Unajmljeni mozgovi u slubi vlasti

Vreme | br 1328 | 16. jun 2016.

Slobodan Antoni
Vuieve analitiare sam u seriji
polemika, u periodu uoi izbora 2012.
godine, nazvao "masnokopitarima".
Uporedio sam ih sa intelektualnim
hijenama koje "oekuju da e im stranka
koja dolazi na vlast, kao nagradu, baciti
kakvo masno kopito". "Zato i kleveu
svakog ko upozorava da politiki ibicari
mogu da prevare glasae", naglaavao sam
O "Vuievim analitiarima" da pie
"Kotuniin analitiar"?, primetie zlobnik. Stara i netana optuba, nastala je 2002.
godine, kada sam se usprotivio izbacivanju 45 poslanika Demokratske stranke Srbije iz
skuptine. DSS je tada, po istraivanjima javnog mnjenja, bio najjaa partija u Srbiji.
Da ta stranka bude iskljuena iz parlamenta zato to je izbaena iz DOS-a? To je glupo
i pogreno, po svim kriterijumima parlamentarizma i demokratije.
Posle je Ustavni sud ponitio to izbacivanje, ali u ostraenom delu javnog mnjenja
ostalo je zapameno da su etvorica analitiara prigovarala ienju skuptine od
"antireformskih poslanika": ore Vukadinovi, Slobodan Antoni, Ognjen Pribievi
i Srba Brankovi.
Docnije je Pribievi postao ambasador u Berlinu, a Brankovi se usredsredio na
istraivanja javnog mnjenja, pa su prestali da komentariu politika zbivanja. Tako
smo od politikih analitiara uglavnom samo Vukadinovi i ja nastavili da srpsku
politiku ocenjujemo na osnovu dva kriterijuma: demokratsko i nacionalno. Kako smo
esto kvarili probriselsku jednoglasnost ("EU ili smrt"), neretko smo bili glavni
"nacionalistiki" sumnjivci u javnom prostoru "evropske Srbije".
No, poto su Miki Raki i ambasadori pomogli da nastane SNS, nije prolo ni dve
godine, a ve nas je "patriotska Srbija" proglasila "utim potajnicima" i "izdajicama".
Izmeu ostalog, te 2010. godine, Vukadinovi i ja serijom lanaka demistifikovali smo
navodnu "patriotsku" i "demokratsku" orijentisanost SNS-a.
HIJENE I MASNA KOPITA: Ba zato to se znalo koliko smo uporno, u
probriselskom okruenju, branili oba principa demokratsko i nacionalno
naprednjaki propagandisti su organizovali medijsku hajku na NSPM. No, upravo oni
koji su 2010. godine bili najglasniji u dokazivanju da Vukadinovi i Antoni nisu

nikakvi analitiari, ve "utai u patriotskim redovima", danas, 2016. godine eto

iznenaenja! glavne su perjanice reimske propagandne "analitike".
Vuieve analitiare sam u seriji polemika, u periodu uoi izbora 2012. godine, nazvao
"masnokopitarima" ("O kritici SNS", NSPM, 6. januar 2012). Uporedio sam ih sa
intelektualnim hijenama koje "oekuju da e im stranka koja dolazi na vlast, kao
nagradu, baciti kakvo masno kopito". "Zato i kleveu svakog ko upozorava da politiki
ibicari mogu da prevare glasae", naglaavao sam.
Tako je nekako i bilo. Neko je dobio vlast, a
neko zbilja masno kopito. Evo kako je to,
recimo, izgledalo na primeru Branka Raduna i
Dragomira Anelkovia. Osnovali su, oktobra
2012. godine, nevladinu organizaciju Forum za
odgovornu politiku, da bi ova NVO ve u junu
2013. od gradske vlasti Novog Sada dobila pet
miliona dinara za organizaciju tribina. Ali, do
kraja godine odrana je samo jedna tribina. Za
40.000 evra? Dobar posao.
Iste godine, Radun i Anelkovi dobili su od
vladine Kancelarije za ljudska i manjinska
prava novac za tampanje 15.000 primeraka (!) zbornika "Identitet i tolerancija". A
onda je 79 primeraka ove knjige otkupilo Ministarstvo kulture. No, prema bazi
podataka srpskih biblioteka, ova knjiga, navodno tampana u tirau od 15.000
primeraka, dostupna je danas samo u dva primerka! Jedan je u Narodnoj biblioteci, a
drugi u Biblioteci Matice srpske. Oba primerka se, kao da je re o najreim knjigama,
mogu itati samo u bibliotekoj itaonici! Dobar posao.
Jo jedno "masno kopito" je mesto za B. Raduna u Upravnom odboru RTS-a. Za UO
RTS-a bili su predloeni, u skladu sa zakonskim zahtevom, ugledni strunjaci
mediolozi Zoran Jevtovi i Neda Todorovi, etiar Jovan Babi, psiholog arko
Trebjeanin, novinar Slobodan Stupar
Ali, REM je za lana UO RTS-a izabrao B. Raduna, "politikog analitiara", koga je
predloio, gle uda, D. Anelkovi, takoe "politiki analitiar". I to je bilo dovoljno
da ova dva "politika analitiara" svojim kvalitetom i autoritetom nadmae
viedecenijske specijaliste i profesionalce, kao i njihova udruenja i asocijacije.
Naravno da Radun i Anelkovi danas uredno nastavljaju da svojim "politikim
analizama" popunjavaju vreme i prostor kako na Javnom servisu i TV Pinku tako i u
"Politici" i "Informeru". Oni e uvek publiku da umire naracijom o premijeru koji se
natoveanski bori, istovremeno, protiv "ute hobotnice" sastavljene od "utih
tajkuna", "utih novinara", "utih analitiara" itd., i protiv stranih ambasadora koji,
kako nam je nedavno objasnio Anelkovi, "podravaju sve to moe da uzdrma vlast"
i koji "stoje iza ovih protesta".

