Pol Ekman Laganje PDF

Pol Ekman
LAGANJ E
Kako otkriti da vas neko vara za tezgom,
sa govornice, u branoj postelji
Sa engleskog preveli:
A
leksa n d ra
K o s t i
M lH A IL O A N T O V I
MEDI
TERRAN
PUBLISHING
N ovi Sad
2010 .
SADRAJ
Rei zahvalnosti
ii
17
U vod
II
Lagan
III
IV
je
,cu
r e n je
i zn aci prevare
a t o l a i n e u s p e v a ju
43
Laganje o oseanjima
46
Oseanja prilikom laganja
48
Strah da e se biti uhvaen u lai
48
Krivica zbog prevare
61
Uivanje u varanju
Ti
O t k r iv a n
li
je p r e v a r e u r e c im a g l a s u il i n a t e l u
Rei
83
Glas
87
Telo
93
Fa c i ja l n
VI
43
Loe strategije laganja
Znaci autonomnog nervnog sistema

V
27
i zn aci prevare
O pa sn o sti
i m ere pred o stro n o sti
108
117
15 3
Mere predostronosti u interpretiranju
17 6
bihejvioralnih znakova prevare
17 6
VII
Po
Ko koristi poligraf test
18 1
Kako radi poligraf
18 5
Tehnika kontrolnih pitanja
18 8
Test znanja 0 krivici
19 3
Prouavanje tanosti poligrafa
19 6
Terenske studije
19 6
Analogne studije
19 7
Hibridne studije
200
Nalazi istraivanja
201
Poligrafsko testiranje kandidata za posao
205
Poligrafsko testiranje kandidata za rad u policiji
209
Poligrafsko testiranje u hvatanju pijuna
2 11
Poligrafske kontrole na radnom mestu
214
Teorija zastraivanja i hvatanja osumnjienih

za procurele informacije
2 18
Poreenje poligrafa sa bihejvioralnim znacima prevare
220
V III
IX
17 9
l ig r a f k a o lo v a c n a l a i
225
a k o p r o v e r it i d a l i n e k o l a e
H v a t a n je u l a i to k o m d e v e t e d e c e n ije
20. v e k a
261
Ko moe da uhvati laove ?
263
Novi nalazi o bihejvioralnim znacima laganja
270
anse da se ne uoe lai u sudnici
272
Zastavice admirala Poindekstera
273
Sposobnost za glumu Olivera Norta
278
X La i
u ia v n o m i v o t u
279
Opravdanje za laganje Olivera Norta
279
Predsednik Riard Nikson i skandal Votergejt
282
Opravdana la predsednika Dimija Kartera
283
Lai Lindona Donsona o vijetnamskom ratu
286
Katastrofa svemirskog broda elender i samoobmana
287
Sudija Klarens Tomas i profesorka Anita Hil
293
Zemlja lai
298
XI N o v i
r e z u l t a t i i id e j e o l a g a n ju i h v a t a n ju u l a i
303
Nove razlike
303
Motivi za laganje
307
Novi rezultati
308
Zato ne moemo da uhvatimo laove
3 10
XII M i k r o e k s p r e s i j e , SUPTILNE
i o p a s n e f a c ija l n e e k s p r e s ij e
323
ta je najvanije
323
Mikrofacijalne ekspresije
326
Makrofacijalne ekspresije
329
Suptilne ekspresije
329
Otkrivanje opasnog ponaanja (D-kocka)
330
Mere opreza
332
Epilog
335
D odatak
341
Bibliografija - beleke
351
Indeks
265
Kada situacija izgleda ba onako kako nam se i ini da izgleda ogromna je mogunost da je ona u potpunosti lairana; kada je la
oigledna, onda je velika mogunost da tu nema niega lanog.
Erving Gofm an, Strateka interakcija
Relevantni okvir nije moralnost, ve opstanak. Na svakom nivou,

od obine kamuflae do poetske vizije, jezika sposobnost da seprikrije, dezinformie, pretpostavi, ostane dvosmislen i da se izmilja,
predstavlja nuan faktor za odravanje ravnotee izmeu ljudske
svesti i razvoja pojedinca u drutvu...
Dord Stajner, Posle Vavilona
Kada bi neistina, poput istine, imala samo jedno lice, bili bismo
u boljem poloaju, je r bismo onda kao sigurno prihvatali sve su
protno onome to laov izgovori. Ali, suprotnost istine ima stotine
hiljada oblika i beskrajno polje irenja.
Montanj, Eseji
I
Uvod
Datum je 15. septembar 1938. godine i upravo treba da se do
godi jedna od najsramnijih i najkobnijih prevara. Kancelar Nemake Adolf Hitler i premijer Velike Britanije Nevil emberlen
sreu se po prvi put. Ceo svet vidi u ovom susretu poslednji traak
nade da se izbegne novi sveopti rat. (Svega est meseci pre toga
Hitlerove trupe su umarirale u Austriju i anektirale je. Engleska
i Francuska su protestovale, ali nisu preduzele nita vie od toga.)
Tri dana pre nego to e sresti emberlena, 12. septembra, Hitler
zahteva da se deo ehoslovake pripoji Nemakoj i podstie de
monstracije u toj zemlji. Hitler je ve tajno otpoeo mobilizaciju
nemake vojske za napad na ehoslovaku, ali njegove snage nee
biti spremne do kraja septembra.
Ako bi uspeo da odloi mobilizaciju eke vojske za jo neko
liko nedelja, Hitler bi dobio priliku za iznenadni napad. U trci
sa vremenom, Hitler prikriva svoje ratne planove od emberle
na i daje mu re da se m ir moe ouvati ako esi izau u susret
njegovim zahtevima. Zavaran ovim, emberlen ubeuje ehe da
ne mobiliu svoju vojsku dokle god postoje izgledi za pregovore
sa Hitlerom. Posle susreta sa Hitlerom, emberlen pie svojoj se
stri: ... uprkos grubosti i beskrupuloznosti, koje mislim da sam
primetio na njegovom licu, stekao sam utisak da je preda mnom
ovek na koga se moete osloniti ako vam je dao svoju re...1
17
i8
Laganje
Branei svoju odluku od onih koji su sumnjali u vrednost Hitlerove zadate rei, emberlen je pet dana kasnije u govoru pred parla
mentom objanjavao kako mu lini kontakt sa Hitlerom omogu
uje da tvrdi kako Hitler ,,i misli ono to govori.2
.
Kada sam pre petnaest godina zapoeo sa izuavanjem lai, nije
mi bilo ni na kraj pameti da bi to moglo imati bilo kakve veze sa
jednom takvom lai. Mislio sam da bi to moglo biti od koristi
samo onima koji rade sa duevnim bolesnicima. Moje zanimanje
za istraivanje lai poelo je posle jednog predavanja koje sam
drao psihoterapeutima o svojim otkriima - da su izrazi lica uni
verzalni, dok su gestovi razliiti za svaku kulturu - a oni me pitali
moe li se na osnovu neverbalnog ponaanja otkriti kad bolesnik
lae.3 Obino se ovo pitanje ne postavlja, ali postaje presudno kad
pacijent koji je primljen u bolnicu zbog pokuaja samoubistva
izjavi da se osea mnogo bolje. Svaki doktor se pribojava da e ta
kav bolesnik izvriti samoubistvo im se oslobodi bolnikog nad
zora, a izjava kako se osea bolje slui samo da zamae oi lekaru.
Ta njihova praktina muka otvorila je temeljno pitanje o optenju
meu ljudima: mogu li ljudi, ak i kada su veoma uznemireni, da
dre pod kontrolom poruke koje odailju ili e njihovo neverbal
no ponaanje razotkriti ono to je sakriveno iza njihovih rei?
Ponovo sam pogledao svoje filmove snimljene za vreme razgo
vora psihijatara sa njihovim pacijentima, ne bih li otkrio da li je u
njima bilo laganja. Bio sam ih snimio sa drugim ciljem - da izdvo
jim neke izraze i gestove koji bi mogli da pomognu u dijagnozi vr
ste i ozbiljnosti duevnih poremeaja. Sad sam obratio panju na
elemente prevare i uinilo mi se da sam primetio znake laganja u
nekim sluajevima. Ali, kako biti siguran? Samo u jednom sluaju
nije bilo nikakve sumnje - zbog onoga to se dogodilo neposred
no posle snimljenog razgovora.
Meri je etrdesetdvogodinja domaica. Poslednji od njena tri
pokuaja samoubistva bio je prilino ozbiljan. Pukom sluajnou
neko je naiao pre nego to je umrla od ake tableta za spavanje.
Njena ivotna pria nije se mnogo razlikovala od pria mnogih
ena u srednjim godinama koje padaju u depresiju. Deca su odra
sla i ona im nije vie potrebna. Mu, zauzet svojim poslom, kao
Uvod
19
da je i ne primeuje. Meri se oseala beskorisno. U vreme kada je

dospela u bolnicu, Meri ve nije bila u stanju da odrava doma
instvo, loe je spavala i veinom je provodila vreme u etiri zida,
plaui. Tokom prve tri nedelje u bolnici dobijala je lekove i poha
ala grupnu terapiju. Izgledalo je da joj to prija: raspoloenje joj
se popravilo i nije vie pretila samoubistvom. U jednoj od sesija
koje smo snimili Meri je priala lekaru da se osea mnogo bolje i
zamolila ga da je pusti kui za vikend. Ali, pre nego to je dobila
izlazak, priznala je da je lagala i da je i dalje oajniki opsednuta
eljom da se ubije. Provela je jo tri meseca u bolnici pre nego to
joj se stanje stvarno poboljalo, mada je godinu dana kasnije opet
dolo do krize. Meutim, i to se sredilo i ona ve godinama nije
bila u bolnici.
Snimak njenog razgovora sa terapeutom prevario je veinu
mladih, pa ak i mnoge iskusne psihijatre i psihologe kojima sam
ga prikazao.4 Prouavali smo taj snimak satima i satima, vraajui
projekciju nebrojeno puta, analizirajui svaki gest i izraz lica na
usporenom filmu ne bismo li otkrili ikakav nagovetaj prevare.
Kad je za trenutak zastala pre nego to e odgovoriti na pitanje
lekara o svojim planovima za budunost primetili smo na uspo
renom snimku kako joj je preko lica preao izraz oaja, takvom
brzinom da ga na prvim projekcijama uopte nismo zapazili. Tek
kad smo doli na ideju da bi skrivena oseanja mogla da budu
vidljiva u tim veoma kratkim mikroekspresijama, tragali smo za
njima i pronali mnoge, obino kamuflirane brzim osmehom.
Pronali smo i mikrogestove. Dok je priala doktoru kako uspeno izlazi na kraj sa svojim tekoama Meri je ponekad propratila
svoje rei deliminim sleganjem ramena - ne do kraja, samo kroz
mali nagovetaj. Slegnula bi samo jednim ramenom, pravei jedva
primetne krune pokrete. Ili bi joj ruke ostale mirne, a samo bi se
jedno rame na trenutak malo podiglo.
inilo nam se da smo primetili i druge neverbalne znake vara
nja, ali nismo mogli biti sigurni da li smo neto stvarno otkrili ili
je sve to samo plod nae mate. I krajnje nevino ponaanje deluje
sumnjivo ako znate da neko ima obiaj da lae. Naa otkria mogu
se proveriti samo objektivnim merenjem, bez znanja o tome da li
20
Laganje
osoba koju posmatramo lae ili govori istinu. A trebalo je prouiti

i veliki broj ljudi da bismo bili sigurni da otkriveni znaci varanja
nisu osobeni. Za onoga ko pokuava da uhvati nekoga u lai nazovimo ga lovcem na lai - bilo bi jednostavnije ako bi se po
naanja koja otkrivaju prevaru kod neke osobe mogla nai i kod
drugih kada lau, s tim to znaci varanja mogu da budu osobeni
za svakog pojedinca. Polazei od situacije u kojoj je Meri lagala,
zamislili smo ogled u kome bi ljudi koje posmatramo imali jaku
elju da sakriju neka snana negativna oseanja koja doivljavaju
upravo dok lau. Uesnici naeg eksperimenta imali su zadatak,
dok gledaju jedan uznemirujui film o hirurkim intervencijama
sa dosta krvi, da sakriju svoja prava oseanja gaenja i uzrujanosti
i da ubede osobu koja e s njima voditi razgovor, a koja ne moe
da vidi film - da uivaju u gledanju filma o prekrasnom cveu.
(Rezultati ovog eksperimenta prikazani su u etvrtom i petom
poglavlju ove knjige.)
Nije prolo ni godinu dana - jo smo bili u poetnim fazama
naih eksperimenata sa laganjem - kada su poeli da me zivkaju
ljudi zainteresovani za neke sasvim drugaije lai. Mogu li moja
otkria, ili bar moje metode, da se upotrebe za otkrivanje pijuna
m eu Amerikancima? Tokom vremena, poto je ono do ega smo
doli u istraivanju znakova prevare u ponaanju pacijenta prema
lekaru bilo objavljeno u naunim asopisima, ovakvi zahtevi su se
namnoili jo vie. Kako bi bilo da obuavam ljude iz obezbeenja
vladinih funkcionera da prepoznaju eventualnog atentatora po
nainu hodanja ili po gestovima? Moemo li da pokaemo FBIju kako da naui svoje agente da bolje zapaaju kad osumnjieni
lae? Nije me iznenadilo ni kada su me pitali mogu li da pom o
gnem uesnicima samita da prepoznaju kad njihovi sagovornici
lau, niti kad su mi doneli fotografije Patrie Herst, snimljene za
vreme pljake banke u kojoj je i sama uestvovala, da procenim da
li je ona tu bila dobrovoljno ili pod prinudom. Za poslednjih pet
godina zanimanje za naa istraivanja proirilo se po svetu. Obra
ali su mi se predstavnici dveju prijateljskih zemalja, a dok sam
drao predavanja po Sovjetskom Savezu prili su mi i ljudi koji su
za sebe rekli da su slubenici elektrinog instituta odgovornog
za usavravanje istrage.
Uvod
21
Ovakvo irenje interesovanja nije mi prijalo jer sam se plaio

da e moja otkria biti zloupotrebljena, prihvatana nekritiki i
primenjivana neodmereno. Smatrao sam da neverbalni znaci pre
vare nee esto biti prisutni u sluajevima kriminalnog, politikog
i diplomatskog varanja. To je bilo samo moje nagaanje. Kada su
mi traili da to obrazloim, nisam umeo. Morao bih prethodno da
znam zato ljudi nekad gree dok lau. Nisu u svakoj lai kratke
noge. Neke lai budu bez greke. Ne mora se u ponaanju pojaviti
nikakav znak varanja - nikakav trag ukoenosti izraza na licu, ni
kakav gest kome tu nije mesto, nikakva iznenadna promena u boji
glasa. Ne mora biti nikakvih izdajnikih signala koji bi raskrinkali
laova. Pa ipak, znao sam da se mogu nai znaci prevare. I najhladnokrvnije laove moe da otkrije njihovo sopstveno dranje.
Znati kada e la upaliti a kada ne, kako prepoznati znake pre
vare, a kad se ne isplati ni pokuavati - znai razumeti po emu se
lai, laovi i lovci na lai razlikuju.
Hitlerovo laganje emberlena i Merino njenog lekara deo su
smrtno ozbiljnih prevara u kojima su ljudski ivoti dovedeni u
pitanje. Oboje su prikrili ta planiraju, a u prvi plan svojih lai
isturili su neka oseanja koja uopte nisu doiveli. Ali, razlike
izmeu ovih dveju lai su mnogo vee. Hitler je tipian primer
onoga to sam kasnije nazvao roeni laov. Osim toga, on je bio
i mnogo iskusniji prevarant od Meri. Hitlerova prednost je bila i
u tome to je varao nekoga ko je prosto vapio da bude prevaren.
emberlen je bio oran da poveruje u Hitlerovu la da nee ui u
rat ako se izae u susret njegovim zahtevima za promenu granica
sa ehoslovakom. Inae bi emberlen morao da prizna kako je
njegova politika smirivanja promaena i kako, zapravo, slabi nje
govu zemlju. Na to je ukazala, govorei o srodnoj temi, i Roberta
Volteter, politikolog, u analizi prevara za vreme trke u naoru
anju. Povodom nemakog krenja anglo-nemakog pomorskog
sporazuma iz 1936. godine, ona pie: ... prevarant i prevareni...
imaju interes da zamure na injenicu prekraja. Obe strane su
imale potrebu da sauvaju iluziju kako sporazum nije prekren.
Britanski strah od trke u naoruavanju, koji je Hitler vrlo veto
podsticao, doveo je do pomorskog sporazuma kojim su Britan-
22
Laganje
ci (ne pitajui Francuze i Italijane) preutno revidirali Versajski

ugovor o miru, a isti taj strah Londona spreio ih je kasnije da
priznaju ili konstatuju krenje novog sporazuma.5
Pri mnogim prevarama sama rtva previa greke laova, tu
maei dvosmislene postupke na dobronameran nain, i tako po
mae opstanak lai da bi izbegla zastraujue posledice njenog
razobliavanja. Previajui znake da ga ena vara mu bar za neko
vreme odlae obelodanjivanje svoje sramote i mogui razvod. ak
i ako samome sebi priznaje njeno neverstvo, on e podupirati nje
ne lai da bi izbegao suoavanje s realnou. Dok god ne padnu
teke rei za njega postoji traak nade, ma koliko slabaan, da je
pogreio sumnjajui u enu i da je ona, u stvari, nevina.
Nije svaka rtva tako naivna. Ponekad se nita ne dobija ignorisanjem ili podupiranjem tue lai. Neki lovci na lai dobijaju samo
od razotkrivanja lai, to im pri tome ne donosi nikakvu tetu.
Policijski islednik gubi samo ako nasedne na la, kao i bankarski
slubenik na kreditnom odeljenju, a obojica e dobro obaviti svoj
posao samo ako uspeno razlikuju potene od laova. esto se do
gaa da rtva lai istovremeno i dobija i gubi, bilo time da otkrije
la ili da joj poveruje, mada saldo ne mora da bude uravnoteen.
Merin doktor ne bi mnogo rizikovao ako poveruje u njenu la.
Ako stvarno nije vie bila potitena, onda bi on mogao da preuz
me deo zasluga za njeno ozdravljenje. Ali, ako se ona nije stvarno
oporavila, on ne bi mnogo izgubio. Za razliku od emberlena,
njemu nije dovedena u pitanje itava karijera, jer se on nije javno
zaloio, nasuprot drugaijim miljenjima, za stanovite koje bi se
pokazalo pogrenim ako bi on otkrio da ona lae. On je mogao
mnogo vie da izgubi ako bi naseo, nego to bi dobio ako bi se
pokazalo daje ona govorila istinu. Za emberlena je 1938. godine
bilo kasno. Ako se pokae da Hitler nije bio dostojan njegovog
poverenja i da nema drugog naina da se sprei njegova agresija
osim rata, onda je emberlenova karijera gotova i otpoee rat za
koji je on mislio da ga moe izbei.
Nezavisno od emberlenove sklonosti da poveruje Hitleru, ova
la je imala dobre anse da uspe jer nije bilo potrebe za prikriva
njem nekog snanog oseanja. Najee se pokae da su u nekoj
Uvod
23
lai kratke noge zato to procuri znak nekog prikrivenog oseanja.

to je to oseanje snanije i to ima vie raznorodnih oseanja iza
neke lai, to je verovatnije da e se laov odati nekim postupkom
koji e mu promai. Hitler svakako nije bio progonjen oseanjem
krivice - oseanjem koje stvara dvostruke tekoe onome ko lae:
ne samo da se znaci tog oseanja mogu potkrasti u ponaanju,
ve ono moe kod laova stvoriti potrebu da pogrei kako bi bio
uhvaen u lai. Hitler nije oseao ni najmanju griu savesti jer je
lagao predstavnika jedne zemlje koja je Nemakoj nanela ponia
vajui poraz na bojnom polju, i to u nedavnoj prolosti.
Za razliku od Meri, Hitler nije imao sa svojom rtvom nikakve
zajednike moralne vrednosti - nije ga ni potovao, a ni oboavao.
Meri je morala da prikriva snana oseanja ako je htela da njena
la upali. Morala je da potisne oaj i patnju koji su je nagonili na
samoubistvo. I oseala je jaku griu savesti to lae svoje lekare
koje je volela i potovala i za koje je znala da joj ele samo dobro.
Zbog svega toga, obino se lake otkriva la kod pacijenta sklo
nog samoubistvu ili kod branog druga nego kod diplomate ili
dvostrukog agenta. Ali to ne znai da je svaki diplomata, krim i
nalac ili tajni agent - laov bez greke. I njima se ponekad oma
kne neto to ih otkriva. Moje analize omoguuju da se proceni
verovatnoa otkrivanja znakova prevare. Zato ja ne savetujem
onima koji su zainteresovani za lov na kriminalne i politike lai
da sasvim ignoriu znake lai u ponaanju, ve samo da budu
oprezniji i da tano odmere ogranienja i mogunosti koje imaju.
Za postojanje znakova prevare u ponaanju prevaranta naeni su
izvesni dokazi, ali to jo nije do kraja potvreno. Moje analize o
tome zato i kako ljudi lau, i kada bivaju uhvaeni u lai, slau se
sa rezultatima ogleda s laganjem i sa saznanjima iz istorije i knji
evnosti. Ali jo uvek nema vremena da se proveri vrednost svih
ovih saznanja daljim eksperimentisanjem i kritikim promilja
njem. Odluio sam da piem ovu knjigu i pre nego to doem do
odgovora na sva otvorena pitanja, jer su lovci na laove nestrpljivi.
U onim oblastima gde je cena nasedanja na la najvia, ve su u
toku pokuaji da se otkriju neverbalni znaci prevare. Javljaju se
strunjaci koji nemaju pojma o istraivanjima i naunim kon
24
Laganje
troverzama, ali odvano nude svoje usluge pri izboru porotnika ili
prijemu na posao, tvrdei da mogu otkriti laganje. Neki policajci
i operatori na poligrafu obueni su da, uz podatke sa detektora
lai, koriste i neverbalne znake prevare. Meutim, bar polovina
onih prirunika koji su meni doli do ruku - potpuno su pogre
ni. Carinici pohaaju specijalne teajeve za prepoznavanje never
balnih znakova kad neko eli da neto provercuje. uo sam da
se u te svrhe koriste i moja istraivanja, ali nikako nisam uspevao
da doem do njihovih prirunika, mada su mi vie puta obeavali
da e mi se javiti. Pogotovo je nemogue saznati ta koriste obavetajne slube, jer je kod njih sve strogo poverljivo. Jedino to
znam jeste da su zainteresovani, jer me je Ministarstvo odbrane
jo pre est godina zvalo da im objasnim kakve su, po mom mi
ljenju, mogunosti i koliki su rizici. Odonda sam nauo da se na
tome radi i doao do imena nekih ljudi koji bi mogli biti uklju
eni u to. Oni mi na pisma uglavnom nisu ni odgovarali, a ako i
jesu - inili su to samo da bi mi rekli kako mi nita ne mogu rei.
Brinu me ovi strunjaci koji se ne podvrgavaju javnoj proveri i
cepidlaenju kritiara iz naunog sveta. Iz ove knjige bie jasno i
njima i njihovim poslodavcima kako ja gledam na rizike i na m o
gunosti otkrivanja lai iz neverbalnih znakova.
Piui ovu knjigu, nisam imao nameru da se obraam samo
onima koje interesuju teke prevare sa ozbiljnim posledicama.
Doao sam do uverenja da prouavanje kako i kada ljudi lau,
a kada govore istinu, moe da pomogne razumevanju mnogih
odnosa meu ljudima. Malo ih je istih od svake prevare ili bar
od mogunosti da je prevara umeala prste. Roditelji lau decu o
seksu da bi ih potedeli neega to misle da ona nee razumeti, a
deca, kada uu u pubertet, skrivaju svoje seksualne doivljaje od
roditelja, jer znaju da bi oni sve to pogreno razumeli. Lai se do
gaaju meu prijateljima (ak i najbolji prijatelj vam neke stvari
nee rei), izmeu uenika i nastavnika, pacijenta i lekara, mua i
ene, svedoka i porote, klijenta i advokata, prodavca i kupca.
Laganje je toliko kljuna osobina ivota da njegovo bolje poi
manje ima znaaja za gotovo sva podruja ljudske delatnosti. Neki
e se najeiti na ovo, zato to na laganje gledaju s prezirom. Ja se
Uvod
25
s tim ne slaem. Preterano je jednostavno smatrati da niko ni u

kakvoj prilici ne sme da lae, niti bih preporuio da ba svaku
la treba demaskirati. U pravu je Ana Landers, poznata amerika
D raga Saveta,kada upozorava svoje itaoce na to da istina moe
da se koristi i kao batina za nanoenje otrog bola. I lai mogu
biti bolne, ali nisu sve lai takve. Neke lai mogu biti i altruistike, mada m nogo rede nego to bi laovi to hteli da prikau. Neki
drutveni odnosi donose uivanje uesnicima upravo zato to se
njim a odravaju neki mitovi. Ali, nijedan laov ne sme suvie ola
ko da pretpostavi kako rtva ba eli da bude prevarena. Kao to
nijedan lovac na lai ne sme olako da pretpostavi da uvek ima
pravo da razotkrije la. Neke lai su bezbolne, ak i humane. R a
zotkrivanje nekih lai moe da ponizi rtvu ili nekog treeg. Ali
o svemu ovome treba raspravljati detaljnije i tek posle mnogih
drugih otvorenih pitanja. Taka od koje treba poi jeste definicija
laganja, razlikovanje dveju osnovnih form i laganja i dveju vrsta
znakova prevare u ponaanju onoga koji lae.
II
Laganje, curenje i znaci prevare
Osam godina poto je dao ostavku na mesto predsednika, Ri
card Nikson je poricao da je lagao, ali je priznao da je i on, kao i
drugi politiari, prikrivao istinu. On je rekao da je to neophodno
za osvajanje i ouvanje javnog poloaja. Vi ne moete rei ta
mislite o ovoj ili onoj osobi, jer e vam ta osoba moda koristi
ti... vi ne moete da iznesete svoje miljenje o svetskim lideri
ma jer ete moda u budunosti s njima kontaktirati.1 Nikson
nije jedini koga moemo opravdati zbog toga to izbegava term in
la, onda kada ne govori istinu." Kao to nam Oksfordski engleski
renik kae: U savremenoj upotrebi rei (la) snano je izraena
moralna osuda, koja se u utivom razgovoru izbegava, tako da se
re la esto zamenjuje sinonimima neistina i neiskrenost, rela
tivno eufemistikim term inim a.2 Lako je laovom nazvati osobu
koja ne govori istinu ako vam se ona ne dopada, ali je vrlo teko
upotrebiti ovaj term in za osobu koja ne govori istinu, ali vam se
* Stavovi su p o d lo n i p ro m e n a m a . D o d i Pauel, bivi sek reta r za o d n o s e s ja v n o u p re d
sed n ik a K artera, o p rav d av a p o je d in e lai: O d p rv o g d a n a i p rv o g te k o g p ita n ja izvetaa
u vezi sa je d n im v la d in im slu b e n ik o m vo d ila se d eb ata o k o to g a d a li v lada im a p rav a
da lae. Svakako d a im a. U o d re e n im o k o ln o stim a v lada n e sam o d a im a pravo, ve i
p o z itiv n u d u n o st d a lae. Z a v re m e m o je etiri g o d in e u Beloj k u i dva p u ta su se stv o
rile takve o k o ln o sti. O n n a stav lja i o bjanjava situaciju u kojoj je lagao kako b i p o tp u n o
nevine ljude p o te d e o velikog b o la i sram ote". D ru g a la k o ju je p riz n a o jeste sluaj k ad a
je p rik riv a o v o jn e p lan o v e za sp asav an je am erik ih talaca iz Ira n a (Jo d y Pow ell, The O ther
Side o f the Story, N ew York: W illia m M o rro w & Co., Inc., 1984).
27
28
Laganje
dopada i divite joj se. Mnogo godina pre Votergejta demokratski

oponenti su Niksona prikazivali kao laova - Da li biste kupili
polovna kola od ovog oveka? - dok su njegovi republikanski
oboavaoci hvalili jijegove sposobnosti da sakrije i maskira, kao
dokaz njegove politike pameti.
Ova razliita miljenja su, meutim, irelevantna za moju defi
niciju laganja ili varanja. (Koristim rei koje mogu zameniti jedna
drugu.) Mnogi ljudi - na primer, oni koji daju netanu informa
ciju nenamerno - ne govore istinu ali i ne lau. ena koja ima
paranoidnu iluziju da je Marija Magdalena nije laov, iako je nje
na tvrdnja neistinita. Savetodavac koji klijentu daje lo savet za
ulaganje novca ne lae ako ne zna da je savet koji daje pogrean.
Neko ko nam izgleda neiskreno ne mora neminovno lagati. Bogomoljka maskirana da lii na list ne lae vie nego to lae ovek
ije visoko elo sugerie vie pameti nego to je on ima."
Laov moe odabrati da ne lae. Obmanjivanje rtve je namerno; laov namerava da dezinformie rtvu. La moe, ali ne
mora biti opravdana, po miljenju laova ili drutva. Laov moe
biti dobra ili rava osoba, koja je dopadljiva ili nedopadljiva. Ali,
osoba koja lae moe izabrati da lae ili da bude iskrena, a isto
vremeno zna razliku izmeu te dve stvari.4 Patoloki laovi koji
znaju da su neiskreni ali ne mogu da kontroliu svoje ponaanje
ne ispunjavaju moje zahteve definisanja, kao ni ljudi koji ak i ne
znaju da lau, za koje kaemo da su rtve samoprevare. Vreme* N agaanje o to m e ta m o e d a b u d e o sn o v a za ovakve stereo tip e zn a d a b u d e zan im lji
vo. V isoko elo se najee povezuje sa o g ro m n im m o zg o m , iako je to sasvim pogreno.
S tereotip koji ukazuje n a to d a su lju d i sa ta n k im u s n a m a o k ru tn i z asn o v a n je n a tanoj
injenici d a u sn e znaju d a se istan je o d besa. G reka je u to m e to se znaci p riv rem en o g
e m o c io n aln o g stanja k o riste kao o sn o v a za zakljuke o osobinam a lin o sti. Takav je d a n
p o g re an zaklju ak im p licira da lju d i sa ta n k im u sn am a izgledaju tak o zato to sve vrem e
tan je svoje u sn e iz besa. Ali, ta n k e u sn e m o g u d a b u d u i n a sle d n a , tra jn a k arak teristik a
lica. S tereotip koji ljude sa p u n ijim u s n a m a povezuje sa sen z u a ln o u ta k o d e se zasniva n a
tanoj pretp o stav ci da se u sn e zadebljaju zb o g p o v ean e k o liin e k rv i koja d o njih dope
usled sek su aln o g u zb u en ja, ali se i ova p re tp o sta v k a p re tv a ra u n e ta a n zakljuak u vezi
sa o so b in o m linosti. Jo je d n o m , p u n ije u sn e m o g u d a b u d u tra jn a k a ra k te ristik a lica.3
** N e s p o rim p o sto jan je p ato lo k ih laova i p o je d in a ca koji su rtv e sam oprevare, ali je
njihovo posto jan je jak o teko u tv rd iti. Z a sig u rn o , re laova ne m o e c a se koristi kao
dokaz. K ada laova razo tk riju , o n uv ek m o e d a u stv rd i da sp ad a u o v u kategoriju kako
bi ublaio kaznu.
Laganje, curenje i znaci p re v a re
29
nom, laov moe da pone verovati u svoju sopstvenu la. Ako

se to dogodi, on prestaje da bude laov i njegove se neistine, iz
razloga koje objanjavam u narednom poglavlju, mnogo tee ot
krivaju. Jedan incident u Musolinijevom ivotu pokazuje da vera
u sopstvenu la ne mora uvek biti tako korisna:..... 1938. godi
ne sastav (italijanskih) vojnih'divizija bio je sveden sa tri na dva
puka. To se dopalo Musoliniju zato to mu je omoguilo da kae
kako je faizam imao ezdeset divizija umesto jedva polovinu od
toga, ali je ova promena izazvala ogromnu dezorganizaciju ba u
trenutku kada je rat trebalo da pone; i kako je zaboravio ta je
kazao - nekoliko godina kasnije on je tragino preraunao pravu
snagu svojih jedinica. ini se da je uspeo da prevari neke druge
ljude ali ne i samog sebe.5
U defmisanju lai treba razmatrati i laova i njegovu rtvu. U
lai, rtva ne trai da bude obmanuta, niti laov daje bilo kakvo
prethodno upozorenje o nameri da obmanjuje. Bilo bi bizarno na
zvati glumce laovima. Njihova publika pristaje da neko vreme
bude obmanuta jer je ona zbog toga tu. Za razliku od ljudi koji
zloupotrebljavaju tue poverenje, glumci pristupaju predstavi tek
nakon najave da je re o glumi. Ako bi broker rekao kupcu da
mu daje uverljivu ali netanu informaciju, kupac ne bi namerno
sledio njegov savet. Lai ne bi bilo ni da je psihijatrijska pacijentkinja Meri odala tajnu svom doktoru da e se pozvati na oseanja
kojih nema, niti daje Hitler rekao emberlenu da se ne oslanja na
njegova obeanja.
U mojoj definiciji lai ili prevare jedna osoba namerava da
obmane drugu, inei to proraunato, bez prethodne najave ove
namere i bez toga da rtva otvoreno zahteva da bude prevarena.'
Postoje dva osnovna naina laganja: sakrivanje i falsifikovanje.6
Kod sakrivanja, laov zadrava neku informaciju i pri tome stvar
4 O vde sam se u sre d sre io n a o n o to je G o fm a n nazivao b e zo n im laim a, tj. laim a za
koje po sto je n eo b o riv i d o k a zi d a onaj ko govori zn a da lae i d a n a m e rn o tako ini. G o f
m a n se nije fo k u sirao n a ovu v rs tu lai, ve n a d ru g e v rste izv rtan ja injenica, u ko jim a je
razlika iz m e u istin ito g i la n o g m a n je odriva: .. d a n as teko i da p o stoji poziv ili veza
u kojoj u esn ici n e k o riste p ra k s u p rik riv an ja, koje je u nesk lad u sa u tiskom koji se stie.
O b a citata su uzeta iz k n jig e The Prsentation o f S e lf in E veryday Life (Predstavljanje sebe u
svakodnevn o m iv o tu ), N ew York: A n c h o r B ooks, 1959, pp. 59,64.
30
Laganje
no ne govori nita neistinito. Kod falsifikovanja se preduzimaju

dopunske mere. Ne samo da laov zadrava istinitu informaciju,
ve lanu informaciju prikazuje kao istinitu. esto je neophodno
kombinovati sakrivanje i falsifikovanje da bi se izvela prevara, ali
ponekad se laov moe izvui samo zahvaljujui sakrivanju. Ima
osoba koje ne misle da je sakrivanje laganje; neki ljudi ovu re
uvaju jedino za bezobzirniji in falsifikovanja.7Ako lekar ne kae
pacijentu da je bolest u zavrnoj fazi, ako mu ne spomene svojoj
eni da je proveo pauzu za ruak u motelu sa njenom najboljom
prijateljicom, ako policajac ne kae osumnjienom da prislukiva
belei razgovor sa njegovim advokatom, nije preneta neistinita in
formacija - ak se svaki od ovih primera uklapa u moju definiciju
laganja. rtva nije traila da bude obmanuta; prikrivai su delovali smiljeno, ne najavljujui ranije svoju nameru da obmanjuju.
Informacija je bila zadrana svesno, namerno, a ne sluajno. Po
stoje izuzeci - kada sakrivanje nije laganje - zato to je dato ranije
upozorenje ili je dobijen pristanak da se bude prevaren. Ako se
mu i ena slau da imaju otvoren brak u kome e svako od njih
sakrivati neverstvo ukoliko nije direktno upitan o tome, sakriva
nje sastanka u motelu nije la. Ako pacijent zamoli lekara da mu
ne kae ako su vesti o njegovom zdravlju loe, sakrivanje te infor
macije nije la. Osumnjieni i advokat imaju zakonsko pravo na
tajni razgovor; sakrivanje krenja ovog prava uvek e biti la.
Kada postoji izbor u pogledu toga kako lagati laovi obino
preferiraju sakrivanje a ne falsifikovanje. Postoje mnoge predno
sti. Sakrivanje je iz jednog razloga obino lake od falsifikovanja.
Nita se ne mora uraditi. Ne postoji ansa da vas uhvate u lai,
osim ako se cela pria unapred ne otkrije. Pria se da je Abraham
Linkoln rekao da nije imao dovoljno dobro pamenje da bi bio
laov. Ako lekar daje lano objanjenje pacijentovih simptoma da
bi sakrio da je bolest u zavrnoj fazi, on e morati da se seti svo
je lane prie kako ne bi bio nedosledan kada ga posle nekoliko
dana pacijent ponovo bude upitao o tome.
Sakrivanje se, takoe, moe radije izabrati zbog toga to izgleda
da se ono manje osuuje od falsifikovanja. Ono je pasivno, a ne
aktivno. ak i u sluaju da rtva bude jednako povreena, laovi
31
e verovatno osetiti manju krivicu ako sakriju istinu nego ako je

falsifikuju.'
Pomisao da rtva zaista zna istinu, ali da ne eli da se suoi sa
njom, moe umiriti osobu koja lae. ena koja vara svoga mua
moe misliti na ovakav nain:,,Mora biti da moj mu zna da se za
bavljam unaokolo zato to me nikada ne pita gde provodim svoja
popodneva. Moja diskrecija je obzirnost; ja ga svakako ne laem o
onome to radim. Ja biram da ga ne ponizim, ne prisiljavajui ga
da mu priznam svoja neverstva.
Jednom kada se otkriju, sakrivene lai se mnogo lake opra
taju. Laov ne ide tako daleko da se izloi opasnosti. Ima mnogo
korisnih izgovora - neznanje, namera da se istina otkrije kasnije,
loe pamenje, itd. Osoba koja svedoi pod zakletvom i koja kae
koliko god mogu da se setim - omoguuje sebi izlaz ako je ka
snije suoe sa neim to je sakrila. Tvrdnja laova da se ne sea
onoga ega se on inae sea i namerno zadravanje istine je na
sredini izmeu sakrivanja i falsifikovanja. To se dogaa onda kada
laov jednostavno ne moe a da ne kae nita; pitanje je postav
ljeno i izazov je tu. Falsifikujui samo nedostatak pamenja, laov
izbegava to da mora zapamtiti lanu priu; sve to treba zapamtiti
jeste da se lano pozove na lou memoriju. A ako istina kasnije
iskrsne, laov uvek moe tvrditi da nije lagao o tome, da je to bio
samo problem memorije.
Jedan incident iz skandala Votergejt, koji je vodio ostavci predsednika Niksona, ilustruje strategiju slabe memorije. Poto po
staje oigledno da su predsednikovi saradnici H. R. Haldeman i
Don Erlihman umeani u provalu i prikrivanje, oni bivaju pri
siljeni da daju ostavku. Aleksandar Hejg je zauzeo Haldemanovo
mesto poto je pritisak na Niksona rastao. Nije prolo ni mesec
dana otkako se Hejg vratio u Belu kuu, kada su 4. juna 1973. on
i Nikson diskutovali o tome kako da odgovore na ozbiljne, neo
snovane tvrdnje Dona Dina, biveg pravnog savetnika Bele kue.
Prema traci na kojoj je zabeleena diskusija Nikson-Hejg, a koja
* Iv Svitser izn o si z an im ljiv o z ap aan je da e se rtv a vie razljutiti u sluaju kada je la
b a zira n a n a p rik riv a n ju n eg o u o n o m k a d a je re o falsifikovanju: u ovom sluaju n e m o g u
da se ale da ih je n ek o lagao ve se je d n o sta v n o o seaju kao d a se n jih ov p ro tiv n ik p ro v u
k a o kroz kak v u ru p u u z a k o n u .8
32
Laganje
je obelodanjena za vreme optube za veleizdaju, Hejg je savetovao

Niksonu da izbegne pitanja u vezi sa nedokazanim tvrdnjama, go
vorei mu da kae da se jednostavno ne moe setiti.s
Opravdavanje nedostatkom pamenja je mogue samo u odre
enim prilikama. Doktor, koga pitaju da li su testovi bili negativni,
ne moe tvrditi da se ne sea, niti to moe policajac ako ga osum
njieni pita da li je soba ozvuena. Gubitak pamenja, kao izvinjenje, prolazi samo kad se radi o beznaajnim stvarima ili o neemu
to se dogodilo ranije. Nedostatak seanja za neobine dogaaje,
za koje bi se oekivalo da ih se svako sea, bez obzira na to kada su
se dogodili, ne moe se opravdati ak ni protokom vremena.
Nekada rtva izazove laova i on izgubi mogunost da bira da
li e sakriti ili falsifikovati. Ako ena pita svoga mua zato ga nije
mogla pronai za vreme ruka, mu mora da slae kako bi zatitio
svoj tajni izlazak. Neko bi nas mogao uveravati da je i obino pi
tanje za vreme veere - Kakav ti je bio dan? - traenje informa
cije, ali se tome moe izvrdati. Mu moe spomenuti druge stvari
sakrivajui sastanak ukoliko ga direktno ispitivanje ne prisili na
to da bira izmeu laganja ili kazivanja istine.
Neke lai od samog poetka zahtevaju falsifikovanje; sakrivanje
ne bi bilo dovoljno. Psihijatrijska pacijentkinja Meri nije morala
samo sakriti svoju nesreu i samoubilake planove, ve je morala
falsifikovati da se osea bolje i da eli da provede vikend sa svo
jom porodicom. Laganje o prethodnom iskustvu da bi se dobio
posao ne moe se izvesti samo pomou sakrivanja. Ne samo da se
mora sakriti neiskustvo, ve se mora izmisliti i odgovarajua istorija posla. Izbegavanje dosadne sedeljke, a da se, pri tom, ne uvredi
domain, ne zahteva samo sakrivanje toga da bi se radije gledala
televizija kod kue, ve i falsifikovanje prihvatljivog izgovora, kao
to je rani jutarnji sastanak, problemi sa bebisiterkom, ili slino.
Falsifikovanje se takoe javlja, iako ak la to direktno ne za
hteva, da pomogne laovu u kamufliranju dokaza o onome to
je sakriveno. Ova primena falsifikovanja da maskira ono to se
sakriva naroito je potrebna kada se moraju sakriti emocije. Lako
je sakriti emociju koje vie nema, ali je mnogo tee sakriti emociju
koja se doivljava u tom trenutku, posebno ako je oseanje jako.
Laganje, curenje" i znaci prevare
33
Strah je tee sakriti nego brigu, ba kao to je bes tee sakriti nego
ozlojeenost. to je emocija jaa, verovatnije je da e neki znak
emocije procuriti, uprkos najboljim pokuajima laova da to sa
krije. Navlaenje druge emocije, one koja se ne doivljava, moe
omoguiti maskiranje doivljene emocije koja se krije. Falsifiko
vanje emocije moe spreiti proputanje sakrivene emocije.
Jedan incident u romanu Dona Apdajka Oeni me (Marry Me)
ilustruje ovo i nekoliko drugih stvari koje sam opisao. Mu je pri
slukivao telefonski razgovor svoje ene Rut sa njenim ljubavni
kom. Sve do tog trenutka u knjizi, Rut je bila u stanju da sakrije
svoje neverstvo ne morajui da falsifikuje, ali sada, kada ju je njen
mu direktno pitao, ona mora da slae. Iako je cilj njene lai bio da
mu ne sazna za njeno neverstvo, ovaj incident, takoe, pokazuje
kako se lako emocije mogu ukljuiti u la, i kako, kada su jednom
ukljuene, oteavaju ono to mora biti sakriveno:
Rut je bila uplaena injenicom d a je Deri [njen mu] prislukivao poslenji eo njenog telefonskog razgovora sa Dikom [njenim ljubavnikom ]. O na
je mislila da on grabulja u zadnjem delu dvorita. Pojavljujui se iz kuhinje,
on je pitao: je to bio?
O na se upaniila: ,,Oh, neko. Neka ena iz crkve je zvala da pita da li da
upie u spisak D oanu i arlija za nedeljnu slubu.10
Panika sama po sebi nije dokaz laganja, ali ako je to primetio Deri bi mogao postati sumnjiav, jer bi pomislio da Rut ne
bi bila upaniena ako nema ta da krije. I dok sasvim nedune
osobe mogu postati uplaene kada ih ispituju, ispitivai to esto
ne primeuju. Rut je u tekom poloaju. Ne oekujui da e biti
potrebno da lae, ona nema spremnu strategiju. Uhvaena u ovom
neprijatnom poloaju, ona se plai da e biti otkrivena i, poto je
paniku vrlo teko sakriti, to poveava Derijevu ansu da je ulovi
u lai. Jedna manevarska mogunost jeste da ona pokua da bude
iskrena u pogledu svojih oseanja, poto verovatno nije u stanju
da ih sakrije, laui o onome to je izazvalo njena oseanja. Ona bi
mogla priznati da osea paniku, tvrdei da se osea tako jer se pla
i da joj Deri nee verovati, a ne zbog toga to bilo ta krije. Ovo,
verovatno, ne bi upalilo, osim ako nam je poznato da Deri ve
34
Laganje
due vreme ne veruje Rut, a kasniji dogaaji su uvek potvrivali

da je ona ipak bila neduna, tako da bi ga spominjanje njegovih
nerazumnih optubi sada moglo odvratiti od daljeg proganjanja.
Rut verovatno nee biti uspena u pokuaju da izgleda hladno,
bezizraajno, nepromenjeno. Kada ruke poinju da drhte mnogo
je lake raditi neto s njima - stegnuti pesnicu ili ih prekrstiti nego im dopustiti da lee mirno. Kada su usne stisnute i raste
gnute, a gornji kapci i obrve povueni nagore u strahu, vrlo je
teko zadrati mirno lice. Ove ekspresije se mogu bolje sakriti do
davanjem drugih miinih pokreta - kripanjem zuba, stezanjem
usana, sputanjem obrva, ukoenim pogledom.
Maska je najbolji nain da se sakriju jake emocije. Pokrivanje
lica ili nekog njegovog dela rukom, ili okretanje glave od osobe
koja govori, obino ukazuju na laganje. Najbolja maska je lana
emocija. To ne samo da obmanjuje, ve je to i najbolja kamuflaa.
Strano je teko zadrati ravnoduno lice ili neaktivne ruke kada
je doivljena emocija jaka. Najtee je zadrati hladan, neemocionalan ili neutralan izgled kada se doivljavaju emocije. Mnogo je
lake zauzeti pozu, zaustaviti se ili se suprotstaviti akcijama koje
izraavaju doivljene emocije drugim nizom akcija.
Trenutak kasnije, u Apdajkovoj prii, Deri kae Rut da joj ne
veruje. Njena se panika verovatno poveava, to oteava sakriva
nje. Ona bi mogla pokuati da upotrebi ljutnju, zapanjenost ili
iznenaenje da bi maskirala svoju paniku. Ona bi mogla ljutito
prigovoriti Deriju da joj ne veruje, da je uhodi. Ona bi ak mogla
izgledati zapanjeno zato to joj on ne veruje, iznenaeno to je
sluao njene razgovore.
Ne doputa ba svaka situacija da laov maskira doivljenu
emociju. Ukoliko lai zahtevaju samo sakrivanje, a ne falsifiko
vanje emocija, onda sakrivanje predstavlja vrlo teak posao. Ezer
Vajcman, bivi izraelski ministar odbrane, opisao je takvu teku
situaciju. Voeni su razgovori izmeu izraelskih i egipatskih voj
nih delegacija o zapoinjanju pregovora posle dramatine posete
Anvara Sadata Jerusalimu. Za vreme pregovarake sednice, Mo
hamed el Gamasi, ef egipatske delegacije, kae Vajcmanu da je
upravo saznao da Izraelci osnivaju drugu koloniju na Sinaju. Vajc
man zna da bi ovo moglo ugroziti pregovore, poto je pitanje da li
35
Izrael moe zadrati bilo koju od ve postojeih kolonija jo uvek

stvar rasprave.
Bio sam vrlo besan, iako nisam mogao dati oduka ljutnji jav
no. Mi, koji smo bili ovde, diskutovali smo o sporazumima o bezbednosti, pokuavajui da poteramo vagon mira napred - a moje
kolege u Jerusalimu, umesto da naue lekciju o lanim pregovori
ma, osnivali su jo jednu takvu koloniju ba u vreme kada su pre
govori napredovali.11 Vajcman nije mogao dopustiti da pokae
ljutnju koju je oseao prema kolegama u Jerusalimu. Prikrivanje
ljutnje takoe mu je omoguilo da sakrije da se njegove kolege u
Jerusalimu nisu konsultovale s njim. On je morao da sakrije jednu
snano doivljenu emociju bez mogunosti da upotrebi bilo koju
drugu emociju kao masku. Nije mogao da izgleda sreno, uplae
no, nezadovoljno, iznenaeno ili zgroeno. On je morao da izgle
da uljudno ali mirno, ne dajui znak da je Gamasijeva informacija
bila vest od bilo kakve vanosti. Njegova knjiga ne daje nagovetaj
da li je njegovo sakrivanje bilo uspeno.
Poker je druga situacija u kojoj se maskiranje ne moe koristiti
za prikrivanje emocija. Kada igra postane uzbuen zbog mogu
nosti da mnogo dobije zato to ima sjajne karte, on mora sakriti
bilo koji znak svog uzbuenja kako drugi igrai ne bi odustali.
Prikrivanje stvarnog uzbuenja znacima bilo koje druge nedoiv
ljene emocije moe da bude opasno. Ako se igra trudi da sakrije
svoje uzbuenje pravei se da je razoaran ili ljut, drugi e misliti
da je dobio loe karte i oekivae da odustane a ne da ostane u
igri. On mora izgledati pokerski ravnoduno. Moe da koristi m a
sku ako odlui da razoarenje ili ljutnju zbog loih karata sakrije
blefiranjem, trudei se da prisili druge da odustanu. Falsifikovanjem sree ili uzbuenja on bi mogao da sakrije svoje razoarenje
i stvori impresiju da ga karta hoe. To nee biti uverljivo drugim
igraima sem ako ga ne smatraju poetnikom. Za iskusnog pokeraa se pretpostavlja da je savladao vetinu nepokazivanja bilo
kakve emocije kada su karte u pitanju.' (Uzgred, mojom definici* U svojoj studiji igraa p o k e ra D ejvid H ajano opisuje je d a n d ru g i p ristu p koji koriste
profesionalci: iv ah n i igrai sve v rem e igre askaju kako bi svoje p ro tiv n ik e uzn em irili
i u n e rv o z ili... Istin e se izgovaraju k ao lai, a lai kao istine. Uz askanje, n jihov verbalni
na stu p ukljuuje n a d a h n u te i p reu v elian e g e stik u lac ije ... Jedan igra to opisuje na sledei
nain: O n im a vie p o k re ta od trb u n e plesaice (P o k er Lies an d Teils, H u m a n Behavior, m a rt 1979, p. 20).
36
Laganje
jom laganja nisu obuhvaene lai u pokeru - sakrivanje ili blefiranje. Niko ne oekuje da pokerai otkriju karte koje su izvukli. Igra
sama po sebi unapred upozorava da e igrai pokuati da obmanu
jedan drugog.)
Falsifikovanje bilo koje emocije moe olakati sakrivanje neke
druge emocije. Osmeh je maska koja se najee koristi. On slui
kao suprotnost svim negativnim emocijama - strahu, ljutnji, bolu,
odvratnosti i tako dalje. On se esto bira zbog toga to- izvoenje
mnogih prevara zahteva pokazivanje nekih varijacija sree. Razo
arani slubenik se mora smeiti ako eli da njegov ef misli da on
nije uvreen ili ljut zato to gaje zaobilo unapreenje. Bezduan
prijatelj treba da odglumi dobronamernu osobu dok plasira svoju
otru kritiku sa zabrinutim osmehom u pozadini.
Drugi razlog tako este upotrebe osmeha kao maske je to to je
smeenje deo standardnog pozdravljanja i to utivo razmenjivanje pozdrava esto zahteva smeenje. Ako se osoba osea uasno
ona to obino ne treba da pokazuje ili priznaje za vreme pozdrav
ljanja sa nekim. Umesto toga, od nesrene osobe se oekuje da sa
krije negativna oseanja koristei utivi osmeh koji je propraen
reenicom Ba fino, hvala, a kako ste Vi?, odgovarajui tako na
pitanje Kako ste? Prava oseanja se, verovatno, nee ispoljiti, ne
zato to je osmeh tako dobra maska, ve zato to se u utivim razmenama ljudi retko brinu kako se druga osoba zaista osea. Sve
to se oekuje jeste da se pretvaramo da smo ljubazni i prijatni.
Drugi retko prouavaju takve osmehe paljivo. Ljudi su naviknuti
da previde lai u kontekstu utivog pozdravljanja. Neko bi mogao
ustanoviti da je pogreno ovo zvati laima zato to implicitna pra
vila utivog pozdravljanja obavetavaju da se nee podneti raun
o pravim oseanjima.
Ipak, drugi razlog za popularnost osmeha kao maske je taj to
je to emocionalni izraz lica koji se najlake moe izvesti voljno.
Mnogo pre navrene prve godine deca se mogu namerno smeiti.
To je jedna od najranijih ekspresija koju deca koriste dobrovoljno
da zadovolje druge. Za vreme celog ivota socijalni osmesi lano
prikazuju oseanja koja nisu doivljena ve koja bi trebalo ili bi
bilo korisno pokazati. Mogu se napraviti greke u pogledu traja
37
nja ovih nedoivljenih osmeha: oni mogu biti suvie brzi ili suvi
e spori. Greke mogu biti, takoe, oigledne u pogledu trenutka
kada se osmesi pojavljuju: oni se mogu dogoditi mnogo pre ili
mnogo posle rei ili fraze koju bi trebalo da prate. Ali, pokrete
smeenja je lako nainiti, to nije sluaj sa ekspresijama svih dru
gih emocija.
Veini ljudi nije lako da falsifikuje negativne emocije. Moje
istraivanje, koje je opisano u petom poglavlju, otkrilo je da ve
ina ljudi ne moe voljno pokrenuti odreene miie, potrebne
za realistino falsifikovanje nesree ili straha. Za razliku od bola
i straha, ljutnja i odvratnost se lake ispoljavaju i u sluaju kada
nisu doivljene, ali se greke esto prave. Ako la zahteva da se
falsifikuje negativna emocija, a ne osmeh, prevarant moe imati
teak zadatak. Postoje izuzeci: Hitler je oigledno bio sjajan glu
mac, sposoban da lako falsifikuje negativne emocije. U susretu sa
britanskim ambasadorom Hitler je izgledao besno, nesposoban
da nastavi dalju diskusiju o bilo kojoj stvari. Nemaki inovnik
koji je prisustvovao ovoj sceni saoptio je: Sam o to je zatvorio
vrata za ambasadorom Hitler se udario po bedru, nasmejao se i
rekao: emberlen nee preiveti ovaj razgovor; njegov kabinet e
pasti veeras.12
Pored sakrivanja i falsifikovanja, postoji nekoliko drugih nai
na laganja. Ja sam ve nagovestio jedan takav nain kada sam raz
matrao ta bi Rut mogla da uradi kako ne bi otkrila svoju prevaru,
uprkos javljanju panike u sluaju koji sam citirao iz romana Dona Apdajka Oeni me. Pre pokuaja da sakrije svoju paniku, to je
teko uiniti, ona bi mogla da prizna oseanje, a da slae o tome
ta ga je prouzrokovalo. Navodei lani uzrok panike Rut bi mogla
da tvrdi da je potpuno nevina, a upaniena samo zbog toga to se
plai da joj mu nee verovati. Da je psihijatar pitao pacijentkinju
Meri zato ona izgleda pomalo nervozno ona bi isto tako mogla
da prizna emociju, ali i da slae ta je tu emociju prouzrokovalo:
Nervozna sam zato to tako mnogo elim da ponovo budem sa
svojom porodicom. Iskreno o doivljenoj emociji i neiskreno o
tome ta ju je izazvalo.
Druga, bliska tehnika jeste da se kae istina, ali sa izokretanjem,
tako da rtva u to ne poveruje. Neko vam govori istinu ... na laan
38
Laganje
nain. Kada je Deri pitao Rut s kim je priala telefonom, ona je

mogla da kae: ,,Oh, priala sam sa svojim ljubavnikom, on me
zove svakog sata. Poto s njim idem u krevet tri puta dnevno, mi
moramo da budemo u stalnom kontaktu kako bismo se dogova
rali! Preuveliavajui istinu, Rut se podsmeva Deriju, to njemu
oteava da nastavi da bude sumnjiav. Podrugljiv ton glasa ili ek
spresija, takode, doprinose podvali.
Drugi prim er kazivanja istine na laan nain opisan je u knjizi
Roberta Dejlija, po kojoj je snimljen i film, Princ grada: istinita
pria o policajcu koji je znao suvie (Prince o f the City: The True
Story o f a Cop Who Knew Too Much). Sudei po podnaslovu, ovo
je istinit prikaz, a ne fikcija. Robert Leui je policajac koji postaje
tajni agent i koji radi za federalne tuioce na pribavljanju dokaza
o kriminalnoj korupciji m eu policajcima, advokatima, jemcima,
rasturaima droge i lanovima mafije. Veinu dokaza Leui je
dobio zahvaljujui magnetofonu koji je bio sakriven u njegovom
odelu. U jednom momentu posumnjalo se da je Leui obavetajac.
Ako ga uhvate da nosi magnetofon, njegov ivot e biti u opa
snosti. Leui govori Di Stefanu, jednom od kriminalaca o kome
prikuplja dokaze:
N em oj da sedimo blizu duboksa jer neu m oi nita da snim im .
nije sm eno, kae Di Stefano.
Leui je poeo da se hvali da zaista radi za vladu, za koju radi i konobarica
u drugom delu prostorije, koja krije transm iter kod sebe.
Svi su se smejali, ali je Di Stefanov om eh bio opor.13
Leui se ruga Di Stefanu, drsko mu govorei istinu - jer on

zaista ne moe da napravi dobar snimak pored duboksa, stvarno
radei za vladu. Priznajui to tako otvoreno i alei se na raun
konobarice, koja, takoe, nosi sakriveni magnetofon u svojim
nedrima ili brushalteru, Leui oteava Di Stefanu da izrazi svoje
sumnje a da, pri tom, ne ispadne budala.
Polusakrivanje je slino kazivanju istine na laan nain. Isti
na je izreena, ali samo delimino. Preutkivanje ili izostavljanje
kljune stvari doputa da laov ostvari prevaru ne govorei bilo
ta netano. Neto malo posle incidenta koji sam citirao iz rom a
39
na Oeni me, Deri se pridruuje Rut u krevetu i, pripijajui se uz

nju, pita je da mu kae ko joj se dopada.
Ti m i se dopada, kae ona, ,,i svi golubovi na drvetu, i svi psi u gradu
izuzev onih koji prevru nae kante za ubre, i sve make izuzev m aora
sa kojim je Lulu zatrudnela. A dopadaju mi se i spasioci na plai i svi p o
licajci izuzev onog koji me je zaustavio zbog nedozvoljenog polukrunog
okretanja, i dopadaju m i se neki od naih uasnih prijatelja, posebno kada
sam p ijan a...
Da li ti se dopada Dik Matijas? [Dik je Rutin ljubavnik.]
Ne m arim za njega.14
Izvrdavanje je druga tehnika koja doputa da laov izbegne da

kae bilo ta neistinito. Jedan novinar je na humoristian nain
prikazao kako se uz pomo izvrdavanja moe reiti poznat pro
blem - ta rei ako vam se ne dopada rad vaeg prijatelja?
Vi ste na otvaranju njegove umetnike izlobe. Mislite da su
njegove slike uasne, ali pre nego to se neprimetno iskradete va
prijatelj nalee na vas i pita vas ta mislite. Deri, kaete vi [pret
postavimo da je to umetnikovo ime], gledajui duboko u njegove
oi, kao da ste obuzeti oseanjem, Deri, Deri, Deri. Rukujete
se; i dalje ga gledate u oi. Posle vie od deset puta, Deri e ko
nano prekinuti stisak, promumlati jednu ili dve pristojne reeni
ce, i krenuti... Postoje razne varijante: tu je ono, visokim tonom,
izreeno uz seckanje, kao da ste likovni kritiar, u treem licu jed
nine: Deri. De-ri. ta se moe rei? Ili, pak, prepredeno, niskim
tonom: Deri, nemam rei. Ili neto ironinije: Deri. Svi, svi go
vore o tome.15Vrednost ovog poteza je, kao kod polusakrivanja i
kazivanja istine na laan nain, u tome to laov nije prisiljen da
kae bilo ta neistinito. I pored svega toga, ja ovo smatram laima,
zato to postoji namerni pokuaj da se rtva dovede u zabludu,
bez prethodnog upozorenja.
Jednim delom svog ponaanja varalica moe odati bilo koju od
pomenutih lai. Postoje dve vrste nagovetaja prevare. Neka gre
ka u ponaanju moe otkriti istinu, ili samo ukazati da je to to
je reeno ili pokazano netano, a da se istina, pri tom, ne otkriva.
Kada laov grekom otkrije istinu, ja to zovem proputanje. Kada
ponaanje lazova ukazuje na to da lae ali ne otkriva istinu, ja to
40
Laganje
zovem znakom prevare. Kada bi Merin lekar zapazio da ona kri

svoje ruke dok mu govori da se osea dobro, on bi imao znak pre
vare i razlog da posumnja da ona lae. Ukoliko ne dobije elemente
proputanja on ne moe znati kako se ona stvarno osea - ona bi
mogla da bude ljuta na bolnicu, zgaena samom sobom, ili upla
ena zbog svoje budunosti. Facijalna ekspresija, ton glasa, oma
ka u govoru ili neki gestovi mogu otkriti njena prava oseanja.
Znak prevare daje odgovor na pitanje da li osoba lae ili ne,
iako ne otkriva ta je sakriveno. Ono to je sakriveno jedino se
moe otkriti zahvaljujui proputanju. To esto i nije vano.
Kada se postavi pitanje da li osoba lae ili ne, a ne ta osoba sa
kriva, znak prevare je dovoljno pouzdan izvor informacija. Nije
potrebno proputanje. Nevano je ta je to to je sakriveno. Ako
poslodavac oseti, zahvaljujui znaku prevare, da kandidat lae, to
mu moe biti dovoljno da donese odluku da ga ne primi i nije
potrebno nikakvo proputanje da bi tako odluio.
Ali to nije uvek dovoljno. Moe biti vano da se tano sazna ta
je sakriveno. Nedovoljno je samo otkriti da je poverljivi slubenik
proneverio novac. Znak prevare bi mogao ukazati na to da je slu
benik lagao; to bi moglo dovesti do sukoba i priznanja. ak i kada
se stvar rei, slubenik otpusti, istraga zavri, poslodavac bi jo
mogao traiti znake proputanja. On bi jo uvek mogao eleti da
zna kako je to slubenik inio i ta je radio sa novcem koji je pro
neverio. Da je emberlen otkrio bilo kakve znake prevare - on bi
znao da Hitler lae, ali bi u toj situaciji bilo takoe korisno dobiti
znake proputanja o tome kakvi su bili njegovi osvajaki planovi i
koliko je daleko Hitler nameravao da ide.
Ponekad proputanje obezbeuje samo deo informacije koju
rtva eli da sazna, to je vie od onoga to otkriva znak preva
re, ali ne i sve to je sakriveno. Prisetimo se incidenta iz romana
Oeni me, koji sam citirao ranije, u kome je Rut upaniena jer
nije sigurna koliko je njen mu Deri doznao iz njenog telefon
skog razgovora sa ljubavnikom. Kada je Deri upita o tome Rut
bi mogla da uini neto to bi odalo njenu paniku - usne mogu
da joj zadrhte ili njen gornji kapak moe da se podigne. U datom
kontekstu, takav znak panike bi 'znaio da Rut lae. Zato bi ona
41
inae trebalo da se brine zbog njegovog pitanja? Ali takav znak

prevare ne bi rekao Deriju ta je ona slagala, niti s kim je razgo
varala. Deri je dobio deo informacije zahvaljujui propustljivosti
Rutinog glasa:
u pitanju je ton tvog glasa. [Deri objanjava Rut zato ne veruje nje
noj izjavi s kim je razgovarala telefonom.]
Stvarno? Kako? Bilo joj je potrebno da se naceri.
O n je zurio u prazno kao da razmilja o nekom estetskom problemu. Izgle
dao je um orno, m lado i mravo. Njegova kosa je bila suvie kratka. Bilo je
drugaije, rekao je. Toplije. Bio je to glas ene.
Ja jesam ena.
Kada se m eni obraa, tvoj glas zvui, rekao je, prilino devojaki.16
Zvuk njenog glasa nije odgovarao razgovoru o nedeljnoj cr

kvenoj slubi, ve razgovoru sa ljubavnikom. Procurilo je da se
prevara, verovatno, odnosi na neverstvo, ali mu to nije saoptilo
celu priu. Deri ne zna da li ljubavna veza tek poinje, ili je ona
u toku; on ne zna ni ko je ljubavnik. Ali on zna vie nego to bi
znao kad bi uzimao u obzir samo znak prevare, koji bi mu mogao
jedino rei da ona lae.
Ja sam definisao laganje kao smiljeni izbor da se prevari rtva
bez ranije najave da e se to uiniti. Postoje dve glavne forme la
ganja: sakrivanje, izostavljanje istinite informacije; i falsifikovanje
ili prezeiitovanje lane informacije kao da je istinita. Drugi nai
ni laganja sadre: pogreno usmeravanje, priznavanje emocije, ali
laganje o tome ta ju je prouzrokovalo; kazivanje istine na laan
nain, ili priznavanje istine sa takvim preuveliavanjem ili hum o
rom da rtva ostaje neobavetena ili obmanuta; polusakrivanje ili
priznavanje samo dela onoga to je istina, tako da se interesovanje
rtve okree od onoga to ostaje sakriveno; te izvrdavanje ili kazi
vanje istine, ali na nain koji nagovetava suprotno od onoga to
je reeno. Postoje dve vrste ukazivanja na prevaru: proputanje,
kada laov nehotino otkriva istinu; i znaci prevare, kada ponaa
nje laova otkriva jedino da je ono to on kae neistinito.
I proputanje i znaci prevare su greke. One se ne deavaju
uvek. Nisu sve lai neuspele. Naredno poglavlje objanjava zato
neke uspevaju.
III
Zato lai ne uspevaju
Lai ne uspevaju iz vie razloga. rtva moe sluajno otkriti do
kaz da je prevarena, kada pronae sakrivena dokumenta ili mrlju
od rua na maramici. Varalicu moe otkriti i neko drugi. Zavidljivi kolega, naputeni suprug, plaeni dostavlja - svi su oni zna
ajni izvori za otkrivanje prevare. Ono to nas, meutim, zanima
jesu one greke koje se naprave za vreme ina laganja, greke koje
varalica pravi na svoju tetu, lai koje ne uspevaju zbog ponaanja
laova. Znaci prevare ili proputanja" mogu se obelodaniti u promeni izraza lica, pokretima tela, modulaciji u glasu, knedlama u
grlu, vrlo dubokom ili povrnom disanju, dugim pauzama izmeu
rei, mikrofacijalnim ekspresijama, pogrenom gestu. Postavlja se
pitanje: zato laovi ne mogu da spree ove bihejvioralne izdajni
ke? Oni to ponekad mogu. Neke lai su lepo izvedene; nita u ono
me to laov kae ili uradi ne odaje la. Zato to nije sluaj uvek?
Postoje dva razloga: jedan koji ukljuuje razmiljanje i drugi koji
ukljuuje oseanje.
Loe strategije laganja

Laovi ne predosete uvek kada e biti potrebno da lau. Nema
uvek vremena da se pripremi strategija koju e laov koristiti, da
43
44
Laganje
se ona uveba i upamti. Rut, u incidentu koji sam citirao iz Apdajkovog romana Oeni me, nije pretpostavila da e njen mu, Deri,
prislukivati njen telefonski razgovor sa ljubavnikom. Pria koju
ona izmilja na licu mesta - da je to poziv povodom prijavljivanja
njihove dece za nedeljnu slubu u crkvi, odaje Rut zbog toga to to
ne odgovara onome to je njen mu uo da ona kae.
ak i kada laov zna dovoljno unapred i kada je strategija laga
nja paljivo odabrana, moe se desiti da nije dovoljno pronicljiv
da anticipira sva pitanja koja mu mogu biti postavljena i smisli
kakvi moraju da budu njegovi odgovori. ak i da postoji, pronic
ljivost laova nee biti dovoljna, jer nevidljive promene u okolno
stima mogu da otkriju inae efikasnu strategiju laganja. Za vreme
velikog sudskog procesa Votergejt federalni sudija Don Sirika
opisao je takav problem objanjavajui svoje reakcije na iskaz
Freda Buharta, specijalnog savetnika predsednika Niksona: Prvi
problem sa kojim se suoio Fred Buhart u pokuaju da objasni
zato nedostaju trake bio je da utemelji jednu uverljivu priu. Na
prvom javnom sasluanju Buhart je rekao da predsednikov sa
stanak sa Dinom, 15. aprila, nije snimljen zato to je broja ...
otkazao.... Ali, uskoro je izmenio svoje prvo objanjenje. (Buhart
je saznao da bi obelodanjivanje drugog dokaza moglo ukazati na
to da su brojai, u stvari, radili.) On je sada rekao da aprilski sa
stanak sa Dinom ... nije bio snimljen jer su obe trake koje su bile
na raspolaganju - bile ispunjene materijalom sa brojnih sastanaka
u toku dana.1 ak i kada okolnosti ne prisiljavaju laova da promeni strategiju laganja, neki laovi imaju problem da se prisete
strategije koju su ranije koristili, tako da na nova pitanja ne mogu
odgovoriti dosledno i brzo.
Bilo koja od ovih greaka - u anticipiranju trenutka u kome
e biti neophodno da lau, u pronalaenju strategije primerene
promenjenim okolnostima, u seanju na strategiju laganja koju je
laov usvojio - proizvodi lako prepoznatljive znake prevare. Ono
to osoba kae moe biti samo po sebi nesaglasno ili protivureno
drugim nespornim injenicama koje su tada poznate ili se kasnije
otkriju. Takvi oigledni znaci prevare nisu uvek tako pouzdani i
jasni kao to izgledaju. Besprekorna strategija laganja moe biti
45
znak da se radi o dobro uvebanom prevarantu. Neki prevaranti,

znajui ovo, namerno prave male greke, upravo da stvar ne bi
izgledala suvie besprekorno, to oteava stvari. Novinar Dejms
Felan opisuje jedan fascinantan primer ovakvog trika u svom
lanku o podvali u vezi sa biografijom Hauarda Hjuza.
Godinama niko nije video Hjuza. To je samo poveavalo fascinaciju javnosti ovim milijarderom, koji je pravio filmove i bio
vlasnik vazduhoplovne kompanije i najvee kockarnice u Las Vegasu. Hjuz nije bio vien tako dugo da su neki sumnjali da je uopte iv. Bilo je zapanjujue da bi ovek koji je bio tako usamljen
ovlastio bilo koga da napie njegovu biografiju. Kliford Irving
je tvrdio da je on pisao biografiju. Makgro-Hil je platio Irvingu
750 dolara da objavi biografiju; asopis Lajf je platio 250 dolara
da objavi tri odlomka; i to je ispala podvala! Kliford Irving je bio
... veliki prevarant, jedan od najboljih. Evo jednog primera. Kada
smo ga sasluavali, pokuavajui da sruimo njegovu priu, on ni
kada nije pravio greku jer je priao svoju priu na isti nain svaki
put. Bilo je nekih malih protivurenosti u njegovoj prii, a kada
bismo ga mi uhvatili u tome, on bi ih otvoreno priznavao. Obian
prevarant e priati svoju priu bez greke, do slova savreno, tako
da tu priu moe u vie navrata ponavljati bez odstupanja. Poten
ovek obino ini male greke, posebno u pripovedanju duge, slo
ene prie kao to je Klifova. Klif je bio dovoljno pametan da ovo
zna, pa je sebe sjajno prikazao kao otelotvorenje potenog oveka.
Kada bismo ga uhvatili u neemu to je moglo da ga optui, on bi
iskreno rekao: Uh, ovo je izgleda loe za mene, zar ne? Ali, tako
se dogodilo. On je odavao sliku iskrenog oveka, ak i na svoju
sopstvenu tetu - dok je nizao lai jednu za drugom.2 Ne postoji
zatita od takve umenosti; najvetiji prevaranti rade uspeno. Ve
ina laova nije tako podmukla.
Nedostatak pripreme ili nesposobnost da se laov seti usvoje
ne strategije laganja proizvode znake prevare u nainu na koji je
neto reeno, ak i onda kada ne postoje protivurenosti u onome
to je reeno. Potreba da se misli o svakoj rei pre nego to se
ona izgovori - vaganje mogunosti, traenje rei ili ideje - mogu
biti oigledni u pauzama za vreme govora ili, suptilnije, u zate
46
Laganje
zanju donjeg onog kapka ili obrve i nekim promenama u gestu

