Lista greha liberala

Sran Cvetkovi | 21. januar 2012. 20:53 | Komentara: 0

Od poetka sedamdesetih godina savezna drava je stalno slabila, a nadlenosti

prenoene na republike i pokrajine
OD poetka sedamdesetih godina savezna drava je stalno slabila, a nadlenosti u sferi politike i
bezbednosti prenoene su na republike i pokrajine. S druge strane, proces demokratizacije
drutva je obustavljen. Dolo je do uticaja drave i partije u svim sferama - politikom ivotu,
ekonomiji, kulturi i nauci. U politikoj sferi se to ogledalo kroz smenu liberalnih elemenata u SKJ,
intenziviranu politiku represiju i povean nadzor nad neprijateljima socijalizma. Liberalno
partijsko rukovodstvo uklonjeno je sa ela SK Srbije u jesen 1972, i vrlo lako se uoava neka
vrsta simetrije koja je usledila posle obrauna s prolearima u Hrvatskoj. Tokom likvidacije
Maspoka srpski liberali su se u javnosti drali rezervisano ili su blago protestovali. Izrazito
nacionalni zahtevi hrvatskog pokreta, politiki su onemoguavali liberale da koordiniu svoje
akcije i zahteve, budui da su bili vie usmereni na trinu ekonomiju i liberalizaciju drutva.
Bez ire drutvene baze pad liberala u Srbiji sproveden je bez ikakvog veeg potresa i bez
odjeka u masama, i sveo se na jednu rutinsku smenu partijske garniture. Liberali su do smene
nepokolebljivo bili lojalni Titu u svim politikim obraunima (s rankovievcima, nacionalistima,
ezdesetosmaima).
Pristajui na kompromise, sluei se izvesnim restriktivnim merama, doli su u sukob sa delom
kritike inteligencije, jer su guili liberalnu misao, a s druge strane su optuivani da su dovoljno
strogi cenzori. Za optu atmosferu velikog stezanja posle Maspoka i studentskih nemira, liberali
su bili previe demokratski, mada su i njihovi kritiari jasno uoavali znatno tvru liniju gradskog
Bore Pavlovia i meku republikog rukovodstva Latinke Perovi i Marka Nikezia, predsednika
i sekretara CK SKS.
Jedan od okidaa u prelasku na vrstu ruku i obrauna s liberalizmom u Srbiji bilo je pismo
Josipa Broza Tita od 18. septembra 1972. kojim je najavljen obraun.
Liberalima je, izmeu ostalog, zamerano to se nisu dovoljno angaovali u obraunu s politikim i
klasnim neprijateljima, to su bili blagi u obraunu sa profesorima Beogradskog univerziteta
(naroito Filozofskog fakulteta i asopisima Praksis i Filozofija), profesorom Mihailom uriem
i drugima s Pravnog fakulteta, da toleriu Dobricu osia, koji se pretvara u nacionalnog lidera,
advokata S. Subotia, da na Univerzitetu i u tampi caruju kontrarevolucionarni i proetniki
elementi...
Sporne su bile donacije Knjievnim novinama, dodele stana i knjievne nagrade Matiji
Bekoviu, poasti u Kruevcu za Dobricu osia... U tom smislu, Tito u govoru pred politikim
aktivom Srbije 1972. naglaava:
... Godinama ja govorim da, na beogradskom, kao i na zagrebakom i nekim drugim
univerzitetima, ima profesora koji uzgajaju nau omladinu, koja e, ako se to bude produilo,
sutra biti apsolutno tua naem socijalistikom sistemu i razvitku. I govorio sam da takve
profesore moramo pozvati na odgovornost i onemoguiti im da predaju na univerzitetima, do
danas nita nisam postigao. Otvoreno sam rekao o kojim ljudima se radi i danas ovdje imam
spisak njihovih imena. Znam da i dalje rade protiv nas. Ali, protiv njih se ne postupa nita.
Sluajte drugovi, mi smo u revoluciji. To najbolje pokazuje situacija danas, u vrijeme kada u svetu
vri na sve strane, kad ne znamo ta e nam sutranjica doneti.
Naveo je i problem naruavanja linog autoriteta, istiui: Bilo je sluajeva da se nepovoljno i
nedozvoljeno govorilo ne samo o meni kao linosti i ovjeku, nego se nije vodilo rauna ni o tome
da sam Predsjednik SKJ i to dugo vremena od 1937. godine. Smetalo mu je i pisanje stranih
medija, po kojima, kako se izrazio, Nikezi vodi progresivnu struju, a ja sam konzervativac,

