* za preuzimanje elektronske verzije asopisa posetite nau web stranicu www.agromarket.

rs

BESPLATAN
PRIMERAK

god.X

broj

55

decembar 2013.

AGROSVET
STRUNA REVIJA

AGROSVET
BROJ 55

Struna revija
ISSN 1820-0257
Izdava: Agromarket doo
Adresa:
Kraljevakog bataljona 235/2,
34000 Kragujevac
tel: 034/308-000 / fax: 034/308-016
www.agromarket.rs
DISTRIBUTIVNI CENTRI:
Kragujevac: 034/300-435,
Beograd: 011/74-81-920,
Valjevo: 014/286-800,
Ni: 018/514-364,
Subotica: 024/603-660,
Zrenjanin: 023/533-550,
Sombor: 025/432-410,
Sremska Mitrovica: 022/649-013

STRUNA SLUBA:

Dr Ivan Krolak - Direktor marketinga, 063/106-63-55

Dragan Lazarevi - ef strune slube, teren Srema 063/580-958
Dragan orevi - Teren Jugoistone Srbije 063/102-23-45
Radmila Vukovi - Teren Centralne Srbije 063/105-81-94
Slobodanka Bulatovi - Teren Bake 069/430-19-91
Momilo Pejovi - Teren severne Bake i severnog Banata 063/693-147
Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051
Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175
Milo Stojanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,
Zapadna Srbija 063/414-722
Goran Radovanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,
Centralna i Juna Srbija 069/50-70-979
Zdravko orovi, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

PRODAJA:
DC Kragujevac
Vladimir Dragutinovi, 063/438-483
Veselin uljagi, 063/658-307
Vladimir Milovanovi, 063/415-924
Zoran Radovanovi, 063/10-58-091
Nea Milojevi, 063/10-58-278

AGROMARKET CRNA GORA

Podgorica: +382 20 872 165
AGROMARKET BIH
Bijeljina: +387 55 355-230,
Banja Luka: +387 51 535-705

DC Ni
Bojan oki, 063/668-165
Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

Direktor, glavni i odgovorni

urednik:
Dragan orevi dipl. ing. polj.
Grafiki urednik:
Sran Stevanovi
Sekretar redakcije: Duica Bec

DC Zrenjanin
Neboja Lugonja, 063/10-58-223
Sran Proti, 069/507-09-78

REDAKCIJA:
Dr Ivan Krolak,
Dragan Lazarevi,
Radmila Vukovi,
Milo Stojanovi,
Slobodanka Bulatovi,
Momilo Pejovi,
Goran Radovanovi,
Zdravko orovi
Veselin uljagi,
Duko Simi
TAMPA:
Grafstil Kragujevac
Tira 7000 primeraka

DC Valjevo
Dragutin Arsenijevi, 063/657-929
Vladimir Majstorovi, 063/10-58-276

DC Subotica
Dejan Milinevi, 063/106-74-79
Milo Tomaev, 063/635-495

DC Sombor
Nada Jovanovi, 063/693-501
Daniel Grnja, 063/438-641

DC Podgorica
Miodrag Bogdanovi, + 382 69 300-844
Miroslav Joki, + 382 69 300-845
Gojko Ljumovi +382 69 183-032

DC Banja Luka
Bojan Kruni, +387 65 713-435
Slobodan Luki, +387 66 001-352
Dragan urkovi, +387 65 823-046
Maja Mirkovi, +387 65 146-875

DC Beograd
Velibor Hristov, 063/658-312
Ivan Gnjatovi, 063/11-24-540
Dragan Dimitri, 063/10-58-002

DC Sremska Mitrovica
Saa Gladovi, 063/105-80-41
Dejana Klisuri, 063/11-24-570

DC Bijeljina
Milenko Krsmanovi, +387 65 643-466
Zoran Hamzi, +387 65 823-046
Mladen Bijeli, +387 66 365-978
Miroslav Vesi, +387 66 394-750
Milo Luki, +387 65 189-104

SADRAJ
RE UREDNIKA ________________________________________4
NOVO! REDIZAJNIRANO! BOLJE!_____________________________5
AM VESTI________ ___________________________________7
TETOINE U RATASTVU__________________________________11
AGROMARKET, OSVRT NA 2013. GODINU________________________13
MERE NEGE I PREHRANA PENICE U ZIMSKOM PERIODU____________15
OD ZLATA JABUKA ALI I BRESKVA, GROE_____________________17
ISKUSTVA IZ 2013. - ODABRAN JE PRAVI PUT______________________19
VOE VIE NIJE SLATKO KAO TO JE BILO________________________23
SRPSKI SIBIR ALI I SAHARA______________________________25
NAA MALA GALERIJA__________________________________29
EKOLOGIJA I PRIMENA ORGANSKIH UBRIVA____________________30
NAE SEME, ZLATNO SEME________________________________32
DRUGI PIU_________________________________________33
JEDNOSTAVNO FITOFERT_________________________________36
KALENDAR POLJOPRIVREDNIH RADOVA U DECEMBRU I JANUARU_______38
UPOTPUNJENA PONUDA-... DI REPEZE________________________41
NEODOLJIVA KRALJICA MEDITERANA_________________________42
SA AGRARNIH MERIDIJANA_______________________________45
SILOSI NATALINCI_____________________________________48

AGROSVET
BR. 55

RE UREDNIKA

Na izmaku 2013., a dohvatu 2014. godine, svode se rauni. ta pamtiti, ta zaboraviti, da li pamtiti ili samo zaboraviti? Kao narod koji
sporo pamti ali brzo zaboravlja, odnosno ima kratko pamenje,
evo jednog malog podsetnika agro dogaaja. Ja predlaem komentar,
a ostavljam itaocu da ponudi svoj.
Aflatoksin pili smo mleko, pijemo i piemo bez obzira na sputanje
ili podizanje kritine vrednosti
Novi ministar poljoprivrede svi problemi su bili, sad su i ostae kao
i kod prethodnog
GMO talasanje jeli smo, jedemo i jeemo i dalje proizvode koji sadre GMO i stvarno ne znam kako pomiriti dozvolu uvoza, a zabranu
prometa. Pa ne uvozi se valjda za kolekciju na zidu
Cene poljoprivrednih proizvoda bile su niske, sada su i bie.
Suno leto pa kada e biti vrelo i bez padavina ako ne leti
Gradobitne padavine bilo ih je i prethodnih godina, trenutno ih
nema, a bie ih svakako i ubudue.
Vinova loza izdana, blagorodna biljka posebno u Vrcu, a sluajem se nala u procepu izmeu kosookih i naih
Zemljite neiscrpan resurs samo kad bi ispod njega nali naftu ili
gas pa da budemo kao Arapi.
ilogriz eraemo se mi jo
Ma ima jo, ali bolje ne ii na podrobnija seanja.
U svakom sluaju, Nova 2014. e poeti 1. januara, zavrie se 31. decembra, i doneti nova nadanja, strepnje, oekivanja, obeanja tokom
svih 365 dana. Kau da je u ljudskoj prirodi uvek nadati se i stremiti
boljem, te svima elim da im se to bolje desi ba u 2014. godini.

44

Novo! Redizajnirano! Bolje!

priredio:
Dr Ivan Krolak

raj 2012. i poetak 2013. godine, oznaili su kraj

jedne i poetak nove ere u vizuelnoj identifikaciji kompanije Agromarket. Ostavili smo za
sobom, za mnoge neprealjenu prepoznatljivu jabuku
i dobili novi logo kompanije koji ipak ima vezu sa prethodnim. Naravno, pored naziva, tu je stilizovana jabuka jer je jabuka neto to vezuje ljude sa ovih prostora
i nosi poruku mira, ljubavi, potovanja, darivanja. A
upravo je to ono to Agromarket ve 22 godine nudi
svojim partnerima i krajnjim korisnicima.

Dugorono opredeljenje kompanije Agromarket da se

uvek mora ii napred potvreno je iputanjem urad novog moderno redizajniranog internet portala. Agromarket na ovaj nain postaje jo blii partner svakog poljoprivrednog proizvoaa iest gost unjegovoj kui. Novi
redizajnirani www.agromarket.rs je ugledao svetlo dana
u novembru ove godine, a prve povratne informacije od
dosadanjih pilot korisnika su veoma pozitivne.

Svetski tokovi u izradi i dizajnu ambalae, posebno

ambalae u kojoj su pesticidi, nagnala nas je da ve prepoznatljiva loga preparata preoblikujemo i damo jednu
uniformnost. Ovo je posebno od znaaja zbog bolje informisanosti, mogunosti prepoznavanja, izbegavanja
potencijalne zamene sa pojedinim proizvodima koji nisu
namenjeni hemijskoj zatiti gajenog bilja.

Osnova redizajna etikete je svoenje u liniji, boji i informaciji koja prua korisniku. Zelena je nosea boja
herbicida, plava fungicida, a crvena insekticida. Trougao u istim bojama predstavlja upozorenje korisnicima
da se radi o pesticidima, tj. otrovnim materijama sa kojima se oprezno postupa. Isti font naziva svih pesticida
je spona izmeu onog to je do sada nudio Agromarket,
i onog to e biti u budunosti. A to je kvalitet i efikasnost proizvoda.

Agromarket je shvatio da postoji potreba da naprednim poljoprivrednim proizvoaima, koji se u potrazi

za znanjem i informacijama ne libe da koriste moderne
komunikacione kanale, izae u susret. elei da pomogne u raskrinkavanju kliea da je nivo IT poljoprivrednika na dosta niskom nivou ovaj moderni vid
komunikacije nudi jednostavnu orijentaciju i lakopronalaenje traenog sadraja. Osnovni princip portala je
da se svaki korisnik moe sa samo par klikova stii do
eljene stranice i informacija.
Na pregledno organizovanim stranicama istiu se 4.
glavna segmenta portala Zatita bilja, FitoFert, Garden i
Semena. Svaka sekcija nudi pregrt korisnih informacija o proizvodima iz prodajnog portfolia, njihove osnovne karakteristike kao i preporuke za koritenje.
U delu portala Besplatni agrosvet i sms mogue je prijaviti se za besplatno dobijanje SMS poruka i strunog
asopisa Agrosvet popunjavanjem jednostavnog formulara. Vremenska prognoza je takoe lako dostupna
i vidljiva svakom korisniku na poetnoj stranici sajta.
Da bi se lake stupilo u vezu sa strunim saradnicima
Agromarketa posebna panja je posveena preglednosti Kontakti pojedinanih distributivnih centara. Za one
koje vole da prate najnovija dogaanja najiteresantniji
5

e biti deo Vesti gde se mogu nai najnovije informacije

vezane za poljoprivredne teme uopte.
Svaki web portal je iva stvar, raste, usavrava se i menja u odnosu na potrebe svojih korisnika. Osim svakodnevnog poboljavanja ve postojeih segmenata uskoro
e se na www.agromarket.rs pojaviti novi korisni sadraji koji ii u skladu sa potrebama njegovih korisnika.
Godina 2013., donela je i nova reenja u tampanim
materijalima. Ne samo u izgledu, ve mnogo vie u
sadraju. to se tie redizajna, svi tampani materijali
ukljuujui Katalog pesticida 2013. dobili su moderni
izgled prepoznatljivog spektra boja. Naravno i sadraj
svih tampanih materijala je inoviran i obogaen jer
kroz tekstualni deo nudimo vei broj reenja koji korisnik moe u zavisnosti od situacije na terenu da primeni, a sa reenjima dolazi i preporuka tehnologije proizvodnje i bezbedne primene pesticida, a sve u okviru
dobre poljoprivredne prakse. Na ovaj nain se krajnjem
korisniku, poljoprivrednom proizvoau prua kompletna informacija koja je od koristi i njemu ali i njegovom krajnjem kupcu, potroau.
Jednom reju, kraj 2013. i 2014. godinu, obeleavaju
tri pojma - Novo! Redizajnirano! Bolje!

AGROSVET

AM vesti

priredili:
Goran Petrovi, Predrag Nikoli, Zdravko orovi,
Dragan orevi, Ivan Krolak, Marija Bokovi,
Goran Radovanovi, Milo Stojanovi

gromarket u Rumuniji - Na najveoj sajamskoj poljoprivrednoj manifestaciji u Rumuniji,

18. Sajmu poljoprivrede, hortikulture, vinarstva i opreme u stoarstvu INDAGRA 2013, na 40000
m2, pored 700 izlagaa iz Rumunije, Austrije, Belgije,
Bugarske, Kine, June Koreje, Danske, Velike Britanije,
SAD, Saudi Arabije, svoje proizvode garden programa
Villager, predstavila je kompanija Agromarket. Veliki
broj izlagaa, kvalitet i raznovrsnost proizvoda privukao je 60000 posetioca svih pet dana (30. oktobar 3.
novembar). Na atraktivno ureenom Agromarket
tandu na kome je dominiralo demo vozilo uz struna
objanjenja saradnika garden marketing tima izazvalo
je veliko interesovanje poslovih ljudi, pre svega iz Rumunije, Moldavije, Poljske i zemalja u okruenju. Prvi
kontakti su uspostavljeni, pa se u 2014. godini, oekuje
i ponuda Villager proizvoda na ovim tritima.

Agromarket meu inovatorima - Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu je 17. i 18. oktobra odran VI
simpozijum sa meunarodnim ueem, pod nazivom
Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Pored
velikog broja uesnika sa domaih fakulteta i naunih
instituta bili su prisitni i predavai iz Hrvatske, BIH,
Slovenije, Maarske i drugih zemalja regiona. Meu
brojnim radovima kojim su predstavljene poboljane
tehnologije ili metode za uspeniju ratarsku i povrtarsku proizvodnju znaajnu panju uesnika je privukla
prezentacija grupe autora na elu sad Prof. Dr orem
Moraveviem o uticaju prihranjivanja preko lista na
razvijenost rasada krastavca. Ovo istraivanje je vreno
na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu , a na inicijativu strunjaka kompanije Agromarket i Fertico Ni, sa
eljom da se stunoj javnosti i proizvoaima povra i
ratarskih kultura ukae na znaaj pravilne i izbalansirane ishrane biljaka od samog zasnivanja useva (u ovom
sluaju rasada krastavca) na bri rast i razvoj biljaka,

veu vitalnost, ranije i intenzivnije plodonoenje, kvalitetno i ujednaeno nalivanje i tehnoloko sazrevanje
plodova. Rezultati ispitivanja dokazali su da se primenom folijarnih ubriva moe poveati vegetativna masa
biljka to doprinosi veoj neto asimilaciji, odnosno efikasnijoj fotosintetskoj aktivnosti, tako da su tretirane
biljke u odnosu na kontrolnu grupu u istom periodu
posmatranja imale pored razvijenije i vee lisne mase,
ranije cvetanje i vei broj razvijenih cetova. Takoe,
potvren je veoma znaajan uticaj izbalansirane i planski voene ishrane biljaka tokom cele vegetacije. Predstavljanje na ovom skupu jo vise pokazuje tesne veze
izmeu nauke, struke i proizvodnje koje u svom radu
objedinjuje kompanija Agromarket.

Razmena iskustva - U perioda kada se sezona zavrava, a tempo radova opao svakako da je potrebno
iskoristiti vreme za edukaciju, razmenu isustva sa domaim ali i inostranim kolegama ali i punjenje baterija za poetak onoga to sledi tj. novu poljoprivrednu sezonu. Da bi spojila sva tri spomenuta, kompanija
Agromarket, tradicionlano svake godine organizuje
edukativno-turistika putovanja za svoje najvernije poslovne partnere. Izabrane destinacije su ovoga puta bile
Budimpeta i Lisabon. Prilika je to bila za bolju informisanost ostatusu struke, subvencijama, proizvodnji...
ali i razgledanje gradova domaina, meusobnog boljeg
upoznavanja, druenja Putovanja su realizovana poetkom novembra meseca, a generalni sponzor boravka u
Budimpeti bio je Motivell Extra 6 OD.

77

Zlatiborski dani zatitara Tradicionalno, kraj

novembra je rezervisan za
okupljanje strunjaka za
zatitu bilja na Zlatiboru.
XII Savetovanje o zatiti
bilja (26. 30. novembar)
je okupio preko 600 gostiju
iz naunih, strunih, distributerskih i proizvodnih
ustanova i preduzea, kao i
manji broj poljoprivrednih
proizvoaa.
Na skupu je predstavljeno preko 100 naunih i strunih
radova u usmenom izlaganju i kroz poster sekciju. Bila
je to prilika za sumiranje rezultata i iskustava iz tekue
godine ali i prilika da se svi prisutni upoznaju sa novim
patogenima i tetnicima na gajenom bilju, zakonskom
regulativom, novim proizvodima Kompanija Agromarket se u delu predvienim za prezentacije sponzora
savetovanja predstavila sa dva predavanja, jednim vezanim za uspeno reavanje problema korovskih biljaka u
ratarskim usevima koje je predstavio Momilo Pejovi
i drugim, novinama u ponudi pesticida za zatitu voa
i vinove loze koje je izloio Dragan Lazarevi. Oba predavanja su bila izuzetno poseena to je i izraz poverenja koje se razvilo izmeu strunjaka.

Agromarket u Turskoj - u periodu od 3. do 6. decembra, u Antaliji, Turska, struni tim kompanije

Agromarket, postio je 13. Meunarodni sajam plastenike opreme i tehnologije pod nazivom Growtech
Eurasia 2013. Ovu manifestaciju na 40000 m2, na kojoj
je uee uzeo veliki broj evropskih i azijskih izlagaa,
za 4 dan posetilo je preko 80000 poslovnih posetilaca.
Na impozantan nain su predstavljene nove tehnologije
i proizvodi iz oblasti savremene poljoprivredne proizvodnje u zatvorenom i na otvorenom polju, posebno
povrtarstva, ali i ire. Domai izlagai su predstavili
iroku paletu profesionalnog semena povrtarskog bilja
pored veine renomiranih svetskih firmi. Turski selekcioneri su ponudili zavidan nivo tolerantnosti svojih hibrida na bolesti I dobre proizvodne karakteristike koje
su interesantne I za nae trite. Na sajmu se predstavio
i vei broj proizvoaa ubriva, a trend je kombinacija
organskih sa mineralnim komponentama. Dobar deo
izlobenog prostora su zauzeli i proizvoai rasada povra i cvea, mernih ureaja i objekata i repromaterjala za upotrebu u savremenoj proizvodnji. Domaini
delegaciji kompanije Agromarket, bili su tradicionalni
partneri Isko Plastik - Sunstream, zatim Ileri Plastic,
Birkan Tohum, kao i Agrodrip, partner iz Grke Od
organizatora sajma ali i poslovnih parntera dogovoren
je nastup kompanije na narednom sajmu to je i potrvda da proizvodi linija FitoFert i Villager imaju svoje
ravnopravno mesto na meunarodnom tritu.
Povrtari u Leskovcu 13. decembra je organizovano
Prvo savetovanje povrtara u Leskovcu. Jedan od najznaajnih regiona u proizvodnji povra u Srbiji je kroz ovo
savetovanje dao novi podstrek povrtarskoj proizvodnji
jer su se tokom celodnevnog druenja proizvoaa i
strunjaka iz oblasti selekcije, zatite i ishrane povra
razmenjivala iskustva ali i predstavljali novi proizvodi.
Pored izlobe povra, na tandovima (preko 30 izlagaa) su distributeri predstavili svoju ponudu za 2014.
godinu, a odrano je i 7 strunih predavanja. U organizaciji agencija Ligor, Agrozona i FriendsBrands, preko 200 uesnika je imalo ta da uje i vidi. Predstavnici
kompanije Agromarket su na sajmu izlagaa predstavili
proizvode, a Goran Radovanovi, saradnik za ishranu
AgroServis slube je izloio temu FitoFert u povru.
Prvo savetovanje povrtara u nekada sajamskom gradu,
Leskovcu, bude nadu da e ova manifestacija zaiveti
i doneti ovom kraju dalji rast i razvoj povrtarske proizvodnje.