Ipak, propagandni uticaj Raduna i Anelkovia ogranien je na onaj deo publike koji
se ili u politiku slabo razume ili ima jednostavnu, dihotomnu (dobri A loi B)
percepciju stvarnosti. Njihova glavna propagandna pria je da su "uti" sve opljakali i
unitili, a zemlju izdali strancima, tako da premijer sada, sa tako slabom i
upropatenom zemljom, ne moe da uradi nita vie od onoga to upravo ini. S druge
pak strane, opozicija je, tumae nam Radun i Anelkovi, daleko gora (korumpiranija,
izdajnikija) nego vlast, tako da svako ko svojoj zemlji eli dobro, mora da nastavi da
podrava g. Vuia.
RAKETE S-400 NA KALEMEGDANU: Ali,
ovako vulgarna propagandna matrica ne moe
da zadovolji onaj deo publike koji se pita: kako
to Vui spasava "ono to utai nisu
upropastili" ako je upravo Vui (a ne Tadi)
povukao institucije Srbije sa Severa Kosova i
ratifikovao ak tri NATO sporazuma? Kako bi
tek izgledalo da Vui Srbiju ne "spasava"?
Za tu publiku, koja bolje prati politiku i sklona je da o poneemu porazmisli, zaduen
je drugi tip reimskih analitiara poput eljka Cvijanovia. Taj tip analitiara
priznaje da Vui "Imperiji" ini stvarne ustupke koje nije davao ni Tadi. Ali, taj e
vam analitiar tvrditi da je to samo privremeno do velikog preokreta.
Vui, naime, po ovom narativu, samo eka da Rusija i Kina dovoljno ojaaju i da se
stekne odgovarajua geopolitika konstelacija. Tada e on da pokae svoju pravu,
patriotsku i rusofilsku prirodu.
Sve to se u Srbiji deava od izbora do tabloidne informativne meave ovaj tip
analitiara smeta u kontekst svetskoistorijske borbe Vaingtona i Moskve oko
Beograda. U tom kontekstu, Vui se slavi kao mudri strateg koji izbegava konflikt,
uva stabilnost i eka da Moskva konano otvori kesu, napravi nam pruge, pokloni
rakete i avione E, tada e Vui konano da otkae poslunost Briselu i Vaingtonu.
Taj trenutak preokreta, naravno, nikako da nastupi. Ali, samo treba biti strpljiv i
priekati, veli nam glodur "Novog standarda". A samo "plaenici Zapada" ili "korisni
idioti", koji zajedno rue premijera, mogu da napadaju Vuia zbog takvih sitnica
kakve su izborne neregularnosti ili "Savamala". Oni, jadnici, zaboravljaju na ono zbilja
veliko i vano to nastupa kada Vui najzad istakne S-400 rakete na Kalemegdanu.
HVALOM I KLEVETOM DO KAMERE: Treu kategoriju reimskih analitiara
ine oni koji izvode ili tumae "istraivanja" javnog mnjenja tako da svaki potez
premijera dobija navodnu podrku graana. Dejan Vuk Stankovi, koji najee
prezentuje rezultate istraivanja agencije Faktor plus, pripada toj kategoriji analitiara.

Ta agencija, ije rezultate redovno i opirno

prenose glavni mediji, kao to sam detaljno
pokazao u tekstu "vindleraj plus" (NSPM, 7.
juli 2015), nekorektnom formulacijom pitanja i
odgovora to je ono to se vidi, a o onom to
se ne vidi, ne moemo suditi dobija
"poeljnu" sliku o podrci javnog mnjenja
svemu to premijer uradi.
Recimo, kada su smanjene plate i penzije, Faktor plus nam je otkrio da, prema
izjavama ispitanika, to nije uticalo na to da oni ive gore nego pre! Navodno, 58 posto
ispitanika odgovorilo je da ivi "isto", 17 posto "gore", a 22 posto "bolje" (?!). ak je
relativna veina ispitanika (41%), prema Faktoru plus, podrala smanjenje
prinadlenosti za penzionere, kao i za zaposlene u javnom sektoru.
I tako, kada vidite Tanjugovu vest od 30. maja 2016. godine: "Faktor plus: Graani
najvie podravaju ono to govori i radi Vui", odmah moete da znate da je
"najnovije istraivanje" ove agencije predstavio "analitiar Dejan Vuk Stankovi",
posle ega e ovaj analitiar obredati mnoge televizije. Jer, tako vana informacija
mora se utuviti prosenom konzumentu iz TV gledalita.
Ali, "Vuievi analitiari" nisu problem. Uvek e se nai "analitiari" koji, eljni
kamera ili novca, hvale vlast i klevetaju njene kritiare. Problem je u javnosti. Srbija
nema istinsko javno mnjenje. Mi nemamo izgraene institucije koje bi omoguile da
se vodi debata, da se uju razliiti argumenti.
Kaem argumenti ne stranaka, politika ili ideoloka stanovita. Te argumente
trebalo bi da iznose "javni intelektualci". Ako vam je volja da ih zovete "politikim
analitiarima", u redu. No, Srbiji je potrebna debata u Skuptini, na RTS-u i RTV-u,
u "Politici" i "Novostima", na Studiju B
UOI RAZLIKU: Ne mislim da je "politiki analitiar" redudantna ili pejorativna
kategorija. Kada me pitaju koga e Vui da uzme u Vladu, odgovor na to ne moe
dati ni sociolog ni politikolog (iz koje teorije?; iz koje paradigme?). Odgovor na to
daje samo politiki analitiar. Zato mi ne smeta kada me i tako potpisuju.
Ali, ono to je vanije jeste: da li sluimo javnosti kako bi bolje razumela ta se
deava, ili sluimo stranci koja nas finansira i medijski "gura"? To se moe utvrditi
jedino ukoliko se ustali potena i stalna debata pred publikom.
Pa neka onda publika proceni. Ko je "unajmljeni mozak", a ko pokuava da razume i
pomogne da se razume ono to se upravo dogaa. Ko hoe da proizvede utisak ta
javno mnjenje misli, a ko hoe da javno mnjenje zbilja pone da misli.
Slobodno miljenje i nepotkupljivost to je razlika izmeu pravih i lanih analitiara.
A korienje mozga izmeu naih i njihovih italaca. Pa da vidimo kojih je u Srbiji
vie.

*Autor je profesor na Filozofskom fakultetu i politiki analitiar

Politiki analitiar u petogodinjem afektu

Vreme | br 1329 | 23. jun 2016.
eljko Cvijanovi
"Unajmljeni mozgovi u slubi vlasti", "Vreme", br. 1328
Nije mudro biti grub prema Slobodanu Antoniu: napisao je jo jedan tekst u tekom
afektu. Problem je, meutim, to njegov afekat traje ve pola decenije. Sve je poelo
za vakta Borisa Tadia, dok se Srbija borila za kosovsku rezoluciju u Generalnoj
skuptini UN i kad je tad niim izazvani Antoni dao asnu politikoanalitiarsku re
da Tadiev otpor Zapadu nee biti skren u Njujorku. Naravno, bio je skren dogaa
se to i najboljima, poput Tadia i Antonia. ta je to proizvelo u dui naeg, po
sopstvenom priznanju, "nepotkupljivog" politikog analitiara, nije mi poznato, tek, on
ve pet godina sve koji su tad tvrdili suprotno iz teksta u tekst kiti najpogrdnijim
izrazima dostojnim klozetske poetike Pere Lukovia.
Iako imam u vidu Antoniev produeni afekat, drim da je za nekog ko se sa toliko
ponosa predstavlja kao politiki analitiar veoma problematino da primenjuje
polemiki metod od pre pojave pisma. On se sastoji od naizmeninog laskanja sebi i
svom primus egu oru Vukadinoviu, s jedne strane, i moralnih diskvalifikacija
sagovornika, uz obavezno uitavanje njihovih motiva, naravno neasnih.
Tako Antoni svoj tekst "Unajmljeni mozgovi u slubi vlasti" zapoinje dirljivom
odom sebi i Vukadinoviu, gde saznajemo da su prilikom postanka sveta Srbiji bila
dodeljena etiri politika analitiara. Ali u tekoj konkurenciji dvojica su odustala, i
tako je knjiga spala na dva slova na Antonia i Vukadinovia, "nepotkupljive",
"prave analitiare", za razliku od "lanih", kako kae na kraju teksta. Lani su,
naravno, svi oni koji ne misle kao Antoni i Vukadinovi, oni koji nisu na pozicijama
da, govorei o Vuiu, "ovo zlo na izborima nije dolo i na izborima nee ni otii",
kako kae Antoniev primus ego.
Svi koji se protive tvrdnji da je Vui emanacija vrhovnog zla, po asnom Antoniu su
"unajmljeni mozgovi", "masnokopitari" i "intelektualne hijene". Ne bih se uputao u tu
vrstu argumentacije, ali, ako ve gaji polemiki metod zavirivanja u motive i dep
svojih protivnika, Antoni bi tad morao i sam da ponudi odgovore od ega ivi sajt
koji je vodio sa Vukadinoviem, na kome, valjda zbog verskih razloga, nikad nije
objavljen nijedan komercijalni oglas. Nije li se pokazalo da je jedan od izvora prihoda
dvojice "poslednjih asnih analitiara" u Tadievo vreme bilo erupanje javnih
preduzea, tanije uvene Lutrije Srbije, za koju su nai "nepotkupljivci" radili
istraivanje trita, posle ega je Lutrija postala jedina u Evropi koja posluje sa