maltene staljinista.
Naroito je u tom smislu apostrofirao Mijalka
Todorovia, koji se od 1968. vie puta kritiki,
privatno izraavao o Titu kao prepreci svake
ozbiljnije reforme. Zato je pao u nemilost i
udaljen je iz politikog ivota, poto je 1971.
od Tita optuen da je klevetao jugoslovensko
rukovodstvo prilikom posete SSSR-u, i da
ima veze s Rusima, to je bilo povod za
teak razgovor sa Nikeziem i srpskim
rukovodstvom u kojem se nisu birale rei.
Liberalima je na duu stavljana velika afera (naroito je potencirao albanski funkcioner Veli
Deva), koja je izbila oko proglaenja Dobrice osia za poasnog graanina Kruevca. Prema
informaciji SDB-a, u Kruevcu su do 1975, zbog liberalistiko-nacionalistikih skretanja,
smenjene desetine lokalnih rukovodilaca.
Kao glavni protagonisti delovanja sa ovih pozicija pominju se M. Gruba, penzionisani operativac
SDB, M. Markovi, radnik MSUP-a, njegova bliska veza, zatim R. Rakovi, bivi organizacioni
sekretar Sreskog komiteta na radu u CK SKS. U dopisu se kae da je Rakovi samim tim to mu
je ena u rodbinskoj vezi sa suprugama Koe Popovia i Blagoja Nekovia (sestre Perovi),
povezan i s vrhom liberalistikih struktura i sa nacionalistom Dobricom osiem.

Tito ostao u manjini

Sran Cvetkovi | 22. januar 2012. 20:45 | Komentara: 0

Nikezieva grupa je imala veinu,ali je Broz ipak odneo prevagu. Marko Nikezi i Latinka
Perovi podnose ostavke

SLAVKO Zeevi s ogorenjem primeuje kako su liberali pustili da se izbori odvijaju mimo
partije, pa su, po njegovom miljenju, izabrani ljudi koji nisu odgovarali potrebama tog
vremena, a SKS se odreklo vlasti to je neshvatljivo za politiku partiju takvog tipa.
Latinka Perovi je, navodno, dovela na rukovodea mesta u Srbiji ljude problematine prolosti i
delovanja, bilo njih, bilo lanove njihovih porodica. Tako je u Kruevcu, Poarevcu, Kragujevcu i
drugde dovodila svoje ljude. Pripadnici NOR-a ili njihovi potomci bili su politiki odbaeni ili pod
politikim pritiskom. Prednost su imala deca etnika, ljotievaca, nedievaca i nemakih agenata,
odnosno, kolaboracije za vreme Drugog svetskog rata.
Iako se Nikezieva struja drala lojalno u obraunu sa rankovievcima, to im nije bilo dovoljna
preporuka da opstanu na politikoj sceni. Rankovievac Vojin Luki u svojim memoarima
optuuje liberale da su, posle kampanje IB-a, najvie gonili i kanjavali nepodobne komuniste
koji se nisu slagali sa politikom liberala, navodei sluajeve progona lanova u Lazarevcu,
aku, Poarevcu, Aleksincu i drugde, i da su revnosno gonili vetice posle Brionskog plenuma.
Zakljuuje da je teranje Nikezieve grupe u liberalizam neosnovano koliko i teranje Rankovia
u etatizam i srpski nacionalizam, a da je pravi razlog progona, u oba sluaja, bio dalje
podreivanje i slabljenje Srbije jaanjem autonomija Kosova i Vojvodine.