Novo, jedinstveno!

EXCORTA
ta je zajedniko prouzrokovaima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia
betae, Uromyces betae ?
Oteenja lisne mase koje pojedinano ili u zdruenom napadu mogu potpuno unititi fotosintetski
aparat eerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici povrine i sadraj eera, digestiju
slatkog korena.
ta povezuje sivu pegavost lista eerne repe,
pepelnicu repe, mrku pegavost lia repe, ru repe?
Jedinstveni neprijatelj,
aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta.
Excorta je novi fungicid sisteminog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demetilaze koji je kljuan za biosintezu sterola te spreava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje irok spektar delovanja u suzbijanju brojnih topatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na eernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevima, voa i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zatite lisne mase eerne repe.
Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvaruje
u preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenja
i u skladu sa preporukama Izvetajno-prognozne slube.
Moe se primeniti samostalno ili u kombinaciji sa
fungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha).
Doza primene - 0,75 1,0 l/ha uz utroak 200 l/ha vode.
Excorta je neotrovan za ptice, pele i kine gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg.
Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj ekasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao to su
Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae
graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih

i jarih strmih ita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha u
preventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili
po prvim uoljivim simptomima oboljenja.

Novo, sigurnije, jae!

EXCORTA PLUS
Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili
nekom drugim grupama.
Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije razliitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije
oruje u borbi protiv parazitnih gljivica, spreavamo bri razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinano
ili ukrtene bolje titimo usev i doprinosimo protabilnosti proizvodnje.

Znaaj lista zastaviara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinano
delovanje, a zajedno to rade mnogo ekasnije. Dok Epoksikonazol spreava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu elija
gljiva. Excorta Plus je sistemini fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se moe primeniti u brojnim ratarskim
usevima, pre svega u eernoj repi ali i u strninama radi zatite od velikog broja topatogenih gljivica iz rodova Cercospora,
Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zatitu lisne mase Excorta Plus omoguuje biljkama i stay green
odnosno produeni zeleni efekat ime se gajenoj biljci pruaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonoenje.
Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu eerne repe u cilju zatite
od sive pegavosti Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u
strninama radi zatite od prouzrokovaa pepelnice Erysiphae graminis, re Puccinia
spp., pegavosti lista I klasa Septoria spp., mreaste pegavosti jema Pyrenophora
teres i umanjenju napada fuzarioze klasa Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.
Doza primene Excorta Plus u usevima i eerne repe i strnih ita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utroak 200 do 300 l/ha tenosti.
Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.
Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg,
a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001
Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs
Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550
Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Ni 018 514 364
Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

tetoine jeseni u ratarstvu

priredili:
Slobodanka Bulatovi, dipl. in. polj,
Dr Andrija Pei

ovoljne vremenske prilike, dovoljno vlage u zemljitu uz odgovarajue temperature i vazduha

ali i zemljita ove jeseni pogodovale su blagovremenom klijanju i nicanju semena strnih ita. Najvei
broj useva se zahvaljujui dobro i na vreme sprovedenim tehnolokim postupcima kvalitetno pripremio za
prezimljavanje. Meutim, uz pogodne vremenske prilike za biljku, ovakvi uslovi su pogodovali i razvoju pojedinih tetoina i biljnih bolesti.
Tokom oktobra i novembra sezone 2013/2014. na
brojnim lokalitetima irom Srbije registrovana je pojava
ali i tete koje su priinile i biljne vai, itni bauljar, sovice, glodari ali i pojedini prouzrokovai biljnih bolesti.

Temperature vazduha od 15 do 200C koje su vladale

nakon 10. oktobra, pogodovale su pojavi i poveanoj
brojnosti biljnih vai (A phidadae spp). i napale su usev
ne samo po ivicama parcele nego su migrirale i u dublje
delove parcele. Iako ne nanose znaajne direktne tete,
registrovane vrste kao to su Rhopalosiphum maydis,
Rhopalosiphum padi, Sitobion avenae, Metopolophium
dirhodum i Shizaphis graminis mnogo vei znaaj imaju
kao vektori virusnih oboljenja meu kojima se izdvojio
virus patuljastog utila jema. Kako je ove godine jeam
posejan na znatno veim povrinama i kako je obavljena ranija setva (poslednja dekada septembra) to je i pojava simptoma bila vidljivija. Naravno i tete jer prinos
moe biti umanjen i za 50%. Pa pored pomeranja rokova setve na poetak oktobra, preporuka je i redovno
praenje stanja useva i po potrebi preduzimanje mera
suzbijanja vai insekticidima kao to su Vantex 60SC,
Cythrin 250 EC ili Nurelle D u dozi od 0,8 do 1,0 l/ha.

Poslednjih godina registrovano je i pojaana pojava

itnog bauljara Zabrus tenebrionis. Masovna pojava nastala je i kao posledica naruenih agrotehnikih
mera, gajenja u monokulturi, kasnog ili izostanka ljuenja strnjike, te prisustva samoniklih korovskih vrsta
na kojima se bauljar odrava do prelaska na izniklo ito.
I u ovoj sezoni, a zahvaljujui dugim toplim danima pre
svega usevima sejanim u monokulturi zabeleene su velike tete. Jedno podseanje na ivotni ciklus bauljara i
poreenje vremnskih prilika tokom ove jeseni pokazuju
ipravo idealne uslove za njegovo razvie i tete. Znamo
da su larve ove tetoine aktivne do pojave prvih mrazeva, a im se temperature povea i nastupi otopljenje
njihova aktivnost se nastavlja. Ako je jesen topla i bez
padavina (oktobar i prvih desetak dana novembra) njihove tete su sve vee jer larve pored strukova ita bue
vertikalan hodnik dubine do 40 cm, gde provode vei
deo vremena. Tokom noi izlaze na povrinu, uvlae i
unitavaju veoma oskudnu lisnu masu siui sokove i
ostavljaju suvu zguvanu nervaturu lista. Larve se veoma intenzivno hrane na temperaturama iznad 10C.
Odrasli insekti su crne boje, veliine oko 15 mm. Larva
je bledo ukasta, sa izduenim spljotenim telom i tamnim pjegama na leima. Kad odraste dostie duinu
oko 25 mm. Sa padom temperature povlae se na prezimljavanje, a s poetkom prolea nastavljaju sa ishranom. Pri intenzivnom napadu moe doi do smanjenja
prinosa za 10 do 15 %, a na unitenim oazama niu korovi koji predstavljaju novu tetu za usev. Odrasli insekti se pojavljuju se u doba mleno-votane zrelosti ita
kada se hrane krae vreme sa nedozrelim nnaputaju
zemlju, pare se i enke polau jaja. Larve se pile do kraja
septembra kada kreu na tek iznikle strnine. Period od
septembra do sredine aprila larve mogu naneti veoma
znaajne tete.
Za neke useve je ve kasno, ali kao podseanje za
iduu sezonu treba napomenuti da mere zatite predstavljaju kombinaciju agrotehnikih i hemijskih mera.
Od agrotehnikih mera obavezan je plodored, ljuenje strnjike, a to se tie hemijskih mera posebno ako
se usev gaji u monokulturi nuno je pregledati usev i
11

po pojavi 5-6 napadnutih biljaka na 1 m obavezno se

mora izvriti tretiranje useva insekticidom Nurelle D u
dozi od 1,3 l/ha.
Tretmani insekticidom Nurelle D dobra su zatita jo
od jedne tetoine koja je registrovana u manjoj meri,
a to je ozima sovica, Scotia segetum. Larve druge generacije su se hranile mladom biljnom masom proreujui usev otvarajui vrata korovima koji niu u okviru
oaza. I kada je ova tetoina u pitanju, brojnija pojava
je registrovana u usevima monokulturama i strnitima
koja su bila zakorovljena.

Ciklina pojava usled objanjivih ali nekad i neobjanjivih razloga pojedinih tetoina je vrlo esta u dinaminom agrosistemu kao to je ratarska proizvodnja.
Tako je tokom sezone 2012/2013., kao i u 2013/2014.,
na izniklom itu registrovana pojava itnih muva. uta
penina muica, Opomyza florum, je tetni insekt ija
enka polae jaja tokom oktobra, naroito na ranije posejanim parcelama, a tete su vidljive tek tokom marta

12

meseca kada ispiljene se ispiljene larve ubuuju u stabljiku to uzrokuje suenje vrnog dela pa i cele biljke. Na
usevima strnina u monokulturi, registrovana je i pojava
III generacije vedske muice, Oscinella frit, ije larve
se hrane sonim, tek izniklim listovima. I u usevima u
kojima je registrovana pojava itnih muva, reenje je u
tretmanu insekticidom Cythrin 250 EC ili Nurelle D.
Glodari, pre svega poljski mi, Apodemus sp., i poljska voluharica, Microtus arvalis, su se nakon polja pod
kukuruzom i suncokretom prebacili na viegodinje
leguminozne useve ali i strnine. Nakon nicanja ita formirale su kolonije koje su poele sa ishranom mladim
biljicama, a taj posao nastavljaju i ispod snenog nanosa. Na ugroenim parcelama, a nakon sprovedenog
pregleda i utvrivanja brojnosti aktivnih rupa preduzete su mere deratizacije u polju rodenticidima na nazi
cink fosfida i bromadilona. Ne treba ispustiti iz vida da
se prilikom izvoenja ove mere mora koristiti zatitna
oprema ali i da se nakon postavljanja mamaka, rupe zatvraju kako ne bi dolo do trovanja divljai i ptica.
Povoljne vremenske prilike tokom jeseni, monokultura, setva nedeklarisanog semena, a to je jedna od karakteristika sezone 2013/2014., doprinele su i registrovanju pojedinih prouzrokovaa bolesti ita. To se pre
svega odnosi na pepelnicu, Erysiphae graminis, kao i
mreastu pegavost jema, Pyrenophora teres. Simptomi
uenja lista kod pepelnice, odnosno sitnih nekrotinih
pega koje se spajaju i izduuju u tamnomrke poprene
pruge kod pegavosti zabeleene su krajem oktobra i poetkom novembra. Pojedini ratari su bili u nedoumici
oko preduzimanja mera hemisjke zatite ali je veina
odluila da se sa ovim problemima pozabavi tokom
prolenih meseci i primeni neke od fungicida kao to
su Acanto plus, Tilt 250 EC, Taurus...
Jedan ciklus proizvodnje je zavren, drugi otpoeo.
Problemi struke, kao i ekonomije su ostali i pratie proizvodnju do kraja. Kakvu poruku poslati? Kome? U naem vidokrugu mora ostati samo proizvoa kome treba
pomoi da prepozna problem struke i uspeno ga rei.

osvrt na 2013. godinu

ompanija Agromarket doo Kragujevac, je

privatno-deoniarsko drutvo, osnovano 1991.
godine, u cilju snabdevanja veleprodaja i maloprodaja repromaterijalom za poljoprivrednu proizvodnju. Na isteku 2013., Agromarket je danas, dvadesetdve
godine po osnivanju, jedan od vodeih uvoznika, zastupnika i distributera irokog porfolia proizvoda kojima kvalitetno pokriva potrebe kupaca sa podruja
Zapadnog Balkana Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna
Gora, Makedonija, Kosovo i Metohija. Sem zastupnitva brendova vodeih svetskih proizvoaa pesticida
(Syngenta, ISK, Du Pont, Dow AgroSciensis, United
Phosphorus, Arysta LifeSciences, Sinochem Ningbo,
Agriphar, Spiess Urania, Cheminova, Nissan Chemical
Industries, Zapi, Goemar, Bayer, BASF, Cinkarna...),
domaih i inostranih selekcionih kua (NS seme, Franchi sementi, KWS), garden i profi programa (Dolmar,
Oregon, G.F., Di Martino, Al-Ko, Telwin, Elpumps...).
Uz sve ovo, zapoeto u prvoj deceniji XXI veka, a nastavljeno u drugoj, je razvoj i pozicioniranje i sopstvenih brendova - Villager, AGM, FitoFert...
Tokom dugogodinjeg uspenog poslovanja Agromarket je razvio i investirao u razvoj kako sopstvene
prodajno-proizvodne mree, tako i u lanice Agromarket Grupa. Tokom 2013. godine, preduzeima koja se
bave primarnom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda (seme, sadni materijal, svei i smrznuti program voa i povra, mineralna hraniva), prikljuila se i mlinsko-pekarska industrija itoprodukt
Kragujevac.

priredio:
Dragan orevi,
dipl. in. polj.

I u 2013. godini, komanija Agromarket je ostala jedna od vodeih snabdevaa trita pesticida (sopstvenih
i drugih proizvoaa) Srbije sa distributerskim market erom od oko 30%. Semenska roba sa ueem od
preko 25% ostvarenog turn over-a uglavnom ini distribucija i prodaja preko 30.000 tona semena strnina,
kukuruza i vie od 3 miliona pakovanja semena povra,
cvea, trava i leguminoza. Istovremeno, Agromarket je
vlasnik sorte rai ampion i tritikala Rtanj, koje proizvodi, dorauje i plasira i na domaem i na inostranom tritu. Ono to izdvaja kompaniju u odnosu na
konkurenciju je zaokruen proces proizvodnje i dorade
semena u okviru grupe kroz primarnu proizvodnju u
Beloj Crkvi i Zajearu, i dorade u Kikindi, apcu i Zajearu, kao i uskladitenja zrnaste robe u Natalincima,
kao i preradu u mlinsko-pekarskoj industriji u Kragujevcu. Trite maina i alata kako za poljoprivredu tako
i hobi i profesionalnu primenu je kvalitetno pokriveno
najirim prodajnim portfoliom u regionu kojim Agromarket dominira na nacionalnom nivou po prodatim
koliinama i tritnom udelu od oko 26 %. Kontinuitet
razvoja proizvodnog/prodajnog portfolia usaglaenog
sa potrebama trita omoguio je kompaniji da poetkom druge decenije 21 veka iz godine u godinu zauzima sve vei tritni udeo sa kontinuiranom stopom
rasta market era na godinjem nivou od oko 10%.
Kompanija Agromarket je dugogodinjim razvojem
svoje prodajne mree dostigao vodeu ulogu u regionu
po logistikim mogunostima i irine prodajnog porfolia.. Distributivna mrea je organizovana i pozicionirana tako da predstavlja jaku komparativnu prednost u
13

odnosu na konkurenciju, a novina je otvaranje novog

distributivnog centra u Gnjilanu.
Cilj kompanije je da kroz jaanje postojeih i razvijanje novih konkurentskih prednosti zauzime poziciju
jednog od tri najznaajniih inioca u agrarnom sektoru
regiona Zapadnog Balkana uz osvajanje prvog mesta na
tritu pesticida, ubriva FitoFert i brenda Villlager u
delu trita tehnike robe. I tu su tokom 2013. godine
ostvareni prvi koraci s obzirom na to da su se proizvodi
pojavili u prodajnim lancima eke, Bugarske, Grke.

tokom zimskog perioda 2012/2013., odrano je vie od

200 predavanja-prezentacija kako bi se pomoglo poljoprivrednicima u reavanju problema pravilne tehnologije proizvodnje, zatite i ishrane bilja. Ove aktivnosti
su se nastavile i tokom vegetacije ueem strunjaka
na brojnim naunim i strunim skupovima, danima
polja... Opremanjem specijalizovanog demo vozila u
2013. godini, i sektor garden proizvoda se ukljuio u
edukaciju i poslovnih partnera ali i krajnjih korisnika
pravilno korienje proizvoda Villager. Ovakav nain
rada u preko 50 mesta irom Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore.
Tokom 2013. godine, radilo se mnogo i na daljoj promociji kompanije u okviru ega je usvojen novi logotip,
inoviran sajt www.agromarket.rs, a proizvodi su prvi
put predstavljeni i na sajamskim manifestacijama novih
trita, Keln, Bukuret, Gornja Radgona.
Pravovremenom informisanju kupaca doprinosi i
struni asopis Agrosvet koji je u 2013. godini proslavio mali, srebrni jubilej, 50. broj. Preko 8000 primeraka po broju je kod italaca, od kojih se vie od 2000
dostavlja na kune adrese. Takoe, broj primalaca SMS
agro poruka koje Struna sluba dostavlja zainteresovanim proizvoaima premauje 2500 i svakodnevno se
poveava.

Ovakav razvoj ne bi bio mogu da se paralelno ne

inovira program proizvoda ali i usluga u svim sektorima. Tako su tokom 2013. godine, tritu su ponueni
i novi proizvodi. Meu pesticidima najvie panje privukli su herbicidi Motivell i Motivel Extra 6OD, Mont,
Chikara 25 WG, Beetup Compact i Target SC, fungicidi
Excorta, Cormax i Sigura, insekticidi Nitropol S, Ambarin, Borneo, Naturalis Biogard, Teppeki. Iz FitoFert
programa tu su FF Berry, FF Ca-apple, FF Humistart,
FF Humiflex, FF Aminoflex i FF Bor liquid 8. Sektor
poljoprivrede je dopunjen i opremom za navodnjavanje
kompanija SunStream i AgroDrip, proizvodnji povra u zatvorenom prostoru Illeri plastic. Garden sektor
je pored brojnih novih ureaja plasirao i Black edition
liniju kosaica, motornih kosa i trimera, testera....
Ostvarenje zadatog cilja bilo je mogue je samo uz
strune, osposobljene i u potpunosti posveene razvoju
kompanije ljudske resurse. U kompaniji Agromarket je
na poslovima razvoja, prodaje, marketinga, distribucije
i servisa zaposleno preko 200 saradnika, od doktora nauka do kvalifikovanih radnika. Ovakav ljudski potencijal je i osnovni garant budueg razvoja kompanije. U
okviru aktivnosti na terenu preko 40 saradnika sektora
Struna sluba, AgroServis i Sluba prodaje je svakodnevno kod krajnjih kupaca kojima nudi znanje, strunost, iskustvo i kvalitetne proizvode. Paralelno sa ovim
14

Ono po emu je kompanija Agromarket jedinstvena i

prepoznatljiva je kuni sajam, Agro EXPO. Tokom februara u Kragujevcu je odran VI kuni sajam, a u Podgoricidi i Banja Luci IV, na kome se tokom viednevnog
druenja, poslovnim partnerima (oko 2000) predstave
novine u proizvodnom programu. Istovremeno, ova
sajamska manifestacija oznaava neformalno i poetak
trgovanja poljoprivrednim repromaterijalom i garden
proizvodima. Ako je kuni sajam poetak, onda je Dan
polja u Beloj Crkvi kruna svih aktivnosti na edukaciji i
promovisanju naela dobre poljoprivredne prakse koju
Agromarket sprovodi sa jednom od lanica grupe PIK
Juni Banat iz Bele Crkve. Ovogodinjem deavanju
je prisustvovalo preko 1000 posetilaca iz Srbije ali i zemalja u okruenju.
U kontekstu postizanja zacrtanog cilja Agromarket
kroz Agromarket Grupa se trudi da irenjem grupacije na sektore poljoprivredne proizvodnje, prerade i
izvoza poljoprivrednih proizvoda zaokrui sferu delovanja i ispuni u potpunosti zahteve svojih klijenata,
poslovnih partnera uvrujui ulogu lidera u regionalnom agrobiznisu.
Istovremeno, kao drutveno odgovorna kompanija
Agromarket nastoji da prui pomo i onima kojima
je neophodna, Paraolimpijski komitet Srbije, sportska
drutva, osobe sa posebnim potrebama, studenti i aci...
Na isteku stare, a doeku Nove, 2014. godine, ostaje
da zajedno sa poslovnim partnerima i krajnjim korisnicima naih proizvoda i usluga ostvarimo zacrtane planove, razvijajui i gradei uzajamno poverenje jer samo
tako moemo napred.