gubitkom? Da li je to Antonievim jezikom reeno "masno kopito" iz Lutrije Srbije

"unajmilo" njegov mozak da za dve poslednje godine Tadieve vladavine nije napisao
nijedan kritiki tekst o njemu? Osim ako se meu takve ne ubroji njegov inae odlian
tekst "Mrea kolskih drugara" o poslovima Srana apera i Borisovih prijatelja iz
"Cvetia". Ali, avaj, Antoni se, suoen sa aperovim lutrijskim argumentima, posle
par nedelja tog teksta kukaviki odrekao? Da li tako rade "nepotkupljivi" politiki
analitiari ili "intelektualne hijene"? Naravno, o tim stvarima, kad je re o Antoniu i
Vukadinoviu, moglo bi se do u beskraj, ali nema mnogo smisla. Osim ako Antoni ne
misli da je tako neto "pravim" analitiarima dozvoljeno, a "lanim" nije.
Ali ostavimo se toga, pismo je odavno izmiljeno i valjalo bi suoiti argumente.
Antoni mi dakle zamera da Vuia slavim kao mudrog stratega "koji izbegava
konflikt, uva stabilnost i eka da Moskva konano otvori kesu, napravi nam pruge,
pokloni rakete i avione". "A samo plaenici Zapada ili korisni idioti, koji zajedno
rue premijera, mogu da napadaju Vuia zbog takvih sitnica kakve su izborne
neregularnosti ili Savamala", pripisuje mi Antoni.
Idemo redom. Antoni zaboravlja da sam bio veoma kritian prema Briselskom
sporazumu i potpisanom memorandumu sa MMF, mnogo kritiniji nego on prema
Tadievom njujorkom podvigu, kada je Vuka Jeremia poslao sa srpskim nacrtom
rezolucije, a vratio ga sa amerikim. Sa druge strane, tano je: podrao sam Vuievu
spoljnu politiku. Naravno, nije to, kako Antoni infantilno uitava, politika koja se
udvara Zapadu da bi prela na Istok, ve neto sasvim drugo. Deo te politike jeste
nastojanje da se ne produbljuje konflikt sa SAD, da se, uz mnogo skepse i
usporavanja, nastave EU integracije, budui da bi naglo odustajanje Srbije dovelo do
regionalne nestabilnosti. Ali to ne moe poroditi uspeh ako Vui ne ojaa rusku i
kinesku paradigmu srpske spoljne politike, i veoma sam zadovoljan to upravo to ini.
Da li Antoni ima problem s tim? Ili se vie slae sa Bojanom Pajtiem inae jo
jednim mecenom "pravih" analitiara na NSPM koji se usprotivio potpisivanju
ugovora sa Kinom, zatim osudio Vuievo pribliavanje Rusiji, da bi sve to krunisao
otvorenim zagovaranjem ulaska u NATO i podrkom istopolnim brakovima. E sad,
moda Antoni ume da odgovori da li su zapadne sile zbog Kine i Rusije na Vuia
podigle svoje agenture i medije ili je blii tome da je re o pravednom besu graana u
Savamali? Da li su podigle i patkicu, Antonia i ostale korisne idiote, da li podiu celu
petooktobarsku elitu, skupa sa njenim nacionalnim krilom, gde poasno mesto uivaju
nai nepotkupljivi analitiari, ili se sve to meni samo priinjava? Odgovore e dati
veoma kratko vreme, i ne vredi se sporiti oko toga.
Da li e Vui izdrati u tome ili su njegova kineska i ruska pria, kako tvrdi jedan
ovdanji Antoniev istomiljenik, inae pukovnik i strunjak za nita-nas-ne-smeiznenaditi, sve to obavetajne operacije Zapada, u koje je Vui uvukao i Si inpinga i
Putina? Ne znam, ali dobar deo svog autoriteta sam stavio na to da hoe. Ako ne
budem u pravu, pokriu se uima i lizati svoje rane, ali sebi neu proizvesti
petogodinji afekat i mrzeti sve koji su bili u pravu.

Na kraju, Antoni moe da bude miran: zbog mog strahopotovanja prema njemu i
Vukadinoviu i injenice da obino javno ne nastupam pijan nikad se nisam
predstavio kao politiki analitiar. Priznajem samo njih dvojicu i nemam drugih
analitiara. I tako e ostati sve dok, kao Antoni, ne ustvrde da je izmeu mojih i
njegovih italaca razlika u "korienju mozga". Njegovi ga valjda koriste, a moji ne.
Nije samo re o tome da se to u pristojnom svetu zove diskriminacija ve i o tome da
je na nepotkupljivi analitiar posegao za omiljenim sredstvom iz arsenala
drugosrbijanskog kulturrasizma, ne ostajui na osudi svojih protivnika ve irei polje
mrnje i na svet kome se oni obraaju. Ali valjda tako mora biti u vremenima
mobilizacije "nepotkupljivih" analitiara. Kad Srbijom pod patkicom ponovo procveta
hiljade cvetova, za nepotkupljive se najlake nae mesta.