(detaljnije je objanjeno u etvrtom i petom poglavlju). Paljivo
razmatranje svake rei pre nego to se ona izgovori nije uvek znak
prevare, ali u nekim okolnostima jeste. Kada Deri pita Rut s kim
je priala telefonom, bilo koji znaci koji kazuju da ona paljivo
bira rei sugerisali bi da je ona lagala.
Laganje o oseanjima
Nemogunost da se unapred smisli, u potpunosti isplanira
i isproba strategija laganja jedan je od razloga zbog koga laov
moe da naini greke koje ukazuju na prevaru. Greke, takoe,
nastaju i zbog toga to je teko sakriti ili odglumiti emociju. Emo
cije nisu ukljuene u svaku la, ali kada su ukljuene - one za
laova postaju izvor posebnih problema. Pokuaj laova da sakrije
emociju koju u tom trenutku doivljava mogu odati rei, ali, izu
zimajui omake, do takvog otkrivanja obino ne dolazi. Laov ne
mora da verbalizuje sakrivena oseanja, osim ukoliko ne postoji
elja da prizna ta je doiveo. Malo je naina da se sakrije facijalna
ekspresija ili ubrzano disanj, ili stegnutost u glasu.
Pobuivanjem emocija, promene se dogaaju automatski, bez
izbora ili namere. Ove promene poinju u deliu sekunde. U Oe
ni me, kada Deri optuuje Rut da lae, Rut bez ikakvih problema
uspeva da ne prevali preko usta rei Da, to je istina! Ali, obuzima
je panika da se ne otkrije njeno neverstvo, to proizvodi vidljive i
ujne znake. Da li e se upaniiti i kada e prestati da se tako osea
- to nije njen izbor. To je izvan njene kontrole. Po mom uverenju,
to je fundamentalno za prirodu emocionalnog iskustva.
Ljudi ne biraju trenutak u kome e osetiti neku emociju. Umesto toga, oni obino emocije doive vie pasivno - kao neto to se
njima dogaa, a u sluaju negativnih emocija, kao to su strah ili
ljutnja, to im se moe dogoditi uprkos njifna samima. Ne samo da
ljudi ne mogu da biraju kada e doiveti neku emociju - oni esto
ne mogu da biraju ni da li e je ili nee pokazati drugima. Rut
jednostavno nije ni mogla da odlui da eliminie znake sopstvene
47
panike. Ne postoji nikakvo dugme za oputanje koje bi ona mogla

da pritisne, a koje bi moglo da zaustavi njene emocionalne reakci
je. Nije ak mogue ni kontrolisati ponaanje koje je izazvano vrlo
jakom emocijom. Jaka emocija objanjava neprilino ponaanje
ak i onda kada ga ne opravdava - Nisam hteo da viem (da lu
pim o sto, da te povredim, da te udarim), ali sam izgubio ivce. Bio
sam van sebe.
Kada se jedna emocija razvija postepeno, ne iznenadno, ukoli
ko poinje na niskom nivou - nervozom, a ne besom - promene u
ponaanju su male i relativno ih je lako sakriti ukoliko smo svesni
ta oseamo. Meutim, veina ljudi nije svesna toga. Kada emocija
poinje da se budi postepeno, a ostaje slaba, ona moe biti primetnija drugima no nama samima, a da pri tom i ne dopre do svesti,
osim ako ne postane intenzivnija. M eutim, im emocija postane
jaa mnogo je tee kontrolisati je. Prikrivanje promena na licu,
telu ili glasu predstavlja pravu borbu. ak i kada je prikrivanje
uspeno i ne procure emocije, ponekad e sama borba da se one
zadre biti vidljiv znak obmane.
Niti je lako sakriti emociju, niti je lako falsifikovati pojavu ne
doivljene emocije, ak i kada ne postoji druga emocija koju treba
sakriti. To zahteva vie od prostog kazivanja Ja sam ljut ili Ja
sam uplaen. Varalica mora i izgledati i zvuati kao da je ljut ili
uplaen ako hoe da bude uverljiv. Nije lako uskladiti prave po
krete i specifine promene u glasu koji se trae u falsifikovanju
emocija. Na primer, postoje neki pokreti lica koje veoma mali broj
ljudi moe voljno izvesti. (Oni su opisani u petom poglavlju.) Ovi
teko izvodljivi pokreti su neophodni za uspeno falsifikovanje
bola, straha i ljutnje.
,
Falsifikovanje postaje znatno tee upravo onda kada je najpo
trebnije pomoi da se sakrije druga emocija. Pokuaj da se izgleda
ljutito nije lak, ali ako osoba doivi strah kada pokuava da izgleda
ljutito, bie rastrzana. Jedan niz impulsa koji proizilaze iz straha
vue na jednu stranu, dok smiljeni pokuaj da se izgleda ljutito
vue na drugu stranu. U strahu su, na primer, obrve nehotino
povuene nagore. Ali, da bi se oglumila ljutnja, osoba ih mora
povui nadole. Znaci ove unutranje borbe izmeu doivljene i
lane emocije esto, sami po sebi, odaju prevaru.
Laganje
48
ta je sa onim laima koje ne ukljuuju emocije, laima o po

naanju, planovima, mislima, namerama, injenicama ili fantazi
jama? Da li ponaanje laova odaje ove lai?
Oseanja prilikom laganja

Ne zasnivaju se sve prevare na sakrivanju ili falsifikovanju
emocija. Utajivaica sakriva injenicu da je ukrala novac. Plagi
jator sakriva injenicu da je uzeo tue delo i pretvara se da je
njegovo. Sujetan sredoveni mukarac krije svoje godine farbajui
svoju sedu kosu i tvrdei da je sedam godina mlai nego to jeste.
Meutim, ak i kada se ne lae o emociji, ve o neemu drugom,
emocije mogu pratiti in laganja. Sujetan ovek bi mogao biti postien zbog sopstvene sujete. Da bi uspeo u svojoj prevari on mora
sakriti ne samo svoje godine ve, takoe, i svoju postienost. Pla
gijator bi mogao osetiti prezir prema onima koje obmanjuje. On
bi morao da sakrije ne samo poreklo svoga dela, da se pretvara da
ima sposobnost koju nema, ve i svoj prezir. Utajivaica bi m o
gla osetiti iznenaenje kada bi neko jo bio optuen zbog njenog
prestupa. Ona bi morala sakriti svoje iznenaenje ili bar razlog
iznenaenja.
Prema tome, emocije esto bivaju ukljuene u lai koje nisu bile
preduzete u nameri da sakriju emocije. Kada jednom budu uklju
ene, emocije moraju biti sakrivene kako ne bi odale la. Iako bilo
koja emocija moe biti krivac, tri emocije su tako esto ispre
pletene sa prevarom da zasluuju posebno objanjenje: strah da
se bude uhvaen u lai, krivica zbog laganja i zadovoljstvo da se
neko nasamari.
Strah da e se biti uhvaen u lai

Takav strah u blaoj formi nije ruilaki i umesto toga moe
pomoi laovu da izbegne greke, inei ga opreznim. Umeren
nivo straha moe proizvesti takve znake u ponaanju koji su za ve-
49
tog lovca na lai uoljivi, a kada je strah da e biti uhvaen u lai

jak - proizvodi se upravo ono ega se laov plai. Kada bi laov
bio u stanju da proceni koliki e strah osetiti ako se upusti u la,
on bi razmiljao o tome da li je to vredno rizika u koji se uputa ili
ne. ak i u sluaju da je ve slagao, procena koliki e strah vero
vatno osetiti moe mu pomoi da isplanira protivmere da smanji
ili sakrije svoj strah. Ova informacija moe biti od pomoi i lovcu
na lai. Lovac na lai to moe shvatiti kao upozorenje da treba da
trai znake straha ukoliko oekuje da je osumnjieni uplaen da
e biti uhvaen u lai.
Mnogi faktori utiu na to koliki e strah od otkrivanja laov
osetiti. Prva determinanta koju treba razmotriti je laljivevo uverenje o rtvinoj vetini da ulovi la. Ako je rtva poznata kao oso
ba koju je lako savladati, kao makica, strah od otkrivanja obino
nee biti veliki. Sa druge strane, neko za koga se zna da ga je teko
nasamariti, neko ko ima reputaciju eksperta u otkrivanju lai, uli
ce laovu strah da moe biti otkriven. Roditelji esto uveravaju
svoju decu da su oni pravi majstori u otkrivanju prevare. tvojim oima mogu da kaem da li me lae ili ne. Devojica koja
ne govori istinu postaje toliko uplaena da je ne uhvate da je njen
strah odaje ili priznaje zbog toga to misli da su tako male anse
da uspe.
komadu Terensa Retigena Deak iz Vinsloua (The Winslow
Boy), i u filmu koji je po njemu snimljen 1950. godine, otac je
koristio ovaj manevar veoma oprezno. Njegov sin, tinejder, Roni
bio je isteran iz mornarike kole jer je optuen zbog krae nov
ane potanske uputnice:
ARTUR (otac): U ovom pism u stoji da si ukrao potansku uputnicu. (RONI
otvara usta da govori. A rtu r ga zaustavlja.) Ne elim da sada kae ni re
pre nego to uje ta ja im am da kaem. Ako si to uinio, mora mi rei.
Neu biti ljut na tebe, Roni - ako mi kae istinu. Ali ako me slae, ja u
to znati zato to se la izm eu tebe i mene ne moe sakriti. Ja u to znati,
Roni - seti se toga pre nego to odgovori. (O n zastaje.) Da li si ukrao tu
potansku uputnicu?
'
RONI (sa kolebanjem): Ne, oe. Nisam ukrao.
(A rtur korakne prem a njem u.)
50
Laganje
ARTUR (netrem ino gledajui njegove oi): Da li si ukrao tu potansku
uputnicu?
RONI: Ne, oe. Nisam ukrao. (A rtur nastavlja da netrem ino gleda njegove
oi jo sekundu, a onda se oputa.)3
Artur veruje Roniju i komad govori o velikoj portvovanosti

oca i drugih lanova porodice da odbrane Ronija.
Roditelj ne moe uvek koristiti Arturovu strategiju da bi do
ao do istine. Deak koji je lagao mnogo puta ranije i uspevao da
pree svoga oca nee imati nikakav razlog da pomisli da nee
uspeti ponovo. Moe se desiti da roditelj ne bude voljan da po
nudi oprotaj ukoliko se prestup prizna, ili se toj ponudi, zbog
ranijih incidenata, ne mora verovati. Deak mora verovati ocu i
biti ubeen da je njegov otac u stanju da veruje njemu. Otac koji
je bio sumnjiav i nepoverljiv, koji ni ranije nije verovao svom
sinu kada je on govorio istinu, budie strah i u nevinom deaku.
Ovo prouzrokuje sutinski problem u otkrivanju prevare: sledee
to je nemogue razlikovati je strah nedunog deaka da mu nee
verovati i uplaenost krivog deaka da e biti otkriven. Znaci stra
ha bi bili isti.
Ovi problemi nisu specifini samo za otkrivanje prevare iz
meu roditelja i dece. Uvek postoji problem razlikovanja straha
kod nedune osobe da joj nee verovati i straha od otkrivanja kod
krive osobe. Tekoa je jo vea kada lovca na lai bije glas da je
sumnjiav i da ranije nije prihvatio istinu. Svaki sledei put lovcu
na lai e biti tee da razlikuje strah kod osobe koja se boji da joj
nee verovati od straha od otkrivanja kod krive osobe. Praksa u
varanju i uspeh sa kojim je izlazio iz toga (nekanjeno) trebalo bi
da smanje strah od otkrivanja. Mu koji po ko zna koji put vara
svoju enu nee mnogo brinuti da li e biti uhvaen. On je uveban u varanju. On zna ta treba da anticipira i kako da to sakrije.
Ono to je najvanije - on zna da bez posledica izae iz toga. Sa
mopouzdanje smanjuje strah da e vas neko uhvatiti u lai. Ako to
traje suvie dugo, laov moe napraviti lakomislene greke. Izvesna koliina straha od otkrivanja je, verovatno, korisna za laova.
Poligrafski detektor lai radi na istim principima kao otkriva
nje prevare pomou bihejvioralnih izdajnika i osetljiv je na iste
51
probleme. Poligrafsko ispitivanje ne otkriva la, ve samo znake

emocije. ice poligrafa se privrste osumnjienom da mere pro
mene u znojenju, disanju i krvnom pritisku. Poveanje krvnog
pritiska ili poveanje znojenja nisu sami po sebi znaci prevare.
Ruke postaju vlane i srce bije bre kada emocija bude probuena.
Pre davanja poligraf testa veina strunjaka koji rade na poligrafu
pokuava da uveri osumnjienog da poligraf nikada ne grei u ot
krivanju laova, dajui mu ono to je poznato kao stimulacija ili
stim test. Najee koriena tehnika je ta da se osumnjienom
demonstrira da e maina moi da kae koju je kartu osumnjieni
uzeo iz pila. Poto je osumnjieni uzeo kartu i vratio je u pil, od
njega se trai da kae ne svaki put kad ga poligraf operator pita
da li je to ta karta. Neki od onih koji koriste ovu tehniku ne prave
greke, ne zbog toga to veruju da poligraf otkriva la, ve zato to
koriste obeleeni set karata. To to varaju osumnjienog opravda
vaju na dva naina. Ako je nevi, vano je da misli da maina nee
napraviti greku; inae, on bi mogao pokazati da se plai da mu
nee verovati. Ako je kriv, vano je uplaiti ga da e biti uhvaen;
inae, maina zaista nee raditi. Veina strunjaka na poligrafu se
ne angauje u ovoj prevari ve se oslanja na poligrafski snimak
koji otkriva koja je karta uzeta.4
To je isto kao u komadu Deak iz Vinsloua - osumnjieni mora
da veruje da je osoba naspram njega sposobna da otkrije la. Zna
ci straha bili bi dvosmisleni ukoliko se stvari ne urede tako da
laov, a ne onaj koji govori istinu, bude uplaen. Poligrafska ispiti
vanja ne uspevaju ne samo zbog toga to se neduni ipak plae da
ne budu lano optueni ili su uznemireni iz drugih razloga onda
kada ih testiraju, ve i zbog toga to neki kriminalci ne veruju u
maginost ove maine. Oni znaju da mogu da izau na kraj s
tim, da prou nekanjeno i - poto to znaju - jo je verovatnije
da to i rade.'
Druga paralela sa navedenim komadom jeste da i strunjak na
poligrafu pokuava da izvue priznanje. Ba kao to je deakov
* N eki ek sp erti za po lig rafe s m atra ju da stav o su m n ji en o g p re m a ta n o sti poligrafa
n e m a veliki uticaj n a rezu ltat. O vo, i d ru g a p ita n ja v ezan a za te stiran je poligrafom , k a o i
n a in na koji se o n o p o re d i sa b ih e jv io ra ln im zn acim a u o tk riv an ju prevare, ra z m a tra ju
se u se d m o m poglavlju.
52
Laganje
otac uloio poseban napor da otkrije lai da bi podstakao svog

sina da prizna ako je kriv, tako neki strunjaci na poligrafu poku
avaju da izvuku priznanje ubeivanjem svojih osumnjienih da
ne mogu pobediti mainu. Kada osumnjieni ne priznaje, neki
radnici na poligrafu e nastojati da u njega uliju strah, govorei
mu da je maina pokazala da on ne govori istinu. Poveavajui
strah od otkrivanja lai - nadaju se da e krivac priznati. Nedu
ni podnosi lane optube, ali e verovatno biti proglaen nevi
nim. Naalost, pod takvim pritiscima, neki neduni e i priznati
da bi se oslobodili.
Strunjaci na poligrafu obino nemaju pravo koje imaju rodi
telji da podstaknu osobu na priznanje nudei oprotaj za prestup
ako se on prizna. Kriminalistiki islednici ovo mogu postii sugerisanjem da kazna moe biti blaa ako osumnjieni prizna. Iako
obino ne mogu ponuditi potpuni oprotaj, islednici mogu ponu
diti psiholoki oprotaj, nadajui sda e izvui priznanje nagovetavajui osumnjienom da nema potrebe da se osea postienim
ili ak odgovornim za poinjeni prestup. Islednik moe saoseajno objasniti da je ono to je otkrio vrlo razumljivo, da je to mogao
uiniti i on sam da je bio u istoj situaciji. Druga varijanta je da
se osumnjienom ponudi da objasni svoj motiv za prestup, to bi
moglo da mu spase obraz. Sledei primer je uzet sa trake na kojoj
je zabeleeno ispitivanje osumnjienog ubice, koji je, sluajno, bio
nevin. Policijski islednik govori osumnjienom:
Ponekad zahvaljujui okolini, bolesti, zahvaljujui drugim razlozima, ljudi
ne slede pravu i uzanu sta z u ... Ponekad se ne m oem o odupreti onom e to
radimo. Ponekad inim o stvari u trenutku strasti, u trenutku kada smo ljuti,
a m oda i zbog toga to nam se sve kockice u glavi ne uklapaju potpuno.
N orm alna ljudska bia ele da isteraju stvari na istinu onda kada znaju da
su pogreili.5
Dosad smo razmatrali kako ugled lovca na lai moe uticati na

strah laova da e biti otkriven i strah nedunog da mu nee ve
rovati. Drugi faktor koji utie na strah od otkrivanja jeste linost
laova. Dok nekim ljudima laganje pada veoma teko, drugi to
ine zastraujue lako. Mnogo vie se zna o ljudima koji lau lako
53
nego o onima koji to ne mogu. U svojim istraivanjima sakrivanja

negativnih emocija otkrio sam poneto o ovim ljudima.
Zapoeo sam seriju eksperimenata 1970. godine da bih potvr
dio znake prevare koje sam otkrio kada sam analizirao snimljeni
razgovor psihijatrijske pacijentkinje Meri, iju sam la opisao u
prvom poglavlju. Podsetimo da je Meri sakrila svoj bol i oajanje
da bi joj njen doktor odobrio da provede vikend kod kue kako
bi ona, osloboena nadzora, mogla da poini samoubistvo. Ja sam
morao da ispitam sline lai drugih ljudi da bih saznao da li i oni
pokazuju one znake prevare koje sam otkrio u njenom snimlje
nom intervjuu sa lekarom. Bilo je malo nade da u nai dovoljno
klinikih primera. Iako esto neko moe posumnjati da je pacijent
lagao, retko moe biti siguran u to, osim ako pacijent ne prizna,
kao Meri. Jedino to sam mogao bilo je to da araniram eksperi
mentalnu situaciju po uzoru na Merinu la, u kojoj bih mogao da
ispitam greke koje drugi ljudi ine dok lau.
Da bi se napravila paralela sa Merinom lai ispitanici u ekspe
rimentu bi morali da oseaju veoma intenzivne negativne emoci
je i da budu veoma motivisani da sakriju svoja oseanja. Ja sam
proizveo jake negativne emocije prikazujui ispitanicima filmove
sa groznim medicinskim scenama, zahtevajui od njih da sakriju
bilo koji znak doivljenih oseanja za vreme gledanja filma. Moj
eksperiment je, najpre, propao: niko nije ozbiljno pokuavao da
uspe u sakrivanju doivljenih oseanja. Ja nisam pretpostavio da
je toliko teko podstai ljude da lau u laboratoriji. Ljudi postaju
zbunjeni kada znaju da ih posmatraju naunici dok se oni ravo
ponaaju. Poto nisu mnogo stavljali na kocku ako im la ne bi
uspela, uesnici u eksperimentu se nisu dovoljno trudili da budu
ubedljivi laovi, kao to bi inili da im se to dogaa u stvarnom i
votu. Izabrao sam da moji eksperimentalni subjekti budu student kinje visoke kole za medicinske sestre zato to je za njih vano da
budu uspene ba u ovoj vrsti lai. Medicinske sestre moraju biti
kadre da sakriju bilo koju negativnu emociju koju osete kada gle
daju hirurku ili drugu krvavu scenu. Moj eksperiment je upravo
pruao ansu da studentkinje koje sam odabrao uvebaju vetinu
koja je znaajna za njihov posao. Postojao je i drugi razlog to
54
Laganje
sam izabrao medicinske sestre - na taj nain sam izbegao etiki

problem da bilo koju drugu osobu izloim takvim krvavim scena
ma. Svojim izborom zanimanja medicinske sestre su odabrale da
se suoavaju sa takvim materijalom. Instrukcije koje sam im dao
glasile su:
Pretpostavite da radite u slubi hitne medicinske pomoi u
koju ulee majka sa unakaenim detetom. Vi ne moete da poka
ete svoju zabrinutost, ak i da znate kakav uasan bol dete trpi i
koliko su male anse da ono preivi. Vi morate da zadrite svoja
oseanja i da umirite majku dok lekar ne doe. Ili, zamislite ta
ete uiniti kada morate da oistite izmet pacijenta koji nije vie u
stanju da kontrolie pranjenje creva. On je ve dovoljno zbunjen
ili posramljen time to je doveden u poziciju deteta. Vi ete, vero
vatno, osetiti odvratnost ali ete morati da sakrijete to oseanje.
Ovaj eksperiment vam prua ansu da testirate i uvebate vau
sposobnost da kontroliete izraavanje oseanja. Ono to ete
prvo videti je prijatan film koji prikazuje ivopisne prizore okeana
i dok to gledate trudite se da iskreno opiete svoja oseanja osobi
koja vas pita kako se oseate, a koja ne moe da vidi film koji vi
gledate. Onda ete videti neke od najneprijatnijih scena sa kojima
ete se ikada sresti u karijeri medicinske sestre. Dok gledate ove
prizore vi ete morati da sakrijete svoja prava oseanja tako da e
intervjuer pomisliti da gledate neki prijatan film; moete rei, na
primer, da film prikazuje divno cvee u parku Golden Gejt u San
Francisku. Trudite se koliko god moete.
Odabrali smo najgroznije filmove koje smo mogli da naemo.
U preliminarnim istraivanjima smo otkrili da su neki ljudi bili
veoma uznemireni filmom koji je prikazivao teke opekotine, po
to su znali da opekotina strano boli i da bol ne moe biti um a
njen lekovima. Drugi su bili vie uznemireni scenom amputacije,
delimino zbog toga to su gledali kako krv iklja napolje, ali takoe i zbog pomisli na to kako e se osoba oseati kada doe sve
sti i shvati da je bez noge. Mi smo oba filma prikazali zajedno tako
da je izgledalo kao da je rtva koja je zadobila opekotinu imala i
amputaciju. Koristei ove strane filmove mogli smo da saznamo
koliko dobro ljudi mogu da sakriju veoma, veoma jake emocije
onda kada to ele ili moraju.
55
Poto je konkurencija za upis u visoku kolu za medicinske se

stre na mom univerzitetu veoma jaka, sve ove mlade studentkinje
su imale maksimalno postignue na razliitim testovima, veoma
visoke ocene i odline preporuke. Bez obzira na tako odabranu
grupu, one su se primetno razlikovale u sposobnosti da sakriju
svoja oseanja. Neke su u tome bile sjajne, druge to nisu mogle
uopte. Kasnije sam u intervjuima s njima otkrio da nesposobnost
da lau dok gledaju moje grozne filmove nije bila specifina samo
za moj eksperiment. Neke od njih su uvek oseale nelagodnost da
lau o svojim oseanjima. Neki ljudi su naroito osetljivi na strah
od otkrivanja. Oni imaju veliki strah da e biti uhvaeni u lai.
Ubeeni su da svako ko ih gleda moe rei da li lau i ovo postaje
samoostvarenje proroanstva. Svim ovim ispitanicama dao sam
mnogo objektivnih testova linosti i, na moje iznenaenje, otkrio
sam da se one koje su imale velike tekoe u laganju nisu razliko
vale na testovima od ostalih u njihovoj grupi. Nezavisno od navi
ke da ne lau, one su izgledale kao ma ko drugi. Njihove porodice
i prijatelji su znali ovu njihovu karakteristiku pa su im opratali
toliku istinoljubivost.
Ja sam se, takoe, trubio da vie nauim o onima koji su bili
naspram njih; o onima koji su lagali lako i sa velikim uspehom.
Roeni laovi znaju za ovu svoju sposobnost, pa to ine onima
koji ih dobro znaju. Oni su umeli da izau na kraj s tim jo od
detinjstva, varajui svoje roditelje, nastavnike i prijatelje kad god
su to eleli. Oni ne oseaju strah od otkrivanja. Ba suprotno. Oni
veruju u svoju sposobnost da mogu da prevare. Takva uverenost,
koju prati nepostojanje velikog straha od otkrivanja kada lau, je
jedna od osobenosti psihopatske linosti. Ali, to je jedina zajed
nika karakteristika tzv. roenih laova i psihopata. Za razliku od
psihopata, prirodno obdareni laovi nisu pravili loe procene, niti
su proputali da ue iz iskustva. Oni, takoe, nisu imali druge psi
hopatske karakteristike: ... povrinski arm ... nedostatak grie
savesti ili stida; asocijalno ponaanje bez oiglednog kajanja; te
patoloku egocentrinost i nesposobnost da vole.6 (Kasnije, kada
budem razmatrao krivicu zbog prevare, detaljnije u objasniti
kako gria savesti i stid mogu odati prevaru.)
56
Laganje
Prirodno obdareni laovi u mom eksperimentu nisu se razli

kovali od drugih kada su u pitanju njihovi rezultati na razliitim
objektivnim testovima linosti. Njihovi testovi nisu pokazivali
znake psihopatske linosti. Nije bilo nieg asocijalnog u njihovim
osobinama. Za razliku od psihopata, oni nisu koristili svoju spo
sobnost da lau kako bi povredili druge.* Roeni laovi, veoma
veti u varanju ali ne bez savesti, trebalo bi da umeju da iskoriste
svoj talenat u izvesnim profesijama - kao glumci, prodavci, advo
kati, pregovarai, pijuni ili diplomate.
Oni koji su prouavali vojne prevare bili su zainteresovani za
karakteristike onih koji lau najvetije: On mora imati fleksibilno
kombinovan um - um koji je u stanju da razloi ideje, koncepte ili
rei na njihove osnovne komponente i da ih onda ponovo kombinuje na razliite naine. (Jedan primer ovog tipa miljenja se
moe nai u igri slagalica.) ... Najvei raniji prevaranti ... veoma
su individualni i kompetitivni; oni se ne bi lako uklopili u veli
ku organizaciju ... i oni tee da rade sami. Oni su esto ubeeni
u superiornost sopstvenih shvatanja. Naini njihovog ponaanja
pristaju pretpostavljenom karakteru usamljenog, ekscentrinog
umetnika - boema, jedino je umetnost koju upranjavaju razli
ita. Ovo je, oito, jedini zajedniki imenilac za velike prevarante
poput erila, Hitlera, Dajana i T. E. Lorensa.7
Takvim velikim strunjacima mogu biti potrebne dve vrlo ra
zliite vetine - vetina da se isplanira strategija varanja i vetina
da se prevari protivnik u susretu licem u lice. Hitler je, oigledno,
imao obe vetine, ali, po svoj prilici, neko ko je izvrstan u jednoj,
ne mora biti takav i u drugoj vetini. Naalost, malo su proua
* K rim in a lc i-p sih o p a te zn aju k ak o d a isfoliraju stru n jak e. R o b ert Resler, n a d z o rn ik u
O d se k u za istraiv an ja p o n a a n ja FB I-ja ... koji je in te rv ju isa o 36 v iestru k ih ubica ...
(kae): V eina n jih d eluje n o rm a ln o , su d ei p o izgledu i ra z g o v o ru koji sm o v o d ili s n jim a .
... (E n) Rul, biva p o licajca, in ae stu d e n tk in ja p sih o lo g ije i a u to rk a p e t k n jig a o serijskim
ubicam a, im ala je n a su m in e uvide u u m je d n o g serijskog ubice k ad a je, z aprepaujiiim
sp leto m o k o ln o sti, m o ra la d a rad i sa T ed o m B andijem . [B andi je k asn ije o su e n za ubistva, a n ek a o d njih je p o in io ba za v re m e d o k je ra d io sa E n Rul.] Elem , njih dvoje su se
brz o s p rija te ljili... (Rul je k asn ije isp riala): Ted je bio takav m a n ip u la to r, n ik a d niste bili
naisto da li vas zavitlava ili ne. ... A n tiso cijaln a lin o st uvek izgleda iskreno, fasada je
p o tp u n o savrena. M islila sam d a z n am n a ta tre b a o b ra titi p an ju , ali d o k sam ra d ila sa
T edom n isam naila n i n a je d a n je d in i z n ak ili b ilo ta to bi ga o d a lo (E d w ard Iw ata,The
Baffling N o rm a lc y o f Serial M u rd e rs, S a n Francisco hronicle, 5. maj 1984).
57
vane karakteristike uspenih prevaranata; nema prouavanja koja

ispituju da li se karakteristike uspenog prevaranta razlikuju u zavisnosti od sfere u kojoj se prevara izvodi. Bojim se da je odgovor
ne i da bi oni koji uspeno lau u vojnoj sferi takoe mogli da
budu dobri u mnogim oblastima.
Primamljivo je proglasiti bilo kog politikog neprijatelja, za
koga se zna da je lagao, za asocijalnu, psihopatsku linost. Neza
visno od toga to nemam dokaz da to osporim, ja sam sumnjiav
prema takvim procenama. Ba kao to je Nikson heroj ili hulja, u
zavisnosti od neije politike, tako mnogi strani lideri mogu izgle
dati psihopatski ili otroumno, zavisno od toga da li njihove lai
podravaju ili ne podravaju neije line vrednosti. Ja se nadam
da psihopate retko opstaju u birokratskim strukturama dovoljno
dugo da steknu pozicije u dravnoj upravi.
Do sada sam opisao dve determinante straha od otkrivanja:
linost laova i, pre toga, ugled i karakter lovca na lai. Podjedna
ko je vano kakve su posledice uspenog ili neuspenog laganja.
Postoji jednostavno pravilo: ako vie stavljate na kocku, strah od
otkrivanja lai je vei. Primenjivanje ovog jednostavnog pravila
moe biti komplikovano zbog toga to nije uvek tako lako izrau
nati ta stavljate na kocku.
Ponekad je lako. Poto su studentkinje visoke kole za medicin
ske sestre bile veoma motivisane da uspeju u svojim karijerama,
posebno kada zapoinju svoje kolovanje, njihova zainteresovanost da uspeju u naem eksperimentu bila je velika. Prema tome,
te studentkinje bi trebalo da imaju veliki strah od otkrivanja, koji
bi mogao procuriti ili na drugi nain izdati njihovu prevaru. Strah
od otkrivanja bio bi manji ako bi izgledalo da njihove karijere
nisu upetljane u to. Na primer, veina njih bi se, verovatno, m a
nje brinula zbog neuspeha da je od njih traeno da sakriju svoja
oseanja u vezi s tim da li je ispravno pljakati radnje. Zainteresovanost da postignu uspeh porasla bi da su one bile navedene da
veruju kako bi one koje su podbacile u naem eksperimentu bile
odbijene na upisu u visoku medicinsku kolu.'
N ae istraiv an je je zaista p o k a za lo d a su t>ne koje su se n ajbolje p o kazale n a testu, koje
su bile n a jsp o so b n ije d a k o n tro liu em ocije, tak o e pokazivale najvie u sp eh a i u n a re d n e
tri g o d in e kolovanja.
58
Laganje
Prodava koji obmanjuje svoju muteriju trebalo bi da vie

strahuje kada prodaja donosi vei, a ne manji procenat provizije.
Vei dobitak - vei strah od otkrivanja, jer se vie rizikuje. Kon
kretna nadoknada, sama po sebi, prevarantu, ponekad, nije vana.
Na prodavca kome je polo za rukom da obmane muteriju ostali
prodavci mogu gledati sa divljenjem. Upravo iz tog razloga, zbog
divljenja koje sledi; obmanjivanje teke muterije moe biti do
ivljeno kao velika nagrada, iako je stvarni dobitak mali. U partiji
pokera u kojoj ip iznosi makar i jedan peni ulog ipak moe da
bude jako veliki ukoliko igra eli da isprai svog rivala da bi za
dobio naklonost njegove devojke. Za neke ljude - pobeda je sve.
Nije vano da li su peniji ili dolari; za njih su dobici veoma veliki
u bilo kakvom takmienju.
Ono to neko smatra dobitkom je toliko specifino, svojstveno
svakom pojedincu da bilo ko sa strane teko moe da prozre ta je
to. Jedan enskaro moe da uiva mnogo vie varajui svoju enu
zbog neodoljive, prisilne potrebe da neto krije od Mame, nego
zbog elje da zadovolji svoju uzavrelu strast.
Strah od otkrivanja lai bi trebalo da bude vei kada dobici po
vlae za sobom izbegavanje kanjavanja, a ne pravedno zasluivanje nagrade. Kada se odluka o prevari prvi put donese, interesi su
obino povezani sa dobijanjem nagrada. Laov uglavnom misli o
tome ta bi mogao da dobije. Proneveritelj moe jedino misliti o
vinu, enama i pesmi kada prvi put pone da vara. Ponekad pre
vara moe da traje izvesno vreme iako dobitaka vie nema. Kom
panija moe postati svesna svojih gubitaka i dovoljno sumnjiava
da proneveritelj ne moe uzeti vie nita. On uva svoju prevaru
da bi izbegao da bude uhvaen, poto je sada jedino kazna u pita
nju. Izbegavanje kazne moe biti pravi dobitak od samog poetka
ako je rtva sumnjiava ili prevarant ima malo samopouzdanja.
U sluaju prevare postoje dve vrste kazni: kazna koja eka one
ija la ne uspe i kazna zbog samog ina prevare. Strah od ot
krivanja e biti vei ako su u pitanju obe vrste kazni. Ponekad je
kazna za hvatanje u prevari daleko gora nego kazna za samu la
koja je bila smiljena da bi se izbegla kazna. Otac deaka iz Vinsloua je istakao da je ba ovo bio sluaj. Ako lovac na lai moe da
59
objasni osumnjienom pre ispitivanja da e kazna za laganje biti

gora nego kazna za prestup, postoji vea ansa da se osumnjieni
odvrati od laganja.
Roditelji bi trebalo da znaju da je strogost njihovih kazni jedan
od faktora koji utie na to da li e njihova deca priznati prestup
ili lagati o njemu. Klasian opis jednog takvog sluaja uzet je iz
pomalo izmiljenog prikaza Mejsona Loka Vimsa: ivot i nezabo
ravna dela Dorda Vaingtona (The Life and Memorable Actions
o f George Washington). Otac govori mladom Dordu: Mnogi
roditelji, zaista, ak i teraju svoju decu na ovu lou praksu (laga
nje) okrutnim batinama za svaku malu greku: zato, kod sledeeg
prekraja, mali uplaeni stvor izusti la. Samo da bi izbegao tap.
to se tebe tie, Dord, ti zna da sam ti uvek govorio, i sada ti
kaem ponovo, da, ako bilo kada sluajno uradi neto loe, to
e nesumnjivo esto biti sluaj, poto si jo jadni mali deko, bez
iskustva ili znanja, nikada ne sme izrei la kako bi to prikrio;
ve izai hrabro, moj sine, kao mali ovek i reci mi to: i umesto da
dobije batine, Dord, ja u te vie potovati i voleti zbog toga,
dragi moj. Pria o trenji pokazuje da je Dord verovao izjavi
svoga oca.
Ne samo deca, ve i odrasli nekad gube vie ako lau, nego ako
kau istinu. Mu moe rei svojoj eni da bi joj, iako je povreen,
oprostio neverstvo da ga nije lagala. On moe tvrditi da je gubitak
poverenja tei od gubitka vere u njenu vernost. Moda ovo nije
poznato njegovoj eni, a moda i nije istina. Priznavanje neverstva
moe biti protumaeno kao okrutnost, a povreena strana moe
tvrditi da bi zaista uviavan suprunik prikrio neverstvo. Mu i
ena se esto ne slau oko toga. Oseanja se menjaju tokom braka.
Stavovi se mogu radikalno promeniti kada se dogodi neverstvo,
mogu biti razliiti od onih koji su vaili dok je stvar posmatrana
hipotetiki.
ak i da krivac zna da e, ukoliko ga uhvate u lai, pretrpljena
teta biti vea od onoga to bi izgubio posle priznavanja krivice,
la moe biti vrlo primamljiva, poto iskrenost nosi neposredne,
sigurne gubitke, dok la obeava mogunost da se izbegne bilo
kakav gubitak. Dobri izgledi da se izbegne neposredna kazna la-
6o
Laganje
ganje ine primamljivim, pri emu laov, zaveden ovom snanom

eljom, potcenjuje verovatnou i rizik da moe biti uhvaen. Sa
znanje da bi priznavanje lai bila bolja taktika dolazi suvie kasno,
s obzirom na to da je prevara bila uvana toliko dugo, sa takvom
elaboracijom da priznavanje vie ne bi donelo manju kaznu.
Ponekad je sasvim jasno ta se dobija ili gubi priznavanjem, a
ta nastavljanjem prikrivanja. Postoje dela koja su sama po sebi
toliko nemoralna da se ne mogu priznati, a njihovo preutkivanje
samo poveava kaznu koja, inae, eka prestupnika. Takav je slu
aj sa laima kojima se prikriva silovanje deteta, incest, ubistvo,
izdaja ili terorizam. Za razliku od nekih preljubnika koji mogu
dobiti oprotaj jer pokazuju skruenost i kajanje, oni koji priznaju
ovakve zloine ne treba da to oekuju (iako priznanje sa kajanjem
moe umanjiti kaznu). Nema ni mnogo izgleda da e se tu pojaviti
moralna sramota zbog njihovog preutkivanja kada se tajna jed
nom otkrije. U ovoj situaciji se ne moraju nai samo loi i okrutni
ljudi. U zemlji koju su okupirali nacisti, Jevrejin koji krije svoj
identitet, ili pijun u doba rata, dobijaju malo ako priznaju svoje
prevare, a ne gube nita ako pokuaju da ih sauvaju. Kada ne po
stoji mogunost da se dobije manja kazna, laov jo uvek moe da
prizna prevaru da bi se rasteretio sakrivanja, da bi umanjio patnju
zbog jakog straha od otkrivanja ili ublaio krivicu.
Jo jedan faktor koji treba razmotriti uvezi s tim kako dobitak
utie na strah od otkrivanja je i to ta dobija, a ta gubi rtva, a
ne samo prevarant. Obino dobitak prevaranta ide na tetu r
tve. Proneverilac dobija ono to poslodavac gubi. To nije uvek po
djednako. Provizija koju je prodava dobio zahvaljujui netanom
predstavljanju proizvoda moe biti mnogo manja nego gubitak
koji snosi lakoverna muterija. Dobici laova i rtve se mogu ra
zlikovati ne samo po vrednosti ve i po vrsti. Ono to moe dobiti
preljubnik je avantura, a ono to moe dobiti iznevereni mu je
izgubljeno samopotovanje. Kada se ulozi laova i rtve razlikuju
dobitak svakog od njih bi mogao biti odluujui za strah od ot
krivanja koji osea laov. To zavisi od toga da li laov prepoznaje
razliku.
Laovi nisu najmerodavniji da procene kakve e posledice
podneti njihove rtve (ta e njihove rtve dobiti ili izgubiti). Oni
61
su preokupirani verovanjem u ono Sto slui njihovim ciljevima.

Prevarantima godi da misle kako njihove rtve imaju korist od
njihovih prevara isto toliko, ili ak vie nego sami laovi. To se
moe dogoditi. Nisu ba sve lai tetne. Postoje altruistike lai:
Bled, slab jedanaestogodinji deak, povreen ali iv, izvuen je jue iz olu
pine malog aviona koji se sruio u nedelju u planinam a N acionalnog parka
Josemiti. Deak je preiveo dane pobesnelih snenih meava i noi sa tem
peraturam a ispod nule, i padanje sa 11.000 stopa (oko 3.352 m etra), uvijen
u vreu za spavanje na zadnjem seditu snegom pokrivene olupine. Sam.
Kako su moji m am a i tata?, pitao je oam uen. Da li su dobro? Spasioci
nisu rekli deaku da su njegov ouh i majka bili mrtvi, jo privreni na
svojim seditim a u razm rskanoj avionskoj kabini, na sam o nekoliko m etara
od m esta gde je on leao.*
Malo ko bi porekao da je ovo altruistika la, koja koristi rtvi a

ne spasiocima. injenica da ovakva la ini dobro rtvi ne isklju
uje mogunost da se javi veoma jak strah od otkrivanja. Ako je
dobitak veliki, postojae i veliki strah od otkrivanja, bez obzira na
to ko dobija. Zabrinuti zbog toga da li bi deak mogao da izdri
ok, spasioci bi trebalo da budu veoma zainteresovani da njihovo
sakrivanje uspe.
Da sumiramo, strah od otkrivanja je najvei kada:
rtva ima reputaciju osobe koja je otporna na prevaru;
rtva poinje da bude sumnjiava;
laov nema mnogo iskustva u laganju i nije zabeleio uspeh;
laov je posebno osetljiv na strah da e biti uhvaen;
dobici su veliki;
u pitanju su i nagrade i kazne; ili ako je samo jedno ili drugo
- u pitanju je kazna;
kazna za hvatanje u laganju je velika, ili je kazna za ono zbog
ega se lae toliko velika da ne postoji podsticaj da se pri
zna;
rtva ni u kom sluaju nema koristi od lai.
62
Laganje
Krivica zbog prevare
Krivica zbog prevare se odnosi na oseanje koje se javlja zbog

laganja, a ne na zakonsko tumaenje da li je neko kriv ili nevin.
Krivica zbog varanja se, takoe, mora razlikovati od oseanja kri
vice zbog samog sadraja o kome se lae. Pretpostavimo da je u
Deaku iz Vinsloua Roni stvarno ukrao potanski ek. On bi m o
gao imati oseanje krivice zbog same krae - smatrajui sebe gro
znom osobom zbog onoga to je uinio. Da je Roni sakrio svoju
krau od oca on bi, takoe, imao oseanje krivice zbog laganja; to
bi bila krivica zbog prevare. Da bi se osetila krivica zbog laganja
nije nuno osetiti krivicu zbog sadraja lai. Pretpostavimo da je
Roni pokrao deaka koji mu je podvalio da bi pobedio u kolskom
takmienju. Roni ne bi morao oseati krivicu to je pokrao tako
pokvarenog kolskog druga; to bi moglo izgledati kao prikladna
osveta. Ali on bi jo uvek mogao oseati krivicu zbog sakrivanja
krae od nastavnika ili svog oca. Psihijatrijska pacijentkinja Meri
nije oseala krivicu zbog svog plana da se ubije, ali je oseala kri
vicu jer je lagala svog lekara.
Kao i strah od otkrivanja lai, tako i krivica zbog prevare moe
varirati u jaini. Ona moe biti vrlo slaba ili tako jaka da la ne
uspeva samo zato to krivica prouzrokuje curenje ili znake pre
vare. Kada to postane ekstremno krivica zbog prevare je muan
doivljaj, koji unitava najosnovnija oseanja o sopstvenoj vrednosti. Potreba da se ublai tako jaka krivica zbog varanja moe
navesti na priznanje, uprkos izgledima da se dobije kazna za zlo
in koji je osoba priznala. U stvari, kazna moe biti upravo ono
to je potrebno, ono zbog ega osoba priznaje la, kako bi ublaila
muno oseanje krivice.
Kada prvi put donesu odluku da lau ljudi nisu uvek u stanju
da tano anticipiraju kakve e im patnje kasnije zadati krivica
zbog prevare. Neki laovi ne mogu da pretpostave koliko e ih
optereivati zahvalnost osoba koje su prevarili, zbog tobonje
spremnosti da im pomognu, ili kako e se oseati kada vide kako
je jo neko okrivljen zbog nedela koje su oni poinili. Iako takvi
dogaaji obino bude krivicu, za neke druge to moe biti maji
63
kaalj, dodatni podsticaj koji la ini vrednom truda. Ja u kasnije

razmotriti ovu reakciju pod naslovom uivanje u prevari. Drugi
razlog zbog koga laovi umanjuju veliinu krivice koju e zbog
prevare osetiti je taj da jedino tokom vremena laov moe da uvi
di da jedna la nee biti dovoljna, da se la mora ponavljati iznova
i iznova, esto uz irenje izmiljotina koje tite prvobitnu la.
Stid je tesno povezan sa krivicom, ali postoji kljuna kvalita
tivna razlika. Za oseanje krivice nije potrebna publika, nema po
trebe da to iko zna, kriva osoba je sama sebi sudija. Stvari ne stoje
tako kad je u pitanju stid. Ponienje zbog sramote trai osuivanje ili ismevanje drugih. Ako niko nikada ne sazna za prestup,
nee biti stida, ali bi jo uvek mogla postojati krivica. Naravno,
moe postojati i jedno i drugo. Razlika izmeu sramote i krivice je
veoma vana, poto ove dve emocije mogu vui osobu ka sasvim
suprotnim stranama. elja da se ublai krivica moe motivisati
osobu da prizna, ali elja da se izbegne ponienje zbog stida moe
spreiti priznanje.
Pretpostavimo daje u Deaku iz Vinsloua Roni ukrao novac, da
je osetio ogromnu krivicu zbog onoga to je uinio, a takoe i kri
vicu jer je sakrio svoj prestup. Roni bi mogao poeleti da prizna
kako bi se oslobodio torture svoje grie savesti. Jo ga jedino stid
koji osea, poto zamilja kako e reagovati njegov otac, moe za
ustaviti u tome. Da bi ga ohrabrio da prizna, njegov otac je, prisetimo se, ponudio oprotaj - ako prizna, nema kazne. Smanjivanje
Ronijevog straha od kazne trebalo bi da umanji njegov strah od
otkrivanja, ali da bi Roni priznao - otac treba da umanji i oseanje
stida. Otac pokuava da to uini govorei Roniju da e mu opro
stiti. Ali da je otac tome pridodao neto to je slino manevru koji
je koristio islednik o kome sam govorio nekoliko stranica rani
je, koji je pokuavao da izvue priznanje od osumnjienog ubice,
moglo bi doi do znaajnog smanjivanja stida i veih izgleda da
se prizna. On bi mogao rei Roniju: Ja mogu da razUmem krau,
moda bih i ja to uradio da sam bio u tvojoj situaciji, da sam bio
navuen kao ti. Svako moe da pogrei u svom ivotu i uini stvari
za koje kasnije uvidi da su pogrene. Ponekad ba i ne moe da
odoli sam sebi. Naravno, jedan primeran engleski otac ne bi bio
64
Laganje
u stanju da to iskreno kae, i, za razliku od islednika, on ne bi bio

spreman da lae da bi izvukao priznanje.
Neki ljudi su posebno podloni stidu zbog laganja, kao i krivici
zbog prevare. Ovo se odnosi na one koji su bili tako strogo vaspitavani da veruju kako je laganje jedan od najstranijih grehova.
Kod nekih drugih, vaspitni koncept ne mora posebno osuivati
laganje, ali, optije gledano, usauje jako, proimajue oseanje
krivice. Takvi krivci, izgleda, trae doivljaje koji mogu pojaati
njihovu krivicu i sramno ih razgolititi pred drugima. Naalost,
ima veoma malo istraivanja o osobama koje su sklone krivici.
Malo vie se zna o onima koji joj nisu skloni.
Novinar Dek Anderson je napisao lanak o laovu koji nije
oseao ni stid ni krivicu, napadajui tako verodostojnost iskaza
Mela Vajnberga, efa FBI-ja, svedoka u prcesu Abskam. Ander
son je opisao kako je Vajnberg reagovao kada je njegova ena ot
krila da je on etrnaest godina krio svoju vanbranu vezu od nje.
Kada je Mel konano doao kui samo je slegao ramenima kada
je Mari traila objanjenje. Tako, uhvaen sam, rekao je. Uvek
sam ti govorio da sam ja najvei laov na svetu. Onda se ugnezdio
u svojoj omiljenoj fotelji, naruio neku kinesku hranu - i traio da
mu Mari uradi manikir.9
Nedostatak oseanja krivice ili stida zbog prestupa smatra se
obelejem psihopatske linosti, ako odsustvo krivice ili stida pro
ima sve ili veinu aspekata njegovog ivota. (Jasno je da niko
ne moe odrediti takvu dijagnozu na osnovu podataka iz jednog
novinskog lanka.) Strunjaci se ne slau u tome da li nedostatak
krivice ili stida treba pripisati vaspitanju ili nekim biolokim de
terminantama. Postoji slaganje u tome da ni krivica zbog laganja,
ni strah da e biti uhvaen u lai, nee uiniti da psihopata napra
vi greke dok lae.
Kad god prevarant nema iste socijalne vrednosti kao rtva nee
postojati velika krivica zbog prevare. Ljudi oseaju manju krivicu
zbog laganja kada lau one za koje misle da su prestupnici. Preljubnik iji je brani partner hladan i nezainteresovan za seks moda
se nee oseati krivim zbog laganja o neverstvu. Revolucionar ili
terorista retko osea krivicu zbog obmanjivanja predstavnika dr
65
ave. pijun se nee osetiti krivim zbog zavaravanja svoje rtve.

Bivi agent CIA je to saeto izrazio: Razotkriti trikove pijunae i
posao pijuna znai izdati poverenje.111Kada sam savetovao zapo
slene u bezbednosti koji su eleli da uhvate one koji su pokuali da
ubiju visoke vladine slubenike nisam mogao raunati na to da e
krivica zbog prevare proizvesti bilo kakve izdajnike znake. Ubice
bi mogle biti uplaene da ne budu uhvaene, ako nisu profesio
nalci, ali je malo verovatno da e se oseati krivim zbog onoga
to su planirali. Profesionalni kriminalac se ne osea krivim zato
to obmanjuje nekog nepoznatog. Na isti nain se moe objasniti
zato se diplomata ili pijun ne oseaju krivim zbog zavaravanja
druge strane. Vrednosti nisu zajednike. Laov, to se njega tie,
postupa dobro (u skladu sa svojim vrednostima).
U veini ovih primera laganje je opravdano - svaka od ovih
osoba poziva se na dobro defmisanu socijalnu normu koja legitimie obmanjivanje protivnika. Postoji neznatna krivica zbog
takvih dozvoljenih lai kada su rtve na suprotnoj strani i kada
imaju razliit sistem vrednosti. Takoe, moe biti opravdano ob
manjivanje osoba koje nisu protivnici, koje, ak, sa prevarantom
dele isti sistem vrednosti. Lekari ne moraju oseati krivicu zbog
obmanjivanja svojih pacijenata ako misle da je to za njihovo do
bro. Davanje placeba pacijentu, tj. davanje eerne pilule koja se
poistoveuje sa korisnim lekom je stara, oprobana medicinska
prevara. Ako se pacijent osea bolje, ili bar prestane da gnjavi
lekara da mu da lek koji mu nije potreban i koji bi mu stvarno
mogao nakoditi, mnogi lekari veruju da je la opravdana. Hipokratova zakletva ne obavezuje na iskrenost prema pacijentu. Za
lekara se pretpostavlja da ini ono to pomae pacijentu.' Svetenik koji krije priznanje kriminalca, kada ga policija pita da li neto
zna o tome ko je to uinio, ne treba da se osea krivim zbog pre
vare. Njegov zavet opravdava njegovu prevaru. On nema korist od
* D o k 30 do 40 p ro c e n ata p a cijen a ta z aista osea p o b o lja n je usled u p o tre b e placeba, neki
zdrav stv en i ra d n ic i i filozofi s m atra ju d a u p o tre b a p laceb a n a ru a v a p overenje u o d n o s u
sa p acijen to m i o tv ara p u t m n o g o v e im p rev aram a. Z a vie p o d a ta k a o ovom e p o g le d a j
te lanak Lindzi G ru so n U se o f P lacebos B eing A rg u ed o n E thical G ro u n d s, N ew York
Tim es, 13. fe b ru a r 1983, str. 19. R eferen ce i d isk u sija se nalaze n a n a re d n e dve stra n e ovog
izdanja.
66
Laganje
prevare; korist ima kriminalac iji identitet ostaje nepoznat. Studentkinje visoke kole za medicinske sestre u mom eksperimentu
nisu imale krivicu zbog prevare zato to su sakrile svoja oseanja.
Prevara je bila opravdana primerima uz pomo kojih sam obja
snio kada medicinska sestra mora da sakrije svoja oseanja poto
je njen posao da olaka pacijentove muke.
Sasvim je mogue da oni koji lau nisu potpuno svesni ili bar ne
mogu da priznaju kako esto i oni imaju neke koristi od prevara
koje prikazuju kao altruistike. Stariji potpredsednik nacionalnog
osiguravajueg drutva objasnio je da izreena istina moe poni
ziti ego druge osobe: Ponekad je teko rei momku: Ne, ti nikada
nee biti predsednik.11 La uva momkovo samopotovanje i
integritet njegovog ega, ali i oseanja potpredsednika. Moglo bi
biti muno deliti momkovo razoarenje, da ne pominjem m o
gunost protestovanja, a posebno ako bi momak smatrao da je
potpredsednik odgovoran za negativno miljenje o njemu. La,
dakle, titi obojicu. Neko bi, naravno, mogao rei da je la nanela
tetu momku, da je on lien informacije koja mu je, iako neprijat
na, mogla ukazati na to da treba da pobolja svoj rad ili potrai
zaposlenje na drugom mestu. Slino tome, neko moe pomisliti
da lekar koji daje placebo, dok se ponaa kao altruista, takoe ima
neku korist od lai. On ne mora da se nosi sa pacijentovom fru
stracijom ili razoarenjem to ne postoji lek za njegovu bolest, ili
sa pacijentovom ljutnjom ako je saznao da mu lekar daje placebo
zato to misli da je on hipohondar. Ponovo je diskutabilno da li la
stvarno koristi ili teti pacijentu.
Povrh svega, ipak se moe govoriti o postojanju potpuno altruistikih lai - svetenik koji krije priznanje kriminalca, spasioci
koji ne kau povreenom jedanaestogodinjem deaku da su nje
govi roditelji poginuli u avionskoj nesrei - lai od kojih laovi
nemaju nikakvu korist. Ako laov misli da mu la ne donosi ko
rist, on verovatno nee oseati bilo kakvu krivicu zbog prevare.
ak i koristoljubive prevare ne moraju probuditi oseanje kri
vice u situacijama koje doputaju laganje. Pokerai uopte nemaju
oseanje krivice to blefiraju. Isto to vai i za svaku vrstu cenjkanja, bilo da ste na pijaci Srednjeg istoka, Vol stritu ili u lokalnoj
67
agenciji za nekretnine. U jednom lanku koji je posveen obrtni

kim laima iznosi se: Od svih lai, moda je najuvenija ova: Ovo
je moja poslednja ponuda. Ne samo da je takav jezik prihvaen u
svetu poslovnih ljudi ve se i oekuje. ... Ako se, na primer, vie
ljudi pogaa, ni od koga se od njih, pojedinano, ne oekuje da na
samom poetku stavi sve svoje karte na sto.12 Kuevlasnik koji
za svoju kuu trai vie para nego to kua zasluuje nee osea
ti krivicu ako dobije traenu cenu. Njegova la je, na neki nain,
doputena (ona se podrazumeva). Ba zato to uesnici ekaju da
dobiju lanu, a ne istinitu informaciju situacija cenjkanja i igranje
pokera se ne definiu kao laganje. Priroda ovih situacija unapred
nalae da niko nee govoriti istinu. Samo budali padne na pamet
da pokae svoje karte u pokeru ili zatrai i prihvati najniu mogu
u cenu kada prvi put stavi svoju kuu na prodaju.
Krivica zbog prevare se najverovatnije javlja onda kada se laga
nje ne podrazumeva. Krivica zbog prevare bi trebalo da bude naj
jaa onda kada rtva nekome veruje i ne oekuje da e biti preva
rena zbog toga to je uspostavljeno bazino poverenje izmeu nje
i laova. U takvim oportunistikim prevarama krivica zbog laganja
e biti vea ako rtva bar onoliko gubi koliko laov dobija. Pa ak
i tada krivica nee biti velika, osim ukoliko laov i rtva nisu imali
bar neke zajednike vrednosti. Adolescentkinja koja od svojih ro
ditelja krije da pui m arihuanu ne mora osetiti ni trunku krivice
zbog laganja ako misli da su njeni roditelji ludi kada kau da je
droga tetna, ako ona veruje da na osnovu iskustva zna da je nji
hovo miljenje pogreno. Ako ona takoe misli da su oni licemeri
koji se opijaju, a pri tome joj ne odobravaju da uzima drogu koju
je izabrala i zahvaljujui kojoj se dobro zabavlja, postojae ak i
manja verovatnoa da ona oseti krivicu zbog laganja. Meutim,
iako se ona ne slae sa svojim roditeljima u pogledu marihuane
i nekih drugih stvari, ako je jo uvek vezana za njih i ako brine o
njima, moe se desiti da oseti stid ako roditelji otkriju njene lai.
Stid podrazumeva neko potovanje onih koji osuuju nae akci
je; u drugaijim situacijama osuivanje donosi vidljivu ljutnju ili
prezir, a ne stid.
68
Laganje
Laovi se oseaju manje krivim kada su njihove rtve bezli

ne ili potpuno anonimne. Muterija koja krije od prodavca da je
primetila kako joj je manje naplatio skup artikal u njenim oping
kolicima, osetie manju krivicu ako ne poznaje prodavca. Ako je
prodava vlasnik ili lan vlasnikove porodice, ako je to mala poro
dina radnja, muterija koja lae osetie veu krivicu nego to bi
osetila da je ta radnja jedna karika u velikom lancu supermarketa.
Ako je rtva anonimna lake je predati se uobrazilji koja smanjuje
krivicu pronalazei razloge da rtva nije stvarno oteena, da je se
to ne tie, da ak nee ni primetiti la, ili da ak zasluuje ili eli
da bude prevarena.13
esto postoji potpuno obrnut odnos izmeu krivice zbog la
ganja i straha da vas ne otkriju. Ono to smanjuje krivicu zbog
laganja, poveava strah od otkrivanja. Kada su prevare dozvoljene
- krivica zbog laganja bi trebalo da bude manja, mada odobrava
nje pre vara poveava uinke laganja, pa se tako poveava i strah
od otkrivanja lai. Studentkinje visoke kole za medicinske sestre,
koje su uestvovale u mom eksperimentu, suvie su se bojale neuspeha u laganju zbog toga to je prikrivanje istine bilo od zna
aja za njihov posao i to je bilo doputeno. One su imale veliki
strah od otkrivanja i malu krivicu zbog prevare. Poslodavac koji
lae svog slubenika u koga je posumnjao da je izvrio proneveru, i koji preutkuje svoje sumnje kako bi ga uhvatio u proneveri,
verovatno osea veliki strah od otkrivanja, ali malu krivicu zbog
preutkivanja.
Isti faktori koji poveavaju krivicu zbog prevare mogu umanjiti
strah od otkrivanja. Laov moe osetiti krivicu zato to lae osobu
koja mu veruje, ali on zato moe biti manje uplaen da e ga uhva
titi neko ko ne oekuje da e biti iskorien. Naravno, mogue je
da osoba oseti i veliku krivicu zbog laganja i veliki strah da e biti
uhvaena u lai ili da oseti i jedno i drugo u neznatnom stepenu.
To zavisi i od situacije, i od laova, i od lovca na lai, od svih
ovih faktora ponaosob.
Neki ljudi su preplavljeni oseanjem krivice zbog varanja. Deo
njihove motivacije da lau mogao bi se ak shvatiti kao traenje
prilike da se oseaju krivim zbog onoga to su uinili. Veina ljudi,
69
meutim, smatra da je doivljaj krivice toliko toksian da to pre

treba pronai naine da se krivica umanji. Postoji mnogo naina
da se opravda prevara. Na to se moe gledati kao na osvetu zbog
nainjenog zla. Moe se rei da je rtva odvratna i podla i da ona
ne zasluuje estitost. Gazda je bio tako krt da mi nije dao ni
kakvu naknadu za celokupan posao koji sam obavio, pa sam uzeo
neto sam. Laov moe smatrati da su rtve naivne i da je to nji
hova greka, a ne njegova. Nasaeni utokljunac je sam to traio.
Ranije su spomenuta druga dva naina da se opravda la i sma
nji oseanje krivice. Uzviena namera ili zahtev posla je jedan na
in opravdanja - setimo se Niksonove greke da se pozove na svo
je lai jer su, po njegovim recima, one bile neophodne da pobedi
i zadri posao. Drugo opravdanje laganja je navodna potreba da
se zatiti rtva. Ponekad laov moe da ide toliko daleko da tvrdi
kako je rtva sama pristala. Ako je rtva saraivala u prevari, ako
je sve vreme znala istinu ali se pretvarala da ne zna, onda u sutini
nije bilo lai i laov ne snosi odgovornost. Osoba koja dobrovolj
no pristaje da bude rtva pomae prevarantu da ouva prevaru,
previajui u njegovom ponaanju bilo kakve izdajnike znake
lai. Sa druge strane, osoba koja je postala rtva protiv svoje volje
pokuae, naravno, da otkrije prevaru ukoliko je sumnjiava.
Jedan interesantan primer u kome rtva pristaje da bude preva
rena nalazimo u nedavno otkrivenim nalazima o Robertu Leuiju,
policajcu koji se preobrazio u tajnog obavetajca, iju priu sam
naveo na samom kraju drugog poglavlja. Leui je bio proslavljen u
knjizi Princ grada (Robert Daley) i u filmu koji je snimljen prema
istoj knjizi, sa pretenzijom da se saopti istinita pria o tome kako
je Leui pomogao dravnim tuiocima da dobiju dokaze o korup
ciji meu policajcima i advokatima. Kada je Leui otiao da radi
za dravne tuioce oni su ga pitali koje prestupe je poinio. On im
je priznao samo tri prestupa. Oni koje je on kasnije otkrio tvrdili
su da je Leui poinio mnogo vie prestupa nego to je priznao,
i to to je lagao o sopstvenom prestupnitvu oni su navodili kao
dokaz da njegovo svedoenje protiv njih treba da bude diskreditovano. Ove izjave nisu nikada bile proverene i mnogi su ljudi
bili okrivljeni na osnovu Leuijevog svedoenja. Alan Derovic,
70
Laganje
advokat koji je branio jednog od okrivljenih na osnovu Leuijeve

izjave, opisao je razgovor posle suenja, u kome je Leui priznao
da je zaista poinio vie prestupa.
Ja (Derovic) sam mu (Leuiju) rekao da m i je bilo teko da poverujem da
o (Shaw, dravni tuilac) nije znao o drugim prestupim a pre Rosnerovog
(Rosner, ovek koga je Derovic branio) suenja. Ja sam bio ubeden da je
on duboko u sebi znao da sam poinio vie prestupa, rekao je Leui. On
je to m orao znati. Majk (o) nije budala.
Kako je onda mogao tam o sedeti i gledati te kako lano svedoi?, pitao
sam ga.
On svesno, zasigurno, nije bio siguran da laem, nastavio je Leui. On
je, svakako, sum njao i verovatno verovao u to, ali ja sam mu rekao da me
ne pritiska i on to nije uinio. Rekao sam tri prestupa - Leui je podigao
tri prsta i iroko se nasm ejao - i on je to tako m orao da prihvati. Tuioce,
Alane, navode na krivokletstvo svakog dana. Vi to znate.14
Derovic je kasnije saznao da je ovo navodno priznavanje laga

nja takoe la. Jedan sudski izvrilac, koji je bio prisutan kada se
Leui prvi put sreo sa dravnim tuiocima, rekao je Derovicu da
je Leui na samom poetku otvoreno priznao mnogo vie od tri
prestupa koji su kasnije bili javno potvreni. Dravni tuioci su se
pridruili Leuiju u sakrivanju cele prie o njegovim kriminalnim
radnjama da bi sauvali Leuijev kredibilitet kao svedoka - porota
bi mogla poverovati policajcu koji je poinio samo tri prestupa, ali
ne nekome ko je poinio brojne prestupe. Posle suenja, kada je
postalo optepoznato da je Leui poinio vie prestupa, on je sla
gao Derovica, tvrdei da su tuioci bili samo dobrovoljne rtve,
ne priznavi pri tome da su se oni otvoreno dogovorili da sakriju
zapisnik o njegovim prestupima da bi kontrolisali njegovu ulogu
u njihovoj pogodbi, titei i sebe toliko dugo koliko su titili nje
ga. Ne verujui u ast lupea, Leui je, navodno, snimio i sauvao
traku na kojoj je zabeleio svoje priznanje tuiocima. Tuioci tako
nikada ne bi mogli da se predstave kao nevini, poto bi Leui uvek
mogao otkriti njihovo krivokletstvo u vezi sa njegovim svedoenjem; mogao je biti siguran da e mu tuioci uvek ostati lojalni,
titei ga od bilo kakvog sudskog progona.
Nije vano ta je istina o Leuiju, ali njegov razgovor sa Alanom
Derovicom predstavlja odlian primer za to kako rtva, koja to
71
dobrovoljno postaje i koja profitira od lai, moe olakati laovu da izvede prevaru. Moemo saraivati sa onima koji hoe da
nas prevare ako njihovi razlozi nisu toliko zlonamerni. esto se
dogaa da osoba dobrovoljno postaje rtva prevare, zahvaljujui
utivosti onog ko izvodi prevaru. Domaica prihvata izvinjenje za
rani odlazak gosta ne ulazei u briljivo ispitivanje pravih razloga.
Vano je da niste neutivi i da se pretvarate da delite oseanja
domaice. Neistinama pod etiketom utivosti ne odgovara moja
definicija laganja zbog toga to rtva nije samo voljna da bude
prevarena ve u odreenom smislu daje svoj pristanak.
Romansa je drugi prim er benigne prevare u kojoj rtva pomae
da bude zavedena, a oba uesnika pomau da se odre lai onog
drugog. ekspir' je napisao:
Kad m i se draga kune da je verna,
Ja joj verujem , m ada znam da lae,
Nek misli da sam naivina sm erna,
N euk za ono to lukavo kae.
Sujetno m islim da me sm atra mladim ,
M ada zna da sam ve proao svoje,
ja joj, tobo, lane rei gladim,
Te mi istinu krijem o oboje.
Zato nevernost svoju ne priznaje,
A ja - star da sam, kad se to ve vidi?
Ljubav se pravi uvek verna da je,
Starost kad ljubi - godina se stidi.
Stoga ja laem nju, a ona mene,
Te su nam m ane tako prikrivene.15
Naravno, nisu sve romantine prevare tako benigne; nisu ni sve

rtve uvek tako voljne da budu prevarene. Varalice nisu pouzdani
procenjivai kada sude o tome da li su njihove rtve bile voljne
da budu prevarene ili ne. Oni su skloni da to pripiu spremnosti
rtve da bude prevarena jer im to omoguava da se osete manje
krivim. Ako imaju rtvu koja je sumnjiava, oni bar delimino
gube takvu poziciju.
* P rev o p re u z et iz: V ilijam ekspir, Sabrana dela, Soneti, so n et C X X X V III, prep ev ao
Stevan R aikovi u o k v iru p ro z n o g p rev o d a ivojina Sim ia, p rired ili: V eljko Topalovi,
B ranislav Brki i D u a n M r e n o v i, N o v in sk o -izd av ak a u stan o v a Slubeni list SRJ,
D osije, B eograd, 1 9 9 5 ,str. 1671.
Laganje
72
Osoba koja nije svojom voljom postala rtva prevare posle

izvesnog vremena moe dobrovoljno postati rtva da bi izbegla
negativne posledice posle otkrivanja prevare. Zamislite nezavidno
stanje vladinog inovnika koji poinje da sumnja da je njegova
ljubavnica, kojoj je poverio informacije o svom poslu - pijun.
Novajlija u poslu e radije dobrovoljno postati rtva nekog la
ljivog kandidata koji je unajmljen da obavlja neki posao, nego
priznati svoju pogrenu procenu. Roberta Volteter opisuje broj
ne sluajeve u kojima nacionalne voe dobrovoljno postaju rtve
svojih protivnika - emberlen nije bio usamljen sluaj.
U svim ovim sluajevima zabluda je trajala dugo, uprkos porastu broja, p o
nekad sasvim oprenih dokaza, pri emu su vrlo znaajnu ulogu odigrali
gajenje poverenja i ohrabrujue pretpostavke o dobroj nam eri potencijal
nog protivnika i zajednikim interesim a, koje su, toboe, delili suparnici.
... Protivnik moe da pom ogne rtvi sam o donekle; rtva e, zbog toga to
eli da veruje u la, jer istina esto moe da bude veom a neprijatna, teiti
da opravda ono to bi, ako bi se drugaije gledalo, moglo liiti na pretei
korak.'6
Da rezimiramo, krivica zbog prevare e biti najvea kada:
rtva nije pristala da bude prevarena;

rtva nema nikakvu korist od prevare, a gubi toliko ili ak
vie od onoga to laov dobija, dakle - prevara je totalno
sebina;
prevara nije dozvoljena, a situacija je takva da zahteva po
tenje;
laov nije dugo izveo prevaru (nedostaje mu veba);
laov i rtva imaju iste socijalne vrednosti;
laov lino zna rtvu;
rtva ne moe biti lako okrivljena da je glupa ili naivna;
iz nekog razloga rtva oekuje da bude prevarena; nasuprot
tome, laov se trudi da zadobije poverenje rtve i ostavi
utisak pouzdane osobe.
73
Uivanje u varanju
Toliko sam dugo razmatrao samo negativna oseanja koja moe
doiveti jedan laov: strah da se ne bude uhvaen u lai i osea
nje krivice zbog varanja rtve. Laganje, moe, takoe, proizvesti i
pozitivna oseanja. Na la se moe gledati kao na postignue to
doprinosi da se onaj koji lae osea dobro. Laov moe oseati
uzbuenje onda kada predosea izazov ili pri samom izvoenju
lai, kada njegov uspeh jo nije izvestan. Kasnije se moe pojaviti
zadovoljstvo koje dolazi sa olakanjem, ponos zbog postignua
ili oseanje samozadovoljnog prezira prema rtvi. Uivanje u ob
manjivanju se odnosi na sva ili bilo koje oseanje koje moe, ako
nije sakriveno, otkriti prevaru. Jedan bezazlen primer uivanja
u prevari je onda kada zadirkivanje dobije formu obmanjivanja
naivnog prijatelja. Obmanjiva mora da sakrije svoje uivanje u
obmani ak iako to, najveim delom, radi da bi zabavio druge koji
uivaju u uspenom nasamarivanju lakoverne osobe.
Uivanje u prevari moe varirati u jaini. Moe se desiti da ui
vanja uopte nema, da je beznaajno malo u poreenju sa kolii
nom straha od otkrivanja koji laov doivljava, ili je toliko veliko
da poinje da nezadrivo curi kroz ponaanje. Ljudi mogu pri
znati svoju prevaru da bi podelili svoje oduevljenje to su nekoga
preveli ednog preko vode. Poznato je da kriminalci otkrivaju
svoje prevare prijateljima, nepoznatima, ak i policiji, da bi bili
priznati i ocenjeni kao dovoljno bistri da izvedu neku prevaru.
Slino planinarenju ili ahu, laganje moe biti uivanje samo
ako postoji rizik gubitka. Kada sam, ranih pedesetih, bio student
na ikakom univerzitetu bilo je moderno krasti knjige iz uni
verzitetske knjiare. Gotovo poetna ceremonija za nove studente,
kraa je bila obino ograniena na nekoliko knjiga, a postignue
je nadaleko razglaavano i nairoko priznavano. Krivica zbog pre
vare je bila mala. Meu studentima se smatralo da univerzitet
ska knjiara treba da bude kooperativna, a poto je ona, umesto
toga, trala za profitom, zasluila je da bude zloupotrebljena. To
se nije dogodilo oblinjim privatnim knjiarama - one su ostale
nepokradene. Strah od otkrivanja je bio mali jer u knjiari nisu
74
Laganje
postojale mere bezbednosti. Uhvaena je samo jedna osoba dok

sam ja bio tamo, i nju je izdalo sopstveno uivanje u prevari. Ber
nard nije bio zadovoljan izazovom koji prua obina kraa. On je
morao poveati rizik da bi mogao biti ponosan, da bi pokazao svoj
prezir prema knjiari i zasluio divljenje koje je traio od svojih
kolega. On je krao samo velike knjige iz umetnosti, koje je bilo
vrlo teko sakriti. Posle nekog vremena on je poveao preanji
broj uzimajui tri ili etiri knjige iz umetnosti - odjednom. To je
jo uvek bilo suvie lako. Poeo je da zadirkuje prodavaice. Zadr
avajui se oko kase sa svojim plenom u rukama, nije pokuavao
da sakrije knjige. Rizikovao je da ga prodavaice pitaju. Ono to
ga je motivisalo da sve vie i vie iskuava sudbinu bilo je uivanje
u varanju. Znaci te radosti bili su tako jasno vidljivi u njegovom
ponaanju da su ga upravo oni izdali. Bio je uhvaen. U njegovoj
spavaonici je pronaeno skoro petsto ukradenih knjiga. Bernard
je kasnije postao milioner u veoma uglednom poslu.
Postoje i drugi naini da se povea uivanje u varanju. Ako pre
varena osoba ima reputaciju osobe koju je teko napraviti buda
lom, to saznanje moe dati poseban mek celoj stvari, poveava
jui zadovoljstvo zbog varanja. Prisustvo drugih, koji znaju ta se
dogaa, moe takoe poveati verovatnou javljanja zadovoljstva
zbog varanja. Ako je publika utiva i puna potovanja - ne treba
da bude prisutna. Prisustvo publike koja uiva u izvoenju laova
moe uiniti da on, u istom trenutku, oseti i najvee uivanje u
obmanjivanju i najveu tekou da potisne bilo koji znak zado
voljstva. Kada jedno dete lae drugo, dok ostala deca gledaju, la
ov moe toliko uivati dok posmatra kako zabavlja svoje drugove
da njegovo oduevljenje moe, jednostavno, izleteti napolje i cela
stvar je zavrena. Vet pokera uspeva da kontrolie bilo koji znak
zadovoljstva zbog varanja. Iako je dobio jake karte, njegovo dr
anje mora da zavara druge i navede ih da pomisle kako njegove
karte nisu tako dobre, iz ega proizilazi da treba da poveaju svoj
ulog i ostanu u igri. ak i kada kibiceri znaju ta on radi, pokera
mora da zaustavi svaki znak zadovoljstva zbog varanja. Najlak
i nain da se to postigne jeste izbegavanje bilo kakvog kontakta
oima sa kibicerima.
75
Neki ljudi mogu biti mnogo vie skloni da osete zadovoljstvo

kada nekog prevare. Jo nijedan naunik nije prouavao takve lju
de ili makar potvrdio da oni postoje. Ipak, oigledno je da se neki
ljudi hvale vie nego drugi i da su hvalisavci vie od drugih pod
loni oseanju zadovoljstva zbog varanja.
Dok lae, osoba moe oseati zadovoljstvo, krivicu zbog pre
vare i strah od otkrivanja prevare - sve to odjednom ili jedno za
drugim. Razmotrimo ponovo poker. U blefu, kada igra ima slabe
karte ali se pretvara da su one tako dobre da drugi jedino mogu
skrstiti ruke, moe postojati veliki strah od otkrivanja ako je ulog
postao jako visok. Budui da blefer posmatra svakog igraa kako
odustaje, on moe, takoe, uivati u prevari. Poto je la dopute
na, nema krivice zbog prevare sve dok pokera ne pone da vara.
Utajivaica moe osetiti sve tri emocije: zadovoljstvo to je preva
rila kolege i poslodavca; strah u trenucima kada misli da postoji
sumnja; i, moda, krivicu zbog krenja zakona i izneveravanja poverenja koje joj je ukazala kompanija.
Da sumiramo, zadovoljstvo zbog varanja e biti najvee kada:
rtva predstavlja izazov jer ima reputaciju osobe koju je te
ko prevariti;
la je sama po sebi izazov - ili zbog toga ta je to to mora da
se sakrije ili zbog prirode onoga to mora da se izmisli;
drugi posmatraju ili znaju za la i ocenjuju vetinu izvoe
nja laova.
Krivica, strah, zadovoljstvo, sve to moe biti pokazano u facijalnoj ekspresiji, glasu, pokretu tela, iako se laov trudi da to sakrije.
ak i ako ne postoji neverbalno curenje, pokuaj da se sprei da
do toga ne doe moe da proizvede znak prevare. Dva naredna
poglavlja objanjavaju kako se moe otkriti prevara u recima, na
telu, na licu.
IV
Otkrivanje prevare u recima,

glasu ili na telu
kako ti m oe zn a ti da sam te slagao?"
Lai se, dragi m oj deae, odm ah otkrivaju, zbog toga to postoje tive vrste
lai. Postoje lai koje im aju kratke noge i lai koje im aju duge noseve. Tvoja
la je , kao to se desilo, jed n a od onih koje im aju dug n o s.
Pinokio (Pinocchio, 1892)
Ljudi bi, verovatno, lagali m anje kada bi m islili da p o stoji bilo

kakav sig u ran z n ak laganja, ali takav ne postoji. Ne postoji zn a k
prevare sam po sebi - ne postoji gest, facijalna ekspresija ili m ii
ni trzaj koji sam p o sebi znai da osoba lae. Jedino postoje znaci
da je osoba loe p rip rem ljen a, da p o k azan e em ocije nisu u sk la
du sa p o stu p c im a te osobe. To su znaci p revare iz kojih proizilazi
takozvano cu ren je. Lovci n a lai m o raju zn ati kako se em ocija
odslikava u govoru, glasu, telu i licu, koji tragovi ostaju up rk o s
p o kuajim a laova da sakrije oseanja, ta je to to daje lanu sli
ku o em ociji. O tk riv an je neke prevare zahteva razu m evanje o n ih
p o n a a n ja koja p o k azu ju da laov frizira svoje p o stu p k e kako bi
uspeo u laganju.
N ije ba jed n o sta v n o uhvatiti la. Jedan p ro b lem m oe biti p a
ljba inform acija. Jako m n o g o stvari se m o ra uzeti u o b zir odje77
78
Laganj e
d n o m . Im a m n o g o razliitih izvora inform acija - rei, pauze, zvuk