Od srpskog rukovodstva oekivala se poslunost i da ne otvara front prema Hrvatskoj, gde je

buktao nacionalizam.
Titovu ulogu u eliminaciji liberalnog srpskog rukovodstva, komunistiki veteran Rodoljub
olakovi vidi na sledei nain: Doznao sam da je Tito najpre Drau zvao, a onda aneta da
preko njih saopti CK Srbije da je nezadovoljan njihovim radom. Zato taj metod rada? Zato se
nekadanji orao pretvorio u uobraenog samodrca. Meni su imponirali Nikezi i Latinka Perovi
kad su pre dve godine izbili na elo partije u Srbiji. Dobro su je vodili za vreme masovnog pokreta
u Hrvatskoj, ali nisu ili u borbu protiv bankara, tehnokrata i anarholiberala. Bilo je u njihovom
dranju neeg kabinetskog i knjikog, neke vere da se samo dobrim formulacijama vodi politika.
Optube da je bio tolerantan prema tehnokratiji, tehnomenaderiji i razvijanju trinih odnosa,
Nikezi je priznao: Bili smo tolerantniji prema tehnokratiji jer smo smatrali da treba poveati
ulogu sposobnih tehnolokih i ekonomskih kadrova. Ali kad pogledate ta se danas govori bili
smo veoma blagi. U toku kampanje Nikeziu je zamerano zbog izjave da Savez komunista ne
moe pristati na to da se njegova uloga reducira, u tom smislu da on zameni sudove, tuilatva i
inspekcije.
Karakteristina zamerka je upuena i Mirku Tepavcu u vezi sa poznatim studentskim
dogaajima, jer je zastupao pogrene liberalistike pozicije, to je negativno uticalo na idejnopolitiku akciju Saveza komunista i omoguavalo politiki oportunizam i demagogiju. Greh mu je
bio i to to je odbio samokritiku ne pristajui na izmiljene krivice i javna poniavanja.
Na presudnom sastanku politikog aktiva Srbije 9-13. oktobra 1972. uestvovala su 82
funkcionera. Iako se, na prvi pogled, nije videla ozbiljnija razlika izmeu liberala i antiliberala,
analizom izlaganja nalazi se da su 32 diskutanta podrala kurs, a 19 je bilo protiv. Branko Pei
je ostao neopredeljen, dok skloni liberalima nisu ni diskutovali, kao Koa Popovi. Na sastanak
su pozvani predstavnici federacije, od kojih su liberale podrali urica Jojki, Vojo Lekovi,
Dobrivoje Radosavljevi i Pal oti. Protiv liberala su bili Spasenija Babovi, Moma Markovi,
Milo Mini, Duan Petrovi ane, Ida Sabo i Jovan Veselinov.
Odbrana liberala i govori Latinke Perovi i Marka Nikezia bili su bledi, a izlaganja su imala
izvetajni karakter dokazivajui da je politika SK Srbije bila politika SK Jugoslavije i da se
rukovodstvo dosledno borilo protiv nacionalizma, ali se stalno nalazilo pod prismotrom i sumnjom
najvieg rukovodstva i Tita.
Najdalje su u dokazivanju doslednosti otili predstavnici Gradskog komiteta (B. Pavlovi),
navodei argumente da nisu bili popustljivi u pogledu politikog kriminala i ekstremne levice i da
je samo u poslednjih pet godina u Beogradu 59 lica odgovaralo, 23 lista i asopisa su zabranjena
(meu kojima i Srpski narodni kalendar tampan u 50.000 primeraka), a da su na Pravnom
fakultetu preduzete radikalne mere i Mihailo uri mora u zatvor.
Iako je Nikezieva grupa na sastanku imala veinu, manjina podrana od Tita odnela je prevagu.
Ovaj skup esto se navodi kao jedini partijski sastanak, gde je J. B. Tito ostao u manjini. U pauzi
sastanka, kada su se ve odluili da podnesu ostavke, navodno, Nikeziu i Perovievoj priao je
Tito i po ustaljenom obrascu nudio saradnju i preporuivao da ne ure sa ostavkama, jer u posetu
dolazi engleska kraljica Elizabeta.
Ve 21. oktobra na 43. sednici CK Srbije, posle razgovora s Titom, Marko Nikezi i Latinka
Perovi, kao prvi liberali, podneli su zvanino ostavke. Na mesto lana Predsednitva SFRJ
podneo je zatim ostavku Koa Popovi, potom Mirko Tepavac i drugi.

PRIJATELjSKO UBEIVANjE
LATINKA Perovi je odrala sastanak sa
neformalnim centrom opozicije u Srpskoj
knjievnoj zadruzi nastojei da Vojislava
uria, Dobricu osia, Slobodana Selenia i
druge prijateljski ubedi da ne daju povode za
razne politike spekulacije, posebno se
obraajui uriu: Bar vi imate vee politiko
iskustvo nego ja.