Samo ti sinko radi svoj posao

Vreme | br 1330 | 30. jun 2016.
Slobodan Antoni
"Politiki analitiar u petogodinjem afektu", "Vreme" br. 1329
Ne znam zato se eljko Cvijanovi ljuti to sam ga svrstao u Vuieve analitiare.
Da li je u tekstu "Vui! A ko drugi?", objavljenom na njegovom portalu "Novi
standard" etiri dana uoi nedavnih izbora, lino pozvao da se glasa za Vuia? Da li je
taj tekst "Informer" odmah preneo uz svojstveni nadnaslov "Tekst koji morate da
proitate pre nego to glasate!"? Da li je Cvijanovi, tokom postizborne krize zbog
neregularnosti brojanja glasova objavio svoju "analizu" u kojoj je tvrdio da se mora
imati u vidu i mogunost da je krau izbora zapravo izvela opozicija! Jer, pazite sad:
zar nisu na strani opozicije "Amerikanci"? A "da se razumemo, oni (Amerikanci) to
(krau izbora) mogu da izvedu jednako kao i vlast"!
Takoe, zar nije, po izbijanju afere "Savamala" Cvijanovi publikovao tekst svog
glavnog kolumniste, Vladimira ukanovia u kome ovaj tvrdi da je ruenje
Hercegovake zapravo organizovao, ni manje ni vie, no "tajkunski lobi" uz pomo
"stranog faktora koji na ovaj nain stvara destabilizaciju zemlje, uz neverovatan oseaj
nesigurnosti kod graana"? I nije li taj tekst, zatim, kada je ukanoviev partijski ef
obznanio ko je sruio Hercegovaku, volebno nestao sa Cvijanovievog sajta?
Iz ovih nekoliko primera vidi se metod rada Vuievih analitiara. Javnost se
neprestano zasipa zaverenikim teorijama, zasnovanim na neistinama ili poluistinama,
kako bi se publika dovela u konfuziju i, onda, sa njom lake manipulisalo ("Vui! A
ko drugi?").

Istu metodu Cvijanovi je primenio i u svom odgovoru. Njegov najvei deo usmeren je
na difamaciju svog kritiara, koja se vri zasipanjem publike mnotvom razliitih
"informacija", i "hipoteza". No gotovo svaka reenica u tom delu, gotovo svaka ta
"informacija" ili "hipoteza", ili je potpuna neistina, ili je pak zlonamerna poluistina.
Mnogo papira bi trebalo utroiti kako bi se sve to poreklo i razmrsilo.
Radi ilustracije, uzmimo samo ove dve reenice: "Antoni za dve poslednje godine
Tadieve vladavine nije napisao nijedan kritiki tekst o njemu" i "Antoni i
Vukadinovi su za Lutriju Srbije radili istraivanje trita, posle ega je Lutrija
postala jedina u Evropi koja posluje sa gubitkom". Uzete u paru, ove reenice bi valjda
trebalo da "objasne" publici odakle tolika kritinost Antonia za ono to radi Vui.
Naravno da Cvijanovi, kao i svi "veliki kombinatori", rauna da e se publika zbuniti
kada joj se, samouvereno i drsko, saopti kakva krupna neistina. "Uh, mora da tu ipak
neto ima", pomislie mnogi.
Malo njih iz publike e, meutim, posle Cvijanovieve tvrdnje da "Antoni za dve
poslednje godine Tadieve vladavine nije napisao nijedan kritiki tekst o njemu"
otkucati u internet pretraivau "Antoni" i "Tadi", ili makar pogledati sadraj tri
Antonieve knjige, u kojima su sabrani tekstovi "iz poslednjih godina Tadieve
vladavine" (Viijevska Srbija, 2011; Tranzicioni skakavci, 2011; Na briselskim inama,
2013), pa pobrojati koliko kritikih tekstova "za dve poslednje godine Tadieve
vladavine" tamo zbiljski ima.
Ali, dok je neistinitost prve reenice lako proveriti i dokazati, sa drugom je ve to
neto malo tee. Vukadinovi, koliko znam, jeste uradio par komercijalnih istraivanja
za Lutriju Srbije po trinoj ceni dakle, ne ono "jedna tribina 40.000 evra" (vidi moj
proli tekst), ve "cena u svim prodavnicama je tolika, pa je i kod mene toliko". Sad,
da li je samo zbog tih istraivanja Lutrija Srbije stvarno "postala jedina u Evropi koja
posluje sa gubitkom", kako nas obavetava Cvijanovi, ko hoe u to da veruje neka
poveruje. Tu stvarno nita ne mogu. Ali, zahvaljujui eljku Cvijanoviu konano sam
osvestio kada me je tano, i kako, Vukadinovi korumpirao da zamrzim Vuia.
Naime, dobro se seam kako je jednom prilikom, u "Mornaru", i to ba nekako na
poetku one Cvijanovieve "dve poslednje godine Tadieve vladavine", bio na mene
red da platim riblju orbu i kupus-salatu. Meutim, Vukadinovi je, sad mi je jasno
zato, iznenada izvadio novanik i rekao mi apodiktiki: "Gledaj, Slobo, malo je
dosadno da samo napadamo Tadia. Hajde da krenemo da malo pucamo na sve to se
kree!" Upravo zbog te riblje orbe i kupus-salate postao sam kritiar Aleksandra
Vuia.
I sad na kraju, ne znam ni to se Cvijanovi ljuti zbog toga to pravim razliku izmeu
nae publike. Za mene nije strano to ima publike koja e poverovati da je opozicija
ukrala izbore; nije strano ni to ima publike koja e poverovati da su anti-Vuievi
tajkuni i stranci sruili Savamalu; nije strano ni to ima publike koja e poverovati da
Antoni zbog riblje orbe i kupus-salate "mrzi" Vuia. Za mene je istinski strano to

Cvijanovi i drugi svojski rade na tome da se celokupna srpska javnost pretvori u

takvu publiku.
U tom poslu radikalne debilizacije nae javnosti pokazuje se da su se, nekako, na
jednoj strani nali "Novi Standard" i "Informer", a na drugoj onoj koja ipak pokuava
da zadri zdrav razum "Vreme" i "NSPM" (bez obzira na razlike). I sve to
Cvijanoviu mogu da poruim jeste: "Ma, samo ti, sinko, radi svoj posao."

Nai angaovani analitiari

Nenormalno je da se sa vie transparentnosti i birokratije kontrolie finansiranje
obavetajnih slubi nego politikih partija
Autor: Mia urkovi
petak, 01.07.2016. u 08:15
Dok se Evropa trese posle engleskog neoekivanog izjanjavanja, nae vrelo i nemirno
leto obeleavaju lokalne teme. Ve trei put zaredom nema nas na evropskom
prvenstvu u fudbalu, pa ne moemo k ljudi da se nerviramo zbog loih igara naih
fudbalera tamo.
Poto, dakle, nismo u Francuskoj, a Britanci su nam bar u geografskom smislu daleko,
mi se bavimo malim temama: vladom koja treba da se formira, protestima kojima pre
svega Angloameri poinju da podiu svoju NVO ekipu, kreirajui polako atmosferu za
predsednike izbore sledee godine i, konano, politikim analitiarima. Onaj ko tvrdi
da su sve tri teme u meusobnoj vezi, potpuno je u pravu, ali ovde bih se malo osvrnuo
na ovu poslednju i na sam fenomen politikog analitiarenja.
Povod je, naime, nova polemika dr Slobodana Antonia, redovnog profesora
sociologije na Filozofskom fakultetu, koji sebe u javnosti predstavlja kao politikog
analitiara, i eljka Cvijanovia, novinara, biveg urednika raznih bivih pisanih
medija, a sadanjeg vlasnika i urednika uticajnog portala Novi Standard, koga drugi
esto predstavljaju kao jednog od glavnih proreimskih politikih analitiara.
Zanimljivo je da su u pitanju ljudi koji su vei deo prethodne decenije politiki bili na
gotovo istim pozicijama, a ni sada ideoloki nisu mnogo udaljeni. Kao i kad je re o
drugim akterima ove prie, poput ora Vukadinovia, Dragomira Anelkovia i
Branka Raduna, radi se o ljudima koji e se uvek zajedno nai na raznim spiskovima
nacionalista Jelene Mili ili Sonje Biserko. Pa ta je onda razlog ove polemike koja se
periodino nastavlja ve godinama, a poslednju epizodu ima u jednom beogradskom
nedeljniku.