glasa, ekspresija, p o k reti glave, gestovi, stav tela, disanje, crvenjenje ili bledilo, znojenje. Svi ovi izvori m o g u p ren o siti inform aciju
isto v rem en o ili se v rem enski preklapati, borei se za panju lovca
na lai. S reom , lovac n a lai ne p oklanja p o d je d n a k u panju sve
m u to m o e da uje i vidi. Nije svaki izvor in form acija za vrem e
k o nverzacije p o u zd an . N eki izvori p ro p u taju m n o g o vie nego
neki dru g i. P rilin o je u d n o da veina ljudi najvie panje p o k la
nja u p rav o n ajm an je p o u z d a n im izvorim a - recim a i facijalnim
ek sp resijam a - i zato ih je tako lako prevariti.
Laovi o b in o ne n ad ziru , ne k o n tro liu i ne p rik riv aju sve
oblike svog po n aan ja. O n i to, verovatno, ne bi m ogli ak i da ele.
N ije n i v ero v atn o da bi neko m ogao u sp eno kontro lisati sve to
je u ra d io i to bi ga m oglo odati, o d glave do pete. U m esto toga,
laovi k riju i falsifikuju o no to oekuju da e d ru g i najvie gle
dati. Laovi tee da b u d u najpaljiviji kada biraju rei. U p ro c e
su o d ra sta n ja skoro svako n aui da veina ljudi paljivo slua ta
je reeno. R ecim a se p rid aje tako velika panja zbog toga to su
one, oig led n o , najbogatiji, najdiferen ciran iji nain k o m u n ic ira
nja. M n o g o vie p o ru k a m oe se p ren eti, daleko bre, recim a nego
licem , glasom ili telom . Laovi cen zu riu o n o to kau, paljivo
kriju i p o ru k e koje ne ele da p renesu, ne sam o zbog toga to su
nauili da svako o braa p an ju na ovaj izvor kom unikacije, ve
i zbog toga to znaju da e biti m n o g o o d govorniji za svoje rei
nego za zvuk glasa, facijalne ekspresije ili v einu telesnih pokreta.
Jedna ekspresija ljutnje ili o ta r to n glasa m ogu se uvek porei.
Tuilac m o e biti stavljen u poziciju da se brani: Vi ste to uli
tako. N ije bilo ljutnje u m o m glasu. M nogo je tee porei ljutitu
re. O n a je izgovorena, lako se m oe po n o v iti, teko p o tp u n o o d
b aciti, tj. p o rei da je izgovorena.
D rugi razlog to se na rei briljivo m o tri i to su one esto
vane p rilik o m p rik riv an ja je taj da ih je lako falsifikovati - stvari
koje n isu istin ite saoptavaju se recim a. Z apravo, ono to e se
rei m oe biti p re th o d n o n ap isan o i uvebano. Sam o bi izuzetno
uveban glum ac m ogao da tako p recizn o isplanira svaku facijaln u ekspresiju, gest i glasovnu m odulaciju. Rei se lako izgovaraju,
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili n a telu
79
ponavljaju, iznova ponavljaju. G o v o rn ik im a staln u p o v ra tn u re

akciju, on uje ta govori i to m u p om ae da p o d esi svoju p o ru k u .
P o v ratn a reakcija sa lica, tela i glasovnog kan ala je m nogo m anje
precizna.
Posle rei, ljudi najveu p an ju p o k lan jaju licu. Ljudi sluaju
k o m en tare o izgledu svojih lica: Skloni taj izraz sa lica! - ,,Nasm ej se kad to kae! - Ne gledaj m e tak o d rsk o . Lice privlai
pan ju d elim in o i zbog toga to je o n o o zn ak a i sim bol naeg ja.
To je glavni n ain da razlik u jem o je d n u o so b u od druge. Lica su
slike, ovekoveene na fotografijam a koje vise na zidovim a, stoje
n a stolovim a i n ose se u to rb icam a i n o v an icim a.1 N edavna istra
ivanja su otkrila da je je d a n deo m ozga specijalizovan za p re p o
znavanje lica.2
P ostoje b ro jn i razlozi zbog kojih ljudi p o k lan jaju toliko panje
licim a. Lice je p rim a rn o m esto za izraavanje em ocija. Z ajedno
sa glasom , lice m oe sao p titi sluaocu kako se govornik osea
u vezi sa o n im to govori - ali to ne m o ra biti uvek tano, p o to
lica m o g u lagati o oseanjim a. Ako slualac im a pro b lem a sa slu
hom , gledanje u usne gov o rn ik a m oe m u p o m o i da d eifruje
izgovorene rei. U sm eren o st panje n a neije lice takoe m oe
om o g u iti p rik u p ljan je v an ih znakova koji su n eo p h o d n i za dalji
to k razgovora. G ov o rn ici ele da znaju da li ih njihovi sluaoci
prate. G ledanje u g ovornikovo lice u su tin i m oe znaiti paljivo
sluanje, ali to nije n ajp o u zd an iji signal. U tivi sluaoci, kojim a je
dosad n o , m ogu gledati u govornikovo lice d o k im m isli lutaju ko
zna gde. Sluaoci, tak o e, o h ra b ru ju govornika klim anjem glave i
m rm ljan jem m m m -h m m , ali i ovo m oe biti podvala.*
U p o re e n ju sa p a n jo m koja se p o k lan ja recim a i licu, telo
i glas ne dobijaju m n o g o panje. N e gubi se m nogo, p o to telo
obino p ru a daleko m an je inform acija nego lice, a glas m nogo
m anje nego rei. P okreti ru k u bi m ogli p re n e ti m n o g o p o ru k a,
kao to to ine u zn ak o v n o m jeziku gluvih, ali p o k reti ru k u nisu
uobiajeni u konverzaciji severn ih E vropljana i A m erikanaca tog
* D ok govori, veina ljudi u velikoj m eri zavisi od ovakvih reakcija slualaca i, ukoliko
ih nem a, oni m ogu da sagovornika upitaju: Da li me slua? Postoji i odreen broj ljudi
koje oznaavamo kao zatvorene sisteme - oni ne obraaju nikakvu panju na to da li im
sagovornici pruaju bilo kakve znake ohrabrenja za ono to govore.
8o
Lag an je
po rek la, osim ako je govor iz n ek ih razloga usk raen .' Glas, kao i
lice, m o e pokazati da li je n eko u zb u en ili ne, ali jo nije p o znato
da li glas m o e p ru iti toliko info rm acija kao to m oe lice o tom e
koje su em ocije doivljene.
Laovi o b in o n a d z iru i tru d e se da vie k o n tro liu svoje rei
i lice - o n o em u d ru g i p o k lan jaju veu p an ju - nego to k o n
tro liu svoj glas i telo. O ni e im ati vie u sp eh a sa recim a nego sa
licim a. Falsifikovanje rei je lake nego falsifikovanje facijalne ek
spresije zbog toga to je, kao to je ranije sp o m en u to , lake uvebati rei nego p okrete lica. Sakrivanje je, takoe, lake. Ljudi lake
n a d z iru svoje rei nego svoje lice, cen zu riui sve to bi ih m oglo
odati. Lako je znati ta neko govori; m nogo je tee zn ati ta p o k a
zuje neije lice. Jedino bi ogledalo, koje je uvek tu i pokazuje svaku
nau ekspresiju, om oguilo tako ja sn u p o v ratn u inform aciju, koju
do b ijam o k ad a ujem o rei koje sm o izgovorili. U prkos senzitivn o sti n aih lica, koja m oe da n a m otkrije kada su m iii u tenziji
i k ad a se p o k reu , m oja istraivanja p o k azu ju da veina ljudi ne
k o risti m n o g o ovu inform aciju. Ljudi su retko svesni pojavljivanja
ekspresija n a n jihovim licim a d o k one ne p o sta n u ek strem n e."
Postoji jo je d a n dru g i, vaniji razlog zato n a licu im a vie
znakova p revare nego u recim a. Lice je d ire k tn o povezano sa delovim a m ozga koji su uklju en i u stvaranje em ocija, a rei nisu.
K ada neto izazove em ociju m iii lica p o in ju n evoljno da se p o
kreu. Ljudi m o g u n au iti, je d in o po svom izb o ru ili po navici, da
o m etaju ove ekspresije, pokuavajui da ih p rik riju , sa m anjim ili
veim u sp eh o m . P oetne facijalne ekspresije, koje n astaju on d a
kada n eto izazove em ociju, n isu voljno o d ab ran e, osim ukoliko
nisu lane. Facijalne ekspresije su d u aln i sistem - voljni i nevoljni,
istin it i laan, esto isto v rem en o . U pravo zahvaljujui tom e faci
jalne ekspresije i m ogu da b u d u tako sloene, zbunjujue i fasci* Na primer, radnici u pilani, koji m eusobno moraju da kom uniciraju, ali su zbog buke u
nem ogunosti da to ine recima, koriste vrlo razvijen sistem gestikulacija rukam a. Piloti i
radnici na pisti, iz istih razloga, takode imaju razvijen sistem gestikulacija.
** N eurobiolozi nisu sigurni kakva je neuroloka ema koja nam prua podatke o prom enam a u sopstvenom izrazu lica i da li m ozak registruje pom icanje m iia ili koe. Psiholozi
se ne slau u vezi s tim koliko ljudi oseaju sopstveni izraz lica u vrem e njegovog form ira
nja. Moja istraivanja pokazuju da mi ne oseam o ekspresije koje sasvim dobro form ira
mo i da vei deo vrem ena uopte i ne obraam o panju na facijalne senzacije.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu
81
nirajue. U n a re d n o m poglavlju u d etaljnije objasniti n e u raln u

razliitost voljnih i n ev o ljn ih ekspresija.
Ljudi koji su p o p riro d i sum njiavi treb a da poklone veu p a
nju i glasu i telu nego to to ine. Glas je, kao i lice, povezan sa
oblastim a m ozga koji su u vezi sa em ocijom . V eom a je teko sa k ri
ti neke p ro m e n e u glasu koje se javljaju k ad a se em ocija pobudi.
P ov ratn a reakcija o to m e kako glas zvui, n e o p h o d n a laovu da bi
n ad zirao sopstveni glas, v ero v atn o nije tak o k o risn a u p o re e n ju
sa o n o m kada su u p ita n ju izgovorene rei. Ljudi su izn en a en i
kada p rv i p u t uju sebe na m agnetofonskoj traci zbog toga to
se n a d ziran je so p stv en o g glasa vri d elim in o p u tem kostiju, i to
zvui drugaije.
Telo je, tak o e, k o rista n izvor cu ren ja i znakova prevare. Za
razliku o d lica i glasa, veina telesn ih p o k re ta nije d irek tn o p o v e
zana sa d elovim a m ozga koji su znaajni za em ociju. N adziranje
p o k re ta tela ne bi treb alo da b u d e teko. O so ba m oe oseati, i
esto vidi ta rad i n jen o telo. Prikrivanje telesn ih po k reta m oglo
bi biti m n o g o lake nego p rik riv an je facijalnih ekspresija ili gla
sov n ih p ro m e n a za vrem e e m o cio n aln o g u zbuenja. Ali veina
ljudi se n e b rin e o tom e. O n i o d rastaju sa saznanjem da to nije
n e o p h o d n o initi. Ljudi retk o m isle da su o d g o v o rn i za on o to se
o b elo d an ju je u n jih o v im telesn im akcijam a. N a telesno cu renje
se zbog toga ne ob raa panja. Svako je suvie zauzet gledanjem
lica i v red n o v an jem rei.
Iako svi m i zn am o da se recim a m oe lagati, m oje istraiva
nje otkriva da ljudi d re d ru g e za re i da esto bivaju prevareni.
O vim ne sugeriem da rei tre b a p o tp u n o odbaciti. Ljudi prave
verbalne om ake koje m o g u da u k au n a cu renje i znake p re
vare. ak ako ne p o sto je greke u recim a, postoji nesklad izm eu
verbalne strategije i o n o g a to se otkriva glasom , telom i licem i
to esto odaje la. Ali, veina znakova prevare na licu, telu i u
glasu se zan em aru je ili se p o g ren o in te rp re tira. To sam o tk rio u
b ro jn im stu d ijam a u k o jim a sam traio o d ljudi da p ro cene druge,
p okazujui im v id eo -sn im ak .
N eki su gledali sam o lice, d ru g i sam o telo, trei su, opet, sluali
govor koji je bio p ro p u te n k ro z filter to je uinilo da rei b u d u
82
Laganj e
nerazum ljive, a zvuk o stane onakav kakav jeste, a ostali su sluali

ili itali rei. Svako je gledao iste ljude - stu d en tk in je visoke kole
za m edicinske sestre koje sam opisao u treem poglavlju, koje su
istin ito ili lano govorile o svojim oseanjim a n astalim za vrem e
gledanja film ova. P risetim o se d a su u tak o zvanim istin itim in
terv ju im a ove stu d e n tk in je bile in stru ira n e da iskreno opiu svoja
oseanja u vezi sa p rija tn im film om o okeanu. U takozvanim ,,obm anjivakim in te rv ju im a one su bile in stru ira n e da ubede intervjuera da su gledale d ru g i p rijatan film o cveu u m esto filma koji
su zaista gledale, a koji je prikazivao grozne m edicinske scene.
In terv ju er nije m ogao vid eti koji su film stu d e n tk in je zapravo gle
dale. O ve stu d e n tk in je su se v eo m a tru d ile da prevare intervjuera
zbog toga to je o n o to se d obijalo iz te lai bilo veliko. O ne su verovale da je na e k sp e rim e n t te stira o njihovu sp o so b n o st k o n tro lisanja e m o c io n a ln ih reakcija u h itn o j slubi ili operacionoj sali.
U naim prou av an jim a koliko su ljudi sposobni da otkriju
kada ove stu d en tk in je lau, n ism o sam o bili zainteresovani da o t
krijem o koji je izvor najbolji - lice, telo, glas ili rei, ve, takoe,
i da li su sum njiavi ljudi bolji o d o n ih koji ne oekuju da b u d u
prevareni. P odelili sm o ljude koji su gledali ili sluali v id eo -tra k u
u dve grupe. Kod n ek ih sm o p ro b u d ili su m n ju govorei im p o n e
to o lju d im a koje je trebalo da procen ju ju , d o k sm o kod d ru g ih
nastojali da o d rim o poverenje. N epodozrivoj g ru p i nije nita re
eno o ek sp erim en tu ; nije ni sp o m en u ta m o g u n o st prevare ili
laganja. M i sm o im sam o rekli da e gledati ili sluati ljude koji
govore o n ek o m film u koji su gledali. D a ne bism o p ro b u d ili n ji
hovu su m n ju mi sm o traili da se, p o red iskrenosti, pro cen e i neki
d ru g i aspekti p o sm a tra n ih osoba: prijateljsko oph o en je, ekstravertn o st, d o m in a n tn o st, sm eten o st, spokojstvo i tak o dalje.
Iako su neke o d ovih stu d e n tk in ja bile k atastrofalni laovi koje
je bilo lako otk riti, veina je u spela da prevari n epodozrive procenjivae. Procenjivai koji su gledali sam o lice ili sluali sam o rei
bili su najgori: procenjivali su da su stu d en tk in je veom a iskrene
onda kada su one, u stvari, lagale. Ni sum njiavci nisu bili m n o
go bolji. O vim p rocenjivaim a je reeno sve o in stru k cijam a koje
su date stu d en tk in jam a, kao to im je i reeno da osobe koje oni
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c im a , g la su ili n a telu
83
treb a da p ro cen e - ili lau ili govore istinu. O d n jih je tra e n o da

naprave sam o je d n u p ro c e n u - istin a ili p revara. Sam o je nekoliko
njih procenjivalo, tanije nego sluajnim nagaanjem , ta je ta.
O n i koji su gledali sam o telo bili su najbolji, ali ak su i oni bili
usp en i u sam o oko 65% svojih p ro cen a, kada je nivo verovatnoe
bio 50%.3 N ekoliko ljudi je procenjivalo v eom a dobro, k o rek tn o
identifikujui 85% laova. N eki iz ove g ru p e u sp en ih procenjivaa bili su veom a iskusni p sih o te ra p e u ti sa rep u tacijo m klinikih
eksperata. N eki su bili izu zetn o senzitivni ljudi iz d ru g ih profesi
ja.*
N e m o ra svako biti p rev aren je r postoji m o g u n o st da ljudi n a
ue kako da uhvate la. Ljudi kojim a je reen o n eto od onoga
to p rik azu jem u ovom i u n a re d n o m poglavlju sa usp eh o m su
procenjivali kada stu d e n tk in je visoke kole za m edicinske sestre
lau, to je, takoe, i v eina n ajisk u sn ijih p sih o tera p eu ta bila u
stan ju da ustanovi. Z n aci n e k ih p revara m o g u biti naueni. Lovac
na lai im a veu an su ako p rev ara ukljuuje em ociju, a laov nije
psih o p ata, debelo uveban ili ro e n i laov. Postoje tri cilja: o tk riti
laova to ee; p rev ariti se u p o g led u istine to m anje; te, ono
najvanije, p ro c e n iti k ad a nije m ogue p o stii neki od p re th o d n o
n av ed en ih ciljeva.
Rei
Izn en a u ju e je da m n o g e laove u pravo izdaju njihove sopstvene rei, je r su n e m a rn i. N ije u p ita n ju to da oni nisu m ogli
da sakriju o n o to su rekli, n iti je stvar u to m e da su pokuali
da sakriju pa n isu uspeli, ve su, jed n o stav n o , p ro p u stili da b u d u
paljivi d o k izm iljaju. R ukovodilac je d n e agencije za zapoljava
nje opisao je je d n o g m o m k a koji se prijavio njegovoj agenciji p o d
dva razliita im en a u to k u iste godine. K ada ga je upitao kojim
* M nogi psiholozi su pokuali da otkriju ta je to to nekoga ini dobrim ili loim sudijam a kada su u pitanju ljudi. Nije puno toga postignuto u ovom pogledu. Pregled ovog
istraivanja se m oe nai u lanku M orin OSaliven M easuring the Ability to Recognize
Facial Expressions of Em otion, u: Emotion in the Human Face, ur. Pol Ekman (New York:
Cam bridge University Press, 1982).
84
L aganj e
im en o m treb a da ga oslovi, ovek koji je sebe prvo nazvao Lesli

D E nter (Leslie D A inter), ali kasnije se prozvao Lester D ejnter
(Lester D ain ter), nastavio [je] da izvrdava ne odustajui. O bjasnio
je da je p ro m e n io svoje im e zbog toga to je Lesli zvualo suvie
enski, a p rezim e da bi bilo lake za izgovor. Ali njegove p re p o ru
ke su bile stv arn o pro v id n e. O n je p red ao tri v atren a pism a koja ga
p re p o ru u ju . Sva tri poslodavca su p o g ren o napisala istu re .4
ak i paljivog laova m oe izdati o no to je S igm und Frojd
p rv i identifikovao kao jeziku om aku. U Psihopatologiji svakod
nevnog ivota ( The Psychopathology o f Everyday Life) Frojd je
p o k azao k ako greke u sv ak o d n ev n o m ivotu, takve kao to su
jezike om ake, zaboravljanje im en a bliskih osoba i greke u i
tan ju i pisanju, n isu sluajni ve znaajni dogaaji koji otkrivaju
u n u tra n je psihike konflikte. O m aka izraava, govorio je on,
o n o to neko nije eleo da kae: ona postaje m o d u s sam oizdaje.5
Frojd se nije p o seb n o bavio p rev aro m , ali jed an o d njegovih p r i
m era pokazu je kako je om ak a odala la. P rim e r opisuje iskustvo
d r Brila, je d n o g o d F rojdovih ra n ih i d o b ro p o z n a tih sledbenika:
Jedne veeri, d o k sam etao sa d r F rinkom , p retresali sm o n eka pitan ja koja
su se o d n o sila n a n ju jo rk o p sih o an alitik o drutvo. Sreli sm o kolegu, d r R.,
koga nisam video g o d in am a i o ijem p riv atn o m ivotu n isam znao nita.
Bilo nam je drag o to sm o se sreli p o novo i, n a m oj poziv, on nam se p r i
d ru io u kafeu, gde sm o sedeli dva sata i ivo razgovarali. Izgledalo je da
on zna neke p o jed in o sti o m en i zato to se posle uobiajenog p o z d rav lja
nja raspitivao za m oje dete i rekao m i da je p o v rem en o sluao o m en i od
zajednikog prijatelja i o d uvek se interesovao za m oj rad i itao o njem u
u m ed ic in sk im asopisim a. N a m oje pitanje da li je oenjen odgovorio je
o d re n o i dodao: Z ar bi treb alo da ovek kao ja b u d e oenjen?
K ada sm o izlazili iz kafea, on se izn en ad a o k re n u o p re m a m eni i rekao:
Voleo b ih da zn am ta b iste vi u ra d ili u sluaju kao to je ovaj: p o znajem
m ed icin sk u se stru koja je bila u p leten a u b ra k o ra z v o d n u p a rn ic u kao su
krivac. Supruga je tuila m u a i o znaila tu. m edicinsku sestru kao su k riv
ca, i on je dobio razvod. Ja sam ga p re k in u o govorei m u: M islite, ona je
dobila razv o d . O n se m o m e n ta ln o ispravio, rekavi: D a, naravno, ona je
dobila razvod, i n astavio da m i p ria kako je m ed icin sk a sestra bila tako
p o g o en a b ra k o ra z v o d n o m p a rn ic o m i skandalom koji je p ratio celu stvar
da je poela da pije, p o sta la v eom a n e rv o zn a i tako dalje; traio je od m ene
savet kako da je lei.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu
85
im sam ispravio njegovu greku, traio sam da m i to razjasni, ali sam

dob io uobiajeno uenje: zar n e m a svako o d nas pravo da napravi jeziku
om aku? To je bila sam o sluajnost, n ita nije stajalo iza toga, i tako dalje.
O dgovorio sam da svaka greka u govoru m o ra im ati svoj razlog, tak o da
b ih ja, da m i on ranije nije sao p tio da je neo en jen , bio n aveden da p re t
p o sta v im da je on bio ju n a k te prie; u to m sluaju bi om aka m ogla biti
o bjanjena njegovom eljom da o n dobije razvod, a ne njegova ena, iz ega
proizilazi da ne bi m o rao (po n a im z ak o n im a o brak u ) da plaa iz d r a
vanje, i tako bi p o novo m o g ao da se oeni u dravi N jujork. O n je u p o rn o
p o ricao m oju p re tp o sta v k u , ali p re te ra n a e m o c io n aln a reakcija koja je to
p ratila, u kojoj je p okazao p rim e tn e znake u z n e m ire n o sti p raen e sm ehom ,
sam o je pojaala m oje sum nje. N a m oj poziv da bi treb alo da kae istin u u
in te resu nauke, odgovorio je: O sim ukoliko ne elite da n a m e rn o laem ,
m o ra biti da verujete da n ik ad a nisam bio oenjen, p a je vaa p sih o a n a liti
ka in te rp reta cija p o g re n a . D o d ao je i to da neko ko p o k lan ja p anju sva
koj sitnici stvarno jeste opasan. O n d a se, izn en ad a, setio da je im ao jed a n
d ru g i sastan ak i n a p u stio nas.
I d r F rin k i ja sm o bili, ipak, uvereni da je m oja in te rp reta cija njegove
om ake bila ta n a i ja sam o dluio da to p o tv rd im ili o p o v rg n em daljim
ispitivanjem . N ekoliko d a n a k asnije p o se tio sam suseda, starog prijatelja
d o k to ra R koji je u svem u p o tv rd io m oje objanjenje. B rakorazvodna p a r
n ica je o d r an a pre nekoliko nedelja i m ed ic in sk a sestra je bila pozvana
kao su k riv a c .6
F rojd je rekao: Suzbijanje nam ere govornika da neto kae jeste

neophodan uslov za ja v lja n je jezike om ake (k u rz iv u o rig in alu ).7
Suzbijanje bi m oglo biti voljno u sluaju da govornik lae, ali Frojd
je bio vie zainteresovan za sluajeve u kojim a govornik nije svestan suzbijanja. K ada se javi om aka g o v o rn ik m oe p re p o zn ati
ta je to bilo suzbijeno, ali se m oe desiti da ak ni tada govornik
ne p o stan e svestan toga.
Lovac na lai m o ra b iti o p rezan i ne sm e p retpostavljati da je
svaka n ain jen a om aka d o kaz da neko lae. O bino, poznavanje
kontek sta u kom e se om ak a d o gaa p om ae da se p o uzdanije
pro cen i da li ona ukazuje na la ili ne. Lovac na lai, takoe, ne
sm e upasti u greku sm atraju i da neko govori istin u sam o zato
to ne pravi om ake. M noge lai su izvedene bez ikakvih o m a
ki. Frojd nije o bjasnio zato se neke lai o tk rivaju zahvaljujui
om akam a, a veina d ru g ih ne. Postoje razlozi da se pom isli kako
se om ake deavaju o n d a k ad a laov eli da b ude uhvaen, onda
86
Laganj e
kad a p o sto ji velika krivica zbog laganja. D r R. bi, svakako, trebalo

da osea k riv icu zbog laganja svog cenjenog kolege. M e u tim , nije
bilo p ro u av an ja - ili ak ozbiljnijeg razm iljanja koje bi objasnilo
zato om ake o d aju sam o neke lai.
T irad e su trei n ain na koji laovi m o g u odati sam i sebe p u
tem rei. T irad a je drug aija o d om ake. G ovornika n e sm o tre
n o st vie odaje laova nego re ili dve. Inform acije ne izleu iz
u sta govo rn ik a - one, prosto, kuljaju. Laov je p o n e t em ocijom
i zbog toga gubi sam o k o n tro lu uviajui suvie kasno kakve su
po sledice o n o g a to je sam otkrio. Ako laov uspe da zadri hladn o k rv n o st esto i ne otkriva inform acije koje m u m ogu n an eti
tetu. O b u zeto st em ocijam a, kao to su razjarenost, uas, strah,
n elag o d n o st pritisk a, i p ro u zro k u je da laov otkrije inform aciju.
K ada je Tom B rokou p ravio in terv ju e za em isiju Today Show
na N B C televiziji opisao je etv rti izvor znakova prevare. Najvei
broj znakova p revare koje sam dobijao o d ljudi bili su verbalni, a
ne fiziki znaci. N isam gledao u lice osobe da bih dobio znake da
ona lae. O n o za im sam trag ao bili su uvijeni odgovori ili n e p ri
ro d n a v rd a n ja .8 N ekoliko stu d ija koje su istraivale p re v aru po tkrepile su Brokovljevu slutnju, p ronalazei da su neki ljudi, kada
su lagali, odgovarali veom a in d ire k tn o i zaobilazno, dajui vie
in fo rm acija nego to je bilo traeno. D ru g a istraivanja su p o k a
zala upravo su p ro tn o : veina ljudi je bila suvie p re p re d en a da bi
izvrdavala i odgovarala indirektno.* M oda Tom B rokou ne uzim a
* Teko je rei kako bi ova, a i druge kontradikcije koje sreemo u literaturi u vezi sa
istraivanjem prevare mogle da se interpretiraju, jer se i sam im eksperim entim a ne moe
ba previe verovati. Skoro u svim istraivanjima ovog tipa ispitanici su bili studenti i lagali
su u vezi sa trivijalnim stvarim a, od kojih m alo ta zavisi. Malo je eksperim enata vezanih
za la koji preciziraju kakva je vrsta lai koja se ispituje. Obino se la bira na osnovu
toga koliko je eksperim ent s njom lako izvesti u laboratorijskim uslovima. Na primer, od
studenata se trailo da to ubedljivije obrazloe stav u vezi sa sm rtnom kaznom ili aborlusom koji je suprotan njihovim linim ubedenjim a. U drugim istraivanjim a se od stu
denata trailo da najpre kau da li im se osoba sa fotografije dopada ili ne, a da se zatim
pretvaraju da imaju miljenje suprotno tom prvobitnom . Obino ovakvi eksperim enti ne
uspeju da istrae odnos laova i rtve lai i kako taj odnos utie na napor koji laovi ulau
kroz proces laganja. Najee se laov i rtva i ne poznaju i nem a razloga da pom isle da
e se ponovo sresti. Ponekad ak i nem a prave rtve lai, ve laov im a zadatak da slae
mainu. Jedan noviji, ali ne previe kritiki pregled lakvih eksperim enata m oete pogledali
u lanku M irona Cukerm ana, Bele De Paulo i Roberta Rozentala naslovljenim sa Verbal
and Nonverbal C om m unication o f D eception, u: Advances in Experimental Social Psychology, Vol. 14 (New York: Academic Press, 1981).
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec ima , g l a s u ili na telu
87
u o b zir ove lazove. Bilo bi daleko o p asn ije ako bism o za iskrenu
osobu pom islili d a je varalica sam o zato to sm o p rim etili da ona
govori uvijeno i zaobilazno. N eki ljudi uvek govore tako. K od njih
to nije zn ak laganja; to je, prosto, n ain na koji oni govore. N eko
po n aan je koje pred stav lja k o ristan zn ak p rev are za neke ljude je
sam o uobiajeni deo njihovog p o naanja. M o gunost da se takvi
ljudi p o g ren o p ro cen e ja u nazvati B rokovljevim rizikom . Lovci
na lai su p o d lo n i Brokovljevom riziku k ad a ne p o znaju o su m n ji
enog i kada im nije p o z n a ta o so b en o st tip in o g p o n aan ja osobe
u koju sum njaju. U estom poglavlju u p ro d isk u to v ati n aine na
koje se Brokovljev rizik m oe izbei.
D osadanja istraivanja n isu o tk rila nikakve d ruge izvore p ro
pu tan ja i prevare u recim a. P retp o stav ljam da m nogo vie njih i
nee biti otkriveno. Kao to sam ranije opisao, za varalicu je suvie
lako da sakrije i falsifikuje je i, iako se greke zaista dogaaju n esm o tren e greke, om ake, tirad e i zaobilazan ili in d irek tan go
vor.
Glas
U glas se ubraja sve o n o to je uklju en o u govor, osim sam ih
rei. N ajrasp ro stran jen iji vokalni znaci p revare su pauze. Pauze
m o g u biti suvie duge ili suvie uestale. O klevanje na p o etk u
neijeg govora, n aro ito ako se ono javlja kada neko odgovara na
pitanje, m oe p ro b u d iti su m n ju . S um nju m o g u izazvati i krae
pauze za vrem e govora ako se javljaju dovoljno esto. G ovorne
greke m ogu, tak o e, ukazati na p rev aru . Pod njim a se p o d raz u m evaju n e-rei, takve kao to su ah, aaa, i u h h ; ponavljanja
kao, na p rim er: Ja, ja, ja m islim , ja s tv a r n o ...; te delovi rei, kao
u p rim eru : M eni se zais- zaista to d o p a d a .
O vi vokalni znaci p revare, kao to su govorne greke i pauze,
m o g u se javiti iz dva p o v ezana razloga. D eava se da onaj koji lae
ne m oe u n a p re d da isp lan ira svoju strategiju. Ako nije oekivao
da treb a da lae ili ako se sp rem io da lae ali nije an ticipirao neko
o d re e n o pitanje, on m oe pokazati oklevanje u govoru ili praviti
88
Laganj e
govorne greke. Ali, ovo se, tak o e, m oe javiti i on d a kada je stra

tegija d o b ro prip rem ljen a. In ten ziv an strah da ne b u d e uhva,en u
lai m oe p ro u zro k o v ati da se i p rip rem ljen i laov zbuni, u z d rm a
i zaboravi n a svoju strategiju. S trah od hvatanja u lai m oe se, ta
koe, p o m eati sa grekam a loe p rip rem ljen o g laova. Kada uje
kako loe zvui, laov m oe p o sta ti jo uplaeniji da e biti uh v a
en, to sam o poveava njegove pauze i govorne greke.
P revara se, takoe, m oe o tk riti i zvukom glasa. Iako veina od
nas veruje da n am zvuk neijeg glasa m oe o tk riti koju em ociju
ta osoba osea, nau n ici koji prouavaju glas u to jo nisu sigurni.
O ni su o tk rili izvesne m e to d e razlikovanja n ep rijatn ih od p rija t
n ih glasova, ali jo ne znaju da li je zvuk glasa razliit za svaku od
n e p rija tn ih em ocija: ljutnju, strah , bol, o d v ra tn o st ili prezir. Ja veru je m da e se takve razlike v rem en o m otk riti. Z a sada u opisati
ono to se zna i o no to bi m oglo da obeava.
N ajbolje d o k u m en to v an vokalni zn ak em ocije je visina tona.
Kod skoro 70 p ro cen ata p ro u av an ih isp itanika to n glasa je p o
stajao vii kada bi o n bio u z n em iren . V erovatno je ovo najtanije
za stanje u zn em iren o sti p ro v o ciran o o seanjem ljutnje ili straha.
Postoji dokaz da visina to n a o p ad a sa tu g o m ili alou, ali ovo
nije sasvim sigurno. N aunici jo n isu saznali da li se visina to n a
m enja sa uzb u en jem , b o lo m , o d v ra tn o u ili p rezirom . D rugi
znaci em ocije, koji n isu tak o d o b ro u stan o v ljen i ali obeavaju,
su: glasniji, bri govor k o d lju tn je ili stra h a i m eki, sporiji govor
kod tuge. N ap red ak u ovoj oblasti izuavanja verovatno zavisi od
m eren ja d ru g ih aspekata glasa, kao to su kvalitet glasa, tip glasa,
energetski sp ek tar glasa u g ru p a m a razliite frekvencije i m erenje
p ro m e n a u glasu koje su p o v ezane sa d isan jem 9.
P ro m en e u glasu koje p ro u z ro k u je em ocija nije lako sakriti.
Posebno - ako se p okuavaju sak riti em ocije koje su doivljene u
tre n u tk u laganja - p o sto ji d o b ra ansa da stvar p ro c u ri. Ako je
cilj laganja bio da se sakrije stra h ili ljutnja, glas bi trebalo da zvui
vie i glasnije, a brzin a govora bi treb alo da b u d e vea. P otpuno
su p ro tn e p ro m en e u glasu m o g u p ro p u stiti oseanje tuge koje
laov pokuava da sakrije.
Z vuk glasa, takoe, m oe b iti izd ajn ik lai ako laov nije p o
kuao da sakrije em ocije koje su se n a k n a d n o pojavile. Strepnja
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili na telu
89
da se ne otkrije p rev ara uinie da glas zvui uplaeno. Krivica

zbog p revare m oe p ro u zro k o v ati takve p ro m e n e u zvuku glasa
koje su iste kao kad je neko tuan, ali ovo je sam o nagaanje. Nije
sasvim jasn o da li uivanje u prev ari p ro u zro k u je niz p ro m en a
u glasu koje se m o g u izdvojiti i izm eriti. V erujem da svaka vrsta
uzb u en ja im a svoje specifino vokalno obeleje, ali ovo tek treba
da b u d e utvreno.
N a e k sp erim en t sa stu d e n tk in ja m a visoke kole za m edicinske
sestre bio je jed an o d p rv ih ek sp erim en ata koji je ukazao na p ro m en e u visini to n a glasa za vrem e p rev are.10 O tk rili sm o da je to n
glasa p ostajao vii za vrem e laganja. Verovali sm o da se to dogaa
zato to su stu d en tk in je bile uplaene. Postojala su dva razloga da
o ne doive ovu em ociju. U inili sm o sve to sm o m ogli da uvea
m o njihove gubitke ukoliko la ne uspe, tak o da je razum ljivo da
su one m orale da osete jak strah da ne b u d u uhvaene u lai. P o
red toga, gledanje krv av ih m ed icin sk ih scena p ro b u d ilo je in te n
zivan stra h k od n ek ih stu d en tk in ja. M i m o d a i ne bism o otkrili
ovu pojavu da je bilo koji o d p o m e n u tih izvora strah a bio slabiji.
P retp o stav im o da sm o p rouavali ljude iji izb or profesije nije bio
od znaaja za n au stu d iju , ljude za koje je to bio sam o e k sp eri
m en t. M ali rizik m o d a ne b u d i dovoljan stra h koji p rouzrokuje
p ro m e n u u visini tona. Ili, pretp o stav im o da sm o p o m e n u tim stu
den tk in ja m a visoke m ed icin sk e kole p okazali film o detetu koje
um ire, to bi v erovatnije izazvalo tu g u nego strah. Iako bi njihov
stra h da ne b u d u u h v aen e u lai m ogao pod ii visinu njihovog
glasa, ova reakcija bi m ogla biti n eu tralisan a oseanjem tuge, koje
sp u ta v isin u glasa.
P odizanje glasa, sam o p o sebi, nije zn ak prevare. O n o je znak
strah a ili ljutnje, m o d a i u zbuenja. D a li to znai, uzim ajui na
ek sp erim en t u obzir, da vokalni znaci ovih em ocija ukazuju na
to da stu d en tk in ja koja tv rd i da osea zadovoljstvo zbog p rizora
cvea u film u - lae? Z b o g toga je i opasn o da se svaki vokalni
znak em ocije in te rp re tira kao dokaz o prevari. I osoba koja govori
istin u , ako je z a b rin u ta da joj nee poverovati, m oe izraziti svoj
stra h p o d izan jem glasa - ba kao i laov koji se plai da ne bude
uhvaen. P roblem koji im aju lovci na lai je u tom e to su i n e
90
Laganj e
vini, tak o e, p o n e k a d em o cio n aln o u zb u en i ba kao i laovi. U

daljoj d iskusiji o ovom p ro b lem u - i n ain im a u n o en ja zabune u
lovevu in te rp re ta ciju d ru g ih m o g u ih tragova prevare - zvau to
O telovom grekom . Ja u, u estom poglavlju, d etaljn o razm o triti
ovu greku i o b jasn iti na koji n ain lovac na lai m oe da p o sta
ne o b azriv i ne napravi je. To, n aalost, nije lako izbei. Glasovne
p ro m e n e koje m o g u o d ati p re v a ru su, tak oe, p o d lo n e Brokovljevom rizik u (in d iv id u aln e razlike u em o cio n a ln o m p onaanju),
o kom e je ran ije bilo rei u vezi sa pauzam a i grekam a u govoru.
Ba kao to v okalni zn ak em ocije, kao to je visina glasa, nije
uvek zn ak lai, tako i o d su stv o bilo kakvog vokalnog znaka em o
cije nije n u n o dokaz istinitosti. P itanje v ero d o sto jn o sti svedoenja D o n a D in a na sasluanju u Senatu p o v o d o m afere Votergejt,
koje je p ren o sila n acio n aln a televizija, donekle je zavisilo od toga
k ako je bilo in te rp re tira n o o d su stv o em ocije u njegovom glasu njegovom upadljivo n isk o m (rav n o m ) glasu. Svedoenje D ona
D ina, savetnika p re d se d n ik a N iksona, obavljeno je dvanaest m eseci posle provale u votergejtski tab d em o k ratsk o g n acionalnog
k om iteta. M esec d an a ranije, N ik so n je k o n a n o p rizn ao njegovu
p o m o u pok u aju da p rik rije V otergejt provalu, ali je poricao da
je n eto z n ao o tom e.
P rem a recim a saveznog sudije D ona Sirike: Sitna riba u
p rik riv an ju provale bila je skoro uhvaena u zam ku, uglavnom
zahvaljujui svedoenjim a je d n ih p ro tiv d ru g ih . Jo je trebalo
u tv rd iti stv arn u krivicu ili n e v in o st ljudi sa vrha. A D inovo sve
d oenje je trebalo da b u d e u c e n tru te stv a ri... D in je tvrdio (u
svom svedoenju u S enatu) da je p o n o v o rekao N ik so n u da e
biti p o tre b n o m ilio n d o lara da se u u tk aju o p tu en i iz Votergejt
provale i N ik so n je o d g o v o rio da novac m oe da se nabavi. Bez
ikakvog oka, bez besa, bez p o rican ja. Bila je to najsenzacionalnija
D inova optuba. O n je rekao da je N ik so n lino o d o b rio isplatu
o p tu e n ih .11
Bela kua je sledeeg d a n a o sp o rila D inove tvrdnje. U svojim
m em o arim a, koji su objavljeni p e t g o d in a kasnije, N ikson je re
kao: Na svedoenje D ona D in a p o v o d o m V otergejta gledao sam
kao na vetu m eavinu istin e i lai, istinski m o g u ih po g ren ih tu
91
m aenja i n esu m n jiv o svesnih iskrivljavanja. U p o kuaju da u m a

nji sopstvenu ulogu u to m e, o n je svoju celo k u p n u obavetenost o
p rik riv an ju , kao i so p stv en u an k sio zn o st, p rem estio u rei i akcije
d ru g ih .12 U to vrem e n ap ad na D ina je bio m n o g o grublji. Prie,
koje su, p rem a optoj p retp o stav ci ile iz Bele kue, a koje su procurile u tam pi, tvrd ile su da je D in lagao n ap adajui pred sed n ik a
zbog toga to se plaio da e biti h o m o sek su aln o n a p a d n u t ako
ode u zatvor.
To je bila D inova re p ro tiv N iksonove i m alo ljudi je zasigurno
znalo koji je o d njih govorio istinu. O pisujui svoje sum nje, sudija
Sirika je rekao: M o ram rei da sam bio skeptian prem a D inovim
tv rd n jam a. O n je sam , oigledno, bio kljuna figura u p rik riv a
n ju ... Im ao je m n o g o da iz g u b i... U to vrem e m i se inilo da je
D in m ogao da b u d e vie zainteresovan da zatiti sebe, uvlaei pri
to m e p red sed n ik a, nego da kae istin u .13
Sirika je n astavio da opisuje kakav je u tisak na njega ostavio
D in o v glas: D an im a p o to je p ro itao svoju izjavu lanovi k o m i
sije su ga zasipali n ep rijateljsk im pitan jim a. Ali, on se drao svoje
prie. N ije izgledalo da je u z n e m ire n n a bilo koji nain. N jegov
ravan, n e e m o c io n a ln i to n glasa inio ga je uverljivim .14 N eko ko
govori rav n im to n o m (bez dizanja i sp u tan ja glasa, prim . prev.)
d ru g im a m oe izgledati sam o k o n tro lisan o , to m oe sugerisati da
o n n eto krije. D a ne bi dolo do p o g ren e in terp retacije D inovog
rav n o g to n a glasa treb a p re th o d n o znati da li je taj to n k a ra k te ri
stian za njega ili ne.
N epokazivanje znakova em ocije u glasu nije neizostavno dokaz
istinitosti; neki ljudi n ik a d ne p o k azu ju em ociju, b ar ne u svom
glasu. ak i em o tiv n i ljudi m o d a ne bi p okazali em ociju dok lau
o nekoj o d re e n o j stvari. Sudija Sirika je bio p o d lo an Brokovom
riziku. P risetim o se da je n o v in a r Tom Broko rekao da svako okolienje u g o voru in te rp re tira kao zn ak laganja, a da sam ja ob ja
snio da bi on m o g ao b iti u zabludi zbog takve interp retacije je r
neke osobe uvek govore na taj nain. Sada bi sudija Sirika m ogao
da n ap rav i su p ro tn u greku - da oceni da je neko iskren je r u n je
govom p o n a a n ju n em a znakova prevare, ne uzim ajui u obzir da
neki ljudi n ik ad a ne p o k azu ju znake prevare.
92
Laganj e
O be greke proizilaze iz injenice da se osobe razlikuju po svo

joj em o cio n aln o j ekspresivnosti. Lovac na lai je p o d lo an gre
kam a ukoliko ne zna kako izgleda u obiajeno em o cio n aln o p o n a
anje o so b e u koju sum nja. N em a Brokovljevog rizika ako nem a
p o u z d a n ih b ih ejv io raln ih znakova prevare. O n d a lovci na lai n e
m aju na ta da se oslone. A k ad a bi bihejv io ralni znaci bili sasvim
p o u z d a n i za sve ljude, a ne za veinu, ne bi ni p o stojao Brokovljev
rizik. N e postoji zn a k prevare koji je p o u zd a n za sva ljudska bia,
ali p o je d in a n o i u k o m binaciji oni m o g u da p o m o g n u lovcu na
lai da p ro cen i veinu ljudi. Supruga, prijatelji i saradnici D ona
D in a znali bi da li je on slian veini ljudi u pokazivanju em ocije u
glasu ili je n eo b in o sp o so b an da kontro lie svoj glas. Poto sudija
Sirika nije ran ije pozn av ao D ina, bio je p o d lo an B rokovljevom
riziku.
D inovo m irn o svedoenje daje n am jo je d n u p ouku. Lovac na
lai uvek m o ra da uzm e u o b zir m o g u n o st da bi o su m n jien i
m ogao biti n eo b in o n a d a re n izvoa, toliko sp o so b an da prikrije
svoje p o n aan je da nije m og u e zn ati da li lae ili ne. Po svojoj vla
stitoj p ro cen i, D on D in je bio tako n a d a re n izvoa. inilo se da
o n u n a p re d zna n ain na koji e sudija Sirika i dru g i in terp re tira ti
njegovo p o naanje. P lan iraju i kako da se p onaa za vrem e svedoenja, o n iznosi sledea razm iljanja: Bilo bi m i lako da se u toku
m o g svedoenja p o n aam suvie d ra m a ti n o ili suvie nezaintere so v a n o ... O dluio sam da u itati ujed n aeno, neem o cio n aln o ,
o no lik o h la d n o koliko je to m ogue i o dgovarati n a pitanja na isti
n a in ... Ljudi su skloni da pom isle da e neko ko govori istin u biti
spo k o jan .15 K ada je zavrio svoje svedoenje - zapoelo je u n a
k rsn o ispitivanje - D in je rekao da je p o stao p rilin o em otivan:
Z nao sam da m i je svega do sta, oseao sam se u sam ljen im i n e
m o n im p red p red sed n ik o v o m m oi. D u boko sam u d a h n u o kako
bi izgledalo da razm iljam ; b o rio sam se da ostvarim k o n tro lu nad
so b o m ... Ne sm e da pokae em ocije, rekao sam sebi. tam pa e
se o k o m iti na to kao na z n ak kukavike slabosti.16 injenica da je
D inovo izvoenje bilo tako sm iljeno, da je on bio tako talentovan
da kontrolie svoje po n aan je, ne znai n e m in o v n o da je on bio
laov, sam o znai da je treb alo da d ru g i b u d u obazrivi u in te rp re
taciji njegovog p o naanja. U stvari, kasniji dokazi sugeriu da je
93
D inovo svedoenje bilo veim delom istin ito , a da je lagao N ikson

koji, za razliku od D ina, nije bio talen to v an izvoa.
P oslednju stvar koju em o ra z m o triti pre nego to ostavim o glas
jeste tv rd n ja da postoje m aine koje m o g u da autom atski i tano
o tk riju lai u glasu. U njih spadaju psiholoki procenjiva stresa
(Psychological Stress Evaluator - PSE), an alizator glasa (M ark II
Voice A nalyzer), analizato r stresa u glasu ( Voice Stress Analyzer),
psih o lo k i analizato r stresa (Psychological Stress A nalyzer - PSA),
hagot (H agoth) i ap arat za praen je n ap eto sti u glasu ( Voice Stress
M onitor). P roizvoai ovih nap rav a tvrde da m o g u da o tk riju la
u glasu, ak i preko telefona. N aravno, kao to njihova im en a sugeriu, ove naprave otkriv aju stres, a ne la. N e postoji znak sam e
lai u glasu, je d in o p o sto ji z n ak n egativnih em ocija. Proizvoai
ovih p rilin o skupih nap rav a n isu bili suvie isk ren i da upozore
k o risn ik a da one m o g u p ro p u stiti laove koji ne oseaju negativne
em ocije i p o g reno p ro c e n iti n evine ljude koji su uzn em iren i. N a
unici specijalizovani za prouavanje glasa i oni koji su se specijalizovali za korienje d ru g ih teh n ik a za otkrivanje lai pro n ali su
da ove m ain e o tkrivaju lai p u k im sluajem , a nisu jako uspene
ak n i k od lakih zad atak a kada treb a da se u tv rd i da li je neko
u zn em iren ili n e .17 N e ini se da ovo im a ikakav uticaj na njihovu
prodaju. M o g u n o st p o sto jan ja nenam etljivog n aina da se o tk ri
ju lai, n ain a koji sig u rn o pali, suvie je m u tna.
Telo
U je d n o m ek sp e rim e n tu koji je nain jen za vrem e m ojih s tu
d en tsk ih dana, p re vie o d d vadeset p e t g odina, video sam kako sa
krivena oseanja eu re k ro z telesne po k rete. Tada nije bilo m n o
go n au n ih dokaza o to m e da li telesni p o k reti daju tanu sliku o
em ocijam a ili linosti. N ekoliko p sih o terap eu ta je m islilo tako, ali
su b ihejvioristi, koji su u to v rem e vladali akad em skom psih o lo g i
jom , odbacili njihove tv rd n je kao n ep o tv r e n e anegdote. M n o g o
bro jn e studije u p e rio d u o d 1914. do 1954. g odine nisu uspele da
p ro n a u p o tv rd u za svoje tv rd n je da n ev erb aln o ponaanje prua
94
Laganj e
tan u in fo rm aciju o em ociji i linosti. A kadem ska psihologija je

bila p o n o sn a n a n ain na koji su n au n i ek sp erim en ti pokazali
da je laiko verovanje u m o g u n o st itanja em ocije ili linosti sa
lica ili tela - zapravo m it. O ni m alo b ro jn i n aunici koji izuavaju
d ru tv e n e nauke, ili te ra p e u ti koji su nastavili da piu o telesnom
p o k retu , sm a tra n i su naivcim a, slab o u m n im a ili arlatan im a, sli
no o n im a koji su bili zainteresovani za ESP i grafologiju.
N isam m o g ao da p o v eru jem da je to tako. G ledajui telesne p o
k rete za v rem e seansi g ru p n e terapije bio sam u b e en da m ogu
da kaem ko je bio u z n e m ire n i zbog ega. Sa najveim m oguim
o p tim iz m o m stu d e n ta koji je zavrio p rv u g o d in u sp rem ao sam
se da nav ed em akad em sk u psih o lo g iju da p ro m en i svoj pogled na
n ev erb aln o p o naanje. Sm islio sam ek sp erim en t kako bih d o k a
zao da se telesni p o k reti m enjaju k ad a je neko p o d stresom . Izvor
stresa je bio m oj stariji p ro feso r koji je p rihvatio plan koji sam
sm islio - da razgovara sa m o jim k o leg am a-stu d en tim a o stvarim a
na koje sm o, kao to sam znao, svi m i bili osetljivi. D ok je skrivena
k am era sn im ala njihovo po n aan je, p ro feso r je p ita o ove p sih o lo
ge ,,u zaetk u ta p lan iraju da rad e kada zavre svoje obuavanje.
O n i koji su p o m e n u li istraivanje bili su n a p a d n u ti to se kriju u
lab o rato riji i izbegavaju o d g o v o rn o st da p o m o g n u ljudim a koji
pate o d m e n ta ln ih bolesti. O n i koji su p lan irali da daju takvu v r
stu p o m o i obavljajui p sih o te ra p iju bili su k ritikovani to jed in o
ele da zarade novac i izb eg n u o d g o v o rn o st da p re d u zm u istra
ivanja koja su p o tre b n a da bi se o tk rio nain leenja m e n ta ln ih
bolesti. O n je, takoe, p itao da li je stu d en t ikada bio p acijent u
psih o terap iji. O ni koji su rekli d a bili su p itan i kako se on d a
n ad aju da m o g u da p o m o g n u d ru g im a ako su i sam i bili bolesni.
A ko se n isu podvrgavali p sih o terap iji on ih je n a p ad a o to p o k u
avaju da p o m o g n u d ru g im a p re nego to u po zn aju sam i sebe. To
je bila situacija u kojoj se nije m oglo p obediti. D a stvari b u d u jo
gore, ja sam in stru ira o p rofesora da p rek id a stu d e n ta i nik ad a m u
ne d o p u sti da u p o tp u n o sti o dgovori na neku od njegovih aoka.
S tudenti su dobro v o ljn o p ristali na ovo alosno iskustvo da bi
pom ogli m eni, n jihovom kolegi. O ni su znali da je to bio istrai
vaki in terv ju koji je povezan sa stresom , ali im zbog toga nije bilo
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c ima , g l a s u ili na telu
95
lake kada je in terv ju kren u o . Izvan ek sp erim en ta, ovaj profesor,

koji se sada p o n aao tako n e ra z u m n o , im ao je o g ro m n u m o nad
njim a. Njegove p ro cen e su bile p re su d n e za njihovo zavravanje
studija, a oduevljenje u njegovim p re p o ru k a m a odreivalo je koji
bi p o sao m ogli dobiti. U ro k u o d nekoliko m in u ta stu d en ti su se
b esp o m o n o koprcali. U n em o g u n o sti da o d u ili o d b ran e sebe,
kiptei od p o tisn u te ljutnje, p retv o rili su se u m u k ili su n eartik u lisano stenjali. Pre nego to je prolo p et m in u ta, in stru ira o sam
profesora da o kona n jih o v u p atn ju objanjavajui ta je radio i
zbog ega, hvalei stu d en te to su p rim ili stres tak o dobro.
G ledao sam k ro z je d n o sm e rn o p ro z irn o ogledalo i kam erom
n ep re k id n o beleio telesne po k rete. N isam m ogao da poverujem
u sve o n o to sam video, ak n i u p rv o m in tervjuu. Posle treeg
n a p ad a stu d e n tk in ja je p ro feso ru p o k azala srednji prst. O n a je
zadrala svoju ru k u u to m p o loaju skoro ceo m inut. I, uprkos
tom e, ona nije izgledala besno, a p ro feso r se p o n aao kao da to
nije video. P ojurio sam da im to kaem k ad a se in terv ju zavrio.
O boje su tv rdili da sam to izm islio. O n a je p rizn ala da je bila ljuta
ali je p o ricala da je to pokazala. P rofesor se sloio da sam ja to
m o rao u o b raziti zato to, rekao je, n jem u ne bi p ro m ak ao jed an
takav sk aredan gest. K ada je film razvijen, moj dokaz je bio tu.
O va gestovska om aka, sred n ji p rst, nije bila izraz jed n o g nesvesnog oseanja. O n a je zn ala da je bila ljuta, ali izraavanje ovih
oseanja nije bilo svesno. O n a nije znala da m u je pokazala srednji
prst. O seanja koja je o n a n a m e rn o pokuala da sakrije - procurila su.
P etnaest g o d in a kasnije video sam isti tip n ev erb aln o g curenja,
jo je d n u gestovsku om aku, u ek sp erim en tu u kom e su studentkinje visoke m edicinske kole pokuale da sakriju svoje reakcije
na krvave m edicinske film ove. O vog p u ta to nije bio srednji p rst
ve sleganje ram en im a. S tu d en tk in je su, je d n a za d ru g o m , odavale
svoju la n ezn atn o sleui ra m e n im a kada je in te rv ju e r pitao: Da
li elite da vidite jo? ili D a li biste ovaj film pokazali m alom
d etetu ?
Laganj e
96
Ilustracija 1
Sleganje ram en im a i sred n ji p rst su dva p rim e ra rad n ji koje se
zovu am blem i, da bi se naprav ila razlika u o d n o su n a sve d r u
ge gestove koje ljudi po k azu ju . A m blem i im aju veom a precizno
znaenje, koje znaju svi koji ive u n u ta r je d n e k u lture. Svako zna
da sred n ji p rst znai jebi se ili odjebi, a da sleganje ram en im a
znai ne zn am , b esp o m o an sam ili ta to im a veze?. Veina
d ru g ih gestova n em a tako p recizn u definiciju i njihovo znaenje
je n eo d re en o . Ako nije p raen a reim a, veina gestova ne znai
m nogo. Kod am blem a nije tako - oni m o gu biti korieni um esto rei ili o n d a kada se rei ne m o g u koristiti. D anas postoji oko
ezdeset am blem a u javnoj u p o treb i u S jedinjenim A m erikim
D ravam a. (Postoje razliiti ren ici am blem a za svaku zem lju i,
esto, za regionalnu g ru p u u o k v iru zem lje.) P rim eri d o b ro zn a
97
n ih am b lem a su klim an je glavom za d a, odm ahivanje glavom za

n e , m ah an je ru k o m d o i o vde, m ah an je ru k o m za zdravo / do
v i en ja, p rst na p rst za stidi se, ru k a iza u h a kao zahtev da se
neto kae glasnije, sto p ersk i palac, i tako dalje.18
A m blem i se skoro uvek izvode n a m ern o . O soba koja izvodi je
dan am blem zna ta radi. O n a je o d ab rala da saopti p o ru k u . Ali
posto je izuzeci. Ba kao to p o sto je govorne om ake, tako postoje
i om ake u p o k re tim a tela - am blem i koji p ro p u taju inform aciju
koju o so b a pokuava da sakrije. P ostoje dve prilike u kojim a se
m oe rei da je am b lem om aka koja otk riv a sakrivenu in fo rm a
ciju, a ne n a m e rn o p o slata p o ru k a. Jedna je kada se izvede sam o
je d a n deli am blem a, a ne cela radnja. Sleganje m oe biti izvedeno
po d izan jem oba ram e n a , ili o k retan jem dlanova navie, ili facijaln im p o k re tim a koji u k lju u ju p o d izan je o brva i sputanje gornjeg
on o g kapka i n am etan je u sta u obliku potkovice, ili k o m b in a
cijom svih ovih ra d n ji i, p o n ek ad , zabacivanjem glave u stranu.
Kada am blem p ro p u ta sakrivenu in fo rm aciju bie pokazan sam o
je d a n elem en t i ak n i to nee b iti p o tp u n o . M oe biti p o d ig n u
to sam o je d n o ram e, i to ne m n o g o visoko, ili sam o donja u sn a
m oe biti istu ren a n agore, ili dlanovi m o g u biti ok ren u ti navie
sam o n ezn atn o . A m blem sred n ji p rs t ne povlai za sobom sam o
poseb n o gru p isan je p e t p rstiju , ve se ru k a izbacuje n apred, gore,
esto u vie m ahova. O n d a k ad a am blem nije bio pokazan n a m e r
no, ali je p u tem njega izleteo stu d e n tk in jin p rig ueni bes, nije bilo
k o m p o n e n te p o k re ta - sam o su se gru p isali prsti.
D ru g i zn ak koji u p o zo rav a da je am blem pre neh o tin a nego
n am e rn a rad n ja jeste da se o n izvodi izvan uobiajenog m esta p o
kazivanja. V eina am b lem a se izvodi tan o ispred osobe, u oblasti
izm e u stru k a i vrata. A m blem se m o ra p rim etiti kada se p o k a
zuje na u o b iajeno m m estu. A m blem koji p ro p u ta sakrivenu in
form aciju n ik ad a se ne izvodi u uobiajenoj poziciji. U stres in
te rv ju u , k ad a je stu d e n tk in ja pokazala p ro feso ru srednji prst, on
nije bio g u rn u t u p ro sto r, ve je leao na n jen o m kolenu, izvan u o
biajenog m esta pokazivanja. U ek sp erim en tu sa stu d entkinjam a
m edicinske kole takvi p o k reti, koji su pro p u stili njihova oseanja
b esp o m o n o sti i n e sp o so b n o sti da sakriju svoja oseanja, bile su
98
Laganj e
m ale rotacije ru k u - d o k su ru k e leale n a krilu. D a am blem nije

bio u deliim a, da nije bio izvan m esta na kom e se uobiajeno p o
kazuje, laov bi im ao p red stav u o tom e ta se dogaa i am blem bi
bio cen zu risan . N aravno, takve karakteristike kao to su fragm enta rn o st i m enjanje m esta n a kom e se am blem uobiajeno izvo
di, koje p o k azu ju da je re o n e h o ti n o m p ro p u ta n ju sakrivenih
oseanja, a ne o pravom am blem u, upravo oteavaju prim eivanje. O so b a koja lae m oe pokazivati ove am blem e p ro p u tan ja
iznova i iznova, i obin o ih n i on a, n i njen a rtva, nee prim etiti.
Ne m oe se g arantovati da e svaki laov n ain iti am blem sku
om aku. N e postoje takvi sig u rn i znaci prevare. Bilo je jako m alo
istraivanja na o snovu kojih bi se ocenilo koliko esto se dogaaju
am blem ske om ake kada ljudi lau. K ada su bili izloeni n e p ri
jateljski rasp o lo en o m p ro fe so ru - dvoje od p e to ro stu d en ata je
p okazalo am blem sku om aku. M alo vie o d po lovine stu d en tk in ja
visoke m ed icin sk e kole p o k azalo je am blem sku om aku kada je
lagalo. Ja ne zn am zato n eki ljudi im aju, a d ru g i n em aju ovu fo r
m u p ro p u ta n ja .'
Iako svaki laov ne p o k azu je am blem sku om aku, kada se ove
om ake d o gode o n e su p o tp u n o pouzd an e. A m blem ska om aka
m oe b iti u zeta kao z n ak kom e se m oe verovati, stvarni nagovetaj p o ru k e koju o soba ne eli da otkrije. U p o re e n ju sa in te rp re
tacijom veine d ru g ih znakova prevare, njihova in terp retacija je
m anje p o d lo n a Brokovljevom riziku ili Otelovoj greci. N eki ljudi
uvek govore na zaobilazan n ain , a m ali broj ljudi redovno pravi
am blem ske om ake. G o v o rn e greke m o g u biti znak raznovrsnih
stresova, ali ne ba n e m in o v n o stresova koji su povezani sa la
ganjem . A m blem ske om ake obin o n isu tako n eo d re en e, po to
am blem i im aju veom a specifinu p o ru k u , to je veom a slino re
cim a. A ko se osobi o m ak n e p o ru k a jebi se ili ba sam lu d ili
ne m islim to ili ekam te prek o p u ta - pri em u sve ovo m oe
biti p o k azan o p u tem am b lem a - o n d a ne bi trebalo da bude p re
vie teko p ro tu m a iti n a ta se mislilo.
* Naalost, niko od istraivaa koji su izuavali prevaru nije pokuao da ponovi rezul
tate naeg istraivanja vezanog za am blemske omake. Ipak se nadam da e se tako neto
desiti, imajui u vidu da sam se u prethodnih dvadeset pet godina u dva navrata susreo sa
proputanjem kroz amblemske omake.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c i m a , g l a s u ili n a telu
99
Koji e se am blem o m a k n u ti u to k u laganja, koja e p o ru k a

izleteti napolje, zavisie o d toga ta se prik riv a. U m om ek sp e ri
m e n tu sa p ro feso ro m koji se p o n aao neprijateljski, stu d e n ti su
p rik riv ali lju tn ju i u v re en o st tako da su am blem ske om ake bile
sred n ji p rst i pesnica. U e k sp e rim e n tu sa m ed icin sk im tren in g
film om , stu d en tk in je m edicinske kole n isu oseale ljutnju ali su
m n o g e oseale da n isu ad ekvatno sakrile svoja oseanja. B espo
m o n o sleganje ra m e n im a je bila am blem ska om aka u to m slu
aju. N ijed n a o d rasla osoba ne treb a da ui ren ik am blem a. Sva
ka osoba zna am blem e koje p o k azu ju lanovi n jene kulture. O no
to veina ljudi treb a da n au i jeste da se am b lem i m ogu pojaviti
kao om ake. Lovci n a lai obin o nee o tk riti am blem ske om ake
jer one izm iu n jih o v o m o paanju, p o to su frag m en ta rn e i izvan
m esta u o biajenog pokazivanja, izuzev ako su op rezn i i p rihvataju
m o g u n o st da se am blem i m o g u pojaviti k ao om ake.
Ilustratori su d ru g i tip telesn ih p o k re ta p reko kojih se m oe odslikati prevara. Ilu stra to ri se esto b rk aju sa am b lem im a pa je va
n o razlikovati ih je r se ove dve v rste telesn ih p o k reta m ogu m enjati n a su p ro tn e n ain e kada ljudi lau. D o k am blem ske om ake
rastu, ilu strato ri e o b in o biti u padu.
Ilu strato ri su n azv an i tim im e n o m zbog toga to paraleln o ilustru ju govor u to k u njegovog odvijanja. Im a m n o g o n ain a da se
ovo uini: naglaavanje se m oe p o stii reju ili frazom , vrlo sli
no oznaci za akcenat ili slino podvlaenju; to k m isli m oe biti
o c rta n u vazd u h u , k ao da gov o rn ik p ra ti svoj govor; ruke m ogu
n ac rta ti sliku u p ro sto ru ili p rik azati in ponavljanja ili pojaava
nja o n o g a to je izreeno. O b in o su ru k e te koje ilu stru ju govor,
m a d a i p o k reti o brve ili gornjeg o nog kapka esto ilu stru ju n a
glaavanje, to se, tak o e, m oe p o stii i celim telom ili gornjim
delom tru p a.
Socijalni stavovi u p o g led u p rik la d n o sti u p o treb e ilu strato ra
m enjali su se vekovim a u n azad. U n ekim v rem enskim ra z d o
bljim a ilustrovanje je bilo oznaka viih klasa, do k je u d ru g im
v rem en sk im razd o b ljim a to sm atran o znak o m prostote. Knjige
o o rato rstv u o bino su opisivale da usp ean javni govor iziskuje
u p o tre b u ilu stratora.
100
Laganj e
P io n irsk o n au n o p rouavanje ilu strato ra nije pred u zeto zato

d a bi se o tk rili znaci prevare, ve da bi se osporile tv rd n je n acisti
kih n au n ik a (iz oblasti d ru tv e n ih nauka). R ezultati ove studije
m o g u p o m o i lovcu n a lai da izbegne greke koje su zaslune
za n e u sp e h u p rep o zn av an ju n a c io n a ln ih razlika u ilu stratorim a.
T rid esetih g o d in a ovog veka pojavilo se m n o g o lanaka u kojim a
se tv rd ilo da su ilu strato ri u ro e n i i da in feriorne ra se , takve kao
to su Jevreji ili C igani, k o riste veom a veliki broj gestovski b o
gatih ilu strato ra u p o re e n ju sa su p e rio rn im i gestovski m anje
ek sp an ziv n im arijevcim a. N isu se setili o g ro m n o g broja ilu stra to
ra koje k o riste Italijani, nem ak i saveznici! D ejvid E fro n ,19 arg e n
tin sk i Jevrejin, je, rad ei n a u n iv erzitetu K olum bija sa a n tro p o lo
gom F ran co m B oasom , ispitivao ilu strato re k o d ljudi koji ive na
donjoj isto n o j stra n i N jujorka. O n je p ro naao da su doseljenici
sa Sicilije k o ristili ilu strato re koji se zasnivaju na c rtan ju slike u
v azd u h u ili pokaziv an ju akcije, d o k su Litvanci jevrejskog porekla
k o ristili ilu strato re k o jim a se naglaava ili ocrtava to k m isli. N ji
hovi p o to m ci, koji su ro e n i u S jedinjenim A m erikim D ravam a
i koji su p o h a ali k o m b in o v an e kole, n isu se razlikovali jed n i od
d ru g ih u korien ju ilu stra to ra . O n i sa sicilijanskim poreklom
koristili su ilu strato re sline o n im a koje su koristila deca iji su
ro ditelji bili litvanski Jevreji.
E fron je p o kazao da je n a in k orienja ilu strato ra steen, da
nije u ro e n . Ljudi iz razliitih k u ltu ra ne sam o da koriste razliite
tipove ilu strato ra, ve neki im aju naviku da ilu stru ju jako m alo,
a d ru g i m nogo. ak se u o k v iru iste k u ltu re osobe razlikuju po
to m e koliko ilu strato ra tip in o pokazuju.* Z akljuak je, dakle, da
celokupan broj ili tip ilu stra to ra n isu n u n o zasluni za odavanje
lai. Z n a k prevare dolazi iz zapaanja da se sm anjio broj ilu stra to
ra koji je osoba koristila, tj. da o so b a ilu struje m anje nego obino.
T reba bolje objasniti kada ljudi koriste ilu stratore da bi se izbeglo
p o g ren o tu m aen je zato k o d nekoga njihova u p o tre b a opada.
* Porodice im igranata koje dolaze iz kulturnog miljea u kome se esto koriste ilustratori
veoma esto ue svoju decu da ne koriste ruke dok govore. O ni ih upozoravaju da e,
ukoliko ilustruju, izgledati kao stranci. Izbegavanje upotrebe ruku e ih nainiti vie nalik
onim a staroevropskog kova, onom starijem delu amerike populacije.
101
D a p rv o ra z m o trim o zato ljudi u o p te k o riste ilustratore. P o

m o u ilu strato ra se objanjavaju ideje koje je teko iskazati rec i
m a. O tk rili sm o da je v erovatnije da ljudi koriste ilustrato re o n d a
kad a se o d njih trai da definiu cik-cak, a ne stolicu, on d a kada
objanjavaju kako d oi do pote, a ne kako su izabrali svoje z a
nim an je. Ilu strato ri se tak o e koriste o n d a k ada osoba ne m oe
da n a e re. Pucketanje p rstim a ili m ah an je u v azduhu izgleda
da p om ae da osoba nae re, koja kao da lebdi tu, negde, iznad
nje, i biva uhvaena p o m o u ovog ilu stru ju eg pokreta. Takvi ilu
strato ri, koji oznaavaju traen je rei, b arem stavljaju do znanja
dru g o j osobi da je traen je u to k u i da e p rv a o soba nastaviti svoj
govor. Ilu strato ri m o g u im ati funkciju spajanja, pom au i lju d i
m a da poveu rei u razlo an i jasan govor. U p o treb a ilu strato ra
raste u zavisnosti o d onoga to je reeno. Ljudi im aju ten d en ciju
da ilu stru ju vie nego o b in o kada su besni, zaprepaeni, veom a
uzb u en i, ojaeni ili b u rn o ushieni.
Sada em o ra z m o triti zato ljudi ilu stru ju m anje nego obino,
po to e to razjasniti k ad a takva sm an jen a u p o tre b a ilu strato ra
m oe biti klju prevare. P rvi razlog je n e d o sta ta k em o cio n aln o g
u n o en ja u o no o em u se govori. Ljudi ilu stru ju m anje nego o b i
n o kada n isu uklju en i u o n o to se zbiva, kada im je dosadno,
kad a su n ezainteresovani, ili veom a tu n i. Ljude koji se pretvaraju
da su zainteresovani ili u sh ien i m oe o d ati to to ne uspevaju da
svoj govor p ro p rate sa vie ilu strato ra.
Ilu stra to ri se, tak o e, m anje koriste kada je osobi teko da tano o dlui ta da kae. A ko neko paljivo m e ri svaku svoju re,
razm atraju i ta je bilo reen o p re toga, n em a m n o g o ilustrovanja.
Kada p red nek im govorite p rv i ili d ru g i p u t, bilo da je to neko
predavanje ili navaljivanje p rodavca, nee biti tak o m nogo ilu stra
to ra kao to e ih biti kasnije, kada p ro n alaenje pravih rei ne
zahteva veliki tru d . U p o tre b a ilu strato ra o p ad a uvek kada postoji
izvesna o p rezn o st u govoru. To ne m o ra im ati veze sa prevarom .
O p rezn o st m oe p o sto jati je r su dobici veliki: p rv a im presija koju
o n am a fo rm ira ef, o d g o v o r na n ag rad n o pitanje, prve rei u p u
ene osobi kojoj sm o se ran ije v atren o divili na distanci. A m b i
valen tn o st, takoe, ra a o p rezn o st u p o g led u toga ta e se rei.
102
Laganj e
Bojaljiva osoba m oe biti u asn o priv u ena p o n u d o m da dobije

m n o g o u n o sn iji posao, ali i uplaen a da preu zm e rizike koji su
deo nove ra d n e situacije. R astrzana tim e da li treb a ili ne treba,
o n a je izm u en a tekim p ro b lem o m ta i kako rei.
A ko o soba koja lae nije dovoljno razvila svoju strategiju u n ap red , o n a e m o rati da b u d e o p rezna, paljivo razm atraju i svaku
re p re nego to je izgovori. P rev aran ti koji nisu uvebani, koji nisu
im ali veliko iskustvo sa o d re e n o m v rsto m lai, koji ne uspevaju
da an ticip iraju ta bi m ogli da ih pitaju ili kada, m anje e koristiti
ilustrato re. ak i ako je laov razvio i uvebao svoju strategiju, on
m oe m an je k o ristiti ilu strato re zbog interferencije sa njegovim
em ocijam a. N eke em ocije, p o seb n o strah , m ogu o m etati jasn o u i
p o v ezan o st govora. N ap o r da se ovlada gotovo bilo kojom jakom
em o cijo m odvlai energ iju koja je p o tre b n a za proces nizanja rei.
A ko em ocija m o ra da b u d e sakrivena, a ne sam o savladana, i ako
je to jaka em ocija, o n d a je v ero v atn o da e ak i laovu koji im a
d o b ro p rip rem ljen u strategiju b iti teko da govori, a ilu stra to ra e
biti m anje.
S tu d en tk in je visoke m edicinske kole, koje su uestvovale u
n aem ek sp erim en tu , ilustrovale su m anje kada su pokuavale da
sakriju svoje reakcije n a film o am putaciji i o p e k o tin am a, nego
kada su iskreno opisivale svoja oseanja p rilik o m gledanja filma
o cveu. Sm anjena u p o tre b a ilu stra to ra deava se b arem iz dva
razloga: stu d en tk in je n isu bile uvebane da lau tako kako se od
njih zahtevalo, n isu im ale v rem en a da p rip rem e svoju strategiju,
a p ri to m e su k o d n jih bile izazvane jake em ocije i strah od o tk ri
vanja, te em ocije kao reakcija na krvave film ske scene koje su posm atrale. M nogi d ru g i istraivai su, tak o e, otkrili da se ilu stra
to ri m anje koriste kada neko lae, u p o re e n ju sa situacijom kada
neko govori istinu. U ovim stu d ijam a nije bilo m n o g o em ocija, ali
su laovi bili slabo p rip rem ljen i.
Z ap o in ju i deo o ilu stra to rim a rekao sam da je vano razli
kovati ih o d am blem a, zbog sasvim o p ren ih p ro m e n a koje se
m ogu deavati u svakoj o d p o m e n u tih k ategorija kada neko lae:
am blem ske om ake rastu, a ilu stra to ri opadaju. Sutinske razlike
izm eu am blem a i ilu strato ra su u p recizn o sti p o k reta i poruke.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r eci ma, g l a s u ili n a telu
103
Kod am blem a su obe stvari do tan in a prop isane: nee se nainiti

bilo koji pokret; sam o p o tp u n o defm isan p o k re t prenosi sasvim
precizn u p o ru k u . R azm o trim o OK am blem - palac koji ide ka k a
iprstu. Postoji sam o je d a n n ain da se to u radi. Da palac ide ka
sred n jem ili m alo m p rstu - ne bi bilo sasvim jasno. I znaenje je
veom a specifino - O K , d o b ro je , ,,u re d u je V Ilu strato ri ne
znae m n o g o bez rei. G ledanje nekoga kako ilustruje, a da se,
pri tom e, ne uju rei, ne otkriva m n o g o o konverzaciji; to nije
tako ako osoba n ain i am blem . D ru g a razlika izm eu am blem a i
ilu strato ra je u to m e da se, iako se i am blem i i ilu strato ri pokazuju
o n d a kada ljudi razgovaraju, am blem i m o g u k o ristiti um esto rei
k ad a ljudi ne m o g u da govore ili ne govore. Ilu strato ri se, po svojoj
definiciji, javljaju sam o za vrem e govora, a ne da bi ga zam enili,
niti se javljaju u situacijam a k ad a ljudi ne govore.
Lovac na lai m o ra biti oprezniji u in terp retaciji ilu strato ra
nego am blem skih om aki. Kao to sam ran ije opisao, i O telova
greka i B rokovljev rizik delu ju na ilu strato re, ali ne i n a am b lem
ske om ake. Ako lovac na lai zapazi sm an jen u u p o tre b u ilu stra
tora, o n m o ra iskljuiti sve d ruge razloge (odvojeno od laganja),
zbog kojih bi neko eleo da paljivo b ira svaku re. Kod am b lem
skih om aki stvari su m anje n eo d re en e: p re n e ta p o ru k a je ob i
n o dovoljno jasna, to lovcu n a lai olakava in terpretaciju. O sim
toga, lovcu na lai nije p o tre b n o p re th o d n o poznavanje osobe u
koju su m n ja da bi in te rp re tira o am blem sku om aku. Takva jed n a
akcija, sam a po sebi, im a znaenje. Poto se p ojed in ci jako m n o
go razlikuju po to m e koliko u obiajeno ilu stru ju , teko je nainiti
prav u p ro cen u , osim ukoliko lovac na lai n em a nek u osnovu za
poreenje. In te rp re tiran je ilu strato ra, slino veini d ru g ih zn a k o
va prevare, zahteva p re th o d n o poznavanje. O sm atran je prevare je
vrlo teko p rilik o m p rv ih susreta. A m blem ske om ake n u d e je d n u
od nekoliko m o g u n o sti.
O bjanjavanje sledee vrst telesn ih p o k reta, m anipulatora,
up ozorava lovca na lai da posto ji rizik da se m an ip u la to ri in te r
pretiraju kao znaci prevare. M i sm o o tkrili da lovci na lai esto
4 Ovaj am blem ima drugaije, prilino nepristojno znaenje u nekim junoevropskim
zemljama. Am blem i nisu univerzalni. Njihovo znaenje varira od kulture do kulture.
104
Laganj e
p o g ren o p ro cen ju ju osobe koje govore istinu, ocenjujui da one

lau zbog toga to p o k azu ju m n o g o m an ip u lato ra. Iako m an ip u lato ri m o g u biti zn ak koji ukazuje da je neko u zn em iren , oni to
n isu uvek. P orast m an ip u la tiv n ih rad n ji nije p o u z d a n zn ak prev a
re, iako ljudi m isle da jeste.
M an ip u lato ri o b u h v ataju skoro sve one p o k rete p o m o u kojih
je d a n deo tela d o teru je, m asira, trlja, dri, tipa, gricka, ee, ili na
d ru g i n ain m an ip u lie d ru g im delom tela. M anip u lato ri m ogu
trajati v rlo k ratk o ili se njihovo trajan je m oe p ro d u iti na vie
m in u ta. K od nekih m a n ip u la to ra , koji tra ju kratko, p o stoji jasna
n a m e ra da se poprav i kosa, u k lo n i neto iz slunog kanala, p o e
e deo tela. D ru g i m an ip u lato ri, p o seb n o oni koji tra ju due, kao
da n isu p red v o en i ciljem : kosa se u m o tav a i razm otava, p rsti se
trljaju, sto p ala se tapkaju. Ruka je tip ian m an ip u lato r. Ruka, ta
koe, m oe biti prim alac, kao i bilo koji d rugi deo tela. Najei
p rim ao ci su kosa, ui, n os ili p re p o n a . Akcije m an ip u lisan ja m ogu,
tak o e, biti izvedene u o k v iru lica - jezik u o b razim a i blago grizenje u san a - i noga p rek o noge. I p rib o r m oe p o sta ti deo m anipu lativ n e rad n je - ibica, olovka, spajalica ili cigareta.
Iako je veina ljudi tako v asp itan a da ne rad i p re d d ru g im a
ono to rad i u svom k u p atilu , ljudi n isu n a u en i da p re sta n u to da
rade, jed in o su n au en i da p re sta n u da zapaaju da to ine. Ljudi
n isu u p o tp u n o sti nesvesni svojih m a n ip u la tiv n ih radnji. A ko sm o
svesni toga da neko gleda n e k u o d n aih m an ip u lacija, m i em o
je b rzo p rek in u ti, u m a n jiti ili p rik riti. Vei gest, esto, veto p r i
kriva neki pro lazan , tre n u tn i gest. ak se ova ra z ra e n a strategija
sakrivanja m a n ip u la to ra ne odvija sasvim svesno. M anip u lato ri
su na ivici svesti. V eina ljudi dugo ne m oe da p restan e da izvodi
m an ip u lativ n e radnje, ak i k ad a p o k uava da to u ra d i n am erno.
Ljudi su n av ik n u ti da m a n ip u liu sam i sobom .
Ljudi su m n o g o p risto jn iji kao p o sm a tra i nego kao izvoai
m a n ip u lativ n ih rad n ji. O sobi koja izvodi m an ip u lativ n i p o k re t
data je izvesna p riv a tn o st da o k o n a ovu ra d n ju , ak i kada se
taj p o k ret zapoinje u sred razgovora. D ru g i skreu pogled dok se
m an ip u lativ n a rad n ja izvodi, i tek kada je o na zavrena upravlja
ju pogled ka izvoau. A ko je m a n ip u la tiv n a ak tiv n o st je d n a od
105
on ih , naizgled, n e z lo n a m e rn ih ak tivnosti koje traju, kao kada o so

ba v rti p ra m e n kose, o n d a, n aravno, d ru g i ne odvraaju pogled
zauvek, ve ne gledaju dugo i d irek tn o u to to osoba radi. Takva
utiva n ep an ja p rem a m a n ip u la to rim a je steena navika koja se
odvija bez razm iljanja. O naj koji p o sm a tra izvoenje m an ip u lativ n e radnje, a ne izvoa, slino T om u P ipingu, ra d o zn alcu koji
p iju n ira ljude kada m isle da su sam i, pravi p restu p u p onaanju.
K ada se dva au to m o b ila naglo zaustave na znak stop, osoba koja
baci letim ian p ogled na o so b u u su se n im kolim a pravi prestup,
a ne osoba koja en erg in o isti svoje uho.
I ja sam se, kao i d ru g i istraivai koji prouavaju m an ip u latore, p itao zato su ljudi skloniji jed n o j m an ipulativnoj radnji, a
ne drugoj. D a li n eto znai ako je osoba izabrala trljanje, a ne
stezanje, grickanje, a ne eanje? I da li se m oe p ro itati neka
p o ru k a s o b ziro m n a deo tela koji se ee: ruka, uh o ili nos? D eo
od govora je idiosinkrazija. Ljudi im aju svoje favorite, o d re e n i tip
m a n ip u la to ra koji je njih o v o obeleje. Za je d n u o sobu to m oe biti
o k retan je p rsten a, za d ru g u grickanje zanoktica, a za treu u v rtanje brkova. N iko nije p o kuavao da otkrije zato su ljudi skloni
je d n o m o m iljen o m m a n ip u la to ru koji izdvajaju od dru g ih , ili za
to neki ljudi n em aju p o seb an , id io sin k ratian m anipulator. Im a
nek ih sitn ih dokaza koji su g eriu da izvesne m an ip u lativ n e radnje
otkriv aju vie od sam e n elag o d n o sti. P ro n ali sm o m an ip u lativ n e
rad n je grickanja kod p sih ijatrijsk ih p acijen ata koji nisu izraavali
ljutnju. P okrivanje o iju je bilo u obiajeno za pacijente koji se sti
de. Ali ovaj d o kaz je jo n a proveri, za razliku o d optijeg nalaza o
pojaanoj u p o tre b i m a n ip u la to ra u stanju n elag o d n o sti.211
N au n ici su u p rilin o j m e ri p o tv rd ili verovanje laika da se lju
di vrp o lje i da njihovi p o k re ti odaju n e m ir kada im je n e u g o d n o
ili su n erv o zn i. Bilo kakav oblik n elag o d n o sti po d stie osobu na
m a n ip u lativ n e rad n je kao to su eanje tela, stezanje, grickanje,
ienje u sta i doterivanje. Ja v erujem da ljudi, takoe, p o k a z u
ju m n o g o m a n ip u la to ra k ad a su p o tp u n o o p u ten i i spokojni, u
tre n u c im a p red ah a. K ada su sa svojim p rijateljim a oni ne b rin u
m n o g o o to m e da li su p risto jn i ili ne. N eki ljudi e verovatnije
nego d ru g i p o d rig iv ati, m an ip u lisati i d o p u tati sebi da se p o n a a
10
Laganj e
ju kako ele, to je u veini situacija, b ar delim ino, kontrolisano.

