne zatreba, ja u ti poslati produenje. Spremio sam
se i otiao kui. Proslavio sam slavu Svetog ora sa svojima i vratio se u bateriju, svrio
mesene raune i opet otiao kui, sada po odobrenju komandanta diviziona puk. Tomaevia".
Srpska vojska je uskoro dobila nareenje za pregrupisavanje i pokret, a krajem juna, Mileta
Prodanovi je po ratnom zadatku stigao u okolinu Valjeva, gde je zatekao svog komandira. "Oko
10 asove pre podne 27. juna stigao sam u Murga u logor... Komandir bee neto slabunjav i
aljae mi se da se ne osea dobro.
Nedelja, 28. jun. Komandir ne ustaje iz atora. Poto sam sredio poslove, odem kod njega da ga
obiem. On leae. Imao je dosta jaku vatru. Lekar je doao pregledao ga i mene samom ree:
- Po svima simptomima i znacima izgleda da je trbuni tifus. Komandir je preao u I poljsku
bolnicu umadijske divizije I poziva, sprou naeg logora... Ja sam svakog dana, poto zavrim
redovan posao, pojahivao konja i obilazio komandira u I poljskoj bolnici u Murgau. Bolest je
sve vie uzimala maha i u petak 17. jula moj dobri komandir i moj iskreni prijatelj kapetan I
klase Dimitrije M. Jezdi umre. Sve to sam mogao, stavio sam na uslugu da bi njegovo telo
spremili i ispratili za Kragujevac, da se sahrani u porodinu grobnicu. Da bi se koliko-toliko
njegovoj dobroti oduio, dao sam moje konje, te su njegovo telo po noi odvukli u Kragujevac.
Doao nam je za komandira baterije kapetan I klase Boidar I. Bogunovi, ovek vrlo miran,
veoma taan oko izvrenja naredbi...

25

Junak se vraa kui

Nedelja, 2. avgust. Oko 10 asova pre podne stigao sam kui u Pranjane sa telom pokojnog
Zdravka. Veoma je teak i tuan prizor bio kada smo stigli. Izali su svi, pa i malu Olgicu izneli
da svoga tatu doeka i zagrli. Svi su pali kukajui oko sanduka. Mala Olgica koju je snajka
drala, svojim rukama trljala je po glatkom, metalnom sanduku, kao da siroe zna da miluje
svoga tatu. Samo se srce u oveku cepa. Junaio sam se i stegao srce da njih koliko-toliko
razgovorim. Spremljena je grobnica i u ponedeljak 3. avgusta izvrili smo pogreb tela pokojnog
Zdravka uz uee gotovo celoga sela Pranjana kao i kumova i prijatelja iz okolnih sela, koji su
doli da poslednju potu ukau pokojnom Zdravku, te da se njegovim dobroinstvima i panji,
koju je on svima inio, koliko-toliko odue i da vrlog Srbina i dinog junaka, koji svoj ivot
poloi za veru i otaestvo, do svoje vene kue isprate. Divnim i dirljivim govorom na grobu
oprostili su se svetenici Radosav Simi i Radomir Krekovi. Sav narod koji je bio prisutan,
guio se od suza.
PARASTOS ZA BRATA
Dani su se primicali godinjici od kako je Zdravko poginuo. Telo njegovo jo stoji nepreneseno.
Vie puta pokuavano je, razne smetnje su bile. Tvrdo sam se reio da do godinjice prenesem
njegovo telo poto-poto, te da bar njegove kosti o godinjem parastosu se preliju u porodinom
grobu u Pranjanima.

26

Dnevnik Velikog rata (7): estitke za nov ivot

U avgustu 1915. Srbiji je zapretila nova opasnost, rat sa Bugarima.

Nema snage za otpor: Srpska vojska je u povlaenju morala da ostavlja teko naoruanje

Mileta Prodanovi u to vreme belei: "Predviajui opasnost po nau otadbinu ako rat sa
Bugarskom izbije, a znajui da se mi upuujemo na front pred Bugare i da emo u sluaju rata sa
njima, oajno se braniti, borbe e biti za opstanak, velike i krvave, ko zna ta e biti sa nama...
seo sam i napisao pismo kui i Cvijeti. Dao sam joj dosta saveta o postupanju u ivotu, zamolio
je da roditelje moje dobro slua, decu da neguje, uva i koluje, da za mene nita se ne brine, ja
u o sebi voditi rauna. U isto vreme poslao sam i pismo, koje je bilo kod mene, a kojim su se
austrijski oficiri 1914. kada su zauzimali Pranjane, majci zahvalili na lepom doeku. Neka im se
i to nae. Ja predviam da, ako rat sa Bugarima izbije, mi emo biti pregaeni od Austrijanaca i
Bugara, jer je mala naa snaga da dade otpora".
SMRT ZA DLAKU
Prvog oktobra 1915. artiljerski napad Bugara sa Crnog vrha oznaio je poetak rata sa
Bugarskom. Srpskom vojskom pronee se glasine da je neprijatelj zauzeo Vranje, ali i da je
Rusija objavila rat Bugarskoj.
"Nedelja, 18. oktobar. Danas su neki slavili Svetog Luku. Penjui se uz Grnarevu uku
posmatrao sam borbu, koja se estoko vodila na celoj liniji naoj od ogranka Suve planine pa do
na Vlasinske poloaje. Oko 2 asa po podne stigao sam blizu poloaja nae baterije, koji je bio
jako dobro obasut neprijateljskim haubikim zrnima. Naa baterija ipak dejstvovae, ali im
neprijatelj opali, posluga pobegne u zaklon. Ostavio sam konja kod prednjaka i uputio sam se
bateriji na poloaj. Kad sam bio blizu baterije, pod samim poloajem, neprijateljska haubica

27

opali, u se pucanj. Malo potraja, pa se uje zrno kako putuje ba u pravcu mene. Pourih samo
malo brim koracima. Vidim da se nema kud.

Bugarski vojnici masakrirali i vojnike u bolnicama

Od sudbine se ne moe utei. Odjednom, iznad moje glave, zrno svojim zvukom fu i pozadi
mene, prebaci me, na tri metra grunu i eksplodira. Svoga me dim obuze, komandir i komandant
bataljona major Arsenijevi sa osmatranice gledali su durbinom. Kad sam bio zaklonjen u dimu,
raunali su da sam gotov, a poznali su me kad sam iao poloaju bateriji.
im sam izaao u bateriju, zovu me na telefon i estitaju mi nov ivot. Svima vojnicima milo i
raduju se to sam ostao iv i ude se mojoj hladnokrvnosti, jer se nisam bio nimalo uplaio,
promenio. U bateriji, kad sam raskopao koporan, izbija dim i smrdi, koji se prilikom eksplozije
zavukao... Na levom krilu celoga dana vrlo jaka borba se vodi. Nai su napadali na Gola koji su
prolog dana izgubili, ali ga i danas nisu mogli oteti. Jue i danas na levi odsek imao je dosta
gubitaka... Ovog dana poloaj nae baterije je naen i silno tuen, tako da su u samu bateriju
padala haubika zrna, a jedno udarilo ba kod naega atora... Pomolio sam se Bogu kad sam
hteo lei, to me je danas sauvalo od smrti...
Ponedeonik, 19. oktobar. Dobismo uvee od Komandanta odseka naredbu, koju da saoptimo
vojnicima, da su trupe Timoke divizije I poz. potukle Bugare na severnim padinama Suve
planine kod Bele Palanke, kao i da je Rumunija objavila rat Bugarima; da Rusi bombarduju
Varnu i Burgas i da maruju preko Dobrude; Englezi bombarduju Dedeaga, a Francuzi
gomilaju oko deset divizija i tuku se sa Bugarima kod tipa. Poto smo proitali vojnicima ovu

28

naredbu, legli smo. U atoru sa komandirom o njoj sam dugo komentarisao. Prouo sam odmah,
da situacija nita ne valja i samo se izmiljava i vojnicima dostavlja, da se moral koliko-toliko
ouva."

Okrutne komije: Stradanje Srba u vranjskom kraju

Krajem oktobra Prodanovieva baterija dobila je nareenje za pokret ka Vlasotincu i Leskovcu, gde se
kod sela Batince 25. oktobra razvila strana borba. "Peaka zrna sipala su kao kia oko nas, 9 asova pre
podne naa peadija poe naglo da odstupa; vojnici iz Treeg puka III poziva poee se predavati
Bugarima, ak i njihov komandant bataljona rezervni major Sava Lazi... Peadija je naglo begala; opet
zavlada bojazan da ne budemo zarobljeni. Tog trenutka dobismo telefonom nareenje od komandanta
artilerije puk. ed. Vohoskog, da odstupamo do vodenice, gde e nas on saekati na raskrsnici puteva
Leskovac-Vranje i Leskovac-Vlasotinci i izdati nam zapovest za dalji rad. Odmah komandir telefonom
naredi "na prednjake zaprei", a mi poskakasmo iz osmatranice i pritrasmo bateriji; neprijateljska
artiljerija tukla je sve ee selo i put ka Leskovcu...
Haos u Leskovcu
Kroz Leskovac haos od trupa i graana, vriska i pla enskinja na sve strane, radnje se razbijaju i
pljakaju, rulja pljakae na sve strane, viala se i po kuama, vukla i nosila stvari, pa im je spazila neto
bolje, bacala je i drugo uzimala. alosno je i tuno gledati kako se rui imovina svoje brae, ali besvesna
masa nije se obazirala ni na ta...

Komandant XIV peadijskog puka p.pukov. g. Stevan Nei trao je lino i zaustavljao razbijene
peake, da se vraaju i zadravaju Bugare, ali ga nije niko sluao, ve su i dalje begali ka
Leskovcu i pruzi; jedan vod konjanika rasturen, sa revolverom u ruci, zadravao je peadiju, da
bar posedne prugu. Gaajui najivljom vatrom, saekali smo bugarsku peadiju do 700 metara...
U galopu smo preli prugu i uli u Leskovac, i urili ka poloaju; vod kapetana Popovia kod

29

eleznike stanice brzom paljbom dejstvuje i zadrava neprijatelja, koji besno juri. Haubika
baterija majora Toe poe sa Hisara da dejstvuje.
Ponedeonik 26. oktobar. Oko 8 asova pre podne telefonist Ljubomir Petkovi kazae mi da
Bugari izbijaju na Hisar... im smo promakli raskrsnicu puta Leskovac-Prokuplje i poli
Lebanima, poee padati nai ubijeni konji i kukati pogoeni vojnici. Komandir, videi da
bateriju ne moe izvui, viknu: "Spasavaj se kako ko moe, a vadi sa topova zatvarae." Meci su
padali kao grad, iz visine, jer su Bugari na Hisaru, a mi dole; ja sam skoio oko jedne kuice,
pored puta za Prokuplje i poljem begao sam, samo sam gledao da nisam u gomili vojnika, jer e
gomilu koncentrisanijom vatrom gaati... Na sve strane padaju pogoeni vojnici, obliveni krvlju,
kukaju i mole: "Brao, iznesite me ili me ubijte!".
Uzmem jednog peaka ranjena, sav u krvi, kao slamku zabacim ga na lea, produim trati,
nisam ni trideset koraka proao, on stade kukati i moliti me: "Spusti me brate, molim te, teko mi
je." Spustio sam ga. Produio sam tranje dalje, meci su samo ibali, predviao sam da je gotovo
nemogue iz ovog okraja izvui se utav. Molio sam se Bogu, samo da se teko ne ranim, ve
lako da se ranim ili da poginem, a iz unutranjeg depa izvadio sam revolver, da ako se tee
ranim, da iv ne padnem Bugarima aka, jer sam oima sa poloaja gledao kako noevima bodu
volove u Haubikoj bateriji, kao i ljude meu topovima. Nisam mogao zamisliti da je ovek u
stanju toliko da tri, itavih pet kilometara pretrao sam. Kada su peaki meci poeli ree
padati, ipak bojao sam se njihove konjice i tranje produio sam sve do prelaza Jablanice...
Gubitaka naih mrtvih i ranjenih koliko je bilo ne da se lako oceniti, polje je prekriveno, ali da su
Bugari samo strali na raskrsnicu puta Leskovac-Prokuplje sa samo jednim mitraljezom, poto je
teren ravan, a poljem je u najveem neredu begala naa vojska XIV peadijskog puka, dva
bataljona XX peadijskog puka, ostatak ljudstva od tri zarobljene baterije, peake trupe i bojne
komore, sve bi pokosili i niko iv ne bi izaao; ili da su samo pustili dva eskadrona konjice, sve
bi ive po'vatali i zarobili.
PUKOVNIKOVA GREKA
etvrtak, 29. oktobra. Napisali smo i poslali iscrpan izvetaj o naoj propasti komandantu
Timoke divizije I poziva. Komandir je strano bio utuen, alio je izgubljene topove, samo suze
to mu ne udare. Ja sam pak blaio ga i govorio mu da smo mi izvrili potpuno na zadatak i do
poslednjeg trenutka titili smo nau peadiju; a to je peadija naglo napustila poloaj i to nas
blagovremeno nije izvestio komandant artiljerije pukovnik g. Vohoska, to mi nismo krivi, mi
smo tehniki izvrioci. A oni koji treba da vode rauna o strategiji nisu vodili, to mi nismo krivi.
ao mi je samo ljudi, a topova nije.