Prvi odgovor lei u staroj jevrejskoj mudrosti da treba slediti tokove novca. Antoni je
uverljivo pokazao ono to svi znaju, da se rad ovih nekoliko reimskih analitiara
obilato finansira iz budeta, bilo dravnog, bilo lokalnog, preko javnih preduzea itd.
Cvijanovi je, meutim, s pravom podsetio Antonia da je isto tako bilo i dok su
njegovi bili na vlasti, ukazujui posebno na period kada je, nakon to je promenjena
vlast 2008, Vukadinovi programskim tekstom u Vremenu preveo svoju i
Antonievu firmu NSPM na utu stranu i poeo da brani stavove i politiku DS-a.
Podsetio ga je i na to da se i danas na ovom inae prilino aktivnom portalu koji
zahteva solidno finansiranje, ne nalazi reklama niti bilo kakva informacija o tome ko
sve to plaa.
Isto bi se moglo prigovoriti i samom Cvijanoviu, jer teko da se on i saradnici
izdravaju samo od onog jednog oglaivaa koji je tu bio i dok je bio u opoziciji.
Pomenutu gospodu poznajem lino, s mnogima sam imao prilike da saraujem, i
trudim se da ovde ne idem preko granice pristojnosti, uprkos nekim neprijatnim
epizodama. Razlog za ovaj tekst jeste, pre svega, zalaganje da pokuamo da u ovaj
prostor komentatora domae politike vratimo nekakav red, smisao i pravila. Antoniu
sam svojevremeno zamerio to se ovek koji je profesor beogradskog univerziteta
svodi na titulu analitiara koju sebi danas moe da dodeli bilo kakav anonimus bez
ikakvog naunog dela i biografije. U meuvremenu je ova odrednica dodatno
degradirana. Za svakog od ljudi koji se tako predstavljaju, naalost, vrlo lako moete
da pogodite ko ih plaa i zato iznose takve stavove. Tako je jasno da Cvijanovi i
Peatovi analitiari rade za izvrni deo vlasti, kao to Vukadinovi i Antoni brane
stavove opozicionih Dveri i DSS-a, zalaui se za blisku saradnju s DS-om,
Raduloviem i prozapadnim strujama. ini mi se da je sada glavni simbol
diferencijacije odnos prema Patkici, za koju obe strane inae dobro znaju da je pre
svega Soroeva, pa onda sve ostalo.
Dakle, ta je poenta? Nekoliko predloga. Prvo, da se ukine naziv nezavisni politiki
analitiar. Da se lepo zna da politiki analitiar jeste ovek kojeg plaaju odreene
strukture da iznosi svoje stavove i da na svom dresu, odnosno portalu, napie precizno
ko ga sponzorie. Da se za sva istraivanja javnog mnjenja definie kao obavezno
navoenje imena naruioca. Da ljudi koji su politiki aktivni, dakle politiari, poput
narodnog poslanika Vukadinovia, ili gospodina Lazanskog, prestanu da se
predstavljaju kao novinari ili politiki analitiari: hoe li Lazanski, ako postane
ministar odbrane, i dalje da pie novinske tekstove i da se predstavlja kao novinar?!
Kako moe Vukadinovi, poslanik na listi politikih partija, da objektivno tumai
domaa politika deavanja?
Logino je to mnogi komentatori poele da se okuaju i u praksi, ali onda, gospodo,
batalite komentarisanje. Isto vai i za angaovane politike analitiare. No, za
poboljanje transparentnosti u ovoj oblasti treba nam reavanje problema kontrole
stranog lobiranja, kako su to Amerikanci reili pred Drugi svetski rat, a Rusi nedavno,
i pre svega uvoenje stvarne kontrole finansiranja politikih stranaka, to je i dalje rak
rana politikog sistema. Nenormalno je da se sa vie transparentnosti i birokratije
kontrolie finansiranje obavetajnih slubi nego politikih partija.

* Nauni savetnik u Institutu za evropske studije

Hvala, uestvujem!
Povodom teksta Mie urkovia Nai angaovani analitiari, Politika, 30. jun
eljko Cvijanovi
petak, 08.07.2016. u 08:15

udo: piui o problemima politike analize kod nas, Slobodan Antoni i Mia
urkovi istim metodom moralne diskvalifikacije sveta s kojim dele javni prostor
dolaze do bitno suprotstavljenih zakljuaka. Naime, pledirajui za uspostavljanje
pravila u objavljivanju politikih analiza, urkovi veruje da bi samo njemu trebalo
da bude doputeno da se bavi tim poslom. Nasuprot njemu, Antoni je dvostruko
tolerantniji: on bi da politike analize mogu da piu samo on Antoni i notorni
ore Vukadinovi.
E sad, pratei tok njegovih misli, Antoni bi da se ta stvar oposli dravnim dekretom:
da se u Slubenom glasniku objavi kako politike analize imaju pisati samo on i
Vukadinovi i da sledei politiki analitiar moe da se pojavi samo pod uslovom da
je jedan od njih dvojice opravdano spreen ili da je, nedajboe, umro. urkovi, s
druge strane, ispaljujui se sa moralnih visina gde vladaju veiti sneg i led, ima jo