Ako je ovo tano, o n d a su m an ip u lato ri znaci n elag odnosti sam o
u fo rm aln ijim situacijam a, p re d lju d im a koji nisu tako bliski.
M an ip u lato ri su n e p o u z d a n i znaci prevare zbog toga to m ogu
da ukazu ju n a sasvim su p ro tn a stanja - i na n elagodnost, kao i na
o p u ten o st. Laovi, tak o e, znaju da treb a da p o kuaju da suzbiju
svoje m an ip u lato re i veina u n ekim m o m en tim a uspeva u tom e.
Laovi n em aju neko p o seb n o znanje o ovom e; to je deo uop ten ih
n a ro d n ih verovanja da su m a n ip u la to ri znaci nelagodnosti, znaci
n erv o zn o g p onaanja. Svako m isli da e se laov vrpoljiti, a da
je ispoljeni n e m ir zn ak prevare. K ada sm o pitali ljude n a osnovu
ega bi rekli da neko lae, oni su najee odgovarali: V rpolje se
i esto skreu pog led . Z naci koje svako raspoznaje, to povlai za
sobom ponaanje koje se m oe lako inhibirati, nee biti mnogo p o
u zd a n i ako su dobici veliki i laov ne eli da bude uhvaen.
S tu d en tk in je visoke kole za m ed icin sk e sestre n isu pokazivale
vie m a n ip u lativ n ih rad n ji k ad a su lagale nego kada su govorile
istinu. D ruge studije su o tk rile poveanje sklonosti ka m a n ip u
laciji za v rem e prevare. Ja v eru jem da se k o n tra d ik to rn i nalazi
m o g u objasniti razlikam a u veliini dobitaka, o d n o sn o gubitaka
koji proizilaze iz u sp en o g ili n eu sp en o g laganja. K ada su dobici
veliki, m an ip u lativ n e a k tiv n o sti m o g u p riv rem en o p restati, zbog
delovanja su p ro tn ih snaga. Veliki dobici koji teraju laova da m o
tri i k o n tro lie znake koji su d o stu p n i tu e m po g led u i za koje
se zna da o tkrivaju p rev aru , kao to je sluaj sa m an ip u la to rim a ,
m o g u kod laova, tak o e, izazvati stra h da ne bu d e uhvaen, a ta
bi n elag o d n o st pojaala ovo p o naanje. M an ipulativne rad n je se
m o g u pojaavati, na n jih se m o e m o triti, one m ogu biti suzbije
ne, m o g u nestati na n eko v rem e p a se p o n o vo javiti, a onda, posle
nekog vrem ena, m o g u biti p o n o v o p rim een e i savladane. Poto
su dobici bili veliki, stu d e n tk in je visoke kole za m edicinske sestre
su se veom a tru d ile da k o n tro liu svoje m an ip u lativ n e radnje. U
stu d ijam a u kojim a je o tk riv en a p o jaana u p o tre b a m a n ip u la to
ra za vrem e laganja, nije se m n o g o stavljalo na kocku. Situacija
je bila pom alo u d n a - naim e, nije uobiajeno zahtevati da neko
lae u ek sp erim en tu - takav zah tev b u d i dovoljno veliku n e lag o d
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r eci ma, g l a s u ili na telu
10 7
n o st koja pojaava m an ip u lativ n e radnje. Ali, nije bilo znaajnih

d o b itak a ili gubitaka, o d n o sn o znaajne n ag rade ili kazne za usp en o st ili n eu sp en o st u tim prevaram a, tako da osoba koja lae
nije im ala m n o g o razloga da tro i svoju energiju na m o tren je i
suzbijanje m a n ip u lativ n ih radnji. ak i da m oje objanjenje dobije n ih k o n tra d ik to rn ih rezu ltata nije ta n o (a takve in terpretacije
p o st fa c tu m m o raju biti shvaene kao p ro b n i pokuaj objanjenja
d o k ih ne p o tv rd e b u d u e studije), k o n tra d ik to rn i nalazi su sam i
p o sebi dovoljan razlog da lovac na lai b u d e o p rezan kada in te r
p re tira m an ip u lato re.
P rouavajui koliko su ljudi vesti u h vatanju lai, otkrili sm o da
su osobe koje p o k azu ju m n o g o m an ip u lato ra bile ocenjene kao
laovi. N ije vano da li je o so b a koja je pokazivala m an ip u lato re
stv arn o govorila istin u ili je lagala; ljude koji p ok azu ju m n o g o m a
n ip u la to ra d ru g i o cenjuju kao neisk ren e osobe. Vano je p rizn ati
da p o sto ji v erovatnoa da se n ap rav i ova greka. D opustite m i da
navedem m n o g o b ro jn e razloge zato m a n ip u la to ri nisu p o u zd an
zn ak prevare.
Ljudi se m nogo razlikuju p o tom e koje m anipulatore i koliko njih
obino p o ka zu ju . Ovaj p ro b lem in d iv id u aln ih razlika (Brokovljev
rizik) m oe biti u b laen ako lovac na lai p o zn aje osobu o d ranije
i m oe da u p o re d i n jen o tad an je i sadanje ponaanje.
Otelova greka, takoe, om eta interpretaciju m anipulatora kao
znakova prevare poto su m a nipulativne radnje u porastu kada se
ljudi zbog neega oseaju nelagodno. O vo je p ro b lem i sa d ru g im
zn acim a prevare, ali se o n p o seb n o zaotrava u sluaju m a n ip u
latora p o to oni n isu sam o znaci nelag o d n o sti, ve kod d ru g ara
p o n e k a d i znaci lagod n o sti.
Svako veruje da p o ka ziva n je m notva m anipulatora odaje prevaru, tako da e m otivisan laov pokuati da ih ne pokae. S uprotno
od facijalne ekspresije, koju ljudi takoe p okuavaju da kontroliu, p rilin o je lako u zd rati se od u p o treb e m an ip u lato ra. Laovi
e biti u speni u in h ib ira n ju m an ip u lato ra, b a r on d a kada oekuju
velike dobitke.
D rugi aspekt tela - njegov poloaj - prouavali su m n o g i istra
ivai, ali su o tk riv en i znaci prevare ili znaci curenja bili neznatni.
io8
Lag an je
Ljudi znaju da se o d njih oekuje da sede ili stoje n a o d re en i

nain. P rik lad an poloaj tela u fo rm aln o m in terv ju u nije p o lo
aj koji zau zim am o k ad a razgovaram o sa prijateljem . Poloaj tela
se, izgleda, d o b ro k o n tro lie i u sp en o savladava kada neko vara.
N i ja, ni d ru g i istraivai koji prouavaju p revaru, nism o otkrili
razlike u p o loaju tela ljudi koji lau ili govore istin u .- N aravno,
m i n ism o m ogli izm eriti taj aspekt poloaja tela koji podlee prom eni. M ogue je da p o sto ji ten d en cija k retanja u n ap re d kada se
doivljava in teresovanje ili ljutnja, i u n azad kada se doivljavaju
strah ili o d v ratn o st. M e u tim , m otivisani laov treba da bu d e u
stan ju da in h ib ira sve, osim n ajsu p tiln ijih znakova p ro m e n e p o lo
aja tela koji bi m ogli ukazati na ove em ocije.
Znaci autonomneg nervtiog sistema

D o sada sam ra z m a trao telesne aktivnosti koje proizvode ske
letn i m iii. A u to n o m n i n e rv n i sistem (ANS) tak o e proizvodi
neke vidljive telesne p ro m e n e koje su izazvane e m o cio n aln im u z
b u en jem : p ro m e n e u disanju, u u estalosti gutanja i u koliini
znojenja. (O ANS p ro m e n a m a koje se reg istru ju na licu, kao to
su crvenjenje, bledilo i irenje enica, raspravljaem o u poglavlju
koje sledi.) Ove p ro m e n e se d o gaaju nevoljno kada je em ocija
p ro b u e n a , veom a teko se spreavaju i zbog toga m o g u biti veo
m a p o u z d a n i znaci prevare.
D etek to r lai, poligraf, m e ri ove ANS p ro m en e, ali je veina tih
p ro m e n a vidljiva bez u p o tre b e specijalnih aparata. Ako laov osea da je uplaen, ljut, u z ru ja n , o jaen, kriv ili po sram ljen , m oe
doi do brzo g disanja, p o d izan ja g ru d n o g koa, estog gutanja,
m irisa znoja ili vidljive pojave znojenja. Psiholozi su se decenija m a sp orili oko toga da li svaka em ocija im a k arak teristian niz
ovih ANS p ro m en a. V eina psihologa m isli da nem a; oni veruju
* Jedna studija prevare je dola do saznanja da ljudi veruju da oni koji esto menjaju
poloaj tela lau. Nasuprot tome, zapravo je dokazano da poloaj tela nem a veze sa
istinitou. Za vie podataka o ovome pogledajte lanak Roberta E. Krauta i Donaida ?oa
Behavioral Roots of Person Perception: The Deception Judgments of Custom Inspectors
and Laymen, Journal o f Personality and Social Psychology, 39 (1980): 784-98.
1 09
da neko die bre, znoji se i guta ee kada doivljava bilo koju

em ociju. ANS p ro m e n e oznaavaju ja in u em ocije, a ne n je n u v r
stu. O vo gledite je p ro tiv u re n o iskustvu veine ljudi. Ljudi oseaju drugaije telesne senzacije kada su, n a prim er, uplaeni nego
k ad a su ljuti. O vo je, k au m n o g i psiholozi, zbog toga to ljudi
razliito tum ae isti niz telesn ih senzacija k ad a su uplaeni i kada
su ljuti. To nije d o kaz da je ANS aktivnost, sam a po sebi, razliita
za stra h i za lju tn ju .21
M oje najskorije istraivanje, koje je zap o eto o n d a kada sam
skoro zavravao pisanje ove knjige, ospo rav a ovo gledite. Ako
sam ja u prav u i ANS p ro m e n e n isu iste ve su specifine za svaku
em ociju, ovo bi m oglo biti veom a van o za otkrivanje lai. To bi
znailo da bi lovac n a lai m ogao o tk riti, ili uz p om o poligrafa,
ili ak - do o d re e n o g step en a - p ro stim gledanjem i sluanjem ,
ne sam o da li je osoba u koju on su m n ja em o cio n aln o uzb u en a,
ve i koju em ociju ta o so b a doivljava - da li je uplaena ili ljuta,
da li osea o d v ra tn o st ili tugu? Iako se takve inform acije javljaju
i na licu, kao to sledee poglavlje objanjava, ljudi su u stanju da
in h ib iraju m n o g e facijalne znake. ANS ak tiv n o st se m n o g o tee
cenzurie.
O bjavili sm o, do sada, sam o je d n u studiju, i neki em in e n tn i p si
holozi se ne slau sa o n im to sm o nali. M oji nalazi su sm atran i
sp o rn im , n eo sn o v an im , ali je na dokaz vrst i verujem da e ga
n a u n i svet v rem en o m prih v atiti.
M islio sam da n a p u tu p ro n alaen ja uverljivih dokaza da e m o
cije im aju razliitu ANS aktivnost stoje dva problem a, i m islio
sam da im am reenje za oba. Jedan p ro b lem je kako dobiti uzorke
istih em ocija. Za razlik u o d ANS p ro m e n a kod straha, kada su
u p itan ju ANS p ro m e n e k o d ljutnje, n a u n ik m o ra da bu d e sig u
ran kada njegov subjekt istraivanja doivljava o d re e n u em o c i
ju. Poto m erenje ANS p ro m e n a zahteva sloenu oprem u, uzorci
em ocija se m o raju p rib av iti u laboratoriji. P roblem je kako iza
zvati em ocije u steriln im , n e p riro d n im okoln o stim a. Kako nekoga
u in iti u p laen im i ljutim , ali ne i je d n o i d ru g o u isto vrem e?
Poslednje pitanje je veom a vano - ne u in iti ih uplaenim i lju
tim istovrem eno, kako se ne bi dobilo ono to ja i drugi zovem o
110
Laganj e
em o c io n a ln a m eavina. A ko em ocije n isu odvojene - ako uzorci

n isu isti, n em a nain a na koji bi se m oglo u tv rd iti da li je ANS
ak tiv n o st razliita za svaku em ociju. A ko se to dogodilo, ako u z o
rak ljutnje uvek ukljuuje n eki stra h , a u zo rak strah a nek u ljutnju,
dobie se rezu ltat da su ANS p ro m e n e iste. N ije lako izbei m eavine, n i u laboratoriji, ni u stv arn o m ivotu. M eavine su rasprostran jen ije nego iste em ocije.
N ajp o p u larn ija teh n ik a za uzim anje u zo raka em ocija zasnivala
se na zah tev u da se isp itan ik seti neeg stran o g ili zam isli n e
to stran o . P retp o stav im o da je isp itan ik zam islio da ga je napao
ubica. N au n ik m o ra biti sig u ran da, p o re d strah a, isp itan ik nije
p o stao ljut na ubicu, ljut n a sebe to se uplaio ili ljut to je bio to
liko glup da se n a e u opasnoj situaciji. Ista op asn o st da se dobiju
m eavine, a ne iste em ocije, d ogaa se i kod u p o tre b e d ru g ih te h
n ika za izazivanje em ocija. P retp o stav im o da n au n ik pokazuje
film koji izaziva strah , m o d a scen u iz h o ro r film a kao to je Psiho
A lfreda H ikoka, u kojoj Toni P erkins, izn en ad a, n o em n apada
D en et Li d ok se o n a tu ira. Isp itan ik bi m ogao da p o sta n e ljut na
n au n ik a to ga je uplaio, ljut n a sebe to se uplaio, ljut n a Tonija
P erkinsa to je n ap ao D en et Li, m ogao bi da oseti gaenje zbog
k rvi ili alost zbog p atn ji D en et Li ili bi m ogao d a bu d e iz n e n a
en akcijom , i tako dalje. N ije tako lako sm isliti n ain da se dobiju
uzorci iste em ocije. V eina n au n ik a koja je prouavala ANS je d
n o stav n o je pretp o stav ila, ja m islim n eispravno, da su ispitanici
inili ono to su oni od n jih traili, o n d a k ada su traili, p ro izv o
dei sa lakoom eljene uzo rk e istih em ocija. O ni n isu preduzeli
nikakve korake koji bi g arantovali ili p o tv rd ili da su njihovi uzorci
em ocija stv arn o bili isti.
D ru g i p ro b lem je proizaao iz p o tre b e da se uzorci em ocija
dobiju u lab o rato riji i rezu ltat je uticaja sam e teh nologije is tra
ivanja. V eina subjekata istraivanja je svesna toga ta e im se
do g o d iti k ad a u u na vrata. To se dalje pojaava. D a bi se izm erila
ANS ak tiv n o st ice m o raju biti p rik aen e na razliite delove ispitanikovog tela. U pravo zbog o sm atran ja disanja, rad a srca, te m
p e ra tu re koe i znojenja, p o tre b n o je p rik o p ati m n o g o ovih ica.
To da sedite tako p rik o p an i, da n au n ici ispituju ta se dogaa
111
u n u ta r vaeg tela, esto uz p risu stv o kam ere koja belei svaku v id
ljivu p ra m e n u , zbunjuje v einu ljudi. Z b u n je n o st je, takoe, jed n a
em ocija, i ako ona p ro izv o d i ANS aktivnost, te ANS p ro m en e bi
m ogle u p rljati bilo koji u zo rak em ocije koji n a u n ik pokuava
da dobije. O n m oe m isliti da se isp itan ik u je d n o m m o m e n tu prisea d ogaaja koji je izazvao strah , a u d ru g o m tre n u tk u dogaaja
koji je proizveo ljutnju, ali o n o to se stv arn o m oe dogoditi jeste
zb u n je n o st za vrem e o b a p riseanja. N ijed an n au n ik nije preduzeo korake da sm an ji zb u n jen o st, n ijed an nije izvrio pro v eru
kako bi bio sig u ran da zb u n jen o st nije p o k v arila njihove uzorke
istih em ocija.
M oje kolege i ja sm o elim inisali zb u n jen o st n a taj n ain to
sm o za nae subjekte istraiv an ja izabrali p ro fesionalne glum ce.22
G lum ci su n av ik n u ti da b u d u ispitivani i oni ne postaju u z n e m i
ren i k ad a ljudi gledaju svaki n jih o v p o k ret. N e sam o da nisu bili
zbu n jen i, ve im se d o p ala ideja da im p rik aim o ice i o sm a
tra m o u n u tra n jo st n jih o v o g tela. P rouavanje glum aca tak o e je
pom o g lo u reavanju p rv o g p ro b lem a - d o bijanja uzoraka istih
em ocija. M i sm o m ogli isk o ristiti to to su glum ci g o dinam a vebali te h n ik u glum e Stanislavskog, koja ih je uinila vetim u priseanju i p o n o v n o m doivljavanju em ocija. G lum ci uvebavaju ovu
te h n ik u kako bi m ogli da koriste svoju sp o so b n o st pam enja p ri
likom k reiran ja o d re e n e uloge. U n aem ek sp erim en tu zahtevali
sm o da se glum ci, koji su bili p rik o p an i za aparate, dok su videokam ere bile u p e re n e n a n jih o v a lica, sete v rem en a kada su osetili najveu ljutnju u svom ivotu, a o n d a v rem en a kada su osetili
najvei strah , tu g u , izn en a en je, sreu i o d v ra tn o st, i da to, koliko
god m o g u jako, p o n o v o doive. D ru g i n au n ici su ranije koristili
ovu teh n ik u , ali m i sm o m islili da im am o veu verovatnou da u s
p em o zbog toga to k o ristim o profesionalce koji su ovladali te h
nik o m i koji nee biti zbunjeni. O sim toga, m i nism o uzeli zdravo
za gotovo da su nai isp itan ici u inili o n o to sm o traili od njih;
m i sm o proverili da li sm o d obili iste uzorke em ocija a ne n jih o
ve m eavine. Posle svakog takvog pov ratk a u seanje traili sm o
da glum ci ocene koliko su in ten ziv n o oseali traen u em ociju i
da li su osetili n eku d ru g u em ociju. Svi oni p okuaji u kojim a su
112
L ag an je
glum ci saoptavali da p o n o v o doivljavaju neku d ru g u em ociju,

skoro toliko jak u kao to je o n a koju sm o traili, nisu zadrani u
naem uzorku.
P rouavanje glum aca n a m je tak o e olakalo da isprobam o
d ru g u te h n ik u za p rik u p ljan je istih em ocija, je d n u koja nikada
ranije nije bila koriena. M i sm o sluajno otk rili ovu novu te h n i
ku za izazivanje em ocija n ekoliko g o d in a ranije, kada sm o radili
na jed n o j dru g o j studiji. D a b ism o u poznali m eh a n ik u facijalnih
ekspresija - koji m iii p ro izv o d e koje em ocije - m oje kolege i ja
sm o sistem atski pravili hiljade facijalnih ekspresija, snim ali ih, a
onda an alizirali kako svaka kom b in acija m iin ih p o k reta m enja
izgled lica. N a nae izn en a en je, kada sm o p o k retali one m iie
koji su povezani sa em o cijam a izn en ad a bism o osetili p ro m en e
u naim telim a, p ro m e n e izazvane ANS aktivnou. N ism o im ali
razloga da oek u jem o da bi voljno p o k retan je facijalnih m iia
m oglo proizvesti nevoljne A NS p ro m en e, ali se to stalno do g a
alo. M i jo n ism o znali da li se ANS ak tiv n o st razlikovala kod
svakog niza p o k reta facijalnih m iia. M i sm o glum cim a tan o
govorili koje facijalne m iie tre b a da p o k renu. Bilo je est razli
itih in stru k cija, p o je d n a za svaku od est em ocija. G lum ci, koji
nisu bili zb u n jen i tim e to p ro izv o d e facijalne ekspresije na na
zahtev, niti tim e to su p o sm a tra n i dok to izvode, a p ri to m e veti
u facijalnom izraavanju, lako su prihvatili veinu n aih zahteva.
O sim toga, m i im n ism o p o tp u n o poverovali da su proizveli iste
uzorke em ocija. Snim ili sm o njihova facijalna izvoenja i up o trebili one njihove pokuaje u k o jim a su, p rem a m erenju m aterijala
na v id eo -trak am a, glum ci proizveli sve tra e n e nizove facijalnih
radnji.
N a ek sp erim en t je o tk rio u bedljiv d o kaz da ANS aktivnost
nije ista za sve em ocije. P ro m e n e u ra d u srca, tem p e ra tu ri koe i
znojenju (to sm o sve m erili) n isu iste za svaku em ociju. N a p r i
m er, kada su glum ci p o k retali facijalne m iie specifine za ljutnju
i one za stra h (setite se, n jim a nije bilo reeno da poziraju ove
em ocije ve da u m esto toga p ro izv ed u specifine m iine akcije),
njihovo srce je u d aralo b re, ali su se dogaale razliite stvari i sa
te m p e ra tu ro m njihove koe. N jihova koa je postajala vrua kod
113
ljutnje, a h lad n a k od strah a. M i sm o ponovili na eksp erim en t sa

razliitim isp itan icim a i d o b ili iste rezultate.
A ko ovi rezu ltati izdre p ro v e ru d ru g ih n au n ik a u njihovim
labo rato rijam a, oni bi m o g li da u n esu p ro m e n u u ono to d etektor
lai p o k uava d a sazn a iz poligrafa. U m esto to jed in o p o k u a
va da sazna da li o su m n ji e n i osea ikakvu em ociju, o p e ra to r na
p o lig rafu bi m ogao rei i koju em ociju o su m n jien i osea - na
osn o v u m eren ja n ek ih ANS aktivnosti. ak i bez po lig raf m aine,
p ro stim p o sm a tra n je m , lovac n a lai bi m o g ao uoiti p ro m en e u
n a in u disanja ili u zn o jen ju , p ro m e n e koje p o m a u da se tano
u tv rd i p o sto jan je specifine em ocije. G reke u hvatanju lai - neverovanje istinoljubivoj o so b i i verovanje laovu - m ogle bi biti
m an je ako bi ANS ak tiv n o st, koju je veom a teko spreiti, m ogla
o tk riti koju em o ciju doivljava o su m n jien a osoba. Poto m i jo
uvek ne zn am o da li se em o cije m o g u razlikovati sam o n a o sn o
vu vidljivih i u jn ih zn ak o v a ANS ak tivnosti, sada postoji razlog
da se to otkrije. O to m e k ako znaci specifinih em ocija - bilo da
su na licu, telu, u glasu, re c im a ili A N S -u - m o g u p o m o i da se
u tv rd i da li neko lae ili je iskren, o rizicim a da se naprave greke
i m e ra m a p re d o stro n o sti da se one izbegnu, bie rei u estom
poglavlju.
U d ru g o m poglavlju je o b jan jen o da p o sto je dva glavna n a
in a laganja - sakriv an je ili falsifikovanje. D o sada sm o u ovom
poglavlju ra z m a trali k ako rei, glas ili telo m o g u izdati pokuaje
prik riv an ja oseanja. Laov m oe da falsifikuje em ociju koju ne
osea ali koja se oekuje, ili m oe d a p o m o g n e da se ne otkrije
p rik riv en o oseanje. N a p rim er, osoba se m oe pretv arati da ju
je raalo stilo saznanje d a je p o sao n jen o g zeta propao. Ako je on
p o tp u n o ra v n o d u a n , lan a ekspresija, pro sto , izraava p rim ere n u
p o d rk u u datoj situaciji, ali ako je on p o tajn o u shien zbog zle
sree svog zeta - lani izgled alosti tak o e bi m askirao n jeg o
va prava oseanja. D a li m o g u rei, glas ili telo odati takve lane
ekspresije, o tk riv aju i da p red stav ljen a em ocija nije doivljena?
N iko ne zna. G reke u la n o m p red stav ljan ju em ocije istraivane
su m anje re v n o sn o n ego cu ren je p rik riv en ih em ocija. Jedino to
m o g u da p o n u d im su m o ja p o sm a tra n ja , teo rije i slutnje.
114
Laganj e
Iako su rei stvorene za izraavanje, nije lako nikom e, ni isk re

no m , ni laljivom , da em ocije opie recim a. Sam o p esn ik p re n o
si nijanse koje otk riv a je d n a ekspresija. N e m o ra biti tee da se
recim a izrazi ned o iv ljen o o d doivljenog oseanja. Ni jedno, ni
dru g o , o b in o nee biti veom a izraajno, p o d ro b n o ili uverljivo.
O n o to daje sm isao v e rb aln o m opisu em ocije su glas, telo, facijaln a ekspresija. P retp o stav ljam da veini ljudi polazi za ru k o m
da n jih o v glas zvui ljutito, uplaeno, sreno, uzn em iren o , kao da
oseaju gaenje ili izn en a en je, i to dovoljno uverljivo da prevare
druge. Iako je veom a teko sakriti p ro m en e u to n u glasa, koje su
izazvane ovim em ocijam a, nije tako teko falsifikovati ih. Veinu
ljudi, verovatno, p rev ari glas.
N eke o d ovih p ra m e n a koje proizvodi au to n o m n i n erv n i si
stem je lako falsifikovati. Iako je teko sakriti znake em ocija u n a
inu disanja ili g utanja, nije p o tre b n a p o sebna vetina da se oni
falsifikuju, b r im disan jem ili eim gutanjem . Sa znojenjem je
drugaije, teko ga je sakriti i teko ga je falsifikovati. Iako bi laov
m ogao k o ristiti n ain disanja i gutanja da ostavi lani u tisak da
doivljava negativne em ocije, ne m islim da m nogo njih to i radi.
Iako bi p re v a ra n t m ogao p o jaati u p o tre b u m a n ip u lato ra da bi
izgledalo kako m u je n e p rija tn o , veina ljudi se verovatno nee
setiti da to uini. O d sustvo ovih akcija, koje se lako m o g u izvesti,
m oe dovesti u su m n ju inae uverljivu tv rd n ju da se doivljava
stra h ili u z n em iren o st.
Ilu stra to ri m o g u b iti u p o tre b lje n i da bi se stvorio u tisak zaintereso v an o sti i entu zijazm a za o n o to je reeno u tre n u tk u kada
se nita od toga ne doivljava, ali bez velikog uspeha. N ovine su
izvetavale da su bivi p re d se d n ic i bili obuavani da intenziviraju
u p o tre b u ilu strato ra. G ledajui ih n a televiziji inilo m i se da je taj
tre n in g esto d o p rin o sio to m e da izgledaju lano. Teko je nam erno u p o tre b iti ilu stra to r tan o u tre n u tk u kada on treba da bude
usaglaen sa recim a. esto se d o g a a da se oni u p o tre b e suvie
ran o ili suvie kasno, ili da suvie dugo traju. To je veom a slino
pok u aju da m islim o o svakom p o k re tu koji in im o prilikom sk i
janja: k o o rd in acija je loa, a tako i izgleda.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili n a telu
115
O pisao sam one bih ejv io raln e znake koji m ogu p ro p u stiti sa
k riv en u in form aciju, koji p o k azu ju da o so b a nije p rip rem ila svoju
strategiju ili koji m ogu o d ati em ociju koja se ne uklapa u o d a b ra
nu strategiju.
Jezike om ake, am blem ske om ake i tira d e m ogu p ro p u stiti
sakrivenu in form aciju bilo koje v rste - em ocije, prole poduhvate,
planove, nam ere, fantazije, ideje, itd.
O kolianje u govoru, pauze, govorne greke i sm anjeno korienje ilu strato ra m o g u pokazati da g o v o rn ik jako b rin e o tom e
ta je izreeno, a da, p ri tom e, n em a p rip re m lje n u strategiju. O ni
su znaci bilo koje negativne em ocije. Sm anjenje ilustratora, ta k o
e, ide sa d osadom .
Povien to n i glasniji, b ri govor idu sa stra h o m , ljutnjom , a
m o d a i sa u zb uenjem . Glas se m enja u su p ro tn o m pravcu sa
tugo m , a m o d a i oseanjem krivice.
P ro m en e u disanju ili p o jaan o znojenje, ee gutanje i veom a
suva u sta su znaci jak ih em ocija. M oda e u b u d u n o sti biti m o
gue da se, na o snovu stru k tu re o p isan ih p ro m en a, o d re d i o kojoj
em ociji je re.
V
Facijalni znaci prevare
Za lovca na lai izraz lica moe biti dragocen izvor inform acija,
jer se licem m oe i lagati i govoriti istina, a toliko puta i jedno i
drugo - istovrem eno. Na licu se esto m ogu nai dve poruke ono to laov eli da pokae i ono to eli da sakrije. Neke ekspre
sije potpom au la jer alju neistinitu inform aciju. D ruge ekspre
sije odaju la jer izgledaju neiskreno, a oseanja ponekad procure
uprkos naporim a da se prikriju. Lane, ali uverljive ekspresije e
m ogu pojaviti u jednom trenutku, a ve u drugom - istinite ali
sakrivene ekspresije m ogu procuriti. Mogue je, ak, da se i d o
ivljeno i lano m oe izraziti na razliitim delovima lica u jednoj
pom eanoj ekspresiji. Verujem da veina ljudi ne uspeva da otkri
je la na licu zbog toga to ne zna kako da razlikuje doivljene od
lanih ekspresija.
Iskrene ekspresije doivljenih emocija su proizvod nevoljne
facijalne aktivnosti koja nije pod uticajem misli ili nam ere oso
be. N asuprot tom e, pojava lanih facijalnih ekspresija povezana
je sa m oguom voljnom kontrolom lica, koja ljudim a doputa da
om etaju ispoljavanje doivljenih emocija i sim uliraju nedoivlje
ne emocije. Lice je dvojaki sistem koji obuhvata i ekspresije koje
je osoba prom iljeno odabrala, ali i spontane ekspresije, pri em u
osoba ponekad i nije svesna onoga to se pojavljuje na njenom
licu. U prostoru izm eu voljnog i nevoljnog nalaze se ekspresije
117
ii8
Laganje
koje su nekad bile nauene, ali su se vrem enom automatizovale,

tako da se pojavljuju bez izbora, ili ak protiv izbora, i, tipino,
nesvesno. Facijalni m anirizam i ukorenjene navike koje upravljaju
pojavom nekih ekspresija, kao to je nesposobnost da se pokae
ljutnja prem a autoritetu, predstavljaju prim ere takvih ekspresija.
Ja se ovde, m eutim , bavim voljnim, nam ernim , lanim ekspresi
jam a koje su deo ukupnog napora da se neko prevari i nevoljnim,
spontanim ekspresijama emocija koje ponekad m ogu propustiti
oseanja uprkos pokuaju laova da ih sakrije.
Prouavanja pacijenata sa razliitim vrstam a m odanih otee
nja dram atino pokazuju da voljne i nevoljne ekspresije ukljuuju
razliite delove mozga. Pacijenti kojima je oteen jedan deo m o
zga, koji obuhvata deo koji se zove piram idalni nervni sistem, nisu
u stanju da se smeju kada se to od njih trai, ali e se nasm ejati
kada uju alu ili kada uivaju u neem drugom . Obrazac pona
anja je obrnut za pacijente koji pate od oteenja drugog dela
mozga, koji obuhvata nepiram idalne sisteme. O ni m ogu voljno da
proizvedu osm eh, ali su njihova lica bezizraajna kada u neem u
uivaju. Pacijenti sa oteenjem piram idalnog sistema - on i koji
ne mogu voljno da naine ekspresije - obino nisu u stanju da
lau facijalno, zbog toga to ne m ogu spreiti ili odglum iti lane
ekspresije. Pacijenti sa oteenjem nepiram idalnog sistema - oni
koji ne pokazuju ekspresije kada oseaju emociju - trebalo bi da
budu veom a dobri facijalni laovi poto nee m orati da spreava
ju istinite, doivljene ekspresije em ocija.1
Nevoljne facijalne ekspresije emocija proizvod su evolucije.
Mnoge ljudske ekspresije su iste kao one koje se vide na licima
drugih prim ata. Neke od facijalnih ekspresija emocija - bar one
koje pokazuju sreu, strah, ljutnju, odvratnost, tugu i uznem irenost, a m oda i druge emocije - univerzalne su, tj. iste za sve ljude
bez obzira na starost, pol, rasu ili kulturu.2 Ove facijalne ekspresije
su najbogatiji izvor inform acija o em ocijam a jer otkrivaju tanane
nijanse trenutnih oseanja. Lice moe otkriti pojedinosti em ocio
nalnog doivljaja koje jedino pesnik moe da pretoi u rei. Lice
moe pokazati:
Facijalni z na ci prevare
119
koja je emocija doivljena - ljutnja, strah, tuga, odvratnost,

uznem irenost, srea, zadovoljstvo, uzbuenost, iznenae
nje i prezir se m ogu preneti posebnim ekspresijama;
da li su dve emocije pom eane - esto se doive dve emocije
i lice registruje elem ente ije d n e i druge;
jainu doivljene emocije - svaka emocija moe varirati po
intenzitetu, od ozlojeenosti do besa, od uplaenosti do
uasa, itd.
Ali, kao to sam rekao, lice nije samo nevoljni em ocionalni signalni sistem. U prvim godinam a ivota deca naue da kontroliu
neke od ovih facijalnih ekspresija, prikrivajui prava oseanja i
falsifikujui ekspresije nedoivljenih emocija. Roditelji ue svoju
decu da kontroliu njihove ekspresije i sopstvenim prim erom , te,
direktnije, iskazima kao to su: Ne gledaj me tako ljutito; Po
kai da si srean kada ti tetka bude davala poklon; Ne izgledaj
kao da se dosauje. Odrastajui, deca tako dobro naue pravila
ispoljavanja emocija da ona kasnije postanu duboko ukorenjene navike. Posle izvesnog vrem ena m noga pravila o ispoljavanju
emocija, koja upravljaju em ocionalnim ekspresijama, ponu da
deluju autom atski, m odulirajui ekspresije bez m ogunosti izbora
ili ak svesti o tome. ak i kada ljudi postanu svesni da slede neka
pravila o izraavanju emocija nije uvek mogue, a svakako nikada
nije ni tako lako prestati s tim . im se navika ustali, ona deluje
autom atski - osoba nije svesna toga i teko je ukinuti naviku. Verujem da je m oda najtee prekinuti sa navikam a koje se odnose
na upravljanje em ocijam a i prekriti pravila ispoljavanja emocija.
Pravila ispoljavanja, od kojih se neka razlikuju od kulture do
kulture, doprinose im presiji putnika da facijalne ekspresije em o
cija nisu univerzalne. Ja sam otkrio da ekspresije Japanaca koji su
gledali em ocionalno-provokativne filmove nisu bile drugaije od
onih koje su pokazali A m erikanci - ako su Japanci bili sami. Kada
je, dok su oni gledali filmove, bila prisutna jo jedna osoba, koja
je predstavljala autoritet, Japanci su m nogo vie od veine A m eri
kanaca sledili pravila ispoljavanja koja su im nalagala da bilo koju
ekspresiju negativnih emocija m askiraju utivim osm ehom .3
120
Laganje
Pored ovog autom atskog delovanja uobiajene kontrole facijalnih ekspresija, ljudi m ogu da nam erno i potpuno svesno cenzuriu ekspresiju pravih oseanja ili falsifikuju ekspresiju nedoivlje
ne emocije. Veini ljudi uspevaju neke od njihovih facijalnih prevara. Skoro svako moe da se seti situacije u kojoj je bio potpuno
zavaran neijom ekspresijom. A, isto tako, skoro svako je imao i
suprotno iskustvo kada je shvatio da su neije rei netane - na
osnovu izraza koji je preleteo licem. Koji par ne m oe da se seti
situacije u kojoj je jedno od njih ugledalo na licu onog drugog
em ociju (obino ljutnju ili strah) a da toga onaj drugi nije bio svestan i da je ak poricao to oseanje. Veina ljudi veruje da moe
uoiti lane ekspresije; nae istraivanje je pokazalo da veina to
ne moe.
U p rethodnom poglavlju sam opisao na eksperim ent u kome
smo otkrili da ljudi nisu mogli da kau kada su studentkinje vi
soke kole za medicinske sestre lagale a kada su govorile istinu.
O ni koji su videli samo njihove facijalne ekspresije procenjivali su
loije nego to bi se statistiki oekivalo, ocenjujui da su studen
tkinje bile najiskrenije onda kada su, u stvari, lagale. Procenjivae
su prevarile lane ekspresije i nisu uzimali u obzir ekspresije kroz
koje su curila prava oseanja. Kada ljudi lau, njihove najoiglednije i lako vidljive ekspresije na koje ljudi naspram njih obraaju
najveu panju - esto su lane ekspresije. Tanani znaci koji uka
zuju na to da te ekspresije nisu doivljene i kratkotrajni nagovetaji sakrivenih emocija obino se previaju.
Veina istraivaa nije m erila facijalne ekspresije laova, ve
se koncentrisala na ponaanja koja je bilo lake meriti, kao to
su telesni ilustratori ili govorne greke. Nekoliko istraivaa, koji
su m erili aktivnost lica, istraivali su samo osm eh, a i to su inili
na suvie uproen nain. O ni su pronali da se ljudi smee p o
djednako esto i kada lau i kada govore istinu. Ti istraivai nisu
identifikovali vrstu osm eha. Nisu svi osmesi isti. Naa tehnika za
m erenje lica moe da razlikuje vie od pedeset razliitih osmeha.
Kada su studentkinje visoke kole za m edicinske sestre lagale otkrili smo da su se one smeile drugaije nego kada su govorile
istinu. Ove nalaze u opisati na kraju ovog poglavlja.
Facijalni z naci prevare
121
Istraivai neverbalne kom unikacije i laganja izbegavali su merenje lica, upravo zbog m notva ekspresija koje treba m eusobno
razlikovati. Doskora nije bilo tako obuhvatnog, objektivnog nai
na da se izmere sve facijalne ekspresije. Mi smo odluili da razvi
jem o takav m etod zbog toga to smo, nakon prouavanja naih
video-traka sa snim cim a studentkinja visoke kole za medicinske
sestre koje su imale zadatak da lau, uvideli da bi otkrivanje facijalnih znakova prevare zahtevalo precizno merenje. Proveli smo
skoro deset godina razvijajui tehniku za precizno m erenje faci
jalne ekspresije.4
Postoji na hiljade facijalnih ekspresija, pri em u je svaka razli
ita od druge. M noge od njih nem aju veze sa emocijom. Mnoge
ekspresije su ono to nazivamo konverzacionim signalima, koje slino telesnim ilustratorim a - naglaavaju govor ili obezbeuju
sintaksu (kao to su facijalni znaci upitnosti ili usklici). Postoji,
takoe, i izvestan broj facijalnih amblema, kao na prim er: nam i
givanje jednim okom; podignute obrve, sputen gornji oni ka
pak, usta u obliku potkovice - ime se pokazuje nedoum ica; jed
na podignuta obrva koja pokazuje skepticizam. Postoje i facijalni
m anipulatori, takvi kao to su grienje usne, sisanje usne, trljanje
usne, duvanje obraza. I, na kraju, tu su i prave i lane em ocionalne
ekspresije.
Za svaku em ociju ne postoji samo jedna, ve tuce ekspresija, a
za neke emocije ak i stotine ekspresija. Svaka emocija se moe
izraziti itavom porodicom ekspresija, od kojih je svaka vidljivo
razliita od druge. Ovo ne treba da iznenadi. Ne postoji samo jed
no oseanje ili jedan doivljaj vezan za svaku emociju, ve p o ro
dica doivljaja. R azm otrim o lanove porodice doivljaja ljutnje.
Ljutnja varira u:
intenzitetu, od ozlojeenosti do besa;

tom e koliko je kontrolisana, od praskanja do gunanja;
tom e koliko je dugo potrebno da pone (vreme poetka), od
nagle razbuktalosti do laganog tinjanja;
tom e koliko dugo traje (vreme zavretka), od brzog do spo
rog;
tem peraturi, od toplog do hladnog;
122
Laganje
u prirodnosti, od prave do lane ljutnje, kakvu, na prim er,

pokazuje roditelj zabavljen ponaanjem svog nestanog ali
sim patinog deteta.
Ako se ovome prikljui m eavina ljutnje sa drugim emocijama
- kao to su ljutnja u kojoj se uiva, meavina krivice i ljutnje, pritvorna ljutnja, m eavina prezira i ljutnje - onda bi bilo ak i vie
lanova u porodici ljutnje.
Niko jo uvek ne zna da li postoje razliite facijalne ekspresije
za svaki od ovih razliitih doivljaja ljutnje. Ja verujem da postoje
i da ih im a vie. Ve im am o dokaz da postoji vie razliitih facijalnih ekspresija nego to postoji razliitih pojedinanih rei za
svaku emociju. Lice obavetava o nijansam a i finesama koje jezik
ne moe da saopti recima. Istraivanje koje sm o zapoeli 1978.
godine opisuje repertoar facijalnih ekspresija, tano odreuje ko
liko im a ekspresija za svaku em ociju i utvruje koje su ekspresi
je sinonim i, a koje izraavaju razliita ali m eusobno povezana
unutranja stanja. Moj opis facijalnih znakova prevare delom je
zasnovan na sistem atskim prouavanjim a u kojima je koriena
naa nova tehnika za facijalno merenje, a delom na hiljadam a sati
briljivog ispitivanja facijalnih ekspresija. Dobijeni rezultati imaju
ogledni karakter jer nijedan drugi naunik jo uvek nije probao
da ponovi naa prouavanja o tome kako se razlikuju voljne i n e
voljne ekspresije.
Ponim o sa izvorom facijalnog curenja koji zadaje najvee
m uke - sa m ikroekspresijama. Ove ekspresije daju potpunu sli
ku sakrivene emocije, ali je to tako brzo da se obino propusti.
M ikroekspresija blesne i nestane sa lica za m anje od etvrtine se
kunde. Postojanje m ikroekspresija smo otkrili u naoj prvoj stu
diji znakova prevare, pre skoro dvadeset godina. Prouavali smo
snim ljeni intervju sa psihijatrijskom pacijentkinjom Meri, koja je
sakrila svoj plan da izvri sam oubistvo, to sm o ve spom enuli
u prvom poglavlju. U filmu, koji je snim ljen poto je Meri ve
provela nekoliko nedelja u bolnici, ona kae doktoru da se vie ne
osea depresivno i trai dozvolu da provede vikend kod kue, sa
svojom porodicom . Ona kasnije priznaje da je lagala, to znai da
bi bila sprem na da se ubije kada se oslobodi bolnikog nadzora.
123
O na priznaje da se jo osea oajniki nesreno.

M eri je nainila vie delim inih gestova nedoum ice - vie amblem skih omaki - a upotreba ilustrativnih pokreta je opala. Takoe sm o videli i m ikroekspresiju: koristei ponovno gledanje us
porenog snim ka videli smo kom pletnu facijalnu ekspresiju tuge,
ali je ona bila tu samo na trenutak, brzo propraena smekom.
M ikroekspresije su potpune facijalne ekspresije emocija koje su
sabijene u kratak vrem enski interval, koje se pojavljuju samo u
deliu svog uobiajenog trajanja - toliko kratko da obino nisu
uoljive. Ilustracija 2 pokazuje ekspresiju tuge. To je veoma lako
interpretirati zbog toga to je ekspresija na fotografiji zam rznu
ta. Da ste to videli u trajanju od jedne dvadesetpetine sekunde,
m om entalno prekriveno drugom ekspresijom, kao to se deava
u mikroekspresiji, vi biste to, verovatno, propustili. Ubrzo poto
smo otkrili m ikroekspresiju, drugi istraivai su objavili svoje o t
krie m ikroekspresija, govorei da su one rezultat represije i da
otkrivaju nesvesne em ocije.5Sasvim je sigurno da Meri nije bila
nesvesna svojih oseanja; ona je bila bolno svesna tuge pokazane
u njenim m ikroekspresijama.
Ilustracija 2
Iz snim ljenog razgovora sa Meri uzeli smo one iseke u kojima
su postojale m ikroekspresije, pokazali ih ispitanicim a i traili od
njih da procene kako se ona oseala. Neuvebani ispitanici su bili
124
Laganje
prevareni; proputajui poruku iz m ikroekspresija mislili su da se

ona oseala dobro. Ti ispitanici su prepoznali znake tuge jedino
onda kada sm o pokazali usporeni snimak. Iskusnim kliniarim a,
m eutim , nije bio potreban usporeni snimak. Oni su otkrili tugu
iz m ikroekspresija dok su gledali film bez usporavanja.
Sa jednim satom vebe veina ljudi moe da naui da vidi takve
veoma kratke ekspresije. Stavili smo poklopac preko soiva p ro
jektora da bi slajd mogao da bude vrlo kratko izloen. U poetku,
kada je ekspresija blesnula u jednoj pedesetini sekunde, ispitanici
su tvrdili da ne m ogu da je vide i da nikada nee moi. Ipak, vrlo
brzo su to nauili. To je postalo tako lako da su ponekad mislili da
smo usporili ekspoziciju. Nakon to su videli nekoliko stotina lica
svi su bili u stanju da prepoznaju emociju, uprkos kratkom traja
nju. Svako moe da naui tu vetinu i bez pom enute majstorije,
tako to m u se m unjevito pokae fotografija facijalne ekspresije.
On bi trebalo da proba da pogodi koja je emocija pokazana na
slici, zatim da paljivo pogleda sliku i proveri to, a onda da proba
da prepozna sledeu sliku. Takva veba bi se m orala nastaviti sa
bar nekoliko stotina slika6.
Iako su vrlo bogate inform acijam a, jer se kroz njih pojavljuju
sakrivene emocije, m ikroekspresije zadaju puno m uka jer se ne
dogaaju veoma esto. U eksperim entu u kom e su studentkinje
visoke medicinske kole lagale otkrili smo mali broj m ikroekspre
sija. M nogobrojnije su bile suzbijene ekspresije. Dok se ekspresija
raa na licu, osoba izgleda da postaje svesna ta e izai na videlo
i om eta pokazivanje ekspresije, kamuflirajui je ponekad drugom
ekspresijom. Osm eh je najea kamuflaa ili maska. Ponekad se
suzbijanje odvija tako brzo da je teko dokuiti koju bi em ociju
prenela om etena ekspresija. ak i kada poruka ne bi procurila,
suzbijanje je vidljiv znak da osoba krije oseanja. Suzbijena ek
spresija obino traje due, ali nije tako potpuna kao m ikroekspre
sija. M ikroekspresija je vrem enski stenjena, ali postoji potpuno
ispoljavanje u skraenom obliku. Suzbijena ekspresija je om etena,
nije uvek u potpunosti ispoljena, ali traje due nego m ikroekspre
sija, a om etanje moe biti prim etno.
U vezi sa suzbijenim i m ikroekspresijam a suoavam o se sa dva
problem a koji mogu oteati interpretaciju veine znakova preva
125
re. Prisetim o se Brokovljevog rizika iz prethodnog poglavlja, u

kom e lovac na lai ne uzim a u obzir znaaj individualnih razlika u
em ocionalnom izraavanju. Nee svaka osoba koja krije emociju
pokazati m ikroekspresiju ili suzbijenu ekspresiju - dakle, odsu
stvo ovih ekspresija nije potvrda iskrenosti. Postoje individualne
razlike u sposobnosti kontrolisanja ekspresije i neki ljudi koje sam
nazvao roenim laovima to ine savreno. Drugi problem , koji
sam nazvao Otelovom grekom, prouzrokovan je neuspehom da
se prepozna kako i neki iskreni ljudi mogu postati povieno em o
tivni kada ih osum njie da lau. Da bi se izbegla Otelova greka,
potrebno je da lovac na lai shvati da pokazivanje m ikroekspresije
ili suzbijene ekspresije, nije dovoljno siguran znak da osoba lae.
Skoro svaku em ociju koja je procurila kroz ove ekspresije moe
doiveti neka neduna osoba koja pokuava da sakrije postoja
nje tih oseanja. N eduna osoba bi mogla osetiti strah da joj nee
verovati, krivicu zbog neeg drugog, ljutnju ili odvratnost zbog
nepravedne optube, oduevljenje zbog prilike da dokae kako tu
ilac nije u pravu, iznenaenje zbog optube, i tako dalje. Ako bi ta
neduna osoba htela da sakrije takva oseanja mogle bi se pojaviti
m ikroekspresija ili suzbijena ekspresija. U narednom poglavlju
emo razm otriti na koji nain se moe pristupiti ovim problem i
m a interpretacije m ikroekspresija i suzbijenih ekspresija.
Nije podjednako lako kontrolisati sve miie koji proizvode
facijalnu ekspresiju. Neki miii su pouzdaniji nego drugi. Pouz
dani miii nisu upotrebljivi u lanim ekspresijama; laov ih ne
moe upotrebiti. Zato je laovu teko da sakrije njihovu akciju
kada pokuava da sakrije doivljenu emociju, poto ih nije lako ni
inhibirati, ni suzbiti.
Zahtevajui od ispitanika da nam erno pokrenu svaki od svojih
facijalnih miia i da, takoe, poziraju emocije na svojim licima,
saznali smo koji se miii ne m ogu lako kontrolisati.7 Postoje neki
m iini pokreti koje jako mali broj ljudi moe nam erno da izvede.
Na prim er, samo oko deset procenata onih koje smo testirali moe
nam erno da povue ugao svojih usana nanie bez pokretanja m i
ia brade. Ipak, opazili smo da se oni miii koje je teko kontro
lisati pokreu onda kada osoba doivljava em ociju koja izaziva
126
Laganje
pokret tih miia. Na prim er, isti ljudi koji nisu mogli nam erno da
povuku ugao svoje usne nadole pokazae ovu akciju kada oseaju
tugu, alost ili bol. Mi smo mogli nauiti ljude kako da nam erno
pokrenu miie koje je teko kontrolisati, iako je, da bi se to desilo,
obino bilo potrebno na stotine sati. Ovi miii su pouzdani jer
osoba ne zna kako da poalje poruku m iiu da uestvuje u lanoj
ekspresiji. Moje razmiljanje je da ako osoba ne moe da poalje
poruku m iiu da se ukljui u lanu ekspresiju, onda toj osobi
nee biti lako ni da zaustavi i suzbije m iinu akciju koju, inae,
pokree doivljena emocija. Ako ne moe da nam erno pokrene
mii da bi falsifikovao ekspresiju, nee moi ni da dragovoljno
blokira kretanje miia da bi sakrio deo em ocionalne ekspresi
je.'
Postoje i drugi naini da se sakrije ekspresija doivljene em o
cije bez inhibiranja. Ekspresija moe biti m askirana, obino
osm ehom , ali to nee prekriti znake doivljene emocije na elu
i u oblasti gornjih onih kapaka. Isto tako, antagonistiki miii
mogu biti tako zategnuti da dre stvarnu ekspresiju pod kontro
lom na obrazu. Osm eh zadovoljstva se, na prim er, moe smanjiti
zbog pritiskanja usana i povlaenja miia brade nagore. esto,
m eutim , upotreba antagonistikih m iia moe sam a po sebi biti
znak prevare, poto njihova sprega sa m iiim a koji su ukljueni
u ekspresiju doivljene emocije moe uiniti da lice izgleda nepri
rodno, ukoeno ili kontrolisano. Najbolji nain da se sakrije d o
ivljena emocija bio bi taj da se potpuno inhibiraju pokreti onih
miia koji su ukljueni u ekspresiju. A to m oe biti teko ako
izraavanje emocije ukljuuje pouzdane facijalne miie.
elo je glavno mesto za pokrete pouzdanih miia. Ilustraci
ja pokazuje pokrete pouzdanih miia koji se deavaju kod
tuge, alosti, bola i, verovatno, kod krivice. (To je ona ista ekspre
sija koja je pokazana na ilustraciji 2, ali je na ilustraciji lake
obratiti panju samo na elo, jer je ostali deo lica bezizraajan.)
Zapazimo da su unutranji uglovi obrva povueni nagore. Zbog
ovog e, obino, gornji oni kapak poprim iti oblik trougla i poja* R azm o trio sam ovu ideju sa n e u ro lo z im a , p o z n av a o c im a lica ili em ocija, i on i su s m a
trali da je ovo gledite o p ra v d a n o i v e ro v atn o . P oto jo nije te stira n o , ovo gledite treba
tre tirati k ao h ip o tezu .
127
vie se izvesno boranje u centru ela. M anje od 15 procenata ljudi

koje smo testirali mogli su nam erno da proizvedu ovaj pokret.
On ne bi trebalo da postoji u lanim ekspresijama ovih emocija,
a trebalo bi da se pojavi onda kada osoba osea tugu ili bol (ili,
m oda, krivicu), uprkos pokuajim a da se sakriju ta oseanja. Ova
i druge ilustracije facijalne ekspresije prikazuju ekstrem nu verziju
izraza da bi se oblik ekspresije prikazao u to istijem vidu, iako
nije mogue predstaviti pojavljivanje i iezavanje facijalne akcije.
Da je intenzitet oseanja tuge bio slab, izgled ela bi bio isti kao na
ilustraciji , ali manje intenzivan. Kada se poznaje ema ekspre
sije, mogu se prepoznati ak i slabije verzije ekspresije, u kojima,
kao u stvarnom ivotu, vidim o pokret a ne statiku predstavu.
Ilustracija prikazuje pokrete pouzdanih m iia koji se jav
ljaju kod straha, zabrinutosti, uplaenosti ili uasa. Prim etim o da
su obrve podignute i privuene jedna drugoj. Ovu kom binaciju
pokreta je izuzetno teko izvesti voljno. Manje od deset procenata
ljudi koje smo testirali mogli su ovo da proizvedu nam erno. Ilu
stracija, takoe, pokazuje podignut gornji oni kapak i napregnut
donji kapak, to tipino oznaava strah. Ovi pokreti onih kapaka
se m ogu izgubiti kada osoba pokuava da sakrije strah, zbog toga
to ove pokrete nije teko kontrolisati. Pri tom e e poloaj obrva
verovatno ostati isti.
Ilustracije i 3D prikazuju pokrete obrva i onih kapaka koji
su karakteristini za ljutnju i iznenaenje. Nema karakteristinih
pokreta obrva i onih kapaka kada su u pitanju druge emocije.
Pokreti obrva i onih kapaka koji su prikazani na ilustracijam a
i 3D nisu pouzdani. Poto ove pokrete moe svako da izvede,
oni bi trebalo da se pojave u lanim ekspresijama i da lako budu
sakriveni. Uzeti su u obzir da bi zaokruili sliku o tom e kako obr
ve i oni kapci signalizuju emocije, tako da e razlika u odnosu na
izgled sa pouzdanim pokretim a, prikazanim na ilustracijam a
i , biti jasnija.
Pokreti obrva koji su prikazani na ilustracijam a i 3D - p o
dizanje ili sputanje - su najuestalije facijalne ekspresije. Ovi
pokreti obrva se esto koriste kao konverzacioni signali da bi se
naglasio ili istakao govor. Podignute obrve se upotrebljavaju kao
Laganje
128
znak uenja ili pitanja i kao amblem i kojima se pokazuje neverica i skepticizam. Taj mii koji vue obrve nadole, i privlai obrve
jednu drugoj, Darvin je nazvao miiem tekoe. On je bio u
pravu to je tvrdio da se ova akcija miia javlja kod bilo koje vrste
tekoe, od podizanja neeg tekog do reavanja sloenog aritm e
tikog problem a. Sputanje i privlaenje obrva je uobiajeno i za
zbunjenost, kao i za koncentraciju.
Ilustracija
Ilustracija
Ilustracija
Ilustracija 3D
129
Postoji jo jedna pouzdana facijalna radnja u predelu usta. Je

dan od najvanijih znakova ljutnje je suavanje usana. Crvena
oblast postaje manje vidljiva, ali usne nisu uvuene, niti je nuno
da budu pritisnute. Veini ljudi je teko da izvede ovaj miini
pokret i ja sam zapazio da se to esto javlja kada neko poinje da
se ljuti, ak pre nego to je i svestan tog oseanja. To je suptilan
pokret koji je, takoe, lako prikriti osm ehivanjem . Ilustracija 4
prikazuje kako ovaj pokret m enja izgled usana.
Otelova greka - neuspeh da se prepozna da jedna iskrena oso
ba, koja je osum njiena da lae, moe pokazati iste znake emocije
kao laov - moe kom plikovati interpretiranje pouzdanih faci
jalnih miia. Jedan neduno osum njieni ovek moe pokazati
pouzdan izraz straha, koji je prikazan na ilustraciji , zbog toga
to se uplaio da e biti lano optuen. Zabrinut da e ljudi m isli
ti da je laov ako izgleda uplaeno, on moe pokuati da sakrije
svoj strah tako da e se znaci straha, koje je teko sakriti, zadrati
samo u podruju njegovih obrva. Laov koji je uplaen da ne bude
uhvaen i koji pokuava da sakrije svoj strah verovatno pokazuje
istu ekspresiju. U estom poglavlju se objanjavaju naini kako da
se lovac na lai nosi sa ovim problem om .
Ilustracija 4
130
Laganje
Brokovljev rizik - neuspeh da se uzm u u obzir individualne

razlike, to moe prouzrokovati da laov ne pokae znake prevare,
dok ih iskrena osoba pokazuje - takoe m ora biti izbegnut u in
terpretaciji pouzdanih facijalnih miia. Neki ljudi - i psihopate i
roeni laovi - imaju jednu izvanrednu sposobnost da inhibiraju
facijalne znake svojih oseanja. U njihovom sluaju ne treba verovati ak ni pouzdanim facijalnim miiima. M nogi harizm atini
lideri su takvi izvanredni izvoai. Papa Jovan Pavle II je, kako n a
vode, pokazao svoju vetinu za vrem e svoje posete Poljskoj 1983.
godine.'
Samo nekoliko godina ranije, trajk radnika brodogradilita u
Gdanjsku zapalio je varnicu nade da bi kom unistiki rukovodi
oci mogli dopustiti neku politiku slobodu. M nogi su se uplaili
da bi, ako bi Leh Valensa, lider radnikog sindikata Solidarnost,
iao suvie daleko ili suvie brzo, sovjetske trupe um arirale u
Poljsku, kao to su to ranije uinile u Maarskoj, ehoslovakoj i
Istonoj Nemakoj. Sovjetske trupe su m esecim a izvodile vojne
vebe blizu granice sa Poljskom. Konano, reim koji je tolerisao Solidarnost predao se i poljska vojska, sa odobrenjem M o
skve, uzela je stvar u svoje ruke. General Jaruzelski je obustavio
aktivnost radnikih sindikata, ograniio aktivnost Leha Valense i
uveo vanredno stanje. Sada bi, posle osam naest meseci vanrednog
stanja, poseta pape, koji je Poljak, mogla im ati ozbiljne posledice.
Da li e papa pokazati da podrava Valensu, da li e njegovo p ri
sustvo ponovo razbuktati trajk, ubrzati pobunu, ili e on dati svoj
blagoslov generalu Jaruzelskom? Novinar Vilijam Safir je opisao
snim ljeni susret generala i pape:,,... Papa i lider-m arioneta osmehivali su se i rukovali. Papa razum e na koji nain se moe koristiti
javni nastup i on prilagoava svoju facijalnu ekspresiju takvim
dogaajima. Ovde je znak bio jasan: crkva i drava su postigle taj
ni sporazum , a politiki blagoslov koji je traio moskovski izabra
nik, poljski lider [Jaruzelski], dat je da bude em itovan i repriziran
na dravnoj televiziji.8
* N ae o su iv an je laganja je tak o s n a n o da m o ja u p o tre b a te rm in a laov za nekoga koga
p o tu ju - zvui p o g ren o . Kao to sam o b ja sn io u d ru g o m poglavlju, ja ne k o ristim te rm in
laov n a p e jo ra tiv a n n a in i, kao to u o b ja sn iti u p o sle n jem poglavlju, ve ru je m da su
neke lai m o ra ln o o pravdane.
Facijalni z n a ci prevare
131
Ne moe ni svaki politiki lider da tako vesto upravlja svojim

ekspresijama. Bivi predsednik Egipta, Anvar Sadat, pisao je o svo
jim tinejderskim pokuajim a da naui kako da kontrolie svoje
facijalne m iie:,,... Moj h o b ije bila politika. U to vrem e M usolini
je bio u Italiji. Ja sam video njegove slike i itao o tom e kako je on
m enjao svoje facijalne ekspresije za vrem e svojih javnih obraanja
narodu, zauzimajui razliite poze da bi pokazao snagu ili agresi
ju, tako da su ga ljudi mogli gledati i iz samih njegovih crta odgo
netnuti snagu i m o. Bio sam tim e fasciniran. Stajao sam kod kue
ispred ogledala i pokuavao da im itiram tu zapovedniku ekspre
siju, ali su za m ene rezultati bili veoma razoaravajui. Sve to se
dogodilo bilo je to da su miii mog lica postali veoma um orni.
To je bolelo.9
Iako nije bio u stanju da falsifikuje svoje facijalne ekspresije,
Sadatov uspeh u tajnom kovanju plana da se pridrui sirijsko-egipatskom iznenadnom napadu na Izrael 1973. godine pokazuje da
je on, ipak, bio vet u varanju. Nema kontradikcije. Prevara ne
zahteva vetinu falsifikovanja ili prikrivanja facijalne ekspresije,
telesnog pokreta ili glasa. To je jedino neophodno kod linih p re
vara, kada su laov i rtva u direktnom kontaktu licem u lice, kao
prilikom susreta u kom e je H itler tako veto prevario em berlena. Kako kau, Sadat nikada nije pokuao da sakrije svoja p ra
va oseanja u direktnom susretu sa svojim protivnicim a. Prem a
Ezeru Vajcmanu, izraelskom m inistru odbrane, koji je direktno
pregovarao sa Sadatom posle rata 1973. godine: O n nije ovek
koji zadrava svoja oseanja za sebe: ona su odm ah oigledna u
njegovoj ekspresiji, a takoe i u njegovom glasu i gestovim a.10
Individualne razlike se upliu u interpretaciju pouzdanih faci
jalnih miia, na jo jedan specifiniji nain. To se pre svega o d
nosi na konverzacione facijalne signale koje sam ranije pom enuo.
Neki konverzacioni signali veoma lie na ilustrativne pokrete
ruku, ime se postie naglaavanje odreenih rei pri izgovoru.
Veina ljudi ili sputa ili podie svoje obrve (kao to je pokaza
no na ilustracijam a i 3D). Jako mali broj ljudi koristi pokret
obrva karakteristian za tugu ili strah (ilustracije i ) da bi
se naglasio govor. Kod onih koji to ine ti pokreti nisu pouzdani.
132
Laganje
G lum ac-reiser Vudi Alen je osoba iji pokreti obrva nisu pouz
dani. On koristi pokret obrve koji je karakteristian za tugu da bi
naglasio govor. Dok veina ljudi podie ili sputa svoje obrve da
bi naglasila re, Vudi Alen, um esto toga, obino povlai unutranji
ugao svojih obrva nagore. To je deo onoga to m u daje tako paljiv
ili em patian izgled. Drugi ljudi, koji kao Vudi Alen koriste pokret
obrve koji je karakteristian za tugu da bi neto naglasili, te pokre
te mogu lako da naine nam erno. Trebalo bi da takvi ljudi m ogu
da koriste te pokrete u lanoj ekspresiji i sakriju ih kada odaberu
da to uine. Oni lako upotrebljavaju miie koje veina ljudi ne
moe. Lovac na lai moe rei da ne moe da se osloni na te miie
ako osum njieni esto koristi takve pokrete za naglaavanje.
Trei problem moe kom plikovati interpretaciju rada pouzda
nih facijalnih miia i drugih znakova prevare: m oe se koristiti
pozorina tehnika da se ti miii pokrenu na akciju i uestvuju
u oblikovanju lane ekspresije. Tehnika glume Stanislavskog (takoe poznata kao m etodina gluma) ui glumca kako da tano
pokae emociju, uei ga kako da se seti emocije i ponovo je doi
vi. Pri kraju prethodnog poglavlja spom enuo sam nae korienje
ove tehnike glume u prouavanju autonom nog nervnog sistema.
Kada glumac koristi ovu tehniku njegove facijalne ekspresije nisu
izvedene voljno, ve su proizvod ponovo doivljene emocije i, kao
to nae prouavanje sugerie, moe biti probuena fiziologija
emocije. Ponekad, kada ljudi ne m ogu da naprave pokrete koji
su prikazani na ilustracijam a ili , traim od njih da koriste
tehniku Stanislavskog, instruirajui ih da ponovo doive oseanje
tuge ili straha. Tada e se esto pojaviti oni facijalni pokreti koje
oni nisu mogli da izvedu nam erno. Laov bi, takoe, mogao da
koristi tehniku Stanislavskog i, ako je upotrebi, onda ne bi trebalo
da se pojave znaci lane ekspresije, jer ona u tom smislu i nije
lana. Pouzdani facijalni miii bi se aktivirali u takvim neistini
tim ekspresijama laova zbog toga to laov osea lanu emociju.
Linija izm eu lanog i istinitog postaje nejasna kada su emocije
proizvedene uz pom o tehnike Stanislavskog. to je jo gore, oso
ba koja uspe da prevari sebe poinje i sama da veruje da je njena
la istina. Takvi laovi se ne m ogu otkriti. Verovatno m ogu biti
uhvaeni samo oni laovi koji su svesni da lau.
133
Do sada sam opisao tri naina na koja sakrivena oseanja mogu