30

Dnevnik Velikog rata (8): No tiha, a strana

Sve se uzmutilo. ak se prenose vesti da e se danas, sutra reavati o kapitulaciji, a i
pripremalo se na put preko Crne Gore za Skadar. Silna zapitkivanja upuivana su mi od
vojnika i traeni saveti ta ja mislim ta da rade, da li da se vrate kuama i predadu
neprijatelju ili da produe dalje sa baterijom ako ne bude sloma i kapitulacije. Svakome
sam bez razlike ina i zvanja savetovao da mi ne treba ni da pomiljamo da naputamo
komandu i vraamo se kuama sami, dok oni koji vode rauna o tome ne ree pitanje o
nama.

Povlaenje ka Albaniji: Srpska vojska 1915. na prelazu od Pei ka Andrijevici

SVE NADE PROPALE
Utorak, 17. novembar... Oko 11 asova nou probudi me posilni Milivoje i ree mi: "Trai te komandir
odmah." Odem u ator kod komandira koji je sedeo na stolici naslonjen na obe ruke, a drao je neku
hartiju u ruci; dolaskom mojim ustade, sav prebledeo i neobinog izgleda ree mi: - Mileta, ovo je
nareenje po kome imamo sav ostatak naeg topovskog materijala i sve spreme da unitimo, sve slabe
konje da pobijemo, a potrebnu hranu, stvari i arhivu da natovarimo na konje i u 7.30 izjutra 18. ovog
meseca, da baterija, stoka i ljudstvo bude gotovo za polazak preko ljeba, Roaja za Andrijevicu, a odatle
za Skadar; do tog vremena ima biti sve uniteno, municija, kare, kola i ostala sprema...

31

Umiranje svakog dana: Srpski vojnik umro od gladi u Skadru 1915. Godine
Izgovorivi mi ove rei drhtavim glasom i velikom tugom za propast nae otadbine, jer je ovim sada
naisto, sve nade su propale, dade mi nareenje da ga zavedem i uvam. Straan je prizor bio pogledati
kako se nite oni dini topovi kod naih ostalih baterija koji su pokazali bezbrojno puta neprijatelju da su
nenadmani u savrenstvu; sve se see i gori, topovi se lupaju gvozdenim maljevima, obijaju se nianske
sprave i sve to je gvozdeno kvari se, a sve drveno gori. No tiha, ali strana, crni dimovi kuljaju, tek gdegde uje se prasak neke bombe koja je ostala u nekim kolima koja gore; svi sa velikim duevnim bolom
utke izvravaju svoja nareenja...

Zahvalnost Esad-pai
Posle bekstva princa Vida sa prestola i uprave Albanije, uzeo je upravu u svoje ruke Esad-paa, na veliki
prijatelj i saveznik, i blagodarei njemu, njegovoj svesrdnoj pomoi i zatiti, mi smo mogli obezbeeni
proi, inae bismo svi izginuli ili bili porobljeni. Svaki Srbin koji je preao Albaniju, mora biti veito
zahvalan Esad-pai.

Osvie sreda 18. novembar... Pred mrak ulazimo u klisuru ljeba, sneg sve vei, put je vrlo uzan
i kretanje sporo, i tako polako, putujui i ostavljajui ponekoga konja, koji je snagom baldisao, u
velikom snegu zanoili smo. Svaki je birao mesto ispod jele ili smre, gde je manji sneg, nasekao
jelovih grana i umoran spustio se da se malo odmori. Od Savinih voda pa do na vrh ljeba ili
smo klisurom ljeba, koju nadviavaju tanke jele i etinari. Po samom mestu i opremi putnika,
samo da je u manjem broju, podsea oveka na neku turistiku ekspediciju na Alpe.

32

Vojnik skida meso sa uginulog konja

Petak 27. novembar. Krenuli smo se iz Podgorice za Skadar u 7.00 izjutra lepim drumom do varoiceTuzi,
a odatle preko vrlo kamenitog i hravog puta izali na brdo vie Tuzi. U 11 asova pre podneugledasmo
Skadarsko jezero, za koje sam kao dete znao i koje je u pesmama iz starih vremena opevano.Hrane
ponestalo... Gladni i zamorni vojnici ipak su se trudili da bi to pre stigli Skadru, toj naoj obetovanoj
zemlji, gde emo se nahraniti, odmoriti i primiti oruje i odakle emo, udrueni sa saveznicima, udariti
ponovo na neprijatelja. Sa tom nadom svaki je upinjao svoju snagu. Uz put je bilo raznih ala i doskoica,
da bi se ovek razonodio i na umor i glad unekoliko zaboravio. U 4.00 po podne stigli smo u selo Hotski
Han pod samim krom albanskim... Arnauti izneli pomalo hleba. Prodaju ga, ali ne za pare, ve u razmenu
za razne stvari kao ve i ostalo; ve poinju vojnici i svoju spremu davati za hleb.

Nema, oe, bogumi

Petak, 27. novembar. Mi smo jutros poslednji hlebac koji smo nali u komori dali vojnicima, jo imamo
est dakova brana koje nosimo kao rezervu, a kupiti se nigde nema; od ma koga Crnogorca potrai da li
ima hleba da ti proda, kazae ti svaki istim odgovorom: "Nema, oe, bogumi, ovo je siromana i gladna
Crna Gora..."

Nedelja 29. novembar. U 7.00 izjutra poao sam u Skadar, jer me komandir uputi da kupim neto
za jelo i pie dok oni dou... Varo puna silna sveta beanije i vojske tako da samo po ulicama
mea, kupiti se za jelo nije imalo nita. Naem naeg konaara i on mi ree da e na bivak biti
kod starih kasarni na severnom delu varoi na putu koji vodi za akovicu. Izaem na tu stranu da
saekam bateriju. Od topovskog parka, od hrane i udobnosti koju smo mi oekivali i nadali se da
emo ovde imati, nema nita... Nad samom varoi sa june strane uzdie se stari Skadarski grad,
koga su jo braa Mrnjavevii zidali, ispod koga ka severu protee se stara varo - prava turska,
po uskim ulicama i epencima, posle malo dalje ka severu nastaje nova varo, evropska, sa lepim
dvospratnim i trospratnim kuama evropskog tipa i ima vrlo velikih trgovina. Odmah po naem
dolasku, neprijateljski aeroplani preko Taraboa od Bara dooe i bombardovae logore oko

33

varoi; malo podalje od naeg logora padoe dve bombe, od koje je jedan vojnik poginuo. Ve
strah i razoaranje sve vie oveka pritiskuje, hrane nema. Izdelismo onih est dakova brana
vojnicima, a jo nam traje volova, pa smo ponekog klali. Vrlo runo i kino vreme.
Umiranje vojnika vrlo veliko, tako svako jutro pored naeg logora proteraju po nekoliko
volovskih dvokolica natovarenih, kao drva, mrtvim vojnicima za sahranu. Aeroplani gotovo
svaki dan bacahu bombe, topova za gaanje istih nema, i to ima brdskih, nemaju municije.
Stareine, i koliko bi hteli nabaviti hranu za ljude, nemaju sredstva da je donesu, jer stoka gotovo
sva ostala na putu, i to je ostalo, to sad bez hrane lipsava svaki dan; svaki je gotovo ostavljen
samom sebi, da se to zbrine i nabavi za hranu. Na papirni novac nee da primaju... Na ovom
bivaku kod starih kasarni proveli smo 12 dana, kada smo se po nareenju komandanta divizije
preselili u staru varo ispod Skadarskog grada, i razmestili se u kue i po talama...
Veoma me je interesovalo posmatrati Tarabo, koji nas podsea iz skore prolosti na velike borbe
iz 1912. i 1913. godine. Varo je puna sveta. Ovde su narodni poslanici, vlada i ministri, sem
ministra vojnog, za koga raunaju da je odstupio za Solun i na mesto njegovo za ministra vojnog
doe pukovnik Boa Terzi, na komandant umadijske divizije I poziva. U Skadru smo proveli
do 20. decembra, kada smo dobili nareenje da idemo za Lje, gde emo ako se mogne, ukrcati
se u San ovanu u lau, a ako se ne mogne, onda emo ii do Draa peke, pa emo se tamo
ukrcati u brodove i ii na ostrvo Korziku ili u Alir... Nastala je briga gde e se naa vojska
smestiti i kako e se prebaciti, a dokle saveznici o tome odlue, primai je blie moru, kako bi se
lake ishranjivala, poto stoke i sredstava za prenos hrane od San ovana nema dovoljno...
SPAS OD RUSKOG CARA
Sreda 23. decembar... Veliku blagodarnost na narod je duan priznati ruskom caru Nikoli II, koji
se brinuo za nau evakuaciju, jer se neto oklevalo i izgleda mi da nije bilo ni utvreno gde e
nas i kako evakuisati iz primorja, pa je, kako sam pouzdano doznao, car Nikola danas uputio
telegram, koji je ruski ministar spoljnih poslova Izvoljski predao francuskom ministarskom
savetu: "Pozivam se na Vas, gospodine predsednie, da pomognete naeg hrabrog saveznika
Srbiju. Jedan veliki deo njene vojske eka na albanskim obalama nain kako da se ukrca i tako
izbegne da padne u neprijateljsko ropstvo. Neophodno je potrebno da se brzo spase ova hrabra
vojska, koja e biti kasnije od velike koristi za optu stvar. Ako Francuska i Engleska nau nain
da obezbede sigurnost jednog brzog transporta srpske vojske na ostrvo Krf, njini napori
posluie jednoj lepoj i plemenitoj stvari - Nikola."

Dnevnik Velikog rata (9): Glad gora od kuruma

34

Sreda, 30. decembar 1915. Oko 11 asova pre podne bili smo na bregu iznad Bazar ijaka,
odakle se ugleda Dra sa svojim pristanitem i gradom. Breg okruen sa tri strane morem,
bljetae se od kua lepoga i eljno oekivanog Draa... Hrane to smo imali, to je sve
potroeno i ovde odmah primismo po pola kila peksimita, a zaklali smo poslednjeg vola i
razdelili vojnicima.

Pomrli od gladi: Srpski vojnici kod Draa 1915. godine

Ceo ovaj put do sada preao sam dosta dobro, ali masa vojnika, naroito peadije, muila je se
za hranu mnogo i gotovo za etiri dana nismo je ni mi primali; i koji je inae bio slabunjav, a bez
hrane, skapavao je i ostajao u blatu, putem umirao od gladi i iznurenosti, koje ga prate jo
polaskom iz Pei... Od Ljea dovde video sam dosta leeva naih vojnika, koji su na putu u blatu,
pored vrzina i po polju, od gladi i iznurenosti pomrli i ostali.

Nosili mrtvog junaka

etvrtak, 31. decembar. Ovog dana umro nam je u naoj bateriji vojnik Dragoslav Ognjanovi iz
Lipovca kod Gor. Milanovca. I on je od iznurenosti i gladi umro, koga su vojnici poslednjeg dana
putovanja prosto na rukama nosili. Njega smo sahranili u srpskom groblju ovde u ijaku, koje su
1912. ondanji borci svoje kosti ostavili. Vrlo dirljiv posmrtni govor odrao je rez. kapet. Duan
uri, pri pogrebu ovog naeg za ast otadbine palog od gladi vojnika... Neprijateljski aeroplani
dolazahu i bombardovahu Dra i logore okolo, i bacali su cedulje kojima su pozivali srpsku
vojsku na predaju. usmo, da je austrijska vojska uzela Skadar i produuje kretanje ka Ljeu.

LEEVI KRAJ PUTA

etvrtak, 14. januar 1916. godine. Ovde u ijaku u logoru proveli smo sve do danas, kada smo
jutros rano dobili nareenje da se krenemo za Valonu, a nareeno nam je da izdvojimo slabe i
iznemogle vojnike, kao i one koji nemaju obue, i da iste uputimo u Dra, koji e se ukrcati u

35

lau, a ostalo ljudstvo ii e peke za Valonu... im smo proli ijak, Nj. V. Prestolonaslednik
Aleksandar bejae izaao automobilom sa Esad-paom. Obilazi svoje vojnike. Stajae i tunog i
brinog lica, gledae svoju vojsku, koja vrlo bedno izgledae. Na njegovom licu vide se jo
tragovi teke bolesti, koji je se u Ljeu razboleo i nije hteo od svoje vojske ii, i eto sada, tek se
malo od bolesti pridigao i oporavio, pourio, da nas vidi i obie, nigde ovakog vojskovoe ni
vladaoca nema.

Cvet duevne jaine: Ostaci srpske vojske dolaze na Krf

Pored njega stajae Esad-paa, krutunjav, omalena rasta, prilino uhranjen, crven u licu, malih brkova, a
na glavi imaae crven fes sa kiankom. Mi proosmo, i malo bi, pa i oni vratie se, i odoe za Dra. Po
dolasku naem do Draa, okrenuli smo levo pored mora i na samom pesku pred Draem smo primili
hranu - peksimit i po nekoliko konzervi, za 12 dana. Po prijemu hrane odmah smo krenuli pored mora na
jug drugom za Kavaju. Ovo mi je prvi put da izbliza vidim more...
Petak, 15. januar. Putovali smo dobrim putom do Kavaje, a odatle desno preko blatnjavih livada, kuda
stoji masa ljudskih leeva, naih regruta i zarobljenika, koji su iznureni po ovom blatnjavom putu
umirali...