Velika istka kadrova

Sran Cvetkovi | 23. januar 2012. 20:30 | Komentara: 0

Samo u Vojvodini smenjeno 20 funkcionera i oko 700 lanova partije. Svi vaniji mediji
ostali bez svojih prvih ljudi

POLITIKI obraun sa liberalima tekao je u vie faza. Posle ostavki usledile su smene u
medijima, srednjim i niim ealonima, zatim dovoenje podobnih kadrova i intenziviranje opte
politike represije prema nosiocima "liberalizma i tehnomenaderije" u drutvu. Pobednici su u
prvoj fazi bili milostivi prema pobeenoj struji, a ve u drugoj fazi sledilo je raskrinkavanje i
iskljuivanje iz SKJ. U treoj se partijski drugovi penzioniu ili im je predstojalo muno traganje za
poslom.
Posle 1972, iz politikog ivota, pored Nikezia i Perovieve, jedan za drugim nestaju "liberalni
funkcioneri": Koa Popovi, Bora Pavlovi, Mijalko Todorovi, Predrag Ajti, Mirko Tepavac, Mirko
anadanovi u Vojvodini, Orhan Nevzati na Kosovu i mnogi drugi sledbenici.
U medijima je nastala istka liberalnih novinara i urednika, pa ostavke podnose ili su smenjeni
Aleksandar Nenadovi, glavni urednik "Politike", Frane Barbijeri, glavni urednik NIN-a, Mirko
Stamenkovi, glavni urednik "Veernjih novosti", Dragoljub Era Ili, direktor TV Beograd,
Veroslava Tadi, glavni urednik TV Beograd, Ljubomir Veljkovi, glavni urednik "Ekonomske
politike", ivota orevi, pomonik glavnog urednika NIN-a, Jovanka Brki, predsednik
Udruenja novinara Srbije. Mandat je istekao Zdravku Vukoviu, generalnom direktoru RTV
Beograd, i Slobodanu Glumcu, glavnom uredniku "Borbe".
Smenjeni su i drugi liberali, naroito brojni u Vojvodini, 20 funkcionera i oko 700 lanova do 1975,
meu kojima: . Jojki, lan Saveta federacije, I. Radoji, predsednik Skuptine Vojvodine, M.
Radojin, P. oti, jedini ivi maarski narodni heroj i M. Keleman, G. Tikvicki, udaljen iz SIV-a i
penzionisan (nalepljena mu je etiketa da kao Hrvat razvija tezu o ugroenosti Hrvata u Subotici),
S. Marui, predsednik Izvrnog vea Vojvodine, P. Relji, sekretar OK KPJ u Sremu, S. Jerkovi
(najmlai od brae Jerkovi), potpredsednik Socijalistikog saveza Vojvodine, prvoborac M. Gaji,
lan pokrajinskog Izvrnog vea, D. Dragini, direktor "Dnevnika", V. Maksimovi, asistent na
Pravnom fakultetu u Novom Sadu, itd.
Traginija sudbina zadesila je liberale na niim nivoima, poput Blagoja Bjelogrlia, koji je zavrio
u psihijatrijskoj bolnici poto je godinama obijao pragove traei posao, dok je Nikola Petroni
smenjen posle vie sasluanja, da bi se vratio svom poslu bravara na donjem stroju tramvaja u
GSP Beograd.
Milan Kneevi, saradnik anadanovia u Vojvodini, posle partijske istrage zbog zloupotreba,

smene i bolesti, 1979. izvrio je samoubistvo.