procuriti: mikroekspresije; ono to se moe videti pre suzbijanja;
i ono to se zadrava na licu zbog toga to nije m ogue inhibirati
akciju pouzdanih facijalnih miia. Veina ljudi veruje u etvrti
izvor koji izdaje sakrivena oseanja - oi. Verovanje da su oi p ro
zori due, zapravo, znai da oi otkrivaju najistinitija unutranja
oseanja. Antropolog M argaret M id citirala je sovjetskog profe
sora koji se nije slagao s tim: revolucije smo imali obiaj da
kaemo: Oi su ogledalo due. Oi, ipak, m ogu varati - ali, kako?
U vaim oim a se m oe videti predanost koju tada stvarno ne
oseate. Moete, takoe, pokazati da ste pribrani ili iznenaeni.11
Ovo neslaganje o tom e da li oim a treba verovati ili ne moe biti
razreeno samo ako pojedinano razm otrim o svaki od pet izvora
inform acija koje se tiu ovog dela lica. Zapravo, samo tri od pet
izvora inform iu posm atraa o curenju ili o znacim a prevare.
Na prvom m estu su prom ene u izgledu oiju koje nastaju usled
aktivnosti miia oko one jabuice. Ti miii m enjaju oblik o
nih kapaka, otkrivenost beonjae i duice i uoptenu impresiju
koju neko form ira posm atrajui oi. Neke od tih prom ena koje su
proizveli ovi miii prikazane su na ilustracijam a , , i 3D,
ali, kao to je ve spom enuto, pokreti tih miia ne daju pouzdane
znake prevare. Relativno je lako voljno pokrenuti te miie i in
hibirati njihove pokrete. Nee iscureti m nogo inform acija, osim
onih koje izlete kroz m ikroekspresiju ili suzbijenu ekspresiju.
U sm erenost pogleda je drugi izvor inform acija o tom e da li
neko lae ili ne. Pogled m enja pravac kod brojnih emocija: nadole
kod tuge, dole ili u stranu kod stida ili krivice, te u stranu kod o d
vratnosti. Ipak, ak ni laov koji se osea krivim verovatno nee
m nogo skretati svoj pogled, poto laovi znaju da svako oekuje
da otkrije prevaru na taj nain. Sovjetski profesor, koga je citirala
M argaret Mid, zapazio je da je lako kontrolisati pravac neijeg
pogleda. Zaprepaujue je to da su ljudi neprekidno podloni
obm ani ukoliko su laovi dovoljno veti da ne skreu svoj pogled.
Jedna od stvari kojom je ovani Viljoto, ovek koji je moda
oenio sto ena, privukao Patriu G ardner bila je ta potena crta
da je gleda pravo u oi, izjavila je ona jue na suenju (on je o p
tuen za bigam iju).12
134
Laganje
Trei, etvrti i peti izvor m nogo vie obeavaju, pruajui dragocenije inform acije kada su u pitanju znaci curenja ili prevare.
Treptanje se moe izvesti voljno, ali to je, takoe, jedna nehotina
reakcija koja postaje uestalija kada su ljudi em ocionalno uzbu
eni. Zenice se ire kada su ljudi em ocionalno uzbueni, ali ne
postoji voljni nain koji ma kome daje pravo da ovu prom enu
napravi po svom izboru. irenjem enica rukovodi autonom ni
nevni sistem, koji, takoe, dovodi do prom ena u luenju pljuva
ke, disanju i znojenju, kao to je spom enuto u etvrtom poglavlju.
Osim toga, autonom ni nervni sistem takoe dovodi i do nekih
facijalnih prom ena koje su opisane u daljem tekstu. Iako uestalije
treptanje i irenje enica pokazuju da je osoba em ocionalno uz
buena, te prom ene ne otkrivaju o kojoj je emociji re. To m ogu
biti znaci uzbuenosti, ljutnje ili straha. Treptanje i irenje enica
m ogu biti dragoceni znaci curenja samo kada je oigledno da
osoba doivljava neku em ociju koja odaje da ona lae. U tom slu
aju lovac na lai moe da iskljui m ogunost da su to znaci stra
ha koje ispoljava neduna osoba plaei se da ne bude pogreno
procenjena.
Suze, peti i poslednji izvor inform acija u oblasti oka, takoe su
produkt aktivnosti autonom nog nervnog sistema, ali suze su spe
cifini znaci za neke, a ne za sve emocije. Suze se javljaju kod bola,
tuge, olakanja, nekih formi uivanja i nekontrolisanog smejanja.
One m ogu propustiti bol ili tugu kada su drugi znaci sakriveni,
m ada mislim da bi obrve takoe pokazale emociju, a osoba bi, ako
suze krenu, brzo priznala sakriveno oseanje. Suze radosnice ne bi
trebalo da procure ako je smejanje samo po sebi ugueno.
A utonom ni nervni sistem proizvodi i druge vidljive prom ene
na licu: crvenilo, bledilo i znojenje. Ba kao to je sluaj i sa d ru
gim facijalnim i telesnim prom enam a koje proizvodi autonom ni
nervni sistem, teko je sakriti da je lice pocrvenelo, prebledelo ili
se oznojilo. Nije sigurno da li je znojenje, slino pojaanom trep
tanju oka i irenju enica, znak buenja bilo koje emocije ili je,
um esto toga, specifino samo za jednu ili dve emocije. Vrlo malo
se zna o crvenjenju lica ili njegovom bledilu.
Pretpostavlja se da crvenjenje moe biti znak zbunjenosti, ali
se moe javiti i kod stida, a m oda i kod krivice. Kae se da je cr-
135
venjenje uobiajenije za ene nego za mukarce, iako razlog za to

nije poznat. Kroz crvenjenje bi mogla procuriti inform acija da je
laov zbunjen ili postien zbog neega to krije, ili bi mogla p ro
curiti i sama zbunjenost koja se prikriva. Lice, takoe, pocrveni
kada se neko naljuti i niko ne zna kako bi se to crvenjenje moglo
razlikovati od onog kad je neko zbunjen ili postien. Verovatno je
da su i jedno i drugo crvenjenje povezani sa irenjem perifernih
krvnih sudova koe, ali bi se crvenilo ljutnje i crvenilo zbunjenosti ili stida mogli razlikovati po stepenu, po oblastim a lica koje su
zahvaene ili po trajanju. M islim da lice crveni samo onda kada se
ljutnja ne kontrolie ili kada osoba pokuava da kontrolie ljutnju
koja je na ivici da eksplodira. Ako je to tako, onda bi obino p o
stojao i drugi znak ljutnje na licu ili u glasu, a lovac na lai ne bi
m orao da se osloni samo na obojenost lica da bi otkrio ovu em o
ciju. Kod kontrolisanije ljutnje lice moe pobeleti ili prebledeti,
kao to moe i kod straha. ak i onda kada su neije ekspresije
ljutnje ili straha sakrivene mogla bi procuriti inform acija da je
osoba prebledela. Zapanjujue je koliko su malo prouavane suze,
crvenjenje zbog zbunjenosti, stida i ljutnje, ili bledilo lica u vezi sa
ekspresijom ili sakrivanjem specifinih emocija.
Poto smo se do sada bavili tim e kako lice m oe da izda sakri
vene emocije, preim o na facijalne znake koji ukazuju na to da
je ekspresija lana i da emocija nije zaista doivljena. Jedna ve
pom enuta m ogunost jeste da pokreti pouzdanih miia ne m ogu
biti deo lane ekspresije dok god ne postoji problem kao u sluaju
Vudija Alena ili Stanislavskog. Postoje tri druga znaka koja sugeriu da je ekspresija lana: asimetrija, vrem enska usaglaenost i
njeno m esto u toku razgovora.
U asimetrinoj facijalnoj ekspresiji iste akcije se pojavljuju na
obe strane lica, ali su akcije jae na jednoj nego na drugoj strani.
Njih ne treba meati sa unilateralnim ekspresijama, onim koje se
pojavljuju samo na jednoj strani lica. Takve jednostrane facijalne
akcije nisu znaci emocije, izuzev ekspresij prezira u kojima je p o
dignuta gornja usna ili je ugao usne stisnut na jednoj strani. Umesto toga, unilateralne ekspresije se koriste u am blem im a kao to
je namigivanje ili skeptino podizanje jedne obrve. Asim etrine
136
Laganje
ekspresije su tananije, m nogo uobiajenije i m nogo interesantnije

nego one unilateralne.
Naunici koji su se zainteresovali za otkria koja su ukaziva
la na to da je desna m odana hemisfera, izgleda, specijalizovana
za emociju, mislili su da bi jedna strana lica m ogla biti em ocio
nalnija. Poto desna hem isfera kontrolie mnoge miie na levoj
strani lica, a leva hem isfera kontrolie mnoge miie na desnoj
strani lica, neki naunici su sugerisali da e emocija biti jae izra
ena na levoj strani lica. Pokuavajui da procenim nepravilnosti
u jednom od njihovih eksperim enata, sluajno sam otkrio kako
asim etrija moe biti znak prevare. Neiskrene ekspresije, u kojima
su pokreti neznatno jai na jednoj strani lica nego na drugoj, jesu
znak da pokazano oseanje nije doivljeno.
Do toga je dolo jer grupa istaknutih naunika, koji su tvrdili
da su otkrili kako je prikazana emocija najjaa na levoj strani lica,
nije koristila sopstvene m aterijale, ve je pozajmila fotografije lica
od mene. Prouavao sam njihove nalaze paljivije nego inae i
m ogao da uoim stvari koje oni nisu videli, a koje sam ja - kao
neko ko je fotografisao lica - znao. Harold Sakejm i njegove ko
lege su presekli svaku od naih facijalnih slika napola da naprave
duplu levu i duplu desnu fotografiju, svaku sliku celog lica sasta
vili su koristei odraz jedne ili druge strane lica u ogledalu. Ljudi
su procenili da je emocija intenzivnija kada su videli duple leve,
a ne duple desne slike.13 Prim etio sam da je postojao jedan izuze
tak - nije bilo razlike u procenam a slika sree. Sakejm nije dobio
m nogo od ovoga, ali ja jesam. Znao sam, kao onaj koji je fotogra
fisao, da su slike sree bile jedine stvarne em ocionalne ekspresije.
Ostale em ocionalne ekspresije sam dobio traei od m ojih m ode
la da voljno pokrenu pojedine m iie lica. Snimio sam slike sree
hvatajui m odele dok su se zabavljali, ne oekujui fotografisanje.
Povezivanje ovoga sa studijam a m odanih oteenja i facijalne
ekspresije, koje sam opisao na poetku ovog poglavlja, sugerisalo
je sasvim drugaiju interpretaciju facijalne asimetrije. Ova p ro u
avanja su pokazala da voljne i nevoljne ekspresije ukljuuju ra
zliite nervne puteve, a, zavisno od toga gde je m ozak oteen, kod
jednih moe doi do pogoranja, ali ne i kod drugih. Poto voljne i
Facijalni z naci p revare
137
nevoljne ekspresije m ogu biti nezavisne jedne od drugih, ne m ora

da znai da ako je jedna bila asim etrina to m oraju biti i ostale.
Poslednja kockica logike bila je zasnovana na dobro utvrenoj i
njenici da m odane hem isfere upravljaju voljnim, a ne nevoljnim
facijalnim pokretom ; na nevoljan nain upravljaju nie, prim itiv
nije oblasti mozga. Razlike izm eu leve i desne hem isfere trebalo
bi da utiu na voljne, a ne na nevoljne em ocionalne ekspresije.
Sakejm je otkrio, po m om miljenju, upravo suprotno od onoga
to je m islio da je dokazao. Nije se radilo o tom e da se dve strane
lica razlikuju u facijalnoj ekspresiji. Um esto toga, do asim etrije je
dolazilo ba kada je ekspresija bila nam erna, voljna, odglum ljena,
pozirana na neiji zahtev. Kada je ekspresija bila nevoljna, kao kod
spontano srenih lica, postojala je neznatna asim etrija. Asimetrija
je znak da ekspresija nije doivljena.14 Mi smo izveli brojne ek
sperim ente da bism o testirali ove ideje, uporeujui nam erne sa
spontanim , nenam ernim ekspresijama.
Kad je re o ovome, nauni argum ent je bio jak, a tek skoro
je izala na videlo delim ina saglasnost - ba u vezi sa pokreti
m a koji su ukljueni u pozitivne em ocionalne ekspresije. Veina
istraivaa se sada slae sa naim nalazom da, kada ekspresija
nije doivljena, glavni mii koji je ukljuen u osm ehivanje deluje
jae na jednoj strani lica. Kada smo traili od ljudi da se nam erno
osm ehuju ili poziraju sreu, otkrili smo asim etriju, kao to smo
je dobili kada smo ispitivali osm ehe koje osobe ponekad pokazu
ju dok gledaju jedan od naih groznih filmova. Tipino, facijalna
aktivnost je bila neznatno jaa na levoj strani lica ako je osoba
bila desnoruka. Kod prirodnih, doivljenih osm eha otkrili smo
m nogo rede pojavljivanje asim etrinih ekspresija i nije bilo ten
dencije da one koje su asim etrine budu uglavnom jae na levoj
strani lica.15
Asim etriju smo, takoe, otkrili u nekim pokretim a koji su
ukljueni u izraavanje negativnih emocija, kada su pokreti pro
izvedeni nam erno, ali ne kada su bili deo spontanog izraavanja
emocije. Ponekad su pokreti jai na levoj, ponekad na desnoj stra
ni lica, ponekad nem a asim etrije. Pored osmeha, pokret sputanja
obrve, koji je esto deo izraza ljutnje, obino je jai na levoj strani
138
Laganje
lica kada je pokret nainjen nam erno. Pokret koji proizvodi boranje nosa, i koji je ukljuen u izraavanje oseanja odvratnosti, i
razvlaenje usana unazad prem a uima, to je otkriveno kod stra
ha, obino su jai na desnoj strani lica ako su pokreti nainjeni
nam erno. Ovi nalazi su upravo objavljeni i nije jo sigurno da li e
oni ubediti one koji, kao Sakejm, zagovaraju asim etriju u em ocio
nalnim ekspresijam a.16
Nisam m islio da bi ovo bilo znaajno za lovca na lai. A sim etri
ja je obino tako suptilna da sam mislio da je niko ne moe uoiti
bez preciznog merenja. Pogreio sam. Kada smo od ispitanika tra
ili da procene da li su ekspresije bile sim etrine ili asim etrine
oni su pogaali m nogo ee nego to smo oekivali, iako su te
procene morali da naprave bez usporenog snim ka ili ponovnog
gledanja.17O ni su imali povlasticu da ne m oraju da rade jo neto.
Mi jo ne znam o da li e ljudi biti u stanju da to rade tako dobro
kada, pored toga, m oraju da gledaju i pokrete tela, sluaju govor
i odgovaraju osobi sa kojom razgovaraju. Veoma je teko smisliti
eksperim ent koji bi to tano utvrdio.
Verovatno je da su m noge asim etrine facijalne ekspresije n e
doivljene, ali asim etrija nije siguran dokaz da je ekspresija lana.
Neke doivljene ekspresije jesu asim etrine, ali je tano da mnoge
od njih to nisu. Slino tome, odsustvo asim etrije nije dokaz da je
ekspresija doivljena - lovac na lai ih moe prevideti a, nezavi
sno od ovog problem a, nije svaka, nam erna, nedoivljena ekspre
sija asim etrina, iako veina jeste. Lovac na lai nikada ne treba da
se osloni na jedan znak prevare; mora ih biti mnogo. Facijalni znaci
prevare treba da budu potvreni javljanjem znakova u glasu, u
recima ili na telu. Nijedan znak na licu ne bi trebalo interpretira
ti ukoliko se ne javi ponovo, ili ak uoljivije, ako nije potvren
facijalnim znakom druge vrste. Ranije su objanjena tri izvora
proputanja ili tri naina na koje lice odaje sakrivena oseanja aktivnost pouzdanih facijalnih miia, oi i prom ene u izgledu
lica koje prouzrokuje autonom ni nervni sistem. Uz jo dva znaka,
asim etrija pripada grupi znakova koji ne ukazuju na proputanje
onoga to je sakriveno, ve na to da je ekspresija koju posm atram o
lana. Vremensko usaglaavanje predstavlja drugi izvor znakova
prevare.
139
Vremensko usuglaavanje obuhvata celokupno trajanje facijalne

ekspresije, kao i to koliko je vrem ena potrebno da se ona pojavi
(vreme nastanka) i nestane (vreme nestanka). Sve tri kom ponente
m ogu predstavljati znake prevare. Ekspresije koje traju neuobia
jeno dugo - sigurno deset sekundi ili vie, a inae traju pet sekun
di - verovatno su lane. Veina doivljenih ekspresija ne traje toli
ko dugo, osim ukoliko neko ne doivi vrhunsko iskustvo, najveu
ushienost, bes koji kulja ili duboku depresiju; prave em ocionalne
ekspresije se ne zadravaju na licu vie od nekoliko sekundi. ak
i u ovim ekstrem nim stanjim a ekspresije retko traju toliko dugo;
um esto toga, pojavljuje se veliki broj kraih ekspresija. Ekspresije
koje traju dugo obino su am blem i ili tobonje ekspresije.
vrsto i pouzdano pravilo o znacim a prevare za vreme javlja
nja i prestajanja ekspresije postoji jedino u sluaju iznenaenja. I
javljanje, i prestajanje, i trajanje ekspresija, sve to m ora biti kratko,
m anje od sekunde, ako je iznenaenje pravo. Ako je due, to je
tobonje iznenaenje (osoba izigrava iznenaenje), ili iznenae
nje kao amblem (osoba sm era da pokae iznenaenje), ili lano
iznenaenje u kom e osoba pokuava da izgleda iznenaeno onda
kada nije. Iznenaenje je uvek veom a kratka emocija, traje samo
dotle dok iznenaena osoba ne shvati ta se to neoekivano dogo
dilo. Iako veina ljudi zna da odglum i iznenaenje, samo nekoliko
njih bi moglo da to uradi tako ubedljivo u pogledu brzog javljanja
i nestajanja ekspresije, to je bitna odlika prirodnog iznenaenja.
Jedna pria iz novina je pokazala koliko moe biti korisna prava
ekspresija iznenaenja.
ovek koji je n e p rav e d n o okrivljen za o ru an u pljaku o slo b o e n je posle
tuioevog zap aanja da je njegova reakcija n a kriv in u p re su d u obelodanila novi dokaz koji je p o tv rd io d a je Vejn M ilto n nevin. P o m o n ik d r av
nog tuio ca Tom Sm it je rekao da je znao da je n eto n ep rav e d n o p o to
je video kako se M iltonovo lice srozava kada ga je p o ro ta prolog m eseca
op tuila da je u pljaki u k ra o 200 dolara u k o m p an iji A popka gas.1
Sve ostale em ocionalne ekspresije mogu biti veoma kratke,

m ogu preleteti licem i otii u sekundi, ili mogu potrajati nekoliko
sekundi. Pojavljivanje i nestajanje ekspresije moe biti iznenadno
140
Laganje
ili postepeno. To zavisi od konteksta u kome se ekspresija deava.

Zamislim o potinjenog koji glumi da uiva u glupoj ali koju nje
gov nam etljivi ef pria po etvrti put, iako ne poseduje smisao za
hum or i dobro pamenje. Koliko je vremena potrebno da se poja
ve pokreti osm ehivanja zavisi od kulm inacije hum ora - da li je to
postepeno, sa blago hum oristinim elem entim a ili iznenadno. Za
koliko e se vrem ena pokreti osm ehivanja izgubiti zavisi od vrste
ale - koliko je vrem ena potrebno da se pria razume. Svako je u
stanju da se osm ehne na neki nain da bi odglum io uivanje, ali je
m anje verovatno da e laov tano vremenski usaglasiti javljanje i
nestajanje takvog osm eha sa okolnostim a koje zahteva kontekst.
Tano mesto jedne ekspresije u odnosu na tok govora, prom ene
glasa i pokrete tela su trei izvor znakova prevare koji ukazuju
na to da je ekspresija lana. Zam islim o da neko glum i ljutnju i
kae: Sit sam tvog ponaanja. Ekspresija ljutnje je verovatnije
lana ako dolazi posle izgovorenih rei, nego ako se pojavljuje na
poetku ili ak jedan trenutak pre nego to se izgovori reenica.
Ima, verovatno, manje slobode u pogledu pravog m esta facijal
ne ekspresije nego u pokretim a tela. Zam islimo laova koji je sit
neijeg ponaanja i koji lupi pesnicom o sto. Ako je ekspresija
ljutnje dola posle lupanja pesnicom , ona je, verovatno, lana. Fa
cijalne ekspresije koje nisu sinhronizovane sa telesnim pokretom
verovatno predstavljaju znake prevare.
Diskusija o facijalnim znacim a prevare ne bi bila kom pletna
bez razm atranja jedne od najuestalijih facijalnih ekspresija osmeha. Osmesi su jedinstveni m eu svim facijalnim ekspresi
jama. Potreban je samo jedan m ii da se pokae zadovoljstvo,
dok veina drugih emocija zahteva akciju tri do pet miia. Ovaj
jednostavni osm eh je ekspresija koja je najlaka za prepoznavanje.
Mi smo otkrili one osm ehe koji se m ogu videti sa vee udaljenosti
(od 300 stopa) i one sa kraim izlaganjem nego druge em ocional
ne ekspresije.19 Teko je na osm eh ne odgovoriti osm ehom ; ljudi
to ine ak i kada odgovaraju na osm eh prikazan na fotografiji.
O nim a koji se bave reklam om dobro je poznato da ljudi uivaju
dok gledaju kako se drugi osm ehuju.
Osmesi su, verovatno, najpotcenjivanije facijalne ekspresije,
mnogo komplikovanije nego to veina ljudi shvata. Postoji tuce
141
osm eha koji se m eusobno razlikuju po izgledu i poruci koju

prenose. Ima m nogo pozitivnih emocija koje se izraavaju smeenjem - uivanje, fiziko ili ulno uivanje, zadovoljstvo i veselost,
da pom enem samo nekoliko. Ljudi se takoe smee kada se oseaju jadno. Ovi osmesi nisu isto to i lani koji se koriste da se ubede
drugi da su doivljena pozitivna oseanja onda kada nisu, esto
m askirajui ekspresiju negativne emocije. Mi smo skoro otkrili da
veliki broj ljudi moe biti zavaran ovim lanim osmesima. Imali
smo ispitanike koji su gledali iskljuivo osm ehe studentkinja vi
soke m edicinske kole u naem eksperim entu i procenjivali da li
je svaki osm eh bio pravi (pokazan dok je studentkinja gledala p ri
jatan film), ili laan (pokazan dok je studentkinja krila negativne
emocije izazvane naim krvavim filmom). Ispitanici su samo p o
nekad, i to sluajno, tano procenjivali. Ja verujem da problem nije
bio sam o u neuspehu da se prepoznaju lani osmesi, ve u uoptenijem nedostatku razum evanja koliko razliitih vrsta osm eha
postoji. Laan osmeh se ne moe razlikovati od iskrenog ukoliko
se ne zna po em u svaki osm eh lii i razlikuje se od svih drugih
najvanijih vrsta iz porodice osmeha. Pratim o opise osamnaest
razliitih vrsta osm eha - nijedan od njih nije osm eh prevare.
Zajedniki elem ent za veinu lanova iz porodice osm eha je
vidljiva prom ena koju proizvodi mii zygomatic major. Ovaj m i
i se prua od jagodinih kostiju nadole, preko lica, vezujui se za
uglove usana. Kada je kontrahovan, zygomatic major vue uglove
usana nagore, u stranu, ka jagodicama. Jak pokret ovog miia,
takoe, rastee usne, povlai obraze nagore, skuplja kou ispod
oiju u vidu kesica i stvara bore pored spoljanjih uglova oiju.
(Kod nekih osoba ovaj mii, takoe, neznatno povlai nadole vrh
njihovog nosa; kod nekih drugih e, ak, neznatno biti povuena
koa blizu uiju.) Drugi miii se ujedinjuju sa zygomatic majo
rom da bi oblikovali razliite lanove porodice osm eha, a nekoliko
osm eha ne proizvodi zygomatic, ve neki drugi miii.
Jednostavna akcija zygomatic majora proizvodi osm eh koji je
karakteristian za izraavanje prirodnih, nekontrolisanih, pozi
tivnih emocija. N ijedan drugi mii u donjem delu lica ne ulazi u
ovaj doivljeni osmeh. Jedini pokret koji se, takoe, moe pojaviti
142
Laganje
na gornjem delu lica je zatezanje miia oko oiju. Ovaj mii p ro

izvodi veinu prom ena na gornjem delu lica, koje takoe mogu
nastati usled jake kontrakcije zygomatic majora (podignuti obraz,
koa skupljena u vidu kesica ispod oka i bore pored spoljanjih
uglova oiju). Ilustracija 5A pokazuje stvarni osm eh (kao izraz
doivljene emocije, prim. prev). Doivljeni osm eh traje due i in
tenzivniji je kada su pozitivna oseanja ekstrem nija.2" Verujem da
su svi pozitivni em ocionalni doivljaji - uivanje u drugoj oso
bi, srea usled olakanja, zadovoljstvo zbog taktilne, auditivne ili
vizuelne stimulacije, zabavljanje, zadovoljstvo - praeni doivlje
nim osm ehom , a da se razlikuju samo u vremenskoj usaglaenosti
i intenzitetu ove m iine akcije.
Osm eh straha na ilustraciji 5B nem a nieg zajednikog sa p o
zitivnim em ocijama, ali je ponekad pogreno shvaen. Njega p ro
izvodi mii risorious koji vue uglove usana horizontalno prem a
uima, tako da su usne razvuene i form iraju pravougaoni oblik.
Risorious potie od latinske rei koja znai smejanje, ali se ova m i
ina akcija deava uglavnom sa strahom , ne sa smejanjem . Kon
fuzija je, verovatno, nastala zbog toga to se ponekad, kada risorius
vue usne horizontalno, uglovi izvijaju nagore, liei na vrlo iro
ko razvuenu verziju doivljenog osm eha (koji je izraz pozitivnih
emocija, prim. prev.). U facijalnoj ekspresiji straha pravougaono
oblikovana usta (sa izvijenim uglom usne nagore ili bez toga) bie
praena obrvam a i oim a koji su prikazani na ilustraciji .
Prezrivi osm eh je jo jedan pogrean naziv, jer ova ekspresija
nem a m nogo zajednikog sa pozitivnim oseanjima, iako se e
sto tako tum ai. Verzija prezira koja je prikazana na ilustraciji 5C
obuhvata zatezanje miia u uglovima usana, stvaranje m iinog
ispupenja u uglovima i oko njih, esto rupicu, i blagu iskoenost
uglova usana nagore.' I u ovom sluaju je iskoenost uglova usa
na nagore akcija koja prouzrokuje konfuziju, zato to je karak
teristina i za doivljeni osm eh (osm eh koji prikazuje pozitivne
emocije). Drugi zajedniki elem ent je rupica, koja se ponekad p o
javljuje kod doivljenog osmeha. Glavna razlika izm eu prezrivog
osmeha i doivljenog osm eha je zategnutost uglova usana, koja je
prisutna kod prezira a ne postoji kod doivljenog osmeha.
* Prezir, takoe, m oe b iti p o k a za n u je d n o stra n o j verziji ove ekspresije, u kojoj ;e ugao
je d n e u sn e zateg n u t i p o m a lo p o d ig n u t.
Facijalni z naci p revare
Ilustracija 5A:
Iskreni osmeh
Ilustracija 5C:
Prezrivi osmeh
143
Ilustracija 5B:
Osmeh uplaene osobe
144
Laganje
Kod priguenog osm eha osoba stvarno osea pozitivne emocije

ali pokuava da pokae kako su ova oseanja manje jaka nego to
su u stvari. Cilj je priguiti (ali ne i uguiti) ekspresiju pozitivnih
emocija, zadravajui i ekspresiju i m oda em ocionalni doivljaj
u okviru doputenih granica. Usne m ogu biti pritisnute, uglovi
usana zategnuti, donja usna gurnuta gore, uglovi usana povue
ni dole, ili se bilo koja kom binacija ovih akcija m oe sjediniti sa
jednostavnim osm ehom . Ilustracija 5D pokazuje priguen osmeh
sa tri priguene m iine akcije stopljene sa m iinom akcijom d o
ivljenog osmeha.
Paeniki osmeh potvruje da su doivljene negativne emocije.
To nije pokuaj da se neto sakrije ve facijalna ilustracija da se
neko osea jadno. Paeniki osm eh, takoe, obino znai da osoba
koja ga pokazuje nee, bar u tom trenutku, m nogo protestovati
zbog svoje patnje. Osoba e se naceriti i podneti to. Mi smo videli ovaj paeniki osm eh na licima ispitanika dok su sedeli sami
u naoj laboratoriji i gledali jedan od naih krvavih filmova, nesvesni nae skrivene kamere. esto se javljao na sam om poetku,
kada je izgledalo da oni poinju da postaju svesni stravinosti n a
ih filmova. Takoe smo videli paeniki osm eh na licima depre
sivnih pacijenata, kao izraz njihovog nesrenog stanja. Paeniki
osmesi su esto asim etrini. Oni su, esto, nalepljeni na ekspresiju
negativnih emocija, ne m askiraju je, ve joj se pridruuju ili se
pojavljuju ubrzo posle nje. Ako usvojimo to da je paeniki osmeh
pokuaj da se kontrolie ekspresija straha, ljutnje ili bola, on moe
izgledati veoma slino priguenom osm ehu. Stisnute usne, donja
usna gurnuta nagore zahvaljujui kontrakciji miia brade i zate
gnuti uglovi usana ili oboreni nadole - m ogu sluiti da kontroliu
provalu nekog od ovih negativnih oseanja. Postoji kljuna ra
zlika izm eu ove verzije paenikog osm eha (koji je prikazan na
ilustraciji 5E) i priguenog osm eha - to je odsustvo bilo kakvog
dokaza o zategnutosti miia oko oiju. Akcija tog miia prou
zrokuje povlaenje koe oko oka i bore pored spoljanjih uglova
oiju, to je sastavni deo priguenog osm eha jer je zadovoljstvo
doivljeno; kod paenikog osm eha zadovoljstvo nije doivljeno i
ovih prom ena nema. Paeniki osm eh moe, takoe, pokazati na
elu i u obrvama priznavanje doivljenih negativnih emocija.
Ilustracija 5D:
Prigueni osmeh
145
Ilustracija 5E:
Paeniki osmeh
Meavina dveju ili vie emocija, koje su doivljene istovremeno,

pokazuje se u istoj facijalnoj ekspresiji. Bilo koja emocija moe
biti pom eana sa bilo kojom drugom . Ovde smo se bavili samo
ekspresijom emocija koje su esto pom eane sa pozitivnim em o
cijama. Kada ljudi uivaju to su ljuti m eavina uivanja i ljutnje
e se pokazati u suavanju usana i, ponekad, u podizanju gornje
usne, uz doivljeni osm eh, sa istim gornjim delom lica kao na ilu
straciji . (Ovo bi se, takoe, moglo nazvati surovim osm ehom
ili sadistikim osm ehom .) U ekspresiji uivanja u preziru doiv
ljeni osm eh se stapa sa stisnutim uglom usana (jednim ili oba).
Tuga i strah, takoe, m ogu biti praeni uivanjem, kao kod onih
koji prave h oror i m elodram atine filmove i knjige. U meavini
uivanja i tuge uglovi usana m ogu biti povueni nadole, pored
toga to ih doivljeni osm eh vue nagore, ili se doivljeni osmeh
moe samo pripojiti gornjem delu lica koje je prikazano na ilu
straciji . Meavina uivanja i straha pokazuje da je gornji deo
lica isti kao na ilustraciji , ukljuujui doivljeni osm eh koji
146
Laganje
se sjedinjuje sa horizontalno rastegnutim usnam a. Neka prijatna

iskustva su m irna i pruaju zadovoljstvo, ali ponekad je uivanje
pom eano sa uzbuenjem jednog razdraganog oseanja. U meavini uivanja i uzbuenja podignut je gornji oni kapak, a tome
se pridruuje i doivljeni osmeh. Filmski glum ac H arpo Marks je
esto pokazivao ovaj uzbueno-razdragani osm eh, a ponekad bi,
kada je terao egu, pokazivao uivajue-ljutit osmeh. U meavini
uivanja i iznenaenja obrva je podignuta, vilica je sputena, gor
nji oni kapak je podignut i pokazan je doivljeni osmeh.
Druga dva osmeha obuhvataju sjedinjavanje d o iv ^ n o g osm e
ha sa odreenim pogledom . U koketnom osm ehu koketa pokazuje
doivljeni osm eh dok se okree i gleda u drugom pravcu od osobe
koja je interesuje i onda, za trenutak, kriom pogleda tu osobu,
dovoljno dugo da to bude zapaeno, da bi ponovo skrenula p o
gled. Jedan od elem enata koji ini da je slika Mona Lize tako n e
obina je to to ju je Leonardo naslikao uhvativi je usred takvog
koketnog osm eha dok gleda na jednu stranu, ali krajikom oka
iskosa posm atra objekat svog interesovanja. U stvarnim okolno
stima, zajedno sa skretanjem pogleda, ova akcija traje samo tren u
tak. U zbunjenom osm ehu pogled je upravljen nadole ili u stranu,
tako da se zbunjena osoba ne sree sa tuim oima. Ponekad e se,
za vrem e javljanja doivljenog osm eha, trenutno podii vrh brade
(koa i mii izm eu donje usne i vrha brade). U jo jednoj verziji
zbunjenost je pokazana kom binovanjem priguenog osm eha sa
oborenim pogledom ili pogledom u stranu.
aplinov osm eh je neobian, proizvodi ga mii koji veina ljudi
ne moe voljno da pokrene. Ovaj osmeh, u kom e su usne iskoene
nagore m nogo otrije nego to su u doivljenom osm ehu, mogao
bi biti oznaen kao osm eh arlija aplina (videti ilustraciju 5F).
To je nadm en osmeh koji se smei smeenju.
Sva etiri osm eha koja slede im aju isti izgled, ali slue potpuno
razliitim socijalnim funkcijama. Svaki od njih je izveden voljno.
U ovim osm esim a e se esto pojaviti neka asimetrija.
Osmeh ublaavanja otupljuje otricu inae neprijatne p o ru
ke ili kritike, esto izm am ljujui osmeh od ojaene osobe koja
trpi kritiku. Osm eh se pokazuje voljno, javlja se brzo i iznenadno.
147
Uglovi usana m ogu biti zategnuti a ponekad je, takoe, donja usna
na trenutak blago povuena nagore. O sm eh ublaavanja se esto
odlikuje klim anjem glave i njenom blagom iskoenou nadole i
u stranu, tako da osoba koja se osm ehuje pom alo odozdo gleda
kritikovanu osobu.
Osm eh povlaivanja potvruje da e se gorka pilula proguta
ti bez protesta. Niko ne misli da je to to osoba pokazuje srea,
ali osm eh pokazuje da osoba prihvata neeljenu sudbinu. Ovaj
osm eh lii na osmeh ublaavanja, osim to nem a karakteristine
pozicije glave. Umesto toga, obrve se na trenutak mogu podii,
m oe se uti uzdah ili pokazati nedoum ica.
Ilustracija 5F:
aplinov osmeh
Osm eh usklaivanja regulie razm enu izm eu dvoje ili vie lju
di. To je utivi, kooperativni osm eh koji slui da se blago pokae
slaganje, razumevanje, nam era da se neto uradi ili priznavanje
ispravnosti tueg rada. To ukljuuje blagi osm eh, koji je obino
asim etrian, bez pokreta m iia oko oiju.
Osmeh kao slualaki odgovor je poseban vid osm eha uskla
ivanja kojim se osobi koju sluamo stavlja do znanja da je sve
shvaeno i da nem a potrebe da se bilo ta ponovi ili ponovo izrazi.
148
Laganje
To je ekvivalent onom e m m -hm , dobro, to je esto praeno

klim anjem glave. Govornik ne misli da je slualac srean, ve na
ovaj osm eh gleda kao na ohrabrenje da nastavi.
Svaki od ova etiri osm eha - ublaivaki, povlaivaki, usklaivaki ili slualaki - m ogu ponekad biti zam enjeni iskrenim
osm ehom . Neko ko uiva u ublaavanju poruke, ko ima zadovolj
stvo da povlauje, slua ili usklauje, moe pre pokazati doivljeni
nego jedan od nedoivljenih osm eha koje sam opisao.
Da sada razm otrim o lani osmeh. Ovaj osm eh je nam enjen
drugoj osobi koju treba ubediti u to da jesu, iako nisu, doivljene
pozitivne emocije. Moe se doiveti neto malo pozitivnih em oci
ja, ili se m ogu doiveti negativne emocije koje laov pokuava da
sakrije koristei lani osm eh kao masku. Za razliku od paenikog
osmeha, kojim se priznaje da zadovoljstvo nije doivljeno, lani
osmeh pokuava da prevari drugu osobu kako bi ona pomislila
da taj koji se smeje ima pozitivna oseanja. Ovo je jedini laan
osmeh.
Postoje brojni znaci po kojim a se lani osmesi razlikuju od d o
ivljenih, na koje pretenduju da lie.
Lani osmesi su asimetriniji od doivljenih osmeha.
Lani osmeh nee pratiti angaovanje miia oko oiju, tako da
u lanom osm ehu slabe ili um erene jaine nee ni biti podignu
tih obraza, kesasto naborane koe ispod oiju, bora u spoljanjim
uglovima oiju ili blagog sputanja obrve koje e se pojaviti u d o
ivljenom osm ehu slabe ili um erene jaine. Prim er je prikazan na
ilustraciji 6; uporedite ga sa onim na ilustraciji 5A. Ako je osmeh
veih razm era sam in osm ehivanja, tj. aktivnost m iia zygomatic
majora, podie obraze, skuplja kou ispod oiju i stvara bore u
spoljanjim uglovima oiju. Ali, to nee spustiti obrvu. Ako se gle
date u ogledalu i sporo pravite sve iri i iri osm eh, zapaziete da
se u skladu sa irenjem osm eha sve vie podiu obrazi i pojavljuju
bore u spoljanjim uglovima oiju, ali vaa obrva nee biti p o
vuena nadole ukoliko oni mii takoe ne radi. Neukljuenost
obrve je suptilan ali sutinski znak po kome se doivljeni osmesi
razlikuju od lanih onda kada se osoba iroko osmehuje.
149
Moe izgledati da je trenutak u kome iezava lani osmeh p o t

puno neodgovarajui. Lani osm eh moe skliznuti sa lica suvie
naglo ili se moe postepeno gasiti, pri em u se njegova jaina
smanjuje, a onda zadrava, pre nego to se izgubi ili proe kroz
jo jednu fazu gaenja dok nestaje sa lica.
Ilustracija 6:
Lani osmeh
Ilustracija 5A:
Iskreni osmeh
Kada se koristi kao maska lani osmeh aktivira donji deo lica
i donji oni kapak. Pouzdani miii - koji se pojavljuju na elu
da oznae strah ili uznem irenost - m ogu ostati. ak i u donjem
delu lica lani osm eh m oda ne uspeva da potpuno prekrije zna
ke emocije koju treba sakriti; um esto toga, moe doi do stapa
nja elemenata, a poto se radi o meavini emocija poneki trag jo
moe biti vidljiv.
Naa prva provera ovih ideja sastojala se u analiziranju osm eha
na licima studentkinja visoke kole za medicinske sestre koje su
uestvovale u naem eksperim entu. Ako su moje ideje o osmehivanju tane, studentkinje bi trebalo da u tzv. iskrenom intervjuu
pokau pravi osm eh onda kada su gledale prijatan film i iskre-
150
Laganje
no opisivale svoja oseanja. U tzv. varalakom intervjuu one bi

trebalo da pokau lani osm eh onda kada su gledale veoma n e
prijatan film ali su pokuavale da izgleda kao da gledaju drugi
prijatan film. Mi smo procenjivali samo dva znaka koji ukazuju
na to da je osm eh laan - neaktivnost miia oko oiju i prisustvo
znakova odvratnosti (naboran nos) ili prezira (stisnutost uglova
usana). Rezultati su bili tano onakvi kao to smo predvideli i bili
su veoma pouzdani: u tzv. iskrenom intervjuu je bilo vie pravih
nego lanih osm eha i nije bilo osm eha kroz koje su curili znaci
odvratnosti ili prezira; u tzv. varalakom intervjuu su bili vidlji
vi propustljivi osmesi, a takoe je bilo i vie lanih nego pravih
osmeha. Bio sam zapanjen da su se ova dva znaka prevare poka
zala tako dobro, posebno zato to sam znao da njih ljudi, izgleda,
ne koriste kada procenjuju druge ljude. U ranijim prouavanjim a
ispitanicim a smo pokazivali veom a sline video-trake facijalne
ekspresije i traili od njih da procene kada m edicinske sestre lau.
Oni nisu procenjivali nita bolje rtego to bi to uinili sluajnim
nagaanjem . Postavilo se pitanje da li mi analiziram o neto to je
suvie suptilno da bi se videlo ili ispitanici ne znaju ta je to to
treba da trae? Nae sledee prouavanje otkrie nam da li ljudi
m ogu sa vie tanosti da prim ete laganje tako to emo im rei
kako da prepoznaju da je m ii oko oka aktivan i kada se deavaju
propustljivi osmesi, a onda emo izvriti proveru.
Na licu se moe nai vie razliitih znakova prevare: m ikroek
spresije, suzbijene ekspresije, propustljivost pouzdanih facijalnih
miia, treptanje, irenje enica, suze, crvenilo i bledilo, asim etri
ja, vrem enska neusaglaenost, pogrena lociranost i lani osmesi.
Neki od ovih znakova om oguavaju curenje, odajui sakrivenu
informaciju; drugi obezbeuju znake prevare koji pokazuju da se
neto krije - ali ne i ta; a trei oznaavaju da je ekspresija lana.
Ovi facijalni znaci prevare, kao i znaci prevare u recima, u glasu
i na telu, koji su opisani u prethodnom poglavlju, razlikuju se u
preciznosti inform acije koju prenose. Neki znaci prevare otkri
vaju tano vrstu emocije koju laov stvarno doivljava, ak i ako
on pokuava da sakrije to oseanje. D rugi znaci prevare samo
otkrivaju da li je sakrivena emocija pozitivna ili negativna, a ne
Facijalni z nac i prevare
151
otkrivaju tano koju negativnu ili pozitivnu em ociju laov osea.

M eutim , im a znakova koji su ak i manje diferencirani, koji o d a
ju samo to da laov osea neku emociju, ali ne otkrivaju da li je
sakriveno oseanje pozitivno ili negativno. To moe biti dovoljno.
Saznanje da je neka emocija doivljena ponekad moe nagovestiti
da osoba lae ako je situacija takva da u njoj ne bi trebalo doi
veti bilo koju emociju, osim ako nije re o laganju. Drugi put, la
se nee odati ukoliko nem a preciznije inform acije o tom e koja je
emocija sakrivena. To zavisi od lai, odabrane strategije osobe za
koju se pretpostavlja da lae, situacije i raspoloivih alternativnih
objanjenja, nezavisno od laganja, traganja za tim zato bi jedna
emocija mogla biti doivljena ali i sakrivena.
Vano je da lovac na lai upam ti koji znaci prenose specifi
nu, a koji optiju inform aciju. Tabele 1 i 2 u dodatku daju saet
pregled inform acija koje se odnose na sve znake prevare koji su
opisani u ovom i prethodnom poglavlju. Tabela 3 se odnosi na
znake falsifikovanja.
VI
Opasnosti i mere predostronosti
Veina laova najee m oe da o b m an e v einu ljudi. ak i
deca, k ad a n ap u n e osam ili devet g o d in a (neki roditelji kau da
se to m oe desiti i m n o g o ranije), m ogu u sp en o prev ariti svoje
roditelje. N ep rep o zn av an je prevare znai ne sam o da se veruje laovu ve, tak o e, to je esto gore, da se ne veru je iskrenoj osobi.
Takva p o g ren a p ro c e n a m oe ozlediti dete koje govori istin u a
kom e se ne veruje, u p rk o s kasnijim p o k u ajim a da se greka koriguje. Posledice m o g u b iti isto tako uasne i za o d ra slu oso b u koja
je iskrena, a kojoj ne v eruju. M oe b iti izgubljeno prijateljstvo,
posao ili ak ivot. U n o v in am a se m oe pojaviti vest da je je d
n a n e d u n a osoba, koja je p o g ren o p ro cen jen a kao laov, posle
nezaslueno p ro v ed en ih g o d in a u zatvoru, k o n a n o o slo b o en a ali to je ee u ivotu nego na naslovnoj stran i. Iako je nem ogue
p o tp u n o izbei greke u o tk riv an ju prevare, m o g u se pred u zeti
m ere p re d o stro n o sti koje e ih sm anjiti.
* N ae, k ao i veina d ru g ih istraiv an ja, pokazuje d a je veom a m ali broj o n ih koji u p ro ceni da li n e k o lae ili ne k o riste bilo ta osim obin o g nag a an ja. T akoe sm o o tkrili
da veina lju d i m isli d a d o n o si p rav ilan su d ak i o n d a k ad a to n ije sluaj. Im a n ekoliko
iz u z e tn ih p o je d in a ca koji p rilin o ta n o m o g u da p re p o z n aju p re v a ru . N isam sig u ra n da
li se o n i ra a ju sa to m s p o so b n o u ili je stiu u p o seb n im o k o ln o stim a . M oje istraivanje
se jo uv ek n ije u sre d sre d ilo n a to ko n ajbolje prep o zn aje p re v a ru , ali o n o to sam n a u io
pokazu je d a ta s p o so b n o st n ije p o v ezan a sa k o n v e n cio n aln o m o b u k o m k oju prolaze
stru n ja ci iz oblasti m e n ta ln o g zdravlja.
153
154
Laganje
Prva m e ra p re d o stro n o sti p o d razu m ev a da se proces interpre

tacije bihejvioralnih znakova prevare uini eksplicitnijim . In fo rm a
cije o to m e kako lice, telo, glas i govor m ogu o d ati p revaru, date
u dva p o sled n ja poglavlja, nee spreiti pog rene p rocene o tom e
da li neko lae, ali se, zahvaljujui njim a, ove greke m o g u u in i
ti oig led n ijim i ispravljivim . Lovci na lai se vie nee oslanjati
sam o n a slutnje ili intuiciju. K ada bi vie znali o o snovam a svojih
p ro c e n a lovci n a lai bi trebalo da vie ue iz iskustva, odbacujui
ili k origujui p o jed in e znake prevare, ili im dajui veu teinu.
L ano o p tu en i bi tak o e bili u p re d n o sti, je r bi bili sposobniji da
se o d u p ru optubi kada se u tv rd i osnova te optube.
Jedna d ru g a m era p re d o stro n o sti sastoji se u boljem razum evanju prirode greaka koje se dogaaju p ri otkrivanju prevare. Po
stoje dve vrste greaka koje su p o tp u n o su p ro tn e po svojim u z ro
cim a i p o sledicam a. U sluaju kada se ne veruje u istinu lovac na
lai p o g ren o procen ju je isk ren u osobu, v erujui da ona lae. U
sluaju k ad a poveruje u la lovac na lai p o g ren o procenjuje da
je laov isk ren a osoba.' N ije v ano da li se lovac na lai oslanja na
p o lig ra f test ili svoju in te rp re ta ciju b ih ejv io raln ih znakova p rev a
re; o n je p o d lo a n ovim istim dvem a grekam a. Setim o se m esta
iz A pdajkovog ro m an a O eni m e (M arry M e) koje sam naveo u
d ru g o m poglavlju, kada D eri p rislukuje svoju enu Rut, koja
razgovara telefonom sa svojim ljubavnikom . Z apaajui da njen
glas zvui enstvenije nego kad razgovara s njim , D eri pita:
je to bio? R ut sm ilja n ek u p riu: N eka ena iz n edeljne kole
pita da li em o upisati D oanu i arlija. Ako je D eri poverovao
u p ri u svoje ene - o n je n ap rav io greku jer je poverovao u la.
P retp o stav im o drugaiji zaplet: Rut je verna su p ru g a koja stvarno
4 P ri ra z m a tra n ju g reak a koje m o g u d a se p ojave za v rem e bilo k ak v o g te stira n ja, te rm in
p o g ren o taan se o b ino o d n o si n a o n e sluajeve koje ja o znaavam kao situacije u
k o jim a se ne veruje istini, a p o g ren o netaan* za sluajeve u ko jim a se veruje lai. N isam
k o ristio ove te rm in e zato to o n i m o g u da d o v e d u do zab u n e u sluajevim a k ad a se ra z
m a tra la - ta d a te rm in taan d eluje k ao n e p rik la d a n d a opie nekoga ko je p re p o z n at
kao laov. Takoe, s m atra m d a je tek o d a se sve v rem e m isli na to koja v rsta greke bi
treb alo da se oznai k ao lano ta n a ili n e ta n a . D ru g i p re d lo e n i te rm in i su lana u z
b u n a za sluajeve u k o jim a se ne veruje istini i p ro m a a j za sluajeve u k o jim a se veruje
lai. N jihova p re d n o st je u to m e to su k ratk i, ali n is u p re c iz n i u m e ri u kojoj su precizni
te rm in i koje sam izabrao.
155
razgovara sa n ek im iz nedeljn e kole, a D eri je njen sum njiavi

su p ru g . Ako je D eri p o m islio da njegova v e rn a su p ruga lae on d a
kada u stvari ne lae - on pravi greku je r ne veruje u istinu.
U D ru g o m svetskom ratu H itler je n ap rav io greku je r je poverovao u la, a Staljin p o d je d n a k o k o b n u greku je r nije poverovao
u istinu. Uz p o m o razliitih sredstava, sim u lirajui koncentraciju
tru p a , irei glasine, dajui da se nem ak i agenti u p o zn aju sa la
nim vo jn im p lan o v im a - saveznici su u b ed ili N em ce da e save
znika invazija E vrope, otv aran je tzv. d ru g o g fronta, biti u Kaleu,
a ne na obali N o rm an d ije. est nedelja posle invazije N o rm an d ije
N em ci su nastavili da gree, d rei veliki broj svojih tru p a u p r i
prav n o sti u Kaleu, ne p o d iu i sp re m n o st svoje vojske u N o rm a n
diji, v erujui da je iskrcavanje u N o rm a n d iji bilo diverzijski uvod
u invaziju Kalea! O vo je bilo verovanje u la: N em ci su ocenili
da su vesti o p lan o v im a saveznika da u p a d n u u Kale istinite, a u
stvari su te vesti bile briljivo sm iljene prevare. Lani plan da se
n a p a d n e Kale N em ci su p rih v atili kao istinu.
U pravo su p ro tn a greka - k ad a se istin a tre tira kao la - bilo
je Staljinovo odbijan je da poveru je u veliki broj upozo ren ja koja
je dobijao, ak i o d so p stv en ih pijuna koji su bili uvueni u nem ake tru p e, da H itler kree u n a p ad n a Rusiju. O vo je bilo neverovanje u istinu: istin ite vesti o n em ak im plan o v im a Staljin je
sm atrao lanim .
O va razlika izm e u verovanja u la i neverovanja u istin u za
lovca na lai je vana, p o to pojaava njegovu b u d n o st zbog d v o
stru k e o p asn o sti koja ga vreba. Ne posto ji n ain da se p o tp u n o
izbegnu obe greke; je d in o se m oe p ro c e n iti sa kojom se od njih
vie rizikuje. Lovac na lai m o ra da oceni k ada je bolje rizikovati
da b u d e prevaren, a k ad a je bolje rizikovati da se neko po g ren o
optui. ta se m oe izgubiti ili dobiti su m n jienjem nedune o so
be ili v erom u lazova - zavisi o d lai, laova i lovca na lai. Posledice m o g u biti m n o g o gore za je d n u v rstu greke, ili greke m ogu
biti p o d jed n ak o kobne.
Ne postoji opte pravilo o tom e koja se vrsta greke m oe lake
izbei. Ponekad su anse p o d jed n ak e za obe greke, a p o n ek a d je
jed an tip greke v erovatniji nego drugi. To p on o v o zavisi od lai,
156
Laganje
laova i lovca na lai. P itan ja koja bi lovac na lai m ogao da raz

m o tri kako bi odluio koju je greku o p asn o napraviti razm a tran a
su na k raju sledeeg poglavlja posle m oje diskusije o poligrafu i
njegovom p o re e n ju sa k o rienjem b ih ejv io raln ih znakova koji
o tk riv aju p rev aru . Sada u o p isati na koji je n ain svaki od b ih ej
v io raln ih znakova p revare p o d lo a n ovim dvem a vrsta m a greaka
i koje m ere p re d o stro n o sti treb a p red u zeti da se greke izbegnu.
Individualne razlike, o no to sam ranije oznaio kao Brokovljev
rizik koji se javlja zbog toga to se zan em aruje to koliko se ljudi
razlikuju u ek spresivnom p o n aan ju , odg o v orne su za obe vrste
greaka u o tk riv an ju prevare. N ijedan znak p revare - n a licu, telu,
u glasu ili recim a - nije sigu ran , ak n i ak tivnost au to n o m n o g
n erv n o g sistem a koju m e ri poligraf. G reke koje neko ini kada
p overuje u la dogaaju se zbog toga to neki ljudi u o pte ne p ra
ve greke d o k lau. To n isu ba psih o p ate, ve ro e n i laovi, lju
di koji koriste te h n ik u Stanislavskog i o n i koji uz p o m o dru g ih
sredstava uspevaju da p o v eru ju u svoje sopstvene lai. Lovac na
lai se m o ra setiti da odsustvo zn a ka prevare nije d o ka z istinitosti.
P risustvo znaka prevare m oe tak o e da zavara, to p ro u z ro
kuje su p ro tn u greku n everovanja u istinu, p ri em u se za iskrenu
o sobu kae da lae. P rev aran t m o e n a m e rn o pokazati znak p re
vare da bi isk oristio to to njegova rtva p o g ren o veruje da on
lae. Pria se da igrai p o k era koriste ovaj trik,-ustanovljavajui
o no to je u p o k ersk o m arg o n u nazvano lana p o ru k a :
Na prim er, igra bi m ogao u toku igre d a vie sati n a m e rn o kalje k ad a b le
fira. P ro tiv n ik koji je, n a d ajm o se, dovoljno o tro u m a n , u b rz o prep o zn aje
ovaj obrazac kaljanja i blefiranja. U odlu u ju em deljenju, k a d a su ulozi
p o d ig n u ti, p re v ara n t kalje ponovo, ali ovog p u ta ne blefira i tak o uzim a sav
novac o d svog zb u n jen o g p ro tiv n ik a .'
Pokera je u ovom p rim e ru p ravio i isk oristio greku n ev ero

vanja u istinu, profitirajui iz toga to je ocenjen kao laov. esto
se deava da osoba koja je p o g re n o identifikovana kao laov s tra
da kada lovac na lai n aini greku neverovanja u istinu. To to
p ro u zro k u je da neki ljudi b u d u p ro cen jen i kao laovi on d a kada
su iskreni - nije neisk ren o st, ve izm otavanje, osobeni stil izraa
157
vanja. O n o to za veinu ljudi m oe biti zn ak prevare - za takve

osobe to nije. N eki ljudi:
su in d ire k tn i i o p irn i u svom govoru;

govore sa m n o g o k ratk ih ili d ugih pauza izm eu rei;
prave m n o g o g o v o rn ih greaka;
koriste m alo ilustratora;
ine veliki broj telesnih m an ip u la tiv n ih radnji;
esto p o k azu ju znake strah a, u z n e m iren o sti ili ljutnje u
svojim facijalnim ekspresijam a, bez obzira kako se stvarno
oseaju;
p o k azu ju asim etrin e facijalne ekspresije.
P ostoje o g ro m n e razlike izm e u o soba u pogledu svih ovih p o

naanja, a ove razlike p ro izv o d e ne sam o greku da se ne veruje
u istin u , ve, tak o e i greku da se veruje u la. N azvati laovom
isk ren u o sobu za k o ju je k a rak teristin o da govori in d irek tn o je
greka neverovanja u istin u ; nazvati isk ren o m osobom laova koji
govori u jed n aen o je greka verovanja u la. Iako takav govor,
kada se lae, m oe p o sta ti in d irek tn iji i sa vie greaka, to m oe
o stati nezap aen o zbog toga to je to jo uvek m nogo u jed naenije nego govor koji je u o biajen za veinu ljudi.
Jedini nain da se sm anje greke koje proizilaze iz Brokovljevog
rizika jeste da se procene zasnivaju na p rom eni ponaanja o su m
njienog. Lovac na lai m o ra napraviti p o re en je izm eu u o b i a
jen o g p o n aan ja osobe u koju su m n ja i p o n aan ja kada je ta osoba
p o d sum njom . Ljudi, verovatno, m o g u biti o b m an u ti tokom p r
vih su sreta k ad a ne p o sto ji osnova za pore enje, niti prilika da se
p rim ete p ro m en e u p o n aan ju . K ategorine p ro cene - osoba ini
toliko m n o g o m a n ip u la tiv n ih rad n ji da m o ra da joj je veom a n e
u g o d n o zbog neega o em u ne govori - verovatno su pogrene.
R elativne pro cen e - o so b a ini m nogo vie m a n ip u lativ n ih radnji
nego to je u obiajeno za nju, pa stoga m o ra da joj je veom a n e u
god n o - j e s u je d in i n a in da se sm anje greke neverovanja u istinu
koje proizilaze iz in d iv id u a ln ih razlika u stilu izraavanja. Iskusni
p okerai slede ovu p rak su , p am tei osob en e p o ru k e (znakove
prevare) svojih re g u la rn ih p ro tiv n ik a.2A ko lovac na lai m ora da
i 58
Laganje
n aini p ro c e n u posle p rv o g susreta, susret m o ra da bude dovoljno

dug kako bi dob io p rilik u da o sm o tri uobiajeno pon aan je osobe
u koju sum nja. Lovac na lai bi m o g ao p o k uati, na prim er, da se
to k o m razgovora n eko v rem e u sred sred i n a tem e koje nisu stre
sne. P o n ekad to nee b iti m ogue. C eo susret bi m ogao biti stresan
za o su m n ji e n u oso b u koja se plai da je o su m n jien a ili je uvre en a zbog toga to se nalazi u takvoj situaciji. A ko je to tako, lovac
na lai treb a da shvati kako je on p o d lo an pravljenju po g ren ih
p ro c e n a koje proizilaze iz B rokovljevog rizika, ne poznajui bilo
kakvu o so b en o st u obiajenog p o n aan ja osobe u koju sum nja.
P rvi su sreti su p o seb n o p o d lo n i grekam a u pro cen i i zbog
toga to p o sto je in d iv id u aln e razlike u to m e kako ljudi reaguju na
p o etn e susrete. N eki ljudi se p o n aaju najbolje to m ogu, sledei
d o b ro n au en a pravila o to m e kako se treb a p o n aati, i iz tog r a
zloga p ru aju je d a n n erep rezen tativ n i u zo rak svog uobiajenog
p o n aan ja. D ru g i sm atraju da p rv i susreti b u d e anksioznost, a nji
hovo p o n aan je, iz su p ro tn o g razloga, p ru a o sk u d n u osnovu za
ko m p araciju . Ako je m ogue, lovac na lai treb a da zasniva p r a
ene na seriji susreta, n ad aju i se da e u stanoviti bolju osnovnu
strateg iju kako se p o zn an stv o p rodubljuje. Iako bi se m oglo initi
da e otk riv an je lai biti lake k ad a ljudi n isu sam o p o zn an ici ve
znaju je d n i d ru g e in tim n o - to nije uvek tako. Ljubavnici, lanovi
p o ro d ice, prijatelji ili bliske kolege m ogu p o stati slepi kod oiju ili
razviti p re d ra su d e koje se m eaju sa tan im p ro cen am a bih ejv io
ra ln ih znakova prevare.
In terp retacija etiri izvora cu ren ja - om ake u govoru, em o c i
o n aln e tirad e, am blem ske om ake i m ikroekspresije - nije tako
p o d lo n a B rokovljevom riziku. D a bi se oni pro cen ili nije p o tre b
no p o re en je zbog toga to im aju znaenje sam o po sebi, znaenje
koje je izraeno n ed v o sm islen im term in im a. Setim o se p rim era
koji sam citirao iz Frojda, u k o m e je d r R., po svoj prilici, opisivao
razvod nekog drugog. Poznajem m ed icin sku sestru koja je bila
u p leten a u b ra k o ra z v o d n u p a rn ic u kao sukrivac. Supruga je o p tu
ila m u a i oznaila m ed icin sk u sestru kao sukrivca a on je dobio
razv o d . Bilo je p o tre b n o biti u p u en u zakone koji su u to vrem e
regulisali razvod (preljuba je bila je d a n jed in i razlog za razvod,
159
je d in o je iznevereni su p ru n ik m ogao su d sk i p o k ren u ti razvod, a

takvoj osobi je dato pravo na tra jn u i obin o z n a tn u alim entaciju)
da se na o sn o v u om ake izvede zakljuak da je d r R. m oda bio
m u iz prie koji je eleo da b ude taj koji p o kree razvod. ak i
bez ove u p uenosti, om aka kada se kae on u m esto o n a im a
vrlo specifino znaenje, koje je razum ljivo sam o po sebi: d r R. je
eleo da je m u dob io razvod, a ne ena. O m ake nisu kao pauze
koje se m o g u raz u m e ti je d in o ako se n jih o v broj m enja. O m ake
se m o g u raz u m e ti bez ikakve u p u en o sti u to da li osoba ini vie
om aki nego obino.
Bez obzira na to koliko se esto deavaju, om aka, m ikroekspresija ili tira d a o b elo d an ju ju in form aciju. To otkriva sakrivanje.
Setim o se p rim e ra iz m og e k sp erim en ta u kom e je stu d en tk in ja
koju je profesor k ritik o v ao pokazala am b lem sku om aku zvanu
srednji p rst. To nije kao sm anjivanje bro ja ilu strato ra koje se
m oe p ro cen iti jed in o p o re en jem koliko esto ih sada neko u p o
trebljava u o d n o su n a uobiajen u u p o treb u . Pokazivanje p rsta
nije uobiajeno; znaenje je d o b ro pozn ato . Z bog toga to je to
bila am blem ska om aka - sam o deo am blem skog p o k reta koji je
izveden izvan uobiajen o g m esta pokazivanja - p o ru k a srednjeg
p rsta m ogla bi se in te rp re tira ti kao curen je oseanja koje je s tu
d en tk in ja p o k u ala da sakrije. K ada je p acijen tk in ja M eri, p rik ri
vajui svoje planove da se ubije, pokazala m ikroekspresiju, po ru k a
tuge se m ogla in te rp re tira ti sam a po sebi. in jenica d a je tuga bila
p ok azan a u m ikroekspresiji, a ne u n o rm aln o j, duoj ekspresiji,
p okazala je da je M eri p o k u ala da sakrije svoju tugu. Poznavanje
k o n tek sta razgovora m oe p o m o i u in terp retaciji lai u celini, ali
p o ru k e koje stiu p rek o om aki, tira d a i m ik roekspresija odaju
sakrivenu in fo rm aciju i znaajne su sam e po sebi.
O va etiri izvora cu ren ja - om ake u govoru, tirade, am blem ske
om ake i m ikro ek sp resije - razlikuju se o d svih d ru g ih znakova
prevare u je d n o m po g led u . Lovcu na lai nije p o treb n a osnova za
p o re en je da bi izbegao da n apravi greke neverovanja u istinu. U
p rv im su sretim a, na p rim er, lovac na lai ne treba da b rine o in te r
pretaciji om aki, m ik ro ek sp resija ili tirad a, zbog toga to to m oe
biti osoba koja esto pokazu je takve oblike ponaanja. U pravo
l 6o
Laganje
su p ro tn o . Lovac na lai im a veliku sreu ako se desi da je o su m

njieni n eko ko je sklon o m akam a, tira d a m a ili m ikroekspresijam a. Iako se p re d o stro n o st, koja zahteva p re th o d n o poznavanje
nekoga da bi se sm anjile greke neverovanja u istinu, m oe o d b a
citi kada su u p itan ju ova etiri izvora curenja, p re d o stro n o st za
sm an jen je greaka verovanja u la, koje su ranije p o m en u te, jo se
prim en ju je. O d su stv o ovih ili bilo kog d ru g o g znaka prevare ne
m oe biti in te rp re tira n o kao d o kaz da je neko iskren. N ee svaki
laov n ap rav iti om aku, pok azati m ikro ek sp resiju ili im ati tiradu.
D o sada sm o razm atrali sam o jed an izvor greaka u otkrivanju
prev are - zan em ariv an je in d iv id u a ln ih razlika, tzv. B rokovljev r i
zik. D rugi, p o d je d n a k o vaan izvor p ro b lem a koji povlai greke
n everovanja u istin u pred stav lja O telova greka. O va greka se
deava o n d a k ad a lovac n a lai ne uspeva da uzm e u o b zir kako
iskrena osoba, koja je p o d streso m , m oe izgledati kao laov. Svako
oseanje povezano sa laganjem (objanjeno u treem poglavlju),
koje m oe proizvesti curen je i znake prevare, m oe biti doivljeno
iz d ru g ih razloga, o n d a k ad a isk ren i ljudi znaju da se su m n ja kako
su oni neisk ren i. Iskreni ljudi m o g u biti u p laeni da im dru g i ne
v eru ju i n jih o v bi strah m ogao biti p o b rk a n sa strah o v an jem laova da ga ne o tkriju. N eki ljudi im aju tako ja k u n era zreen u k riv i
cu zbog d ru g ih stvari da ova oseanja m o g u biti p ro b u e n a uvek
kada sebi p red o e da n a n jih su m n jaju zbog bilo kakvog prestupa.
Z naci ovih oseanja krivice m o g u biti p o b rk a n i sa oseanjem k ri
vice zbog varanja kod laova. Iskreni ljudi, takoe, m o g u oseati
prezir p rem a o n im a za koje znaju da su ih lano optuili, u z b u e
nje zbog poziva da d o k au kako su njihovi optuitelji pogreili ili
zadovoljstvo u anticipaciji njihove od b ran e, a znaci ovih oseanja
m o g u liiti na znake uivanja koje laov osea do k vara. I laov i
iskrena osoba, koji znaju da su p o d su m n jo m , m ogu, takoe, doiveti i d ru g e em ocije. Iako e se razlozi razlikovati, i laov i iskrena
osoba m ogli bi oseati izn en a en je, ljutnju, razoarenje, uznem iren o st ili o d v ra tn o st zbog su m n ji ili pitan ja lovca n a lai.
O vu greku sam nazvao p o O telu, jer je scena sm rti u ekspirovoj d ra m i izvan red an i sjajan p rim e r za to. O telo je upravo o p
tuio D ezd em o n u da voli Kasija i kae joj da to p rizn a p o to e
161
je ubiti zbog njen o g neverstva. D ezd em o n a trai da Kasio bu d e

pozv an i posvedoi da je n ed u n a. O telo joj kae da je ve ubio
Kasija. D ezdem ona shvata da nee m oi da dokae svoju n ed u no st i da e je O telo u biti.'
D EZD EM O N A : O, kakav jad! O n m uki izigran, a ja unesreena!
O TELO : U h, kurvo! Z ar ti p re d a m n o m k uka za njim !?
D E Z D E M O N A : A h, oteraj m e o d sebe, m u u m oj; al nem oj da m e ubije!
OTELO : Bludnice, p a d n i!3
D e zd em o n in stra h i u z n e m ire n o st O telo tu m ai kao reakciju

na vest o sm rti n jenog n av o d n o g ljubavnika, to p o tv r u je n jeg o
vu u b e e n o st u n jen o neverstvo. O telo ne u speva da shvati kako,
iako je D ezd em o n a n ed u n a, o n a ip ak m oe p o kazati veom a sli
ne em ocije - u z n e m ire n o st i oajanje to joj O telo ne veruje, to je
njen a p o sled n ja n ad a da dokae svoju n e d u n o st izgubljena on d a
kada je O telo ubio Kasija, te stra h da e O telo sada ubiti i nju.
D ezd em o n a je plakala zbog svog ivota, zbog n ezg o d n o g poloaja
u kom e se nalazila, zbog toga to joj O telo ne veruje, a ne zbog
sm rti ljubavnika.
O telova greka je, tak o e, p rim e r kako predubeenja koja lovac
na lai im a m o g u da iskrive njegove p rocene. I pre ove scene O telo
je uveren da je D ezd em o n a neverna. O telo odbacuje alternativna
objanjenja D ezd em o n in o g p o n aan ja, ne u zim ajui u obzir da
njene em ocije n isu dok az za je d n o ili drugo. O telo trai da p o
tvrdi, a ne da p roveri svoju u v eren o st da je D ezd em o n a neverna.
O telo je ek strem an prim er, ali p red rasu d e esto iskrivljuju procenu, p ro u zro k u ju i da lovac na lai ne o b raa panju n a ideje,
m o g u n o sti ili injenice koje se ne u klapaju u ono to on ve m i
sli. O vo se deava ak i o n d a kada lovac na lai trp i zbog u n ap red
stvorenog uverenja. O tela m u i njegovo uverenje da D ezdem ona
lae, ali to ga ne n agoni da k ren e u su p ro tn o m pravcu, traei da
je opravda. O n tu m ai D e z d e m o n in o p o n aan je na nain koji e
p o tv rd iti o no to on n ajm an je eli, a koji je n ajbolniji za njega.
* P rev o d ovog dijaloga iz ekspirovog Otela, koji je E k m an n aveo kao p rim e r O telove
greke, p re u z et je iz: V ilijam ekspir, Sabrana del, Otelo, V in , scena II, p reveo A lek san d ar
Saa P etrovi, p rired ili: Veljko T opalovi, B ranislav B rki i D u a n M r en o v i, N ovinskoizdavaka u stan o v a Slubeni list SRJ, D osije, B eograd, 1995, str. 1467.
162
Laganje
Takve p red rasu d e, koje iskrivljuju p ro cen u lovca n a lai, koje

v ode g rekam a neverovanja u istinu, pojavljuju se iz vie izvora.
O telova u v eren o st da je D ezd em o n a bila n everna delo je njegovog
p o d m u k lo g sluge Jaga, koji je zbog sopstvene dobiti prouzrokovao
O telovo unitenje, b udei, a o n d a p o th ra n ju ju i O telove sum nje.
Jago m o d a ne bi uspeo da O telo nije im ao lju b o m o rn u priro d u .
L judim a koji su dovoljno lju b o m o rn i m o da nije p o tre b a n Jago
da p o k ren e njihovu lju b o m o ru . O n i trae da se p o tv rd e n jih o
vi najgori strahovi, o tkrivajui o no u ta su m n jaju - da ih svako
lae. S um njiavi ljudi bi bili u asni lovci na lai, skloni grekam a
neverovanja u istinu. Postoje, n aravno, lakoverni ljudi koji prave
su p ro tn e greke v erujui u la, a koji n ik ad a ne su m n jaju u one
koji ih obm anjuju.
K ada su ulaganja velika, k ad a bi lovac na lai m nogo izgubio
ako bi se ispostavilo da onaj n a koga su m nja stv arn o lae, ak i
ljudi koji inae n isu lju b o m o rn i m o g u srljati u p o g ren u procenu.
K ada se lovac na lai naljuti, k ad a se plai izdaje, kada nasluuje
kakvo p o n ien je bi m ogao doiveti ukoliko su njegovi strahovi
oprav d an i, on m oe ig n o risati sve to bi m oglo da ga po n o v o u m i
ri i m oe traiti ono to e ga jo vie u zn em iriti. O n e radije
p rih v atiti p o n ien je i p re nego to se u opte u tvrdi da je prevaren,
nego da rizikuje ak vee p o n ien je da ga i dalje varaju. Bolje p a
titi sada, nego p o d n o siti m uen je neizvesnosti u vezi sa o n im to
n ekoga plai. O n se vie plai da pov eru je u la - da je rogonja, na
p rim e r - nego da ne veruje u istin u - da je m u koji b ezrazlo
no optuuje. O vde se ne rad i o racio n aln im izborim a. Lovac na
lai postaje rtva o noga to sam nazvao raspaljena strast. Em ocije
m ogu izm ai k ontroli, dobijajui zam ah koji ne opada v rem enom
kao to je to obino, ve se, u m esto toga, pojaava. P rigrabie se
m a ta to e p o tp aliti u asn a oseanja, poveavajui njihovu d e
stru k tiv n o st. U takvom e m o cio n aln o m paklu ne m oe se biti p o
novo m iran ; to nije o no to se trai. O soba e pojaati bilo koju
em ociju koju doivljava, p retv araju i stra h u uas, ljutnju u bes,
o d v ratn o st u su p ro tn o oseanje, u z n e m ire n o st u bol. R aspaljene
strasti unitavaju sve to im se n a e na p u tu - pred m ete, n e p o z n a
te osobe, voljene osobe, sebe sam og - d ok ne p ro u . N iko ne zna
163
ta p ro u zro k u je p o etak ili k o n an i zavretak takve em ocionalne

raspaljenosti. Jasno je da su neki ljudi m n o g o p o d lo n iji raspaljivanju em ocija nego drugi. O ig led n o je da e n eko koga je epala
rasp aljen a strast loe procenjivati d ru g e ljude, p o to e verovati
sam o o n o m e to je u saglasnosti sa njegovom em ocijom , ak i ako
ga takva p ro cen a p rim o rav a da se osea gore. K ada sm o o p sed n u ti
nek o m em o cijo m m i esto verujem o u o n o to d o p rin o si toj e m o
ciji, ak i o n d a k ad a nas to ini jo n esrenijim .
G reka neverovanja u istin u - k ad a se p rev ara vidi i tam o gde je
n em a - ne zahteva rasp aljen e strasti, lju b o m o rn u linost ili Jaga.
N a p rev aru se m oe p o su m n ja ti zato to je to m o n o i korisno
objanjenje neega to bi inae zbunjivalo. Jedan slubenik CIA,
sa d vadeset osam g o d in a ra d n o g iskustva, nap isao je:
Kao objanjenje u zro n o sti, p rev ara je su tin sk i uverljiva upravo zbog toga
to je tak o sistem atin a i razlona. K ada d ru g a uverljiva objanjenja nisu
n a rasp o lag an ju (m oda zbog toga to su pojave koje pok u av am o da o b ja
sn im o bile stv a rn o p ro u z ro k o v a n e grekam a, n e sp o so b n o u da se slede
n a red b e ili d ru g im fa k to rim a koji nam nisu p o z n ati) p revara p rua zgodno
i lako objanjenje. To je z g o d n o objanjenje je r su obavetajci gen eraln o
osetljivi n a m o g u n o st da n a se d n u n a p re v aru , p a ukoliko je otkriju, ocenjujui da je neko laov, sebi i d ru g im a izgledaju k a o ljudi sposobni za so
fisticiranu i p ronicljivu analizu.
... To je lako zbog toga to bilo koji dokaz m oe b iti racionalizovan da bi se
u k lopio u p re tp o sta v k u o prevari; u stvari, neko bi m ogao dokazati da je k ada se p revara je d n o m iznese kao ozbiljna m o g u n o st - ova pretp o stav k a
skoro im u n a na opo v rg av an je.4
O va p o sm a tra n ja im aju m n o g o iru p rim e n u od p rim en e u

obavetajnom ili policijsk o m rad u . ak i o n d a kada to znai da
se p rih v ata da su neije dete, neiji roditelj, prijatelj ili ljubavnik
izneverili poverenje, lovac na lai m oe n ap raviti greku n ev e ro
vanja u istinu, p o g ren o su m n jaju i da se rad i o prevari, zbog toga
to ona objanjava neobjanjivo. Jednom nastala p red rasu d a da
voljena osoba lae filtrira in fo rm aciju spreavajui da se odbaci
u n a p re d stvoreno uverenje.
Lovci na lai treb a da se trude da postanu svesni sopstvenih
predrasuda prem a osum njienom . N ezavisno o d toga da li p re d ra
14
Laganje
sude p rem a o su m n jien o m proizilaze iz linosti lovca na lai, iz

rasp aljen ih strasti, uticaja d ru g ih , p rolog iskustva, p ritisk a posla,
p o treb e da se sm anji n eizvesnost - ako lovac n a lai shvata da im a
p re d ra su d e prem a o su m n jien o m , on im a prilik u da se zatiti od
m o g u n o sti da stvari tu m ai je d in o na onaj n ain koji je u skladu
sa njegovim p red ra su d a m a . U n ajm an ju ru ku, lovac na lai m oe
biti u stan ju da shvati kako je toliko p o stao rtva svojih p re d ra su
da da ga one m ogu n aterati da poveruje svojim p ro cen am a o tom e
da li o su m n jien i lae ili ne.
Lovac na lai m o ra da se n apregne kako bi ra zm o trio m o g u
n o st da znak em ocije nije znak prevare ve z n ak kako se iskrena
osoba osea zbog toga to je o su m n jien a da lae. D a li znak e m o
cije ukazuje na oseanje koje je p ovezano sa laganjem ili n a oseanje koje neko im a je r je p o g ren o o p tu en ili procenjen? Lovac na
lai m o ra da p ro cen i koje em ocije neka o d re en a osoba n a koju
su m n ja verovatno osea, ne sam o ako lae, ve, to je vanije, ako
je iskrena. Ba kao to ni svi laovi nee o setiti svako m ogue o se
anje koje se javlja p ri laganju, nee ni svi iskreni ljudi osetiti sva
ko oseanje zbog toga to su p o d su m n jo m . U treem poglavlju je
objanjeno kako se ocenjuje da li laov v erovatno osea strah od
otkrivanja, krivicu zbog obm an jiv an ja ili uivanje to vara. D o p u
stite da sada ra z m o trim o kako lovac na lai m oe p ro ce n iti koje
bi em ocije m ogla da osea isk ren a osoba koja je osu m n jien a da
lae.
Lovac na lai m o ra biti u stan ju da n aini ovu procenu, zasn i
vajui je na pozn av an ju lin o sti osobe u koju sum nja. U ovom p o
glavlju sam ranije opisao d a je p o tre b n o da lovac n a lai p re th o d n o
poznaje o su m n jien o g k ako bi sm anjio greke koje su zasnovane
na p rv im im presijam a, p o to p rv e im presije ne uzim aju u obzir to
da se ljudi razlikuju u n ek im p o n a a n jim a koja m ogu nagovestiti
prevaru. Sada je, zbog dru g aije svrhe, p o treb n o im ati neke druge
inform acije o o su m n jien o m . Lovac na lai treba da poznaje e m o
cionalne k arakteristike o su m n jien o g da bi znake nekih em ocija
odbacio kao znake prevare. V erovatno nee svi oseati strah, k ri
vicu, lju tn ju i tako dalje, k ad a znaju da su osum njieni za prestup
ili la. To, delom , zavisi od linosti osum njienog.
165
O soba koja sebe sm a tra viso k o p rav in o m m oe osetiti ljutnju

ako zna da neko su m n ja u n jen u iskrenost, m ali stra h da joj nee
verovati, ali ne i slo b o d n o lebdeu krivicu. Bojaljiva osoba, k o
joj n ed o staje sam o p o u zd an je i koja staln o oekuje n euspeh, m oe
biti uplaen a da joj nee verovati, ali verovatno nee osetiti ljutnju
ili krivicu. Ve su p o m e n u te osobe koje su toliko preplavljene k ri
vicom da se oseaju k rivim i o n d a kada su o sum njiene za p re
stup koji nisu poinile. Ljudi koji su obu zeti k rivicom ne m ogu,
m e u tim , biti p o seb n o uplaeni, ljuti, izn en a en i, u z n em iren i ili
uzb u en i. Lovac n a lai m o ra da odbaci pom isao da zn a k emocije
predstavlja zn a k prevare, ako je sam a linost osum njienog vero
vatno sklona stvaranju takvog oseanja krivice ak i onda kada je
osum njiena osoba bila iskrena. Koje bi em ocije trebalo odbaciti
zavisi od o su m n jien o g - nije svaku em ociju p o d jed n a k o lako
p ro b u d iti k od svake isk ren e osobe koja zna da je p o d sum njom .
K oju bi em ociju, ako bi i jed n u , m ogli o setiti n ed u n i ljudi, ako
znaju da su o su m n jien i za neki prestup, zavisi, takoe, od n ji
hovog o d n o sa sa lovcem na lai, zavisi od onoga na ta ukazuje
njihovo prolo iskustvo sa to m osobom . U p o zo rin o m ko m ad u
D eak iz Vinsloua otac je znao da ga njegov sin R oni sm atra p ra
ved n im . O n n ik ad a nije n ep rav ed n o optuio R onija n iti ga je k a
znio kada je o n zaista bio ned u an . Z bog njihovog ranijeg o d nosa
otac nije m o rao da o dbaci znake straha, zbog toga to je njihova
pojava verovatnije ukazivala n a m o g u n o st da R oni lae a ne na to
da se plai kako m u otac nee verovati. D eak nije im ao razloga da
se plai da m u nee verovati, jed in o je, ako je lagao, m ogao da se
plai da ne b u d e u h vaen u lai. O n i koji esto n ep rav ed n o o p tu
uju, oni koji n e p re k id n o su m n jaju u isk ren o st dru g ih , form iraju
o d n o s u kom e znaci stra h a p o staju nejasni kada je re o tom e da
li osoba u koju oni su m n jaju lae ili govori istinu. ena koju m u
n ep re sta n o o p tu u je da ga v ara i koja je p re d m et verb aln o g ili fi
zikog zlostavljanja, u p rk o s svojoj n ed u n o sti im a razlog da bude
uplaena, bilo da lae ili govori istinu. Izm eu ostalog, njen m u je
izgubio o snovu da u zn acim a strah a otkrije dokaz da njegova ena
lae. Lovac na lai m o ra odbaciti pom isao d a je zn a k emocije zn a k
prevare ako odnos izm e u osum njiene osobe i lovca na lai dopri
1 66
Laganje
nosi m ogunosti da se ko d osum njiene osobe pojavi takvo oseanje,

uprkos tom e to je osum njiena osoba bila iskrena.
P ri p rv o m susretu, u p rk o s injenici da se pre toga nisu p o z n a
vali, neko m oe b iti o su m n jien da lae. Ve bi u p rvom tre n u t
ku neko m ogao p o su m n ja ti da d ru g i krije in jen icu da je o e
njen. K an d id at m oe su m n jati da poslodavac lae kad m u kae
da jo m o ra razgovarati i sa d ru g im a p re nego to donese odluku.
K rim in alac m oe su m n jati u izjavu in sp ek to ra da je njegov o r
tak p riz n a o i sam im tim o k ren u o dokaze p ro tiv njega. K upac se
m oe p itati da li agent n e k re tn in a pokuava d a p o d ig n e cenu kada
kae da vlasnik ne bi ak ni razm atrao tak o n isku p o n u d u . Bez
p re th o d n o g poznav an ja o su m n jien o g lovac na lai je dvostruko
oteen. U to m sluaju, nep o zn av an je linosti o sum njiene osobe
i nepo zn av an je n jihovog ran ijeg o d n o sa ne m o g u da ukau na to
da li posto ji bilo kakva p o tre b a da se o d re en e em ocije odbace jer
bi to m ogla biti oseanja iskrene osobe izazvane injenicom da se
u nju sum nja. ak i tad a, znanje o to m e ta osu m n jien i oekuje
o d lovca na lai m o e biti p o lazn a osnova da se p ro cen i koje bi
em ocije m ogla o setiti isk ren a osoba u k o ju su m n jaju da lae.
N e uspeva svaki o su m n jien i da izgradi valjano oekivanje o
svakom lovcu n a lai, a n em aju ni svi o n i koji uspeju u tom e ista
oekivanja. P retp o stav im o da je o su m n jien neko ko im a pristu p
poverljivom m aterijalu i p re tp o stav im o da se ta osoba d ru i sa
lju d im a za koje FBI veru je da su tajn i sovjetski agenti. Nije n e o p
h o d n o da o su m n jien i im a k o n tak t sa n ek im o d re e n im agentom
FBI-ja, ili k o n tak t sa bilo k o jim o d n jih o vih agenata, da bi izgra
dio oekivanja na o sn o v u kojih p rocenjuje FBI. A ko osum njiena
osoba veruje da FBI n ik a d a ne pravi greke i zasluuje p o tp u n o
p overenje, znake stra h a koji se, na prim er, pojave na n jen o m licu
treb a uzeti u obzir, ali ih treb a in te rp re tira ti kao stra h od o tk riv a
nja. M e u tim , ako o su m n jien a o soba veruje da je FBI u sutini
b esm islen, da je stvoren da bi upravljao ljudim a, vidljive znake
stra h a ne treb a ra z m a trati p ri pro cen jiv an ju laganja. To bi pre m o
gao biti stra h da im nee verovati nego stra h od otkrivanja. Lovac
n a lai m ora odbaciti pom isao d a je zn a k emocije zn a k prevare ako
postoji m ogunost da oekivanja osum njienog kod njega izazovu
takvo oseanje ak i onda kada je osum njieni bio iskren.
167
D o sada sam se je d in o bavio zab u n o m koju p ro u zro k u ju ona

oseanja koja doivljava iskrena osoba koja je o su m n jien a da
lae. E m ocio n aln e reakcije iskrene osobe m ogu, takoe, pre ra
splesti nego zam rsiti stvari, p o m au i da se iskrena osoba raz li
kuje o d laova. Z ab u n a nastaje u situaciji u kojoj iskrena osoba i
laov isto em o cio n aln o reaguju kada n eko p o su m n ja u njih; p o
staje jasn o o n d a k ad a se njihove reakcije razlikuju. N eko bi m o
gao im ati p o tp u n o razliita oseanja kada je o sum njien, a govori
istin u , nego kada je o su m n jien , a lae.
D eak iz Vinsloua je je d a n prim er. O tac je im ao m n o g o in fo r
m acija - on je pozn av ao linost svog sina i njihov raniji o d n o s
- to m u je d o p u stilo da napravi vrlo specifinu p ro ce n u o tom e
kako e se njegov sin verovatno oseati i u sluaju da govori isti
nu, i u sluaju da lae. O n je znao da njegov sin nije bio ni ro en i
laov, n i p sih o p ata, n iti neko ko je o buzet krivicom , ve neko ko je
drao do n ek ih v red n o sti. Z ato bi krivica zbog varanja bila velika,
ako je Roni lagao. La bi, p risetim o se, bila p o rican je krae ako je
stv arn o ukrao. O tac je zn ao da je k arak ter njegovog sina bio takav
da bi o n o setio k riv icu zbog prestu p a, p o tp u n o nezavisno od toga
da li je lagao ili govorio istin u o tom e. Tako, ako je R oni u k rao i
po k u ao da to sakrije, dva izvora sn an ih oseanja krivice bi ga
o d ala - krivica zbog laganja i krivica zbog p re stu p a koji prikriva.
A ko je R oni zaista bio iskren kada je p o ricao k ra u , ne bi trebalo
da osea krivicu.
O tac je, tak o e, zn ao da m u njegov sin veruje. N jihov raniji
o d n o s je bio takav da je R oni m ogao da ra u n a na to da e m u
otac verovati ako on - njegov sin - govori istinu. Zato R oni ne
bi ni trebalo da osea stra h da m u otac nee verovati. D a bi p o
jaao stra h o d o tk riv an ja otac je, slino p o ligrafskom d etek to ru
lai, traio da sve b u d e p o tp u n o jasn o . ako m e slae ja u to
znati zbog toga to se la izm eu tebe i m ene ne m oe sakriti. Ja
u to znati, Roni - seti se toga pre nego to p rogovori. R oni je,
v erovatno na o snovu p rolog iskustva, verovao u to. Zbog toga bi
Roni treb alo da b u d e uplaen da ga otac ne uhvati u lai - ukoliko
lae. K onano, otac je n u d io oprotaj ako prizna: Ako si to uinio,
m o ra m i rei. N eu se lju titi na tebe, Roni - po d uslovom da m i
i 68
Laganje
kae istin u . O vim stavom otac je, takoe, po d ig ao ulog: ako je