Ponedeonik, 18. januar. Oko tri asa po podne proli smo lepo i bogato selo Ljubavu, koje lei u
ovoj plodnoj ravnici. Blizu nje u bregu nalazae se grki manastir Svetog ora, gde smo se i mi
ubivakovali i zanoili. Poinje se viati i juno voe sve vie, limuni, masline i divni kiparisi,
koje ba ovde zasaene oko manastira nijae vetar, da ih je divota pogledati. Primeuje se, svet
malo kulturniji, vidi se uticaj Grka, ijeg ivlja ovde ima ve dosta.
Ponedeonik, 25. januar. Oko 10 asova pre podne proli smo pored bogatog i velikog grkog
manastira, kod koga bejae u logoru italijanska konjica, a malo nie bejae divno tursko selo sa

36

lepom damijom. Selo je bogato, jer se viae vrlo lepih i velikih kua. U ovom selu svega se
ima kupiti samo za turski ili talijanski novac; na srpski novac nee niko ni da vidi... Vojnici su
izgledali veoma alosni i pocepani i oko vatri izgoreli i poaavili. Nekome nasred lea injel
progoreo, neki nema do pola rukava, nekom ajkaa progorela, pa mu kosa prola gore, neobrijan
i od dima sav zaadio, mrav i iznuren.
alosna i bedna izgledae naa vojska. Disciplina na maru bejae velika i italijanski sprovodnici
naeg ealona ponaali su se kao da zarobljenike sprovode, svakoga je u dui bolelo kad ovo vidi.
Po divnom i ureenom putu preko maslinovih uma u 12 asova u podne doli smo vie sela
Arte, odakle se lepo vidi Valona, stara varo na bregu sa svojom starinskom tvravom roman
tina izgleda, a nova varo pored mora evropskog izgleda. U pristanitu mnogo brodova, svi pod
parom, samo se pue. Sve je veoma obradovalo kada je ve blizu kraj puta, za koji ve udno
oekujemo; eljno je svaki pogledao na Valonu i brodove, kao nadu za spasenje dosadanjih
patnji, gladi i umora. Skrenuli smo desno putem za Artu, jer Italijani nisu dali prolaz kroz
Valonu. Od Arte pored mora sitnim peskom sili smo na pristanite Valone. Ovo je najtei i
najzamorniji deo puta za sve nas na celom ovom putovanju, jer je snaga iscrpljenosti dostigla
vrhunac, a takoe i glad i iznurenost tako, da je se svaki po ovom sitnom pesku od Arte do
Valone jedva kretao i inilo mu se, da se Valona udaljava...
U etiri asa posle podne stigli smo u Valonu na pristanite. Iako smo bili jako umorni, prosto
propadali od umora, svaki je ipak bio zadovoljan i radostan to je ve jednom doao kraj njihovih
patnji i to je junaki izdrao sve do sada natoveanske napore kroz krnu Crnu Goru i
Albaniju. Brod na koji se ukrcavamo zove se "La Loren", a on je jedan od najveih
prekookeanskih putnikih brodova, koji je sada, za vreme rata, upotrebljen kao vojniki brod i
naoruan je sa osam marinskih velikih topova. Kada smo se ukrcali u brod, mora se ovek diviti i
unutranjem divnom nametaju broda. Tu su prostrane i ukraene sale, restoracije i kabine; brod
bee osvetljen, samo sija. Smestio sam se u kabinu, ostavio svoje stvari i pourio u restoraciju, da
naem to za jelo i pie. Na ulazu u salu restoracije zadra me vojnik-straar, upuujui me na
donji sprat broda, govorei mi da ovde imaju prava samo narednici, a svi ostali imaju dole
restoraciju. Poto se meni i ono malo zvezdica to sam imao u putu skoro sve pokidalo i straar
ne dade mi unutra. Zalud sam ga ja uveravao. Jedan Francuz, koji je tada naiao, videi da u
lepoj crnoj bradi i kome je moja pojava inila utisak, odmah me je lepo pozvao da poem sa
njim, pljeskajui me po ramenima i govorei straaru neto francuski. Uvede me u salu, sedoh na
kanabe za divan sto, odmah mi on donese aj, posle aja lepu veeru i flaicu vina. Dugo je
sedeo sa mnom i ljubazno mi neto francuski priao, uzalud, kada ga ja nisam razumeo...
SMRT NA CILJU
Preavi na Krf izgledao sam ipak dobro, sve i odrao se, a iako sam i ja trpio gladan i muio se
kao i ostali. Ja sam uz put kroz Crnu Goru i Albaniju starao se da uinim gladnome, bosom i
iznemoglom drugu, vojniku ne gledajui iz koje je divizije ili odakle je. Smatrao sam ga kao
brata, samo kad sam bio kadar, da ga pomognem i poslednje pare svoga hleba, peksimita ili
ega drugoga, davao sam pa i ja po tri-etiri dana nisam nekada imao, ali nisam oseao glad, ve
duevna hrana mi je bila i oseao sam se radostan, kad sam nekoga mogao pomoi i to me je
dralo pa su mi mnogi po prelazu na Krf, rekli: "Mileta, mogao bi' jo jednom preko Albanije
prei." Primilo je se odmah novo odelo i ve, jer su vojnici bili vrlo pocepani; okupali su se,
izbrijali se i obukli se. alosna i bedna izgledala je naa vojska, ali ovi svi vojnici izdrali su sve

37

patnje i sva iskuenja i tako da je ova vojska to je ostala i prela na Krf zaista cvet duevne
jaine...
Posle nekoliko dana odmori se malo vojska i nahrani i oive, pa uvee se ujae u oblinjem
logoru kako sviralica svira, igraju vojnici ili uje veselu pesmu. Mnogo je od naih vojnika,
prvih dana po dolasku, koji su bili kroz Albaniju iznureni, ovde na ostrvu Lazaretu i Vidu pomrli.
Dobismo nareenje da promenimo logor i da se ulogorimo u selu Mezongi.

Dnevnik Velikog rata (10): Kree se laa francuska

38

Sednem pod maslinu na samoj morskoj obali i zamiljen dugo sedim sam. Misli moje
praene su prolim ranijim sretnim ivotom u svome zaviaju, seam se onoga lepoga
ivota, moje deice, roditelja, ene, brata i sestara, razmiljao sam na nae rodne ravnice,
na lepa polja obrasla mirisnim cveem, na lepe doline kojima povetarac duvae, preneo
sam u mislima, da sam tamo.

Saveznici se okupljaju: Srpska vojska u Solunu 1916. Godine

Od tog zanosa odjednom me tre gakanje dralova, koji leahu ba iznad mene ka severu preko zaliva a u
pravcu snenih albanskih planina, ka naoj otadbini. Oi mi zasijae vie. Boe moj, koliko su oni sretni
to e prei nau otadbinu, kada bi samo mogli kazati mojim roditeljima, deici, eni i sestrama, da sam
im iv i zdrav, i da se daleko od njih preko mora nalazim... Otiao sam pravo atoru i seo za sto, dugo sam
jo utei sedeo i sluao pesmu, koje jedna grupa vojnika iza naeg logora pevae. "Tamo daleko, daleko
kraj plava Dunava, tamo je selo moje, tamo je pravi raj"... Skoih, uzeh pero i hartiju, sednem i napiem
jedno pismo po uputu: sa jedne strane adresujem irilicom a sa druge strane latinicom preko Crvenog
krsta u enevi, a iznutra ispiem samo rei: 'iv sam i zdrav, va sin Mileta', i odmah to odnesem lino na
divizijsku potu".

39

Pojaanje u bateriji: Aleksije Veskovi (desno) sa Ilijom Tomaeviem

POVERLJIVO NAREENJE
Austrougarska je u zimu 1916. naterala Crnu Goru na predaju, nastavila napredovanje du
Jadrana i iz Albanije isterala Italijane. Zbog izgubljenog rata na Balkanu britanski generaltab
odluio je da se povue iz Grke. Francuska vlada se zbog toga pobunila i zadrala svoje
divizije, pa su ostale i britanske, mada nerado. Grka je zvanino bila neutralna ali je njen kralj
Konstantin bio pronemaki opredeljen, dok je premijer Elefterios Venizelos za Francusku. Posle
Venizelosove ostavke, Nemci pokuavaju da pridobiju Grke. Srpska vojska, sada pod komandom
generala Petra Bojovia, sa Krfa se francuskim brodovima prebacuje na Solunski front, te
poetkom aprila Prodanovi belei pregrupisavanja i smene komandira.
Novi pretpostavljeni mu je "major ivota D. Katani koji je otprilike mojih godina, oko 33,
krupan i razvijen kao retko koji, crnomanjast, ozbiljan i strog, ali veoma pravian, pravi vojnik u
svakom pogledu. Odmah izjutra skupio nas je i ispriao nam ta od nas trai. Meni ree, ti i
Aleksije Veskovi (iz Vrnana, koga je sobom doveo) imate voditi rauna o kancelariji i
pomagati narednika baterije. Pojaa se disciplina u bateriji...
Subota, 16. april. Dobismo poverljivo nareenje, da tabovi i komandiri baterija sa kancelarijom
ostanu do daljeg nareenja sa najvie po 15 vojnika, a ostalo ljudstvo sa oficirima da se odmah
spremi za ukrcavanje na brod i polazak na Balkansko poluostrvo. Poto se i u vodama
Sredozemnog mora pojavljivahu nemaki sumareni, to je polazak ealona za Halkidiki uvan u
najveoj tajnosti, jer se primeivalo da su Grci rado pijunirali i inili usluge Nemcima u svakom
pogledu... U pristanitu dosta francuskih ubojnih brodova; cevi njihovih tekih topova mirno
zjape na puinu morsku; posada sa ovih ubojnih francuskih brodova vikala je iz sveg glasa kada
smo se pretovarili "Vive la Serbe", a sa naeg broda prolamalo se "ivela Francuska!".

40

Srbi na Krfu: Francuski brodovi prevozili su i srpsku vojsku i izbeglice

Osvitae utorak, 26. april. Ve ulazimo u vode Solunskog zaliva... Svi breuljci iznad Mikre i iznad
Soluna beljahu se u atorima od raznih trupa u logorima saveznike vojske, francuske i engleske, kao i
nae... Cela naa reorganizovana vojska sastojala se iz sedam divizija od kojih su est peakih i jedna
konjika, a koje su obrazovale tri armije.

Ponedeonik 6. juna dobismo nareenje, da moj komandir major Katani ide u Solun jo danas
radi prijema municije. Komandir mi ree da i ja idem sa njim u Solun. Solun se beli, u pristanitu
brodova dosta, a morski talasi svetlucahu od sunanih zrakova. im smo uli u varo, sjahali smo
i konje po seizu vratili a ja i komandir seli na tramvaj i odvezli se u varo i odseli smo u hotelu
Bristol. Komandir ode odmah u Vrhovnu komandu radi svravanja posla, a ja sam pak otiao da
u radnjama kupim nekih sitnica, za koje su me drugovi molili da im uzmem... Uvee sam sa
komandirom obiao bioskope i podue posedeo. Ovde e se razne narodnosti videti i uti govora
na svima jezicima. Varo puna, automobili jurahu na sve strane, samo se njihova sirena ujae,
po ulicama svet samo mea, tu ti ima Francuza, Grka, Talijana, Engleza i Srba.

Divna varo
Pred polazak na Solunski front Mileta Prodanovi je dobio priliku da prvi put, pratei potporunika
Velikovia, vidi glavni krfski grad: "Voleo sam otii u tu uvenu varo, jer biti na ostrvu Krfu, a ne otii u
varo Krf, ne znai nita... Divna ulica, kue lepe, u dvoritima bate, kao neki parkovi, da je divota
pogledati. Ulazimo u varo Krf, koja je okruena sa tri strane morem, vrlo lepa evropska varo sa velikim
trgovinama, i hotelima kua ima sa est i vie spratova, varo iva puna sveta, etalita puna, ulice na
korzou pune, razne ete narodnosti videti i govore na raznim jezicima uti... Obiao sam svu varo i video
sve njene znamenitosti, kao i sa mnogim svojim prijateljima sam se naao...

41

Sreda 8. jun. Dobismo nareenje da se sutra kreemo na front. Velika radost kod sviju, svaki je
jedva ekao polazak. Potpuno smo naoruani i primili smo svu novu spremu, odelo, lemove,
kao moderna vojska... Tek sada, kada smo proli od Soluna do Topi, mogao sam videti koliko je
bogatstvo naih saveznika, i kako su oni spremni za rat, jer mestimice itava brda pored puta od
raznih slagalita, uvitljeni i sloeni dakovi hrane stajali su kao veliki stogovi u dravnom
senjaku sena; ima i aeroplanskih hangara... U Topi u logoru proveli smo sve do 2. jula, kada
smo dobili nareenje za pokret na poloaj, a kako ujemo, na front umadijske divizije bie u
Maglenskim planinama, gde su ranije bili Grci, koji su sili sa poloaja i demobilisali, i front
gotovo nije ni posednut. Mi sada idemo da ga posednemo i preduzmemo borbu i produimo
gonjenje neprijatelja, jer smo svi tvrdo uvereni, da emo prvim sudarom prodreti... Vruine su
velike. Poinje jo vie razbolevanje od malarije i mnogo nam je vojnika popadalo.
Sreda 6. jul... Divno bee pogledati ovu prostranu Maglensku ravnicu, zasaenu u dudove sve
okolo njiva, a cela ravan gotovo uziraena, iznad nje sa sviju strana okruavahu visoka i strma
brda, ije se suri i kameniti vrhovi lepo ocrtavahu u plavome nebu. Kajmakalan, Nide,
Vetrenik, Kouh, Dudica i Pajik okruavahu sa svojim kosama i ograncima ovu lepu plodnu
ravnicu, kroz koju sa svih strana vijugaju reke... Sutradan po naem dolasku komandant
diviziona otiao je da obie poloaje; neprijatelj je poseo sav planinski greben... Ovde smo
proveli sve do 11. jula, kada smo po podne krenuli na dodeljeni nam front, na poloaj...
Ispred nas, ispod Kovila voae se peaka borba, koja na 3. bataljon X pe. puka voae.
Donee tri ranjenika teko ranjena, spustie ih u blizini nas pod jedan platan. Otiao sam odmah
da vidim ove prve ranjenike na Solunskom frontu, a poto su iz X puka, moda su mi i neki
poznanici.
PRVE RTVE
Meseina lepo obasjavae, bledi junaci leali su na nosilima, klonule glave i bledih usana,
njihovo odelo bee poprskano svo krvlju, tek s vremena na vreme otme im se dubok uzdah iz
grudi i glasno zakukaju; jedan od njih trojice bio je ranjen u trbuh i ve je te noi umro. ao mi
ih je bilo, posle onih velikih patnji i muka u povlaenju kroz Albaniju i sa koliko nade i enje
poli su u zagrljaj svojim milim i dragim. Na pragu svoje otadbine teko su ranjeni. Ali vidim
da e se tek sada ginuti, poto je protivnik poseo ove silne poloaje, prosto gradove, koje su Grci
ustupili im i povukli se i time im stvorili mogunost da posednu ove neosvojive poloaje. Naa
divizija je posela veoma veliki front, od Kouha do Tresine. Borbe iz dana u dan jake na celom
naem frontu i nae trupe svakoga dana uzimahu neprijatelju po neki vaniji objekat. Danas 19.
jula I ealon ruske vojske iskrcao se u Solunu i isti e se uputiti na levo krilo naih armija, gde su
upuene nekolike divizije francuske, da bi se nadiranje bugarskih trupa zaustavilo i potpisalo.