Mere nege
i prihrana penice
u zimskom periodu

priredio:
Zdravko orovi,
dipl. in. polj.

akon povoljnih uslova za nicanje i razvoj penice u jesenjem periodu, svedoci smo da su veina povrina posejanih penicom od 550000
ha, koliko se procenjuje da je ukupno posejano, u dobroj kondiciji na kraju jeseni i spremno za predstojei
period prezimljavanja.
Meutim, u zimskim mesecima moe doi do manje
ili vie nepovoljnih uslova koji mogu umanjiti potencijalni prinos, a u ekstremnim sluajevima i znaano
otetiti ili unititi usev u potpunosti. Tokom zime biljke
mogu stradati usled prevlaenosti zemljita (vodolea),
ledene kore, ili podlubljivanja zemljita.

Podlubljivanje zemljita je pojava koja se javlja u zimskim mesecima kada se formirana ledena kora na povrini zemljita uzdie usled irenja i sa sobom odvaja
tanak povrinski sloj zemljita sa iznikljim biljkama,
kojim se na taj nain upa i kida koren i za posledicu
ima unitenje useva na tom delu parcele. Ova pojava se
najee javlja na humusnim, jae usitnjenim zemljitima. Takoe, valjanjem se mogu umanjiti posledice ove
pojave, time to se led lomi i sabija na povrinu zemljita, a samim tim uvaju biljke od veih oteenja.

Vodolei na usevima, ukoliko potraju due od 4-5

dana mogu otetiti pa ak i pruzrokovati propadanje
biljaka. Ova pojava je esta u mikrodepresijama na tekim ritskim i glinovitim zemljitima. Ako takvo stanje
potraje, neophodno je odvesti suvinu vodu kopanjem
kanala, ili brazdi.
Ledena kora se stvara tokom zime kada dolazi do naizmeninog topljena i smrzavanja snega i naroito je
opasna ukoliko je sneni pokrivaa tanak, a led priljubljen uz zemljite ime se onemoguava disanje biljaka
i dolazi do nihovog brzog uguenja. Zato je potrebno u
takvim sluajevima povaljati usev zvezdastim valjcima
da bi se razbila ledena kora, a biljke to manje otetile.

Nakon izlaska iz zimskog perioda mirovanja, iscrpljenim biljkama je potrebna dodatna prihrana u vidu
15

vrstih azotnih ubriva, a takoe i primena foljiarnih

ubriva (tenih i kristalnih) u cilju snabdevanja biljaka
neophodnim mikroelementima za bri i uspeniji razvoj i formiranje viskog i kvalitetnog prinosa zrna.

a korovi u poetnim fazama rastenja. Izbor herbicida

zavisi s jedne strane od fenofaze razvia strnina, a s
druge strane spektrom korovskih biljka koje se nalaze u
usevu, njihovom pokrovnou i stepenom stalnosti. Zajedno sa herbicidnim tretmanom Agromarket preporuuje primenu folijarnih ubriva FitoFert, i to sledeih
formulacija:
FitoFert Humisuper 10:5:10 je tena formulacija sa
dozom primene 5 lit./ha. Ovo mineralno ubrivo sadri pored NPK i neophodne mikroelemente, a takoe
i organske kiseline (huminske i fulvinske) koje deluju
na bolje usvajanje hranjivih elemenata, veu toleranciju
na stresne uslove i poveanu otpornost biljaka na prouzrokovae biljnih bolesti, jednom reju bolju vitalnost
biljaka. Formulacija FF Humisuper 10:5:10 se primenjuje u ranim fazama razvoja penice nakon zimskog
perioda mirovanja (u fazi bokorenja i poetka vlatanja)
zajedno sa herbicidima. Pored navedene formulacije
takoe, u praksi naih ratara se rairila i primena formulacije FitoFert Kristal 20:20:20 u koliini 4 kg/ha.
Izbor formulacije direktno zavisi od stanja useva, kao i
prethodno unetih koliina ubriva.

Prihranjivanje se vri tokom februara meseca. Potrebna koliina azota odereuje se N-min metodom. Uzimanje uzoraka zemljita vri se runo ili automatskim
sondama (jedan prosean uzorak uzima se na povrini
od 10-20 ha). Uzorci se uzimaju sa tri dubine 030 cm,
3060 cm i 6090 cm, za svaki sloj pojedinano. Uzorak
se stavlja u prenosne friidere i odnosi u laboratoriju.
N-min metodom se meri sadraj mineralnog azota.
Ukoliko je potrebno vie od 100 kg N/ha tada se dva
puta vri prihranjivanje, jednom pri kraju bokorenja
70% i ostalih 30% na poetku vlatanja.

Herbicidi za zatitu penice od korova koriste se folijarno i to u prolee kada su biljke u fazi bokorenja,

16

Za uspenu proizvodnju penice i visoke prinose potrebno je sprovoditi navedene mere nege ukoliko se za
to kae potreba, a svakako izvriti kvalitetnu i pravovremenu prihranu, kako vrstim azotnim ubrivima,
tako i neophodnim mikroelementima u vidu folijarnih
ubriva.

Od zlata jabuka
ali i breskva, groe...

ekua, 2013. godina, uprkos svim nedaama koje

su je obeleile, moe poneti i naziv rekordna u
novom milenijumu. U to su se uverili svi koji su
od juna do oktobra pohodili belocrkvanjske zasade i
useve. Osnov ovakvog uspenog poslovanja su mladi i
struni kadrovi koji uz pomo savremene mehanizacije
upeli da ostvare visoke prinose i vrhunski kvalitet proizvoda. Nekadanji uzori voara PIK Juni Banat, Juni Tirol (Sud Tirol) u proizvodnji jabuka, regija ezena
(Cesene) u proizvodnji breskve i nektarine, kao i Pulja
(Puglia) u proizvodnji stonog groa su dostignuti, a po
nekim parametrima i prestignuti.
I u 2013., Poljoprivredno-industrijski kombinat Juni Banat Bela Crkva je organizovao proizvodnju na
blizu 2000 ha, od ega je preko 350 ha pod jabukom,
breskvom i nektarinom i 75 ha pod vinovom lozom,
a na preko 1000 ha odvijala se i ratarska, odnosno semenska proizvodnja strnina, suncokreta, kukruruza i
uljane repice. U okviru preduzea proizvodeno je preko 150.000 knip vonih sadnica jabuke i 50.000 dvogodinjih sadnica kruke koje su namenjene kako za
proirenje sopstvenih zasada tako i i za dalju prodaju.
Dobrom rezultatu doprinela je i dosledna primena sistema upravljanja kvaliteta usaglaenim sa zahtevima
standarda SRPS ISO 9001:2008 i dobre poljoprivredne
prakse u okviru GLOBALGAP standarda.
Ovo su sve opisi, ali se u poljoprivrednoj proizvodnji
gledaju brojke. A one izgledaju ovako. Ukupna povrina pod jabukom 197 ha, a sortiment sledei: Idared,
Golden delicious, Greni smith, Braeburn Mariri Red,
Gala mondial ali i sorte Belgolden, Gala Brookfiled, Greni smith klon Challenger, Red Delicious klon Camspur.
Najstariji zasad je podignut pre 20 godina, najmladji zasad pre tri godine. Celokupna povina se nalazi
pod zalivnim sistemom i regulisanim navodnjavanjem
u sistemu kap po kap i izbalansiranom ishranom. Od
celokupne povrine, 100 ha novih, mlaih zasada je pokrivenoprotivgradnom mreom. ta izdvojiti? Izaberite
sami, a mi predlaemo:

priredila:
Marina Zabrki,
dipl. in. polj.

sorta Starkrimson, godina sadnje 1993., povrina 4

ha, prosean prinos 100,3 t/ha;
sorta Ajdared, godina sadnje 1993-2001., povrina
28 ha, prinos 100 t/ha;
sorta Zlatni delies klon B, godina sadnje 20002001., povrina 8 ha, prinos 88 t/ha;
sorta Braeburn Mariri Red, godina sadnje 2007.,
povrina 11 ha, prinos 78 t/ha;
sorta Granny Challenger, godina sadnje 2007., povrina 7 ha, prinos 75 t/ha;
sorta JonagoldDecosta De Coster, godina sadnje
2011., povrina 2 ha, prinos 64 t/ha;
sortaAjdared, godina sadnje 2011., povrina 2 ha,
prinos 54 t/ha.
Pod breskvom i nektarinom je posaeno 130 ha, a u
sortimentu su zastupljene Springold, Sankrest,Red Heven, Crest heven, Fayet, Sunkrest, Royal Glory, Big Top,
Stark Red Gold, Caldesi 2000, Morsianni, Rita Star. Celokupna povrina se nalazi pod zalivnim sistemom, a
12 ha nektarine je pokriveno protivgradnom mreom.
Najstariji zasad je podignut pre 22 godine, a najmladjipre 4 godine. U 2013. godini, visokim prinosom i kvalitetom izdvojile su se:

17

 sorta Kaldezi, godina sadnje 1998., povrina 3 ha,

prinos 25 t/ha;
sorta Morsijani, godina sadnje 1998., povrina 4 ha,
prinos 26 t/ha;
sorta Rojal Glory, godina sadnje 1999., povrina 5
ha, prinos 25 t/ha;
sorta Red Heven, godina sadnje 1995., povrina 4 ha,
prinos 24 t/ha.
Zasadi vinove loze prostiru se na 75 ha. Od ukupne
povrine20% je vinskog groa, sorte Crni burgundac,
ardone, Traminac, Semijon, a ostalih 80% je stono
groe sorte Viktorija i Muskat Hamburg. Starost zasada se kree od 3-17 godine. Svojim kvalitetom i rodnou, a vino emo pomenuti u narednim godinama,
2013. godinu su obeleili:

nutog useva na povrini od 4 ha i prinosom od3800 kg/

ha. Zatim su na red dole strnine, selekcije Instituta NS,
i to semenski jeam Nonius koji je na povrini od 26
hektara ostvario prosean prinos 6700 kg/ha, a jedna
od uzdanica gorepomenute institucije, semenska penica NS 40-S, na povrini od 50 ha je dala proseno 6300
kg/ha visokokvalitetnog semena.
Semenarili su Belocrkvanjci i kukuruz i to hibridPako, na povrini od 60 ha, a prinos je iznosio 4600 kg/ha
istog zrna. Znanje i hrabrost su prelomili da se po prvi
put okuaju i u postrnoj setvi. Nakon jema, posejan
je semenski kukuruz, hibrid Novatop na22 hektara, a
prinos je iznosio1656 kg/ha istog zrna. Rod bi bio i
vei ali se tu umeao faktor mraz. Prvi jesenji mraz, u
oktobru mesecu je umanjio prinos. Pa ipak, dokazali su
da mogu do kraja da izvedu i ovu proizvodnju.
Nije zapostavljena ni merkantilna proizvodnja. Na
180 hektara organizovana je proizvodnja kukuruza,
mahom hibrida FAO 400 grupe, a ostvaren je prosean
prinos od 4760 kg/ha. Za godinu kakva je za nama, sasvim realno. eljni uvoenja novina, ratari su posejali i
1 hektar kukuruza u kome je postavljen sistem kap po
kap uz balansirano navodnjavanje i prihranu tokom celog vegetacionog perioda i ostvaren je prinos od 9740
kg zrna po hektaru. isto za probu ali malo li je?
Za kraj, ukras polja, suncokret. Na 30 hektara je
ostvaren prosean prinos od 3600 kg kvalitetnog, visokouljnog semena.
No nije sve u kilogramima i tonama. Ono to je posebna vrednost PIK Juni Banat je to predstavlja najvee eksperimentalno polje u kome se ogledaju svi novi
pesticidi i formulacije ubriva iz programa kompanija
Agromarket i Fertico, kao i kompletne tehnologije proizvodnje kako u vou i vinovoj lozi, tako i u ratarskim
usevima. Ukoliko prou izuzetno zahtevne testove, a
to se opet meri na kraju sezone u tonama, eto njih i u
irokoj primeni.

sorta Crni Burgundac, godina sadnje 2007., povrina

6 ha, prinos11 t/ha.

To steeno znanje vredni ljudi iz Bele Crkve nesebino daju i drugima. Moda se zaboravilo, ali se 12. juna
tekue godine, uprkos kii, preko 1000 posetilaca na
IV Dan polja uverilo u vrednosti i prednosti ovakvog
naina rada. Brojne strune ekskurzije voara iz Srbije
ali i Bosne iHercegovine su pohodile Belu Crkvu sa eljom da vieno preslikaju i kod sebe. Da se dobar glas
daleko uje, potvrdila je i poseta preko pedeset voara
iz Ruske Federacije poetkom oktobra.

Blagi breuljkasti tereni oko Bele Crkve, ukraeni

brojnim jezerima nisu samo blagorodni za proizvodnju
visokokvalitetnih zlatnih plodova jabuke, breskve, vinove loze. Ovdanji strunjaci ovladali su i semenskom
proizvodnjom ratarskog bilja. I opet pitanje, ta izdvojiti? Moda, proizvodnju semena uljane repice, prvoski-

Istovremeno, nastupi na poljoprivrednim sajmovima

u Berlinu, Kelnu i Moskvi poslednjih godina, a i 2013.,
samo su uvrstili pozicije koje je PIK Juni Banat zaposeo ali i dalje osvaja jer je osnovni cilj je proizvodnja
i plasman plodova vrhunskog kvaliteta koji su zdravstveno bezbedni.

sorta Muskat Hamburg, godina sadnje 1993., povrina 10 ha, prinos 18 t/ha;
sorta Viktorija, godina sadnje 2010., povrina 5 ha,
prinos 16 t/ha;

18

Iskustva iz 2013.
- odabran je pravi put

vedoci smo da je uticaj klimatskih faktora na poljoprivrednu proizvodnju, posebno poslednjih

godina sve je izraeniji. Znajui da su vremenski
uslovi najznaajniji faktor za pojavu tetoina i razvoj
biljnih bolesti, postizanje stabilnih prinosa vrhunskog
kvaliteta sve je vei izazov za proizvoae jabuke.

priredla:
Srana Petrovi,
dipl. in. polj.

vazduha, koliine padavina i vlanosti vazduha i ivotnog ciklusa patogena, odnosno tetnog insekta. Uz ovo,
naravno ide i izbor efikasnog i ekotoksikoloki povoljnog
pesticida.

Poetak ove vegetacione sezone a posebno april i maj

mesec
obeleile su vee koliine padavina u odnosu na
Ovom prilikom, eleli bi da se osvrnemo na pojavu,
viegodinji
prosek.
verovatno dva najvea problema u zatiti jabuke, prouzrokovaa bolesti aave pegavosti lista i krastavosti
plodova jabuke, Venturia inaequalis, te tetoine, ja- Ovakve vremenske prilike pogodovale su stvaranju pobunog smotavca, Carpocapsa pommonella, kao i na voljnih uslova za ostvarenje primarnih infekcija od pronjihovom suzbijanju u protekloj sezoni. Pravovremena uzrokovaa pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke.
i efikasna zatita se zasniva na istovremenom prae- Najkritiniji periodi za ostvarenje primarnih infekcija
nju meteorolokih parametara, pre svega temperature bili su 12. i 25. maja (grafikoni 1. i 2).

Grafikon 1:
Duina vlaenja
za mesec maj
- lokalitet Irig
(PIS Vojvodina)

Grafikon 2: Tempreturni
podaci mesec maj - lokalitet
Irig (PIS Vojvodina)

19

Jabuka se nalazila u fazi intenzivnog porasta plodova.

U ovakvim klimatskim uslovima te fazi porasta jabuke,
upotreba sisteminih preparata sa kurativnim delovanjem je neophodna. U okviru palete kompanije Dow
AgroSciences fungicid Indar 5 EW u potpunosti ispunjava sve vee zahteve za suzbijanje ove bolesti. To je
prepoznala i firma Donerra d.o.o. koja je izvrila tretman ovim preparatom 26. maja na 50 ha, sa pozitivnom povratnom ocenom od strane njihovog strunog
tima.
Zatita jabuke od jabunog smotavca, takoe je bila
veoma zahtevna u protekloj sezoni zbog veoma povoljnih klimatskih uslova za njihov razvoj. Temperature
iznad proseka u periodu pojave ove tetoine, prouzrokovale su veoma dug i intenzivan let leptira u vonjacima, razvueno polaganje jaja i razvie gusenica,
te preklapanje generacija. Na lokalitetu Irig, na mernoj
stanici Kudo, let leptira je poeo 27. aprila, maksimum
leta je bio 30. aprila, a 6.maja zabeleena je pojava prvih
sveih jaja (tabela 1.).
Parametri

Datum

Akumulacije od
biofiksa

Prvi ulov imaga

27. 04.

115, 15 DD od 1.1.

Pik leta

30. 04.

48,68 DD

Prva svea jaja

06. 05.

118,58 DD

Jaja sa crvenim oreolom 08. 05.

131,89 DD

Tabela br.1: Pregled biolokih dogaaja jabunog smotavca

(PIS Vovjodina)

20

Prema reima kolege, Nikole Koraa iz firme Donerra

d.o.o, u ovakvim uslovima u cilju suzbijanja jabunog
smotavca bila je neizostavna primena preparata sa ovicidno-larvicidnim delovanjem, te su se oni odluili za
tretman insekticidom Runner 240 SC, 9.maja, koji je
po njegovom miljenu, u potpunosti ispunio njihove
zahteve.
Moemo zakljuiti da klimatski uslovi postavljaju
nove izazove za zatitu jabuke i zahtevaju veoma ozbiljan pristup, te preparate koji mogu podrati i obezbediti visoke prinose vrhunskog kvaliteta.
Pozitivni rezultati upotrebe preparata Indar 5 EW i
Runner 240 SC u praksi protekle godine, potvruje da
su oni odlino orue u ovoj borbi.

NOVI SJAJ DOKAZANIH VREDNOSTI

PR ESKOK U TEHNOLOGI JI FORMULI S A NJA

MOTIVELL
Najsnaniji nikosulfuron
Jedinstvena tehnologija formulisanja
Smanjena isperljivost kiom
Poveana efikasnost
Optimalna efikasnost u svim
vremenskim uslovima
Optimalna ekonominost

MOTIVELL

OPTIMALNA EFIKASNOST U SVIM

VREMENSKIM USLOVIMA

Nova tehnologija u formulisanju nikosulfurona

odvaja Motivell Extra 6 OD od svih generikih
nikosulfurona, za razliku od njih Motivell
Extra 6 OD kod razliitih vremenskih uslova
pokazuje pouzdanu i snanu efikasnost!

Dobri vremenski uslovi:

Visoka vlaga (>70%)
Prosena temperatura 21C
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0

Generiki
4 SC
min.

Motivell
Extra 6 OD

Slabi vremenski uslovi:

Niska vlaga (<50%)
Visoka temperatura >= 28C
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0

Generiki
4 SC

Motivell
Extra 6 OD

maks.