originalniju ideju: da ispod svake politike analize koja nije njegova pie ko je za to
platio.
Uveren da, prema stavovima ljudi koji piu, lako moete da pogodite ko ih plaa i
zato iznose takve stavove, urkovi za mene tvrdi da radim za izvrni deo vlasti. I
da me ona, shodno tome, plaa. Naravno, urkovi to ne moe da zna, ali
inteligentnom, kakvim ga je bog dao, nije mu teko da pogodi. Problem, meutim,
nastaje tamo gde urkovi nema ni toliko intelektualne autorefleksije da olako previa
kako i za stavove koje on u javnosti izlae i te kako ima onih koji bi to i platili i koji to
plaaju. Kad e se nai neko ko e, lakoom jednakom urkovievoj, pogoditi ko
plaa njegove analize, stvar je efemerija, poput, recimo, te kako je trenutno raspoloen
neko kao Antoni, koji poseduje dar slian urkovievom.
Svoju moralnu superiornost urkovi gradi na tome to u obiajnom pravu ovdanje
javnosti stoji kako svaka podrka vlasti mora biti plaena, dok je njeno uskraivanje, je
li, stvar moralnog izbora. Naalost, istina je malo drugaija: podrka svakoj srpskoj
vlasti koja se u nekom momentu suprotstavila volji zapadnih sila od Miloevieve,
preko Kotuniine, do Vuieve vie je bila povezana s karijernim rizicima nego s
dobicima. Suprotnu sliku i onda i sad stvarala je preovlaujua arijska javnost kroz
medije pod zapadnom kontrolom i mnoge su zvezde i druge brankice ovdanje
javnosti roene na njoj. Samo, alosno je kad se neko
poput urkovia nae na strani tih stereotipa.
Uostalom, sam urkovi u svom tekstu konstatuje da
protestima protiv vlasti Angloameri podiu svoju NVO
ekipu i kako iza toga stoji Soros. Poto ne verujem da
urkovi zagovara kako Angloameri i Soros
pritiskaju vlast da bi od Srbije napravili sreenu i
slobodnu dravu, oekivao sam da bi on, kao
dravotvoran intelektualac, mogao da stoji na
pozicijama kako podrkom vlasti u takvim okolnostima
uvamo i ono to je Srbima ostalo od drave. Ne, umesto toga, urkovi na fejsbuk
zidu svoje nevladine organizacije, precizno odreujui strane u sukobu, ovako opisuje
svoju poziciju: Hvala, neu da uestvujem!
Pritom, naravno, uestvuje. Na jednoj strani, kad prihvata da ga vlada imenuje na elo
Instituta u kojem je zaposlen. A uestvuje i na drugoj strani, demagoki irei veru
kako ne postoji drugi motiv osim privilegija da neki novinar bude opredeljen za svoju
vladu i dravu dok se nalaze pod tekim pritiskom iz inostranstva. Hvala, neu da
uestvujem!, kao stav u odbrani drave meu budetskim intelektualcima uglavnom
se kako je novija istorija pokazala u Rusiji, Srbiji i irom Istone Evrope zavravao
ueem na drugoj strani. Iako ta stvar u prvom redu ne moe imati veze s moralom,
nego s politikom, graenje moralnog stava od toga da se ne podravaju sopstvena
vlada i drava, ak ni kad se nau pred okupacionim pritiscima, viedecenijsko je
naslee intelektualne levice, koje danas demaskira i deo ovdanje samoproklamovane
desnice.

Drugi problem urkovievog ispraznog moralisanja jeste u izbegavanju da svoje

argumente suoi s argumentima onih s kojima se ne slae. Otvaranje prilike da na bilo
koji i bilo iji stav reagujete iskljuivim tumaenjem njegovih motiva i tako to ete ga
optuiti da je za to plaen, umesto da s njim suoite argumente, jeste promocija
intelektualnog nihilizma i nita vie od toga. Suvie lak posao, ali i suvie mraan.
Zato predlog urkovia odie intelektualnom demagogijom, a ne intelektualnom
estitou i bistrinom. Zamislimo, na primer, da je nekog od nas ivot naterao da u
nekom momentu radi u izbornoj kampanji Hrvatske demokratske zajednice. Da li bi
bilo u redu da ispod svake njegove politike analize pie Autor je radio za HDZ.
Da li bi ga to inilo politiki manje pismenim? Manje inteligentnim? A analizu manje
dobrom? Naravno da ne bi!
Arbitraa kakvu urkovi predlae proizvod je intelektualne jalovosti koja vlada
ovdanjom scenom. Naime, ocenjivati kvalitet politike analize prema nivou nae
politike saglasnosti s njom, najnii je oblik itanja nekog teksta. Jo gore, vera kako
su oni s ijim se argumentima ne slaemo korumpirani, a oni s kojima se slaemo nisu
neto je to na drvetu evolucije vie nije proizvod miljenja babuna, ali jo nije ni
postalo miljenje asnog Hotentota.
Glavni urednik portala Novi Standard (www.standard.rs)

Podobni i nepodobni ili iji si ti mali?

Kao to sam siguran da Antoni nee pisati kritiki o Mikoviu, tako sam siguran da
ni urkovi nee kritikovati Vuia
Branko Radun
sreda, 13.07.2016. u 08:15

Povod za ovaj komentar jeste rasprava o analitiarima koju vode Antoni, urkovi i
Cvijanovi. Ako sam dobro razumeo Antonia, on bi eleo da se licenciraju oni koji
piu, komentariu ili u medijima nastupaju, a licencu bi trebalo valjda on da peatira.
Diskvalifikacija drugog i drugaijeg miljenja kao plaenikog, uz lino
omalovaavanje neistomiljenika, boljeviki je manir. Kada bismo nastupali kao
Antoni, onda bismo rekli da mu je taj stil ostao od vremena kada je bio mlaani
komesar na univerzitetu i kada se bavio etiketiranjem politiki nepodobnih i
zabranama knjiga. U njegovo vreme medijima zaista nisu imali pristup oni koji su
imali etiketu nacionaliste ili ne daj boe kleronacionaliste. Nastavljajui u istom
tonu mogli bismo rei da je godinama bio na sorosevskim projektima a da je sada spao
na niske grane ,,Delta Vremena da za raun nekada monog tajkuna pie antireimske
tekstove. No, naravno, to nije na stil niti elimo da pokreemo harangu protiv onih
koji su nekom bliski, pa makar bili advokati vlasti, opozicije ili tajkuna.
Nemam problem ni s tim da kaem da se ne slaem sa Vuievom proevropskom
politikom, jer verujem da nikada neemo postati lanica EU, ali razumem da zaokreti
ne mogu biti nagli. Isto tako nemam problem to Antoni u ,,Delta Vremenu nikada
nee napisati ni jednu re protiv Mikovia kome su se u prolosti svi politiari
klanjali. Mislim da je od istorijskog znaaja sudska presuda Mikoviu jer se pokazalo
da je drava jaa od tajkuna. Taj sam stav imao i kad je
Kari pre vie od jedne decenije pretio ruenjem
Kotuniine vlade.
I Mia urkovi nekako sledi Antonia u podeli na
podobne i nepodobne analitiare i komentatore. Slaem
se s njim da oni koji su politiki angaovani u
strankama ili su poslanici ne mogu biti i nezavisni
politiki komentatori. Isto tako, ako je neko novinar, kao
Lazanski, ili urednik medija, kao Vukadinovi, teko je
oekivati da e prestati da pie i nastupa u medijima. No