42

Dnevnik Velikog rata (11): Korak blie otadbini

Subota 6. avgust 1916. Po samoj mirnoi na bojitu izgleda da se sve priprema na veliku
borbu... Vojnici bejahu svi u stroju zajedno sa vodnicima; komandir bee na sredini ispred
stroja, visok kao bor, ponosit i gord, velianstvenog izgleda, nikada kao sada. Odmah mi
prohuja kroz glavu, mora imati neto znaajno. Junaki glas komandira gromnu "Pomozi
Bog", slono i glasno odjeknu "Bog ti pomogo", razlee se po celoj umi, dolinom ispod
gorostasnih Maglenskih gora Veternika i Kouha; komandova: "Kape skini, molitva";
jedan od podoficira oita "Oe na", potom komandir komandova: "Pokris na mestu
voljno!".

Na Kajmakalanu: Srpski oficir u osmatranici

SUZE RADOSNICE
Tajac izvesno vreme, koji komandir prekide svojim krupnim glasom: - Vojnici, doao je dan koji smo svi
eljno oekivali. Nareeno je da se jutros izvri napad na neprijatelja na celom frontu naih armija, to jest
na levom krilu ovoga balkanskog bojita. Vojnici, doao je dan kada emo sa Bojom pomou, slono,
jednovremeno udariti na neprijatelja, kada emo krenuti u ime Boga, za nau milu otadbinu, naim
milim i dragim, koji nas eljno oekuju i koji i dan i no uplakanim oima, mole se svevinjem Bogu da
nas sauva, te da se ivi i zdravi vratimo u njihov zagrljaj. Zato se trai od nas, da bi uspeli ispuniti nau
svetu dunost, to jest da oslobodimo svoju neja od neprijateljskog tlaenja i da opet vaspostavimo i
uveliamo nau milu otadbinu, treba da svaki vri svoju dunost predano i savesno, te da posvedoimo,
da smo dosledni sinovi naih predaka i da u naim ilama juri ista krv naih slavnih pradedova, koji su se
uvek rtvovali za odravanje srpskog plemena i pored silnih najezda raznih naroda, koji su na njih
nasrtali; samo na taj nain, na zadatak moi emo ispuniti i na e se rad krunisati pobedom i slomom
neprijatelja i samo preko tog mosta - predanog i savesnog vrenja svoje dunosti od enerala pa do
poslednjeg komordbije - moi emo prei neprijateljsku reku i bujicu u nau osloboenu i uvelianu
otadbinu naim milim i dragim u zagrljaj!

43

Pojaanje iz Rumunije
Sve nas je veoma obradovala vest "da je Rumunija stupila u rat i objavila Austrougarskoj i Bugarskoj rat".
Drali smo da nam je uspeh garantovan i da emo kroz 2-3 meseca, a najdalje do jeseni, sa ratom svriti i
da emo u ime Boga biti kod svojih kua u velikoj Srbiji.

Na ove rei komandirove zablistale su suze od radosti u oima sviju, a krv je jurila od uzbuenja.
Koraajui svojim krupnim i odmerenim koracima ispred stroja, komandir produi: - Vojnici, u
6.30 jutro sa celoga fronta naih armija, grmnue topovi na neprijateljske poloaje, posle silne
artiljerijske pripreme, naa peadija krenue napred; stoga skreem panju svima i od svakog
traim, da se po cenu naprezanja i rtava moraju izvravati zapovesti i nareenja, kako moja,
tako i sviju pretpostavljenih do najmlaeg; a posavetujui nas svojim oinskim savetima, da
svaki straga vodi rauna o svome zdravlju, te kako bi ovaj sveti zadatak mogli lake izvriti, i
napor izdrati...
Produi jo vazda raznih pouka, koje je on kao stari ratnik imao iskustva. Naroito je naglasio da
su zakloni topovski dosta slabi i da jo idue noi imaju se svi ojaati, govorei, bolje je da svi
pet noi ne spavate utvrujui se, nego da va jedan drug pogine, koji je sve napore do sada
izdrao, i na sva iskuenja i patnje ostao pravi Srbin i veran sin otadbine. Utvrujte se, ne alite
za to truda, jer poslovica kae "Ko se uva, i Bog ga uva"!

Samouki kartograf: Skica ppoloaja na Maglenskoj ravnici na Solunskom frontu iz pera Milete
Prodanovia

Borbe se ogoreno produuju, na XII peadijski puk napadae na Veternik... Nae armije na
levom krilu uz pripomo saveznike vojske, koja je pod komandom naeg enerala Miia,
potiskuje neprijatelja, nanosei mu velikih gubitaka...

44

Nedelja, 4. septembar. Uvee, izvestie nas da su nae hrabre trube iz Drinske divizije zauzele
Kajmakalan. Iz komunikea Vrhovne komande o ovoj borbi vidim da je poginuo moj dobar drug
i prijatelj rez. kapetan Milorad irirovi iz Novaka. Pre nekoliko dana pisao mi i pozdravio me, a
sad, posle nekoliko dana, u ovoj svetoj borbi poloio je svoj mlad ivot za vaskrsnue svoje
Otadbine.

Puni rovovi mrtvih

Utorak, 27. septembar... Oko 2 asa po podne poe neprijateljska haubika artiljerija od Kravice
da dejstvuje na nau bateriju, i to sa silno eksplozivnim granatama. Poto smo svrili gaanje...
komandir e mi rei: "Hajdemo, Mileta, da obiemo neprijateljske peake rovove na umovitoj
uki, koje smo 29. ovog meseca gaali." Peli smo se polako; svud na sve strane mnogo mrtvih.
Neki lei na lea, rasputenih ruku, neki potrbuke; pored svakoga lokve krvi i krvavi zavoji
svud se dadu videti. Kada smo se pribliili rovovima, bee se sunce smirilo... Tih povetarac
veernji zaauri i stane, a tek lie na umi zauti, zatreperi i umiri se. Umesto sveine, umesto
uivanja, oseao se veoma jak zadah od leeva, a na pomisao na ovakve izginule ovek mora biti
skruen i tuan. Kada smo pak izali na vrh uke kod glavnih rovova, onde sam video strahovitog
prizora, kakvog posle Cera nisam video: puni rovovi mrtvih po gomilama...
etvrtak, 29. septembar. Ja seah ispod velike stene, sklonio se, jer nas neprijatelj poe gaati
haubicom od Kravice i beleio sam komandovane elemente... Straan prasak u se i parii
zaknue. Pomislih, sigurno neprijateljsko zrno udari u magacin ili se nae zrno rasprte iz usta
cevi. Javie nam da se nesrea desila kod 1. topa; cev mu prsla. Kod topa lei mrtav niandija
podnarednik Mili Radakovi, kome je glava odneta, a pomonik Lazovi, ne zna se da li je iv
ili mrtav, lei nepovreen. Komandir otra. Mene obuze neka jeza i tuga. ao mi ih je, oba su bili
dobri mladi ljudi. Kad sam i ja doao, video sam stranu pogibiju: krv poprskala ono malo paoca
to je ostalo, top sav prskao u parampareta, mrtav leae podnarednik Mili, a Lazovi se bee
malo osvestio. Odmah je poslat u bolnicu lekaru. U toku noi spremljena je raka i u petak 30.
septembra, tek se sunce pomaljae iza Pajika planine, bili smo svi skupljeni gologlavi oko rake i
sahranili smo telo podnarednika Milia na divnom obreku pod velikim kestenom. Komandir se
dirljivim govorom oprostio sa njim u ime stareina i roditelja...
Nedelja, 2. oktobar. Ovoga dana je komandant XIX peadijskog puka pukovnik g. Dobrosav
Milenkovi lino obiao front kod Sokola. Pred vee doe na nau osmatranicu. Seo je kod
zaloene vatrice, gde je bio i p. pukovnik uki, moj komandir, i ja. Vodio se razgovor o
predstojeem napadu. Pukovnik Milenkovi izlagao je svoje miljenje da ne bi trebalo
preduzimati napad sa ovom snagom koju imamo; trebali bi da imamo bar jedan bataljon u
rezervi; poloaj je vrlo jak, i sumnja u uspeh. Iznosei i to da strategijski razlozi ne mogu
dozvoliti napad na Soko, jer imati u obzir da je poloaj jak, istaknut, i po njegovom miljenju bi
trebao napadni pravac trupa ove divizije da ide na terensku vezu Sokola i Dobrog polja, a
Drinske divizije na Grunike poloaje. Tim napadom zagrozio bi se neprijateljski poloaj na
Sokolu i morao bi se sa njega sasvim povui na liniju Dobro polje - Grunite, jer prihvatnih ni
oslonih poloaja nema, a napadom na Soko, kako se zapoveu nareuje, bilo bi potpuno
lomljenje nae snage bez razloga o ovaj neosvojiv i jak poloaj, koji je prirodom dobar peadijski
poloaj.

45

PREDLOG ODBIJEN
Njegove razloge brigada nije primila, ve je nareeno da sutra u 7 asova izjutra artiljerija pone
sa dejstvom pripremu za peaki pokret, koji treba izvriti oko 4 asa po podne. Komandanti
odoe... pa smo due kod vatre sedeli ja i komandir, veerali i razgovarali o buduoj borbi. Ja
sam potpuno bio ubeen u razloge pukovnika Dobrosava Milenkovia, i drao sam da
artiljerijska priprema treba da traje bar 3-4 dana i tek tad peadija da preduzme napad i to da ima
bar jedan bataljon u rezervi.

Dnevnik Velikog rata (12): Slava na Grozdovu

kamenu

46

Ponedeonik, 3. oktobar. Dejstvuje se silno. Sve bela klupad izbijaju po grebenu samih
rovova, a razorna zrna silno padahu po samim rovovima. Crni dimovi izbijahu kao
stubovi. Peake borbe nema. Oko 2.00 po podne dobismo nareenje da ceo poloaj trietiri asa po podne to jae tuemo artiljerijskom vatrom i u 4.00 po podne da vatru
obustavimo, jer e tada peadija krenuti.

Prethodnica peadiji: Srpski poljski top na Kajmakalanu

Dejstvovano je silnom vatrom na celom reonu, naroito na Sokolu, sve do 4.00 po podne, kad je
vatra po nareenju obustavljena. Peadija pokua pokret; na sve strane kod Sokola poee puke,
uzavree kao god zavaene avke. Svi smo uprli durbine i obratili najveu panju, tako sam se
sav predao, ini mi se i disanje obustavio, rad videti rezultat naeg rada i ishod borbe. Peaka
borba poe da se utiava, i ve u 5.00 po podne potpuno se utia. Peaci nisu mogli nimalo da
krenu, ve su ostali u svojim rovovima.
DANAK UMORU
Utorak, 4. oktobar. Dani su prolazili sa uobiajenim dejstvom. Videlo se da je ovo mala nada i
vrlo umesna primedba potpukovnika Dobrosava Milenkovia. Poinje i sitna kia sa snegom. Ja
sam se oseao bolestan i jedva sam se drao na nogama; 15. oktobra grejae sunce, ali zubato.
Sedeo sam na osmatranici prislonjen na jedan veliki kamen. Odjednom, na oi mi se navue
mrak i uhvati me nesvest. Pao sam. Kada sam se osvestio, bio sam skinut pod osmatranicu,
pruen na lea, raskopan i vojnik me trljae vodom... Vie mene stajahu komandir i
potpukovnik Panta. Htedoh da ustanem, ali mi oni ne dadoe; zapitae me komandir: - Moe li,
Mileta, sa vojnikom sii peke do kujne 5. brdske baterije? A ja u narediti da se izae sa
konjima, pa sii u popunjujui deo u Donji Poar, pa se malo odmori.
Zaista, od slabe hrane, kie i hladnog vetra, stalnog nonog ustajanja zbog dejstva, iznurilo se.
22. oktobra otiao sam ponovo lekaru i tada me je na lekar dr Proki uputio u bolnicu, u 1.
zavojite, u Subotsko. Uvee sam tamo zadrat; zanoili smo u velikom bolnikom atoru. Bilo

47

nas je 10-15 vojnika iz raznih jedinica. Svaki je izgledao hravo. Gotovo celu no nisam mogao
zaspati. Neki se teret na mene navalio. Pomislim na moje kod kue, kako sam od njih daleko
ovako bolestan i dosta iznemogao, ko zna ta e sa mnom biti, jer sve vie i vie malaksavam.
Cele noi, pak, kukae i jaukae poneki od vojnika. Izjutra, krenuli smo za Kosturjan u 2.
zavojite. Neke potovarie u kola, a ja ne htednem na kola, ve sam, polako, peke.