Preporuke

Motivell Extra OD se moe upotrebiti u kombinaciji

sa brojnim herbicidima za suzbijanje irokolisnih
korova (npr. mezotrion, dikamba, bromoksinil,
florasulam, prosulfuron, tritosulfuron, tifensulfuron-

metil, 2,4-D, tembotrion) kao osnovni herbicid,

a sam se moe upotrebiti kao odlino reenje
za korektivna prskanja protiv viegodinjih i
jednogodinjih trava.

Doze:

Glavni problem: jednogodinji travni korovi: 0,4-05 l/ha

Glavni problem: viegodinji travni korovi:

Divlji sirak:
0,6-0,7 l/ha
(jedno prskanje ili split aplikacija)
Pirevina:
0,6-0,7 l/ha

Optimalna ekonominost
Motivell
10-11
U

Extra 6 OD je maksimalno 10-11 po hektaru skuplji od jeftinih generika.

po hektaru znai ca. 55-85 kg kukuruza (samo 0,6-1% prinosa kukuruza!).

brojnim izvetajima o ispitivanjima iz EU Motivell Extra daje 2-5% vei rod od jeftinih generika.

Sastav i maksimalna doza

6% nikosulfurona

Maksimalno 0,75 l/ha

Agromarket
Kraljevakog bataljona 235/2
34000 Kragujevac
tel: 034/308-000
fax: 034/308-016

Belchim Crop Protection d.o.o.

Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbija
miroslav.milojevic@belchim.com
Mobilni: +381 69 670 455
www.belchim.com

Voe vie nije slatko

kao to je bilo

priredla:
Radmila Vukovi,
dipl. in. polj.

a je u voarskoj proizvodnji svaka godina posebna,potvrdila je i ovakoja je za nama. Ne samo da

su bili specifini uslovi za gajenje, sa klimatskim
parametrima koji su esto bili u ekstremu, ve e ostati
zabeleena kao izuzetno rodna godina, kada su i grane
pucale pod teretom roda. Ali, voarsku proizvodnju su
pratile i mnoge nedae, tako da su voari ocenili kao
izuzetno lou godinupo profitu i zaradi koju su ostvarili. Nisu se ba sve vone vrste proslavile dobrim rodom.
Primer je kajsija koja je stradala zbog prolenih mrazeva i rod je bio smanjen za 50, pa i vie procenata, tako da
se ove godine nismo nakusali demova i kompota od
kajsije. Trenja takoe (posebno rane sorte) je bila loeg
kvaliteta, zbog ega je i cena bila jako niska. Najvea
prirodna nepogoda, koja je zadesila kompletno voarstvo u Srbiji su gradobitne padavine koje su tukle sve
voarske reone, ponegde i vie puta, zbog ega je veliki
procenat roda zavrio u industriji. Cena industrijskog
voa je bila toliko niska da nije pokrivala ni nadnice
radnika koji su berbu i sakupljanje plodova obavljali.
Proizvodjai ljive su se takoe razoarali, i kao u pesmi Dobrice Eria Srbija medju ljivama umalo da se
podavimo u ljivama, koliko surodile, a niko nije da ih
kupi. Tako da je gotovo celokupan rod zavrio preraenu rakiju. Moda to i nije hteo tako loe, bar emo
biti cele godine veseli, a i mnogi e zaboraviti na svoje
probleme. Kod breskve je dolazio do izraaja sortiment,
trite su nalazile samo novije sorte dobre obojenosti,
krupnoe i transportabilnosti. Jabuka je dobro rodila,
to je proizvelo jo vie problema sa novanim izdacima
u berbi, lagerovanju i uvanju. Jer sve te trokove treba
iskeirati, a neizvesno je da li e se prodati i po kojoj
ceni. Za sada je cenapo kilogramu nia od proizvodnih trokova. Kada tome dodamo i otkupljivae voa,
koji su navikli dobro da zarauju, otean izvoz na inostrano trite, proizvoae koji su spali na granu jer
su prezadueni kreditima. Rod vinje vei u odnosu na
prethodnu godinu, a cena upola manja. Uz to sve stroiji kriterijumi po pitanju ostataka pesticida ne samo u
njoj, vei i u malini i pogotovo kupini preti da zatvori
neka tradicionalna trita naeg voa. Hronian nedostatak kruke i dunjena tritu se nastavio i ove godine.
Uz sve to, ostaje pitanje koliko su se biljke pripremile za
prezimljavanje i rod narednoj godini, s obzirom na to
izuzetno visok rod ali i suu tokom letnjih meseci. Sve u
svemu, situacija za voare je jako loa.
Priozvodnju su pratili i razni problemi u zatiti, neki
redovni, a neki vanredni. Bilo je velikih problema sa
tetoinama zbog blage zime, koja je omoguila da celokupne populacije svih tetnih insekata preive i namnoe setokom 2013. godine.

Klimatske promene, koje su evidentne zadnjih godina, dovele su nam u goste tetoine koje su karakteristine za toplije, june krajeve. Jednom reju, stvoreni
su uslovi da se prenamnoe tetoine, koje su ranije
sporadino bile prisutne kod nas i nisu pravile velike
tete na gajenom bilju. Aktuelizovana je pria o ilogrizu, tripsima, surlaima, vaima, sovicama,tetnim
paucima (grinje).

Da ne budu za sve krive klimatske promene i tetni

organizmi, potrudili smo se i mi sami. Viegodinje
nepreduzimanje odreenih osnovnih pomotehnikih
mera kao to su obrada zemljita u zoni redova, a koenje ili hemijsko suzbijanje korova u meurednoj zoni,
vaenje i unitavanje osuenih stabala neizbalansirana
ishrana, izostanak sistema za navodnjavanje, protivgradnih i mrea za zasenu, pravovremenih tretmana
pesticidima Uz to, u nekim krajevima i gubar, zajednika muka umara i nas desetkovala je lisnu masu u
vonjacima i vinogradima.
23

je hrapava, plodovi se deformiu. tete su posebno uoljive na nektarinama. Napadnuti plodovi imaju smanjenu trinu vrednost. Na plodovima bresaka su tete
manje, jer dlaice ometaju ishranu tripsa. Suzbijanje se
provodi tretiranjem piretroidima ili neonikotinoidima, ali posebno se pazi da ne teti pelama. Tretiranje
se sprovodi u vreme otpadanja latica, a insekticidi se
primenjuju pred vee ili rano ujutro dok pele ne lete.
Tokom jula populacija je bila izuzetna brojna, te je moralo biti sprovedeno oko tri tretmana insekticidima na
5 dana, a poto su mnoge sorte bile u zrenju, moralo se
paziti na karencu preparata.

Tokom jula meseca proizvoai breskve u smederevskom podruju su alarmirali pojavu nekih malih sitnih
insekata, koji brzo etaju po listu i plodu breskve, a i
velike brojnosti, kao da su mravi u mravinjaku. Pregledom ireg terena konstatovano je da se radi o tripsu.
Kako je bilo vreme zrenja nektarine Caldesi koja je zadnjih godina doivela ekspanziju pretila je katastrofa.
Plodovi koji su dobijali crvenu boju pokoice, za dva
tri dana bi postali beli tj. ispijeni. Oko autora ovog teksta, koji ima due od 20 godina praksu u ovim poslovima i na ovim terenima, nije do sada zabeleilo ovakvu pojavu. Evo i opisa prouzrokovaa ovakvih teta na
breskvama: breskvin trips, Taeniothrips meridionalis je
novija tetina koja se pojavilaprethodnih godina u naem okruenju (Hrvatska). Prisutnost tripsa zabeena
jena breskvama, kajsijama, ljivama, na karanfilima i na
drugom bilju, a ove godine se javila u znaajnom brojui
kod nas. Prezimi odrasli oblik ispod kore i u pukotinama stabla, u vreme cvetanja hrani se delovima cveta,
oteujui latice, pranike, i dr. Jedna enka poloi oko
80 jaja na cvetne organe, a larve oteuju tek zametnuti
plod, izluuju smolu koja sadri toksine, pa su tragovi
sisanja na epidermisu jae uoljivi, nastaju nekroze nepravilnog oblika koje spreavaju pravilan rast ploda, a
ponekad nekrotizirano tkivo puca. Koica ploda posta-

24

Kod jabuke je takoe dolo do nekih udnih simptoma, u vreme kada su plodovi bili veliine oraha u
vidu velikog broja uboda na plodu sa belim oreolom. I
ta oteenja su ostala vidljiva do kraja vegetacije. Prouzrokovaa nismo uspeli da registrujemo, ali na osnovu
oteenja, procena struke je da se radi o svrdlau. Idue godine se mora vie obratiti panja, pratiti situacija u zasadima, a po potrebi u tom periodu izvriti tretman nekim insekticidom jaeg kontaktnog delovanja
(Lannate, Cythrin i dr.)
O ostalim problemima u zatiti smo ve pisali, a o
nekimaemo tek pisati. Zbog brojnih problema koji su
pratili voare ove godine, mnogi su osetili gorak ukus.
Ostaje nam da se seamo boljih vremena, i da se ubudue borimo, jer nam drugo ne preostaje. Servisna
struna sluba Agromarketa Vam stoji na raspolaganju,
da pomogne, posavetuje, ponekad utei i naravno poeli sreu i uspeh u sledeoj sezoni.

Srpski Sibir ali i Sahara

priredli:
Dragan orevi, dipl. in. polj.
Duko Kalajdi, dipl. in. polj.

Tab. 1. Pregled meteorolokih prametara za Zajear u periodu 1. 10.2012. 1. 10. 2013.

(RHMZ Meteoroloka stanica Zajear)
Mesec

Koliina padavina
(mm/m)

Srednja mesena
temperatura (0C)

Viegodinji
prosek
(1967-2010)

e zna se ko je prvi upotrebio kovanicu da je

Zajear Srpski Sibir, verovatno Obrenovii,
besni zbog Timoke bune 1883. ali i zbog klime ovde, veina slata po kazni, a manjina po zasluzi. Za
kazne i zasluge ne znam, ali za klimu znam o emu dovoljno govori podatak da je najnia registrovana temperatura vazduha od 290C poslednjih pedesetak godina
28. januara 1985. godine. Drugi naziv, Sahara, poinje
da se provlai poslednjih dvadesetak godina, kada je zabeleen i temperaturni maksimum od +44,10C i to 24.
jula 2007. godine. Ako se ovome doda da je u poslednje etiri godine srednja godinja temperatura vazduha
za 0,8 do 10 po Celzijusu via od viegodinjeg proseka,
evo jo jedne potvrde za konstataciju iznetu u naslovu
teksta.
E sada, u tim i takvim uslovima Poljoprivredno dobro
Zajear objedinjuje proizvodnju i doradu ratarskog
bilja i gajenje i preradu voa. Svojim poloajem, krajnji
istok Srbije, a u susedstvu sa zemljama EU (Bugarska i
Rumunija) i blizinom Dunava (60 km), Poljoprivredno dobro Zajear ima mogunosti korienja kako
drumskog, tako i eleznikog i renog saobraaja. Ima
zemljite, zasade, skladine kapacitete, doradu i preradu. Uz ove prednosti, pametno upravljanje i vredne ljude kao nemerljiv resurs, eto recepta za uspeh, i naravno,od 2008. godine funkcionie u sistemu Agromarket
Grupa.
Analiza poljoprivredne proizvodnje u PD Zajear u
proizvodnoj 2013. godini, neizostavno je vezana za proizvodne uslove. A oni, gledajui podatke iz tabele ukazuju na to da je i pored vika ukupne koliine padavina u
periodu oktobar 2012.- septembar 2013. (13,1 mm/m2)
i vika tzv. zimske vlage (91,7 mm/m2) tokom vegetacionog perioda izostala koliina vlage (manjak 130,6 mm/
m2) potrebna za normalni zavretak vegetacione sezone
voa i okopavina. Uz to, srednje mesene temperature
vazduha su od aprila bile vie od viegodinjeg proseka
uz veliki broj tropskih dana to se itekako odrazilo na
procese oplodnje i nalivanja plodova. Takoe, prosena temperatura vazduha u dvanaestomesenom periodu je za 1,080 C via u odnosu na viegodinji prosek.

Viegodinji
prosek
(1967-2010)

Oktobar

49,3

39,3

11,7

10,4

Novembar

20,6

52,2

7,2

4,7

Decembar

82,6

50,9

-1,3

0,6

Januar

56,8

35,0

0,8

- 0,7

Februar

72,6

38,8

2,8

1,4

Mart

88,5

43,8

4,6

5,6

April

33,3

52,0

12,5

11,2

Maj

66,9

65,5

19,5

16,4

Jun

27,7

67,5

20,4

19,7

Jul

5,4

58,1

22,6

21,5

Avgust

7,0

38,4

23,6

20,8

Septembar

55,1

44,5

15,8

16,4

Ukupno

599,1

586,0

11,68

10,6

Ukupno (X-IV)

403,7

312,0

Ukupno (IV-IX)

195,4

326,0

Ratarska proizvodnja - Osnovicu ratarske proizvodnje u sezoni 2012/2013., predstavljala je semenska proizvodnja sorata i hibrida vodeih domaih i inostranih selekcionih kua. Na oko 1000 ha umnoavaju se
sorte strnina,i suncokreta, a na 280 ha proizveden je i
merkantilni kukuruz. Posebna panja usmerena je na
proizvodnju visokih kategorija semena sorti koje su
vlasnitvo matine kompanije, kao to su sorta ozimog
tritikala Rtanj i rai ampion.
U uslovima suvog ratarenja,ostvareni se proseni prinosi strnina od preko preko 5,5 t/ha, pri emu je prosean prinos ozme penice preko 6,2 t/ha, sorta tritikala
Rtanj ostvarila je prinos od preko 5,1 t/ha, a sorta rai
ampion preko 4000 kg/ha. Pojedinano gledano,najbolji prinos ostvarila je sorta Sirtaki (7045 kg/ha) na 85
ha, a za njom su NS 40S koja je na 63 hektara dala proseno 6,6 tona po hektaru i sorta Simonida (85 ha) sa
prosenim prinosom od 6,1 t/ha.
25

Jedna od prepoznatljivih delatnosti PD Zajear je

proizvodnja semenskog suncokreta hibrida koji dolaze
kako iz domaih, Institut NS, tako i inostranih selekcionih kua, Syngenta. Iz godine u godinu, u zavisnosti
od hibrida ostvaruju se prinosi od 800 do 1300 kg/ha.
Istovremeno, na preko 120 ha proizveden jemerkantilni
suncokret, hibrid Neoma sa prosenim prinosima od
preko 2,5 t/ha.

kompletna tehnologija zatite i ishrane projektovana od

strunog tima kompanije Agromarket i FertiCo i
ispotovana su sva pravila bezbedne primene pesticida
i ubriva. Ovo znai da je lista pesticida i formulacija
ubriva usaglaena sa normativima o ostacima pesticida te makro i mikro elemenata kako za zemlje Evropske
unije, tako i Sjedinjenih Amerikih Drava, te su proizvodi ve na zahtevnim tritima EU i SAD.
Pored sopstvenih koliina vinje, od proizvoaa koji
su primenili preporuene programe zatite i ishrane od
strane strune slube PD Zajear i Agromarket-a je
otkupljeno preko 2000 tona plodova vinje.

Posle strnina, najvee povrine se zasnivaju merkantilnim kukuruzom ranijih FAO grupa zrenja na preko
280 ha (NS i ZP selekcije). U godini u kojoj se proces
oplodnje odvijao u korektnim vremenskim uslovima, a
proces nalivanja zrna u veoma loim i prinos od5,0 t/ha
je zadovoljio..
Ovakvu proizvodnju pratilo je i odgovarajue uskladitenje i dorada semena strnih ita u podnom skladitu kapaciteta 3100 tona. Tokom kampanje dorade u
doradnom centru je kvalitetno zaprimljeno i u sistem
prodaje i distribucije kompanije Agromarket zadomae ali i za izvoz plasirano preko 3000 tona visokokvalitetnog semena strnina.
Voarska proizvodnja - Poljoprivredno dobro Zajear poseduje svoje sopstvene zasade vinje i ljive.
Plantani zasad vinje (starosti 12 godina) sorte Oblainskana 80 ha dao je preko 800 tona kvalitetnog ploda. I opet se klima poigrala. Period cvetanja, najosetljivija fenofaza je protekla bez padavina, kao i poslednjih
dvadeset dana juna kada je trebalo naliti plod. I trea
godina unazad, a da kia nije prekinula berbu koja sada
ve tradicionalno izbegava potez Trnavac. Sunce koje
je prilo oko 60 beraa tokom 18 dana kampanje berbe
je uzelo svoj danak. Sua tokom jula i avgusta mogla je
da ugrozi u sezonama 2012/13. zasaenih 45 ha sertifikovanim sadnicama ali su vredni voari uspeli da u tom
periodu svakoj sadnici u tri navrata daju po 30 litara toliko eljene vode. Ulaganje u budunost u kojoj se oekuje da se sa ukupno 125 hakontinuirane berbe u narednim godina dobije preko 1500 tona ploda po sezoni.
Platnani zasad ljive sorte Stanleystarosti 6 godina na
potezu Grljan na 10 ha je takoe trpeo posledice sue
te je u hladnjau predato200 tonaploda.
Ono to izdvaja ponudu vonog programa PD Zajear je i da je u zasadima vinje i ljive primenjena

26

Prerada plodova - U sklopu Poljoprivrednog dobra

Zajear od 2007. godine, radimoderna hladnjaa kapaciteta prijema 1500 tona sa kapacitetom zamrzavnja
100 tona plodova/danu. Na procesnoj opremi jetokom
sezoneprerade vinje, ljive, kupine, ipurka kao i umskog voa dobijeno preko 4000 tona vrhunskog kvaliteta, BK rolend vinje, vinje u alkoholu, vinje u kiru,
plodova vinje u likeru, rotativa vinje i ljive. Zahvaljujui svemu tome, kvalitetnim proizvodima snabdeva
se industrija hrane, proizvoai dema, vonih jogurta,
sokova, konditorska industrija, baker proizvodi, destilerije i veletrgovine i preko 50% proizvoda ve senalo
na tritima zemalja EU i SAD. Garancija svega je sistem kvaliteta ISO 22000 sertifikovan od DAS sertifikacione kue. Da se dobar glas daleko uje, potvrda je
interesovanje za smrzutim programom koji su iskazali
kupci na najveem sajmu hrane Anuga 2013 u Kelnu.
Ostvareni rezultati u sezoni 2012/2013. su zadovoljavajui s obzirom na to kakvi su vremenski ali i trini
uslovi vladali. ta oekivati od nove sezone, 2013/2014?
Ono to zavisi od vrednih ljudi PD Zajear je uraeno, posejano preko 550 ha strnina, pripremljeno za prolenu setvu preko 500 ha oranica, a i vonjaci, ureeni,
prihranjeni, spremno ekaju zimu i prolee.
Recept za uspeh Poljoprivrednog dobra Zajear je
jednostavan sopstvene plantae, bezbedna primena
pesticida i ubriva, kontrolisan otkup, kvalitetni struni saradnici, kvalitetna oprema, potovanje standarda
kvaliteta i poverenje koje se gradi decenijama. I iznad
svega, PD Zajear je samo jedna od karika u sistemu
Agromarket Grupa

Naa mala galerija

ekajui mamu...
Donatan Livingston
sa drugarima

Evropo, eve ni...

ta sada

Pasje popodne

Sve svetli u EU

Ekologija i primena
organskih ubriva

apori za ostvarenjem visokih prinosa vodeih

ratarskih gajenih biljaka kao to su strnine, kukuruz, suncokret, eerna repa i soja neminovno iscrpljuju zemljite kao osnovni resurs naruavajui
njegove osobine. Gajeni usev izvlai hranljive materije,
a najee se njihovo izvlaenje vraa mineralnim ubrivima. Primena teke mehanizacije utie na procese
sabijanja zemljita i naruavanja njegovih osnovnih
fiziko-hemijskih svojstava. Primena pesticida takoe
utie na odreene mikrobioloke aktivnosti zemljita.
esta, a i zakonom zabranjena mera, spaljivanje biljnih
ostataka nakon etve takoe remeti mikrobilologiju
osnovnog resursa poljoprivrede, zemljita. Ako se na to
dodaju i kisele kie, delovanje eolsk.e energije, erozivni
procesi, jasno je da se mora neto uiniti u cilju ouvanja zemljita I njegovih vrednosti. Jedno od reenja je i
primena organskih ubriva.