R oni lagao - otac bi se nalju tio na njega. Roni bi se, verovatno,
osetio p o tp u n o p o sra m lje n im ako je u krao i to bi ga m oglo spreiti da p rizn a. N jegov otac bi govorio n eto o to m e kako razum e
da eak m oe pod lei iskuenju, ali da je vano ne tajiti p restup
n ego ga p rizn ati.
Poto je ocen jen o koje e em ocije R oni osetiti ako lae (strah
i k rivicu) i p o to je posto jala osnova da se p ro cen i kako se ove
em ocije verovatno nee pojaviti ako govori istinu, ostao je jo je
d a n k o rak koji je bilo n e o p h o d n o n ain iti da bi otac m ogao da
sm an ji greke u in te rp re tira n ju znakova prevare. M ora biti izvesn o da R oni, ukoliko govori istinu, nee osetiti bilo koju d ru g u
em o ciju koja bi m ogla liiti na znake strah a ili krivice i tako un eti
p o m e tn ju u p ro c e n u da li lae ili ne. R oni bi m ogao biti ljut na
n a stav n ik a to ga je p o g ren o optuio da je lopov; zbog toga znaci
ljutnje, p o seb n o ako se pojave o n d a k ad a se govori o kolskim
au to ritetim a, m o raju biti o dbaeni. V erovatno bi oseao u z n e m i
re n o st zbog poloaja u kom e se nalazio i ova bi oseanja p o m eten o sti m ogla biti o p ta za njegovo celokupno stanje, nespecifina
za nagovetaj bilo kog aspekta tog stanja. N jegov otac tada m oe
in te rp re tira ti stra h i krivicu kao dokaz laganja, ali ljutnja i u z n e
m ire n o st bi m ogli biti p risu tn i ak i da Roni govori istinu.
ak i o n d a kada su stvari tako jasn o preseene - o n d a kada
se, zahvaljujui p o zn av an ju osobe, zna koje bi em ocije o su m n ji
ena osoba m ogla o setiti ako lae ili ako govori istin u i kada to
n isu iste em ocije - in te rp re tira n je b ih ejv io raln ih znakova prevare
jo m oe biti opasno. M noga ponaanja su, zapravo, znaci koji su
karakteristini ne sam o za je d n u , ve za vie emocija, tako da se ti
znaci m oraju odbaciti, zato to bi u je d n o m sluaju oni ukazivali na
je d n u od emocija koju bi mogla osetiti osum njiena osoba koja go
vori istinu, dok bi u drugom sluaju isti znaci ukazivali na sasvim
drugu em ociju koju bi mogla osetiti osum njiena osoba koja lae.
Tabele 1 i 2, u d o d atk u , p ru a ju gotovu m o g u n o st da se proveri
koje em ocije m o g u da p ro izv ed u svaki b ih ejv io raln i znak.
P retp o stav im o da je otac zapazio kako se R oni znojio i uestalo
gutao pljuvaku. O vi znaci bi bili bezv red ni p o to bi m ogli p re d
169
stavljati znake bilo koje em ocije - pozitiv n e ili negativne. Ako je

R oni lagao ovi znaci bi se pojavili zbog stra h a ili krivice, a ako je
govorio istin u oni bi se m ogli pojaviti zato to je on oseao uznem ire n o st i ljutnju. Ako je v id n o koristio m n o g o m a n ip u lato ra to
bi se, takoe, m o ralo o d b aciti p o to se u p o tre b a m an ip u lato ra
poveava kada se javi bilo koja negativna em ocija. ak bi i znaci
sam o o d re e n ih n eg ativ n ih em ocija, kao to je sputanje visine
glasa, m o rali biti o d b aen i kao znaci na koje ne treb a o b ratiti p a
nju. A ko visina glasa postaje nia zbog krivice, to bi bio znak
laganja, ali visina glasa m oe p o sta ti nia zbog tuge ili uzn em irenosti, a R oni e m o d a oseati u z n e m ire n o st bez obzira na to da
li lae ili govori istinu. Sam o o n a p o n a a n ja koja oznaavaju strah
ili krivicu, ali ne lju tn ju , tu g u ili u z n e m ire n o st, m o g u biti in te r
p re tira n a kao znaci prevare. Ponaanja koja oznaavaju ljutnju ili
u zn em iren o st, ali ne i stra h ili krivicu, m o g u biti in te rp re tira n a
kao znaci iskrenosti. P rouavanje tabela 1 i 2 pokazuje da bi sledea p o n aan ja m o g la pokazati da li R oni lae ili ne: om ake u go
voru , am blem ske om ake, m ik roekspresije i ak tiv n o st p o u zd an ih
facijalnih m iia. O vo su p o n aan ja koja alju dovoljno preciznu
in fo rm aciju da se stra h ili krivica razlikuju o d ljutnje ili u znem irenosti. U zgred, m o d a ni zadavanje p o lig ra f testa u ovom sluaju
ne bi donelo nita. P o lig raf m eri sam o b u en je em ocije, a ne vrstu
em ocije koja je doivljena. R oni bi m ogao da bu d e em ocionalan,
kriv ili ned u an . Iako prouavanja koja o cenjuju ta n o st poligrafa
pok azu ju da je o n a vea o d sluajnosti, u n ekoliko ovih p ro u a v a
nja bilo je m n o g o greaka neverovanja u istinu. O va prouavanja,
i to n a ta se o d n o se, ra z m a tra u u poglavlju koje sledi.
M oja analiza Deaka iz Vinsloua je pokazala da je kom plikovano p ro cen iti koje em ocije osea o su m n jien a osoba koja govori
istin u i da li se te em ocije razlikuju od em ocija koje osu m n jien a
osoba osea kada lae. To zahteva d o b ro poznavanje osum njiene
osobe. Ali, esto n i d o b ro p oznavanje osu m n jiene osobe nije d o
voljno da se naprave takve procene. ak i o n d a kada su procene
zasnovane na p o zn av an ju o su m n jien o g to ne znai da e one biti
od velike k o risti u o tk riv a n ju laova. P oznavanje m oe ukazati na
to da e se verovatno doiveti ista em ocija bez obzira na to da li
170
Laganje
osu m n jien a osoba lae ili ne, kao to je bilo u sluaju D ezdem one. ak i kada p ro cen a ukazuje na to da e o su m n jien a osoba doiveti razliite em ocije, u zavisnosti od toga da li je iskrena ili lae,
bih ejv io raln i znaci m o g u biti nejasni. N ita ne m oe biti specifi
n o ba za o n e em ocije p o kojim a bi se laov m ogao razlikovati od
iskrene osobe. U ovim p rim e rim a ne postoji dovoljno inform acija
da se p ro cen e em ocije koje je osetila o su m n jien a osoba; p rocena
je da e se doiveti iste em ocije bez obzira na to da li osum njiena
osoba lae ili govori istinu, ili da e laov i iskrena osoba doiveti
razliite em ocije, ali da e b ih ejv io raln i znaci biti nejasni - dakle,
da bi o tk rio prev aru , lovac na lai ne m oe da k o risti znake u p le
te n ih em ocija.'
Jedino ako bi sebi m ogao p red o iti ta bi bilo da je on u tom
poloaju, lovac na lai m oe da izbegne greku neverovanja u isti
nu i m o ra biti jako o p rezan da zbog svoje lakovernosti ne napravi
greku i p overuje u la. N aravno, p o n ek ad e analiziranje vrste
em ocija koje bi m ogao o setiti laov, i v rste em ocija koje bi m ogla
o setiti iskrena osoba zbog toga to je o su m n jien a, p o m o i da se
laov uhvati. Kao to je sluaj sa p rim e ro m iz Deaka iz Vinsloua,
takva analiza e izolovati ja sn e znake isk renosti ili prevare i uinie zad atak lovca na lai lakim , inei ga b u d n im za ona p o n a a
nja za k o jim a m o ra da traga.
M oje objanjenje o p asn o sti i m era p re d o stro n o sti u o tk ri
van ju p revare do sada se o d n o silo sam o na situacije u kojim a je
o su m n jien a osoba zn ala da u nju su m njaju da lae. M eutim ,
isk ren i ljudi ne m ogu n ik a d a sebi p red o iti da svaka izgovorena
re, svaki gest i svaki facijalni trzaj, na neki n ain , p o dleu isp iti
vanju kada neko u njih su m n ja da lau; takoe, neki iskreni lju
di v eruju da su p re d m e t tak v o g ispitivanja kada, u stvari, nisu.
Laovi ne znaju uvek da li njihove rtve su m n jaju u to da ih oni
varaju. Jedno razra en o o p ravdanje, koje je sm iljeno da u m iri
su m n ju , m oe p ro b u d iti p o d o z re n je kod rtve koja je ranije verovala. rtve koje su m n jaju da su prev arene m ogu i sam e lagati,
krijui svoju su m njiavost da bi u m irile laova i nagnale ga na
* P rise tim o se da p o sto je d ru g i z n ac i p re v a re koji ne u k ljuuju em ociju: takvi kao to su
o m ak e, am b lem sk e om ake i tirade.
171
po g rean korak. Postoje i d ru g i razlozi zbog kojih rtva nastoji da

u m iri laova. U p ro tiv p iju n ai, k ad a je p iju n otkriven, o tk riv a
nje m oe biti sakriveno da bi se p reko pijuna neprijatelju prenela
p o g ren a inform acija. D ru g e rtve m o g u sak riti to da su otkrile
kako su p rev aren e da bi uivale u n o v o n astalo m o b rtu i da bi neko
v rem e gledale kako laov nastavlja da isp red a svoje izm iljotine
nesvestan toga da rtv a sada zna da je sve la.
Lovac n a lai i gubi i dob ija ako o su m n jien a osoba ne zna da u
nju su m n jaju d a lae. Laov ne m oe zatakati tragove, anticipirati
p itan ja, p rip re m iti op rav d an ja, uvebati strategiju i biti oprezan
na neke d ru g e n ain e ako ne veruje u to da pod o zriv a rtva is
pituje svaki njegov p o k ret. Kako vrem e prolazi i ini se da e la
biti p o tp u n o p ro g u ta n a , laov postaje tako o p u ten da se greke
javljaju zbog p re te ra n o g sam o p o u zd an ja. Ovaj d o b itak za lovca
na lai izvire iz toga to je laov toliko sam o uveren da je p o stao
nepaljiv, te je m alo v ero v atn o da e se previe uplaiti da ga ne
otkriju.O vaj d o b itak im a cen u za lovca n a lai zbog verovatnoe
da laov koji je tak o p re te ra n o sa m o p o u z d a n da postaje n e m aran
- v erovatno ne osea jak stra h od o tkrivanja. N eprom iljene gre
ke nastaju p o cen u greak a u zro k o v an ih stra h o m od otkrivanja.
N e rtv u ju se sam o b ih ejv io raln i znaci p rev are proizvedeni s tra
h o m od otkriv anja, ve se, tak o e, gube efekti dezorganizacije koji
p ro isti u iz takvog stra h a , koji m ogu, slino p re te ra n o m sa m o p o
uzdanju, proizvesti loe p lan iran je. M oda je najvaniji g u b itak to
da u z n e m ire n o st zbog stra h a o d hapen ja verovatno nee p o sta ti
d ovoljno jak a da m o tiv ie laova na p rizn an je ako on ne m isli da
m u iko stoji n a pu tu .
Ros M alejni, ek sp e rt u obuav an ju in sp ek to ra policije, z a stu
pa strateg iju koju zove strateg ijo m tro jan sk o g konja, u kojoj se
policajac p retv ara da veru je o su m n jien o m kako bi ga naveo da
govori vie i u plete se u sopstvene izm iljotine. Iako se, u to m slu
aju, stra h od o tk riv an ja m oe sm anjiti, o su m n jien i e, p rem a
M alejniju, v ero v atn o n a in iti greku koja ga otkriva:
Policajac Ireba da o h ra b ri izvor (osu m n jien o g ) da i dalje vara, terajui ga
da nastavi svoju p riu , Iraei uvek sve vie i vie delalja u izm iljotinam a
koje m u o su m n ji e n i serv ira. U slvari, policajac takoe obm anjuje k a d a se
172
Laganje
p re tv a ra da veruje iz v o ru ... To ne m oe da nan ese tetu p o te n o m izvoru.

Ako policajac grei u svojoj p o etn o j sum njiavosti d a ... o su m n ji e n i m o
da v a ra ... (ova teh n ik a ispitivanja) nee p ro u zro k o v ati bilo kakvu n e p rav
du. Jedino p re v a ra n t treba da se plai (to g a).5
O va strategija p o d sea na o p en h au erov savet: A ko im ate ra

zlog da su m n jate kako vas osoba lae, izgledajte kao da ste poverovali u svaku n jen u re.T o e o sobu o h ra b riti da nastavi; postajae sve v atren ija u svojim tv rd n jam a i n a k raju e se sam a o d ati.6
Iako se m oe initi da e u zdanje laova u to da m u rtva veruje
sig u rn o sm anjiti njegov stra h o d otkrivanja, teko je rei kako e
takva p o lazn a osnova delovati na d ru g a oseanja koja prate laga
nje. N eki laovi m o g u oseati veu krivicu ako varaju rtv u koja
im veru je nego o n u koja je po d o zriv a. N eki d ru g i laovi bi m ogli
oseati m an ju krivicu, racio n alizu ju i je tim e d a sve do k rtva ne
zna da je lau i nije m u en a su m n jam a - nije p o in je n o nikakvo
zlo. Takvi laovi m o g u verovati da su njihove lai prv en stv en o
m otiv isan e d o b ro n a m e rn o u da se njihova rtva p o ted i velikih
po tresa. U ivanje u v aran ju bi se m oglo pojaati ili sm anjiti ako
laov zna d a m u rtv a veruje. V aranje rtve koja je p u n a poverenja
m ogao bi biti p o seb an uitak, ukljuujui i p re p u tan je prijatn im
osean jim a prezira; ipak, varan je p o d o zrive rtve m oglo bi biti
uzbudljivo zbog izazova.
N e p o sto ji n ain da se p red v id i da li postoji m anja ili vea verov atn o a da e laov p o g reiti ukoliko njegova rtva pokae svoju
sum njiavost. Postoji, narav n o , m o g u n o st da su sum nje n e o sn o
vane; o su m n jien i m oe biti estita osoba. D a li bi bilo lake rei
da e o su m n jien i biti isk ren ako ne zna da je osum njien? Ako
on ne zna da je o su m n jien kao laov ne treba da se plai da m u
nee verovati, n iti bi treb alo da posto ji ljutnja ili u zn e m ire n o st
zbog sum nje, a ak i d a je preplavljen k rivicom - o su m n jien i
nee im ati p o seb n u p rilik u da se p o n aa kao da je neto p o g re
no u radio. Sve je ovo ar, p o to znaci bilo koje od ovih em ocija
m ogu b iti je d n o sta v n o in te rp re tira n i kao znaci prevare bez ik a
kve p o treb e da se b rin e da li bi o n i m ogli, u m esto toga, biti znaci
oseanja istin ite osobe zbog toga to je osum njiena. M eutim ,
do ovog d o b itk a se dolo p o cenu, koja je ve sp o m en u ta, da e
173
neka oseanja koja p rate laganje, a koja p ro izv ode znake prevare,
poseb n o stra h od otkriv an ja, biti slabija ako o soba koja ne zna da
bilo ko u nju su m n ja - zaista jeste laov. K ada o su m n jien i ne zna
da p o sto ji sum nja m anje je verovatno da e lovac n a lai napraviti
greku da ne p overuje u istin u zbog toga to e znaci em ocije, ako
ih im a, verovatnije biti znaci prevare, ali m o e biti vie greaka
verovanja u la zbog toga to je m alo v erovatno da e oseanja
koja p rate laganje biti dovoljno jaka da o d aju laova. V erovatno se
deava o b rn u to ako se zna da su m n ja p o sto ji - vie neverovanja u
istin u ali m anje verovanja u la.
D va d ru g a p ro b lem a kom p lik u ju p itan je da li bi lovac na lai
bio bolji ako o su m n jien i nije znao da u njega sum njaju. Prvo,
lovac na lai m o d a n em a izbora. N ee svaka situacija dozvoliti
rtvi da sakrije svoje sum nje. ak ako je to i m ogue, nee svako
ko m isli da m oe b iti rtv a neije lai eleti da sakrije svoje su m
nje, laui da b i uhvatio laova. I n em a svaki lovac n a lai talenat
je d n o g laova koji je u sp ean u n eo tk riv an ju svoje prevare.
D rugi p ro b lem je gori. Pokuavajui da sakrije svoje sum nje,
lovac na lai rizikuje da u to m e ne uspe, ne shvatajui to. O n, sva
kako, ne m oe ra u n a ti n a to da e laov biti iskren u vezi s tim .
N eki laovi se m o g u sm elo su p ro tstav iti svojoj rtvi kada p rim e te
da je rtv a sum njiava, p o seb n o ako m o g u pokazati da njihova
rtva pokuava da sakrije svoje sum nje. Laov se m oe praviti da
je pravdoljubiv, ljut i p o v re en tim e to rtva nije bila otvorena
u p o g led u svojih su m n ji, n ep rav ed n o ga liavajui prilike da se
opravda. ak i da ovaj m a n e v a r nije ubedljiv, to m oe bar zaplaiti rtv u za n eko vrem e. N ee svaki laov biti tak o drzak. Neki
bi m ogli sak riti svoje o tk rie da rtva postaje sum njiava kako bi
m ogli d obiti n a v re m e n u d a zatakaju svoje tragove, prip rem e se
da pob eg n u , itd. N aalost, nije sam o laov taj koji m oe da sakrije
takvo otkrie. Istin iti ljudi m ogu, takoe, sakriti da su otkrili kako
se na njih sum nja. N jihovi razlozi m o g u biti p o tp u n o razliiti. O ni
m o g u sak riti da znaju kako su osum njieni da bi izbegli scenu, ili
da bi dobili na v rem en u , n adajui se da e p rik u p iti dokaze koji
im idu u prilog, ili da bi p red u zeli akcije kako bi oni koji ih su m
njie presu d ili u n jih o v u korist, ako se ve m isli da su se ponaali
nesvesni toga da su osu m n jien i.
174
Laganje
Jedno p reim u stv o koje se dobija o tk rivanjem sum nji jeste da

se tako m oe izbei ova teka situacija ispunjena neizvesnou.
B arem rtva zna da je o su m n jien i svestan da postoji sum nja. Pa i
istin ita osoba, slino laovu, m oe poku ati da sakrije bilo kakvo
oseanje u vezi s tim da je osum n jien a. K ada se sum nja je d n o m
p rizn a, laov e eleti da sakrije strah o d otkrivanja, ali istinita
o soba m oe, tak o e, po k u ati da sakrije stra h da joj nee verovati,
kao i lju tn ju ili u z n e m ire n o st zbog sum njienja, ne b rin u i da e
ta oseanja biti p o g ren o p ro tu m a e n a kao dokaz laganja. Bilo bi
lake o tk riti p re v a ru da su sam o laovi ti koji pokuavaju da sa k ri
ju oseanja. Ali, ako je tako, neki laovi e biti dovoljno p a m etn i
da, tak o e, p o k au svoja oseanja.
D ru g o p reim u stv o toga da rtva o tv o ren o pokazuje svoju
sum n jiav o st jeste m o g u n o st da k o risti ono to se zove tehnika
znan ja o krivici (G uilty Knowledge Technique). D ejvid Liken, fizi
oloki o rijen tisan p sih o lo g koji je k ritikovao u p o treb u poligrafa
kao d etek to ra lai, veruje da ova teh n ik a m oe poboljati tan o st
poligrafa. In sp e k to r ne p ita o su m n jien o g da li je p o in io zloin
ve ga, u m esto toga, pita o n eem u to bi m ogao znati je d in o k ri
vac. P retp o stav im o da je neko o su m n jien za ubistvo; o su m n jie
ni im a m otiv, bio je vien u blizini m esta zloina, itd. Sa teh n ik o m
zn anja o krivici o d o su m n jien o g bi se trailo da odgovori n a se
riju p itan ja sa v iestru k im izborom . U svakom p ita n ju je d a n od
izbora bi uvek opisivao ta se desilo, d o k bi d ru g i izbori, koji zv u
e p o d je d n a k o prihvatljivo, opisivali stvari koje se n isu dogodile.
Jedino bi krivac, a ne n ed u n o o sum njieni, znao ta je ta. Na
p rim er, o su m n jien o g bi m ogli pitati: D a li je ubijena osoba bila
o k re n u ta licem nadole, nagore, na stran u , ili je sedela pravo? O d
osu m n jien o g je tra e n o da kae N e ili Ne znam , posle svake
pro itan e alternative. Jedino e osoba koja je p o in ila zloin znati
da je m rtv a osoba leala licem o k re n u tim nagore. U lab o rato rij
skim e k sp erim en tim a koji su prouavali laganje Liken je o tkrio
da osoba koja p o sed u je ovo zn anje o krivici pokazuje p ra m e n u
u aktivnosti a u to n o m n o g n erv n o g sistem a, koju otkriva poligraf,
on d a kada se p o m e n e istin ita alternativa, do k n ed u n a osoba na
poligrafu odgovara na isti nain na sve alternative. U prkos p o k u
175
ajim a o su m n jien o g da sakrije da zna o n o to bi jed in o krivac

m og ao znati, p o lig ra f je uhvatio krivca uz u p o tre b u ove teh n ik e .7
Svojstvo testa znan ja o krivici je u to m e da se neuobiajene
reakcije ne m ogu dovesti u vezu sa o sean jim a n ed u n e osobe
zbog toga to je o su m n jien a da lae. ak i da je n e d u n a osoba
uplaen a da joj nee verovati, ili ljuta zbog toga to je sum njie, ili
u zn e m ire n a zbog neprilike u kojoj se nalazi, o na bi sam o nekim
sluajem m ogla pok azati em o cio n aln iju reakciju na leanje sa
licem n ag o re nego na d ru g e altern ativ n e opise. K orienjem ve
likog bro ja takvih p itan ja sa v iestru k im izb o ro m , bilo koja n e u o
biajena reakcija koju p okazuje n e d u n i o su m n jien i bie p reneta
na istinite i lane alternative. Test znan ja o krivici o n d a elim inie najveu o p asn o st u o tk riv an ju prevare - greku neverovanja
u istin u koja proizilazi iz n e m o g u n o sti da se razlue oseanja
istin ite osobe, zbog su m n jien ja, od oseanja laova.
N aalost, ova obe^vajua te h n ik a za o tk rivanje lai nije bila
p re d m e t m n o g ih istraivanja koja bi ocenila n jen u tan o st, a p ro
uavanja koja su se tim e bavila n isu pokazala da je to uvek tako
tan o kao to je sugerisao L ikenov o rig in aln i rad. U ned av n o m
saoptenju K ancelarije za teh n o lo k u p ro c e n u , u kom e je kritiki
ra z m a tran poligraf, zapaeno je da je test znan ja o krivici ... o t
krio n e z n a tn o nie p ro sen e p ro cen te krivih subjekata nego (u o
biajeniji p o lig ra f te s t). O tk riv en o je da se relativno ee prave
greke verovanja u la, ali rede greke n everovanja u istin u .8
U svakom sluaju, test zn an ja o krivici im a veom a o g ran ie
n u u p o tre b u izvan k rim in o lo k ih ispitivanja. Previe esto osoba
koja m isli da bi m ogla da b u d e rtva lai n e m a inform aciju koju
im a laov, a bez toga se ne m oe u p o tre b iti test znanja o krivici.
U A pdajkovom ro m a n u O eni m e Rut je znala da im a van b ran u
vezu i znala je ko je njen ljubavnik. N jen m u, D eri, je im ao sam o
svoje sum nje, a zato to nije im ao in fo rm aciju koju je sam o krivac
m ogao im ati nije m ogao da u p o treb i te h n ik u znanja o krivici. D a
bi k o ristio ovu te h n ik u lovac na lai m o ra da zna ta se dogodilo,
a je d in o to on ne zna jeste ko je to uinio.
ak i da lovac na lai zna sve alternative, test znanja o krivici
se ne m oe u p o tre b iti da se otk rije ta se dogodilo. Test znanja o
Laganje
176
krivici zahteva a p so lu tn u sig u rn o st lovca na lai kada je u pitanju

delo ili dogaaj, a pitan je koje se postavlja je da li osum njieni
jeste ili nije bio izvrilac. Ako je pitanje - ta je ova osoba uradila?
kako se ova osoba osea? - ako lovac na lai ne zna ta je to o su m
njiena o sob a u rad ila, test znanja o krivici se ne m oe koristiti.
Mere predostronosti u interpretiranju

bihejvioralnih znakova prevare
P rocenjivanje b ih ejv io raln ih znakova prevare je rizino. Sledea lista su m ira sve m ere p re d o stro n o sti kako bi se sm anjili oni
rizici koji su bili objan jen i u ovom poglavlju. Lovac n a lai m ora
uvek da p ro cen i verovatnou da neki gest ili ekspresija pokazuju
laganje ili istin ito st, to je retk o kada ap so lu tn o sigurno. U o nim
p rim e rim a kada je tako - kada se je d n a em ocija p o tp u n o s u p ro t
stavlja cu ren ju lai - m akrofacijalna ekspresija ili neki deo sa k ri
vene inform acije izletee k ro z rei u tirad i, to e osum njieni,
takoe, shvatiti i posle toga p riz n a ti da je lagao.
1. Pokuajte jasn o o d re d iti ta je osnova bilo koje vae slutnje
ili in tuicije o to m e da li n eko lae ili ne. U koliko p o sta n e te svesniji
na koji n ain vi in te rp re tira te b ihejvioralne znake prevare - n au iete da otkrijete vae greke i p rep o zn ate kada nem ate m nogo
anse da tan o p rocenite.
2. Setite se da postoje dve o p asn o sti u otk riv an ju prevare: neverovanje u istinu (p ro cen a da iskrena osoba lae) i verovanje u
la (p ro cen a da je laov iskren). Ne postoji nain da se p o tp u n o
izbegnu obe greke. R azm o trite p o sledice rizika ako bi bila n a
pravljena bilo jed n a, bilo d ru g a greka.
3. O d sustvo znakova p rev are nije dokaz istine: neki ljudi ne
p ro p u taju takve znake. P risu stv o nekog znaka prevare nije
uvek dokaz laganja: k od nekih ljudi se lako pojavljuju n e u g o d n o st
ili krivica, ak i kada su iskreni. Vi m oete da sm anjite Brokovljev
rizik, prouzro k o v an in d iv id u a ln im razlikam a u ekspresivnom p o
naanju, ako vae p ro cen e zasnivate na p rom eni ponaanja o su m
njienog.
1 77
4. Tragajte za p re d ra su d a m a u vaoj glavi koje biste m ogli im ati

p rem a o su m n jien o m . R azm o trite da li e vae p red ra su d e uticati
na vau ansu da tan o procenite. N e p okuavajte da p rocenite
da li n eko lae ili ne ako oseate da vas je savladala lju b o m o ra ili
ste p odlegli raspaljenoj strasti. Izbegavajte da p o d stiete o su m
njienog n a laganje zato to to objanjava d ogaaje koji su inae
neobjanjivi.
5. U vek uzm ite u o b zir m o g u n o st da z n ak em ocije nije znak
prevare ve zn ak toga kako se iskrena osoba osea kada je o su m
njiena da lae. O db acite z n ak em ocije kao z n ak prevare ako bi
iskrena osoba koju sum n jiite m ogla o setiti tu em ociju zbog toga
to je o n a takva lin o st, zbog p riro d e vaeg ranijeg o d n o sa sa
o su m n jien im ili zbog oekivanja o su m n jien e osobe.
6. Im ajte u v id u da su m n o g i znaci p rev are znaci ne sam o jed n e
ve vie em ocija, i da oni m o raju biti o d b aen i s obzirom n a to
da bi je d n u o d tih em ocija m ogla o setiti o su m n jien a osoba koja
je iskrena, a sasvim d ru g u em o ciju o so b a koja je o sum njiena, a
koja lae.
7. R azm otrite da li o su m n jien i zna ili ne zna da je p o d s u
m n jo m i ta bi se dobilo ili izgubilo u o tk riv a n ju prevare u je d
n o m ili d ru g o m sluaju.
8. Ako znate o n o to bi o su m n jien i zn ao sam o ako lae, a vi
m oete da ispitujete o su m n jien o g , k o n stru iite test znanja o k r i
vici.
9. N ikada ne d o n o site k o n aan zakljuak o to m e da li o su m n ji
eni lae ili ne, zasn o v an je d in o na vaoj in te rp re ta ciji bih ejv io ral
nih znakova prevare. B ihejvioralni znaci p rev are je d in o treb a da
poslue da vas u po zo re na to da su vam p o tre b n e dalje in fo rm a
cije i istraivanja. B ihejvioralni znaci, slino poligrafu, nikada ne
m o g u p ru iti ap so lu tn i dokaz.
10. K oristite listu za p ro v e ru koja je d ata u d o d atk u (tabela 4)
da ocenite la, laova i vas - lovca na lai, da p ro cen ite m o g u n o st
greke ili tan o g u tv r iv an ja istinitosti.
Pokuaj da se lai o tk riju p u tem korienja poligrafa kao d e
tektora lai tak o e je rizian. Iako su u c e n tru m og interesovanja
bihejvioralni znaci p revare a ne poligraf, iro k sp ek tar situacija u
178
Laganje
ko jim a lju d i m o g u lagati ili sum njati na laganje, a ne o g ran ien o st

ispitivanja p oligrafom , u sledeem poglavlju u ra z m a trati u p o
tre b u poligrafa. P oligraf se upotrebljava u b ro jn im v an im situ a
cijam a - u protivp iju n ai, k rim in alu , a sve vie i u biznisu. M oja
analiza laganja, u ovom i p re th o d n im poglavljim a, m oe, verujem ,
nekom e p o m o i da bolje razu m e m o i n em o o tk riv an ja lai p u
tem poligrafa. Takoe, razm atran je p ro b lem a u vezi sa do k aziv a
njem ta n o sti p o ligrafa pom agae i dalje lovcu n a lai da razu m e
rizin o st o tk riv an ja prevare na o snovu b ih ejv io raln ih znakova. A
p o stoji i je d n o zanim ljivo i p ra k ti n o pitanje, koje glasi: ta tan ije o tk riv a lai - p o lig ra f ili b ih ejvioralni znaci prevare?
VII
Poligraf kao lovac na lai

Policajac iz jednog drugog kalifornijskog grada prijavio se za
rad u naoj policijskoj stanici. On je izgledao kao pravi policajac,
znao je propise i, poto je imao prethodno policijsko iskustvo, i
nilo se da je idealan kandidat. Za vreme svog prelim inarnog poli
graf intervjua nije priznao nita. Tek poto je poligraf ukazao na to
da policajac lae, on je priznao d aje poinio preko 12 provala dok
je bio na dunosti i, koristei policijska kola, odvukao ukradenu
robu, podm etao ukradene narkotike neduno osum njienim lju
dim a kako bi ih uhapsio i nekoliko puta imao seksualne odnose sa
devojkam a od oko 16 godina - u policijskim kolima. Ovaj prim er
je dobijen od vieg policijskog detektiva, poligrafiste, V. K. M ika iz
policijske stanice u Salinasu u Kaliforniji, kada je ispitivano kako
policijske stanice koriste poligraf.1
Fej je bio uhapen u Toledu 1978. godine i okrivljen za pljaku i
ubistvo jednog poznanika koji je, pre nego to je um ro, tvrdio da je
m askirani pljaka izgledao kao Baz (Fej). Fej je bez m ogunosti
kaucije bio pritvoren dva meseca, dok je policija uzaludno traila
dokaz da je on ubica. Konano, tuilac je ponudio da odustane od
optubi ako Fej proe poligrafsko testiranje, ali je zahtevao da Fej
obea da e prihvatiti rezultate u sudnici ukoliko test ukae na
prevaru. Fej se sloio, nije proao test, nije proao drugi test kod
drugog ispitivaa, bio je sasluan i optuen za ubistvo sa predum i179
i 8o
Laganje
ljajem i izreena m u je doivotna robija. Posle vie od dve godine

prave ubice su uhvaene; oni su priznali i na taj nain oslobodili
Feja, koji je onda brzo puten iz zatvora. Psiholog Dejvid Liken
je opisao ovaj sluaj u lanku u kome je poligrafsko ispitivanje
nazvao pseudonaunom tehnikom .2
Prim eri kao ovi, za korienje poligrafa i protiv njega, p o th ra
njuju polem iku o poligrafu, iako im a jako malo naunih dokaza o
njegovoj tanosti. Postoji preko 4.000 objavljenih lanaka ili knji
ga, m anje od 400 onih koji su zaista zasnovani na istraivanjima,
ali ne vie od trideset do etrdeset publikacija koje ispunjavaju
m inim alne naune standarde.3 Neutem eljena na istraivakim
studijam a, rasprava o poligrafu je otra i usijana. Veina p o b o rn i
ka poligrafa su ljudi koji rade na poslovima u vezi sa zakonskom
prinudom , sa obavetajnim delatnostim a, sa delatnostim a u koji
m a postoji opasnost od muvanja i pronevere, i neki naunici koji
su istraivali poligraf. Kritiari poligrafa su oni koji se zalau za
graanske slobode, neki pravnici i advokati, te drugi naunici koji
prouavaju poligraf.
Moj cilj u ovom poglavlju nije da stiam raspravu o poligrafu
ve da ona postane razumljivija. Ja ne propisujem spisak prepo
ruka o tom e da li bi i kako trebalo koristiti poligraf. Umesto toga,
ja traim da se priroda rasprave rasvetli bar onim ljudim a koji
m oraju da prave takve procene, inei da izbori postanu jasni a
granice naunog dokaza poznate. Ali, ja se ne obraam samo vla
dinim slubenicima, policajcim a, sudijam a ili advokatima. Svako
danas treba da razum e raspravu o upotrebi poligrafa da bi znao
kada se on koristi i ta treba da bude uraeno sa rezultatim a te
sta, jer su to javna pitanja od opteljudskog znaaja. Ukoliko jav
nost ne bude bolje inform isana - nee biti razlonog razjanjenja.
M ogu postojati, takoe, lini razlozi zbog kojih bi svako eleo da
bude bolje inform isan. U m nogim poslovima, u poslovim a koji
nisu u vezi sa radom vlade, a koji zahtevaju vii ili nii nivo obra
zovanja i obuenosti, od ljudi koji nikada nisu bili osum njieni da
su poinili krivino delo traeno je da se podvrgnu poligrafskom
testiranju kao jednom obliku ispitivanja za dodelu posla, kako bi
zadrali svoje zaposlenje ili dobili unapreenje.
4 Samo je nekoliko naunika istraivalo otkrivanje lai putem poligrafa.
P o li g r a f kao lovac na lai
181
M noge moje ideje o bihejvioralnim znacim a prevare, koje su

objanjene u prvih est poglavlja, m ogu se podjednako prim eniti
na otkrivanje prevare putem poligrafa. U ispitivanju putem poli
grafa laove mogu odati njihov strah od otkrivanja, krivica zbog
varanja ili uivanje u prevari. Lovci na lai m oraju biti oprezni
kad je u pitanju Otelova greka i Brokovljev rizik - greke koje se
javljaju onda kada se ne uzim aju u obzir individualne razlike u
em ocionalnom ponaanju ljudi. Poligraf operatori m oraju da se
zatite od opasnosti pravljenja i jedne i druge greke: da poveruju
u la i da ne poveruju u istinu. Najvei broj m era predostronosti
i rizika u hvatanju lai je potpuno jednak, bilo da je la otkrive
na putem poligrafa ili putem bihejvioralnih znakova. Ali postoje
novi, sloeniji koncepti koje treba upoznati, a to su:
razlika izm eu tanosti i korisnosti - na koji nain bi poli

graf mogao biti koristan ak i da nije taan;
traganje za pravom istinom - kako je teko utvrditi tanost
poligrafa bez apsolutne sigurnosti ko su laovi;
bazina uestalost laganja (tj. koliko esto ljudi u toj situaciji
obino lau) - kako veom a taan test m oe proizvesti m n o
go greaka kada u grupi osum njienih im a m nogo laova;
spreavanje laganja - kako bi pretnja ispitivanjem mogla
spreiti da neko lae, ak i da je procedura ispitivanja n e
pravilna.
Ko koristi poligraf test

U potreba poligrafa u otkrivanju nekih oblika laganja iroko je
rasprostranjena i u porastu je. Teko je biti siguran koliko je p o
ligraf testova zadato u Sjedinjenim Am erikim Dravama; prem a
najsmelijim pretpostavkam a - preko m ilion godinje.4 Veinu oko 300.000 godinje - zadali su privatni poslodavci. Ovi testovi
su prim enjivani da bi se prikupile inform acije o kandidatim a za
neki posao (da bi se, zapravo, proverila tanost njihovih tvrdnji
da nisu krali na svojim ranijim radnim m estima), da bi se spre-
l82
Laganj e
io krim inal unutar preduzea, te kao deo procedure u sluaju

da se preporuuje unapreenje. Prikupljanje inform acija o kan
didatu uz pom o poligrafa jako podravaju lanovi Nacionalnog
udruenja apoteka i Nacionalnog udruenja d rag sto ra... i la
novi U druenja piljara.5 Iako je u osam naest drava nezakonito
traiti da zaposleni rade poligraf test, pria se da poslodavci mogu
pronai nain da zaobiu te zakone. Poslodavci m ogu da kau
zaposlenom da sum njaju da je on neto ukrao, ali ako zaposle
ni pronae nain da dokae da je neduan - poslodavac ga nee
otpustiti.6 U trideset jednoj dravi od zaposlenog se moe traiti
da uradi poligraf test. Privatne firme koje najvie koriste poligraf
su banke i m aloprodaja. Na prim er, skoro polovina od 4.700 Makdonaldovih ispostava brze hrane zadaje poligraf test kada procenjuje kandidate za posao.7
Osim u biznisu, poligraf se najee upotrebljava u okviru krim inolokih istraivanja. Poligraf test se ne zadaje samo onim a koji
su osum njieni da su poinili prestup ve, takoe, i svedocim a ili
rtvam a ija su saoptenja sumnjiva. Sud, FBI i veina policijskih
stanica imaju praksu da koriste poligraf tek poto ispitivanja suze
listu osum njienih. Veina drava ne doputa da se rezultati poli
graf testa saopte na suenju. Dvadeset dve drave doputaju da
se poligraf test uzm e kao dokaz, ako je to unapred dogovoreno i
ako su i odbrana i tuioci saglasni s tim. Obino branioci postiu
takvu saglasnost dobijajui zauzvrat tuioev pristanak da o d u
stane od sluaja ako poligraf pokae da je osum njieni govorio
istinu. To je ono to se desilo u sluaju Baza Feja, a to je opisano
na poetku ovog poglavlja. Obino, kao u njegovom sluaju, tu
ioci ne daju takvu ponudu ukoliko im aju jak dokaz koji e, po
njihovom miljenju, ubediti porotu da je osum njieni kriv.
U Novom Meksiku i M asausetsu rezultati poligraf testa m ogu
biti izneti povrh prigovora jedne od strana. Rezultati se ne m ogu
prihvatiti osim ako to nije unapred dogovoreno u veini, ali ne u
svim saveznim okrunim apelacionim sudovima. Nijedan am e
riki okruni apelacioni sud nije oborio odluku nekog lokalnog
suda zbog toga to je odbio da prizna dokaz utvren poligrafom.
Prem a Riardu K. Vilardu, zam eniku pom onika amerikog d r
183
avnog tuioca, Nikada se nije desilo da Vrhovni sud propie sa

veznom sudu da m ora prihvatiti dokaz do koga se dolo poligrafskim ispitivanjem .8
Savezna vlada je trei najvei korisnik poligraf testa u otkriva
nju laganja. Tokom 1982. godine razliite savezne slube su podnele izvetaj o korienju 22.597 testova. Najvei broj testova je
korien u ispitivanju krim inala, izuzev poligraf testova koje su
zadavale Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) i C entralna
obavetajna agencija (CIA). Ove slube koriste poligraf za obavetajna i kontraobavetajna ispitivanja. Ovo podrazum eva testi
ranje ljudi za koje se zna da su pouzdani, ali koji su osum njieni
da sudeluju u aktivnosti koja e to ugroziti, testiranje ljudi koji
su osum njieni da su pijuni i testiranje ljudi da bi se utvrdilo da
li postoji potpuna pouzdanost. NSA izvetava da je tokom 1982.
godine zadala 9.672 poligraf testa, od ega je najvei broj testova
predstavljalo prikupljanje inform acija o kandidatim a za posao.
CIA ne izvetava koliko esto zadaje poligraf test, ali priznaje da
ga u m nogim situacijam a koristi na isti nain kao i NSA.
Tokom 1982. godine M inistarstvo odbrane je predloilo neko
liko revizija svojih propisa u oblasti testiranja poligrafom. Ove
revizije bi mogle da znae eu upotrebu poligraf testiranja u
prikupljanju podataka o pouzdanosti kandidata radi izdavanja
dozvole za rad, kao i u povrem enom testiranju zaposlenih kod
kojih je ve utvrena pouzdanost. D ruga vana prom ena koju
je predloilo M inistarstvo odbrane mogla bi znaiti da e zapo
sleni ili kandidati koji su odbili ispitivanje putem poligraf testa
verovatno pretrpeti tetne posledice. Tokom 1983. godine predsednik Regan je predloio jo iru upotrebu poligraf testa. Sva
izvrna m inistarstva su bila ovlaena da zahtevaju da se zapo
sleni podvrgnu poligrafskom ispitivanju u sluaju da se istrauje
neovlaeno obelodanjivanje poverljivih inform acija... [I kao to
* Poligraf trenutno primenjuju: Komanda za kriminalistiku istragu vojske SAD,
Obavetajna i bezbednosna komanda SAD, Sluba za istragu pri mornarici SAD, Kan
celarija za specijalne istrage vazduhoplovnih snaga, Odeljenje za kriminalistiku istragu
pomorskih snaga SAD, Nacionalna sluba bezbednosti, Sluba za tajne operacije, FBI, In
spekcijska sluba pri poti, Uprava za borbu protiv zloupotrebe alkoholnih pia, duvana
i vatrenog oruja, Uprava za borbu protiv narkotika, CIA, Sluba marala SAD, Carinska
sluba i Odsek rada.
184
Laganj e
su prom ene koje je predloilo M inistarstvo odbrane najavile, iz

odbijanja] da se uradi poligraf test mogu proizai ... adm inistra
tivne sankcije, pri em u se odbijanje moe shvatiti kao poricanje
pouzdanosti... [Druga nova politika vladej bi, takoe, dozvolila
da vlada iroko koristi poligraf u proveri line pouzdanosti za
poslenih (i kandidata za vie poloaje), koji im aju pristup strogo
poverljivim inform acijam a. Nova politika daje ovlaenje ru k o
vodiocim a slubi da, redovno ili povrem eno, poligrafski ispituju
grupu nasum ice odabranih zaposlenih koji im aju pristup veoma
osetljivim inform acijam a i da zaposlenim a koji odbiju da ue
stvuju u poligrafskom ispitivanju ne dozvole dalji pristup takvim
inform acijam a.9 Kongres je odgovorio na predlog M inistarstva
odbrane zakonskim odlaganjem izvrenja ove politike do aprila
1984. i zahtevao da Kancelarija za tehnoloku procenu (OTA) p ri
prem i nauno zasnovan izvetaj o tanosti poligrafa.10 Ovaj izvetaj je objavljen u novem bru 1983. godine, i - u vrem e kada ovo
piem - Bela kua je izm enila svoj predlog o upotrebi poligrafa a
Kongres e zapoeti razm atranje ovog predloga za nedelju dana.
Izvetaj Kancelarije za tehnoloku procenu je jedan izvanredan
dokum ent, koji prua potpun, nepristrastan pregled i kritiku
analizu dokaza o naunoj pouzdanosti testiranja poligrafom.* Do
toga nije bilo lako doi jer je stvar sloena i jer je uzbuenje u vezi
sa zakonitou poligrafa, ak i u okviru naunih krugova, veliko.
Vano je naglasiti da je lista savetodavaca koji su nadgledali izve
taj obuhvatila vodee linosti iz naunih krugova. Nije ba svako
ko ih je znao sm atrao da e oni moi da pristanu na nepristrastan
izvetaj, ali su oni pristali. Izvrdavanja su bila neznatna, iako, n a
ravno, postoji i poneko nezadovoljstvo.
Neki strunjaci na poligrafu, koji ne pripadaju naunim krugo
vima, veruju da je izvetaj Kancelarije za tehnoloku procenu su
vie negativan kada je u pitanju tanost poligraf testa. To, takoe,
* U pripremi ovog poglavlja striktno sam se drao materijala iz OTA izvetaj a. etvoro
ljudi, kojima se zahvaljujem, proitali su nacrt ovog poglavlja i dali mnoge korisne i veoma
vane sugestije: Leonard Saks (docent na Odseku za psihologiju Univerziteta u Bostonu) i
Deniz Doerti (analitiar, OTA), autor i koautor, tim redosledom, OTA izvetaja, te Dejvid
T. Liken (Univerzitet u Minesoti) i Dejvid C. Raskin (Univerzitet u Juti). Deniz Doerti je,
takoe, bezrezervno i strpljivo odgovarala na mnoga moja pitanja, dok sam krivudao kroz
konfliktne rasprave i problematiku.
185
misle i poligrafisti iz M inistarstva odbrane. Izvetaj Nacionalne

slube bezbednosti - Tanost i upotrebna vrednost poligraf te
stiranja - iz 1983. godine sastavile su stareine poligraf divizija
iz armije, m ornarice, vazduhoplovstva i NSA.11 Priznali su da je
njihov izvetaj bio priprem ljen za trideset dana, da nisu uzimali
u obzir savete i miljenje naunih krugova, ali da ih je savetovao
jedan pobornik poligrafa. U izvetajima Nacionalne agencije za
bezbednost (NSA) i Kancelarije za tehnoloku procenu (OTA)
postoji saglasnost u pogledu jedne korisnosti poligraf testiranja
- iako je Kancelarija za tehnoloku procenu bila obazrivija od
Nacionalne slube bezbednosti, obe institucije se slau da postoji
dokaz da su poligraf testovi koji su korieni u ispitivanju speci
finih krim inalnih incidenata uspenije otkrivali lai nego da se
radilo u drugim okolnostim a. Kasnije u objasniti njihovo nesla
ganje u pogledu jaine tog dokaza i sukob izm eu Kancelarije za
tehnoloku procenu i Nacionalne slube bezbednosti kada je u
pitanju upotreba poligrafa u proveravanju pouzdanosti u kontraobavetajnoj slubi.
Izvetaj Kancelarije za tehnoloku procenu (OTA izvetaj) ne
nudi samo jedan ili samo jednostavan zakljuak koji moe biti
lako preveden u slovo zakona. Kao to smo mogli oekivati, ta
nost poligrafa (ili bilo koje druge tehnike za otkrivanje lai) zavisi
od prirode lai, laova i lovca na lai (iako se u OTA izvetaju ne
koriste ti term ini). Kod poligrafskog detektora lai tanost zavisi
od upitnika, od vetine ispitivaa da smisli pitanja koja e posta
viti i bodovanja poligrafskih zapisa.
Kako radi poligraf

Vebsterov renik kae da term in poligraf oznaava instrum ent
za beleenje znakova nekoliko razliitih fiziolokih prom ena u isti
mah; ire: DETEKTOR LAI. Registrovane prom ene se autom atski
belee u vidu oscilografa na pokretnom papiru. Obino se naziv
poligraf odnosi na m erenje prom ena u aktivnostim a autonom nog
nervnog sistema, iako bi on mogao da m eri bilo koju vrstu aktiv
i86
Lag an je
nosti. U etvrtom poglavlju sam objasnio da su aktivnosti autonom nog nervnog sistema - prom ene u sranom ritm u, krvnom
pritisku, u provodljivosti i tem peraturi koe, i tako dalje - znaci
em ocionalnog uzbuenja. Pom enuo sam da se neke od tih prom e
na, kao to su ubrzano disanje, pojaano znojenje ili crvenjenje i
bledilo lica, m ogu opaziti i bez poligrafa. Poligraf belei ove p ro
m ene tanije, otkrivajui manje prom ene od onih koje se mogu
videti, beleei aktivnosti autonom nog nervnog sistema, kao to
je srani ritam koji nikada nije vidljiv. To se postie pojaavanjem
signala d.ospelih iz senzora koji su privreni za razliite delove
tela. U tipinoj upotrebi poligrafa, u otkrivanju lai, na ispitanika
se privruju etiri senzora. Pneum atske cevice ili kaievi oba
vijaju ispitanikov grudni ko i stom ak da bi se izmerile prom ene
u dubini i ritm u disanja. M anetna za m erenje krvnog pritiska
oko bicepsa m eri sranu aktivnost. etvrti senzor m eri m alene
prom ene u znojenju koje se otkrivaju pom ou m etalnih elektroda
koje su privrene za prste.
Iako Vebsterov renik tano prenosi da se poligraf ponekad n a
ziva detektorom lai, taj naziv zavarava. Poligraf sam po sebi ne
otkriva la. Bilo bi m nogo jednostavnije kada bi postojao neki di
rektan znak koji oznaava jedino laganje i koji nikada nije znak
za jo neto drugo. Ali, on ne postoji. Iako postoji spor o skoro
svemu u vezi sa poligrafom , svi koji koriste poligraf slau se da
on direktno ne m eri laganje. Sve ono to poligraf m eri jesu znaci
uzbuenosti autonom nog nervnog sistema - fizioloke prom ene
koje se javljaju prvenstveno zato to je osoba em ocionalno uzbu
ena. Isti je sluaj sa bihejvioralnim znacim a prevare. Setite se
da sam ranije objasnio kako ni facijalna ekspresija, niti gest, niti
prom ena glasa, nisu, sami po sebi, znaci laganja. Ova ponaanja
su samo signal em ocionalnog uzbuenja ili tekoe u miljenju.
Na osnovu ovoga se moe izvesti zakljuak o laganju jer em oci
ja ne odgovara preduzetoj strategiji ili osoba naizgled tek smilja
* Neke vrste informacionih procesa - koncentrisanje, traenje inputa, moda smetenost
- takoe mogu proizvesti promene u aktivnosti autonomnog nervnog sistema. Iako se u
veini objanjenja zato poligraf otkriva laganje naglaava uloga emocionalnog uzbuenja,
i Raskin i Liken veruju da su informacioni procesi bar isto toliko, vani u stvaranju aktiv
nosti autonomnog nervnog sistema za vreme ispitivanja poligrafom.
187
svoju strategiju. U poreenju sa bihejvioralnim znacim a, poligraf

daje manje preciznu inform aciju o tom e koja je emocija izazvana.
M ikrofacijalna ekspresija moe otkriti da se neko ljuti, boji, osea
krivim i tako dalje. Poligraf moe jedino kazati da je neka emocija
izazvana, ali ne i koja.
Da bi otkrio la ispitiva na poligrafu uporeuje aktivnost koja
je zabeleena na grafikonu dok je osum njieni odgovarao na pre
sudno pitanje, ono znaajno pitanje zbog koga je test i zadat - Da
li ste ukrali 750 dolara? - sa odgovorom osum njienog na neko
drugo pitanje koje nije od znaaja za tu stvar - Da li je danas
utorak?; Da li ste ikada ukrali neto u svom ivotu? Sm atra se
da je osum njieni kriv ako pokazuje viu aktivnost na poligrafu
kada odgovara na znaajno pitanje nego kada odgovara na druga
pitanja.
Poligrafsko ispitivanje je, kao i bihejvioralni znaci prevare,
podlono onom e to sam nazvao Otelovom grekom. Setite se da
Otelo nije uspeo da prepozna kako strah Dezdem one m oda nije
proizaao iz strepnje preljubnice da e biti uhvaena, ve da bi to
m ogao da bude strah verne supruge koja se plai da joj mu nee
verovati. I neduni, a ne samo laovi, m ogu postati em ocionalno
uzbueni kada znaju da su osum njieni da lau. Osum njiena da
je poinila prestup, ispitivana o aktivnosti koja bi mogla da ugrozi
dobijanje dozvole za rad na poverljivom materijalu, neophodne
za zaposlenje, pod sum njom da je dopustila da procuri i osvane u
novinam a strogo poverljivi dokum ent, neduna osoba moe p o
stati em ocionalno uzbuena. I sam zahtev da se osoba podvrgne
poligraf testu moe biti dovoljan da izazove strah kod nekih ljudi.
Oseanje straha bi moglo da bude posebno jako ako osum njieni
im a razlog da misli kako poligraf operator i policija gaje predubeenja protiv njega. Strah nije jedina emocija koju laov moe da
oseti zbog laganja. Kao to sam objasnio u treem poglavlju, laov
moe da oseti krivicu zbog varanja ili zadovoljstvo zbog prevare.
Bilo koja od ovih emocija moe proizvesti aktivnost autonom nog
nervnog sistema koju poligraf meri. Ma koje od ovih oseanja
mogle bi osetiti i neke nedune osobe a ne samo laov. Koje e
emocije osetiti osum njieni zavisi od njegove linosti, ranijeg o d
i88
Laganj e
nosa izm eu osum njienog i lovca na lai i oekivanja osum njie

nog, to sam ranije razm atrao u estom poglavlju.
Tehnika kontrolnih pitanja

Svi oni koji koriste poligraf i oni koji kritikuju njegovu upotre
bu priznaju da treba um anjiti Otelove greke. O ni se ne slau u
tom e koliko poligrafska procedura postavljanja pitanja moe da
ih uspeno smanji ili ukloni. Postoje etiri procedure postavlja
nja pitanja koje se koriste kod poligrafa, a ak i vie ako se uzm u
u obzir neke od varijacija na ove etiri procedure. Sada treba da
razm otrim o samo dve. Prva od njih, tehnika kontrolnih pitanja,
najee se koristi kada se ispituju oni koji su osum njieni kao
krim inalci. Osum njienom se ne upuuju samo pitanja od zn a
aja za prestup (Da li ste ukrali 750 dolara?), ve i kontrolna
pitanja. M noge rasprave o ovoj tehnici potiu iz neslaganja o tome
ta ba ovo pitanje kontrolie i koliko je to uspeno.
C itirau objanjenje psihologa Dejvida Raskina zato on, kao
vodei naunik, podrava upotrebu tehnike kontrolnih pitanja u
krim inolokim istraivanjima:
Ispitiva bi mogao da kae osum njienom : Zbog ove krae treba da vam
postavim neka opta pitanja o vam a u vezi sa vaom sposobnou da ukra
dete i vaim bazinim potenjem . To treba da uradim o kako bismo usta
novili kom tipu osobe vi pripadate kad je u pitanju kraa i utvrdim o da
li ste ili niste tip osobe koja bi m ogla da ukrade taj novac i kasnije lae o
tome. Zato, ako vas pitam 'Da li ste u prvih 18 godina ivota ikada uzeli
neto to vam nije pripadalo - kako ete odgovoriti na to pitanje? I nain
na koji je pitanje postavljeno osum njienom i ponaanje ispitivaa su tako
smiljeni da izazivaju odbram beni stav osum njienog, oteavajui mu da
kae: Ne... Ova procedura (pie Raskin) zamiljena je tako da omogui
nedunom osum njienom da se vie brine o tom e da iskreno odgovori na
kontrolna pitanja nego na pitanja koja su presudna za ispitivanje. M eutim,
krivac e se vie baviti svojim netanim odgovorim a na znaajna pitanja
zato to ova pitanja predstavljaju najneposredniju i najozbiljniju pretnju
upuenu njemu. N eduni osum njieni, m eutim , zna da odgovara iskre
no na znaajna pitanja i vie ga brine prevrtljivost ili kolebljivost njegove
iskrenosti u odgovorima na kontrolna pitanja.12
1 89
Dejvid Liken - psiholog koji odobrava upotrebu testa znanja o

krivici (Guilty Knowledge Test), koji sam opisao na kraju preth o d
nog poglavlja - glavni je kritiar testa kontrolnih pitanja (Control
Question Test). (Raskin kritikuje test znanja o krivici.) U nedavno
objavljenoj knjizi o upotrebi poligrafa Liken pie:
Da bi tehnika kontrolnih pitanja ostvarila ono to se od nje oekuje svakog
osum njienog treba ubediti da je test skoro nepogreiv (to je neistinito)
i da e davanje jako kontrolisanih odgovora na ta pitanja osobu dovesti
u opasnost (to je suprotno od istine). Neverovatna je pretpostavka da e
svi poligrafisti biti u stanju da sve osum njiene ubede u ove dve netane
tvrdnje.13
Liken je u pravu kada kae da su obe ove tvrdnje u koje osum

njieni m ora da poveruje netane. Niko ko koristi poligraf ne veruje u njegovu nepogreivost, ak ni njegovi najnekritiniji za
stupnici. To raa greke. Liken je, ipak, verovatno u pravu kada
ukazuje na to da osum njieni ovo ne sme da zna." Ako osum nji
eni zna da je poligraf pogreiv on moe biti uplaen tokom celog
ispitivanja, uplaen da e biti pogreno procenjen nesavrenom
tehnikom . Tako nepoverljiv i uplaen osum njieni moe pokaza
ti da ne postoji razlika u odgovaranju na kontrolna i relevantna
pitanja, i ako je on em ocionalno uzbuen prilikom odgovaranja
na svako pitanje poligrafista ne moe proceniti da li je on kriv ili
neduan. Jo gore, neduan osum njieni koji veruje da je poligraf
pogreiv moe pokazat-i vei strah kada se spom enu pitanja od
znaaja za prestup, zbog ega e biti ocenjen kao kriv.*'
Drugi stav - da e ga jaka kontrola odgovora dovesti u opa
snost - je, takoe, netaan, i, ponavljam, svi poligrafisti to znaju.
Istina je na potpuno suprotnoj strani - ako osum njieni sa vie
* Iako Likenova logika povodom ovog pitanja izgleda prihvatljivo i saglasno sa mojim
razmiljanjem, Raskin ukazuje na to da dokaz za ovo nije vrst. U dve studije u kojima
su u pretestu namerno nainjene greke tako da subjekt zna da je poligrafsko ispiti
vanje nesavreno, nije bilo primetnog smanjenja uspenosti u kasnijem otkrivanju lai.
Meutim, aekvatnost studija koje je naveo Raskin bila je dovedena u pitanje. Ovo je
jedno od mnogih pitanja koja zahtevaju vie istraivanja.
** Raskin tvrdi da bi vest poligrafista bio u stanju da sakrije od subjekta koje je pitanje
vanije za njegovu sudbinu - kontrolno ili znaajno. Ne izgleda mi verovatno, kao ni dru
gima koji kritikuju tehniku kontrolnih pitanja, da e ovo uvek biti uspeno, posebno sa
osumnjienima koji su bistri.
190
Lag an je
uzbuenja reaguje na kontrolno pitanje (Da li ste ikada pre svoje

osam naeste godine uzeli neto to vam nije pripadalo?), nego na
ono koje je znaajno za prestup (Da li ste ukrali 750 dolara?),
on je izvan opasnosti, bie procenjen kao neko ko ne lae, ko je
neduan. Pretpostavlja se da e lopov, a ne neduna osoba, biti
vie uzbuen povodom pitanja o 750 dolara, koje je znaajno za
prestup.
Da bi poligraf test obavio svoju funkciju kontrolno pitanje
m ora em ocionalno uzbuditi nedunu osobu - uzbuditi je bar to
liko, ako ne i vie, koliko je uzbuuje pitanje znaajno za prestup.
Postoji nada da se neduna osoba uini zabrinutijom za kontrolno
pitanje nego za pitanje znaajno za prestup, to se postie uveravanjem osobe da je njen odgovor na kontrolno pitanje stvar koja
e uticati na to kako e biti procenjena. Na prim er, ispitiva na p o
ligrafu pretpostavlja da je skoro svako, pre osam naeste, uzeo neto
to m u nije pripadalo. Obino, neki ljudi m ogu da prihvate takav
jedan rani prestup. Ali, za vreme poligrafskog ispitivanja neduno
osum njieni to ne ini zato to ga ispitiva tera da misli kako bi
prihvatanje takvog prestupa pokazalo da je on upravo tip osobe
koja bi mogla da ukrade 750 dolara. Ispitiva na poligrafu eli da
neduna osoba lae kad odgovara na kontrolno pitanje, poriui
da je ikada uzela neto to joj nije pripadalo. Ispitiva oekuje da
e neduno osum njieni biti em ocionalno uznem iren zbog laga
nja i da e se to registrovati na poligrafskoj krivulji. Kada nedu
noj osobi postavljaju pitanje koje je znaajno za prestup - Da li
ste ukrali 750 dolara? - on e istinito rei: Ne. Poto ne lae, on
nee biti em ocionalno uznem iren, bar ne toliko uznem iren kao
kad je lagao odgovarajui na kontrolno pitanje i onda nee biti
m nogo aktivnosti na poligrafskoj krivulji. Lopov e, takoe, rei
Ne kada ga upitaju da li je ukrao 750 dolara, ali e biti m n o
go vie em ocionalno uzdrm an zbog ove za prestup znaajne lai,
nego zbog lai kada odgovara na kontrolno pitanje. Logika je da
e poligrafska krivulja jedne nedune osobe pokazati vie em oci
onalnog uzbuenja zbog pitanja Da li ste ikada uzeli neto, nego
zbog pitanja Da li ste ukrali 750 dolara. Jedino e krivac pokaza
ti vie em ocionalnog uzbuenja na pitanje o krai 750 dolara.
191
Tehnika kontrolnih pitanja eliminie Otelovu greku jedino

ako je neduno osum njieni em ocionalno vie uzbuen zbog
kontrolnog pitanja nego zbog pitanja koje je znaajno za prestup.
U suprotnom , dogodie se greka neverovanja u istinu. Da razm o
trim o ta moe proizvesti takvu greku. ta bi to moglo naterati
jednog neduno osum njienog da bude em ocionalno vie uzbu
en zbog pitanja koje je znaajno za prestup (Da li ste ukrali
750 dolara?) nego zbog kontrolnog pitanja (Da li ste pre svoje
osam naeste uzeli neto to vam nije pripadalo?)* Dva se uslova
m oraju zadovoljiti - jedan intelektualni, a drugi em ocionalni. Kad
je re o intelektualnom uslovu, osum njieni m ora prepoznati da
se dva pitanja razlikuju, uprkos pokuajim a poligrafiste da sakrije
tu injenicu. N eduno osum njieni bi mogao jedino prim etiti da
je pitanje o 750 dolara skoriji i specifiniji dogaaj. Ili, neduno
osum njieni bi mogao proraunati da bi znaajno pitanje pred
stavljalo veu pretnju za njega. To je povezano sa neim to bi m o
glo doneti kaznu, dok se kontrolna pitanja odnose na neku prolu
stvar zbog koje osum njieni ne moe vie biti kanjen.
Poligraf bi, pored svega, m ogao obaviti svoj posao ako neduno
osum njieni ne pokazuje em ocionalnije odgovore kada m u p o
stavljaju specifinija, vie pretea i za prestup znaajna pitanja. Da
razm otrim o nekoliko razloga zbog kojih neki neduno osum nji
eni m ogu postupiti obrnuto i biti procenjeni kao krivci zato to
su em ocionalniji kad odgovaraju na relevantna nego na kontrolna
pitanja:
1. Policija moe da pogrei: poligraf testu se ne podvrgava svaka
osoba koja bi mogla poiniti prestup. N eduno osum njiena
osoba od koje se trai da se podvrgne poligraf testu zna da je
policija napravila greku, ozbiljnu greku, greku koja je m o
da ve nanela tetu njenom ugledu zbog sumnjienja. Osum * U praksi se postavljaju mnoga relevantna i kontrolna pitanja, ali to ne menja sutinu
moje analize.
Onaj koji brani tehniku kontrolnih pitanja rei e da vet poligrafista moe uiniti da
se osumnjieni osea tako loe zbog svoje prolosti, postajui uveren da e njegova greka
iz prolosti uticati na ocenu o njemu, i tako zabrinut bie uhvaen u lai zbog neprista
janja da njegov odgovor na kontrolno pitanje bude odreeniji nego odgovor na relevantno
pitanje.
192
2.
3.
4.
5.
Lag an je
njiena osoba je ve dala svoje objanjenje zato nije poinila

prestup, zato ne bi m ogla ili zato ne bi tako uradila. Jasno je
da joj oni ne veruju ak i ako bi trebalo. Iako bi osum njiena
osoba mogla da gleda na test kao na dobrodolu priliku da se
dokae njena nevinost, ona bi se, takoe, m ogla plaiti da e oni
koji su nainili greku sum njajui u nju - napraviti jo greaka.
Ako su policijske m etode toliko nesavrene da kod njih m ogu
probuditi bezrazlonu sum nju u neku osobu, njihov poligraf
test moe, takoe, biti nesavren.
Policija je nepravedna: moe se dogoditi da se osobi ne dopada
osoblje koje radi u zakonskoj prinudi ili da m u ne veruje i pre
nego to je osum njiena za prestup. Ako je neduno osum njie
na osoba lan manjinske grupe ili supkulture koja omalovaava
policiju ili joj ne veruje, onda e osum njiena osoba verovatno
oekivati i plaiti se da e je ispitiva na poligrafu pogreno
proceniti.
Maine mogu da pogree: neko moe, naravno, misliti da je sa
vreno razum ljivo da ga policija podvrgava ispitivanju za p re
stup koji on nije poinio. ak i takva osoba m oe sum njati u
poligraf. To moe biti zasnovano na nepoverenju u tehnologiju
uopte ili je osoba m oda videla jedan od m nogih lanaka, a
sopisa ili TV emisija u kojima je kritikovan poligraf.
Osumnjieni je plaljiva, sklona oseanju krivice ili neprijatelj
ski raspoloena osoba: neko ko je generalno plaljiv i pun oseanja krivice mogao bi jae reagovati na specifinija, skorija i
vie pretea pitanja, a tako bi se mogao ponaati i neko ko je
generalno neprijateljski raspoloen, posebno ako osoba ima
tendenciju da osea ljutnju prem a autoritetu. Bilo koja od ovih
emocija registrovae se na poligrafu.
Osumnjiena osoba, ak i ako je neduna, ima emocionalnu re
akciju prema dogaajima koji su povezani sa prestupom: nije
samo krivac taj koji m oe im ati em ocionalniju reakciju na p i
tanje koje je znaajno za prestup nego na kontrolno pitanje.
Pretpostavim o da je neduna osoba, osum njiena da je ubila
svog saradnika, zavidela svom saradniku na boljem napredo
vanju. Sada kada je njen konkurent mrtav, osum njiena osoba
P o lig r a f kao lovac na lai
193
bi mogla oseati griu savesti to je zavidela, neko ushienje

to je pobedila u takm ienju, krivicu zbog oseanja ushienosti i tako dalje. Ili, pretpostavim o da je neduno osum njieni
bio veom a uznem iren kada je pronaao krvavo, unakaeno telo
svog saradnika. Kada m u postavljaju pitanja o ubistvu, seanje
na taj prizor ponovo budi ta oseanja, ali on je suvie m ao
da bi to priznao. O sum njieni ne m ora biti svestan svih tih ose
anja. On moe sm atrati da treba da lae na poligraf testu i on
e zaista lagati, ali ono to on sakriva nije ubistvo, ve necivilizovana oseanja ili to da je bio m ao. U narednom poglavlju
razm otriu takav sluaj u kom e je neduno osum njiena osoba
pala na poligraf testu i bila osuena za ubistvo.
O ni koji podravaju upotrebu tehnike kontrolnih pitanja u is
pitivanju krim inalnih sluajeva priznaju neke od ovih izvora gre
aka, ali tvrde da se one retko dogaaju. Kritiari su dokazivali
da je veliki procenat neduno osum njienih - najotriji kritiari
tvrde da je 50 procenata nedunih pokazivalo em ocionalniji o d
govor na znaajno nego na kontrolno pitanje. Kada se to desi, re
zultati poligrafa nisu tani; to je Otelova greka, a iskrenoj osobi
se nije verovalo.
Test znanja 0 krivici