Omiljen meu kolegama: Mileta Prodanovi sa oficirima

Tamo je lekar bio dr Josif Nedok, na stari prijatelj. On me je odmah pregledao, smestio me sa jo
etvoricom u manji ator, i ree mi da se nita ne plaim, samo je iznurenost... Odmah po mome odlasku u
bolnicu, potporunik Sreta Velikovi i prijatelj Paraanin umolili su komandanta da me prevede na
slubu u tab diviziona, govorei mu da mi je brat Zdravko poginuo i da sam ja sam ostao, da bi trebalo
me sauvati. Komandant im je obeao i svojom naredbom od 29. oktobra preveo me na slubu u tab
diviziona. U bolnici sam se odmah posle nekoliko dana oseao bolje. Tako, dok sam sedeo u atoru,
odjedared ue na ordonans iz taba diviziona, donese mi pismo od potporunika Sretena, u kome me on
o prevodu u tab izvetava i alje mi flau vina i kutiju kolaa. Napisao sam mu pismo i zahvalio mu se na
panji i brizi... Gotovo svakog dana ordonans me je obilazio i uvek mi od potporunika Srete, porunika
Paraanina i kapetana Mitrovia poneto donosio. Kako sam se vrlo dobro oseao, umolio sam dr Nedoa
te me je pustio iz bolnice...

Subota, 12. novembar. Posle dva-tri dana po mome dolasku trebalo je da se izvri smena nekih
baterija sa poloaja i komandant naredi autantu da se napie za to zapovest. Autant napisa i
odnese komandantu, koji je sedeo kod zaloene vatre pod tremom crkve. Vrati se odmah, ljut
baci zapovest na astal. Nije mu komandant hteo potpisati, jer mu nije napisana onako kako je on
mislio da treba da bude. Govorei "neka pie sam komandant", izae autant iz kancelarije,
lupivi vratima. Ordonansi ekahu na ovu zapovest, jer bee vreme da se nosi.

48

Znajui da je ovo hitno, uzmem i napiem zapovest za smenu tih baterija, a u duhu ve dobijene
zapovesti. Znao sam uloge i zadatke baterija, pa obuhvatajui sve kako za one to se skidaju,
tako i za one to posedaju poloaj, vodio sam rauna da bojna sposobnost bude osigurana. Kad
sam bio gotov, odnesem za potpis komandantu koji seae sa komandantom brigade pukovnikom
Dobr. Pavloviem. Sa zapoveu, poneo sam i jedan izvetaj telefonski, koji treba telefonski
poslati. On potpisa taj izvetaj, ja mu onda rekoh da sam napisao zapovest za ove baterije i
predadoh mu.
On ita u sebi i vidim ga zadovoljnog lica. Kad bi gotov, potpisa i zapita me: - Jesi li ti, Mileta,
ovo pisao? Rekoh mu: - Jesam. - Onda prepii isto ovako za operacijski dnevnik, da se unese, a
ovo odmah daj ordonansima neka nose. udio se lepoj stilizaciji i valjanosti pisanja i kae "kao
da sam mu diktirao u pero". Odmah za ovim posle nekoliko dana, doe nareenje iz armije da se
ucrta jedan topovski amplasman i poalje im crte. Komandant se ljuae, kae: - Kako u da im
crtam, kao da ja imam naroite crtae? Potporunik Velikovi bejae tu u kancelariji i rei e
komandantu: - Ima Miletu, sve e on to lepo nacrtati, samo mu reci i daj mu razmer. Tako i bi.
Komandant ode radi obilaska baterije, a ja uzmem crtae hartije i tueve, perie i ostalo to sam
doneo sa sobom prilikom dolaska iz baterije. Kada je komandant doao, podneo sam mu na
uviaj i sprovodni akt da potpie. udio se kako sam ja to divno uradio, prosto nije verovao.
Poslali smo to armiji, i posle nekoliko dana dobismo akt sa priloenim crteom, koji se alje
svima baterijama kao cirkular s nareenjem da uzmu kopiju sa priloenog crtea o topovskim
aplasmanima. Komandant e rei: - Pa ovo je onaj, Mileta, tvoj crte! I zaista je i bio.
Komandant je jo vie obratio panju na mene. Meni je bilo vrlo lepo, a i ja sam se pak trudio, te
sam sve to sam god mogao uiniti, radio samo da se sve postigne...

Prva karta od kue

Petak 9. decembar. Na veliku moju radost dobio sam prvu kartu od mojih od kue iz Pranjana, u
kojoj mi otac Miko javlja da su kod kue svi ivi i zdravi. Veoma sam se obradovao, odmah sam
se druke oseao, bio sam raspoloeniji i veseliji. Dani su prolazili i ve nam stie i Boi. Kupili
smo prase, spremili vina, doekali ga i veselo propratili, kao i Novu godinu.
ARMUNIKA U BATERIJI
Nedelja, 8. januar 1917. Poto sam svrio posao, krenuo sam se sa narednikom Joviiem kod
majora Savia na slavu, koji svoje krsno ime Svetog Jovana proslavlja na poloaju kod Grozdova
kamena pod Petarom. Hladan vetar duvae sa visokih planina ispred nas sa Veternika i Golog
bila. Vesela pesma praena svirkom armunike ula je se na poloaju kod baterije. U lepo
podignutom atoru iskienom sa brljenom, bili su za rukom gosti majorovi, gde su se veseo
smeh i zdravice uz zveket aa uli, a uz to pratila ih je armunika. Kada smo se mi pojavili, svi
su uglas viknuli: "Dobro nam doli!" Major Voja Savi, koji je sedeo blie dna sofre, skoio je i
doekao nas je, poljubivi se sa nama u obraz. estitali smo mu slavu i mi smo posedali za sofu
za kojom su bili i ostali majorovi gosti, a to su potporunik Alek. Stanojevi, dr Velja Jankovi,
kao i svi narednici i podnarednici iz majorove baterije. Lep je primer potovanja svojih mlaih i
roditeljska panja koju major Voja Savi svojim podoficirima ini. Mora biti svakome jasno
zato su rad i poslunost u bateriji kod njega uvek najbolji, jer se i sa mlaima najbolje postupa.

49

Dnevnik Velikog rata (13): Trobojka na nebu

50

Ponedeonik, 24. april... Autant mi ree: "Mileta, ovo je nareenje za napad sutra, u 7.00
pre podne: umadijska divizija, ojaana sa Vardarskom divizijom, sutra u 7.00 izjutra
preduzima napad na neprijatelja na frontu Veternik - Dobro polje - Soko." Nau desnu
kolonu sainjava XI peadijski puk, tri poljske, dve brdske, dve haubike i jedna rovovska
baterija. Istono od naeg puka jeste Timoka divizija, a zapadno od trupa umadijske
divizije jeste Drinska divizija. Dade mi nareenje da ga ponesem komandantu. Ja sam
hitao veseo i radostan to je ve doao i taj dan, koji odavno oekujemo. Peo sam se uz brdo
lako, kao kad sam bio deak... Penjui se uz potoi, koji uborae sa kamena na kamen,
ini mi se i on zna i veseli se.

Srpski oficiri upravljaju vatrom topova: Kao da ovek sputa rukom zrna u bugarski rov

SLAVA JUNACIMA
Proav pored grobova vie palih junaka iz X peadijskog puka za vreme prvih borbi dolaskom na
ovaj front, stao sam, skinuo kapu, suznih oiju kazao sam: "Slava vam pali junaci, koji ste svoj
ivot poloili slavno u borbi za slavu i ast nae male Srbije. Mili i neznani, pali moji drugovi,
poivajte mirno na okomcima ovih krnih planina. Vi ste udarali kamen temeljac naoj buduoj
otadbini. Istorija e vaa imena zlatnim slovima zabeleiti.

51

Pobednika taktika: Srpske trupe na Veterniku putaju neprijatelja da se priblii

Vi ete veito iveti. A sada je, draga pala brao moja, doao as, kada emo i u ime boga navaliti na
neprijatelja, udrueni sa naim monim saveznicima, slomiti neprijatelja i ponovo e sinuti sunce slobode
u naoj dinoj i miloj, a sada e biti i uvelianoj Srbiji, i ujedinjeno nae pleme umee potovati vaa
slavna dela. Vai herojski podvizi pronosie se sa ponosom preko Drave, Dunava, Save, Vardara, Bosne i
Neretve..." Oko 9.00 pre podne desno od nas, ka Vardaru, padahu rapneli i razorna zrna i otud se ujae
borba. Na ovim poloajima su engleske trupe... Na levom krilu, ujemo da su Talijani imali uspeha.

Dobrovoljci iz Amerike
Utorak, 25. april. Kod haubine baterije sistema "Bake" kod Grozdova kamena danas u 8.00 pre podne
desio se nemio sluaj. Prilikom njenog dejstva eksplodiralo je zrno u cevi i orue svo u paramparad prslo
i tom prilikom poginula su kod haubice etiri, a teko ranjena dva vojnika. Ova baterija je formirana od
ljudi dobrovoljaca Srba iz Dalmacije i Like, a koji su doli iz Amerike. ao mi ih je bilo.

Utorak, 25. april. Oko 6.30 progreje sunce. Na istoku preko Kouha na nebu videla se zastava
trobojka, koja je malo stajala i nestala. Vrlo udna pojava; mora ovek i u neto verovati u ovoj
pojavi, kada se ba danas, na dan naeg pokreta, javljaju ovi udni nebeski znaci...
Subota, 29. april. Baterije sve na naem desnom odseku tako precizno dejstvovahu kao da ovek
sputa rukom zrna u rov... Na desnom pak krilu na ograncima Pajika, na Humu kod Vardara, gde
se ve nekoliko dana vode uasne borbe, tutnji od dejstva orua teeg kalibra. Celo brdo je tako
strano u crnom dimu koji kuljae kao vulkan. Nisam imao prilike da ovako ta vidim, a itao
sam za silno bombardovanje teke artiljerije pred Verdenom i na Somi, na francuskom frontu, ali
mislim da je i ono od svoga izostalo. Mogu potpuno rei da ovde na ovom bregu, iji font je
otprilike etiri kilometra, ne moe ostati ive due, pa kakva god da su utvrenja. Pred samo
vee vatra sa ovoga brega pomeri se severu. Znai da su na ovom bregu bili Bugari i ja mislim da
nigde nee biti tako tueni kao ovde.

52

Nedelja, 30. april. U 7.00 izjutra sve baterije otpoee dejstvo na svojim reonima odmerenom i
preciznom vatrom; komandant XI puka trai na telefon komandanta i dopunjuje svoju zapovest...
Tui sve rovove, tako da ne bi neprijatelju palo u oi na kome e se delu izvriti pokret.
Komandiru haubike baterije 120 mm naredio je da gaa artiljeriju na Golom bilu, da je
najjaom vatrom obaspe i dri u ahu, tako da kad se naa peadija krene, ne trpi bonu vatru ove
artiljerije...
Poto je komandant pukovnik Vukain Petrovi ve u detalju izdatu zapovest dopunio, traio je
naelnika armijske artiljerije pukovnika Dragomira . Stojanovia i od istoga zahtevao, s
obzirom na zadatak ove kolone, da se od armijske artiljerije, koja je na levom odseku, okrene
koja cev na neprijateljsku haubicu na Veterniku, jer engleska baterija dugakih topova, koja ima
zadatak da ovu bateriju neprijateljsku gaa, ne moe uspeno to da izvri, zato to su cevi njene
dugake i njegove su putanje zrna prave za tuenje haubice koja se podbila u dublji zakon. U isto
vreme je traio da se u 14.30 uputi avion koji e leteti iznad artiljerije na Golom bilu u cilju
reglae grupnog gaanja i dranja artiljerije da se dejstvuje, dok naa peadija ne ue u rovove.
Traio je da u 15 asova i francuska baterija porunika g. Venera gaa, to mu je stavljena na
raspoloenje...

Dobrovoljci iz SAD na Solunskom frontu

Dejstvuje se laganom, ali preciznom vatrom, tako da su se svi rovovi prosto ruili... U 15 asova vatra je
na delu fronta naspram uplje stene od potoka Suice do rovovskog topa kod Gole rudine, pomerena, i
gaao je po izdatoj zapovesti da se ostavi slobodan prostor za prolaz peadije, koja se sada po izvetaju
komandanta puka kree. Izaslala je patrole. Vide se vojnici kako se jedan po jedan privlae od buna do
buna; tek za bunom stanu, opale sa mainskom pukom nekoliko metaka tak, tak, tak, pa produe. Naa
artiljerija sva dejstvuje najjaom vatrom. Ali, peake vatre nigde se ne uje, sem patrola, koje s vremena
na vreme po nekoliko metaka opale, kao da se nekom javljaju ili pucaju iz straha. Ve izvie kod uplje

53
stene poe i neprijateljski mitraljez sa Golog bila dejstvovati. Videsmo kako se naa patrola povue i u
svoje rovove vrati se... Komandant odmah naredi da Timoka haubica gaa taku 5 na Golom bilu, odakle
ovaj mitraljez dejstvuje, a komandant Kovilske grupe da gaa neprijateljski mitraljez kod Crvene zemlje.
U 14.45 komandant XI peadijskog puka javlja nam da su se sve patrole povukle...