anadanoviu je uskraen paso sve do
1981. Nije ga dobio ni za leenje u
vajcarskoj posle sranog udara 1975. ve je
operisan u Ljubljani 1976.
Posle pada liberala 1972. glavni nosioci ove
pojave su i na niim nivoima smenjivani
(optinski funkcioneri, direktori itd.) "...Oni
predstavljaju vre povezane formalne
grupe iji se pripadnici esto sastaju i
uzajamno poseuju u tenji da ouvaju i
potvrde svoje idejne i politike stavove" - navodi se u izvetajima dravne bezbednosti.
Liberali, iako nisu pruali otpor kao ni rankovievci, tokom sedamdesetih su intenzivno praeni
kada su ve bili u politikoj penziji, razmeteni po institutima, u privatnom poslu, advokaturi, itd.
Izvetaj SDB iz 1975. kae da se Marko Nikezi i dalje via sa L. Perovi, M. Tepavacem, K.
Popoviem i drugima, sa nekim oficirima i dvojicom knjievnika, a Latinka sa Borom Pavloviem i
Jovankom Brki. U kontaktima iznose negativne ocene o ljudskim slobodama, ekonomici, kulturi,
kadrovima itd.
Od elnika liberala niko nije osuen, niti se pak uputao u neku ozbiljniju politiku akciju, da brani
i afirmie svoje stavove. SDB ih je procenjivao kao grupaciju malene snage i podrke u narodu,
svega nekoliko stotina osoba u SFRJ, ali se kae "da sve pristalice ovog opredeljenja nisu
identifikovane". Kvalifikuju se kao "nosioci buroaske ideologije, restauracije kapitalistikih
odnosa", dok se za obraun sa njima koriste "reakcionarni elementi" za pritisak na SFRJ i
meanje u unutranje poslove i kampanju protiv samoupravnog sistema u Jugoslaviji.
O angaovanju slube bezbednosti u obraunu sa srpskim liberalima, jedan od bivih efova
beogradskog SDB (1984-1987), tada aktivan operativac, kae: "Priznajem da mi nije bilo jasno u
emu je tano njihova krivica, ali bili smo angaovani protiv njih u mnogim procesima."
Kao i kod Maspoka, operie se razliitim brojkama onih koji su smenjeni s politikih, dravnih,
menaderskih funkcija, kao i o ukupnom broju komunista koji su partijski ekskomunicirani kao
liberali ili nacionalisti. Prema Latinki Perovi, smenjeno je 1972. izmeu 5.000 i 12.000 lica. Novo
beogradsko partijsko rukovodstvo saoptava da je u toku borbe protiv liberalizma smenjeno 87
direktora i oko 1.000 rukovodeih ljudi.
Neboja Popov u studiji o drutvenim sukobima navodi broj od 1.319 smenjenih funkcionera
liberala samo u prvih nekoliko meseci kampanje (takoe i 449 smenjenih funkcionera u vreme
osude Maspoka). Navodi se i ukupan broj od vie desetina hiljada izoptenih komunista, dok
advokat Rajko Danilovi, jedan od smenjenih, daje daleko umereniju procenu od oko 20.000
liberala koji su smenjeni ili pali u nemilost reima posle 1972. Posle smene srpskog liberalnog
rukovodstva dolazi do zaokreta Srbije ka veem autoritarizmu, nacionalizmu i tradicionalizmu.
VAJAR I STOLAR
INTERESANTNA je kasnija sudbina pojedinih liberala koji su rano otili u penziju: Marko Nikezi
se prouo kao dobar vajar, Mirko Tepavac je iz hobija postao izvrstan stolar-umetnik, Orhan
Nevzati se bavio advokaturom, kao jedini Albanac advokat u Beogradu. Latinka Perovi se u 39.
godini bavi istoriografijom u Institutu za radniki pokret, gde je do 1990. objavila 12 knjiga visoko
ocenjenih u strunoj javnosti.