Pored gore navedenih, u svetu se koristi itav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih ubriva, kao to su:

ubrenje organskim ubrivima ima puno prednosti,

pored toga to biljkama daju sva ili gotovo sva hraniva, organska ubriva popravljaju i mnoge osobine zemljita. Humus koji je unesen na ovaj nain vee biljna
hraniva i spreava njihovo ispiranje, a ugljen dioksid
dobijen razlaganjem organske materije doprinosi razlaganju nekih jedinjenja u zemljitu i poveava njihovu
pristupanost biljkama, te slui i biljkama za fotosintezu. povoljno Jednom reju, povoljno utiu na vodni,
vazduni, bioloki i hemijski reim zemljita.

Guano (13% azota, 8% fosfora, 2% kalijuma i 11 minerala u tragovima) posebno je pogodan za cvee i lukoviasto povre (2,5 kg na 10 m2).

Kao organska ubriva koriste se: stajnjak, kompost,

treset, glistenjak, zelenino ubrenje, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije
nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji.
30

priredio:
Dragan orevi,
dipl. in. polj.

Krvno brano (15% azota, 1,3% fosfora, 0,7% kalijuma) koristi se kao azotno ubrivo (1,5 kg na 10m2) ili
se dodaje pri kompostiranju, a proces razlaganja traje
3-4 meseca.
Kotano brano (3% N, 20% P2O5, 24-30% K2O) dobro
fosfatno ubrivo (2,5 kg na 10 m2), smanjuje kiselost
zemljita, a razlae se 6-12 meseci.
Riblje brano (10% azota, 4-6% fosfora) koristi se (2,5
kg na 10 m2) u proizvodnji rasada, efekat traje 6-8 meseci.
Granitni prah(3,5% kalijuma, 67% silicijuma i 19 minerala u tragovima) je sporodelujue ubrivo, pogodno
za popravljanje strukture zemljita (5 kg na 10 m2).

Brano od kopita i rogova (14% azota, 2% fosfora)

azotno je ubrivo, (2 kg na 10 m2) sporo se razlae (4-6
nedelja posle upotrebe), a efekat je dug (12 meseci).
Brano i rastvor morskih algi(1% azota, 12% kalijuma
i 50 mineralnih materija u tragovima) prirodni su hormon rasta, a koristi se i za folijarno prihranjivanje (0,5
kg na 10 m2).
Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35%
kalcijuma) je dobro kalijumovo ubrivo (0,5 kg na 10
m2) sa dugim efektom od 12 meseci.

U naoj zemlji pored treseta i glistenjaka proizvodi

se i smea treseta sa zeolitom kao i organska ubriva
nastala biokonverzijom (korienje mikrobiolokih
kultura) razliitih vrsta organskih materija od stajnjaka
do komunalnog mulja. Ipak, u Srbiji meu organskim
ubrivima dominiraju stajnjak, teni stajnjak, osoka i
kompost.
Stajnjak je najznaajnije organsko ubrivo. Godinja
proizvodnja sveeg stajnjaka po uslovnom grlu se kree
od 6 kg kod ivine, 600 kg kod svinja, 700 kg kod konja
i 10 tona kod goveda. Zgoreli stajnjak u proseku sadri
0,5 % azota, 0,25% fosfora, 0,6% kalijuma, 1% kalcijuma i do 0,3% magnezijuma. Takoe, u 1 kg kvalitetno
zgorelog stanjaka nalazi se i 10 do 20 grama cinka, 1
do 3 g bora, 30 do 50 grama mangana I 0,1 do 0,2 g
molibdena.
Kako je iskoriavanje hraniva iz stajnjaka sporije i
traje oko 4 godine, to je i preporuka da se ono unosi u
zemljite svake 4-5 godine, najmanje u koliini od 10 do
20 tona po hektaru. Azot se iz stajnjaka u prvoj godini
iskoriava 20 do 30%, fosfor 15 do 20%, a kalijum 50%.
Sporije oslobaanje i mineralizacija hranljivih materija
kod stanjaka smanjuje opasnost zagaenja ivotne sredine.
I upravo tu lei i druga strana medalje, odnosno tetnost nekontrolisanog unoenja stajnjaka. Prekomernom upotrebom stajnjaka poveava se sadraj nitrata
(NO3), njegovo ispiranje u dublje slojeve zemljita kao
i nakupljanje u biljkama. Nitrati se u procesu metabolizma prelaze u nitrite, a ovi se u ljudskom organizmu
vezuju za hemoglobin formirajui methemaglobin koji
ugroava prces disanja. Stajnjak proizveden u uslovima
intenzivne stoarske proizvodnje moe sadrati brojne
tetne materije. Meu njima su ostaci preparata koji se
koriste za suzbijanje tetoina (endoparazitici), sredstava za poboljanje ukusa hraniva, sulfonamida, antioksidansa, antibiotika. Takoe, kao redovan sastojak obroka koriste se mineralne materije, pre svega kalcijum i
fosfor, ali i visok sadraj bakra i cinka. U stajnjaku, a
samim tim i zemljitu mogu se nai i brojni patogeni
(salmonela). Sve navedene materije na ovaj nain
mogu dospeti i biljke, a lancem ishrane u ivotinje i
ljude. Istovremeno, usled neadekvatnog pakovanja stajnjaka oslobaaju se znaajne koliine amonijaka ime
se doprinosi daljem zagaenju vazduha.
Prelaskom na industrijski nain (bez prostirke) dranja svinja, goveda i ivine, dolo je i do stvaranja velike
koliine tenog stajnjaka. Goveda dnevno proizvedu
oko 50 kg tenog stajnjaka, svinje 4 kg sa oko 15% suve
materije, a ivina 20 grama sa 80 % suve materije. Proseno se uzima da teni stajnjak sa 7% suve materije
sadri 0,4% azota, 0,1% fosfora i 0,4% kalijuma. Oko
30 do 50 % azota iz tenog stajnjaka se iskoristi tokom
jedne godine. Prilikom primene tenog stajnjaka treba
voditi rauna o maksimalnim koliinama pa tako kod
goveeg stajnjaka ne treba prelaziti vise od 40 do 60 m3,
svinjskog 30 do 45 m3, a ivinskog 15 do 25 m3 po jednom hektaru.

U sluaju prekomernog ubrenja tenim stajnjakom

dolazi do zagaenja podzemnih voda, ali i zemljita, pre
svega azotom i fosforom. Takoe, dolazi i do zagaenja
atmosfere amonijakom koji nastaje hidrolizom urina.
Amonijak koji dospe iz atmosphere u zemljite formira
azotnu kiselinu to dovodi do zakieljavanja zemljita.
Procenjuje se da je u Holandiji godinja emisija amonijaka oko 250 hiljada tona, od toga kao vrlo razvijenoj
poljoprivrednoj zemlji oko 60 % je amonijak iz tenog
goveeg stajnjaka.
Osoka sadri oko 50 % urina. Govedo izlui 15 kilograma, a svinje 4 kg mokrae tokom dana sa sadrajem
suve materije koja se kree od 1 do 3 %. Jedan kilogram
osoke sadri 0,2% azota, 0,01% fosfora i 0,5% kalijuma.
Spada u azotna i kalijumova ubriva, a doza primene
iznosi oko 20 m3 po hektaru.
Kao i kod tenog stajnjaka, jedan od problema u primeni osoke je oslobaanje velike koliine amonijaka.
Prekomerno ubrenje osokom, a samim tim i velika
koliina kalijuma moe biti u antagonizmu sa magnezijumom to se moe odraziti na sokudicu ovog mikroelementa u ishrani bilja.
Od ostalih organskih ubriva u naoj zemlji se jo koristi, kompost, a istina u mnogo manjoj meri za razliku
od razvijenih zemalja gradsko smee i kanalizacioni
mulj. Kod komposta od gradskog smea i kanalizacionog mulja, problem je u sadraju soli i tekih metala,
kao i brojnih hemikalija koje se koriste u domainstvu
jer u lancu ishrane mogu doi i do oveka.
O sadraju tekih metala u tri organska ubriva u
zemljama Evropske Unije, poslednjih godina XX veka,
govore i podaci u tabeli 1.
Tab. 1 Karakteristian opseg koncentracije (mg/
kg) tekih metala u kanalizacionom mulju, stajnjaku i
kompostu (Alloway, 1990.)
Teki metali

Kanalizacioni mulj

Stajnjak

Kompostirani otpaci

As arsen

3,30

3,25

B bor

15 - 100

0,3 0,6

2,25
-

Cd - kadmijum

0,1 0,8

0,01 100

Co kobalt

1 - 260

0,3 24

Cr hrom

8 40

1,1 55

1,8 410

Cu bakar

50 800

2 172

13 358

Hg iva

0,1 55

0,01
0,36

0,09 21

Pb olovo

29 369

1,1 27

1,3 224

Zn - cink

91 - 490

15 - 556

82 - 589

Organska ubriva su nuna ali ih treba primenivati u

optimalo navedenim koliinama na osnovu prethodno
izvrenih ispitivanja zemljita jer svako prekoraenje
dovodi do nagomilavanja tetnih materija koje zagauju zemljite, vodu, biljke, lancem ishrane i oveka, generalno ivotnu sredinu.
31

Nae seme, zlatno seme

priredili:
Dragan Dragan, dipl. in. polj.
Mile Ignjatovi, dipl. in. polj.

dan i drugi centar raspolau suarama na teno-naftni

gas sa dnevnim prijemom od 80 do 120 tona kukuruza
gde se u 10 komora kapaciteta 50 tona svaka, sui i skladiti kukuruz.

valitetan semenski materijal se prepoznaje pre

svega po doraivau. Pojedine doradne kue
imaju viedecenijsko iskustvo i ime koje prua
sigurnost za krajnjeg korisnika. A upravo je to ono to
dolazi iz Kikinde i apca. U celom procesu vana je i
kontrolisana semenska proizvodnja, kao i kvalitetna i
pravovremena isporuka robe. Sva ova tri procesa, primarna proizvodnja, uskladitenje i dorada semena te
njegova distribucija daju pun rezultat kada su u jednom
lancu, a to je upravo Agromarket Grupa. No da bi se
ova tri posla obavila kvalitetno i u pravo vreme obavila
nuna je vrhunska organizacija, struni ljudi, pouzdana
oprema. Organizacija semenske proizvodnje, kvalitetno zapremanje, dorada, skladitenje i promet semena
ratarskog bilja, pre svega ozimih i jarih strnina, kukuruza, industrijskog i krmnog bilja, povra, kao i pruanje
eksterne usluge dorade semena je ono to doradni centri Agroseme Kikinda i Semenarstvo abac pruaju
proizvoaima u Srbiji, kao i van granica nae zemlje.
U emu se jo ogleda prednost ova dva doradna centra. Svakako u lokacijama. Kikinda, sever Banata, blizina zemalja lanica Evropske unije, Maarske i Rumunije, a abac, blizina Beograda (100 km), reka Sava kao
plovni put, susedstvo novoprimljene EU lanice, Hrvatske, zatim Maarske i prostora Bosne i Hercegovine.
Tri su osnovna faktora koji doprinose kvalitetu koji
dolazi iz Kikinde i apca, a to su ljudi, vie od 70 strunih, vrednih i nadasve odgovornih zaposlenih saradnika, vrhunska oprema, linije Hide i Lind i skladini
kapaciteti. Pojedinano, Agroseme ili Kikinani, poseduju podna skladitima koje mogu da zaprime preko
5000 tona, kao i 18 silo elija kapaciteta preko 10000
tona zrnaste robe. U okviru doradnog centra instalisana je i suara za kukuruz sa mogunou suenja 480
tona. S druge strane, Semenarstvo odnosno apani,
raspolae sa podnim skladitem povrine 5000 m2 i paletnim kapaciteta 1000 m2, kao i u zasebnim elijama
kapaciteta 40, 100 i 200 tona. apani uz to koriste i
88 Konskilde silo-elija kapaciteta preko 12000 tona
ime je omogueno potpuno razdvajanje zaprimljene
robe kako po sortama, proizvoaima, kvalitetu... I je-

20
32

ta je ono po emu se kako u Kikindi, tako i u apcu

izdvaja tekua, 2013. godina? Moda po onoj narodnoj
dobar glas se daleko uje. Tako daleko, da su pored
domae selekcione kue, Institut NS, usluge proizvodnje, uskladitenja i dorade semena strnina, kukuruza i
suncokreta, strunim ljudima u Kikindi i apcu poverile i velike, inostrane kompanije kao Syngenta, KWS,
Pioneer.
Sve gore izneto daje kvalitet, ali se u poljoprivrednoj
proizvodnji pazi i na kvantitet, znai brojke. A one kau
da je oko 10700 tona semenske penice doraeno i prosleeno tritu. Ni ostale strnine nisu zaostajale, pa je
tako plasirano i 1400 tona jema i 300 tona tritikalea.
Pripremljeno je i preko 3500 tona semena kukuruza,
pre svih hibridi NS selekacije ali i hibridi renomiranih
svetskih semenskih kua. U toku je i intenzivna kampanja dorade semena suncokreta, jer vie od 1400 tona
treba da bude na vreme spremno za setvu kako u Srbiji,
tako i u inostranstvu.
Naravno, ovo za Kikinane i apane nije zavrena
pria. Nema stajanja. Paralelno sa poslovima dorade,
permanentno se podie nivo znanja i strunosti saradnika, ulae se u novu opremu, a u skladu sa zahtevima
poslovnih partnera krenulo se sa uvoenjem sistema
standarda kvaliteta. Jednom reju uvek i u pravo vreme, nae seme, zlatno seme.

Drugi
piu
Preuzeto: Dnevnik, oktobar 2013.

HISTERIJA I MISTERIJA
POVODOM GM HRANE U SRBIJI

Srbiji je zavladala sada ve prava histerija oko GM hrane, a sve, naalost, polako podsea na uvenu priu sa viefaznim strujama Nikole
Tesle. Tada su protivnici tvrdili da Teslinu struju treba zabraniti jer ubija.
To o ubijanju je bilo tano, ali istorija i sadanjost pokazuju ko je bio u
pravu. Donekle slino vai i za GMO. Na sadanjem stupnju razvoja tehnologije ne moe se tvrditi da je GMO siguran i pouzdan, ali ta e biti
za koju godinu, kada velike kue budu mogle tano da ubacuju gene na
precizno mesto u DNK spirali i kada GMO bude gotovo isto to i prirodno
ukrtanje i stvaranje novih hibrida? Tada emo opet ostati na repu sveta i
tehnologije i biemo pregaeni i mi i naa poljoprivreda i semenska industrija, sve zajedno s onima koji histerino galame zabranite GMO, umesto
da viu nemojte koristiti GM hranu. Da li e se neto kupovati ne zavisi
od proizvoaa ve od kupaca. A kupci moraju imati mogunost izbora.
Proizvodnja i semenarstvo su sasvim druga pria. Nauna istraivanja u toj
oblasti ne da treba zabraniti ve drava mora i da ih finansira. Proizvodnju, naravno, treba zabraniti sve dok zabrana vai i u EU, ali moramo biti
spremni za dan kada e sve barijere pasti. Nauni napredak, a posebno na
polju biotehnologija, nezaustavljiv je. Ako i kada konano stavimo paraf na
novi zakon koji dozvoljava trgovinu GM hranom, ak i najei protivnici
GMO nee imati mnogo razloga da se jede jer, po ugledu na mnoge zemlje,
moemo doneti propise koji predviaju ogranienja u cilju zatite trita i
potroaa. Smatram da je potpuno prirodno da uskladimo propise. Ako
ulazite u neki sistem, morate prihvatiti pravila, ocenio je strunjak za kukuruz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac, navodei kao
dobre primere zemalja koje su uspele da zatite svoje graane i trite Austriju i Maarsku. Oni, naime, imaju Zakon o GMO kao i u svim dravama
EU, ali nema ni prometa ni proizvodnje jer su unutranjim pravilnicima
tako regulisali. To je kljuna stvar.

Preuzeto: Beta, novembar 2013.

GMO HRANA - TA UVOZITI, A TA ZABRANITI?

rava bi trebalo ili da dozvoli korienje GM sojine same za ishranu

ivotinja ili da potpuno zabrani uvoz mesa od ivotinja hranjenih GM
hranom, smatra predsednik Grupacije proizvoaa hrane za ivotinje PKS
Zoran Vukadinovi, koji je i suvlasnik firme stone hrane Sto posto. U
prvom sluaju, domai proizvoai bi bili stavljeni u ravnopravan poloaj
sa konkurencijom u regionu, Poveanje uvoza bi smanjilo domau proizvodnju stone hrane, mesa i poljoprivrednih proizvoda i uzrono, umanjilo bi zaposlenost u reprodukcionom lancu. Srbija je, kae Vukadinovi,
u proteklih est godina uvezla 58, 25 miliona kilograma mesa i preraevina
od ivotinja hranjenih GM hranivima. Sniavanjem carina od 2014. godine
oekuje se dodatno poveanje uvoza svih proizvoda ivotinjskog porekla
koji su daleko jeftiniji upravo zbog jeftine GM hrane kojom se hrane domae ivotinje u celom svetu, naveo je on. Vukadinovi istie i da je genetski
33

modifikovana sojina sama danas prisutna u ishrani ivotinja u Evropi u

procentu od 96 odsto. Mi to meso koristimo, troimo, a ivimo u zabludi
da kod nas nema GMO, a u stvari sve vreme se hranimo genetski modifikovanim proizvodima. i istovremeno, nismo u situaciji da budemo konkurentni. Direktor kompanije Kartonval Zoran Petkovi, koja se inae bavi
proizvodnjom stone hrane, istie je da je Srbija u poslednjih osam godina
za uvoz mesa potroila 158 miliona evra, a da bi za uvoz GMO sojine same
u narednih osam godina trebalo da potroi 400 miliona evra. Zato bi to drava inila, zapitao se. Ukoliko nema dokaza o tetnosti GMO, zato bismo
uvozili GMO sojinu samu i zavisili od etve u Argentini ili nekoj drugoj
zemlji, zato ne ponemo i sami da je sadimo, poruio je Petkovi. Zbog
ega da pravimo posao argentinskim i brazilskim farmerima? Ne moe i
tamo i ovamo. Ako hoemo da radimo sa GM sojinom samom, mora da
se dozvoli seljacima da gaje GM soju, poruuje Petkovi.

Preuzeto: Politika, 17. Novembar 2013.