Komandant na strano se sikirae za neaktivan rad peadije, jer od vatre jednog dalekog
mitraljeza vraa se patrola, a eta i ne polazi. "Kako bismo krenuli ili se i odrali, kada bi
neprijateljska artiljerija ovako tukla?" alio je nae ljude koji su oko topova brzim
posluivanjem topa i radom i danju i nou bez odmora prosto popadali. Naredi telefonom
baterijama da 20 minuta obustave dejstvo da se ljudi odmore... U 18.15 ponovo grmnue sa svih
strana topova brom paljbom. Veternik se upali. Sve se po dimu eksplozije vidi pravac rovova:
kao pojas od dima pruio se preko Veternika, od Suice preko Gole rudine, Krvavog zuba, i ispod
dva gradia zamie velikoj jaruzi ka zapadnom Veterniku. Ovo silno tuenje neprijateljskih
rovova trajalo je 15 minuta i opet se vatra na delu fronta naspram desnog krila XI peadijskog
puka prenese dalje, da se eta krene. Opet izvestie nas da je pola patrola, a ne eta.
Na Golo bilo dejstvuju pored haubice Timoke i Francuska baterija. Sve crni dimovi izbijahu iza
gudura i stena Golog bila. Neprijateljska artiljerija kao i mitraljez sa take 5 Golog bila ne smeju
da se jave, stavljeni su pod jaku vatru. Patrole izbie upljoj steni, ete nema da se kree. Opet
nas izvetava komandant XI puka da sada dobijaju mitraljesku vatru od rovova kod Crvene
zemlje; odmah je izdato nareenje majoru g. Saviu, da ih stavi pod jau vatru. Mitraljez se
otuda nije uo. Izgleda da je peadiji samo to izgovor. Vidi se da nee da rade, kad pod ovim
sada stvorenim prilikama nije puk grunuo, a neprijateljska artiljerija ne sme da se javi, rovova
prosto i nema, sve porueno. ovek gubi volju na rad i gubi nadu na kakav uspeh. Patrola se
vratila, a mi smo vrlo laganim dejstvom baterija dejstvovali do u mrak...
DUEVNI NEUSPEH
Dananji rad nae artiljerije je za svaku hvalu za ovako idealno izvedenu pripremu, ali uzalud se
tobdije napreu da svoje znanje i sposobnost uloe ne alei sebe, kad peadija lei i ne misli da
to preduzme... Duevni pritisak za neuspeh mori me: gubi se nada da emo mi moi ta uraditi i
da emo moi skoro videti svoje mile i drage na koje svakoga minuta i danju i nou mislimo,
kako smo mi raunali da emo prvim pokretom prodreti.

54

Dnevnik Velikog rata (14): Pria iz Francuske

etvrtak, 4. maj. Prole noi predala su se tri bugarska vojnika sa fronta kod uplje stene i
priaju da su ih nae tobdije, odnosno Kovilska grupa 1. i vod 3. baterije sa Kovila strano
potukli. Kau, "neke nove haubice". Iz njine ete su imali ovih dana oko 40 gubitaka i
kau: "Sada nas moete ubiti ili inite sada sa nama ta znate, samo kad smo se mi spasili
onoga uda od artiljerije".

Haubica pod Kovilom: Front umadijske divizije

Kau da su im dosta vojnika ogluveli, a i pomerili pameu. Razlog uspeha bio je taj to su nai
uspeli da pomou metnutih gvozdenih prstenova na upalja dobiju putanju zrna krivlju, i time je
omogueno graanje niskih padina pod upljom stenom gde se neprijatelj kao siguran skupljao,
jer ih do sada niko nije mogao tako gaati. Izdali smo nareenje baterijama da prekono s
vremena na vreme sa ponekim metkom dejstvuju u cilju uznemiravanja i ometanja neprijatelja u
poruenim zaklonima.
OKOLADA ZA OCA
Petak, 12. maj. ujemo da su na zapadnom frontu Englezi probili Hinderburgovu liniju... U 15
asova dobismo od komandanta desne kolone pukovnika g. Tomia strogo poverljivo nareenje u
kome se javlja da se po nareenju Vrhovne komande naa ofanziva obustavlja dalje, nareuje ove
poloaje dobro braniti, voditi rauna o istoti i ishrani vojnika, a kada se izvri potrebna
organizacija i prevlaenje orua, i kada Rusi i Englezi grunu, tada emo i mi opet preduzeti
ofanzivu; poloaje braniti do iscrpljenosti snage. U ponedeonik, 5. jun. saznadosmo da je u
Grkoj izvren prevrat i da su Grci proterali kralja.

55

Nemaka na kolenima: Englezi probijaju Hinderburgovu liniju

Zao glas
Nedelja, 2. juli. Dobio sam danas kartu od kue u kojoj me izvetavaju da su moja sestra Draga u Kniu i
mala Olgica umrle. Ta vest me je oalostila, jer sam sada potpuno pokojnog Zdravka izgubio, a onako sam
u maloj Olgici gledao moga dobroga Zdravka; i Drage mi je ao, moje dobre sestre, koja svoju mladost
ostavi, ne mogavi doiveti da se opet vidimo...

etvrtak, 20. juli. itajui jedan feljton o ratnim uasima stvorenim o ovome krvavom i besnom
ratu, plakao sam kao malo dete. Pisac iznosi koliko je razvijena ljubav male deice naspram
svoga roditelja, oca koji je na bojitu. Doivljaj je iz Francuske, koji u izneti. "Poto su
pozivom Francuske svi njeni sinovi stali na branik svoje otadbine, asti i ponosa francuskog
naroda, meu njima imalo je dosta njih, koji su ostavili kod svoga doma siroad svoju, deicu,
samu. Drava se postarala i svu tu decu skupila, obrazovala je zavod za negu ratne siroadi i
pobrinula se za njihovu negu i udobnost. Poverena su po grupama privremenim materama za
negovanje, koje su svojom nenou svoju materinsku ljubav i negu ukazivale, ovoj, sada svojoj
deci, ratnim siroiima...
Pobrinula se Francuska za njih da ni u emu ne oskudevaju i da se razvijaju u punom
zadovoljstvu i da ne tuguju za svojim jedinim hraniteljem - ocem, koji se sada na frontu bori za
ast Francuske. Masa dece je priticala u taj zavod sa sviju strana Francuske. I po samim
borbenim linijama, gde je neprijatelj opustoio, kupili su ih i upuivali u Etertat, gde je zavod za
njih bio. Jednog dana direktor tog zavoda dobi depeu da je upueno jedno dete od 3 godine,
ensko, po imenu Nineta, eleznicom i da se na stanici saeka i primi. Odmah je direktor uputio
jednu mati da je primi. Kada je voz stigao, iz vagona II klase pojavi se devojica koja je oko
vrata nosila natpis "Putujem u zavod ratne siroadi. Molim svoje saputnike da me u putu
pomau". Mati je odmah prila devojici, uzela je i upitala za ime, a ona je neno rekla da se
zove Nineta Saej. Kada su doli u stan, deca su pevala, i kada je mati uvela malu Ninetu i

56

upitala decu, ija je ovo sestrica, svi utahu, a mali ozej kome je 5 godina izae; mala Nineta
radosno viknu:

Dobrovoljci iz Amerike: Krajiki Srbi na Solunskom frontu

- oo moj! oo moj! Deica se zagrlie, dakle, naoe se brati i sestrica, koji su neprijateljskim
upadom kao jarebice rasprsle se. Svi su ih neobino voleli. Svakog dana su mala Nineta i ozej uureni
sve neto jedno drugom priali, zabavljajui se po ceo dan sami. Primetilo se da o uini jedu samo suv
hleb, a dobivenu okoladu brzo negde sklone i sakriju. Posle kratkog vremena, direktor bi izveten da je
njihov otac poginuo u velikoj borbi na Ipru... To ve direktor nije saoptavao nikome, sem privremenoj
majci, a obratili su iz saaljenja jo veu panju i negu za njih. Uvek se i dalje primeivalo da o uini
mala Nineta pod svoju keceljicu brzo skloni okoladu, a suv hlebac i ona i ozej jeli su.

Jednog jutra dolaze mali ozej i Nineta kod direktora, nosei jedan paket hravo zavijen u
novine i ozej e rei direktoru, radosnim glasom: - Doli smo da vas umolimo da ovaj paket
ispoaljete nAem tati, koji je na frontu. - A ta vam ima tu? - upitae ih direktor. Mala Nineta sa
sjajnim oicama iz kojih se vide velika radost, rei e: - okolada. Ima 30 ploa... Ovo je jako
potreslo direktora kao i majku, koja se nije mogla uzdrati a da ne zaplae, ve je odmah izala, a
i sam direktor teko se uzdrao da ne zaplae, kada vidi ovu silnu ljubav ove male deice
naspram svoga tate, koji je ve poginuo na polju asti. Rekao im je da e im uiniti po volji, a
savetovae ih, milujui ih, da svu okoladu od sada koju dobiju jedu, da ne ostavljaju: - Ja u za
vas slati - samo da im uini po njihovoj volji. Ova priica toliko me je rastuila, kad sam video
ovu veliku ljubav ove male deice - siroadi, koja svome tati, koga oni zamiljaju da e ih videti,
porasle i zdrave, i da e ih zagrliti, kada rat prestane. Njega, meutim, vie nema, nee ga videti.
Pomislio sam na moju malu deicu. Plakao sam kao malo dete... Dolazi nova godina 1918, pa
smo uvee posedeli i u razgovoru, uz au vina doekali je radosno, poelevi da u toku nje
budemo kod svojih kua.

57

Ponedeonik, 15. januar. Dobismo po ordonansu poverljiv akt da se obrazuje jo jedna divizija,
Jugoslovenska, od dobrovoljaca Srba, Hrvata i Slovenaca. U nju ulaze trupe koje su se borile u
Rusiji i koje su pre mesec dana dole na Balkan. Nedelja, 25. januar. Pregovori nemaki sa
Rusima u Brest-Litovskom idu teko i nema za sada izgleda da e moi ta Nemaka uraditi sa
Lenjinovom vladom. U Rusiji haos, masa pojedinih pokrajina u Rusiji ocepljuje se u zasebne
dravice. Poziva se i naa Narodna skuptina u Krf da 1. februara tekue godine zasedne u prvu
svoju sednicu posle naputanja Srbije. Svi ministri kao i poslanici, koji su bili u Solunu,
otputovali su na Krf.
ROENDANSKA KARTA
Nedelja, 4. februar... Odavno ovakvog snega nije bilo ni kod nas u Srbiji posle 1907/8. god.
Dobili smo naredbu Vrhovne komande po kojoj se naa Vardarska divizija ukida, i da e se zvati
Jugoslovenska divizija u kojoj e biti formirani Jugoslovenski pukovi. Dobio sam kartu od kue
od moje Cvijete, koja me je oveselila, jer od njih odavno nemam izvetaj. Danas navravam 35
godina. Napisao sam kartu kui i pozdravio ih na moj roendan. Na poloaju mirno; 24. februara
itajui iz novina, videli smo da je Rumunija zakljuila mir.

Vojnika bata
etvrtak, 1. mart. Toplo i lepo vreme... Proli smo selo Prebedite i iza brega Ajinog pupka doli
u batu. Komandant je naredio te je od metana uzet ovaj prostor, oko 3 hektara. Pored samoga
jaza vodenikog, uzoralo se. Odreena su 3 vojnika vina batovanluku. Kupljena su im razna
povrtarska semena kao: luk, paprika, tikvice, kupus, i ostalo povre. Bata je na vrlo lepom
mestu i ima uslova za vrlo uspeno gajenje povra te e tako vojnici naega diviziona kad stigne
povre imati ga u izobilju.

58

Dnevnik Velikog rata (15): Slava ili smrt

Subota, 26. maj. Bee se vreme izlepalo, toplo sunce grejae. Na frontu mirno, nigde puke
ni topa da se uje... Bejah izaao i seo na jedan kamen strme litice Petara... Ispod sebe, u
podnoju, posmatrah selo Bahovo; nasred sela velika kola, iji krov bee isprobijan
neprijateljskim haubinim zrnima; po selu ne primeuje se niko, sve je ve otilo na posao.
Iz sela izlazie stoka na pau...

elja za pobedom jaa od smrti: Srpska peadija napreduje kroz kiu granata

Na stoci koja se penjae Peteru ujae se glas jedne medenice, koji bee potpuno jednak sa
medenicom koju imadosmo kod kue. Njen zvuk prene me u mislima o ranijem sretnom ivotu.
Kao opijen seah. injae mi se, kao da se dim na bregu iznad vonjaka na Vodenikom brdu,
gde sam vrlo rado ranije sedeo i posmatrao svoja imanja... Kao da ujem majin glas kako utka
pile i zove moju ericu Bosu da otera jagnjad u panjak; kao da gledam pod vonjakom u
panjaku pored reke, kako se konji igraju, njihove arapaste noge prelivahu se, a malo drebe
trae tamo amo; injae mi se da posmatram krupne i arene krave u panjaku pored reice
Smrdue kako pasu, a iz panjaka gledam moju Cvijetu kako se vraa nosei sa mue kravljau
sa mlekom; tiha pesmica njenog mekog i umiljatog glasa kao i da se ujae, a za njom trkarae
moji mali sini Milan, as zastane te ubere neki cvetak... Ko zna koliko bih dugo ostao ovako
zamiljen da me ne trgoe parad neprijateljskog rapnela, koji proletahu u mojoj blizini.
Zanesen, topovske pucnje nisam ni uo...
NOVA NADA
Sreda, 4. juli. Na Zapadnom frontu Francuzi su zadrali Nemce i preli u kontraofanzivu;
zarobili su im 17.000 vojnika i 360 topova. Tako isto napredovale su i talijanske trupe u Albaniji.