Test znanja o krivici, koji je opisan u prethodnom poglavlju,
znaajno smanjuje verovatnou da se naprave takve greke - da
se ne poveruje u istinu. Da bi koristio ovaj upitnik lovac na lai
m ora im ati inform aciju o prestupu, koju jedino im a krivac. P ret
postavim o da niko osim poslodavca, lopova i ispitivaa ne zna
koliko je tano novca ukradeno i da je cela svota u novanicam a
od 50 dolara. Test znanja o krivici e postaviti pitanje osum njie
nom: Ako ste ukrali novac iz kase, znaete koliko je uzeto. Bilo
je: 150 dolara? 350 dolara? 550 dolara? 750 dolara? 950 dolara?; i:
Sav ukradeni novac je bio u novanicam a iste vrednosti. Ako ste
uzeli novac, znaete kolika je vrednost tih novanica. Novanice
194
Lag an je
su bile od: 5 dolara? 10 dolara? 20 dolara? 50 dolara? 100 dola

ra?
N eduna osoba bi imala samo jednu ansu od pet da reaguje najintenzivni
je na tanu pojedinost u okviru jednog pitanja, samo jednu ansu od dva
deset pet da reaguje najintenzivnije na tanu pojedinost u okviru dva pita
nja i sam o jednu ansu u deset m iliona da reaguje najintenzivnije na tano
pitanje ako je bilo sastavljeno deset takvih pitanja o prestupu.14
Vana psiholoka razlika izm eu osum njienog koji je kriv i nekog ko je
neduan, jeste da je krivac prisustvovao sceni zloina; on zna ta se tam o
desilo; u njegovoj svesti postoje slike koje se ne javljaju u svesti nedune
oso b e... Zato to ovo zna osum njieni krivac e prepoznati ljude, predm ete
i dogaaje koji su povezani sa prestu p o m ... njegovo prepoznavanje e ga
podsticati i u zb u iv ati...15
Jedno ogranienje testa znanja o krivici je to da se on ne moe

uvek koristiti, ak ni u krim inolokim istraivanjim a. Inform acije
o zloinu mogu biti tako iroko publikovane da i neduna osoba,
kao i krivac, zna sve injenice. ak i da novine ne obelodane infor
macije, policija to esto ini u procesu ispitivanja osum njienih.
Neki prestupi se ne m ogu lako podesiti za korienje testa znanja
o krivici. Bilo bi teko, na prim er, prim eniti ga u ocenjivanju da li
je osoba koja je priznala ubistvo lagala kada je tvrdila da je to bilo
u sam oodbrani. Osim toga, ponekad i neduno osum njieni moe
prisustvovati sceni zloina i znati isto koliko i policija o svim p o
jedinostim a.
Raskin, koji brani tehniku kontrolnih pitanja, tvrdi da test zna
nja o krivici proizvodi vei broj greaka verovanja u la:
... m ora biti pretpostavljeno da izvrilac prestupa zna detalje koji su p ri
kriveni pitanjim a koja m u se postavljaju. Ako izvrilac nije obratio odgo
varajuu panju na te detalje, nije im ao odgovarajuu priliku da ih opazi,
ili je bio pijan u vrem e tog dogaaja, test prikrivenih inform acija nee biti
prikladan za tog osum njienog.16
Test znanja o krivici takoe nee biti koristan ako se desi da je

osum njieni jedan od onih ljudi kod kojih, kada su em ocional
ni, nem a m nogo reakcija u okviru onih aktivnosti autonom nog
195
nervnog sistema koje m eri poligraf. Kao to postoje velike indi

vidualne razlike u bihejvioralnim znacim a prevare, o em u sam
diskutovao u prethodnom poglavlju, tako postoje velike indivi
dualne razlike u em ocionalnom ponaanju. Ne postoje potpuno
pouzdani znaci em ocionalnog uzbuenja, niti postoje znaci koje
pokazuju svi. Nije stvar u tom e ta se ispituje - facijalna ekspresija,
gest, glas, srani rad, disanje - to nee biti prim etljivo kod nekih
ljudi. Ranije sam isticao da odsustvo om aki u govoru ili amblemskih omaki ne dokazuje da je osum njieni iskren. Slino tome,
odsustvo aktivnosti autonom nog nervnog sistem a koju tipino
m eri poligraf nije - za sve ljude - dokaz da osoba nije uzbuena.
Kod testa znanja o krivici, ljudi koji ne pokazuju veliku aktivnost
autonom nog nervnog sistem a kada su em ocionalni - dobijae
neubedljive rezultate. Liken kae da se to deava vrlo retko, ali
bilo je jako malo istraivanja koja pokazuju koliko bi se esto to
moglo dogoditi ljudim a koji su osum njieni za prestup, pijunim a
i tako dalje. Ljudi koji ne pokazuju veliku aktivnost autonom nog
nervnog sistema takoe e dobijati neubedljive rezultate na testu
kontrolnih pitanja, poto se nee javiti bilo kakva razlika u njiho
vim odgovorim a na kontrolna i znaajna pitanja.
Lekovi m ogu suzbiti aktivnost autonom nog nervnog sistema
pa se zbog toga m ogu dobiti neubedljivi rezultati na poligrafu,
bilo da je dat test znanja o krivici ili test kontrolnih pitanja. Ovo,
kao i pitanje da li psihopate m ogu um ai bilo kom tipu poligrafskog ispitivanja, razm atrau kasnije kada budem sum irao dokaze
koji su dobijeni do danas.
OTA izvetaj, koji je kritiki pregledao sve ove dokaze, prona
ao je da su oba upitnika podlona grekama, kao to su tvrdili
njihovi kritiari. Test znanja o krivici obino proizvodi vie grea
ka verovanja u la, dok test kontrolnih pitanja proizvodi vie gre
aka neverovanja u istinu. Upravo je ovaj zakljuak, m eutim , bio
predm et rasprave nekih operatora na poligrafu i istraivaa. Stvari
su i dalje nejasne, delom zbog toga to je bilo malo prouavanja,*
* Iako je bilo na hiljade lanaka napisanih 0 poligrafu, samo nekoliko njih se pozivalo na
neko istraivanje. U OTA izvetaju je obuhvaeno 3.200 lanaka ili knjiga, od kojih je oko
320 ukljuivalo istraivanje. Veina nije ispunjavala minimalne naune standarde. U OTA
proceni bilo je samo oko 30 pravih naunih prouavanja tanosti poligrafa u otkrivanju
lai.
196
Laganj e
delom zbog toga to je jako teko sprovesti istraivanje ocene tanosti poligrafa. Mogu se nai m ane kod skoro svakog prouava
nja koje je uraeno do sada. Sutinski problem je u tome da se
ustanovi ta se naziva pravom istinom , da se ustanovi neki nain
saznavanja, nezavisno od poligrafa, da li je neko iskren ili lae.
Ukoliko onaj koji istrauje ne zna pravu istinu - ko je lagao a ko
je bio istinit - ne postoji nain da se oceni tanost poligrafa.
Prouavanje tanosti poligrafa

Istraivaki pristupi u prouavanju tanosti poligrafa razlikuju
se po tom e koliko m ogu biti sigurni u to ta je osnova istine. Te
renske studije ispituju stvarne sluajeve iz realnog ivota. U ana
lognim studijam a ispituje se neka situacija, obino je to eksperi
m ent, prem a zamisli istraivaa. Terenske i analogne studije su u
takvom m eusobnom odnosu da ono to je jaka strana terenskih
studija predstavlja slabost analognih, i obrnuto. U terenskim stu
dijam a osum njiene osobe stvarno brinu o ishodu poligraf testa i
zbog toga su, verovatno, em ocije jake. Druga jaka strana terenskih
studija proizilazi iz toga to se prouava prava kategorija ljudi - to
su stvarno osum njieni, a ne studenti brucoi. Slabost terenskih
studija je u tom e da nije dovoljno jasno ta je prava istina. Najjaa
strana analognih studija je izvesnost u pogledu prave istine; to je
lako znati, poto istraiva udeava ko e lagati a ko e biti iskren.
Njihova slabost je u tom e to navodno osum njieni obino im a
ju malo ili nem aju nita da stave na kocku, tako da nije verovatno
da e se izazvati iste emocije. Takoe, testirani ljudi ne m oraju
liiti na vrstu ljudi koja se najee podvrgava poligraf testu.
Terenske studije
Da prvo razm otrim o zato je tako teko ustanoviti kriterijum
prave istine u terenskim studijam a. U okviru postupka ispitiva
nja prestupa, a ne u neke druge istraivake svrhe, ljudim a koji
197
su stvarno osum njieni da su poinili prestup zadaje se poligraf

test. Posle toga, na raspolaganju su inform acije o tom e da li su oni
priznali, da li je otkriven krivac ili je ispitivani bio neduan, te
da li je optuba odbaena. ini se, kada se na um u imaju sve ove
inform acije, da e biti lako ustanoviti pravu istinu, ali nije tako.
Navodim deo iz OTA izvetaja:
Sluajevi se pre odbacuju zbog nedostatka dokaza nego zbog nevinosti.
Ako porota oslobodi optuenog nije m ogue utvrditi u kojoj m eri su la
novi porote sm atrali da optueni stvarno nije kriv, a u kojoj meri su oseali
da nije bilo dovoljno dokaza da se zadovolji standard kriv van svake ra
zum ne sum nje. M noga izjanjavanja o krivici su zapravo priznanja krivice
za manje prestupe; kako Raskin prim euje, teko je ustanoviti znaenje Lakvih izjanjavanja za utvrivanje krivice u prvobitnoj optubi. Posm atrano
kroz ishod krivinog postupka, rezultat je da se u ispitivanjima poligra
fom, izgleda, pojavljuje veliki broj greaka neverovanja u istinu u sluaju
oslobaajuih presuda, odnosno greaka verovanja laim a u sluajevima
odbacivanja optube.17
Iako moe izgledati da bi se ovi problem i mogli resiti tako to

bi tim strunjaka kritiki preispitao sve dokaze i doneo odluku o
krivici ili nevinosti, u tom e postoje dve osnovne tekoe. Eksperti
se ne slau uvek, a kada se slau - nem a naina da se bude siguran
kada gree. ak i priznavanja krivice nisu uvek osloboena p ro
blema. Neki neduni ljudi priznaju da su krivi, a ak i kada su p ri
znanja validna - ona pruaju pravu istinu samo o m alom i m oda
veoma netipinom delu onih koji su podvrgnuti poligrafu. Skoro
sve terenske studije pate od problem a neidentifikovane populacije
iz koje su odabrani ispitivani sluajevi.
Analogne studije
Problem i analognih studija su razliiti od problem a terenskih,
iako nisu nita laki. S jedne strane, zna se ta je prava istina istraiva instruira neke ljude da poine prestup, a druge ne. Sa
druge strane, neizvesno je u kojoj meri e sim ulirani prestup ikad
biti uzet tako ozbiljno kao stvarni. Istraivai su razvili tehniku
198
Laganj e
sim uliranja prestupa, koja e ukljuiti ispitanike koje e oni poku

ati da m otiviu nagradom ukoliko ne budu uhvaeni u lai kad
se podvrgnu poligraf testu. Katkad se ispitanicim a preti kaznom
ako se njihova la otkrije, ali su iz etikih razloga ove kazne n e
znatne (na prim er, gubitak obeane nagrade za uestvovanje u ek
sperim entu). Skoro svi oni koji koriste tehniku kontrolnih pitanja
koristili su onu varijantu sim uliranog prestupa koju je koristio
Raskin:
Polovina ispitanika je dobila snim ak u kom e im je jednostavno reeno da
je ukraden prsten iz kancelarije, negde u zgradi, i da e biti izloeni detek
to ru lai da bi se ustanovilo da li su govorili istinu kada su poricali svoje
uestvovanje u krai. Bilo im je reeno da e, ukoliko se ispostavi da su
govorili istinu na testu, dobiti znaajnu novanu nagradu. Druga polovina
ispitanika je dobila instrukcije o tom e kako da poini prestup... Trebalo bi
da odu u sobu koja je na nekom drugom spratu, nam am e sekretaricu da
izae iz kancelarije, uu u kancelariju kada je ona napusti, pretrae njen sto
da bi nali kutiju u kojoj je prsten, sakriju ga kod nekog od njih, a onda se
vrate u laboratoriju da urade poligraf test. O ni su bili upozoreni da nikom e
ne otkriju injenicu da su uestvovali u eksperim entu i da imaju pripre
mljen alibi u sluaju da ih neko iznenadi u kancelariji sekretarice. O ni su
bili, takoe, upozoreni da poligraf ispitivau ne otkriju nijedan detalj u vezi
sa prestupom , zato to bi on onda znao da su oni krivi za prestup i oni ne
bi zaradili novac koji bi im norm alno bio plaen, niti bi se kvalifikovali za
bonus (10 dolara).1*
Iako je ovo im presivan pokuaj da sim ulirani prestup lii na

stvarni, pitanje je da li e se tom prilikom javiti one emocije koje
se javljaju kada neko zaista lae. Poto poligraf m eri em ocionalno
uzbuenje, sim ulirani prestup nam moe rei koliko je poligraf
taan samo u sluaju da su izazvane iste emocije, iste jaine, kao
one to bi bile izazvane kod stvarnih prestupa. U treem poglav
lju sam objasnio tri emocije koje se mogu pokrenuti kada neko
lae, i za svaku od tih doivljenih emocija sam objasnio ta je to
to odreuje njenu jainu. Da razm otrim o da li e se ove emocije
verovatno osetiti u sim uliranom prestupu koji je poinjen da bi se
prouila tanost poligrafa.
Strah od otkrivanja: to koliko e se osum njiena osoba plaiti
da ne bude uhvaena u najveoj m eri zavisi od onoga to se stavlja
1 99
na kocku. Nagovestio sam u treem poglavlju da, to je krupnija

nagrada za uspeh i vea kazna za greku - to je vei strah zbog va
ranja, te da je otrina kazne verovatno najvanija stvar koja odre
uje jainu straha. O trina kazne e uticati na strah kod iskrene
osobe koja se plai da ne bude pogreno procenjena, koliko i na
strah laljive osobe koja se plai da ne bude otkrivena - obe osobe
snose iste posledice. U sim uliranim prestupim a nagrade su male,
a kazne ne postoje; ni osoba koja govori istinu, ni osoba koja lae
ne bi trebalo da osea strah od otkrivanja. Mogue je da ispitanici
brinu o tome da li rade ono to im je plaeno da urade, ali to je
skoro sigurno m nogo slabije oseanje od straha koji imaju i n e
duna i kriva osoba kada se istrauje stvarni prestup.
Krivica zbog prevare: krivica je najjaa kada laov i rtva imaju
iste vrednosti, to bi trebalo da bude sluaj u sim uliranim prestu
pima, ali je krivica um anjena ako je laganje doputeno, zahtevano
i odobreno da bi se obavio neiji posao. U sim uliranim prestupi
ma laovu je reeno da se ponaa na taj nain i da svojim laga
njem pom ogne nauci. Laovi bi trebalo da oseaju m alu krivicu
zbog prevare u sim uliranim prestupim a.
Uivanje u prevari: uzbuenje zbog izazova, zadovoljstvo da se
neko prevede edan preko vode, doivee se jae ako laov ima
reputaciju okorelog prevaranta. Podvaljivanje poligrafu treba da
predstavlja takav izazov, i to oseanje bi trebalo da bude poseb
no jako ako ne postoje druge emocije - strah ili krivica - da to
razvodne.* Samo e laov, a ne iskrena osoba, oseati uivanje u
prevari.
Navedena analiza ukazuje na to da e sim ulirani prestupi p ro
izvesti samo jednu od tri emocije koje moe osetiti neko ko je
osum njien za stvarni prestup - uivanje u prevari. Takoe, tu
em ociju e jedino osetiti laov, a ne iskrena osoba. Poto je laov
jedini koji e verovatno biti em ocionalno uzbuen, otkrivanje bi
trebalo da bude lako, lake, pretpostavljam , nego to je to tipino
4 Pre nego to je znao za moju analizu poligraf ispitivanja, Raskin mi je govorio da veruje
kako je ono to odaje laova pre odgovor na izazov, nego strah od otkrivanja ili uivanje u
prevari. Iako ovo ne potvruje moje gledite, pojaava moj argument da simulirani pres
tupi ne mogu biti dobra analogija za niz emocija koje se dozive kada se poine stvarni
prestupi i kada obe strane, i neduna, i kriva, mnogo stavljaju na kocku.
Lag an je
200
u sluaju stvarnih prestupa kada je iskrena osoba podlonija istim

oseanjim a kao i laov. Istraivanje koje koristi sim ulirane prestu
pe e, prem a ovom rasuivanju, preceniti tanost poligrafa.
Hibridne studije
Postoji jo jedan istraivaki pristup koji pokuava da izbegne
slabosti i terenskih i analognih studija, kom binujui njihove naj
bolje karakteristike. U takvoj hibridnoj studiji istraiva arani
ra stvari na taj nain da se stvarni prestup moe dogoditi. Nema
sum nje ta je prava istina, ba kao to je sluaj u analognoj studiji,
i veom a se m nogo stavlja na kocku i kad su u pitanju osum njiena
osoba koja govori istinu i osum njiena osoba koja lae, kao to
je to sluaj u terenskoj studiji. U magistarskoj tezi Necera Dajia,
slubenika Naunog odeljenja za ispitivanje u izraelskoj policiji u
Jerusalimu, ba je izvedena takva hibridna studija. La je bila ...
autentina i dobrovoljno izvedena,pre nego sim u liran a;... ispita
nici su verovali da ispitiva ne zna ko je poinio delo; isp ita n ic i...
[su bili] prirodno zabrinuti za ishod poligraf testa; ... a poligrafista nije znao proporciju krivih i nedunih ispitanika u uzorku.19
Ispitanici u istraivanju su bili izraelski policajci (21), koji su se
podvrgli testovima tipa papir i olovka, koji su predstavljeni kao
potrebni testovi sposobnosti. Od njih je traeno da boduju svo
je testove, to im je davalo priliku da podvale, odnosno izm ene
svoje poetne odgovore. Listovi za odgovore na testu, m eutim ,
bili su prem azani hem ijskom supstancom , tako da se podvaljivanje moglo otkriti. Sedam od dvadeset jednog ispitanika je stvarno
izm enilo svoje poetne odgovore. Kasnije je ispitanicim a reeno
da se na njih sum nja da su podvalili, da im se prua prilika da se
podvrgnu poligraf ispitivanju i da bi njihova karijera mogla zavi
siti od ishoda na poligrafu.20
Realistino je dopustiti policajcim a da odbiju da se podvrgnu
poligrafu - u krim inalistikim istraivanjim a poligrafska ispitiva
nja su jedna opcija, to nije apsolutni zahtev osum njienom . Tro
je od sedm oro prevaranata su priznali, jo jedan prevarant i dva
201
neduno osum njiena su odbili da se podvrgnu poligrafu, a trei

prevarant se nije pojavio na testu.' U celini gledano, dakle, samo
se petnaest od dvadeset jednog policajca podvrglo poligraf ispiti
vanju, dva prevaranta i trinaest onih koji to nisu bili. Koriena je
tehnika kontrolnih pitanja i oba prevaranta su bila tano otkrive
na. Dva od trinaest istinitih neprevaranata su takoe bili grekom
procenjeni kao laovi.
Ne m ogu se izvui zakljuci na osnovu ove studije zato to je is
pitan samo neznatan broj ljudi. Ali, takve bi hibridne studije m o
gle biti veoma korisne, iako postoje etiki problem i kada navodite
nekoga da podvaljuje i lae. Izraelski istraitelji veruju da se to
moe opravdati zato to je tana evaluacija poligrafa veoma vana:
Hiljade ljudi je godinje ispitivano poligrafom ... i vane odluke
su zasnivane na rezultatim a takvih testiranja. Uprkos tome, pouz
danost ovog instrum enta nije p o z n a ta ...21 M oda je opravdanije
utrapiti ovaj m odel policiji, poto oni raunaju na specijalne rizi
ke koji su deo njihovog posla, a posebno su ukljueni u upotrebu
ili zloupotrebu poligrafa. Snaga ovog hibridnog eksperim enta je u
tom e to je realistian. Neki policajci podvaljuju na testovima.
Pst-pst interno istraivanje, koje su sproveli visoki FBI inovnici, utvrdilo
je da je nekoliko stotina kancelarijskih slubenika bilo ukljueno u raspro
stranjeno varanje na testovim a zbog elje da se dobiju m esta specijalnih
agenata.22
Izraelski hibridni eksperim ent nije bio igra. To nije bio jed n o
stavno izazov da se uspe u varanju eksperim entatora. Strah da e
se biti uhvaen u lai bio je veliki i, bar za neke, postojala je krivica
zbog laganja, jer je ugled (ako ne karijera) bio stavljen na kocku.
Nalazi istraivanja
Izvedeno je deset terenskih studija i etrnaest analognih studija
koje su koristile tehniku kontrolnih pitanja, i est analognih studi
* Ove pojave ukazuju na ono to ispitivai na poligrafu tvrde: da pretnja izlaganja poli
graf testu proizvodi priznanje krivaca. A odbijanje da se izloi poligraf testu nije sigurna
garancija krivice.
202
Lag an je
ja koje su koristile test znanja o krivici, a koje su zadovoljile m ini

m alne naune standarde.' Grafikon, koji je zasnovan na nalazima
ovih studija, pokazuje da poligraf zaista radi. On hvata laove e
e nego to ih ne hvata, ali pravi greke. Koliko greaka - i koje
vrste - zavisi od toga da li su studije bile terenske ili analogne, da
li je korien test kontrolnih pitanja ili test znanja o krivici, kao i
od osobenosti svake studije. Evo nekoliko uoptenih nalaza:
1. U terenskim studijam a se ostvaruje vea tanost nego u ana
lognim studijama. To zavisi od brojnih faktora. U terenskim stu
dijam a im a vie em ocionalnog uzbuenja, osum njieni su manje
obrazovani, manje je izvesno ta je prava istina i esto nije tako
izvesno da li su za studiju izabrani reprezentativni sluajevi.
2. Pojavile su se brojne greke neverovanja u istinu, izuzev u
analognom testu znanja o krivici. Postoji velika potreba za veim
brojem istraivanja, posebno potreba za terenskim ili hibridnim
studijam a koje koriste test znanja o krivici.
3. Pojavile su se brojne greke verovanja u la, koje su bile naj
brojnije kada se koristio test znanja o krivici.
* Ja sam koristio OTA procenu o tome koje su od terenskih, a koje od analognih studija
(uz test kontrolnih pitanja) zadovoljile naune standarde. Liken mi je govorio da veruje
kako je OTA obuhvatila one terenske studije koje su za potrebe prouavanja vrile sele
kciju pri odabiru zapisa, pa su zato procene u terenskim studijama preuveliane U svom
izvetaju OTA nije obuhvatila nijedan rezultat testa znanja o krivici. Ja sam ih uzeo u obzir
da bi italac mogao da ih uporedi sa rezultatima testa kontrolnih pitanja. Ukljuio sam
sve studije sa OTA tabele 7, izuzev Timovog eksperimenta u kome nije bilo nedunih sub
jekata. Iskoristio sam preliminarne rezultate testiranja iz Baloun-Holmsove studije i EDR
podatke iz studije Bredlija i Denis (H. V. Tim,Analiza prevare iz obrasca disanja, Journal
o f Political Science and Administration, 10 [1982]: 47-51; D. Baloun; D. S. Holms, Efekti
viestrukih ispitivanja na vetinu (sposobnost) otkrivanja krivice putem poligrafa: Jedan
laboratorijski eksperiment sa pravim zloinom, Journal of Applied Psychology, 64 [1979]:
316-22; i M. T. Bredli i M. R Denis,Prikazi tanosti, pretnja i otkrivanje prevare: Kardio
vaskularna, elektrodermalna i pupilarna merenja, Psychophysiology, 18 [1981]: 307-14).
203
TANOST POLIGRAFA
Terenske studije
Analogne studije
Tehnika
Procenti
kontrolnih pitanja
Test
znanja
0 krivici
identifikovani
100
80
60
40
Pogreno identifikovani
20
20
40
Laovi
[ Iskrene osobe
* Grafikon prikazuje proeke, koji nisu uvek taan odraz opsega rezultata istraivanja.
Stanje opsega je sledee: za ispravno procenjene laove: u terenskim studijama, 71-99%; u
analognim studijama, upotrebom tehnike kontrolnih pitanja, 35-100%; u analognim stu
dijama, primenom testova znanja o krivici, 61-95%. Za ispravno procenjene istinoljubive
osobe: u terenskim studijama, 13-94%; u analognim studijama, koristei test kontrolnih
pitanja, 32-91%; u analognim studijama, upotrebom testa znanja 0 krivici, 80-100%. Za
pogreno procenjene istinoljubive osobe; u terenskim studijama, 0-75%; u analognim stu
dijama, koristei tehniku kontrolnih pitanja, 2-51%; u analognim studijama, koristei test
znanja o krivici, 0-12%. Za pogreno procenjene laove: u terenskim studijama, 0-29%; u
analognim studijama, koristei tehniku kontrolnih pitanja, 0-29%; u analognim studija
ma, koristei test znanja o krivici, 5-39%.
204
Laganj e
Iako Raskin veruje da je u ovom grafikom prikazu potcenjena

tanost poligrafa, a Liken veruje da je ona precenjena, obojica se
slau sa ova tri uoptena nalaza. Ostaju, ipak, neslaganja koja se
tiu brojnih pitanja znaajnih za sud o tom e koliko treba verovati
rezultatim a poligraf testa. Da li psihopatam a neke njihove osobi
ne omoguavaju da lake izbegnu raskrinkavanje na poligrafu?
Rezultati dobijeni upotrebom tehnike kontrolnih pitanja nisu
jednoznani. Liken veruje da bi psihopate mogle biti otkrivene na
testu znanja o krivici. Po njegovom miljenju, ak i kad psihopate
ne pokazuju strah od otkrivanja ili (ono to ja zovem) uivanje u
prevari, samo prepoznavanje tanog odgovora na testu proizvee prom ene autonom nog nervnog sistema. M eutim , jo nijedno
istraivanje nije izvedeno sa ciljem da proveri da li je test znanja o
krivici u poligrafskom ispitivanju delotvoran u sluaju psihopata.
Potrebno je vie istraivanja koja prouavaju psihopate, kao i vie
pokuaja da se ientifikuju drugi tipovi ljudi kod kojih poligraf
test izaziva neznatne reakcije.
M ogu li protivm ere - nam erni pokuaji laova da izbegnu ot
krivanje - uspeti? Opet je potrebno vie istraivanja kako bi se
mogli objasniti protivreni nalazi. Verujem da bi bilo opravda
no dozvoliti m ogunost da izvestan broj laova uspeno izbegne
otkrivanje zahvaljujui korienju protivm era. M islim da bi se
ovo moglo dogoditi ako bi postojala m ogunost da se, uz pom o
sloene tehnologije, laovi mesecima obuavaju da koriste protiv
mere. Iako niko ne zna da li se pijuni trenutno obuavaju na taj
nain, po m om m iljenju ne bi bilo m udro pretpostaviti da to nije
sluaj. Postoje glasine da takva kola za specijalno obuavanje, u
kojoj agenti ue kako da nadigraju poligraf, postoji u jednoj ze
mlji Istonog bloka. Ovo je, navodno, izalo na videlo u priznanju
jednog KGB agenta koji nije dovoljno dobro nauio svoju lekciju.
U zakljunom pasusu OTA izvetaja tvrdi se da istraivanje re
zultata poligraf testova ... potvruje u izvesnoj m eri valjanost
poligrafskog testiranja kao dodatka tipinim krim inolokim istra
ivanjima specifinih d ogaaja...23 Po m om uverenju, mogue je
ii i malo dalje od ovog opreznog zakljuka, a da se ipak ne napu
ste okviri konsenzusa m eu glavnim protagonistim a.
205
Treba pridati veu vanost rezultatima testa koji ukazuju na to

da je osumnjieni iskren, nego onim rezultatima koji ukazuju na
to da osumnjieni lae. Ako dokaz nije iznuen na drugi nain,
istraitelji bi mogli opravdano odluiti da odbace optube protiv
osum njienog ukoliko test pokazuje da je on iskren. Prem a Raski
nu i drugim a, ova sugestija naroito vai za sluajeve u kojima je
korien test kontrolnih pitanja, poto on proizvodi prilian broj
greaka verovanja u la. Liken veruje da test kontrolnih pitanja
nije za upotrebu, a da jedino tehnika znanja o krivici moe biti od
koristi u krim inolokim istraivanjima.
ak i onda kada poligraf test ukazuje na to da osumnjiena oso
ba lae - na ovo ne treba gledati kao na adekvatnu osnovu za op
tuivanje ili ak krivino gonjenje... poligrafsko ispitivanje prevare,
jednostavno, treba da bude povod da se nastavi istraivanje...24
Liken se slae sa ovim Raskinovim navodom , ali samo onda kada
se prim enjuje na test znanja o krivici (a ne na test kontrolnih pi
tanja).
U osmom poglavlju u objasniti ta podrazum evam pod veravanjem da li neko lae, a u dodatku (u tabeli 4) u navesti
trideset osam pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa nekom lai
da bi se procenili izgledi da se ona otkrije, bilo putem poligrafa
ili bihejvioralnih znakova. Jedna od m ojih ilustracija za proveru
da li neko lae je detaljan opis poligrafskog ispitivanja osobe koja
je osum njiena za ubistvo. Taj prim er prua jo jednu priliku da
se ponovo razm otri pitanje u kojoj m eri treba koristiti poligraf
test u krim inolokim istraivanjim a. Sada emo razm otriti druge
upotrebe poligrafa na koje se usredsreuju m noge sadanje pole
mike.
Poligrafsko testiranje kandidata za posao

OTA izvetaj, Raskin i Liken se slau u jednom - svi su protiv
toga da se poligraf koristi za pribavljanje inform acija o kandidati
m a prijavljenim za neki posao. Sa druge strane, m nogi poslodavci,
profesionalni poligrafisti i neki vladini slubenici, posebno oni
20
Laganj e
koji rade u obavetajnim slubama, odobravaju upotrebu poligra

fa u navedene svrhe. Iako se poligraf najee koristi upravo u
svrhe testiranja kandidata za neki posao, nedostaju naune studije
koje bi utvrdile sa koliko tanosti poligraf otkriva koji kandidati
lau o injenicam a zbog kojih ne bi bili zaposleni ako bi se za
njih saznalo. Nije teko shvatiti zato. Utvrivanje prave istine u
terenskim studijam a nije lako. Jedan nain da se utvrdi prava isti
na m ogao bi proistei iz prouavanja u kom e bi svi prijavljeni bili
prim ljeni bez obzira na svoje rezultate na poligraf testu, s tim to
bi se kasnije kao posledica stalnog nadzora utvrdilo ko je od njih
neto ukrao ili uestvovao u drugim tetnim aktivnostim a. Drugi
nain da se utvrdi prava istina jeste paljivo istraivanje prethodne
istorije zaposlenja svih prijavljenih kandidata, da bi se utvrdilo ko
je lagao o svojoj prolosti. M eutim , bilo bi veom a skupo da se to
u radi toliko tem eljno da nem a m nogo greaka, Izvedene su samo
dve analogne studije - jedna je otkrila visoku tanost a druga nije,
ali bilo je suvie protivurenosti m eu ovim studijam a i tekoa u
okviru svake od njih da bi se izvukli ma kakvi zakljuci.*
Ne m oe se pretpostaviti da e ocena tanosti poligrafa upotrebljenog za pribavljanje inform acija o kandidatim a za posao
biti ista kao u studijam a krim inalnih sluajeva (videti preth o d
ni grafikon). Ljudi koji se podvrgavaju testu m ogu biti potpuno
drugaiji, a i ispitivai i tehnike testiranja su, takoe, drugaiji.
U postupku pribavljanja inform acija o kandidatu, prijavljeni k an
didat m ora da se podvrgne testu da bi dobio posao, dok oni koji
su osum njieni za prestup im aju pravo da izaberu da ne rade test
ukoliko postoji m ogunost da se rezultati iskoriste kao dokaz p ro
tiv njih. Raskin kae da je poligrafsko ispitivanje u okviru pribav
ljanja inform acija o kandidatim a ... prinudno i da ono verovat
no proizvodi oseanje ozlojeenosti koje bi moglo da jako om eta
tanost tog ispitivanja.26 Rizik kom e se ispitanici izlau je, takoe,
* Ja sam koristio OTA procenu ove dve studije.25Oni koji odobravaju poligrafsko testiran
je da bi se pribavile informacije o kandidatima za posao smatraju ove studije pouzdanim
i vanim. ak i da se ove studije priznaju, ja mislim daje razumno rei da jo ne postoji
nauna osnova za izvlaenje ma kakvih zakljuaka o tanosti poligrafa koji se koristi da bi
se pribavile informacije o kandidatima za posao - potrebno je vie od dve studije za jednu
tako vanu i protivurenu stvar.
207
potpuno drugaiji. Kazna za laova trebalo bi da bude m nogo m a

nja u sluaju da se poligraf koristi za pribavljanje inform acija o
kandidatim a za posao nego kada se prim enjuje u krim inolokom
istraivanju. Zbog toga to je rizik manji, laovi bi trebalo da se
m anje boje otkrivanja, tako da ih je tee uhvatiti u lai. N eduni
ljudi, m eutim , koji najvie ele posao, m ogu se bojati pogrene
procene i upravo zbog toga m ogu biti pogreno procenjeni.
A rgum ent protiv onih koji se zalau za ovu upotrebu poligra
fa jeste da je on delotvoran. M nogi kandidati su posle zadavanja
poligraf testa ugrozili svoje anse da budu prim ljeni, priznajui
stvari koje nisu priznavali pre testiranja. Ovo je argum ent koji se
poziva na korisnost poligrafa. Nije vano da li poligraf uspeva da
uhvati prave laove, ako su, zahvaljujui testiranju, identifikovani
oni koje ne treba zaposliti. To ga ini korisnim . Liken dokazuje
da takve tvrdnje o korisnosti ne m ogu biti same po sebi valjane.27
Izvetaji o priznanjim a zbog kojih je zaposlenje bilo ugroeno
m ogu preuveliati broj takvih sluajeva, dok neka od tih p rizna
nja m ogu biti lana jer su uinjena pod pritiskom . Pored toga, oni
koji su radili stvari zbog kojih ne bi bili zaposleni m oda nee biti
dovoljno zaplaeni poligrafom da bi priznali. Ne postoji nain da
se bez studija koje prouavaju tanost sazna koliko bi ljudi koji
ne prou poligraf test u stvarnosti bili pouzdani slubenici, niti
koliko e onih koji prou test potkradati svoje poslodavce.
Psiholog G ordon Barland, koga je obuavao Raskin, a koji p ri
m enjuje poligraf test u okviru testiranja kandidata za posao, izno
si jo jedan, potpuno drugaiji argum ent za njegovu upotrebu.
Barland je prouavao 400 kandidata koji su se prijavili za poslove
kao to su voza kam iona, blagajnik, m agacioner i tako dalje, a
koje su poslodavci poslali privatnim firm am a koje se bave poligrafskim testiranjem . Polovina od 155 kandidata koji su ocenjeni
kao laovi priznali su da su lagali kada su im saopteni rezultati sa
poligrafa. Barland je otkrio da su poslodavci posle toga zaposlili
58 procenata onih ljudi koji su priznali da su lagali. M nogi poslo
davci koriste poligraf ispitivanje vie zbog toga da bi odluili na
koji poloaj da rasporede kandidata, nego zbog toga da bi odluili
da li da ga uopte zaposle. Na primer, ako je otkriveno da je k an
2o8
Laganj e
didat alkoholiar, njega pre mogu unajm iti kao obalskog radnika
nego kao vozaa.28
Barland s pravom skree panju na to da bi se trebalo posebno
zainteresovati za sudbinu onih 78 ljudi za koje je test pokazao da
su laovi, ali su oni to pobijali. Ti ljudi m ogu biti rtve greke verovanja u istinu. Barland, dodue, kae da bi trebalo da budem o
ohrabreni injenicom da je 66 procenata tih ljudi ionako dobilo
posao. M eutim , nem a naina da se sazna da li su dobili onoliko
poeljan posao kakav bi dobili da nije bilo rezultata na poligraf
testu. Veina onih koje je poligraf procenio kao laove, a koji su
to poricali, i koji nisu dobili posao, odbijeni su na osnovu infor
macija dobijenih u intervjuu pre poligrafskog testiranja. Samo
veom a m ali deo kandidata koji su procenjeni kao prevaranti, ali
to nisu priznali (m anje od 10%), potencijalni poslodavci su odbili
na osnovu rezultata poligraf testa.29
To kako neko procenjuje ovu proporciju (m anje od 10 proce
nata onih koji su na poligrafu procenjeni kao laovi, a koji to nisu
priznali, i koji nisu dobili posao), odnosno koliko se tete ovim
moe naneti, zavisi od stope laganja. Izraz stopa ovde se odnosi
na broj ljudi koji neto radi. Stopa krivice kod osoba osum njie
nih za prestup kojima se daje poligraf test je, verovatno, prilino
visoka, m oda via od 50 procenata. Poligraf se obino ne daje
svakome ve samo maloj grupi osum njienih koji ve im aju k ri
m inalni dosje. Na osnovu Barlandove studije m oe se pretposta
viti da je stopa laganja kod kandidata za posao oko 20 procenata.
Otprilike, svaki peti kandidat e lagati o neem u, to bi, ako se
sazna, moglo ugroziti njegove anse za posao.
ak i da pretpostavim o da je poligraf test taniji nego to ve
rovatno jeste, uz stopu laganja od 20 procenata - on im a neke
nepovoljne posledice. Protivei se upotrebi poligrafa u okviru te
stiranja kandidata za posao, Raskin pretpostavlja, za potrebe ar
gum entacije, da je tanost poligrafskog ispitivanja 90 procenata,
to je vie nego to on stvarno misli da jeste.
P rem a o v im p retp ostavk am a, ako bi se p o lig ra f testo v i k oristili za te s ti
ranje k a n d id ata za p o sa o , o n i bi na 1.000 testiran ih dali sle d e e rezultate:
o d 200 varalica, 180 bi b ili ta n o p rocen jen i kao varalice, a 20 n eta n o kao
209
nevini; od 800 istinitih ispitanika 720 bi bili tano procenjeni kao istiniti,
a 80 netano procenjeni kao varalice. O d 260 ispitanika procenjenih kao
varalice, 80 su bili stvarno istiniti. Dakle, od onih koji su procenjeni kao va
ralice, 31% su stvarno bili neduni. Ovo je veom a visoka stopa (greka verovanja u istinu) koja vodi uskraivanju zaposlenja, kada bi ta odluka
bila doneta na osnovu poligrafskih ispitivanja. U kontekstu krim inolokih
istraivanja ne bi bili dobijeni slini rezultati zbog toga to je stopa prevare
u ovoj situaciji verovatno 50% i via, a tanost tehnike ne bi dovela do tako
visoke stope nedunih koji bi pogreno bili procenjeni da lau.30 .
Protivargum ent bi bio:

Dvadeset procenata moe biti suvie niska procena stope laganja
meu kandidatima za posao. O na je zasnovana na samo jednoj
studiji kandidata u Juti. M oda bi u dravam a sa niom proporci
onalnom zastupljenou m orm ona bio vei broj laova. ak i da
stopa iznosi 50 procenata, oni koji se protive poligrafskom testira
nju kandidata odgovorie da to ne treba raditi bez dokaza o tom e
kolika je tanost poligrafa kada se on upotrebljava u ove svrhe.
Tanost je verovatno m nogo m anja od 90 procenata.
Tanost poligraf testa stvarno nije vana. Testiranje ili pretnja
testiranjem navodi ljude da priznaju inform acije koje inae ne bi
priznali, a koje ugroavaju njihove anse za zaposlenje. Odgovor
na ovo bi mogao biti da bez prouavanja tanosti ne postoji nain
da se sazna koliko je m nogo ljudi koji ne priznaju neke injenice o
sebi stvarno uradilo neto ime bi mogli da otete poslodavca.
Srodna upotreba poligrafa jeste kada on slui za periodino te
stiranje ljudi koji su ve zaposleni. Za ovu upotrebu poligrafa vae
sve one kritike koje su ve navedene, a koje se odnose na upotrebu
poligrafa u okviru testiranja kandidata za posao.
Poligrafsko testiranje kandidata za rad u policiji

Ovo je jo jedna iroko rasprostranjena prim ena poligrafa. Svi
argum enti o kojima smo do maloas raspravljali u vezi sa u p o
trebom poligrafa u okviru testiranja kandidata za druge poslove,
takoe, vae i ovde. Ipak, odvojeno razm atram kandidate za rad u
policiji zbog dostupnosti nekih podataka o korisnosti poligrafa i
210
Lag an je
zato to priroda posla doputa razm atranje novog argum enta za

korienje poligrafa u okviru testiranja kandidata za posao.
Naslov jednog lanka Riarda Artera, profesionalnog poligrafiste, daje sutinu argum enta: Koliko lopova, provalnika, seksual
nih prestupnika im a m eu zaposlenim a u vaem odseku ove go
dine? (Nadajm o se samo 10% od ukupnog broja zaposlenih!).31
A rterovi nalazi su zasnovani na rezultatim a anketiranja u trideset
dve razliite policijske stanice. (On ne prua inform aciju o tome
koji je procenat ljudi, od onih kojima se obratio, odgovorio na nje
gova pitanja.) A rter saoptava da je tokom 1970. godine, u okviru
testiranja kandidata za posao u policiji, testirano 6.524 ljudi koji
su odgovarali na njegovu anketu. Ozbiljno tetna inform acija je
po prvi put utvrena o 2.119 kandidata, a ona je ugroavala nji
hove anse za zaposlenje! Ovo je stopa diskvalifikacije od 32%!
Najvanije je znati da je velika veina od ova 6.524 testa bila zada
ta nakon to su kandidati ve proli ispitivanje o istoriji njihovog
ranijeg posla. Svoj argum ent prilog vanosti upotrebe poligrafa
A rter potkrepljuje navoenjem brojnih prim era. Evo jednog koji
je naveo N orm an Lakej, poligrafista iz policijske stanice Klivlend
u Ohaju: Osoba, koja je bila m eu prvih deset na naoj listi k an
didata koje treba pozvati na razgovor, priznala je na poligraf testu
da je bila ukljuena u jednu nerazreenu oruanu pljaku.32
Uprkos takvim im presivnim priam a i zapanjujuim brojkam a
o tom e koliko je laova m eu kandidatim a za rad u policiji, ne
sm em o zaboraviti da jo nem a nauno prihvatljivog dokaza o ta
nosti poligrafa u testiranju kandidata za rad u policiji. Ako izgleda
teko poverovati u to, to je zbog toga to je tako lako pobrkati
korisnost sa tanou. Arterovi podaci se odnose na korisnost.
Razm otrim o ta nam on nije rekao:
Koliki broj od ovih testiranih kandidata za koje je test pokazao
da lau, ne samo da nisu priznali da lau nego nisu priznali ni da
su uinili bilo ta loe? ta se desilo s njima? I ovo su podaci koji
se odnose na korisnost, ali veina onih koji zastupaju korienje
poligrafa u testiranju kandidata za posao izostavlja ove podatke.
Od onih za koje su rezultati testa pokazali da lau i koji su to
pobijali, koliko ih je stvarno govorilo istinu i trebalo da bude za
211
posleno? Odgovor na ovo pitanje - koliko je nainjeno greaka

neverovanja u istinu - zahteva prouavanje tanosti.
Koliko je otkriveno onih koji ne lau, a stvarno su lagali? Koliko
je provalnika, lopova, siledija, i tako dalje, nam agarilo poligraf
test? Odgovor na ovo pitanje - koliko je bilo greaka verovanja u
la - zahteva prouavanje tanosti.
Zapanjuje me to to nem a definitivnog dokaza za ovo. To ne bi
bilo lako i ne bi bilo jeftino, ali podaci o korisnosti nisu dovoljni.
Stvari su suvie vane da se ne bi znalo koliko se m nogo greaka
verovanja u la i neverovanja u istinu dogaa.
Dok se ne dobije taj dokaz, jedan argum ent moe opravdati
upotrebu poligrafskog testiranja policijskih kandidata, bez obzira
na broj napravljenih greaka, zato to poligraf stvarno pronalazi
prilian broj nepoeljnih. ak i ako se ne otkriju svi, ak i ako
neki ljudi koji bi inae bili sasvim dobri policajci ne dobiju posao
(rtve greke neverovanja u istinu), to m oda i ne bi bila suvie
visoka cena.
Ovo je socijalna, politika procena. Ova procena bi trebalo
da uzme u obzir da ne postoje nauni dokazi o tanosti poligra
fa kojim se testiraju kandidati koji treba da budu zaposleni kao
policajci. Ja stvarno verujem da oni koji se zalau za poligrafsko
testiranje, zato to se tim e izdvajaju m akar neki nepoeljni kandi
dati, treba da oseaju obavezu da, uporedo sa praksom prim ene
poligrafa, preduzm u prouavanje njegove tanosti, m akar da bi
saznali koliko su esto ljudi bili pogreno odbijeni.
Poligrafsko testiranje u hvatanju pijuna

Jedan vojni policajac, koji je im ao pristup tajnim inform acijam a, upotrebio
ih je za dobijanje pozicije u civilnoj slubi (u pijunskoj agenciji). Za vreme
poligrafskog ispitivanja on je reagovao na razna pitanja od znaaja. U inter
vjuu posle testa priznao je sitne prekraje i raznovrsne prestupe. Ispitiva
na poligrafu je zapazio neprestane specifine reakcije na znaajna pitanja
i, kad je policajac ponovo ispitivan nekoliko nedelja kasnije - nastavila se
ista situacija. Z abranjen mu je pristup inform acijam a i ispitivanje sluaja je
otvoreno. Dok je ispitivanje jo odmicalo, on je naen m rtav u svom auto
mobilu. Kasnije je bilo utvreno a je bio angaovan kao pijun Sovjetskog
Saveza.33
212
L aganj e
U izvetaju Nacionalne slube bezbednosti o upotrebi poligrafa

iznose se i ovaj i brojni drugi prim eri uhvaenih pijuna za vrem e rutinskog poligrafskog testiranja u okviru testiranja za posao.
M oemo pretpostaviti da neki ljudi, koji nisu pijuni nego istiniti i
savreno sposobni za rad, takoe ne prou test. Nacionalna agen
cija za bezbednost (NSA) ne daje inform acije o tom e koliko m n o
go pijuna poligraf uhvati ili za koliko njih se kasnije sazna da ih
je poligraf propustio. Ali, ona iznosi podatke o tom e koliko je ljudi
bilo odbaeno zbog razliitih priznanja o upotrebi droge, subver
zivnoj aktivnosti, ranijoj osuivanosti za prestup i tako dalje. U
jednoj grupi podataka navodi se broj od 2.902 kandidata koji su
podvrgnuti poligrafskom ispitivanju radi dobijanja dozvole za rad
na poverljivom poslu. Rezultati testa su pokazali da je etrdeset tri
procenta govorilo istinu, ali su kasnije inform acije pokazale da je
17 od 2.902 ljudi sakrilo inform aciju koja bi mogla da ugrozi nji
hove anse za posao. Dakle, znani procenat greaka verovanja u
la, bio je m anji od jednog procenta (17 ljudi je izbaeno iz grupe
od 2.902 testiranih). Dvadeset jedan procenat kandidata nije us
peo da proe poligraf test, a onda su priznali vane stvari - to je
uinilo da ih ne zaposle. Dvadeset etiri procenta kandidata nije
uspelo da proe poligraf test, a onda su usledila neznatna p rizna
nja koja nisu spreila da ih zaposle. Osam procenata kandidata
nije uspelo da proe poligraf test, a onda nisu nita priznali.
Ovih osam procenata m ogu biti prim eri greaka neverovanja
u istinu. NSA ih ne spom inje u svom izvetaju, ali sam zaklju
io na osnovu podataka iz izvetaja koliko ih je m oralo biti. NSA
naglaava da je poligraf samo jedno od sredstava za odreivanje
koga treba zaposliti, a ne konani arbitar. Osobe koje padnu na te
stu zatim se intervjuiu u pokuaju da se otkriju razlozi zbog kojih
je ta osoba na odreeno pitanje pokazala em otivnu reakciju na
poligrafu. G ordon Barland mi je rekao da NSA ne upoljava ljude
ukoliko se njihov neuspeh na poligrafu ne m oe objasniti.
Jo jednom , m oram o se podsetiti da su ovo samo korisni, ali
ne i tani podaci. Bez tanih podataka nem ogue je odgovoriti na
sledee pitanje: koliko je jo uspenih laova aktivno na listi N a
cionalne agencije za bezbednost? NSA veruje u svoj podatak da
213
je to m anje od jednog procenta, ali nem a studiju tanosti da to i

potvrdi. Iako m oda misle da poligrafu ne izm akne nijedan laov,
ne m ogu biti sigurni u to. U OTA izvetaju je zabeleeno da one
osobe koje bi savezna vlada najvie elela da otkrije (zbog narua
vanja nacionalne bezbednosti, na prim er) m ogu istovrem eno biti
najm otivisanije i, moda, najobuenije da izbegnu otkrivanje.34
Bez prouavanja tanosti poligrafskog ispitivanja nem a naina
da budem o sigurni koliko je greaka verovanja u la nainjeno.
Jednu ovakvu studiju bi nesum njivo bilo teko izvesti, ali ne i n e
mogue. H ibridne studije, kao to je studija o izraelskim policajci
ma, koju sam ve opisao, mogle bi predstavljati ostvarljiv pristup.
Da li protivm ere m ogu prevariti poligraf? U njih spadaju fizi
ke aktivnosti kao to je ugriz za jezik, upotreba narkotika, hipnoza
i bioloka povratna reakcija. Sprovedene studije ukazuju na to da
su protivm ere zaista uspene do odreenog nivoa, ali potrebno je
uraditi jo m nogo istraivanja s obzirom na to kolika je vrednost
njihovih prim ena u oblasti nacionalne bezbednosti, na prim er u
sluaju isputanja nekog pijuna, to je greka verovanja u la.
Istraivanja bi trebalo da se fokusiraju na sluajeve kada agent,
koristei protivm ere, pokuava da nasam ari poligraf, nakon to je
mesecima vebao uz pom o strunjaka i tehnike opreme, to se i
oekuje od pravog agenta. Dr Don Beri III, bivi pom onik sekre
tara odbrane u M inistarstvu zdravlja,,,... upozorio je Pentagon na
to da oslanjanje na poligraf pre ugroava nego to titi nacional
nu bezbednost. Reeno mi je da Sovjeti im aju kolu u jednoj od
zemalja Istonog bloka, u kojoj poduavaju svoje agente kako da
prevare poligraf. Mislei da je poligraf uspean, m nogi nai ljudi
na rukovodeim pozicijam a u M inistarstvu odbrane (DOD) stva
raju laan oseaj bezbednosti, ime olakavaju prikrivenom so
vjetskom agentu, koji proe na poligrafu, da prodre u Pentagon.35
S obzirom na postojanje ovakve m ogunosti iznenaujue je to
Nacionalna sluba bezbednosti radi samo pilot-projekte m alih
razm era o protivm eram a, prem a OTA izvetaju.
Koji deo od onih osam procenata za koje je poligraf utvrdio da
su laovi, a oni su to poricali - po mojoj raunici 245 ljudi - zaista
jesu laovi, a koliko je ljudi koji su govorili istinu, a koje je poligraf
Laganj e
214
pogreno procenio? Ovde bi, opet, jedino studija tanosti mogla

da d odgovor.
Do sada je uraena samo jedna takva studija, prem a recima
NSA i CIA, na zahtev OTA - analogna studija sa studentim a u
kojoj postoji sum nja u kriterijum e za utvrivanje prave istine, a
pri tom e postavljena pitanja nisu imala nikakve veze sa nacio
nalnom bezbednou! I ovde je zauujue to je za pitanja od
tolike vanosti uraeno tako malo relevantnih istraivanja. ak i
kada ne postoji zainteresovanost za greke neverovanja u istinu
u sluajevima gde su ulozi bili veoma visoki, najvie bi se trebalo
pozabaviti grekam a verovanja u la.
N eosporno je da se ak i bez podataka o tanosti poligrafa nje
gova upotreba toplo preporuuje pri proveravanju osoba koje se
prijavljuju za posao na pozicijam a gde bi pristup poverljivim in
formacijam a, ukoliko bi one bile otkrivene neprijatelju, mogao da
ugrozi nacionalnu bezbednost. Riard K. Vilard, zamenik vrhov
nog tuioca, saeo je to ovako: Od toga da poligraf nepoteno
odbaci neke kandidate koji poseduju realne kvalifikacije, vanije
nam je da izbegnem o upoljavanje kandidata koji bi mogli pred
stavljati rizik za nacionalnu bezbednost.36 Liken daje kontraargum ent u svom kom entaru povodom nedavne odluke Velike Brita
nije da uvede upotrebu poligrafskog testiranja u agencijama koje
se bave poverljivim pitanjim a: Pored tete nanete karijeram a i
reputaciji nedunih ljudi, ova odluka e verovatno rezultirati gu
bitkom nekih od vladinih najsavesnijih dravnih inovnika.... [I]
zbog tendencije ka m alo skupljim, ali efikasnijim proceduram a
bezbednosti, neposredno po uvoenju poligrafskog testiranja, ova
odluka bi i te kako mogla otvoriti vrata slubi bezbednosti stra
nim agentim a obuenim da prevare poligraf.37
Poligrafske kontrole na radnom mestu

Ako su vredni tru d a pokuaji da se nepoeljnim licima ne d o
zvoli zaposlenje u obavetajnim slubama, juvelirnicam a ili superm arketim a, onda je oigledno korisno i testirati ih periodino
215
na poligrafu poto se zaposle, kako bi se proverilo da neko od njih

nije posrnuo. Ovome se pribegava u m nogim firmama. Ni ovde,
m eutim , ne postoje podaci o tome da li e poligrafski test biti
taan kada se upotrebljava na ovakav nain. Stope laganja su ve
rovatno nie: m noge kukolje je trebalo odbaciti ve na osnovu
prelim inarnog testa podobnosti za posao, ali bi i manje zaposlenih
- u poreenju sa brojem prijavljenih za ponueni posao - imalo
ta da sakrije. to je nia bazina stopa laganja, vee su greke
u proceni. Ako uzm em o prethodni prim er od 1.000 zaposlenih
i pretpostavim o da e poligraf biti taan u 90 procenata, ali ovog
puta uz pretpostavku da je um esto 20 procenata polazna stopa
laganja pet procenata, evo ta bi se desilo: 45 laova bilo bi isprav
no identifikovano, ali bi 95 ljudi koji govore istinu bili pogreno
identifikovani kao laovi; takoe, 855 ljudi koji govore istinu bilo
bi ispravno identifikovano, ali bi prom aklo pet laova nakon to
su pogreno identifikovani kao osobe koje govore istinu.
Ilustracije 7 i 8 su grafiki prikazi efekata ovako niskih pola
znih stopa laganja. Da bih istakao kakav efekat im a prom ena u b a
zinoj stopi na broj ljudi pogreno osum njienih da lau zadrao
sam konstantnom procenjenu tanost na 90 procenata.' Kada je
polazna stopa laganja 20 procenata - dva laova, u proeku, budu
uhvaena na svaku pogreno procenjenu osobu koja govori istinu.
Kada je polazna stopa laganja pet procenata deava se obrnuto dve osobe koje govore istinu bivaju pogreno procenjene na sva
kog uhvaenog laova.
Ovde, takoe, treba uzeti u obzir injenicu da odbojnost p re
ma obaveznom testiranju moe oteati dobijanje tanih podataka.
O dbojnost zaposlenih moe biti ak i vea kada m oraju uraditi
test poto su prim ljeni na posao, nego u periodu kada su jo uvek
bili u potrazi za njim.
* Nema naina a saznamo kolika je tanost mogla biti u jednom ili drugom sluaju,
poto nije bilo adekvatne studije. Ali je malo verovatno da je ona tako visoka (90%).
2l6
Lag an je
Ljudi koji
zaista lau
18
Ljudi koji zaista
govore istinu
procenjeni kao ljudi

koji lau
I lu s tra c ija 7

>' govore istinu
Rezultati poligraf testa

1.000 ljudi testirano 20% (200) su laovi
Isto opravdanje za poligrafsko testiranje pre zapoljavanja moe
vaiti i za testiranje u toku radnog staa kada su u pitanju policajci
i ljudi koji rade u slubam a bezbednosti, poput NSA. Policija ovo
retko radi, iako bi to moglo biti opravdano zbog izazova u nji
hovom poslu, kao i zbog stepena korupcije. Nacionalna agencija
za bezbednost (NSA) sprovodi odreena poligrafska testiranja na
radnim mestima. Ako zaposleni padne na testu, a naknadnim is
pitivanjem se ne otkrije razlog zbog ega je pao, radi se ispitivanje
iz bezbednosnih razloga. Na moje pitanje ta bi se desilo ukoliko
problem ne moe da se rei - ako neko uzastopno pada na poligrafskom testiranju, a ne otkrije se nita sumnjivo - reeno mi je:
se nikada nije desilo; jedini nain jeste da se o takvim stvari
ma odluuje od sluaja do sluaja, a takva odluka nikada nije ni
m orala da se donese.
21 7
Ljudi koji
zaista govore istinu
Ljudi koji
zaista lau

koji lau
koji govore istinu
Ilustracija 8
Rezultati poligraf testa
1.000 ljudi testirano 5% (50) su laovi
To bi bila delikatna stvar. Bilo bi veom a teko dati otkaz nekome ko je bio zaposlen m nogo godina - samo na osnovu viestru
kog padanja na poligrafskom testu, bez dokaza o prestupu. Ako je
ta osoba neduna, njen bes zbog nepravednog otputanja mogao
bi je staviti u iskuenje da obelodani neku poverljivu inform aciju
koju je saznala tokom rada. A opet, ako svaki put kad je upitaju:
Jeste li otkrili neku inform aciju stranim agentim a u toku prole
godine? poligraf zabelei em otivnu reakciju kada odgovori Ne,
bilo bi teko ne preduzeti nita.
2l8
Laganj e
Teorija zastraivanja i hvatanja osumnjienih

za procurele informacije
Jedna od novopredloenih prim ena poligrafa jeste da, bez uplitanja M inistarstva pravde, identifikuje osobe u vladi koje su neovlaeno obelodanile strogo poverljive informacije. Sve do sada
ovakva ispitivanja su m orala da budu tretirana kao krim inalni
prestupi. Kada bi prom ene, koje je predloila Reganova adm ini
stracija 1983. godine, stupile na snagu, nedozvoljena odavanja
inform acija tretirala bi se kao adm inistrativna pitanja. Svako
lice na rukovodeoj poziciji u vladi, koje sm atra da je neko od
zaposlenih dozvolilo da inform acija procuri, m oe zatraiti od te
osobe da se podvrgne poligrafskom testiranju. Nejasno je da li bi
testiranje morali da prou i oni koji su imali pristup procurelom
dokum entu - u tom sluaju bi polazna stopa laganja bila niska, a
stopa greaka u korienju poligrafa visoka - ili samo oni koji su
u prethodnom ispitivanju okarakterisani kao potencijalno osum
njieni.
U OTA izvetaju se istie da nije bilo studija u kojima bi se
utvrdila tanost poligrafa u otkrivanju lai o neovlaenom o d a
vanju podataka. FBI je, m eutim , pruio podatke koji ukazuju na
uspeno korienje poligrafa u dvadeset est ovakvih sluajeva
u toku etiri godine - uspeno u tom smislu da je veina onih
koji su pali na poligrafskom testiranju priznala prestup.38 Ipak,
FBI upotrebljava poligraf na drugaiji nain nego to to propisuje
novi zakon. FBI nije testiranjem obuhvatio sve one koji su m oda
napravili prestup neovlaenog odavanja informacija. (Takva pro
cedura je oznaena term inom dragnet upotreba poligrafa - u
kojoj se veliki broj ljudi podvrgava poligraf testu u procesu istra
ge u vezi sa neovlaenim otkrivanjem poverljivih informacija.)
Umesto toga, FBI je poligrafski testirao samo uu grupu osum
njienih, na osnovu prethodnog ispitivanja, pa je osnovna stopa
laganja bila vea, a broj greaka m anji nego u dragnetu. Propisi
FBI-ja zabranjuju poligrafsko testiranje velikog broja ljudi (dra
gnet procedura) i upotrebu poligrafa kao zam enu za logino is
pitivanje upotrebom konvencionalnih sredstava.39 Nove zakonske
219
regulative iz 1983. godine mogle bi dozvoliti upotrebu dragnet

poligrafskog testiranja.
Vrsta ispitivanih ljudi, sadraj ispitivanja i ispitivake proce
dure u adm inistrativnom poligraf testiranju verovatno bi se ra
zlikovale od poligrafskog testiranja osum njienih za krim inalne
prestupe. Pretpostavlja se da bi odbojnost prem a testiranju bila
velika, poto bi zaposleni mogao da izgubi pristup poverljivoj
dokum entaciji ukoliko ne pristane da bude testiran. Iz pregleda
istraivanja koje je NSA sprovela m eu svojim zaposlenim a sa
znaje se da oni sm atraju da je poligrafsko testiranje opravdano. To
bi moglo biti tano, ali, osim ukoliko istraivanje nije uraeno uz
zagarantovanu anonim nost, moglo bi se desiti da ispitanici koji
oseaju odbojnost prem a poligrafskom testiranju ne priznaju ono
za ta se sumnjie. Verujem da je jo m anje mogue da zaposleni
u drugim vladinim slubama opravdaju upotrebu poligrafa u hva
tanju osum njienih za procurele informacije, naroito ako izgleda
da je cilj da se zadri inform acija koja e vie otetiti adm inistra
ciju nego nacionalnu bezbednost.
Zam enik glavnog tuioca, Vilard, svedoio je pred Kongresom
o jednoj sasvim drugoj opravdanoj upotrebi poligrafa: D odatna
korist od upotrebe poligrafa jeste efekat zastraivanja koji on ima
kad su u pitanju odreeni oblici loeg ponaanja koje bi bilo te
ko prepoznati upotrebom drugih sredstava. Vea je verovatnoa
da e se zaposleni koji znaju da e biti podvrgnuti poligrafskom
ispitivanju suzdrati od takvog ravog ponaanja.41 Mogue je da
ovo u praksi ne deluje tako dobro kao to se ini. Poligraf e ve
rovatno napraviti m nogo vie greaka u pokuaju da uhvati oso
be koje lau u vezi sa nedozvoljenim odavanjem podataka kada
osum njieni nisu zaposleni u obavetajnoj slubi. ak i da to nije
tako - a niko i ne zna da li je tako - ako osobe podvrgnute testu
misle, ili bar znaju da niko ne zna, onda zastraivanje moe biti
bezuspeno. Poligraf deluje ako veina testiranih ljudi misli da e
on delovati. U potreba poligrafa u proveri osum njienih za nedo
zvoljeno odavanje podataka moe dovesti do toga da neduni, s
pravom ili ne, oseaju istu dozu straha, i, naravno, ljutnje to su
testirani, kao i oni koji su krivi.
Laganj e
220
M oemo osporavati znaaj delotvornosti poligraf testa, ali on

e ipak uspeti da proizvede efekat zastraivanja kod nekih, i nije
potrebno kanjavati one koji padnu na testu, ime emo izbei m oralnu dilem u da li treba kazniti nedune koji su pogreno
osum njieni. No, ako su posledice hvatanja laova na poligrafu
zanemarljive, onda postoji verovatnoa da poligraf nim alo nije
delotvoran, pa sigurno nee proizvesti efekat zastraivanja ako se
ispostavi da oni koji padnu na testu nisu posle kanjeni.
Poreenje poligrafa
sa bihejvioralnim znacima prevare
Strunjaci na poligrafu ne donose svoj sud o tom e da li osum
njieni lae ili ne samo na osnovu poligrafskog zapisa. Pored toga
to ispitiva zna rezultate prethodnog ispitivanja, on dobija dodat
ne inform acije u intervjuu koji prethodi testiranju, dok objanjava
proceduru testiranja i dok kreira pitanja koja e biti postavljena
na testu. Ispitiva, takoe, form ira utisak na osnovu facijalnih ek
spresija ispitanika, njegovog glasa, gestova i naina na koji govori
za vrem e intervjua pre testa, tokom samog testa, kao i u intervjuu
posle testa. Postoje dva shvatanja o tom e da li ispitiva, prilikom
procenjivanja da li osum njieni lae ili ne, treba da uzme u obzir
bihejvioralne znake kao dodatak poligrafskom zapisu. Pregledao
sam materijale za obuavanje koje su koristili pobornici bihejvioralnih znakova prevare i, naalost, oni su bili zastareli jer se nisu
zasnivali na najnovijim objavljenim rezultatim a istraivanja. M a
terijal se sastojao iz m notva pogrenih i nekih ispravnih ideja o
tom e kako interpretirati bihejvioralne znake prevare.
Samo su etiri studije uporedile procene zasnovane na poligraf
testu i bihejvioralnim znacim a sa procenam a koje su doneli ispi
tivai na poligrafu koji su ispitivali samo krivulje, ali ne i ispita
nike. Dve studije su pokazale da su procene koje su bile iskljuivo
zasnovane na bihejvioralnim znacim a jednako tane kao one na
osnovu poligrafskih zapisa, dok je u jednoj studiji otkriveno da su
procene na osnovu bihejvioralnih znakova bile tane, ali ne toliko
221
tane kao one dobijene na osnovu poligrafskog zapisa. Sve tri stu
dije su imale veliki nedostatak: nesigurnost u pogledu prave isti
ne, prem alo ispitanika, ili prem alo ispitivaa koji vre procenu.41
Ovi problem i su reeni u jo uvek neobjavljenoj etvrtoj studiji,
koju su sproveli Raskin i Kirker.42 Oni su otkrili da procene koje
su bile zasnovane na bihejvioralnim znacim a nisu bile m nogo b o
lje od sluajnih nagaanja, dok su procene zasnovane iskljuivo
na poligrafskom zapisu bile m nogo bolje od sluajnih pogaanja.
Ljudi esto bivaju prevareni jer pogreno tum ae ili proputaju
bihejvioralne znake prevare. Setite se m og izvetaja (na poetku
etvrtog poglavlja) u okviru nae studije, u kom e stoji da ljudi
nisu mogli proceniti iz naih video-traka da li su studentkinje vi
soke kole za m edicinske sestre lagale o svojim em ocijam a ili su ih
istinito opisivale. Pa ipak, mi znam o da je bilo bihejvioralnih zna
kova prevare koje ispitanici nisu prepoznali. Kada su studentkinje
lagale skrivajui negativne emocije dok su gledale scene hirurkih
operacija, visina njihovog glasa je porasla, koristile su m anje p o
kreta rukom da ilustruju govor i pravile su vie am blem skih ispa
da sleganja ram enim a. Upravo smo zavrili facijalna m erenja kod
ovih ispitanika i jo uvek nism o stigli da publikujem o rezultate,
ali izgleda da ona najvie obeavaju od svih onih koji identifikuju
lai. Najm onije facijalno m erenje bilo je ono u kom e smo zapazi
li jedva prim etne znake m iinih pokreta koji su otkrivali gaenje
ili prezir na naizgled nasm ejanim licima.
M ora biti da m erim o inform aciju za koju ljudi ne znaju ili ne
m ogu da je vide. Sledee godine emo pronai ta je od ovoga
istina. Obuiem o grupu ljudi, rei im ta da trae, a zatim emo
im pokazati video-trake. Ako su njihove procene i dalje pogre
ne, znaem o da tanost u zapaanju ovih bihejvioralnih znakova
prevare zahteva usporeno i ponovljeno gledanje, kao i precizno
merenje. Mogu se kladiti da e tanost porasti posle vebanja, ali
nee biti toliko visoka kao ona koja se dobija preciznim m erenjima.
U studiji poput R askin-K irkerove bilo bi vano uporediti ta
nost procena donetih na osnovu poligraf testa sa m erenjim a bi
hejvioralnih znakova prevare i sa procenam a uvebanih, a ne n a
222
Lag an je
ivnih posm atraa. Oekujem da otkrijem o kako e, kod barem n e

kih osum njienih, kom binacija bihejvioralnih m erenja i procena
zasnovanih samo na poligraf testiranju uveati tanost otkrivanja
lai. Bihejvioralni znaci m ogu da daju inform aciju o tom e koja se
emocija osea. Da li je strah, ljutnja, iznenaenost, uznem irenost
ili uzbuenje ono to proizvodi skokove na poligrafskoj traci?
M ogue je, takoe, izvui ovakve specifine inform acije o tom e
koju em ociju osoba doivljava na osnovu sam ih poligrafskih za
pisa. Prisetim o se naih rezultata (opisanih u etvrtom poglavlju)
koji sugeriu drugaiji uzorak aktivnosti autonom nog nervnog
sistem a za svaku emociju. Do sada niko nije pokuao da ovako
pristupi interpretaciji poligrafskih grafikona u otkrivanju lai.
Inform acija o specifinim em ocijam a - dobijena na osnovu bi
hejvioralnih znakova i poligraf zapisa - m ogla bi pom oi da se
sm anji i javljanje greaka neverovanja u istinu i greaka vero
vanja u la. Jedna druga vana stvar koju treba ispitati jeste koli
ko se dobro m ogu uoiti sofisticirane protivm ere za izbegavanje
otkrivanja lai pom ou kom binovanja bihejvioralnih znakova sa
em ocionalno-specifinim interpretacijam a poligrafskih zapisa.
Poligraf se moe prim eniti jedino na osum njienom koji je p ri
stao na to i voljan je da sarauje. Bihejvioralni znaci se m ogu uvek
proitati, bez dozvole ili prethodne naznake, a ispitanik ne m ora
da zna da je osum njien. I m ada bi bilo m ogue u odreenim si
tuacijam a zakonski zabraniti poligrafsko testiranje, to nikada nije
sluaj sa bihejvioralnim znacim a za detekciju prevare. ak i da
poligrafski test ne postane zakonom propisano sredstvo u hvata
nju lica iz vlade koja odaju poverljive informacije, lovci na lai e i
dalje moi da prouavaju ponaanje onih na koje sumnjaju.
U m nogim sluajevima kada se sum nja na prevaru - bilo da
je to brana, politika ili finansijska - poligraf test ne dolazi u
obzir. Nije bitno to se poverenje ne oekuje; nije dozvoljen ak
ni skup pitanja za ispitivanje. Kada se poverenje oekuje, kao iz
m eu branih drugova, prijatelja, ili roditelja i deteta, postavljanje
pitanja u usm erenom nizu ugroava odnos i bez poligrafa. ak i
roditelj koji ima vie autoriteta pred detetom nego to veina lo
vaca na lai ima pred osum njienim a m oda nee biti u stanju da
223
sebi dopusti ispitivanje jer bi ga to previe kotalo. Neprihvatanje

detetove poetne tvrdnje da je neduno moglo bi trajno naruiti
odnos ak i u sluaju da se dete potini i prizna - a to ne bi uradilo
svako dete.
Neki ljudi veruju da je najbolje, ili da je m oralno, odustati od
zapaanja lai, da treba verovati ljudim a na re, prim iti sve zdra
vo za gotovo i ne preduzeti nita da se sm anji ansa da budem o
prevareni. Izbor je da se ne rizikuje, pri emu e se izbei da neko
bude pogreno optuen da lae, ak i onda kada to znai uveani
rizik da se bude prevaren. Ponekad je ovakav izbor najbolji. Z a
visi od toga kakav je ulog, ko bi mogao biti pod sum njom , koja
je verovatnoa da se bude prevaren, i kakav je stav lovca na lai
prem a drugim a. ta bi Deri, junak iz Apdajkovog rom ana Oeni
me, izgubio verujui da njegova ena Rut govori istinu onda kada,
zapravo, lae o svojoj preljubi, i kako bi se to moglo uporediti sa
onim to bi izgubio ili dobio da je poverovao da ona lae, dok je,
u stvari, istinski verna? U nekim brakovim a teta nainjena usled
nepravednih optubi moe biti vea od tete usled proputanja da
prevara prolazi neopaeno - dok se ne nakupe dokazi. Ovo nije
uvek sluaj i zavisi od konkretne situacije. Neki ljudi nem aju puno
izbora: m ogu biti suvie sumnjiavi da bi rizikovali da pogree i
poveruju u la, pa e radije rizikovati da pogreno optue nego da
budu prevareni.
Jedini savet pri odluivanju koje rizike treba preuzeti jeste da
nikada ne donosite konane zakljuke o tom e da li osum njieni
lae ili govori istinu samo na osnovu poligrafa ili bihejvioralnih
znakova. esto poglavlje objanjava opasnosti pri interpretaciji
bihejvioralnih znakova i m ere opreza koje m oem o preduzeti da
sm anjim o ove opasnosti. Ovo poglavlje je trebalo da objasni opa
snosti koje se javljaju u interpretaciji poligrafskog zapisa kao d o
kaza da ispitanik lae. Lovac na lai m ora uvek proceniti verovatnou da e neki gest, ekspresija ili poligrafski znak em ocionalnog
uzbuenja ukazivati na la ili istinitost; retko se deava da je to ap
solutno izvesno. U tim retkim sluajevima kada emocija koja je u
suprotnosti sa lai procuri u svojoj potpunoj facijalnoj ekspresiji,
ili neki deo sakrivene inform acije izleti kroz rei tokom tirade,
224
L ag an je
osum njieni e to, takoe, shvatiti i priznae da lae. M eutim ,