Autor: Boko Jaki

OD GMO DO STO

ipino, do bola. Do pre neku nedelju javnost i mediji brujali su o genetski modifikovanim organizmima koji su Srbiju podelili na dva fronta: prvi, veinski u
narodu, koji je protiv GMO kao pretnje poljoprivredi i
zdravlju stanovnitva, i drugi, manjinski, ali i zvanini,
koji kae da Srbija po zahtevu Evropske komisije mora
da dopusti promet GMO. Moramo, kae ministar trgovine Rasim Ljaji. Zato? Da bismo se ulanili u Svetsku
trgovinsku organizaciju jer bez lanstva u STO nema
ulaska ni u EU. U Srbiji je na snazi zabrana uzgajanja
i prodaja GMO, to ukljuuje GM soju, kukuruz i niz
drugih prehrambenih artikala. U EU je takva zabrana
ukinuta 2008. posle dugog spora s velikim izvoznicima GMO SAD i Kanadom koji su pred specijalnim
panelom STO optuili EU da kri pravila o slobodnoj
trgovini. Iako Srbiju niko ne tera da iz zakona izbaci
zabranu proizvodnje GMO, neki strunjaci tvrde da i bi
dozvola uvoza bila pogubna po poljoprivredu i ekonomiju Srbije, ljudsko zdravlje i okolinu. Otkako je GMO
prvi put nastao u laboratoriji 1973, ova izuzetno sloena tema je podelila svet u kome poljoprivreda pokriva
oko 40 odsto povrine zemlje, koristi 70 odsto vodnih
resursa i odgovorna je za 30 odsto produkcije ugljen-dioksida. Jedni smatraju da genetski modifikovano seme
daje vei prinos, delom zato to je otpornije na insekte,
herbicide i suu, pa je to nain da se milijarde ljudi spasu gladi, sauvaju prirodni resursi, manje kre ume i
smanji globalno zagrevanje. Tvrde da posle vie od 15
godina uzgajanja i konzumiranja u svetu nema konkretnog dokaza o uticaju GMO na zdravlje ljudi, ivotinja i stanje prirode. Drugi ukazuju da je to put unitenja
biodiverziteta i zloin prema prirodi. Kau da naune
studije pokazuju da GMO uzrokuje alergije, poveava
rizik od raka i da je toksian po bubrege i jetru, da je
dokazano da GMO zbog poveane upotrebe pesticida
zagauje vodu i zemljite: kada u biljku ubacite toksine
gene, ona postaje toksina.Za razliku od pesticida, koji-

34

ma se biljka spolja prska dva ili tri puta godinje, toksini gen je u eliji biljke sve vreme i sve vreme proizvodi
toksin. Ali, samo to se razbuktala, polemika je u Srbiji
utihnula brzinom kojom je i nastala. to samo znai da
vlast istrajava da progura problematian projekat koji
godinama deli razvijeni svet. Sve mi se ipak ini da je
selektivna proizvodnja neka vrsta genetske manipulacije. Zar ne? Uostalom, zar se ovek ne uplie u prirodne
tokove stvari: krave koje daju vie mleka, genom svinje u koji je ubaen gen jedne vrste crva, kokoke koje
daju vea jaja, poveane ribe, manje smeuran graak,
crveniji pasulj, ui kukuruz, penica s vie zrna, soja
u koju je ubaen gen bakterije. Istovremeno sluam da
je budunost Srbije da proizvodi hranu koja je zdrava,
prirodna i organska. Sluam i profesora Miladina earlia koji kae da ako dozvolimo uvoz GMO u Srbiji
treba u narednih deset godina oekivati gaenje preko
250.000 porodinih gazdinstava. Strunjaci jo procenjuju da bi, ako ovde recimo doe ameriki Monsanto najvei proizvoa GM semena na svetu to srpsku proizvodnju semena kotalo 500 miliona dolara. Ne
bih zato da propustim da podsetim da takve kompanije
sve te promene DNA ivotinja i biljaka rade samo zbog
jednog cilja: novca. Njih ne zanimaju dugorone posledice. Ono to ele, i uspevaju, jeste da kontroliu trita
semena kako bi seljake naterali da svake godine kupuju
njihovo seme. Seljaci, zaboga, ne smeju da imaju sopstveno seme! Zato je naglo skoio broj samoubistava
seljaka po Indiji koji su se zaduivali kupujui Monsantovo seme? Zato su u oktobru u sedam afrikih
drava odrane demonstracije protiv ovog oligopola?
Zato se bune farmeri u ileu? Kako je dolo do masovnog pomora pela u SAD? irom EU, slino kao u
Srbiji, meu potroaima postoji otpor prema proizvodima koji u svom sastavu imaju GM materije. Vodei
evropski trgovinski lanci takve proizvode ni nemaju u
svojoj ponudi ili je u specifikaciji, iako sitnim slovima,

naglaeno prisustvo najmanje 0,5 procenta GM materije. Ali, ako kupujete meso, mleko ili jaja tu informaciju
nemate. Zavoenje standarda u obeleavanju GM hrane je prva mera predostronosti, ali kako da verujem da
e se to ovde uraditi posle afere s aflatoksinom u mleku?
itam o Argentini. Zemlja nekada poznata po najboljem mesu s pampasa, dramatino se promenila otkako
je 1996. uveden genetski inenjering. Sada dominiraju GM soja, kukuruz i pamuk, ali su i pesticidi koji su
omoguili da Argentina postane trei najvei svetski
proizvoa GM soje korieni na nain koji niko nije
oekivao. Lekari i naunici sumnjaju da su hemikalije
uzronik poveanja stope kancera, uroenih anomalija
i drugih zdravstvenih problema. Neka me neko ubedi
da su koristi mnogo vee. Takve tzv. kost benefit analize
nema. Treba da poverujemo na re. Kome? Bivoj ministarki poljoprivrede koja se meu prvima zduno zalagala za GMO? Zato to je bila stipendista Monsanta!
Znam da su promoteri GMO moni. Direktor Monsanta je ove godine dobio prestinu Svetsku nagradu
za hranu. U Vijetnamu ova kompanija stoji iza odluke
vlade da ukine zabranu GMO i do 2020. prekrije treinu obradivih povrina GM usevima. Isti onaj Monsanto koji je pre etiri decenije pomogao da Vijetnam
bude zasut otrovnim agensom oran koji je unitavao
ume i jo truje naciju od 90 miliona. I tako, dok se na
irokom potezu od EU preko Srbije do Vijetnama GMO
namee, Amerika se posle godina prihvatanja suoava
s jakim pokretom njihovog ograniavanja u poljoprivredi. Donete su stotine zakona. Vaington sprema propise o striktnom obeleavanju GM hrane. Nedavno je
lokalna vlast ostrva Kauai, na Havajima, prva u SAD
usvojila izuzetno otre mere koje kompanije obavezuju
da otkriju prisustvo i upotrebu GMO i pesticida. Uspostavljene su zone zabrane prskanja oko kola, naselja,
medicinskih ustanova i puteva. Vraaju se plantae na
kojima se do skora gajili eerna trska i ananas. Moda i

zato Monsanto trai nova trita. Pre deset godina po

Vojvodini su se unitavali zasadi GM soje, ali ini se da
smo blizu da uskoro dobijemo GM kukuruz, argarepu,
verovatno i GM krompir u koji je svojevremeno ugraivan gen pele!
Davno sam, grekom, popio au genetski modifikovanog sojinog mleka. I nita mi se nije dogodilo, za
sada. Ali, moda su naunicima potrebne decenije da
premere posledice ako ih ima genetski modifikovane hrane. to je razlog vie da i moja vlada ovom narodu u meuvremenu prui sve informacije o hrani koju
troimo. Ako su argumenti protiv GMO ozbiljni kakvi
jesu, onda bi i lanstvo u STO moralo da se brani jo jaim argumentima. Neka se ministar trgovine ne ljuti, ali
stvar je toliko ozbiljna da nikome ne verujem na re. to
znai da mnogi poput mene oekuju analizu s kojom bi
trebalo da se pojave u Skuptini. A pre toga da otvore
javnu debatu. Kad politiari povedu kampanju da motoristi treba da nose kacige ili da se mladi odvrate od
droge, zaspu gradove bilbordima, a televiziju prigodnim spotovima. Oekujem da objasne fenomen GMO,
a ne da ispod ita guraju genetski modifikovane zakone

35

Jednostavno, FitoFert
priredili:
Slavoljub Vukievi, dipl. hemiar
Dragan orevi, dipl. in. polj.

rologodinji, promotivni tekst o proizvodima

Fertico Ni, naslovljen Novo, najnovije... otpoeo je ovako: Ako postoji jedna re kojom bi se
dale opisati aktivnosti preduzea FertiCo Ni u 2012.
godini, onda je to re novo. Zato ba ova re?. Jednostavno, preduzee FertiCo osnovano 2004. godine, u
cilju proizvodnje specijalizovanih mineralnih kristalnih
vodotopivih i tenih formulacija hraniva za prihranu
gajenog bilja preko lista se poetkom januara preselilo
u novi prostor. Pogoni Formulacije i Supstrati na
preko 1500 m2, locirani su u blizini istonog ulaza u Ni
(autoput Beograd Skopje, izlaz Centar-Aerodrom).
Pominjali smo i nove proizvode, novi vizuelni izgled
proizvoda, nove ljude koji su svojom strunou irili
priu o prednostima brenda FitoFert itd.
Podseanja radi, delatnost ovog, naglaavamo, jedinog
domaeg proizvoaa, FertiCo je proizvodnja hraniva
koja prati profesionalnu poljoprivredu proizvodnju ali
i zadovoljava i zahteve hobi trita. Na osnovu ovih zacrtanih ciljeva, razvijen je i proizvodni program FitoFert u kome je preko 30 razliitih formulacija vrstih
NPK (compaund) hraniva, direktnih (straight) mono ili
dvo komponentnih hraniva, tenih NPK hraniva, mineralnih hraniva na bazi mikro i sekundarnih elemenata,
CRF ubriva, organo mineralnih hraniva, hobi garden proizvoda, kao i supstrata nemakog proizvoaa
Terracult u pakovanjima od 70 i 250 litara, i to: TCS
Tray B 30/70 (0-7mm) supstrat za setvu semena cvea
i povra, TC4 80/20 (0-10mm) supstrat za setvu i pikiranje rasada povra i cvea, TC5 100/O (0-20mm) supstrat za pikiranje rasada povra i cvea, TC8 100/0 (720mm) supstrat za sadnju saksijskog cvea i Milled Peat
100/0 (0-40 mm) pH 3,5.
Uvedenim 2012., a u pravom svetlu se pokazali u 2013.
godini, proizvodima FitoFert Kristal Melon 14:7:28, FitoFert Kristal Pepper 11:7:33, FitoFert Kristal Tomato
12.5:6:31, pridodati su i FitoFert AminoFlex, FitoFert
HumiFlex, FitoFert Kristal Berry, FitoFert HumiStart,
FitoFert Ca-apple i FitoFert Bor teni.

36

irenje asortimana ne bi bilo mogue da nije insalisana i nova, automatizovana oprema koja je omoguila
kako uveanje proizvodnje, tako i raznorodnija pakovanja pojedinih proizvoda. Kako bez popisa nema ni opisa, to se moraju pomenuti i brojke. U tekuoj, 2013. godini, proizvedeno je 750 tona kristalnih ubriva, preko
350 tona tenih formulacija i 110 tona formulacija sve
traenijih sekundarnih i mikroelementarnih ubriva.
Paralelno sa proizvodnjom, jaan je i sektor primene, odnosno prenoenja znanja krajnjim korisnicima.
U okviru Strune slube kompanije Agromarket formirani AgroServis je sa trojicom specijalista za ishranu
bilja uspeo da povrtarima, cvearima, voarima-vinogradarima i ratarima na podruju Srbije, Republike Srpske, BiH Federacije i Crne Gore, direktno, na terenu, uz
pomo pokretne laboratorije obavlja analizu zemljita,
supstrata i vode, a na bazi toga preko softverskog programa nalae i preporuke za izbalansiranu ishranu bilja. Jer samo na osnovu aplikacije dobre poljoprivredne
prakse u oblasti nege i ishrane bilja, mogu se ostvariti
visoki i stabilni prinosi poljoprivrednih proizvoda sa
uravnoteenim i usaglaenim odnosima prinosa i kvaliteta.
Tokom 2013. godine je nastavljeno utemeljenje starih
i osvajanje trita Makedonije i Bugarske, Kosova i Metohije, Kipra istim principom kao i domaeg, kvalitetan
kadar i kvalitetni proizvodi ili obrnuto..
Ono to se posebno izdvaja u 2013. godini je prodor,
za sada samo kroz sistem ogleda i na trite Ruske Federacije. Velika zemlja, pa i velika koliina uzoraka (preko 2 tone). Prvi rezultati su iznad svakog oekivanja o
emu govori i poseta preko 50 voara iz Krasnodarske
oblasti Srbiji i upoznavanje i sa apliciranom tehnologijom prihrane FitoFert ubrivima u jo jednom biseru
Agromarket Grupa, PIK Juni Banat u Beloj Crkvi,
poetkom okotbra meseca.
Ovakva dugogodinje planirana eksplozija ubriva
proizvoda FitoFert nalae dalje jaanje i na polju procesne opreme, usavravanje i jaanje kadrova. Sve ovo u
funkciji ispunjenja planova za 2014., a oni su preko 1200
tona kristalnih ubriva, 500 tona teno formulisanih
proizvoda i 150 tona sekundarnih i mikroelementarnih
ubriva. Naravno, u postupku je i registcija novih formulacija. I za njih, kao i sve uvedene, isto pravilo, prvo
proba u Beloj Crkvi i Zajearu, kao i Crepaji, Brestovcu,
Lalincu, Navalinu, Drenovcu, Batuincu, Arilju... Kada i
ako prou ove testove, evo ih kod proizvoaa.
U svim ovim novinama, ima i neto starog. To su
vredni ljudi, zato ne rei vredne Nilijkee i Nilije bez
kojih se ne moe. Ljudi koji su stvarali i stvaraju brend
FitoFert, jedini domai brend u ovoj kategoriji hraniva
koji strunou svojih tehnologa, operativnih saradnika,
vrsnom strunom slubom, kvalitetom, asortimanom i
pakovanjem uspeno konkurie stranim brendovima.
Realnost koja pobeuje iliti jednostavno, FitoFert.

Kalendar poljoprivrednih radova

u decembru i januaru

ecembar (latinski: decem, december) - dvanaesti mesec u godini, prosinac, zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru, brojei
od marta.

38

priredio:
Dragan orevi,
dipl. in. polj.

Sneg je najee prekrio polja, vegetacija miruje pa

je briga za stoku glavni posao u ovom mesecu. Ako u
godini ima bar malo vremena za predah, onda je to u
decembru. U toploj sobi sumiraju se rezultati postignuti tokom godine, planiraju se radovi za sledeu sezonu.
Mehanizacija se priprema za prezimljavanje, ukoliko to
ranije nije uinjeno. Nabavlja se seme, ubrivo, zatitna
sredstva i rezervni delovi. Treba nai vremena i za prouavanje strune literature.

Januar (latinski: Janus, januaris) - Janusov mesec,

tj. mesec kojim godina poinje, zimski mesec, seanj,
ima 31 dan, a prate ga brojne poslovice: Kad u januaru zima stee, onda jesen dobro rodi, Ako januar nije
u snegu, teko njivi, dolu i bregu, Januarska kia sve
useve ia, Zima je kao ena, dobre strane joj se vide, a
loe osete. Tako su govorili nai stari. U njihovim izrekama nataloilo se vekovno iskustvo. Uostalom, januar
se naziva i ledeni mesec. Jer, ako neki mesec zasluuje
epitet najhladnijeg i najzimskijeg, onda je to sigurno
januar. U takvim vremenskim uslovima, reklo bi se, poljoprivrednici nemaju ta da rade. Ali, nije tako. Vredni
ljudi na selu i u ovom mesecu obavljaju mnoge itekako
vane poslove

Sneg i severac to je decembar. Na naim geografskim irinama to je najoblaniji mjesec u godini, to mu

daje karakteristike kasnojesenjeg meseca. Registruje se
najvea srednja mesena oblanost, odnosno najmanji
broj vedrih dana. To je mesec sa najmanjim brojem sunanih asova. injenica je da i kratkoa dana uslovljava
te pokazatelje, ali i oblanost. Padavina je manje nego
u novembru, ali vie nego u januaru. Kia pada ee
nego sneg. S druge strane, temperatura osetno opada,
decembar je znatno hladniji od novembra (proseno
oko etiri stepena). U naim krajevima, tvrde meteorolozi, svake etvrte godine decembar bude najhladniji
mesec u godini. Prati ga sneg i sneni pokriva pa ima
puno razloga da ga smatramo pravim zimskim mesecom. Decembar najee karakteriu vremenske situacije u kojima su nai krajevi na granicama uticaja nekog
hladnog severnog anticiklona i junog, sredozemnog
ciklona. U decembru su cikloni relativno esti, ali ipak
rei i sa manje padavina nego u novembru. Meutim, i
anticikloni su u ovom mesecu rei. Zbog toga u decembru preovlauje tmurno i vlano vreme uz povremene
prodore toplote sa juga, ali i hladnoe sa severa. Istorijski, najhladnije zime bile su one u kojima je decembar
bio hladan.

Ratarstvo - U decembru se dovrava zimsko oranje,

zavisno od vremenskih prilika, a zemljite se ubri stajnjakom. Ranije posejanu ozimu penicu, jeam i ra,
koji su razvili vie od etiri lista ili su izbokorili, treba
prihraniti. Ispustite vodu s ugroenih njiva. Mehanizacija se priprema za prezimljavanje, ukoliko to ranije nije
uraeno. U ovom mesecu ne treba izostati sa predavanja poljoprivrednih strunjaka, a treba pratiti i strunu
literaturu.