59

Nedelja, 8. jul... Ree mi deurni telefonist da je ba sada javljeno sa Katunca, da te izvestimo,

da ima kartu od kue a to javlja Ivan Brkovi iz X peadijskog puka i kae da e je on danas
poslati u diviziju, da mi se dostavi. Kao to plaha kia oveseli klonulu od sue biljku, tako je isto
ta vest na mene blagotvorno uticala i duevno me oivila.
Ponedeonik, 9. jul. Izvestie me da je 3. eta II bataljona X peadijskog puka dola u Bahovo,
radi izlaska na poloaj Veternik. To je ta eta iz koje su pre nekoliko dana pobegla i predala se
neprijatelju 36 vojnika sa dva oficira. U toj eti su moji Pranjanci, te sam siao u Bahovo, behu
kod taba XI puka, neoperativnog, skoro pod straom. Bilo mi je mnogo milo kad sam ih video,
a tako isto i svima njima. eljno smo porazgovarali. Svi su prezirali svoje drugove koji su ih
bekstvom osramotili, a meni je bilo milo kad su moji seljaci ostali verni svojoj otadbini. Istina,
oni sada ispataju i moralno zbog onih izdajica, ali sam uveren da e osvetlati obraz u
nastupajuim borbama i osvedoiti da Takovski srez raa junake...

Francuski orden
Komandant je... saekao spiskove iz baterija za uinjena hrabra dela u mesecu aprilu, za predlog
za francuska odlikovanja, koje je komandant Saveznike vojske na istoku traio. Komandant je i
mene predloio za francusko odlikovanje, sa kratkom motivacijom: "Lino veoma hrabar, retko
svestan slubenik, vrio dunost izviaa oficira od 8 - 15. aprila ove godine. Uestvovao u
izviaima za preduzete radove jurinih odeljenja."

Srpska artiljerija u akciji: Bugarima nije

bilo spasa
Nedelja, 12. avgust. uli smo sino da su Francuzi na Zapadnom frontu imali velike uspehe; naglo je
povlaenje Nemaca na Zapadnom frontu. Teko je stanje u Bugarskoj. A ove silne pripreme kod nas to se
ine ulevaju nadu da e sada ovaj napad uspeti da se neprijatelj potisne i srui. Ve dolaze i francuske i
grke trupe...
U zoru 1. septembra 1918. (po starom kalendaru) poela je saveznika ofanziva na Solunskom frontu

60
linijom Soko - Dobro Polje - Veternik, strahovitom vatrom iz 580 topova. Dan kasnije, poto je artiljerija
prokrila put, krenule su u juri srpska i francuska peadija. U presudnoj bici kod Dobrog polja front je
probijen.

Kada su Bugari za to vreme uspeli da zaustave britanske i grke snage kod Dojranskog jezera,
pojavila se nedoumica meu komandantima da li da se nastavi ofanziva ili da se pree u
odbranu. Tada je regent Aleksandar Karaorevi izdao istorijsku zapovest: "Napred, u slavu ili
u smrt!". Srpsko napredovanje nastavljeno je istim poletom, pomagano francuskim peacima i
konjicom. Bugarska, videvi rastrojstvo svoje vojske, a ve razoarana porazima svojih
saveznika, brzo se odluila na separatan mir.
O tim herojskim danima svedoi artiljerijski narednik Mileta Prodanovi: "Subota, 1. septembar.
Tano u 8 asova otvorena je vatra iz svih orua na neprijateljske rovove. Na naem desnom
odseku na Istonom Veterniku Bugari su navukli jako dejstvo nae artiljerije pa su... bili se dobro
na tom delu i utvrdili, ali pak na levom odseku nae divizije pozadi Zapadnog Veternika na
Bezimenoj kosi, gde e biti pravac glavnog napada nae divizije, tamo se do sada sasvim slabom
artiljerijskom vatrom dejstvovalo i njihova posada bila je slabija, jer je teren bio strm i krevit, i
sada, kada je teka artiljerija poela strahovito tui, njihova posada zavukla se u kamene
zaklone... Oko 8.40 asova dva ordonansa konjanika... donee zapovest od komandanta desnog
odseka. To bee kratka zapovest za napad za proboj fronta: "Druga Srpska Armija pod
komandom Vojvode Stepe Stepanovia dobila je zadatak da probije neprijateljski front na
prostoru Soko-potok Suica." Ova armija broji pet divizija sa 363 topa...

Sramni poraz: Zarobljeni Bugari, Nemci i Austrijanci na Solunskom frontu

Nedelja, 2. septembar. U 5.30 asova tano poeo je peadijski napad. Silnim naletom, nae trupe zauzele
su prvu neprijateljsku liniju isto prepadom, jer je neprijatelj drao da e artiljerijska priprema biti dua,
kao to je do sada uvek bila... Nemogue je oveku koji ovo nije preiveo opisati uzbuenje. Gledajui
pokret naih hrabrih peaka kako u velikom naletu ure da se doepaju neprijateljskih rovova, spazih

61
jednog naeg peaka kako ranjen pada i skotrlja se blizu Gole rudine, a njegovi drugovi uskoie u
neprijateljske rovove. Neprijateljska artiljerija otvori vatru, ali dockan: nae trupe izbijaju sa zapadnog
Veternika ka prevoju Slonova uva. Kosa mi se sva digla, a krv je jurila od uzbuenja, prosto i dah sam
zaustavio, gledajui na kretanje nae peadije.

Neprijatelj je oajno branio utvreni poloaj. Telefonom nas izvesti pukovnik g. Tomi da su
nae hrabre trupe leve kolone ve ovladale zapadnim Veternikom i produuju napad ka
Slonovom uvu... Moralo se osvajati korak po korak, lomiti neprijatelja i bajonetskom borbom; ali
odabrane nae jurine, hrabre jedinice sve su savlaivale i lomile. Ne obazirui se na padanje
svojih drugova, urili su neverovatnom brzinom, i u 11 asova pada i Gola rudina, glavni poloaj
Istonog Veternika... Leva kolona nae umadijske divizije produila je napad... prema poloaju
17. francuske kolonijalne divizije, kod koje je situacija bila kritina... U 16.40 asova pao je i
Kraviki kamen, jedan od vrlo vanih poloaja neprijateljske odbrane. Padom Borovih uka i
Kravikog poloaja situacija 17. francuske kolonijalne divizije se popravila i ona je grunula
napred.
UZALUD SE BRANE
Ovo je zavren prvi period ovih probojnih operacija, posle koga je izvreno zamenjivanje trupa.
Jugoslovenskoj diviziji nareeno je da pree 122. francusku diviziju i da odmah preduzme
nadiranje i napad na Kozjak, a Timokoj diviziji da pree 17. francusku diviziju i preduzme
napad na Topolec. Tako je napad na neprijateljski poloaj Kozjak - Topolec preduzet srpskim
divizijama, a francuske divizije ostale su na zauzetim poloajima kao rezerva. Nastupanje je
produeno i cele noi 2-3. septembra. Bugari su svoju liniju uporno branili poto su dobili
pojaanje. No, sve je bilo uzalud.

62

Dnevnik Velikog rata (16): Upisani u istoriju

Probijen je neprijateljski front, razbijen je i pokoleban moral kod neprijatelja, tako da se
nije moglo ni bojati ma kakve protivnapadne akcije sa ovim trupama, belei poetkom
septembra 1918. godine Mileta Prodanovi, artiljerijski narednik u umadijskoj diviziji, i
nastavlja: - Ponedeonik, 3. septembar. umadijska divizija je i ovog puta pokazala primer
svoje hrabrosti, pa je komandant II armije izdao svoju naredbu za danas, koju smo dobili,
a koja glasi: "...

Heroji Solunskog fronta: Prestolonaslednik Aleksandar (levo) sa komadantima umadijske divizije na

Katuncu
umadijska divizija, zapojena junakim duhom i voena mudro i veto, otela je taj jaki poloaj Veternik, i
dala svetu novoga dokaza da nenadmano junatvo srpske vojske plamti neugasno u srcima srpskog
vojnika, i kao sunce zagreva izmueno srce nae otadbine, nosei joj skoru slobodu. umadijska divizija
toga dana ne samo da je izvrila svoj zadatak, ve je i preko toga zauzela Borove uke, koje su trebale da
zauzmu susedne trupe i pomogla je tim trupama doprinosei da Druga armija izvri toga dana svoj prvi
zadatak i preduzme izvrenje drugoga, mada je to oboje stajalo pod pitanjem, zbog zastoja tih susednih
trupa pred tim poloajima.
Ovim delom umadijska divizija je pretvorila svoj sporedni zadatak u glavni i time stekla slavu kakva se
ree nalazi u istoriji ratne vetine. Veliina zasluge za ova dela istie se vidno time to je ona uspeh
postigla sa relativno malim gubicima, a imala je veliki broj zarobljenika i znatan plen u topovima i
vojnom materijalu. Ja sam vrlo sretan to sam imao ast da umadijska divizija ova dela izvri pod mojoj
komandom. I zadahnut oseajima nacionalnog ponosa hitam da umadijskoj diviziji izjavim priznanje na
ovim delima i stoga je pohvaljujem za sva velika dela, koja e obradovati naega Kralja Petra I, naeg
Vrh. zapovednika Nj. K. V.

63

Zaslueni predah: Srpski vojnici u predahu dok se nahrani stoka

Prestolonaslednika Aleksandra i nau izmuenu, ali preslavnu otadbinu i aljem joj svoj sran pozdrav.
Slava i hvala umadijskoj diviziji. Komandant, poasni autant Nj. V. Kralja, Vojvoda Stepa
Stepanovi..." Pobedonosne nae armije nastupaju bez prekida. Mi smo jo na svojim poloajima, ekamo
eljno svaki as kada emo dobiti nareenje za pokret.

OSVOJEN I NI
Sreda, 12. septembar. Pred sam mrak stigli smo na Krivolaku elezniku stanicu, gde sam video
kako je sve pogorelo i porueno od eksplozije. Pri povlaenju, neprijatelj je jednu celu
kompoziciju koju nije mogao izvui iz aviona bacajui bombe upalio. Na sporednim kolosecima
ostalo je nepovreenih vagona u kojima je bilo brana, penice, dva aeroplana i mnogo druge
spreme. Mi smo produili kretanje i odmah vie Krivolaka prebacili se na levu obalu Vardara
gaenjem. Skrenuta nam je panja da se svaki postara i napuni uturicu sa vodom, poto je teren
kojim imamo se kretati bezvodan...
Subota, 15. septembar. Putovali smo ceo dan, dananji mar bio nam je dosta dugaak... Koani
su mala i turska varo u veoma plodnom i bogatom zemljitu u podnoju talasastih, golih
breuljaka. Velike kasarne turske uzdizale su se na bregu iznad varoi. Bugari su napustili
Koane pre tri dana. Na ovom zastanku otiao sam kod komandanta. On bee u razgovoru sa
naim oficirima veseo i raspoloen. Ree mi da je naa I armija uzela Veles, prebacila se preko
Vardara i napreduje ka Kumanovu, a da je danas francuska konjika brigada enerala unija
Gambete zauzela Skoplje i time potpuno odsekla Nemaku XI armiju da se moe izvui ka
Kumanovu. Oko 18 asova krenuli smo se putem za Carevo Selo, ka naoj staroj granici...

64

Vojnika ast: Sahrana izginulih Bugara i Nemaca

Nedelja, 16. septembar. Oko 10 asova proe komandant II armije vojvoda Stepa Stepanovi
automobilom na front Carevom Selu. Malo bi, pa se vrati. Sa fronta se nita ne uje, nae su trupe ispred
Carevog Sela... Komandant mi o veeri ree da su Bugari traili mir, a da je naa I armija zauzela varo
Svetog Nikolu i nastupa ka Kumanovu. Ova radosna vest nije na mene uticala, ve mi je, naprotiv, bilo
krivo to se Bugari izvlae iz zaslune kazne, dovoljno nekanjeni i da njihova zverska dela ne budu
kanjena. ao mi je bilo to je njihova diplomacija uspela da zadri njihovu konanu propast, a naa je
velika greka to pobeda nije do kraja iskoriena.

Arnautska deca
Petak, 21. septembar. Silazei sa Crnog vrha ka Kratovu sretao sam dosta Arnauta sa porodicom i sitnom
deicom, koji se vraahu svojim kuama ka Strugi iz Bugarske, gde su bili internirani. Svi izgledahu
mravi kao senke, deica bleda i mrava da te je strah pogledati, sve od gladi i bede i golotinje. Veoma me
je ovo rastuilo. Srce mi se od tuge cepa. Samo sam u sebi pomislio: "Bog je kaznio Bugare za ovaka
neovena dela", pa sam zaalio to naa vojska nije upala u Bugarsku, da joj odmeri zasluenu kaznu.
Skupio sam neto hleba te dao ovim Arnautima.