Sluaj Gojka urovia

Sran Cvetkovi | 24. januar 2012. 20:31 | Komentara: 0

Uhapeni sudija Okrunog suda u Sarajevu preminuo u zatvoru. Partijske kazne zbog
mlake kritike staljinizma
ZA razliku od Hrvatske gde je liberalizam iao sa nacionalizmom i kao takav proganjan u vreme
masovnog pokreta, i Srbije gde su izvrene masovne istke, u ostalim republikama, osim
Slovenije, toga je bilo samo u tragovima. U Sloveniji je poetkom 70-ih potisnut liberal Stane
Kavi, koji je optuivan i za kontakte i razgovore sa pripadnicima Bele garde.
Posle dugih diskusija, savezna vlada je odluila da obustavi gradnju auto-puta od Ljubljane do
Gorice u Sloveniji. Tako je otpoela tzv. cestna afera, koja je za rezultat imala smenu liberalnog
slovenakog rukovodstva. Predsednik vlade je protiv ove odluke protestovao i podrali su ga
hiljade demonstranata, koji su osuivali odluku savezne vlade.
Kavi je i kasnije bio sumnjiv vlastima, pa se u izvetaju 1975. kae da je sluba registrovala
vie kontakata sa I. Lokovekom (generalom milicije u penziji). Citira se Kavieva izjava kako je
"zabrinut za sudbinu ovog socijalizma" i da Jugoslaviji "eli vie pameti, novca i slobode".
U jednom izvetaju kae se da je na teritoriji Slovenije zabeleeno delovanje liberala i
neprijateljske emigracije, inostranih obavetajnih slubi koje se oslanjaju na neke "domae
elemente".
Zabranjivani su studentski asopisi, naroito od 1971. do 1973. "Tribuna", "Mladina" i "Katedra",
verska glasila i Radio tudent. Navodi se podatak da je u Sloveniji od 1970. do 1980. zabranjeno
najvie stranih novina i asopisa - 740, uglavnom izdanja slovenake emigracije.
Najpoznatiji slovenaki disidenti E. Kocbek i V. Zupan (1948. osuen na 18 godina zatvora)
objavljivali su dela koja su izazivala politike napade i zabrane. Sudski su procesuirani 1976.
knjievnik Viktor Blai i Franc Miklavi za irenje neprijateljske propagande, a takoe je
kanjen i novinar Drago Janar zbog posedovanja "zabranjenih knjiga". Kazne su ipak bile
relativno blage.
U Bosni i Hercegovini se sarajevski filozofski krug bukvalno poistovetio sa novim kursom i
kolektivnim zalaganjem za obraun sa "novom levicom, Praksisom i liberalima" (A. Tanovi, F.
Muhi, M. Filipovi i drugi). Nekoliko godina kasnije i F. Muhia su politiki autoriteti pozvali na
odgovornost. Nateran je na "samokritiku" i partijski kanjen zbog suvie liberalne kritike
staljinizma i komunistike prakse ("od Oktobarske revolucije do danas nije izvrena nijedna kritika
centralnih komiteta ili njihovih pojedinih lanova koja prethodno nije odobrena od lanova tih istih
komiteta").
Zbog stavova u lancima objavljenim u asopisima "Pregled" i "ivot", posle vie sastanaka
organizacija SK Filozofskog fakulteta u Sarajevu i Univerzitetskog komiteta SK BiH, M. Filipovi je
iskljuen iz SKJ. Rasputena je organizacija SK Filozofskog fakulteta zato to nije odbacila
njegove stavove.
U kampanji protiv liberalizma i u BiH dolo je do izricanja partijskih kazni nekolicini uglednih starih
kadrova poput O. Karabegovia, A. Huma i H. Kapetanovia. Savezni ministar i general Avdo
Humo je, navodno, protestovao protiv guenja liberala u Srbiji, a na sednici zatvorenoj za javnost
kritikovao koncept Socijalistikog saveza kao partije pored SKJ. Ubrzo je, kao i Karabegovi, bio
uklonjen sa dunosti u partiji i armiji. Liberalima u Bosni se stavlja na duu da su imali "negatorski
pristup prema bosansko-hercegovakoj stvarnosti" i "obezvreivanju i previanju pozitivnih
rezultata", tvrdnje da u BiH "nema demokratije", da "se zemlja nalazi u kriznoj situaciji", i slino.
U jednom izvetaju polovinom 70-ih se kae da je u akciji Sadejstvo u Bosni uhapeno sedam
lica, a pod prismotrom je sedamdesetak bivih ibeovaca, birokratsko-etatistikih elemenata i
muslimanskih nacionalista. Meu njima je bio Paaga Mandi, ali je ostalo da se razmotri da li je
politiki oportuno da se krivino goni zbog ugleda koji je uivao.
Tragian je sluaj Gojka urovia, biveg sudije OKS u Sarajevu, zatim zamenika republikog
javnog pravobranioca SR BiH, pritvorenog 27. novembra 1975. godine. Boravio je 70 dana u
pritvoru i za to vreme ga je njegova supruga Mileva, lekarka, videla samo jednom, a njegov