Ratarstvo - Ako zemljite za setvu jarih, prolenih

useva nije poorano jesenas, ore se sada, naravno, pod
uslovom da vremenske prilike i vlaga zemljita to dozvoljavaju. Pre oranja rasturaju se stajnjak i mineralna
ubriva. Ako otopli, na parcelama sa ozimim usevima
gde se zadrava voda, suvinu vodu treba odvesti pravljenjem brazda (plugom) ili jarka (motikom ili aovom).
Na tlu gde se pojavila ledena pokorica, treba je razbijati.
Poetkom svake godine prave se planovi za prolene i
ostale radove tokom godine. Nabavlja se reprodukcioni
materijal: semena, ubriva, zatitna sredstva, rezervni
delovi i ostalo to je potrebno za prolenu setvu. Kontrolie se stanje uskladitenih proizvoda. Poseuju se
zimska predavanja I obuke.
Povrtarstvo - decembar je mesec kada se zavrava
berba kasnih kupusnjaa preostlaih na polju i poinje
priprema plastenika i staklenika za ranu proizvodnju
povra. Nabavljaju se semena i zatitna sredstva, pregleda se i popravlja mehanizacija, oprema i alat.
Povrtarstvo - Pripremaju se zatiene leje za setvu rasada. Seje se paprika te rani kupus i ostale kupusnjae
u zatienom prostoru za proizvodnju rasada. Krtole
krompira se naklijavaju za ranu proizvodnju. Vri se
priprema za narednu vegetativnu sezonu. U plastenicima i staklenicima obavljaju se sve potrebne pripremne
radnje. Prave se planovi proizvodnje, sreuju se maine
i alati, nabavljaju se potrebni materijali ubrivo, sredstva za zatitu bilja i sadni materijal. Ukoliko eventualno na polju ima kelja pupara, praziluka, rena, treba ih
brati ako nema snega i zemlja nije smrznuta

Voarstvo i vinogradarstvo - ukoliko vremenske prilike dozvole, nastavlja se sadnja voaka. U jesen posaene voke ogru se zemljom da ne bi dolo do oteenja korena. Ako ima lepih dana, voke se iste od tetoina, ubre (ako to nije uinjeno ranije), orezuju se suve
i oteene grane, ozlede premazuju kalem-voskom, a
oko stabla vezuju papirni pojasevi za hvatanje tetoina. Neki voari postavljaju kuice i hranu za ptice. Kad
proitate koliko jedna ptica uniti insekata u toku samo
jednog dana, onda ete se sloiti da je i briga za ptice
voarski posao! Kontrolie se da li zeevi i drugi glodari prave tetu u vonjaku. U ovom mesecu obavljaju se
jo neki poslovi koji nisu ranije zavreni, kao obezbee-

nje vonog semena, skidanje reznica i kalem-granica,

nabavka pogodnog peska za stratifikale. Kontrolie se
utrapljeni sadni materijal. Uskladiteni plodovi jabuka,
kruaka, dunja i eventualno drugog voa se kontroliu,
pakuju i otpremaju. Popravljaju se maine, alati i ambalaa.
Vinogradari pripremaju materijale za postavljanje
naslona. Stajnjak i mineralna ubriva se rasturaju po
vinogradu. Za nove vinograde obavlja se rigolovanje
zemljite. U vinskim podrumima se kontrolie stanje
vina.
Voarstvo i vinogradarstvo - Izvodi se zimska rezidba i sadi se voe (ako je zemljite ocedito i temperatura
vazduha pozitivna). Plodovi u skladitu se pregledaju i
klasiraju. Obavljaju se pripreme za izvoenje radova u
vonjaku tokom zime, prolea pa i leta. Pod ovim pripremama podrazumeva se utvrivanje i nabavka potrebnih mineralnih i organskih ubriva, sredstava za
zatitu, semena voa, podloga, kalem-granica, reznica
i sadnica. Popravlja se mehanizacija, alat i ambalaa.
Kada sneni pokriva nije visok i temperature nisu izuzetno niske i u vonjaku se mogu izvriti neki radovi
kao to su: ubrenje organskim i mineralnim ubrivima i obrada zemljita, ako nije obavljena u toku jeseni,
priprema zemljita za sadnju voaka (rigolovanje ili kopanje jama), krenje starih i dotrajalih stabala, zatita
zasada jagoda od golomrazice prekrivanjem slamom,
odstranjivanje dvogodinjih izdanaka iz zasada maline
i kupine.
Nabavljaju se stubovi, kolje, ica i drugi materijali potrebni za vinograd u toku godine. Zavrava se rigolovanje zemljita za podizanje mladih vinograda. Pripremaju se mesta za sadnju oiljenih kalemova. Stajnjak
se utovara, prevozi i istovara orezana loza. Vri se popravka naslona. iste se kanali i ureuju putevi. Skidaju
se reznice. Kontroliu se trapovi ako je sadni materijal
blagovremeno nabavljen.
Stoarstvo - s obzirom na to da decembar karakteriu
niske temperature, treba dobro videti da li sva stoka ima
dobar i ugodan smetaj, ne samo zbog hladnoe, nego i
zbog provetravanja i mnogo ega drugog. Nije tano da
ivotinje ne vole komfor. U ovom mesecu mnogi, koji
to nisu ranije uradili, kolju utovljene svinje i ostale vrste stoke. Ovo je vreme za analize finansijskih rezultata
postignutih u godini koja se blii kraju. To je prilika da
se stoari na osnovu postignutih rezultata opredele za
obim i vrste stoarske proizvodnje u narednoj godini.
Ali, za ovaj posao treba imati odgovarajue podatke i
knjigovodstvene evidencije.
Stoarstvo - Preivarima je potrebno obezbediti pored sena i neto stone hrane u obliku korenasto-krolastih biljaka i manje koliine koncentrovane hrane. Koncentrat moe biti gotova fabrika smea, a ako je nemate, stoci se daje prekrupa od jema, kukuruza i ovsa u
podjednakim koliinama. U jelovnik svoje stoke ukljuite sve popularniju stonu hranu tritikale. Suprasne
krmae se hrane raznovrsno i strogo se pazi da hrana
ne bude smrznuta ili buava. Silaa se daje svoj stoci,
39

jer uz kvalitetno seno predstavlja najbolju hranu. Ovce

se pare za letnje jagnjenje. Dobri stoari uvek paze pod
kakve ovnove priputaju svoje ovce jer od toga u velikoj meri zavisi kakav e podmladak dobiti. Kokokama
u ovim mesecima daje se kombinovana koncentrovana hrana i dobro se utopljavaju, tako da temperatura
ne padne ispod +120C. I na kraju jedno veoma vano
upozorenje stoarima. Januar je mesec kada stoari u
brdsko-planinskim krajevima moraju imati u vidu da
se gladni vukovi pribliabaju selima, upadaju u torove
i prave velike tete. Kako se zatititi? Svako e to uiniti prema svojim uslovima i mogunostima, ali dobar
smetaj stoke je dobra garancija sigurnosti. I dobri psi
mogu biti od velike koristi.

vanje grmlja. Poto zimzelenim biljkama i etinarima

suva zima ne odgovora, poeljno je nedostatak vlage
nadoknaditi zalivanjem. Ova mera nege posebno se odnosi na sadnice posaene jesenas. Na negu travnjaka
ne treba zaboraviti ni u zimskim mesecima. Ovo se pre
svega odnosi na ubrenje, jer ono u ovo doba godine
ima odgovarajui znaaj za razmnoavanje bokora. Za
ubrenje treba nabaviti KAN, koji se ravnomerno rasipa po celoj povrini. Po kvadratnom metru potrebno je
do 30 grama ovog ubriva. Vreme opadanja lia pogodno je za uzimljavanje drvenih rezanaca iblja. One
se od delova jednogodinjih ili dvogodinjih izbojaka
reu i trape u treset ili pesak. Tu ostaju do prolea, kada
se sade na stalno mesto u vrtu.
Vrt - Hladni zimski dani su najpogodnije vreme da
se u vrtu prebace gomile komposta i da se ubri stajnjakom i mineralnim ubrivima. Rue treba redovno
kontrolisati, da li su zatiene od zime i da li su u dobrom stanju. Ako je sneg napadao u velikim koliinama, etinare i ostalo ukrasno grmlje i manja stabla treba
otresanjem osloboditi snenog tereta. Letnje bilje (pelargonije, fuksije i visee karfiole), koje je spremljeno u
podrumu, povremeno zalivati. Takoe, zalivati povremeno ukrasno bilje u malim buradima (oleander, mirtu, aukubu).

Vrt - Iako zbog hladnoe veina biljaka u vrtu miruje, ljubitrelji cvea i u decembru imaju posla. Po suvom
vremenu moe se nastaviti proreivanje i podmlai-

40

Zimski meseci s jedne strane znae delimian ali dinamini predah poljoprivrednika, a s druge s uvod u
novu sezonu. to ga bolje kroz analize, savete i preporuke bolje iskoristimo to se moemo nadati i profitabilnijoj proizvodnji.

Upotpunjena ponuda - do trpeze

priredio:
Dragan orevi,
dipl. in. polj.

vakako najstarija, ali po stau najmlaa lanica

Agromarket Grupe je i kragujevako preduzee
itoprodukt. Naime od 2013. godine, proizvodnji,
distribuciji, preradi i doradi se prikljuila i proizvodnja
hleba naeg, nasunog.
Temelji ovog preduzea seu nekih 160 godina unazad. Vek i po duga kragujevaka tradicija proizvodnje
brana datira iz vremena brae Pavlovi-Bojadi. Od
daleke 1856. godine do danas bez prekida traje razvoji put preduzea. A ulazak u Agromarket Grupu je i
ulaznica za osiguranje daljeg jo uspenijeg razvoja jer
Kragujevac i okolina se ire, poveava se broj stanovnika te je potreba za kvalitetnim mlinsko-pekarskim
proizvodima vea.

Da bi svi postojei kapaciteti bili iskorieni u potpunosti, deo kvalitetne sirovine se obezbeuje proizvodnjom strnina u preduzeima koja posluju u okvru
grupe, u Beloj Crkvi i Zajearu, a delom iz otkupa. Pri
tome ne treba zaboraviti da je matina kompanija vlasnik i sorte rai ampion, koja se umnoava irom Srbije ali i ire to sve garantuje da e pored kvalitetnog
hleba i peciva od belog brana, u ponudi biti pravi, ali
stvarno pravi raeni hleb.
Struno osoblje i savremeni proizvodni kapaciteti,
tradicija i inovativnost garancija su kvaliteta i odlinog
ukusa iroke palete pekarskih proizvoda koje nudi itoprodukt Kragujevac.

ta je ono ime danasitoprodukt A.D.

raspolae? Jednom reju, savremenim
proizvodnim kapacitetima koji ine:
silosni skladini prostor za itarice
kapaciteta 45.000 tona, sa suarom za
itarice na zemni gas kao energentom
silos za brano kapaciteta 1.120 tona
mlin koji prerauje 120 tona sirovine
za 24 sata
etiri automatske linije za proizvodnju
hleba ukupnog kapaciteta 8.000 vekni
na sat
linija za proizvodnju luksuznog belog
peciva (Werner Pfleiderer Nemaka)
kapaciteta 5.000 komada na sat
linija za proizvodnju zamrznutog
lisnatog testa (Sewer Rondo vajcarska) kapaciteta 300 kg na sat
41

Neodoljiva kraljica Mediterana

jen miris prija, oputa i dopire do svih ula.

Nije nikakvo udo to se koristi ve hiljadama
godina. Lavanda ili botaniki Lavandula officinalis L. pripada mnogobrojnoj familiji Lamiaceae, je
viegodinja bunasta biljka. Krasi je lepota, atraktivna boja, divan miris, neobian ukus i brojna lekovita
svojstva. Vodi poreklo sa grkih ostrva, nosi sa sobom
istoriju dugu 2500 godina. a smatra se, da su je Arapi doneli u Grku, odakle se proirila Mediteranom.
Pretpostavlja se da re lavanda dolazi od latinske rei
lavare, prati, ili livendula koja oznaava modru ili plaviastu boju. Upotrebljava se kao zainska, lekovita, ukrasna i obredna biljka. Koristi se kao primarni sastojak
parfema u parfimeriji i kozmetici. U medicini se koristi
u proizvodnji nekih lekova i korektor ukusa i mirisa.
Dobra je medonosna biljka Danas se najvie plantano
gaji u Rusiji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji i Engleskoj a
od nedavno i u Srbiji.
Najstariji pisani dokumenti u kojima se spominje datiraju iz doba pre Hrista. Lavanda se pod imenom Nard,
koji su prvi uveli stari Grci prema istoimenom gradu u
Siriji, spominje u Bibliji. Drevni Egipani koristili su
je za mumificiranje, a Feniani i Arapi su proizvodili
nadaleko poznate parfeme. Brojna su predanja vezana
za ovu udesnu biljku. Tako se pominje da se Kleopatra posluila mirisom lavande kako bi zavela Cezara, a
kasnije i Marka Antonija. U Starom zavetu je nabrajaju
uz druge skupocene zaine, a pominje se kao jedno od
mirisnih ulja kojima se namirisala Judita pre zavoenja neprijateljskog vojnog zapovednika, kojega je na-

42

priredila:
Olivera Gavrilovi,
dipl. in. polj.

kon toga ubila da bi spasila Jerusalem. Kraljica od Sabe

poklonila je kralju Solomonu upravo lavandu. Rimljani
su koristili lavandino ulje za kupanje, osveenje prostora, zatitu od komaraca i muva, dezinfekciju rana i kao
dodatak meavinama bilja za puenje. U doba srednjeg
veka i renesanse u Francuskoj se lavanda upotrebljavala za pranje i suenje vea, a pralje su se zvale lavande. Lavanda se uzgajala i u manastirima u medicinske
svrhe. Za vreme londonske kuge u 18. veku koriena
je kao zatita od infekcije i to tako to su je ljudi stavljali ispod nosa i udisali. Lavanda se za vreme Prvog i
Drugog svetskog rata koristila kao sredstvo protiv bola
i kod previjanja rana kao zatita od infekcija.
Od davnina poznata su lekovita svojstva lavande; lavandom su leeni ljudi koji pate od nesanice, od bolesti
nerava, loeg varenja. Eterino ulje lavande ugodnog
je mirisa, jedno je od retkih koje se moe direktno nanositi na kou, unitava gljivice, deluje protivupalno i
umirujue, ublaava opekotine i rane jer ima snano
antiseptiko dejstvo. Kupka sa uljem lavande smiruje
napetost, visok krvni pritisak, oputa greve, a kod reumatskih problema koristi se masano ulje sa lavandom.
Preporuuje se za smanjenje stresa i nervoze, takoe
blagotvorno deluje protiv migrene i nesanice. Mirisne
vreice tradicionalno se stavljaju u ormare za ugodan
miris i zatitu od moljaca.
Nekad vrlo popularan u kulinarstvu, cvet lavande,
ponovno se sve vie koristi. Naroito cvet prave (fine)
lavande - Lavandula angustifolia koji je finijeg i blaeg

mirisa u odnosu na lavandine. Zbog slatkastog mirisa

najvie se primjenjuje za deserte, poput sladoleda sa lavandom, krema i kolaia. Lavandom se zainjuju jela
sa rotilja, a sastavni je deo poznate provansalske meavine zaina. Kao zain mogu se koristiti i mladi lisni
izdanci.
Rodu Lavandula pripada oko 30 vrsta, a najznaajnije
i najrairenije vrste su: prava lavanda - Lavandula augustifolia i lavandini - Lavandula x intermedia. Prava
lavanda - Lavandula angustifolia, Lavandula vera, Lavadula officinalis predstavlja izvornu vrstu prenetu iz
prirode, ijim ukrtanjem su nastale druge podvrste i
hibridi. Zovu je i fina lavanda. Lavandini su skup hibrida nastali ukrtanjem prave lavande - L. angustifolia
i irokolisne lavande - L. latifolia.
Prava lavanda je viegodinja biljka koja raste u obliku
poluloptastog grma visine 40 do 60 cm. Cvetne grane
su jednostavne, duge od 20 do 40 cm. ivotni vek gajene lavande je do 30 godina. To je termofilna biljka koja
za nagomilavanje eterinog ulja zahteva visoke temperature tokom cele vegetacije. Topli, od vetra zaklonjeni
tereni pogoduju brzom rastu biljaka. Biljka u mirovanju
podnosi temperature i do - 300C. Nema velikih zahteva
u pogledu zemljita, uspeva i na plitkom, siromanom
pa i na kamenitom terenu. Odlino podnosi suu osim
u poetnoj fazi rasta. Uspeva sve do nadmorske visine
od 1.700 metara, a irokolisna samo do 700 metara Za
razliku od prave lavande, hibridna lavanda - Lavandin
je zbijeniji grm visok 80 do 100 cm. Cvetne stabljike su
razgranate i duge od 60 do 90 cm. Hibridna lavanda je
sterilna. Neto je zahtevnija i najbolje prinose daje na
dubokim, plodnim zemljitima sa dobrim vodovazdunim reimom, uspeva do 1000 metara nadmorske visine. Lavanda je tipina kserofitna biljka, to znai da
dobro podnosi suu. Uspeva u toplim i sunanim predelima i zahteva puno svetlosti. U nedostatku svetlosti
drastino smanjuje cvetanje i koliinu ulja. Za gajenje
se mogu iskoristiti suvi tereni na junim padinama, sa
to vie svetlosti. Prema zemljitu ima skromne zahteve, moe se gajiti na lakim tipovima zemljita koja su
plitka i krena, kao i zemljita koja imaju manji znaaj
u poljoprivredi. Poto je viegodinja biljka sa jakim korenom koji dobro vezuje zemljite, moe se iskoristiti
za nagnute terene, podlone eroziji. Za gajenje lavande treba iskoristiti one parcele koje nisu najpogodnije
za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, poto ona
ostaje na istom mestu vie od 10 godina. Najpogodniji
predusevi su svi oni koji ostavljaju nezakorovljena zemljita. Lavanda je lo predusev za veinu kultura, jer
ostavlja za sobom iscrpljeno zemljite iskvarene strukture i zaraeno mnogim viegodinjim korovima.
Obrada zemljita za zasnivanje zasada lavande priprema se u jesen, godinu dana ranije, i to dubokim oranjem
(na 35 do 40 cm) i unoenjem organskih dubriva. Do
zasnivanja zasada najbolje je da se zemljite obrauje
kao crni ugar, ili eventualno zasadi neki rani predusev
(neka leguminoza). Prilikom zasnivanja zasada treba u
zemljite uneti 35 40 t/ha organskog dubriva, 70 - 80
kg/ha P205 i 100 120 kg/ha K20 na dubinu 30 - 40 cm.
U prolee, nakon sadnje, valja poubriti sa 70 80 kg/
ha N, zbog boljeg bokorenja. U godinama intenzivnog

iskoriavanja zasada treba svake godine uneti (u zavisnosti od plodnosti zemljita) 60 100 kg/ha azota,
50 - 60 kg/ha fosfora i 80 100 kg/ha kalijuma. Preporuuje se da se u jesen poubri fosforom, kalijumom
i treinom azota, a 2/3 azota uneti u prolee. Nakon
cvetanja se ne preporuuje dubrenje azotom i folijarnim dubrivima, jer se poveava osetljivost na mrazeve
i bolesti. Predsetvena priprema se obavlja, u zavisnosti
od naina razmnoavanja i vremena setve (sadnje), u
jesen ili u prolee.