nisam ba razumeo urkovia i njegovu poziciju on eli da bude komentator

politikog ivota, ali ne bi da se mea sa politikim analitiarima koji nisu
doktorirali ili nemaju nauno zvanje kao on i Antoni. Isto tako, iako nastoji da podri
Antonia u etiketiranju proreimskih analitiara nekako ga ne vidim ni kao
opoziciono nastrojenog intelektualca od kada je uz podrku vlade postao direktor
instituta. Kao to sam siguran da Antoni nee pisati kritiki o Mikoviu, tako sam
siguran da ni urkovi nee kritikovati Vuia.
Ako je neto pozitivno izalo iz ove rasprave, kako bi Antoni rekao drutvenopolitikih radnika (ime je astio jednu voditeljku), to je utisak posmatraa sa
strane kako u medijsko-politikoj areni nema nevinih i neopredeljenih. Svi koji se
profesionalno bave politikom i medijskim poslom imaju svoje favorite od ije podrke
zavise, ili saveznike sa kojima sarauju. To se vidi naroito na izborima, kada se
mediji, komentatori i uticajni pojedinci svrstavaju za ili protiv neke politike opcije
(biti protiv jedne podrka je za drugu opciju). Tako je to u Srbiji, ali i u svetu. Teko je
nai medije, analitiare ili intelektualce danas koji nisu vezani za neki centar moi i
uticaja.
No nije sutina u tome, ve u onome to ti ljudi govore ili o emu piu da li je to
istina i da li javnost mogu da ubede svojim argumentom ili stavom. Nebitno je da li se
meni svia Antoni ili urkovi, proitau ono to oni piu i prosuditi koliko je to
ubedljivo. Isto tako, moe mi biti iritantan Vojislav eelj i njegova rijaliti kampanja sa
starletama, ili njegova podrka HDZ Kolindi na izborima, ali u ga ipak sasluati i
razmisliti o onome to govori jer on je politiki faktor. Mogao bi i neko od
pomenutih intelektualaca i ljudi iz medija i da radi za HDZ kampanju, to bi mi lino
bilo odvratno, ali bih ipak uvaavao njihove argumente ako imaju teinu. Naalost, i
ova rasprava ilustruje da je i dalje naa politika kultura na niskom nivou izrugivanje
i omalovaavanje, a na argumente se malo osvremo.
Politiki analitiar

Hvala, ne uestvujem(o)
Povodom tekstova: Hvala, uestvujem i Podobni ili nepodobni ili iji si ti mali
Mia urkovi
subota, 16.07.2016. u 09:00
Reagujui na moj tekst (Nai angaovani analitiari, 30. jun), javila su se dvojica
jedan bivi urednik tri propala magazina i jednih propalih dnevnih novina, i jedan
Radun. Na njihove argumente, za koje trae da ih neko uzme ozbiljno, ne bih

reagovao da tekstovi ne ukljuuju nekoliko veoma opasnih pretnji upuenih i mom

naunom staleu i kui u kojoj radim dvadeset godina. Krenimo redom.
Cvijanovi spinuje i kad tumai moj tekst (Hvala, uestvujem, 7. jul), on dobro zna
da ne mislim da sam jedini. Slobodan Jankovi, Jovan avoki, Stevan Gaji,
Aleksandar Rakovi, Milan Igrutinovi, Aleksandar Gaji, Duan Dostani, da
pomenem samo neke od mlaih, vredni su, kvalitetni, moralni, obrazovani komentatori
koji veoma doprinose kvalitetu javne rasprave i razumevanju globalnih i unutranjih
procesa. Za pomenute sam, kao i za sebe, siguran da nam argumenti ne zavise od toga
ko nas od naruilaca plaa, ve od znanja, rada, morala i odgovornosti prema dravi.
Uostalom, mala je ovo zemlja, i to javnost veoma dobro zna, ba kao i ova dva
veseljaka.
Stoga ne biva ono to Radun hoe (Podobni ili nepodobni ili iji si ti mali, 12. jul),
da se svi izjednaimo i da se svi oborimo u blato plaenih centara moi. Otud je moj
tekst i hteo da se razdvoji ono to rade, s jedne strane, politiari, s druge plaenici, koji
spinuju i sistematski zagauju javnu sferu, od onoga to rade poteni i objektivni
komentatori. Tamo gde nema podele na dobro i loe, na rad i nerad, na moral i
nemoral, gde nema hijerarhije vrednosti imate optu kaljugu.
E, svi ovi pomenuti ljudi su ne sluajno naunici i to pre svega institutski radnici.
Dakle pripadamo sloju naunika koje jo uvek plaa drava za nauna istraivanja i
stoga imamo povlaeni poloaj nezavisnosti koju nam garantuju Ustav i zakoni ove
drave. (Nekad su takav poloaj imali i novinari...) Naravno, da bismo dotle doli,
morali smo da doktoriramo, nauimo nekoliko jezika, objavimo neke knjige. to je
prilino teko. Lake je ui u politiku ili jo bolje postati politiki analitiar. Pitajte,
meutim, Cviju i Raduna od ega oni ive, gde su zaposleni, kojim su radom,
kvalitetima i uspesima doli u pozicije koje imaju?
Cvija i Radun ne razlikuju dravu od partijske politike. Kae Cvija da ja uestvujem
time to sam postavljen za direktora, a nesreni Radun jo eksplicitnije preti da, time
to sam postavljen za direktora, valjda preuzimam obavezu da ne smem da kritikujem
Vuia?! Ovu neuvenu glupost moe da izgovori samo politiki analitiar, koji ne
zna da postoji ivot i van politike i van sluenja.
Dakle Institut za evropske studije dravni je institut, kua u kojoj radim dvadeset
godina, itav svoj radni vek, i u kojoj sam proao sve naune stepene do ovog
poslednjeg. Ova kua, koja postoji vie od pola veka, batini znaajnu tradiciju, a i
danas ima veoma vredne naune rezultate. No zbog pohlepe jednog ministra, koji je
hteo da nabaci posao bratu, zbog jednog biveg dravnog sekretara, koji nije radio svoj
posao, i zbog planova jedne grupe genija iz administracije, koji su hteli da ukinu
Institut za evropske studije, kua se, uprkos dobrim rezultatima, nala na udaru i
zapreeno joj je ukidanjem. Na predlog kolega iz kue i uz podrku aktuelnog
upravnog odbora, nakon javnog konkursa, preuzeo sam mesto direktora pre svega da
bih se zajedno s njima izborio za ouvanje kue u kojoj radimo.