advokat nijednom. Dok je bio u zatvoru

razreen je dunosti i iskljuen iz SKJ zbog
"moralno-politike nepodobnosti". U zatvoru
je preminuo 5. februara 1976.
Njegovi najblii prijatelji i rodbina uputili su
peticiju Predsednitvu SFRJ, u kojoj se pored
ostalog kae: "Po naoj oceni i naem
ubeenju, na Gojko je ubijen ili prinuen da
se ubije od strane organa Dravne
bezbednosti... Nae sumnje temeljimo na
sledeem: Gojko urovi je uhapen 27.
oktobra 1975. i niko porodici nije hteo dati nikakvo objanjenje zato je okrivljen, ak ni posle
njegove smrti u zatvoru. Braniocu nije omogueno da ga poseti, a istrani sudija i predsednik
Okrunog suda u Sarajevu nita ne znaju o tom predmetu, pa ak ni zato je uhapen. Istrani
sudija je izjavio samo da je na Gojkovu inicijativu kontaktirao sa njim 3. decembra 1975. vrlo
kratko i da je bio samo formalan deo istrage."
Dalje se navodi da porodici nisu dali dva njegova oprotajna pisma, ve samo otkinuti kraj od
jednog. "Nama, niti njegovom braniocu nisu dali istrani materijal na uvid, iako bi to, po zakonu,
morali da urade". Od svih medija jedino je list "Osloboenje" objavio lanak koji je potpisao M. Ili
pod nazivom "Advokati nacionalizma".
BOSANSKI LONAC
BOSANSKO-hercegovako rukovodstvo se uporedo obraunalo i sa svojim kadrovima u
saveznim organima, optuenim za "vrstu ruku". U BiH je, naroito 70-ih i 80-ih intenziviran
model progona na principima nacionalno-verske simetrije. Bio je to takozvani bosanski lonac koji
je pretpostavljao podjednak i uporedni progon pripadnika sve tri nacije i konfesije.

Greh ilasovog roaka

Sran Cvetkovi | 25. januar 2012. 20:21 | Komentara: 0

Podgoriki advokat osuen zbog pisma ukradenog iz njegovog radnog stola. SDB koristila
direktore preduzea za sumnjive poslove

U MAKEDONIJI je iz partijskog i dravnog rukovodstva uklonjeno nekoliko reformista, poput Krste

Crvenkovskog i Slavka Miloslavevskog. U kasnijem izvetaju SDB kae se da je odlaskom
Miloslavevskog u SAD dolo do raslojavanja "liberalistike grupe" u Makedoniji, ali K.
Crvenkovski i dalje kontaktira sa svojim bliskim vezama: Koletom aulom, Verom Acevom,
Bogdanom Kikom, Kemalom Sejfulom i da "neke posete vri na nain tipian za ilegalan rad
(kasno nou, na sporedna vrata)". Posebno su praeni kontakti i antijugoslovenska istupanja u
Bugarskoj i Grkoj.
U Crnoj Gori izgleda da nije bilo primetnijeg obrauna s liberalizmom i nacionalizmom u okviru
partije. Pominju se kao liberali Budo oki i arko Bulaji, ali obrauna nije bilo. Ipak se ak i
zbog neobjavljene kritike vlasti i liberalistikih skretanja lako moglo dospeti u zatvor. Naroito su
bili na meti ljudi poput advokata.
Vitomir ilas (1936-) nije bio politiki aktivan, a osuen je pred OKS u Titogradu 6. maja 1977. za