Razmnoavanje lavande se moe obaviti generativno,

direktnom setvom ili proizvodnjom rasada u hladnim
lejama i vegetativno, deljenjem bokora, zelenim i zrelim
reznicama i polonicama. Ovo su naini razmnoavanja prave lavande, dok se hibridna lavanda razmnoava
samo vegetativnim putem. Direktna setva je retka zbog
veoma sporog nicanja i razvoja biljaka prve godine. Zelene i zrele reznice se koriste za razmnoavanje jer se
tako uvaju dobre sortne osobine i dobijaju ujednaen
usev. U vie zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje
se iskljuivo ovaj nain proizvodnje rasada, ispod folije
ili u toplim lejama. Za skidanje reznica najpogodnije su
4 - 5 godina stare biljke. Reznice pripremljene na standardni nain zabadaju se u pesak na dubinu 4 - 5 cm, na
rastojanju 6 - 10 x 2 - 3 cm. Nakon zalivanja reznice se
zasenjuju da bi se bolje oilile. Zelene reznice se seku u
toku vegetacije, u leto, dok se zrele reznice seku u jesen
ili rano prolee, pre kretanja vegetacije. Oiljene reznice se rasauju na parcelu i neguju jo godinu dana da
dobro ojaaju. Tokom oiljavanja i kasnijeg razvoja sadnica redovno se odstranjuje korov (okopavanje i plevljenje). Specifina mera nege je koenje. Kada izdanci
porastu 15 - 20 cm pokose se na visinu 8 - 10 cm, da bi
se podstakao intenzivni razvoj bonih izdanaka i ojaao
korenov sistem. Za razmnoavanje polonicama najpogodnije su biljke starosti 3 - 4 godine. U rano prolee
43

se plugovima zagrne zemlja do bokora, a odmah zatim

runo zagrnu do 30 cm visine vlanom i rastresitom zemljom. Na bonim granama debljine olovke do jeseni
se obrazuju adventivni korenovi. U jesen, po vlanom
vremenu, busenovi se odgru i oiljene grane se odsecaju od matinog buna. Ovim metodom sa jednog
buna se moe dobiti 100-150 oiljenih reznica, koje se
odmah sade na stalno mesto da se koren ne bi osuio.
Sadnju lavande treba obaviti dobro oiljenim rasadom, to podrazumeva razvijen korenov sistem, dosta bonih grana i visinu 15 - 20 cm. Rasauje se po
vlanom vremenu, uglavnom runo, na razmake 80 x
80, 100 x 80 ili 100 x 100 cm, u zavisnosti od kvaliteta
zemljita, a hibridna lavanda na 100 x 150 cm. Ovakva
sadnja se primenjuje na terenima gde je nemogua mainska nega. Na ravnim terenima je mogua sadnja u
pantljike (trake u vidu ive ograde), gde su sve operacije
pa ak i etva velikim kosilicama mehanizovane. U tom
sluaju sadnja se obavlja na 100 x 30 - 50 cm. Razvojem
bunova kronje biljaka u redu se sastavljaju i redovi
izgledaju kao iva ograda. Ovim nainom dobija se vie
biljaka po jedinici povrine, a samim tim raste i prinos.
Za jedan hektar potrebno je oko 20000 biljaka. Hibridna lavanda je znatno robustnija te se redovi razmiu i
do 200 cm, pa je za hektar potrebno oko 10000 sadnica.
Nega zasada lavande u prvoj godini gajenja se sastoji
u tome da se krajem maja ili poetkom juna mlade biljke kose na visinu 8 - 10 cm, to utie na bolje bokorenje.
U drugoj godini ova operacija se ponavlja, ali na niu
visinu 15 - 18 cm. Kasnije se etvom cvetova formira i
bokor eljenog oblika. Prazna mesta u redovima popunjavaju se sadnicama u jesen prve godine. Okopavanje
i plevljenje se primenjuje u zasadima sa manjim razmakom izmeu redova, na nagnutim terenima i kod
proizvodnje rasada. Specijalana mera nege za zasade
lavande, primenjuju se svake ili svakih 4 - 5 godina.
Skraivanje izdanaka radi boljeg bokorenja se obavlja
skoro svake godine u prolee. U jesen se odstranjuju
osueni i odrveneli izdanci, kao i naknadno iscvetale ili
precvetale cvasti bez ekonomske vanosti. Prema potrebi podrivaima se obrauje dublji sloj 40 - 60 cm,

44

da bi se popravila struktura i aeracija zemljita. Ako

postoje uslovi za navodnjavanje treba ih iskoristiti, ali
do poetka cvetanja. Kasnije navodnjavanje nepovoljno
utie na biljke i one ulaze u zimu nespremne i podlone
izmrzavanju. Najbolje rezultate su pokazali sistemi za
navodnjavanje putem brazdi i kap po kap, tako da se
listovi ne kvase u uslovima visoke temperature.
Zatita lavande se primenjuje samo u uslovima jaih
napada s obzirom na to da spada u red biljaka otpornih
na bolesti. Ako se i pojave neka oboljenja to, se deava u
vlanim godinama ili ako je zasad podignut na vlanom
terenu. Lie i koren napada gljivica Septoria lavandulae, koja izaziva truljenje korena. Od tetoina lavandu
napadaju stenice, cikade i vai koje siu sokove lista i
stabla. Manju tetu nanose gusenice moljca i larve muica koje grickaju listove. esta je pojava i viline kosice
i u uslovima jakog napada oaze se tretiraju herbicidima
na bazi dikvata ili parakvata.
etva lavande se obavlja u optimalnom periodu
kada su biljke u punom cvetu i traje 7 - 8 dana. U naim uslovima to je druga polovina juna i prva polovina
jula za pravu lavandu, a druga polovina jula do poetka avgusta za hibridnu lavandu. Na manjim nagibima
etva je mainska, specijalnim kosaicama za lavandu.
Kosaice mogu biti vuene i samohodne. Posle etve
cvasti se odnose na suenje. Prirodno suenje obavlja
se u tankom sloju ili vezivanjem buketia koji se okae
cvastima nadole, na zatamljenom i prozranom mestu
da cvet ne izgubi boju. Vetako suenje je u suarama,
na 40 450C. Prinos zavisi od starosti zasada i uslova
gajenja. Prinos sveih cvasti je 1400 -1500 kg/ha, a ako
se vri destilacija moe se dobiti 12-32 kg/ha etarskog
ulja. Ako se lavanda gaji za dobijanje osuene sirovine,
posle suenja se cvetovi skidaju sa cvasti pri emu se od
8 - 10 kg sveih cvasti dobija se 1 kg suvih.
Kako poslednjih decenija svetom vlada trend povratka prirodnim vrednostima tako se lavanda vraa i
osvaja sve vie novih prostora. Lavanda je, dakle, biljka
arobnih svojstava, s hiljadu blagotvornih uinaka na
ljude i ljudsko zdravlje.

Sa agrarnih meridijana

priredio:
Dragan orevi,
dipl. in. polj.

Novi biznis otimanje zemlje

Milioni hektara zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi prelaze u ruke
investitora. Trajanje ugovora je 99 godina, pa i vie, kamate za zakup su vrlo
niske - delom nie od jednog evra po hektaru godinje. Proteklih godina
je 33 miliona hektara zemlje u dravama u razvoju i dravama ubrzanog
razvoja dato u zakup inostranim investitorima ili je prodato. O dodatnih
54 miliona hektara se trenutno pregovara. Meu zainteresovanim otimaima su i zemlje sa nedovoljno sopstvenih namirnica, kao to su Saudijska
Arabija ili Indija, a koje na agrarnim povrinama u inostranstvu ele da
uzgajaju poljoprivredne proizvode za sopstveno stanovnitvo.

Vea otpornost biljaka uz pomo radio-talasa

Grupa naunika sa irskog univerziteta Limerik uspela je da povea otpornost biljaka radio-talasima. Istraivanje je trajalo punih 15 godina, a
uestvovali su naunici struni za poljoprivredu, biolozi i hemiari, koji su
dokazali da voda tretirana radio-talasima ima pozitivne efekte na vreme
klijanja poljoprivrednih kultura, kao i na njihov rast. Oni su uspeli da dokau da voda na koju su uticali radio-talasi bolje vezuje atmosferski azot u
formi nitrata, i obogauje tlo mineralima koji su neophodni za rast biljaka.
Naunici tvrde da bi zalivanje biljaka takvom vodom ubudue zamenilo
intenzivnu upotrebu pesticide

Nove ideje za borbu protiv gladi

Do sada se u borbi protiv gladi u svetu najee ilo za pojaanom proizvodnjom hrane. Ipak, strunjaci upozoravaju da nije presudno koliko hrane se proizvodi nego o kojim namirnicama se radi. Ako malo bacite pogled
na statistiku proizvodnje hrane, jedino ta ete videti je kukuruz, kukuruz i
opet kukuruz. U Africi, Brazilu ili u Americi moete proi stotine kilometara, a da neete videti nita drugo nego samo polja kukuruza. To je potpuno
pogrean pristup, navodi Hans Rudolf Heren, dobitnik ovogodinje alternativne Nobelove nagrade. Njegova elja je polako povlaenje monokultura
i smanjenje nepreglednih polja kukuruza.

Korak do nove GM sorte u EU

Evropska komisija je preporuila zemljama lanicama EU da odobre uzgajanje jednog hibrida GMO kukuruza amerike kompanije Pioneer. Sada
je na zemljama lanicama da donesu konanu odluku, pri emu im je potrebna kvalifikovana veina za odbacivanje predloga. EK je na ovaj korak
bila prinuena budui da je Sud pravde EU u septembru ocenio da Komisija isuvie odugovlai sa reavanjem ovog zahteva koji je Pioneer podneo pre 12 godina. U Briselu su sada lopticu prebacili na zemlje lanice,
rekavii da one koje se uzdre od glasanja zapravo daju glas za odobrenje
nove kulture. U EU se trenutno gaji samo jedna GMO kultura, jedan hibrid
kukuruza amerikog proizvoaa Monsanto.
45

Studenti poljoprivrede lako do posla

Irska ekonomija posre ve godinama, ali jednom sektoru ide veoma
dobro. Na poljoprivredne fakultete prijavljuje se sve kandidata. Razlog je
jednostavan. Nakon zavretka studija veoma lako pronalaze posao i ne moraju, poput veine irskih studenata, priliku traiti u drugim zemljama EU.
Poljoprivredni bum ve je doveo do interesantnih rezultata. Irska nije jedina siromana zemlja u evrozoni u kojoj mnogi ponovo otkrivaju dobrobiti
bavljenja poljoprivredom, ali je retka koja dokazuje da bi ovaj trend mogao
biti dobra osnova za ostvarivanje rasta. Tako bi, paradoksalno, kvalitetnija
hrana bila jedna od posledica teke ekonomske krize u ovoj zemlji.

Francuska proizvodi etvrtinu cerealija u EU

U Evropskoj uniji je u 2012. ponjeveno 285 miliona tona cerealija, od
ega je 44% bila penica, i proizvedeno neto vie od 140 miliona tona kravljeg mleka. Najvie cerealija u EU proizvodi Francuska, Britanija prednjai
sa proizvodnjom mleka a Nemaka sa mlenim proizvodima. U EU ima
vie od 12 miliona poljoprivrednih gazdinstava, prosena povrina gazdinstva je 14 ha. Gotovo treina ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava,
odnosno 31,5% ili 3,9 miliona je u Rumuniji ali je tri etvrtine farmi u toj
zemlji manje od dva hektara. U poljoprivredi EU radi neto vie od 11 miliona ljudi od kojih je preko milion starije od 65 godina.

90 kompanija na stubu srama

Od 1751. do 2010. godine u atmosferu je isputeno 914 gigatona ugljendioksida. Za ak 63% zagaenja odgovorno je 90 kompanija. Od 90 kompanija na listi, 50 je privatno, poput evrona, Egzona, Briti petrola,
ela i drugih. Ostale su velike firme u dravnom vlasnitvu, kao to su
saudijski Aramko, ruski Gasprom i norveki Statojl. U istraivanju se
raunalo zagaenje za koje je ovek odgovoran od industrijske revolucije.
ak polovina je emitovana u poslednjih 25 godina. Telo Ujedinjenih nacija
zadueno za klimatske promene upozorilo je u septembru da e oveanstvo, ako nastavi ovim tempom da zagauje prirodu, u narednih 30 godina
dostii kritinu taku.

Otvoren put za novi sporazum o klimi

Predstavnici gotovo 200 zemalja uspeli su na konferenciji o klimatskim
promenama u Varavi da otvore put ka meunarodnom sporazumu na
pregovorima o klimi u okviru UN u Parizu 2015. Vlade su se sloile da e
budui sporazum o klimi biti pavork nacionalnih doprinosa smanjenju
tetne emisije, ime e se staviti taka na razlike u obavezama bogatih i
siromanih zemalja. Za vreme skupa u Poljskoj objavljen je izvetaj koji
je pokazao da lanice EU prednjae u borbi sa klimatskim promenama.
Komesarka EU za klimatske promene Koni Hedegard rekla je da je skup u
Varavi pokazao koliko e biti izazovan put do sporazuma u Parizu, ali i da
je svet sposoban da ide napred.

Apel Ujedinjenih nacija: Jedimo domae

Ujedinjene nacije proglasile su 2014. za godinu porodinih poljoprivrednih gazdinstava . Vanost ovog priznanja nesaglediva je - nakon decenija
bajki o zelenim revolucijama i iskorenjivanju gladi u svetu zahvaljujui
dostignuima industrijske poljoprivrede utemeljene na upotrebi teke mehanizacije, hemijskih sredstava i genetskom inenjeringu, suoeni smo sa
surovom realnou tekih posledica ove zablude. U zajednikom naporu da
se ruralne sredine razvijaju na temelju tradicionalnih znanja, uz potovanje
osobenosti podneblja i prirodnog okruenja, Ujedinjene nacije pozvale su
sve vlade sveta da svojim politikama pomognu porodina poljoprivredna
gazdinstva.
46

Svetska banka poruuje: i mala i velika gazdinstva

Istovremeni razvoj malih i velikih gazdinstava najbolji je nain da se u
budunosti osigura dovoljno hrane, navodi Svetska banka. Ekonomisti
SB istiu da je prednost poljoprivredne produkcije u ogromnim agrarnim
kompleksima ve dokazana na primeru Brazila, jer je ta zemlja ba zahvaljujui takvom pristupu postala svetski lider u proizvodnji soje. Strunjaci
SB su, meutim, prouavajui efekte proizvodnje osnovnih poljoprivrednih
proizvoda u Ukrajini tokom perioda od deset godina, doli do zakljuka da
u toj zemlji mega-farme ne daju uvek eljene efekte i da je najbolja kombinacija kada postoji konkurencija izmeu malih i velikih gazdinstava

Rusija die cenu votke

Rusija planira da podigne minimalnu cenu votke kako bi smanjila potronju alkohola. Alkoholizam, je prema procenama doktora, odgovoran
za 30% smrti u Rusiji. Ruska vlada je 2010. nametnula minimalnu cenu za
estoka pia poput votke i konjaka i svake godine je poveava zbog inflacije.
Iako su vie cene i dosad smanjile prodaju votke, strunjaci upozoravaju
da e to dovesti do toga da e ljudi vie piti ilegalni alkohol, koji moe biti
fatalan ako se pravilo ne destilie. Rusija je proteklih godina u nastojanju
da smanji stopu smrtnosti od alkohola zabranila njegovo reklamiranje, poveala akcize, ograniila prodaju posle 23 sata i zabranila prodaju na kioscima.

U Evropskoj uniji GMO med mora biti obeleen

Med koji sadri polen GM biljaka i ubudue mora biti oznaen, odluio
je Odbor za prirodnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane u Evropskom parlamentu. Konanu odluku o ovom pitanju donee, meutim,
Evropski parlament. Evropska komisija je Odboru uputila predlog da se
ukine obavezno oznaavanje meda, koji sadri polen genetski modifikovanih biljaka, ali ga on nije prihvatio. protiv je bilo 45 lanova, a za njih
17. Kako je objavio Savez pelarskih organizacija Srbije, prihvaena je inicijativa za jasno oznaavanje koja je dola od evropskog poslanika Lojze
Peterlea, odgovornog za Direktivu o medu u ime najvee poslanike grupe
u Evropskom parlamentu.

Japanci imaju plan za solarnu elektranu na Mesecu

Japanska arhitektonska i inenjerska korporacija Shimizu ima plan za
efektivno pretvaranje Meseca u veliku solarnu elektranu. Gradili bi plou
od solarnih panela, koju su nazvali Luna Ring, na povrini Meseca od
81.600 kvadratnih kilometara, a radove bi izvravali roboti pod nadzorom
ljudi. Istovremeno, NASA planira da posadi biljke na Zemljinom satelitu
i da prouava ta e sa njima dogaati. Prve sadnice u rezervoarima koji
sadre sve to im je potrebno za rast planira da poalje na Mesec 2015.
Sadnice mogu, prema izvetaju NASA, biti poput ljudi osetljive na uslove
okoline, a ponekad ak i vie stoga su pogodne za prouavanje mogunosti
ivota na Mesecu.

AGROSVET
47

Silosi Natalinci
priredili:
Vladimir Dragutinovi,
dipl. in. polj.
Milan Filipovi

roizvesti, a ne imati gde uskladititi, sauvati i

u pravo vreme realizovati na tritu je ponekad
nona mora naih poljoprivrednika. Vojvoanski
ratari su ovih briga najee poteeni ali je ostao problem zemljoradnika Centralne Srbije. Domainski kao
to i red nalae, kompanija Agromarket se potrudila da
i ovaj problem srbijanskog seljaka ublai, a zato ne rei
i rei.

kapaciteta 60 t. Zrnasta roba pre uskladitenja prolazi

preko vibro sita kapaciteta 25 tona na sat u cilju finog
preiavanja. Takoe, u pogonu je instalisana i vertikalna dvodelna (2 x 13 tona na sat) suara na teni mazut sa tampon elijom koja prima 300 tona kukuruza.
Uskladitena roba se za potrebe kupca moe samleti uz
kapacitet 5 tona robe po jednom satu. Uz to, roba se
moe spakovati u pakovanjima od 25 i 50 kg.

Na 32 kilometara od autoputa Beograd-Ni, u srcu

umadije, u trouglu Topola (10km), Smederevska Palanka (19 km) i Raa (17 km), smestio se pogon Silosi
Natalinci koji od 2011. godine posluje u okviru Agromarket Grupa. Osnovna namena je uskladitenje, suenje i pakovanje zrnaste robe, pre svega kukuruza i
penice ali i ostalog ratarskog bilja.

To su raspoloivi kapaciteti, a ta je uraeno tokom

2013. godine? Uskladiteno je preko 6000 tona strnina,
odnosno penice, pri emu su preko 800 tona dopremili
sami proizvoai to je i rezultat stvorenog poverenja
prema ljudima koji rukovode silosom. Na penicu se
nadovezao i prijem, suenje i skladitenje kukuruza vie
od 5700 tona kukuruza to je za preko 40% vie nego u
sezoni 2012. godini. Naravno i ovde je pria o sigurnosti skladitara kao sponi izmeu njive i trpeze.

Pogon nadomak sela Natalinci raspolae sa 12 silo elija ukupnog kapaciteta 12000 tona, sa prijemom od 60
tona na sat. Svaka od elija je opremljena savremenom
mernom opremom koja prati najvanije parametre
(temperatura, istoa, vlaga...). Pre istovara dopremljeni tovar se meri na protonoj i na arnoj vagi, odnosno na kolskoj (max 60 tona) i hidraulinoj, kip rampi

48

Dobra lokacija, veliki kapaciteti, savremena oprema i

kvalifikovano osoblje garantuje da e u narednom periodu ovaj pogon predstavljati oslonac ratarima u plasmanu trnih vikova, a doprineti i irenju proizvodnje
ratarskog bilja.

BESPLATNA REGISTRACIJA
Agromarket doo, Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211
(u daljem tekstu samo Agromarket) titi privatnost korisnika u najveoj moguoj meri.
Agromarket e potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i struni asopis
Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadrajem iz oblasti zatite
bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slino.
Agromarket se obavezuje da e u dobroj nameri koristitiprikupljene privatne podatke
(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nee
distribuirati, niti prodavati treoj strani, osim uz dozvolu korisnika.
Ako Agromarket odlui da promeni pravila privatnosti, obavetenje o tome e korisnici
primiti putem naih SMS poruka.
Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i
struni asopis agrosvet, usmenim obavetenjem lana marketing tima kompanije Agromarket.
elim da se registrujem za besplatno dobijanje:
1.

SMS poruka iz sledeih oblasti (zaokruiti)

a)
Ratarstvo
b)
Voarstvo
c)
Povrtarstvo
d)
Vinogradarstvo

2.

Strunog asopisa Agrosvet (zaokruiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:
Firma:
Adresa:
Mobilni telefon:
E-mail adresa:
Datum:
Potpis:

SMS/Agrosvet

51

NAMA
VERUJU