Ova kua i njeni zaposleni, osim osnovnih istraivanja, sarauju sa bar desetak
ministarstava, agencija i uprava, pomaui u kreiranju zakonskih predloga, politika u
odreenim oblastima i drugim poslovima koji su od nacionalnog interesa. No u isto
vreme, nae tribine, skupovi i svi mi pojedinano u javnim nastupima zadravamo
pravo da objektivno i kritiki analiziramo i domau politiku i nosioce vlasti. To nam je
Ustavom i zakonom garantovano pravo, pa i obaveza, jer drutvene nauke tome i
slue. Dakle, i ljudi iz kue i ja lino, nastaviemo da kritiki posmatramo rad svih
nosilaca javnih i dravnih funkcija. To to sam direktor dravnog naunog instituta,
mueni Radune, ne znai da moram da prekinem da kritikujem premijera?! To mi je,
drue, posao. Naime, ako on, za razliku od vas dvojice, to ne razume, onda smo u
problemu i on i mi. Nauka i ovako ima dovoljno problema u Srbiji...
Da zavrimo s patkicom. Tribina IES je jedno od retkih mesta u Srbiji gde se
kontinuirano nauno bavimo problemima obojenih revolucija, prevrata itd. Stoga ja
sasvim zasnovano mogu da napiem da je patkica Sorosova ili Rokfelerova, da
objasnim da je to ukupan deo amerike strategije pripreme predsednikih izbora, koja
podrazumeva ili rezanje Vuieve moi ili njegovu smenu, a da, u isto vreme, ostanem
neutralan u partijskom sukobu izmeu ove dve strane. Sve vlasti u Srbiji posle 2000.
godine, zna to Cvija dobro, dole su uz ameriku podrku, posle nekog vremena s
njima su poeli da ulaze u sukob, a onda bi zapadnjaci poeli da pripremaju nove
favorite.
Poto znam te mehanizme, i znam sve aktere ukljuene u proces i veliki broj ljudi u
ovoj zemlji, elim da ostanem van toga to je politika danas. Hou da poteno radim
svoj posao, da gradim i uvam institucije, da sluim svojoj dravi i da ostanem van
partijsko-tajkunsko-fondacijskih igara i tokova.
Da, drue Cvijo, moj stav je Hvala, ne uestvujem!, i kao to zna, on je jo uvek
mogu.
Nauni savetnik u Institutu za evropske studije

Dr
Povodom teksta Mie urkovia Hvala, ne uestvujem(o), Politika, 15. jul
eljko Cvijanovi
subota, 23.07.2016. u 09:00

Ne pamtim kad je neko o sebi izrekao toliko lepih rei i pohvala kao moji sapolemiari
Slobodan Antoni (mi, nepotkupljivi) i Mia urkovi (moji argumenti, kae, zavise
od znanja, rada, morala i odgovornosti prema dravi). Ta vrsta osetljivosti prema
sebi nije strana; to kod mukaraca pone jo u pubertetu i traje ceo ivot. Problem je,
meutim, kad se toj vrsti samotetoenja preputaju na javnom mestu (u javnom
prostoru). To ve izgleda manijakalno koliko i iskakanje iz bunja i irenja mantila,
ime nai naunici ne pokazuju svoje znanje i potenje, ve neto drugo.
Javno nudei na uvid gabarite svog znanja i morala, dr urkovi zagovara da bi
politike stvari kod nas trebalo da analiziraju samo naunici. Oni, prema dr urkoviu,
ne samo da za to poseduju neophodna znanja, koja ostali smrtnici nemaju, ve samo
oni imaju i moralni kapacitet da se time bave nepristrasno, objektivno i kritiki. Za ovu
nastranu tvrdnju dr urkovi ima nauno objanjenje: Pripadamo sloju naunika koje
(za razliku od novinara; prim. aut.) jo uvek plaa drava za nauna istraivanja i stoga
imamo povlaeni poloaj nezavisnosti koju nam garantuju Ustav i zakoni ove
drave. to e rei da je ne samo strunost dr urkovia ustavna kategorija nego je to
i njegov moral. Presmeno: opet se pojavio neki lik koji se predstavlja kao dr
urkovi.

Na stranu to su o strunom i moralnom slomu

humanistikih nauka kao sluga korporativne i politike
moi u poslednje tri decenije napisani tomovi, dr
urkovi to oigledno nije stigao da proita. Valjda zato
to je, kako kae, morao da doktorira, naui nekoliko
jezika, objavi neke knjige, to mu je, priznaje, palo
prilino teko.
Od tolikih obaveza i, kako kae, naunog bavljenja
obojenim revolucijama dr urkovi nije nauio ni
osnovne stvari, kao to je razlika izmeu dravne i stranake politike. Pa kae kako on
sasvim zasnovano zna da je patkica Soroseva ili Rokfelerova, zna da to
podrazumeva ili rezanje Vuieve moi ili njegovu smenu, ali bi, kae, da on
ostane(m) neutralan u partijskom sukobu izmeu ove dve strane.
Tada bi bilo lepo da nam otkrije koji je jo nauni autoritet osim njega stao iza toga
kako su obojene revolucije ustvari meustranaki obrauni. Kojoj srpskoj stranci
pripadaju Soros i Rokfeler? Koji nauni autoritet osim dr urkovia tvrdi da obojene
revolucije razaraju vladajue stranke, a ne drave? Ne postoji! Umesto toga, veina
ozbiljnih teoretiara saglasna je da su obojene revolucije zapravo spoljne agresije na
drave, da je agresor u prvim fazama revolucija skriven iza unutranjih inilaca i da
razvojem situacije otkriva svoje prisustvo, kad se obojene revolucije pretvaraju u
klasine oruane agresije.
Dakle, bavljenje obojenim revolucijama, na kojoj god strani njih bili, nije stranaka,
ve dravna politika. Zar je to tako teko nauiti? Stranaka politika je neto sasvim
drugo.
Ako je jasno da su patkica, Soros i Rokfeler napad na srpsku dravu i tek usput na
Vuia, zato bi dr urkovi priznajui da ga drava plaa i deklariui joj svoju
odanost napad na tu dravu proglasio stranakom arkom, neim u ta njegovo
znanje i potenje ne zalaze? Zato to se, dajui nauni i moralni alibi svom asnom
neuestvovanju, preporuuje svim stranama u sukobu. A onda, omalovaavajui sve
koji veruju da je bitka za dravu i njihova, tipuje na svoju projekciju budueg
pobednika. Ali ne valja se sekirati: tako je to sa budetskom leviarskom
inteligencijom; uostalom, nije li se i sama patkica ogrebala o srpski budet.
Ali dr urkovi i za to ima nauno objanjenje. Nije li, kae, Vui, kao i svi posle
2000. godine, na vlast doao uz ameriku podrku, pa samim tim zato bi neko od nas
kome se ta injenica ne dopada stavljao svoj kredibilitet na panj, borei se protiv
obojene revolucije? Tano, samo zar nisu uz podrku SAD na vlast doli i Orban i
Dodik; nisu li se zapadne sile saglasile i sa dolaskom Putina? Da li to odmah znai da
su te zemlje na proamerikom kursu? Ali Dodik, Orban i Putin su daleko. Kriterijumi
dr urkovia kod kue su mnogo vii: podrae, dakle, onog koga ne podre
Amerikanci. to e rei: borie se dr urkovi za slobodu, ali da prvo pobedi sloboda.

Naravno, ak i dr urkovi zna da patkica nije nikakva stranaka politika i da je njom

napadnut poslednji ostatak samostalnosti srpske drave, koji se danas ogleda u ivim
odnosima sa Rusijom. Zna, ali dok njegov karakter trijumfuje nad njegovim znanjem,
moe mu se i da ne zna. Zato nemam nita protiv da dr urkovi nastavi da ugaa
svojim karakternim slabostima, samo, za ime Boga, neka prestane da iskae iz bunja.
Nisam impresioniran, iako ganut njegovom eljom da svoj unutranji spor javno
razreava kao sukob moralnog principa. Ali time jo uvek nije postao lik iz antike
drame; ostao je lik iz Nuia. Dr!
Glavni urednik portala Novi Standard