krivino delo irenja "neprijateljske propagande" samo zato to mu je naeno neposlato pismo
"Politici" u kojem, izmeu ostalog, tvrdi da u jugoslovenskom drutvu nema kritike, niti slobode
misli i postoji monopol na patriotizam zvaninika. Obrazloenje presude zvui gotovo orvelovski:
"U toku korienja godinjeg odmora, kod preduzea 'Elektromontaa' u Titogradu ostavio je
pismo u radnom stolu u prostorijama preduzea, sa slubenim spisima, inei ga tako svesno
dostupnim drugim licima, sa ijom su se sadrinom druga lica upoznala". Zapravo, beleka mu je
ukradena iz stola dok je bio odsutan, ali uprkos tome to je to konstatovano na sudu, sudija je
prihvatio umiljaj, da je na taj nain hteo, navodno, da iri propagandu.
Detalj naroito istiemo jer je, umnogome, slian metodu osude advokata Slobodana Subotia od
nekoliko godina ranije. Taj sluaj najbolje ukazuje na metod i praksu eliminisanja nepoudnih
advokata i drugih lica i "pronalaenja" dokaza provaljivanjem u kancelarije. Na osudu je imala
uticaja i injenica da je roak disidenta Milovana ilasa, s kojim je, iako oznaen kao "ilasovac",
imao retke kontakte. Posle izdrane kazne, do preranog kraja ivota, Vitomir nije mogao nai
posao u struci, pa je radio kao fabriki radnik.
Disidentstvo u Crnoj Gori uglavnom je ostalo ogranieno na pristae IB-a. Glavni tok obrauna sa
liberalizmom i tehnomenaderijom u SFRJ odvijao se u Srbiji.
Prva vea kampanja protiv spekulanata, crnoberzijanaca i privatnika pokrenuta je odmah posle
rata tokom 1945-1946, u procesu "razvlaivanja buroazije". Druga je usledila posle poznatog
Titovog govora u Splitu 1962, kada je na stotine zanatlija, privatnih sopstvenika i direktora
zavrilo u zatvorima. Trea i najmasovnija kampanja usmerena mahom protiv "tehnomenadera"
ili "tehnobirokrata" i ostataka privatnog preduzetnitva, rasplamsala se u prvoj polovini
sedamdesetih, uporedo sa padom liberala.
Ubrzo je obraunu s ovom grupom, koja, navodno "podriva ekonomsku osnovicu drutva"
posveena posebna taka na sednici Predsednitva SFRJ, a od kraja 1972. pod oblicima
"podrivanja ekonomske osnovice drutva" podrazumevali su se razni oblici izazivanja privrednih i
politikih kriza. SDB se sedamdesetih vrlo intenzivno bavio ovom vrstom neprijatelja. Tvrdilo se
da su nosioci ovih skretanja, mahom direktori uglednih spoljnotrgovinskih firmi i banaka, povezani
sa ekstremnom emigracijom i stranim obavetajnim slubama (SSSR, SAD, SRN) i da su se
mnogi obogatili zaduivanjem i malverzacijama.
Koliko je to bila politika akcija, a koliko realna, potreba za borbom protiv privrednog kriminala,
teko je tano utvrditi, ali je sigurno da se iz ovog i ranijeg istorijskog iskustva, akcija ne deava
sluajno, zajedno sa zaustavljanjem privrednih reformi i obrauna sa nosiocima politikog
liberalizma.
esto je SDB u sumnjive poslove u korist slube uvlaila mnoge direktore privatnih i drutvenih
preduzea, ime im je obezbeena materijalna korist, ali ih je na taj nain kontrolisala u sluaju
da pokuaju da se odmetnu ili osamostale. Najpoznatiji primer oveka koji je sa podrkom slube
stekao status i obogatio se, ali i preko noi poslovno uniten i osuen kao "tehnomenader" zbog
zloupotreba, jeste biznismen Bata Todorovi.
Prilikom izbora kadrova nije se "vodilo rauna o njihovoj moralno-politikoj podobnosti", a naroito
je veliki problem kod carinskih slubi, gde je ocenjeno da treba otpustiti oko 20 odsto sastava.
Procenjeno je da "meu njima ima dosta ibeovaca i drugih obavetajno interesantnih lica".
Navode se velike utaje poreza na carini i malverzacije kojima se dramatino umanjuju dravni
prihodi.
Prema izvetaju SDB, utvreno je da su pojedina lica u bankama bila pod uticajem ili saraivala
sa "bezbednosno interesantnim, kriminogenim ili politiki nepodobnim licima, nosiocima
liberalizma, nacionalistiko-separatistikih aktivnosti, birokratsko-dogmatskih snaga". Pored toga,
bilo je velikih zloupotreba u cilju linog bogaenja, pa je, u dogovoru sa inostranim kompanijama

vren reeksport roba sa Istoka na Zapad i

obratno, a prikazivana je kao da je
jugoslovenskog porekla.
SUDOVI NA UDARU
TEHNOMENADERI su otkrivani u svim
republikama, ali posebno ih je bilo u Srbiji,
Sloveniji i Hrvatskoj. SDB je sugerisala da,
prilikom procesuiranja ovih dela, sudovi rade
sporo, ima korupcije, mita i "oportunistikog
odnosa" u primeni zakonskih propisa.
Utvreni su sluajevi neprijavljivanja ovih dela od slubenika, trinih, deviznih i SDK inspektora.