Utorak, 18. septembar. ujemo da je bugarska kapitulirala i primila sve uslove mira koje je
komandant Balkanskog vojita - saveznikih vojski eneral francuske vojske Frane Depere
postavio im. Naa armija preko Svetog Nikole i Kumanova nastupa ka Vranju i Niu...
Subota, 22. septembar. Bugarska IV divizija predala je oruje, topove i puke u Kumanovu i
prolazi sa komorom i stokom za Bugarsku. ujemo da je veoma dirljiv prizor bio kada je naa
vojska ulazila u Vranje. Po prianju prebeglih naih vojnika iz Bugarske kao i od interniranih
graana naih, koji se vraaju iz Bugarske, priaju da je u Bugarskoj revolucija i da je 15. ovog
meseca u Sofiji bio strahovit pokolj, kau da je oko 5.000 mrtvih palo.

65

Petak, 28. septembar. Krenuli smo se iz bivaka sa prenoita u 7.00 za Kumanovo... Na istonoj
padini kod Mladog Nagoriana stajae masa orua bugarske artiljerije raznoga kalibra, koje su
ovih dana ostavili i predali. Izlazimo na plato talasast i prostran, kuda je voena 1912. godine
velika i krvava Kumanovska bitka sa Turcima... uli smo da je naa I armija uzela Leskovac i
sada vodi borbu pred Niom...
Nedelja, 30. septembar... Popodne sam otiao u Kumanovo, proetao se, razgledao varo i vratio
se u logor... Naa I armija uz pripomo francuske konjice gonjae neprijatelja, i komandant mi
veeras ree da je Ni uzet posle velike i krvave borbe. Neprijatelj daje jak otpor da bi nae trupe
zadrao dok svoje trupe i materijal evakuie.
Ponedeonik, 1. oktobar. Proli smo varo Skoplje, koja je puna saveznike vojske. Varo lepa i
radnje pune, svega ima, ali su cene isuvie velike.
Utorak, 2. oktobar. ujemo da su nae trupe I armije uzele Aleksinac i Kruevac; nemaka i
austrijska vojska povlae se, a tako isto ujemo da su Francuzi na Zapadnom frontu uzeli Mec i
da su zarobili 60.000 Nemaca... ujemo da e skoro opti mir, Nemci su ga ponudili.
Sreda, 3. oktobar. Komandant bee raspoloen i veseo, jer baterije imaahu dosta hrane za stoku
i ljude. im bi se sa hranom umanjilo, te bi se oskudevalo, bio bi ljut i neraspoloen. Zvao bih
tada blagajnika i komesara i terao ih da jure za hranu. Uvee oko zaloene vatre dugo smo sedeli
i komandant nam je priao o situaciji i alio se.
TRAGOVI PROPASTI
Subota, 6. oktobar. Oko 9.00 ve ulazimo u najtenje grlo tesnaca Kaanike klisure, gde se vide
silni tragovi neprijateljske propasti. Neprijateljske kolone XI nemake armije, koje su odstupale
od Tetova, bile su zauzeem Skoplja odseene, pa su se morale kretati novoproseenim putem...
Kako je put kroz klisuru bio zakren, to je prolaz bio teak i masa neprijateljskih kola i konja,
valjda gurajui se, otiskivala se niz strme strane u Lepenac i na elezniku prugu. Na sve strane
viale su se razbacane hartije i knjige nemake i bugarske arhive, polomljena kola, izlupani
sanduci, razbacane razne stvari i materijal, automobili i motobicikli, burad, sanitetski materijal,
kare i ostalo. Viahu se i mrtvi konji na sve strane...
elezniki mostovi svi su porueni. U 10.30 proli smo varoicu Kaanik, gde bee oko 500
austrijskih vojnika, zarobljenika, meu kojima bee dosta oficira, a koji behu zarobljeni kod
Mitrovice na Kosovu. uli smo ovde da je Turska sa Engleskom zakljuila mir.

66

Dnevnik Velikog rata (17): Dugo putovanje kui

Sreda, 10. oktobar. Kada smo odmakli ka Pritini, komandant pukovnik Vukain (Petrovi)
mi ree: "Obodi, Mileta, konja pa hajdemo bre. Hou da ti pokaem na terenu raspored
trupa Kosovske bitke 1389. godine"... Pokazujui mi rukom ka turbetu Muratovu na
Mazgit polju, komandant mi ree: - Vidi, Mileta, tu je slavno izginula naa vojska na
Vidovdan 15. juna 1389. godine. Pogledaj tamo preko reke Laba ka Vuitrnu, vidi onaj
obli breuljak, tu je bio ator kneza Lazara, tu je bio centar nae vojske, a malo nie onog
brega i severozapadno od njega, ka reci Sitnici, bila je crkva Samodrea, u kojoj je srpska
vojska prieena.

Poslednji trzaji rata: Srpska baterija na proboju fronta kod Nia 1918. Godin
DUANOVO CARSTVO
Ja mu pak ispriah dogaaj i moj oseaj, kada sam prvi put izaao na Kosovo. - Kada je naa vojska 1912.
godine pola u rat sa Turcima, umadijska divizija I poziva imala je pravac preko Prepoloca-Malog
Kosova-Tenedolskog klanca i izala je na Kosovo... I tu, eto, ba na onom mestu smo odrali molitvu.
Dva peaka puka, koji su bili sa nama sa umadijskim poljskim artiljerijskim pukom "Tanasko Raji" u
kome sam i ja bio, stali smo u karu. Zasvirali su trubai molitvu. Svako je plakao od radosti sretan kad je
doiveo da lino uestvuje i osveti tuno Kosovo. Posle zavrene molitve, jedan od komandanata odra
patriotski govor vojnicima. Opijeni slavom to smo doekali da osvetimo tuno Kosovo i da vidimo nau
zastavu da se na njemu lepra, uveren sam da bismo svi do jednog namah izginuli, ako bi potreba
zahtevala, isto onako kao to su nai preci na centru i desnom krilu u Kosovskoj bici 1389. godine
izginuli...

Jaui preko Mazgit polja, pomiljao sam na krvave grozote Kosovske bitke to su se ovde
odigrale, sami mravci uza me, ali neko raspoloenje blaenstva vladalo je nada mnom to sam
doiveo da lino uestvujem u osveenju Kosovskih junaka 1912. godine, a eto i sada u ime
Boga oslobaamo svoju otadbinu, prolazimo kroz Kosovo, da ujedinimo sve Srbe i da stvorimo

67

Duanovo carstvo. etvrtak, 11. oktobar. Ve izlazimo sa Kosova, proli smo kroz Kosovsku
Mitrovicu i po prelazu reke Ibra, pod gradom Zveanom. Uvee nam komandant ree da
Jugoslovenska divizija iz nae II armije ostaje ovde u Kosovskoj Mitrovici, za operacije prema
Crnoj Gori i Severnoj Albaniji... Mi, pak, produujemo severu, dok izaemo na liniju I srpske
armije, gde emo se tada uputiti za operacije ka Sarajevu i Dubrovniku... Utorak, 16. oktobar.
Kod sela Konareva ubivakovali se za prenoite. Uvee mi komandant ree: - Poto emo mi
Mileta, preko aka, to moe uzeti moga konja, otidi svojoj kui u Pranjane, pa 20. ovog
meseca da bude u aku, jer emo mi tada tamo stii...
etvrtak, 18. oktobar. Sveti Luka. Krenuo sam se kui za Pranjane... Nikakvo pero ne moe
opisati radost koja me je obuzela kada sam, Bogu hvala, doao opet svome domu, svojim milim i
dragim u njihov zagrljaj. Deica koju sam ostavio malu, behu sada ve poodrasla. Istrala su
preda me, zajedno sa mojom sestrom Ljubinkom i majkom Macom, koja je plakala od radosti.
Otac bee otiao u Kamenicu na slavu, a tako isto i moja Cvijeta sa ericom Bosom, na slavu u
Markovie. Odmah su otrali da im jave i uzmu mutuluke... Otac, kad me vide, poe od radosti
plakati. Svi su, hvala Bogu, ivi i dobro izgledahu... Sve je to otac dobro ouvao koliko se
moglo. Imali su svega i svaega. Nisam znao kud bih pre pogledao. Svega sam se ueleo i hteo
sam sve videti...
Uvee smo svi posedali u kujni za veeru. Priali su mi kako su preiveli ove teke dane pod
neprijateljem. Deica su sva oko mene, grle me, penju se u krilo, samo mali Momilo ne sme
meni da doe. Stra' ga, ne poznaje me... Kako smo mi u kujni glasno razgovarali i pas Doma
uo moj glas spolja, koji od 1914. ne bee uo, lupio je svom snagom u vrata na kujni. ip od
vrata izbio je i on je uleteo u kujnu. Veseo skiui, skakao je na mene umiljavajui se tako da me
svog iskalja. Nije se nikako dao od mene odvojiti...

Smetao partizanima: Mileta M. Prodanovi u Bosni 1945. Godine

68
Petak, 19. oktobar. Mali Momilo tek se malo oslobodi i doe meni, vide kako me ova druga moja deca,
Bosa, Ana, Krina i Milan grle. Obiao sam svo imanje i zgrade, a ceo dan dolaahu kod mene komije i
prijatelji, kad su uli da sam doao.

Subota, 20. oktobar. Divizion bee doao u aak... Javio sam se odmah komandantu, isporuivi
mu topal pozdrav od mojih roditelja, ene i dece. U austrougarskoj vojsci nai srpski i hrvatski
pukovi odrekli su poslunost i pridruuju se naoj vojsci, tako isto i svi odbegli vojnici iz
austrougarske vojske, koji su bili po umama, Zelena vojska, kako su je zvali, javila se naim
trupama i produila sa naom vojskom ienje i gonjenje austrougarskih i nemakih trupa...
Petak, 2. novembar. Svuda, kod svake raskrsnice puteva ili rasputica, istravao je svet te gleda
vojsku, a na mnogim mestima ula se u selima kuknjava, jer im je neko od svojih na Solunskom
frontu poginuo... U prvi mrak stigli smo u Kni. ikica, erka pokojne moje sestre Drage
poodrasla, i bee dola, ekala me je, pa smo otili na prenoite.
Subota, 3. novembar. Rano smo krenuli za Kragujevac, marovali smo i danas pozadi XI
peadijskog puka; pred samim Kragujevcem smo se zadrali, jer se Kragujevani spremaju da
sveano doekaju svoj XI peadijski puk i svoju artiljeriju, koji su odavde i otili u ovaj veliki
rat, i da im sada prvi povratku u svoje mesto prirede doek. Zbog toga smo morali dugo ekati,
dok se sve uredi i tek oko 2 asa po podne krenuli smo se kroz Kragujevac, koji bee sav okien.
I vojska se lepo uredila, a bila je skoro sva iskiena; lepi venci bacani su konjima na vratove.
Ispred XI peadijskog puka jahali su napred pukovnik g. Tomi i moj komandant pukovnik
Vukain, pa za njima autant XI peadijskog puka i ja pa za nama ordonansi i seizi, zatim XI
peadijski puk sa zastavom u poretku, pa za peadijskim pukom na divizion, koga je vodio
major g. Voja Savi.
Silan svet uparaen izaao je da nas saeka, a svi prozori na kuama i balkoni kuda prolazimo
bili su puni sveta, koji je bacao cvee. Prolamala se vika narodna "iveli! iveli!" Kod krsta, u
centru varoi, predsednik Kragujevake optine pozdravio je komandante lepim patriotskim
govorom. Krenuli smo uz varo, koja je sva iskiena zastavama. Svo graanstvo je, i ensko i
muko, izalo da nas doeka i pozdravi. Mnoge sam video i ljude i ene da od radosti plau;
klicanju vojnicima nije bilo kraja... XI peadijski puk ode u svoje kasarne, a komandant moj i ja
sa naim ordonansima saekasmo kod gimnazije divizion i kad on stie, okrenusmo levo,
proosmo reku Lepenicu i mi odosmo u nae kasarne odakle smo 19. jula 1914. godine i poli u
rat... Po naem dolasku u aak, okrune komande izdale su bile nareenje optinskim vlastima
da se svi vojnici, koji su bili ostali kod kue ili su doli iz ropstva, odmah upute u svoje
jedinice...
RAA SE JUGOSLAVIJA
Naa vojska napredovae bez otpora i ve koncem novembra bee doprla na sever iza Temivara,
do Segedina, reke Drave i Mure, do Triglava i na zapad do Suaka. Naa se zastava leprala na
obalama Jadranskog mora. Silan plen u materijalu i brodovlju pao je u nae ruke. Sada se
ostvaruje donesena i potpisana deklaracija na Krfu, koju su lanovi Srpske vlade na elu sa
Nikolom Paiem i predstavnicima Jugoslovena, Austrougarske, koji su od Jugoslovenskog
odbora delegirani na elu sa Antom Trumbiem, posle vie odranih konferencija postigli su

69

potpun sporazum i ovu su deklaraciju potpisali znaajnog dana za nas Jugoslovene 20. juna
1917. godine na Krfu.

Pogubljen u Bosni
Mileta M. Prodanovi je izmeu dva svetska rata bio ugledni privrednik i politiar u redovima
Demokratske stranke. U julu 1943, u velikoj nemakoj raciji odveden je u Banjiki logor u
Beogradu, u kome je proveo mesec dana. Januara 1944. na kongresu predratnih politikih
stranaka, odranom u selu Ba, izabran je u nacionalni komitet, kao predstavnik Demokratske
stranke, a u septembru se, zajedno sa nacionalnim komitetom, povlai prema Bosni. Posle
preleanog tifusa u zimu 1945. odluuje da se vrati kui. Na tom putu, u okolini Foe, u prolee
iste godine, uhvatile su ga jedinice KNOJ i pogubile.
K R A J

70

71