ee se prepozna prisustvo bihejvioralnih znakova prevare ili
znakova iskrenosti, to, kao i kod poligrafa, jedino m oe pruiti
osnovu za odluivanje da li treba nastaviti sa ispitivanjem ili ne.
Lovac na lai, takoe, treba da proceni konkretnu la u pogle
du verovatnoe da e uopte biti greaka. Neke obm ane se izvode
tako lako da je mala ansa da e se pojaviti ijedan bihejvioralni
znak. Druge lai je tako teko izvesti da se m ogu pojaviti m noge
greke, pa e biti i puno bihejvioralnih znakova za prouavanje.
Sledee poglavlje objanjava ta treba uzeti u obzir pri proceni da
li emo la lako ili teko prim etiti.
VIII
Kako proveriti da li neko lae
Veina lai u speva zato to se niko ne u p u ta u sm iljanje n a i
n a da te lai otkrije. O b in o takve lai n isu n i previe vane. No,
kada je ulog veliki - k ad a bi rtvi bilo u in jen o n eto naao ako
je prevare, ili k ad a bi laov p rim io jak u d arac ako ga uhvatim o, a
jako p ro fitirao ako se izvue - o n d a posto ji razlog d a se p rih v a
tim o tog posla. P rovera da li neko lae nije je d n o sta v a n zad atak
koji se m o e lako obaviti. Tokom tog zadatka m o ra m o ra z m o triti
m n o g a p itan ja kako b ism o p ro cen ili da li p o sto ji m o g u n o st da
laov pogrei i, ako se to dogodi, kakve greke m o em o da o e k u
jem o i kako da ih o p azim o u ponaan ju . T reba p o stav iti p ita n ja o
p riro d i sam e lai, o k arak teristik am a k o n k re tn e osobe koja lae,
kao i o k ara k te ristik a m a k o n k re tn o g lovca n a lai. N iko ne m oe
d a kae sa apsolutnom sigurnou da li e laov pogreiti, ni da li
e onaj koji govori istin u biti o slo b o en optubi. Proveravajui da
li neko lae m o em o d oi sam o do p retp o stav k e koja se zasniva
na n ek im in fo rm acijam a. N o, ve i davanje takve procene treb alo
bi da sm anji broj greaka obe vrste - kada p o v eru jem o laovu i
kada ne p o v eru jem o osobi koja govori istinu. U n ajm an ju ru k u ,
ovaj proces p o m ae i laovu i lovcu na lai da p o s ta n u svesni k o
liko je k o m p lik o v an o p red v id eti da li se m oe u h v atiti osoba koja
lae.
225
226
Laganje
P o stu p ak provere da li neko lae om oguava osobi koja su m

nja d a p ro c e n i kolike su joj anse da p o tv rd i ili pobije sopstvene
sum nje. P o nekad e ta osoba u sp eti sam o da shvati kako ne m oe
da d o e do sig u rn o g zakljuka; kam o sree da je O telo to znao.
O pet, p o n e k a d e n au iti kakve su greke verovatne i saznae na
ta treb a da o b rati p an ju d o k gleda i slua sagovornika. P ostupak
provere da li neko lae m oe da b u d e o d k o risti i o n im a koji lau.
N eki o d n jih m o g u p ro c e n iti da nem aju dovoljno ansi, p a onda
odlu iti da ne p o n u (ili da ne nastave) sa laganjem . D rugi m ogu
da se o h rab re kada shvate koliko je naizgled lako lagati ili m ogu
n au iti da u sm ere svoj tru d tak o da izbegnu greke koje bi inae
verovatno napravili. U sledeem poglavlju u objasniti zato e in
form acije koje dajem u ovom i d ru g im poglavljim a ee pom oi
lovcim a na lai nego laovim a.
D a b ism o proverili da li neko lae treb a da odgo v o rim o na tr i
deset o sam pitanja. V einu njih sm o ve p o m e n u li d o k sm o obja
njavali p ro b lem e u p re th o d n im poglavljim a. O vde sam ih sve sa
kup io i n apravio je d in stv e n u k o n tro ln u listu, dodajui i nekoliko
p itan ja koja do ovog poglavlja n isam im ao razloga da razm o trim .
A nalizirau vie razliitih lai, koristei k o n tro ln u listu da o b ja
snim zato neke lai pro laze jed n o stav n o , a d ru g e teko. (C eloku p n a lista sa trid e se t osam p ita n ja m oe se v id eti u tabeli 4 u
do d atk u .)
La koja je laka za laova tre b a da p roizvede m an je greaka i da,
stoga, b u d e teka za o tkrivanje, d o k ona la koja je teka za laova
treb a da b u d e laka za o n o g koji je otkriva. Laka la ne zahteva
sakrivanje ili falsifikovanje em ocija - k o d nje postoji p u n o p rili
ka da se uveba o d re e n a la: laov je iskusan u laganju, a m eta,
p o ten cijaln i lovac n a lai, ne su m n ja. Jedan n ovinski lanak, p o d
naslovom Kako lovci na u sp en e pro g an jaju d irek to re u k o rp o ra
cijskoj d u n g li1 opisuje vie tak v ih veom a lakih lai.
Lovci n a uspene p ro n alaze u n ekim k o m p an ijam a osobe z ap o
slene na visokim funkcijam a, koje m ogu n a m a m iti da n ap uste taj
posao i p re u na ra d n o m esto u k o n k u ren tsk o j kom paniji. Poto
n ijed n a k o m panija ne eli da izgubi talen to v ane zaposlene, a n a
roito ne eli da oni zavre k o d konkurencije, lovci na uspene ne
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l a e
227
m o g u d ire k tn o pokuav ati da saznaju koliko o d re en i zaposleni

zaista vrede. Sara D ons, lovac n a u sp en e u jednoj firm i iz N jujo rk a, izjavila je kako dob ija p o tre b n e info rm acije od svoje m ete,
p retv araju i se da rad i istraivanje za in d u striju: R adim o je d n u
stu d iju koja ispituje p o v ezan o st o brazovanja i daljeg pro fesio n al
no g usm eravanja. D a li m o g u da vam p o stav im nekoliko pitanja?
N e zan im a m e vae im e, sam o statistiki p o d a c i o pravcu vae k a
rijere i obrazovanju. I o n d a isp itam svog sagovornika sve o njem u:
koliko zarauje, da li je oenjen, koliko im a g odina, koliko im a
d e c e ... Lov na u sp en e p o d ra z u m e v a da treb a da navedete druge
ljude da v am daju inform acije. O goljeno, rad i se o m anipulaciji.2
Jedan d ru g i lovac n a u sp en e opisao je svoj p o sao ovako: K ad m e
ljudi na nekoj zabavi p itaju im e se bavim , ja im kaem da ivim
od lai, v aran ja i lo p o v lu k a.3
R azgovor sa p sih ijatrijsk o m p acijen tk in jo m M eri,k o ji sam o p i
sao u p rv o m poglavlju, p redstavlja p rim e r vrlo teke lai:
Lekar: D akle, M eri, a h m , kako se oseate danas?
M eri: D obro, d oklore. R adujem se to u p rovesti vikend, ahm , sa svojom
p o ro d ic o m , znate. Evo, ve je, h m , p e t nedelja otk ak o sam u b o ln ic i.
Lekar: N em a vie d e p resiv n ih oseanja, M eri? N em a razm iljanja o sam oubistvu, sig u rn i ste?
M eri: S tvarno m e je sra m o ta zbog toga. Ne, sig u rn o se sada tak o ne oseam . Sve to elim jeste d a idem kui i b u d e m sa svojim m u e m .
I M eri i Sara su u sp en o slagale. N ijed n u n isu uhvatili, m ada je

to m oglo da se desi sa M eri. Po svim p a ra m e trim a, M eri gotovo da
nije im ala ansi, d o k je Sara bila u m n o g o boljoj poziciji. M erinu
la bilo je m n o g o tee u sp en o izvesti. M eri je, takoe, m anje veta u laganju, d o k je njen lek ar im ao p u n o iskustva u lovu na lai.
R azm o trim o , najpre, kako su se sam e lai razlikovale, nevezano za
oso b in e laova i lovaca n a lai.
M eri m o ra da lae o oseanjim a, a Sara ne. M eri prikriva d u
evni bol koji je n ag o n i da izvri sam oubistvo. Ta oseanja m ogu
negde da p ro cu re; altern ativ n o , tekoa sa kojom ih ona prikriva
m oe da je izda, tj. da otk rije kako ona laira svoja n av o d n a p o zi
tivna oseanja. M eri ne sam o to m o ra da lae o svojim oseanjim a
228
Laganje
ve, za razlik u o d Sare, ona im a oseanja i zbog sam og laganja, pa

on d a i njih m o ra da p rikrije. Poto je Sarino laganje autorizovano
- to je d eo njen o g posla - ona ne osea krivicu to lae. M erina
la nije au to rizo v an a, te zato p roizvodi krivicu. Pacijent bi trebalo
da b u d e isk ren sa lekarom koji pokuava da m u po m o g n e, a, osim
toga, M eri se d o p ad ao n jen lekar. M eri je, takoe, sram o ta to lae,
a i zato to p la n ira da sebi o d u zm e ivot. N ajtee lai su lai o
em ociji koju oseamo dok laemo; to su te emocije jae i to je vei
broj razliitih emocija koje treba da sakrijem o - to e nam biti tee
da slaem o. D o sada sam objanjavao zato je uz duevni bol M eri
sig u rn o oseala i krivicu i sram o tu . K ada p re em o sa analize lai
na analizu laova videem o zato je M eri sig u rn o oseala i etvrtu
em ociju, koju je tak o e m o rala da p rikriva.
M eri im a m anje iskustva i m an je je vesta u laganju nego Sara.
O n a n ik ad a ranije nije p o k u ala da p rik rije d uevni bol, niti nam e ru da se ubije i n em a nikak v o g iskustva u laganju psihijatra. To
to nije uvebana rezu ltira n je n im strah o m da e je uhvatiti, a taj
strah , n arav n o , m oe da p ro c u ri, to dalje uveava n jen u m u k u u
vezi sa bro jem em ocija koje m o ra da sakrije. Psihijatrijska bolest
od koje p a ti ini je n a ro ito osetljivom na strah, k riv icu i sram otu.
Dalje, m alo je v erovatno da e o n a uspeti da prik rije sva ta o se
anja.
M eri nije m ogla da p red v id i koja e p itan ja lekar verovatno da
joj postavi, tako da m o ra da sm ilja svoj tekst tokom sam og ra z
govora. K od Sare je situacija u pravo su p ro tn a. O n a je uvebana da
izvede ovu v rstu lai, m n o g o p u ta je to radila, sam ouverena je jer
je u p ro lo sti la p rolazila i treb a da izgovori tekst koji je dobro
u tv r en . Sara je, tak o e, u p re d n o sti zato to je ranije dosta glu m i
la, to joj om oguava da d o b ro o d ig ra razliite uloge, gde p o n ek ad
m oe i sam u sebe u b e d iti d a govori istinu.
U o d n o su na d irek to ra zapo slen o g u velikoj korporaciji, lekar
im a tri p re d n o sti kao lovac n a lai. N e rad i se o p rv o m sastanku,
tako da m u njegovo p re th o d n o zn anje o M eri daje bolje anse da
izbegne Brokovljev rizik i, sam im tim , ne zan em ari in d iv id u aln e
razlike. Iako svi p sih ijatri n isu o b u en i da razaznaju znake p r i
krivanja em ocija, on p o sed u je tu vetinu. Dalje, za razliku od d i
229
rek to ra, lekar je obazriv. O n je na o p rezu usled m ogue prevare

zato to su ga uili da, n a k o n nekoliko nedelja u bolnici, suicidni
pacijen ti m o g u p rik riti svoja prava oseanja kako bi izali iz b o l
nice i ubili se.
M erin e greke su se jasn o videle iz n jen o g govora, glasa, tela i
izraza. O n a nije uvebani laov, ne govori ten o i odaje da vara
k ro z izbor rei i k ro z glas: pravi greke d o k govori, izvrdava, tekst
koji izgovara je n ed o sled an , a o n a pravi p au ze d o k govori. Jake n e
gativne em ocije koje osea tak o e su uticale n a to da grei i govori
n eto v iom in to n acijo m . Z n aci da p rik riv a em ocije - duevni bol,
strah , kriv icu i stid - bili su oig led n i i k ro z cu ren je am blem a, kao
to je sleganje ram en im a, zatim k ro z sa m o m an ip u lativ n e pokrete,
o p ad an je ilu stru ju ih p o k reta, kao i k ro z m ikrofacijalne ek spresi
je koje su ukazivale n a ove etiri em ocije. Sve etiri em ocije procurile su preko aktiv n o sti p o u z d a n ih facijalnih m iia, bez obzira
na to to je M eri p o k u ala da ih prikrije. P oto lekar ve poznaje
M eri, treb alo je da bolje in te rp re tira njen e ilu stru ju e i m an ip u la to rn e p okrete, koje bi inae, p ri p rv o m susretu, m oda odbacio
usled in d iv id u a ln ih razlika. Zapravo, lekar nije sagledao sve znake
prevare, m ad a p retp o stav ljam da bi, da je o b ratio dovoljno panje
n a stvari koje sam ovde objasnio, on o tk rio n jen u la (ne sam o on
ve i m n o g i drugi).
Sara im a gotovo id ealn u situaciju za laova: n em a em ocija koje
treb a da prikrije; u v ebana je upravo u toj lai; im a v rem en a da
veba; sam o u v eren a je u sled u sp e h a u pro losti; im a p riro d n i talenat, koji je razvila u p rav u vetinu, na koji se m oe osloniti tokom
realizacije lai; im a zv an in u dozvolu da lae; njena rtva nita
ne sluti i p o d lo n a je g rekam a p o to je u p itan ju p rv i susret; k o
nano, n jen a rtva nije p o seb n o n ad aren a da oceni da li drugi
lau. N aravno, k od Sare, za razliku o d M eri, n isam im ao prilik u
da an aliziram film ili v id e o -tra k u i p o tra im m ogue znake v ara
nja, b u d u i da sam se oslanjao sam o na n ovinske izvetaje. Sam o
m o g u da p retp o stav im da n iti ja, niti bilo ko d ru g i ne bi m ogao
da p ro n a e jasn e znake da Sara lae. U p itan ju je bila veom a laka
la - nije bilo razloga da o n a pravi greke.
230
Laganje
Jedina d o d a tn a p re d n o st koju je Sara m o g la d a im a bila bi ta

da je n jen a rtv a aktivno saraivala u prevari, da je ta rtva zbog
so p stv en ih razloga elela da b u d e n av edena n a p o grean trag.
N i Sara, n i M eri, n isu to im ale. Rut, nevern a su p ru g a u situaciji
koju sam opisao u p re th o d n im poglavljim a (iz ro m a n a O eni m e
D o n a A pdajka) im ala je tu p red n o st. N jena la bila je veom a te
ka i odavala je o g ro m an broj greaka, ali n jena rtva je elela da
veruje u la i te greke nije p rim etila. S etim o se d a je njen m u,
D eri, uo kako Rut razgovara telefonom sa svojim ljubavnikom .
P rim etiv i d a joj je glas n eto drugaiji, D eri pita Rut s kim je
razgovarala, a R ut izm ilja da su zvali iz crkve p o v o d o m nedeljne
slube, to D eri dovodi u pitanje, bud u i da nije u skladu sa re
enicam a koje je uo da o n a izgovara. D eri ne ide dalje od toga,
a A pdajk sugerie da D eri ne uspeva da otkrije njen u la zato
to im a razloga da izbegne sukob zbog neverstva: D eri takoe
p rik riv a v a n b ran u vezu, a, ispostavie se, on se via sa su p ru g o m
R utinog ljubavnika!
U p o red im o v eom a teku, ali n eo tk riv en u la, la koju izgovara
Rut, sa je d n o m veom a lakom lai, koja se tak o e ne razotkriva, ali
iz sasvim d ru g aijih razloga. O va lak a la dolazi iz jed n e nedavne
analize te h n ik a laganja koju k o riste p ro fesio n alne varalice:
U igri o g led ala... varalica su o i svoju rtvu sa n je n o m sk riv en o m s u m
njom , im e eli da je razo ru a, p red v i aju i stv a rn u k o n fro n tac iju koju je
ve osetio k o d rtve. D o n H a m rak , jed a n od najin v en tiv n ijih p re v ara n ata
ra n o g 20. veka u M aarskoj, zajedno sa sau esn ik o m koji je bio obu en
kao tehniar, uao je u kan celariju jed n o g g radskog venika. H a m rak je
rekao da su doli da p oprave p o k v a ren i sat. V erovatno zbog toga to je sat
bio v eom a v redan, v en ik je oklevao da ga p red a. U m esto da n astavi d a
lje sa istom ulogom , H a m ra k je sk re n u o veniku p anju n a in jen icu da
se rad i o v eom a v re d n o m satu, te da je upravo iz Log razloga lino doao
da ga p o d ig n e. Tako p ro fesio n aln e varalice ele da sk re n u rtvi p an ju na
najosetljivije pitanje, im e uv ru ju sopstvenu ulogu je r izgleda da rade u
k o rist vlastite tete.4
P rvo pitan je koje treb a d a ra z m o trim o k ad a vrim o p ro c e n u da

li e biti znakova prevare jeste da li la izaziva em ocije u tre n u tk u
laganja. Kako sam o bjasnio u treem poglavlju i iliistrovao u a n a
lizi lai koju izgovara p sih ijatrijsk a p acijen tk in ja M eri, najtee lai
su one kod kojih se u tre n u tk u laganja javljaju oseanja. Em ocije
su sam o deo p ro b lem a - m o raju se p o stav iti i d ru g a p itan ja kako
bism o p ro cen ili da li em o u sp en o m o i da sakrijem o em ocije.
No, bie d o b ro ako p o n e m o sa p itan jim a o em ocijam a.
Prikrivanje em ocija m o e da b u d e glavni cilj laganja - kao to
je sluaj sa M eri, ali ne i sa Rut. ak i k ad a to nije sluaj, kada se
ne lae o oseanjim a, m o g u da b u d u p risu tn a oseanja u vezi sa
laganjem . Im a m n o g o razloga zato je R ut m o d a uplaena da je
ne o tk riju ili osea kriv icu zato to vara d ru g e ljude. Svakako, pretrp e la bi posledice ukoliko bi njen pokuaj da p rik rije v a n b ran u
vezu bio otkriven. N e ra d i se sam o o to m e da R ut vie ne bi m ogla
da odrava tu vezu i dobija sve to joj je p o tre b n o iz nje ukoliko
njen a la ne uspe - o n a bi m ogla da b u d e i kanjena. N jen m u,
D eri, m ogao bi da je n a p u sti ukoliko otkrije n jen o neverstvo, a,
ukoliko d oe do razv o d a, k ad a se dokae da je bila n everna - to
m oe da dovede do n ep o v o ljn ijih finansijskih uslova za nju (Apdajkov ro m a n p isan je p re d o b a sp o ra z u m n ih razvoda bez iije
kriv ice). ak i ako ne b u d e u tv r e n a krivica jed n o g od p a rtn e ra
preljuba m oe d a im a loe p o sledice n a o d lu k u o starateljstvu n a d
decom . A, ako se b ra k nastavi, o n a m oe m n o g o da trp i zbog sve
ga to se desilo, m a k a r u o d re e n o m v rem en sk o m p eriodu.
N ije k anjen ba svaki laov koga uhvate; ni Sara, lovac n a u s
pene, n i M eri, p sih ijatrijsk a pacijentkinja, ne bi p retrp ele kaznu
ukoliko bi ih uhvatili. I d o k bi p rev aran t H am rak , ba kao i Rut,
bili kanjeni, k o d p re v a ra n ta postoje d ru g i faktori koji sm a n ju
ju njegov stra h od to g a d a e ga otk riti. H a m rak je p u n o vebao
upravo tu v rstu lai i zna da im a line p re d n o sti, osobine koje
m u p o m a u u laganju. M ada R ut ve neko vrem e uspeno vara
svoga m ua, o n a nije sasvim uvebana u o n o m e to ta v rsta lai
ap so lu tn o zahteva - da p rik rije telefonski razgovor koji njen m u
sluajno uje. T akoe, o n a nije sasvim uverena u sopstveni talen at
za laganje.
To to zna da e biti k an jen a ukoliko n jena la p ro p a d n e p re d
stavlja sam o je d a n d eo n jen o g straha da e je uhvatiti. Rut se, ta
koe, plai i kazne zbog sam og ina laganja. A ko D eri otkrije da
232
Laganje
je R ut bila voljna i da je bila u stan ju da ga prevari, njegovo budue

nepoverenje u nju pravice p ro b lem e i u situacijam a koje su sasvim
nevezane za njeno neverstvo. N eki o d p rev aren ih m ueva tvrde
da im g u b itak poverenja, a ne sam o neverstvo, p redstavlja n e p re
m o stiv u p rep rek u da oproste. O p et, zapazim o da nije svaki laov
kanjen zbog sam og ina laganja - to je sluaj sam o o n d a kada i
laov i rtv a im aju p lan za zajedniku b u d u n o st koji bi m ogao da
bu d e u g ro en n epoverenjem . Ako je uhvate u lai, Sara, lovac na
u sp en e zaposlene, jed in o e izgubiti m o g u n o st da izvue neke
info rm acije o d osobe na koju se nam erila. H am rak a bi kaznili,
ne zbog lan o g p redstavljanja ve zbog k ra e ili pokuaja krae.
ak n i M eri, psihijatrijsk a pacijen tk in ja, ne bi bila kanjena zbog
sam og in a laganja. O pet, ako bi o tk rio da je lagala, njen lekar bi
p o sta o obazriviji. Vera u to da e d ru g a osoba govoriti istin u nije
n e o p h o d n a ili se ne p o d ra z u m e v a u svakom tra jn o m o d n o su , ak
ni u svakom braku.
Rut e se vie zab rin u ti da je ne o tk riju ukoliko p rim eti da
je D eri sum njiav. H am rakova rtva, gradski venik, takoe je
sum n jiav u vezi sa svakim ko eli da u k lo n i njegov vred n i z id
ni sat. L epota igre ogled ala je u to m e to in kojim se p rivatna
su m n ja izn o si na p ovrinu, koja tim e postaje javna, sm anjuje tu
istu sum n ju . rtv a m isli da lop o v n ik ad a ne bi bio tak o h rab a r da
javno iznese upravo ono ega se rtva plai. Takva logika m oe
da navede lovca na lai da o d b aci sve info rm acije koje cure zato
to n e m oe da veruje da bi laov nap rav io tak vu greku. U svojoj
analizi vojnikih p revara D o n ald D anijel i K etrin H erbig iznose
d a ... to su znakovi prevare vidljiviji, to je m anja verovatnoa da
e rtva poverovati, zato to je stvar previe d o b ra da bi bila istin i
ta. [U veem b ro ju situacija vojni p lan eri su odbacili znakove koji
c u re ]... kao previe o igledne p o d m e ta in e .5
Kao i p acijentkinja M eri, R ut deli neke v re d n o sti sa svojom r
tvom i m oe da osea krivicu zato to lae. N o, m anje je jasn o da li
Rut sm atra da je prik riv an je n jen e v an b ran e veze dozvoljeno. Ne
m o ra da znai da se ak i ljudi koji o su u ju p relju b u slau s tim
da n ev ern i su p ru n ici treb a da o tk riju svoje neverstvo. Kod H a
m raka stvar je sigurnija'. Kao i lovac na uspene, Sara, on ne osea
233
kriv icu - laganje je deo p osla od koga zara u je za ivot. H am rak

je v ero v atn o jo i p riro d n i laov ili p sih o p ata, to dalje sm anjuje
anse d a o n osea ikakvu kriv icu zbog toga to lae. M eu H am rakovim kolegam a sasvim je dozvoljeno da se lae onaj na koga su
se nam erili.
Lai koje izgovaraju Rut i H a m ra k p ru a ju ilustraciju za jo dve
teze. Rut ne p red v i a k ad a e m o rati d a lae i zato nije uvebala
on o to treb a da kae. O vo bi treb alo da k o d Rut povea strah da
e je u hvatiti u tre n u tk u k ad a p o n e da lae, zato to zna da ne
m oe da se pozove n a skup p re th o d n o p rip rem ljen ih odgovora.
ak i k ad a bi H am rak a uhvatili u takvoj n ep rijatn o j situaciji - a
to se retko desi p ro fesio n aln o m laovu - o n bi im ao na ra sp o la
ganju talen at za im provizaciju koji ona n em a. No, Rut im a jed n u
veliku p re d n o st u o d n o su na H am raka, koju sm o p o m en u li na
p o e tk u - o n a im a rtv u koja je voljna da b u d e prevarena, m ua
koji iz so p stv en ih razloga ne eli da je uhvati. P onekad takva r
tva i nije svesna da je tajn o saglasna s tim da se prevara nastavi.
A pdajk ostavlja n ejasn im za itaoce da li je D eri svestan te svoje
saglasnosti i da li je R ut svesna da je to ono to se deava. Postoje
dva n ain a n a koja d o b ro v o ljn e rtve olakavaju stvari osobi koja
ih lae. Laovi se m an je plae da e ih uhvatiti ako znaju da su
njihove rtve slepe za greke koje oni m o d a prave. Uz to, laovi
oseaju m an ju k riv icu k ad a varaju takve rtve, je r m ogu da veruju
kako rade sam o o n o to njihove rtve i ele da oni urade.
D o sada sm o analizirali etiri lai i pokazali zato bi u sluaju
M eri i Rut bilo zn akova prevare, d o k tih znakova ne bi bilo kod
Sare i H am rak a. R a z m o trim o sada sluaj u kom e je pro cen jen o da
osoba lae, a o n a je zapravo govorila istinu, kako bism o pokazali
da p o stu p a k prov ere da li neko lae ili ne m oe da p o m o g n e da se
u takvim sluajevim a ne n ap rav i greka.
D eralda A n d e rso n a su o ptuili da je silovao i ubio N ensi
D onson, su p ru g u svog p rv o g suseda. N en sin m u je doao kui
sa posla usred noi, p ro n a a o n jen o telo, o trao do A ndersonove
kue, rekao m u da m u je ena m rtv a, da ne m oe da pro n a e sina,
i zam olio g o sp o d in a A n d e rso n a da pozove policiju.
234
Laganje
M n o g o je stvari ukazivalo na A n d erso n a kao na osum njienog.

D an posle ubistva ostao je k od kue, ne otiavi na posao, previe
je pio u lo k aln o m b aru , priao o ubistv im a i, kad su ga doveli kui,
uli su kako kae svojoj eni: N isam eleo da to u rad im , ali m o
rao sam . K ada je kasnije govorio da je m islio na pijanstvo, a ne
na ubistvo, n isu m u verovali. K ada ga je policija upitala za m rlje
na presv lak am a u njegovom autom obilu, A n d erso n je tv rd io da su
one bile tu jo pre nego to je k u p io vozilo. K asnije, to k o m isp iti
vanja, p riz n a o je da je lagao, je r ga je bilo sram o ta da p riz n a kako
je je d n o m o am ario svoju enu to k o m svae, zbog ega je poela
da joj tee k rv iz nosa. Ispitivai su u p o rn o ponavljali A n d erso n u
da je taj dogaaj p o kazao kako je o n n asiln a osoba, koja je u stanju
da ubije, i laov, koji kasnije porie svoje lai. Tokom ispitivanja,
A n d erso n je p rizn ao da je, kao dvanaesto g o d injak, uestvovao u
m an jem seksu aln o m deliktu, u kom e devojka nije bila povreena,
a to se vie n ik ad a nije ponovilo. K asnije se saznalo da tad a nije
im ao dvanaest, ve p e tn a e st g odina. To je, kako su ispitivai in si
stirali, bio d o d a tn i dokaz da je on laov, kao i da je im ao seksualni
pro b lem , te bi stoga m ogao da b u d e osoba koja je silovala, a zatim
i ubila svoju k o m in icu N ensi.
Pozvan je D o T aunsend, p ro fesio n aln i poligrafista, za koga su
ispitivai tv rdili da n ik ad ran ije nije p ogreio p rilik o m hvatanju
laova.
T au n sen d je n ajp re u ra d io dve serije testova sa A n d e rso n o m i dobio neke
zbunjujue i k o n tra d ik to rn e rezultate. K ada ga je T au n sen d p itao o sam om
ubistvu, n a trak a m a koje su ko rien e za sn im an je A n d e rso n o v ih o d g o v o
ra javljali su se zvuni signali, im e a p arat ukazuje n a p rev aru k a d a neko
porie da je kriv. No, k ad a su ga p itali o o ru ju kojim je p o in io ubistvo,
kako i gde ga je bacio, p o ligrafska trak a je pokazala da je o n bio ist. P o
jed n o stav ljen o reeno, re zu lta t je ukazivao n a to da je A n d e rso n kriv za
ubistvo N ensi, ali i nevin u vezi sa o ru je m kojim je ta ena surovo izbod en a i rasp o ren a . K ada su ga p itali gde je nabavio no A n d e rso n je rekao:
Ne z n am - i na traci se nije pojavio zvuni sig n a l... T au n sen d je tri puta
p onovio test sa A n d e rso n o m u vezi sa o ru jem i d obio iste rezultate. Kada
je zavrio, D o T aunsend je rekao A n d e rso n u da je pao na d e te k to ru lai.6
K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l a e
235
Z akljuak o p e ra to ra n a p o lig rafu bio je u sk lad u sa uverenjem

ispitivaa da su p ron ali krivca. Ispitivali su A n d erso n a uk u p n o
est dan a. A u d io -trak e sa ispitivanja su pokazale da je A nd erso n
bio izm o ren , pa je na k ra ju p rizn ao zloin koji nije izvrio. G o
tovo do kraja, tv rd io je da je nevin, p ro testu ju i da nije m ogue
da je tak o n eto u rad io b u d u i da se ne sea da je ubio ili silovao
N ensi. Ispitivai su se supro tstav ili toj tv rdnji, rekavi m u kako
ubica m oe da im a g u b itak p am enja. To to se ne sea sam og
ina, rekli su m u, ne dokazuje da to nije u radio. A n d erso n je p o t
pisao p rizn an je n ak o n to su m u ispitivai rekli da je njegova ena
rekla kako zna da je o n u b io N esi - o n a je kasnije poricala da je
ikada dala tak v u izjavu. N ekoliko d an a kasnije A n d erso n je p o
vukao svoje p rizn an je, a sed am m eseci kasnije pravi ubica, u tom
tre n u tk u o p tu en za jo je d n o silovanje i ubistvo, p riz n ao je da je
on ub io N ensi D onson.
Na o snovu m oje analize m o em o zakljuiti da je A ndersonova
em o cio n aln a reakcija na p ita n ja o ubistv u to k o m testa na p o li
grafu m ogla da b u d e p o sled ica d ru g ih faktora, a ne m og u n o sti
da je lagao da nije p o in io to ubistvo. Setim o se da p o lig raf nije
d e te k to r lai. O n sam o reg istru je em o cio n aln o uzbuenje. Pitanje
je da li je m ogue da je A n d e rso n m ogao b iti em o cio n aln o u z b u
en kada ga pitaju o zlo in u sam o ako je on bio taj koji je ubio
N ensi. D a li p o sto je d ru g i razlozi zbog kojih je A n d erso n m ogao
da b u d e u stan ju e m o c io n a ln o g u zb u en ja ak i ako nije p o in io
to ubistvo? K ada bi takvi razlozi postojali, rezu ltat poligrafskog
ispitivanja ne bi bio taan.
U log je tako veliki - a k a z n a tak o stroga - da bi veina isp ita
nika krivih za takav zloin bila uplaena; ali, isto bi vailo i za
neke nevine. O p e ra to ri n a p o lig rafu pokuavaju da sm anje strah
n evin o g da m u se nee verovati, o d n o sn o poveaju strah krivog
da e ga u hvatiti, tako to k au o su m n jien o m da ta m aina n ik a
da ne grei. Jedan razlog zato bi se A n d erso n plaio da m u nee
verovati lei u p riro d i ispitivanja pre nego to je poeo poligrafski test. Policijski e k sp e rti7 prave razliku izm e u intervjua, koji se
4 K aem , veina bi se plaila je r se svaki u bica n e plai d a e ga uh vatiti. N i psih o p ata ni
p ro fesio n a ln i ubica n e bi bili u p laen i.
236
Laganje
vre kako bi se dobile in form acije, i ispitivanja, ko d kojih postoji

pretp o stav k a o krivici i v ode se sa o p tu b am a u p o zadini, u p o k u
aju da se izvue prizn an je. Ispitivai esto, kao to su to uradili i
u A n d erso n o v o m sluaju, o tv o ren o koriste snagu sopstvenog ubeenja da je n eko kriv - kako bi ga n aterali na to da o d u stan e od
tv rd n je da je nevin. I d o k to m oe da uplai krivca i natera ga da
prizn a zloin, to se ini p o cen u da se i nevini op tu en i m oe p re
straviti, jer ta osoba o n d a shvata da ispitivai ne p ristu p a ju sluaju
otv o ren o g u m a kad je u p itan ju njegova krivica. N akon takvog
nep restan o g , dvadesetetv o ro aso v n o g ispitivanja, A n d erso n je
poslat na poligraf.
A n d erso n o v e e m o cio n aln e reakcije na p itanja o ubistvu, koje je
p o lig ra f registrovao, m ogle su da n a sta n u i kao posledica strah a
da m u nee verovati, ali i kao posledica oseanja sram ote i krivice.
Iako nije bio k riv za to ubistvo, A n d erso n je oseao sram o tu zbog
svoja d ru g a dva prestupa. Ispitivai su znali da ga je bilo sram ota
zato to je je d n o m u d a rio svoju enu, kao i zbog toga to je kao
adolescen t p o in io seksualni prekraj. T akoe je oseao krivicu
zato to je p o k u ao da p rik rije ili re in te rp re tira te dogaaje. Is
pitivai su k o n sta n tn o igrali na k a rtu tih dogaaja u pokuaju da
u b ed e A n d erso n a kako je o n tip o sobe koja m oe da ubije i siluje,
no to je m oglo sam o da povea njegovo oseanje sram ote i krivice
i da povee ta dva oseanja sa zlo in o m za koji su ga optuivali.
P o stu p ak pro v ere da li neko lae p okazuje nam zato je m a k a
kav vid strah a, sram o te ili krivice - da li u A n derso n o v o m izrazu
lica, gestikulaciji, glasu, gov o ru ili u reakcijam a a u to n o m n o g nervnog sistem a koje se m ere p o lig rafo m - dvosm islen kao m ogui
zn ak koji n am ukazuje n a p rev aru . Jednako verovatno, ove e m o
cije bi izronile na p o v rin u bez o b zira na to da li je A nd erso n
ubica ili n ev in o o p tu en a osoba. Jo je d n a ran ija situacija, za koju
ispitivai n isu znali, u p o tp u n o s ti im je o n em oguila da na o sn o
vu A n d erso n o v ih em o c io n a ln ih reakcija u tv rd e da li lae ili govo
ri istinu. N akon to je A n d e rso n izaao iz zatvora, D ejm s Felan,
n o v in ar iji je lanak p o m o g ao da A n d erso n a na kraju oslobode,
p itao ga je ta je m oglo da dovede do toga da p ad n e na p o lig ra
fu. A n d erso n je tad a o tk rio jo je d a n izvor svojih em o cio n aln ih
2 37
reakcija na zloin koji nije p oinio. U noi kad je N ensi ubije

na, kada je A n d erso n sa policijom otiao do kue svojih kom ija,
nekoliko p u ta je p o gledao u N en sin o golo telo. O seao je da je
to to je uinio bilo uasno. U svom u m u o n je p o in io prestup,
dru g aiji o d ubistva, ali ipak p restu p koji ga je n aterao da osea,
i k o d sebe registruje, k riv icu i sram o tu . Lagao je je r je sakrio ovu
in jen icu od ispitivaa i o p e ra to ra na p o lig rafu i, naravno, oseao
je kriv icu zato to ih lae.
A n d erso n o v i ispitivai su napravili O telovu greku. Kao i O telo,
ta n o su p rep o zn ali da je n jih o v o su m n jien i em o tiv n o u zbuen.
Pogreili su, zato to su p o g ren o identifikovali u zro k em ocija jer
nisu shvatili da njihov o su m n jien i m oe da o sea te em ocije koje
su oni ta n o identifikovali, bez obzira na to da li je kriv ili nevin.
Ba kao to D ezd em o n a nije bila p o tre se n a zato to je izgubila lju
bavnika, k od A n d erso n a, sram o ta, krivica i stra h n isu bili u vezi sa
ubistvom , ve sa d ru g im stvarim a. Kao i O telo, ispitivai su p o sta
li rtve sopstv en ih p re d u b e e n ja u vezi sa o su m n jien im . Ni oni
nisu m ogli da p o d n e su in jen icu d a su n esig u rn i u to da li o su m
njieni lae ili ne. Igrom sluaja, ispitivai su im ali inform aciju,
detalje o o ru ju kojim je p o in je n zloin, koje bi znao sam o k ri
vac, a nik ak o i n ev in a osoba. injenica da A n d e rso n na poligrafu
nije reagovao na p itan ja o n o u treb alo je da ukae o p e ra to ru da
je A n d erso n m o d a nevin. U m esto to je p o n o v io test tri puta,
o p e ra to r je treb alo da n ap rav i test znan ja o krivici, u kom e bi
koristio inform acije koje je m o g ao da zna sam o pravi poinitelj.
H am rak , varalica, i A n d erso n , o p tu en za ubistvo, daju nam p r i
m er za dve vrste greaka koje se javljaju p ri p o k uaju da uhvatim o
k rim in alce koji lau. P ri ispitivanju, ili to k o m poligrafskog testa,
H am rak verov atno ne bi p o k azao znake em o cio n aln o g uzbuenja
i delovao bi kao sasvim n ev in ovek. P ostupak provere da li neko
lae pokazao n am je zato tako iskusan, pro fesio n aln i laov ili p si
ho p ata retko grei kada lae. H a m ra k je p rim e r osobe ijoj bi se
lai verovalo. A n d erso n u kazuje na u pravo s u p ro ta n problem . O n
je bio nevin, ali su, zbog svih razloga koje sm o objasnili, ispitivai
pro cen iii da je kriv - to je greka je r ne v e ru jem o o nom e koji
govori istinu.
238
Laganje
M oja n a m e ra u analizi ova dva sluaja nije da tv rd im kako poligrafsko ispitivanje ili korienje ek spresivnih znakova prevare
treba da se p ro te ra iz p o stu p k a ispitivanja o su m n ji en ih za krivi
na dela. ak i k ad a b ism o to eleli, ne p o sto ji nain da spreim o
ljude da d o n o se zakljuke n a o sn o v u b ih ejv io raln ih znakova v a
ranja. Svako o d nas p ristra sn o tu m ai p o n aan je svakog drugog,
delim in o n a o sn o v u ekspresivnog p o n aan ja tog d rugog. Takvo
po n aan je p re n o si utiske ne sam o o to m e da li neko govori isti
nu, ve i o m n o g o em u 'd ru g o m . E kspresivno p o n aan je je glavni
izvor n aih u tisak a o to m e da li se neko prijateljski pon aa, da li
je o tv o ren , d o m in a n ta n , priv laan ili m u se neko d o p ada, da li
je in telig en tan , zainteresovan, da li pok azu je razum evanje za ono
to m u se govori, itd. O b in o se takvi u tisci stvaraju nevoljno, p ri
em u osoba koja ih g rad i nije svesna da ih d o n o si na osn o v u k o n
k re tn o g b ih ejv io raln o g znaka. U estom poglavlju sam objasnio
zato v eru jem da su greke m an je v ero v atn e ako se takve p rocene
don o se na eksplicitniji n ain . A ko je ovek svestan u zroka sopstvenih utisak a, ako zna pravila koja p ra ti d o k in te rp re tira sp ec i
fine vidove p o n aan ja, o n d a je verovatnije da e biti u stanju da
se ispravi. N ae p ro cen e su o n d a p o d lo n ije preispitivanju, bilo
da to rad e kolege, osoba koju p ro cen ju jem o , ili m i sam i tako to
kroz iskustvo uim o koje su nae p ro c e n e obino tane, a koje
pogrene. Policijska o b u k a u g lav n o m ne stavlja naglasak n a bihejvioralne znake varanja. P retp o stav ljam da je d a n detektiv obino
nije p o tp u n o svestan o d ak le m u oseaj d a je jed an njegov o su m
njieni kriv, a d ru g i nevin. I m a d a d an as o b u ka nek ih o p erato ra
na poligrafu ipak ukazuje na znaaj n ev e rb a ln ih znakova prevare,
njihove inform acije o to m e koji su to b ih ejv io raln i znaci varanja
su zastarele ili n ep o tk re p lje n e d o k azim a, a p ri to m e se prem alo
panje p rid aje p itan ju kada e ti znaci b iti b esk o risn i ili e navesti
na p o g rean trag.
N ije m ogue zab ran iti u p o tre b u b ih e jv io ra ln ih znakova u is
pitivanjim a p o v o d o m k riv in ih del, a ja nisam siguran da bi,
kada b ism o to i m ogli da u ra d im o , tim e doli do vee pravde. Kod
prevara o zloinim a sa s m rto n o s n im ish o d o m , gde bi osoba koja
govori istin u m ogla da b u d e n ep ra v e d n o poslata u zatvor ili p o
239
gubljena, a laljivi ubica p u ten na slo b o d u , p rav n i sistem treba

na svaki nain da pok u a da otkrije istinu. U m esto toga, m oja teza
je da na proces tu m aen ja tih znakova tre b a da bu d e svesniji,
eksplicitniji i obazriviji. N aglasio sam koliki je p o tencijal da se tu
pogrei i kako lovac n a la, n a k o n to ra z m o tri svako od p itanja na
m ojoj listi za laganje (tabela 4 u d o d a tk u ), m oe p ro cen iti kolike
su anse da upravo otk riv a la ili slua istinu. V erujem da bi obuka
kako da se p rim ete znaci varanja, kako da se spo zn aju o p asn o sti i
p re d u z m u m ere p re d o stro n o sti, kao i angaovanje u proveri da
li neko lae, uinili detektive precizn ijim , tako da bi se sm anjile
obe vrste greaka: kako o n ih k o d kojih se v eruje laovu, tako i
o n ih k o d kojih se ne veru je o sobi koja govori istinu. N o, da bism o
saznali da li sam u p rav u m o rali b ism o obaviti istraivanje n a te
ren u , gde b ism o p o sm atrali policijske ispitivae i o sum njiene za
krivina dela. Jednom je zapoeto takvo istraivanje i rezultati su
obeavali, no, naalost, stu d ija nije dovedena do kraja.8
K ada se suprotstavljene voe svetskih drava sretn u za vrem e
neke m e u n a ro d n e krize p rev ara m oe da im a m n o g o sm rto n o snije posledice nego k o d policijske istrage, a uoavanje te p re v a
re m oe da b ude opasnije i tee. G ubici zbog p o grene procene
- k ad a se ne veruje u istin u ili k ad a se v eruje u la - u takvoj
situaciji su m n o g o vei nego ak i kod kukavikih razbojnikih
prevara. Jedva da je n ekoliko politikologa pisalo o znaaju laganja
i otk riv an ja prevare to k o m lin ih susreta efova drava ili visokih
zvaninika. A lek san d ar G rot kae: Z ad atak da se in tu itiv n o p ro
cene stav, nam ere i isk ren o st dru g e stran e od kljunog je znaaja
p ri v o en ju p o litik e.9 D ok v oa neke nacije m oda ne eli da stek n e rep u taciju b ezo n o g laova, po recim a R oberta D ervisa, to
m oe da b u d e cena koju v red i p latiti ... o n d a kada u spena p re
vara p ru i to m zv an in ik u m o g u n o st da p ro m e n i od n o se m oi u
m e u n a ro d n o m p o retk u . Jer, ako u p o tre b a lai m oe da p o m ogne
jed n o j dravi da stekne d o m in a n tn u poziciju u svetu, on d a nee
biti toliko vano to tu drav u p ra ti reputacija da je laljiva.1"
H en ri K isinder se izgleda ne slae sa ovim , bu d u i da naglaa
va kako laganje i p rev ara n isu m u d ri postupci: Sam o ro m an tiari
m isle da e m oi da stek n u p revagu u preg o vorim a koristei se
240
Laganje
trik o v im a ... za d ip lo m atu p rev ara nije p u t ka m u d ro sti, ve ka

p ro p asti. Poto dip lo m ata uvek m o ra da odrava ko n tak te sa istim
osobam a o n e se takvim p o n aan jem izvui, u najboljem sluaju,
jed n o m , a i ta d a p o cen u (trajn o g ) zah la en ja o d n o sa .11 M oda
dip lo m ata sm e da p rizn a koliki je znaaj prevare tek p o to se penzionie, a n ik ak o nisam sig u ran da je to jo uvek sluaj sa Kisinderom . U svakom sluaju, njegov opis so p stv en ih d ip lom atskih
m isija p u n je p rim e ra toga kako je ba o n uestvovao u onom e
to ja zovem p rik riv an je ili p o lu p rik riv an je, kao i m n o g ih d ru g ih
p rim e ra u k o jim a se p itao da li njegovi sagovornici p rikrivaju ili
otv o ren o falsifikuju injenice.
Staljin je rekao bez ikakvog okolianja: Rei je d n o g d ip lo m a
te ne sm eju da im aju bilo kakve veze sa o n im to rad i - inae,
kakva bi to bila diplom atija? ... D o b re rei slue da p rik riju loa
dela. Iskrena diplom atija m o g u a je koliko i suva vo d a ili gvozde
n o d rv o .12 O vo je oig led n o p revie ek strem n a izjava. Ponekad
d ip lo m ate ipak govore istinu, ali svakako ne uvek, a retko ukoliko
bi istina ugrozila njihove n acio n aln e interese. K ada n em a sum nje
da sam o je d n a vrsta politike m o e da p o m o g n e in teresim a neke
nacije, i k ad a d ruge nacije znaju ta m o g u da oekuju, nee biti
p o tre b n o da d ip lo m ata lae, pa o n v ero v atn o to nee ni pokuati
je r bi la p ro sto bila oigledna. N o, stvari su esto dvosm islenije.
Jedna nacija veruje kako d ru g a nacija eli da d o e do dobiti kroz
tajne radnje, varanje ili kroz n eisk ren e izjave, ak i po cenu da se
ti n ep o ten i p o stu p ci kasnije o tk riju . Tada nije dovoljno sam o da
p ro cen im o koji su n acio n aln i in teresi d ru g e strane, n iti da slua
m o ta nacija kojoj ne v eru jem o govori, ili da gledam o ta radi.
N acija za koju su m n jam o da p okuava da nas p rev ari tvrdie da
govori istinu, jed n ak o kao i o n a kojoj zaista treb a verovati. D ervis prim euje: Bez o bzira na to da li n am erav aju da nas prevare
ili ne [povodom zabrane n u k le a rn ih p ro b a], Rusi e p o k uati da
deluju iskreno. I iskren ovek i laov e odg o v oriti p o tv rd n o kada
ih pitate da li e vam rei istin u .13
Z ato nije udo da vlade trae n ain da o tk riju lai svojih p ro
tivnika. M e u n a ro d n e p revare se m o g u javiti u velikom b ro ju r a
zliitih situacija, p ri em u o n e slue sasvim razliitim n a cio n a l
241
n im ciljevim a. Jedan kontek st, koji sm o ve p o m en u li, jeste kada

se efovi drava, ili visoki zvaninici koji n astu p aju u njihovo im e,
sretn u u poku aju da ree n eku m e u n a ro d n u krizu. Svaka strana
e m o d a p o k u ati da blefira, da iznese p o n u d e koje n isu konane,
ali da ih prikae kao da jesu, ne dozvoljavajui da se p rep oznaju
njene prave nam ere. P o v rem en o e svaka o d stran a eleti da bude
sig u rn a kako njeni p ro tiv n ici tan o shvataju da p retn je nisu blef,
da su neke p o n u d e zaista kon an e, da posto ji n a m era da se ono
to je reen o i realizuje.
Kod laganja ili lova n a la tak o e je b itn a sp o so b n o st da prik rijem o ili o tk rijem o iz n e n a d n i n apad. P olitikolog M ajki H endl o p i
sao je je d a n skoranji p rim e r: D o 2. ju n a [1967] izraelskoj vladi
je p o sta lo jasn o da je rat neizbean. P ro b lem je bio kako da k ren u
u u spean iz n en ad an n a p a d u situaciji u kojoj su obe strane bile
p o tp u n o m obilizovane i sp re m n e na sukob. K ao deo plan a za prevaru, k ojom se elela sak riti n a m e ra Izraela d a k rene u rat, D ajan
[izraelski m in ista r o d b ran e] je 2. ju n a rekao je d n o m britan sk o m
n o v in a ru da je i p re ra n o i p rek asn o da Izrael k ren e u rat. Ponovio
je ovu izjavu na jed n o j konferen ciji za tam p u 3. ju n a .14 Prem da
ovo nije bilo je d in o sred stv o k ojim je Izrael p rev ario svoje p ro
tivnike, D ajanova veta la bila je znaajn a za u sp en o izveden
iz n en a d a n n ap ad koji je ova zem lja p red u zela 5. ju n a.
Jo je d n a vrsta p revare je o n a k ojom p o k u av am o da slaem o
pro tiv n ik a u vezi sa n ao m v o jn o m snagom . A naliza B artona Velija, u kojoj se p rikazuje n em ak o tajn o n ao ru av anje od 1919. do
1939, daje n a m b ro jn e p rim e re kako su N em ci u sp en o p rim enjivali tu taktiku.
... A vgusla 1938, d o k se k riza oko ehoslovake p o d H itlerovim pritisk o m
usijavala, [nem aki v a zd u h o p lo v n i m aral] H e rm a n G erin g pozvao je voe
fran c u sk o g v a z u h o p lo v sta da izvre inspekciju Luftvafea. G eneral o sef
V ilem in, ef G en eraltab a vazduho p lo v stv a, o d m a h je p rih v a tio ... [N e
m aki general E rn st U det] povezao je V ilem ina svojim lin im a v io n o m ...
T okom leta, U det je u sp o rio svoj avion gotovo do tre n u tk a p ro p a d an ja, a
to je bio tre n u ta k koji je p re th o d n o briljivo isp la n ira o ... kako bi p ostigao
efekat pred svojim p o se tio c em . Iznenada, p o re d njih je p u n o m brzin o m
p ro leteo je d a n hajnkel H e-100, zatutnjavi i ostavivi v rtlo g iza sebe. O ba
aviona su sletela, posle ega su N em ci poveli z ap a n je n o g francuskog ge
242
Laganje
nerala u in sp e k ciju ... Recite m i, U e t, p itao je [nem aki general] M ilh

uob iajen im to n o m , koji je p re th o d n o dogovoren, kako n a p red u jem o sa
m aso v n o m p ro izv o d n jo m ? U det je, p o scenariju, odgovorio: , d ru g a se
rija je ve sp re m n a, a trea e b iti gotova u ro k u o d dve n edelje. V ilem in je
izgledao ra zo ara n o i izleteo se p re d M ilh o m da je razbijen. ... F rancuska
v azd u h o p lo v n a delegacija v ratila se u Pariz sa d efetistikom p o ru k o m da
je Luftvafe nep o b ed iv .15
A vion H e-100, ija je b rz in a usled ovog trik a izgledala zn atn o

vea o d stvarne, bio je jed an od u k u p n o tri aviona tog tip a koji
su ikad a napravljeni. O vakvo blefiranje, u k o m e se stvarao utisak
nep o b ed iv e v azd u n e sile, ... p o stalo je vaan sastavni deo H itlerovih d ip lo m atsk ih preg o v o ra koji su doveli do b riljan tn o g niza
pobeda; p o litik a p o p u tan ja d elim in o se zasnivala n a stra h u od
Luftvafea.16
I d o k m e u n a ro d n e p revare ne zahtevaju uvek lini kontakt
izm eu laova i o noga koji e biti prev aren (one se m o g u postii i
kam uflaom , lan im obavetajn im izvetajim a, itd.), ovakve prie
po kazuju da im a situacija gde se la izgovara licem u lice. Tada se
ne m oe k o ristiti p o lig ra f ili bilo koja d ru g a invazivna naprava
koja zahteva sarad n ju su p ro tn e stran e i pristajanje da se njegova
isk ren o st proveri. Tako se u p o sled n jih d eset g o d in a interesovanje
po m erilo ka to m e da li m o em o k o ristiti rezultate n a u n ih p ro u
avanja b ih ejv io raln ih znakova prevare. U uvo du sam objasnio da
m i se, k ad a sam se sreo sa zv an in icim a nae vlade, kao i zvaninicim a d ru g ih vlada, inilo da ih m o ja u p o zo ren ja o tom e koje su
sve o p asn o sti ovog p o stu p k a n isu im p resio n irala. Jedan od m ojih
m otiva d a n ap iem ovu k n jig u jeste da p o n o vo istaknem koliko
treb a biti oprezan, kao i da izn esem svoje stavove iroj publici a
ne sam o to m uskom k ru g u zv an in ik a sa kojim a sam se konsultovao. Kao i kod p revara u k riv i n im delim a, izb or nije lak. Ponekad
bihejv io raln i znaci prevare m o g u d a n a m p o m o g n u da otkrijem o
da li ef drave ili njegov p o rtp a ro l lau. P ro b lem je da shvatim o
kada e to biti m ogue, a kada ne, kao i kada lideri m o g u da pogree usled p ro cen e da n eko lae (bilo njihove sopstvene, bilo one
koju im daju eksperti).
243
V ratim o se p rim e ru koji sam izneo na p o e tk u ove knjige, situ

aciji k ad a se em b erlen p rv i p u t sreo sa H itlerom , 15. septem bra
1938, p e tn a e st d an a p re M in h en sk e k o n ferencije. H itler je eleo
d a u b ed i em b erlen a da ne p lan ira rat p ro tiv cele Evrope, ve
da sam o eli da rei p ro b lem su d etsk ih N em aca u ehoslovakoj.
A ko se B ritanija sloi sa njegovim p lan o m - p leb iscitarn im izja
njavanjem stano v n itv a u o n im delovim a ehoslovake u kojim a
v einu ine sudetski N em ci, i ako ljudi za to glasaju, ove oblasti e
se p rip o jiti N em akoj - o n d a H itler nee zapoeti rat. U tajnosti,
H itler je ve o dluio da zarati. M obilisao je svoju vojsku za nap ad
n a ehoslovaku 1. o k to b ra, a njegovi osvajaki planovi tu nisu
prestajali. Setim o se m o g ranijeg citata iz em berlenovog pism a
sestri posle p rv o g su sreta sa H itlerom : ... [H itler] je ovek na
koga m o em o da se o slo n im o k ad a da re.17 O dgovarajui na k ri
tike opo zicio n e L aburistike partije, em b erlen je opisao H itlera
kao izu zetn o bie, oveka koji e se p okazati zn atn o boljim od
onoga to govori.18
N edelju d an a kasnije em b erlen se p o d ru g i p u t sastao sa H i
tlero m u G odezbergu. H itler je sada izneo nove zahteve - nem ake tru p e m o raju o d m a h o k u p irati krajeve u kojim a ive sudetski
N em ci, plebiscit e se o d r a ti posle toga, a ne pre toga, a tada je
traio i vee te rito rije nego p re th o d n o g puta. Posle ovoga, u p o
kuaju da u b ed i svoj k ab in et da prihvati ove zahteve, em berlen
je rekao: D a b ism o shvatili p o stu p k e ljudi m o ram o da razu m em o
njihove m otive i v id im o kako njihov u m ra d i... G o sp o d in H itler
je im ao su en u svest i d ra m a ti n e p re d ra su d e oko n ek ih pitanja,
ali o n ne bi n a m e rn o p rev ario oveka koga potuje i s kim je ve
neko vrem e pregovarao, a o n je bio siguran da g o sp o d in H itler
sada im a izvesno p o to v an je p rem a njem u. K ada je gosp o d in H i
tler rekao da n eto n am erav a da uradi, bilo je izvesno da e to i
u ra d iti.19 N akon ovog citiran ja em berlenovih rei, Telford Tejlor
pita: D a li je H itler zaista tako p o tp u n o p revario em berlena, ili
je em b erlen varao svoje kolege kako bi ih p rid o b io da prihvate
H itlerove zahteve?21 P retp o stav im o , kao Tejlor, da je em berlen
4 D u g u je m zah v aln o st T elfordu T ejloru n a njegovoj knjizi M in h e n (M u n ic h ) (videti fu s n o
te) iz koje sam d o b io in fo rm acije em b erien u i H itleru . Takoe sam zahvalan g. Tejloru
to je p ro v erio ta n o st m o je in te rp reta c ije i n ain n a koji sam u p o tre b io njegov m aterijal.
244
Laganje
istinski verovao H itleru , m ak ar tokom njihovog prvog susreta u

B erh tesg ad en u .'
Ovaj v eo m a veliki ulog m o g ao je da n a te ra H itlera da se uplai
od toga da e ga pro zreti, n o to se verovatno nije desilo. Im ao je
rtv u koja je bila voljna da je prevare. H itler je znao da e, ako
em b erlen otk rije da ga o n lae, p rem ijer Velike B ritanije shvatiti
da je njegova popustljiva p o litik a u o d n o su na H itlera neuspena.
U to vrem e, poputanje usled zastraivanja nije bila sram n a, ve
poeljna politika; znaenje p o ru k e se, ipak, p ro m en ilo nekoliko
nedelja kasnije, kada je H itlero v iz n e n a d n i n a p ad pokazao da je
em b erlen bio prevaren. H itler je bio sasvim o d luan da silom
zauzm e celu E vropu. D a je H itle ru m oglo da se veruje, da je on
potovao dogovor, em b erlen a bi hvalili irom sveta kao oveka
koji je spasio E vropu o d rata. em b erlen je zato eleo da veruje
H itleru , a H itler je to znao. Jo je d a n inilac koji je sm anjio H itle
rov stra h da ga ne uhvate bio je taj to je on tano znao kada e
da slae i ta u to m tre n u tk u treb a da kae, tako da je m ogao da
se p rip re m i i proveba o n o to e rei. N ije p o stojao razlog da se
H itler osea k rivim ili da ga b u d e sram o ta zbog ove prevare - on
je sm atrao da je prev ariti B ritance astan in, koji zahteva njegova
uloga i njegovo vienje istorije. N isu sam o ohole voe, kakav je
bio H itler, sp o so b n e da ne oseaju stid ili krivicu zato to lau
svoje protivnike. Po m iljenju m n o g ih politikih analitiara, u
m e u n a ro d n o j d ip lom atiji treb a da oekujem o lai - je d in o p ita
nje je kada te lai ne slue neijim n acio n a ln im interesim a. Jedina
em ocija koju je H itler oseao i koja je m ogla da p ro c u ri bila je
rad o st zbog u sp en o g varanja. N avodno, H itler je uivao u svojoj
spo so b n o sti da prev ari Engleze, a p risu stv o d ru g ih N em aca, koji
su p o sm atrali ovu u sp en u p red stav u , m oglo je poveati H itlerovo
uzb u en je i uivanje zbog v aran ja N evila em berlena. N o, H ilter
je bio veom a vet laov i izgleda da je u m eo spreiti da bilo kakva
oseanja iza u na povrinu.
* D o k svi izvetaji ljudi koji su uestvovali u o v im d o g a ajim a u to v re m e n av o d e n a ovakav
zakljuak, p o sto ji i je d a n izuzetak. Izvetaj koji je D o ze f K enedi p o d n e o V aingtonu u
vezi sa ovim sasta n k o m n a v o d i da je e m b e rle n izaao sa sasta n k a sa p ri o m da m u se
H itle r n im alo ne d o p a d a ... O n je o k ru ta n , b a h at, im a teak p o g led i... p rim e n i e p o tp u n o
n e m ilo srd n e m e to d e u p o k u aju d a o stv ari svoj cilj (Taylor, M u n ich , str. 752).
245
K ada laov i osoba koja je o d a b ra n a da b u d e prev aren a dolaze

iz razliitih k u ltu ra i ne govore istim jezikom - otkrivanje prevare
je jo tee, iz m n o g o razloga.' ak i da je H itler pravio greke, a da
em b erlen nije bio voljna rtva, em b erlen bi im ao potekoa da
zapazi te greke. Jedan od razloga je to to su razgovarali uz po m o
prevodilaca. O vo laovu daje dve p re d n o sti u o d n o su na d irektan
razgovor. Ako n apravi v erbalne greke, om ake, predugake p a u
ze, greke u govoru - p revodilac ih m oe p rik riti. Takoe, proces
sim u ltan o g p rev o en ja daje g o vorniku v rem en a da, do k se svaka
fraza p revodi, razm isli o to m e kako e ta n o form ulisati sledei
deo svoje lai. ak i ako slualac razu m e jezik svog sagovornika, a
nije u p itan ju njegov m atern ji jezik, slualac v erovatno nee uspeti
da registruje fine elem ente u n a in u izlaganja i izb o ru rei koje bi
m ogle da poslue kao znaci varanja.
N acionalne i k u ltu ro lo k e razlike tak o e m o g u oteati in te r
p retaciju v okalnih, facijalnih i telesn ih znakova varanja na jo
kom plikovaniji i zam ren iji n ain. Svaka k u ltu ra im a svoja p ro
p isan a pravila, koja, d o o d re e n e m ere, o d re u ju kojom brzin o m ,
visinom i in to n acijo m treb a govoriti, kao i to kako treb a koristiti
ru k e i lice da bi se ilustrovalo o no o em u govorim o. Facijalni i
vokalni znaci em ocija tak o e su p o d uticajem onoga to sam u
p eto m poglavlju nazvao pravila ispoljavanja. O na dik tiraju nain
na koji k o n tro liem o em o cio n aln u ekspresiju i tak o e se razlikuju
o d k u ltu re do kultu re. A ko lovac na lai n e zna za te razlike i ne
uzm e ih izriito u obzir, vea je verovatnoa da e pog ren o p ro
tu m a iti sve te vidove p o n aan ja, pravei greku da veruje lai ili
greku da ne veruje istini.
N eki obavetajac bi sada m ogao da se zapita, uzim ajui u obzir
m o ju analizu preg o v o ra izm e u H itlera i em b erlen a, da li je ta
kvih analiza bilo u v rem e k ad a se to deavalo. A ko je ovakva a n a
liza m og u a tek m n o g o g o d in a kasnije, kada na p o v rin u izau
injenice za koje se n ajpre nije znalo, p o stu p ak provere da li neko
lae ne bi im ao p rak tin o g znaaja za pregovarae i njihove savet* G ro t je p o m e n u o ovaj p ro b le m , ali n ije o b jasn io k ad a i zato d o njega dolazi:
lini
utisci [voa] e v e ro v a tn o d a ih n a v ed u n a p o g re a n trag, p ro p o rc io n a ln o poveanju
p o litik ih , id eo lo k ih , so cijaln ih i k u ltu rn ih b arijera iz m e u sag o v o rn ik a (G ro th , In te lli
gence A spects, str. 848, v id eti fu sn o te).
246
Laganje
nike o n d a k ad a im je p o tre b n a k o n k re tn a p om o. Poto sam p ro

uio lite ra tu ru , zakljuujem da su m noge injenice do kojih sam
doao bile oigledne i 1938, m ak ar nekim a. em b erlen je toliko
m n o g o stavljao na kocku elei da veruje H itleru, pa je trebalo,
ako ne on, da d ru g i shvate kako bi p rem ijer m o ra o biti oprezniji
kad p ro cen ju je da li H itler govori istinu. N avodno, em berlen se
oseao su p e rio rn im u o d n o su n a svoje kolege politiare, gledao
ih je sa visine,21 tako da je m ogue da ne bi p rihvatio takvo u p o
zorenje.
H itlerova o d lu k a da lae Engleze bila je u v rena pre sastanka
u B erhtesgadenu. em b erlen ak nije m o rao ni da p ro ita M ajn
k a m p fi p o v eru je u ono to je H itler rekao u toj knjizi. Ve je bilo
dovoljno p rjm e ra , p o p u t tajn o g k renja an g lo -am erikog p o m o r
skog p ak ta ili lai u vezi sa o n im to nam erava da u ra d i u A ustriji.
Pre nego to se sastao sa H itlero m , em b erlen je jav n o iskazao
su m n ju da H itler m o d a lae i u vezi sa ehoslovakom , im e p r i
kriva svoj p lan da osvoji celu E vropu.22 Bilo je p o zn ato da se H itler
i ran ije p o k azao kao sp o so b an laov, ne sam o u vidu diplom atskih
i vojnikih m anevara, ve i kod k o n tak ta licem u lice sa rtvom .
Bio je u stan ju da sm enjuje arm i bes i u m eo je vrlo um en o da
im p resio n ira ili zastrai, da su zd ri ili falsifikuje svoja oseanja i
planove.
E k sp erti iz oblasti p o litik ih n a u k a i istorije, specijalisti za englesko-nem ake o d n o se to k o m 1938, trebalo bi da m o g u p ro cen iti
da li sam u p ravu kada sm atram da se i tad a znalo dovoljno da bi
se o dgovorilo na p itan ja iz m oje k o n tro ln e liste o laganju (videti
do d atak ). N e v erujem da bi p o stu p a k provere lai u ono vrem e
m ogao sa sig u rn o u p red v id eti da e H itler slagati. No, m ogao je
da predvidi m alu v ero v atn o u da e em b erlen p re z re ti H itlera
ukoliko se ovaj, ipak, odlu i na la. Im a jo lekcija o laganju koje
m o em o n au iti iz sastan k a izm e u H itlera i em b erlen a, no njih
em o najbolje objasniti n a k o n to analiziram o jo je d a n p rim e r u
kom e je na o snovu b ih ejv io raln ih znakova m oglo da se ustanovi
kako neki n acio n aln i lid er lae.
Tokom kubanske k rize oko projektila, dva dana pre sa sta n
ka izm e u p red sed n ik a D ona E K enedija i sovjetskog m in istra
247
sp o ljn ih poslova A n d reja G ro m ik a , u u to rak , 14. o k tobra 1962,

M ak d o rd B andi je obavestio p re d se d n ik a K enedija da je izvi
aki let aviona U2 izn ad Kube o tk rio n eo b o rive dokaze da S o
vjetski Savez gom ila rakete n a Kubi. I ranije je bilo glasina da se
to deava, a p o to su se bliili nov em b arsk i izbori, po reim a politikologa G rejam a A lisona, H ru o v je uverio pred sed n ik a, najdirek tn ijim i linim kan alim a, da razu m e K enedijev problem kod
kue i da nee u ra d iti n ita da iskom plikuje situaciju. K onkretno,
H ru o v je sveano obeao p re d se d n ik u da Sovjetski Savez nee
ra sp o re d iti p ro jektile n a K ubi.23 Po reim a A rtu ra lezingera, Kenedi se razb esn eo ,24 ali ... p rem d a je bio ljut zbog H ruovljeve
odluke da ga p r e v a r i,... p rim io je vesti m irn o ,n o sa izn en a en im
izrazom n a licu (opis T eo d o ra S o ren sen a).25 Po reim a R oberta
K enedija, ... d o k su n am p red stav n ici CIA tog ju tra pokazivali
fotografije iz U 2 a v io n a ... shvatili sm o da su sve to bile lai, cela
p ria je sainjena o d gigantskih lai.26 G lavni p red sednikovi savetnici tog d an a su se sastali kako bi ra z m o trili koje korake vlada
treb a da p red u zm e. P re d se d n ik je o d lu io da ... ne treba da se
jav n o iznosi da zn am o kako Rusi gom ilaju p rojektile na Kubi, sve
d o k ne o d lu im o koje em o rad n je p red u zeti i te rad n je b u d u sa
svim p rip re m lje n e ... B ezb ed n o st je bila o d k ljunog znaaja pa je
p re d se d n ik vrsto n a re d io da - b ar je d n o m u istoriji V aingtona
- n ijed n a inform acija ne sm e da p ro c u ri iz Bele kue (R oder
H ilsm an, tad a lan Stejt d e p a rtm e n ta ).27
D va d an a kasnije, u etv rtak , 16. o k to b ra, do k su njegovi savetnici jo uvek raspravljali kakav kurs zem lja treb a da zauzm e,
p re d se d n ik K enedi se video sa G ro m ik o m . G rom iko je bio u Sje
d in jen im A m erik im D ravam a vie od nedelju dana, ali n ijed an
am eriki zv aninik nije zn ao tan o z a to ... T raio je prijem u Beloj kui. Z ahtev je doao gotovo u isto vrem e kada su se pojavili
i dokazi iz aviona U2. D a li su Rusi m o d a videli avion U2? D a
li su eleli da razgovaraju sa K enedijem kako bi ispipali njego
vu reakciju? D a li su hteli da iskoriste te razgovore da in fo rm iu
V aington kako H ru o v od ovog tre n u tk a izlazi u javnost u vezi
* Z ah v alju jem G rejam u A liso n u to je p ro v e rio ta n o st m o je in terp retacije su sreta iz m e u
K enedija i G rom ika. M oj opis je ta k o e proverila i o so b a koja je bila u K enedijevoj a d m in
istraciji i koja je u to v rem e b ila u b liskom k o n ta k tu sa svim ak terim a ovog dogaaja.
248
Laganje
sa p ro jek tilim a, im e bi o tk rio da vri d ravni u d a r na p ragu Sje

din jen ih A m erik ih D rava, p a oekuje reakciju?28 K enedi ...j e
bio sve zab rin u tiji kako se sastan ak pribliavao, ali je u sp eo da se
nasm ei k ad a je doekao G rom ika i [A natolija] D o b rin jin a [so
vjetskog am basad o ra] u svojoj k ancelariji (S o rensen).29 Poto jo
nije bio sp rem an da reaguje, K enedi je sm atrao da je vano da
p red G ro m ik o m p rik rije da zna za projektile, kako Sovjetim a ne
bi dao jo veu p re d n o st.'
S astanak je poeo u p et po p o d n e i trajao do sedam i petnaest.
D ravni se k re ta r D in Rask, Luelin T om son (bivi am eriki am b a
sad o r u S ovjetskom Savezu) i M a rtin H ild eb ran d (d irek to r K an
celarije za poslove sa N em ak o m ), p o sm atrali su i sluali razgovor
sa je d n e strane, dok su D o b rin jin , V lad im ir S em en o r (sovjetski
zam en ik m in istra spoljnih poslova) i jed an trei ru sk i zvaninik
po sm atrali sa d ruge strane. T akoe su bili p risu tn i i prevodioci
obe strane. K enedi je sedeo u svojoj stolici za ljuljanje i bio je
o k re n u t licem kam in u , G ro m ik o je bio sa njegove desne stran e u
jed n o j o d b e sofa. Uli su k a m e rm a n i, napravili snim ke za b u d u
e n arataje (videti fotografiju) i zatim izali. Rus se naslo n io na
p ru g a sti ja stu k i poeo da g o v o ri.. .3"
N ak o n to je dugo ra z m a trao situaciju u B erlinu, G rom iko je
k o n an o poeo da govori o Kubi. Po recim a R o b erta K enedija,
G rom iko je rekao da eli da apeluje na Sjedinjene A m erike
Drave i p red sed n ik a K enedija, u im e p rem ijera H ruova i So
vjetskog Saveza, da sm anji ten zije koje postoje u vezi sa K ubom .
P red sed n ik K enedi je sluao, zap an jen , ali tak o e i sa o d re e n im
divljenjem zbog h rab ro sti sa k o jo m je G ro m ik o n a s tu p io ... [p red
sed n ik je govorio] ... odlu n o , ali u z veliki tru d da se suzdri, im a
jui u vidu ovakvu p ro v o k a c iju ...31 N o v in ar Eli Abel u vezi sa
ovim kae: P red sed n ik je G ro m ik u d ao ja sn u prilik u da sasvim
razjasni stvari, tako to se nekoliko p u ta pozvao na uveravanja
H ruova i D o b rin jin a da p ro jek tili na Kubi nisu bili n ita drugo
do p rotivavionske ra k e te ... G ro m ik o je tvrdoglavo ponavljao ta
* U ovoj tak i m o ji razliiti izvori se n e slau. D o k S o ren sen kae da K enedi nije im ao
nikakve su m n je d a tre b a d a p rev ari G ro m ik a, Eli A bel (Elie A bel, The M issile Crisis, str. 63,
v. fu sn o te ) kae d a je o d m a h p osle s asta n k a K en ed i p ita o R aska i T o m so n a da lije p ogreio
to n ije rek ao G ro m ik u istinu.
249
stara uveravanja, za koja je K enedi sada znao da su lana. K enedi

ga nije suoio sa in jen icam a.32 K enedi je zadrao n ep ro b o jn i
z id ... N ije davao znake n ap eto sti ili b esa (S o rensen).33
Sede sleva nadesno:

A natolij D obrinjin, A ndrej Gromiko, D on F. Kenedi
G rom iko je bio n eo b in o rasp o lo en (A bel)34 kada je n a p u

stio Belu kuu. N o v in ari su ga pitali o em u je bilo rei na sa
stanku. G ro m ik o im se nasm eio, oito u d o b ro m raspoloenju
i rekao im da su razgovori bili k orisni, vrlo k o risn i.35 R obert
Kenedi pie: D oao sam u Belu k uu n e p o sred n o nakon to je
G ro m ik o izaao. M oe se rei da je p re d se d n ik Sjedinjenih A m e
rikih D rava bio vrlo n ezadovoljan p o n aanjem zvaninika So-
250
Laganje
vjetskog Saveza.36 U m irao sam od elje da m u p red o im dokaze

koje im a m o , rekao je K enedi, kako pie p o litikolog D ejvid Decer.37 U svojoj kancelariji K enedi je objanjavao R o b ertu Lovetu i
M ak d o rd u Bandiju, koji su u m e u v rem en u doli: U ovoj istoj
sobi, pre jed v a deset m in u ta, G rom iko je ispriao vie ogoljenih
lai nego to sam ja ikada uo za tako k ratk o vrem e. Sve vrem e
d o k je p o ric a o ... im ao sam slike, snim ljene sa m ale visine, u cen
tralnoj fioci svog rad n o g stola i bio sam u o g ro m n o m iskuenju
da m u ih p o k aem .38
R azm o trim o p rv o a m b asad o ra D ob rin jin a. O n je verovatno
bio je d in i o d svih p risu tn ih koji nije lagao. R obert K enedi je m i
slio da su Sovjeti slagali D o b rin jin a je r n isu verovali u njegovu
sp o so b n o st da d o b ro lae, tako da je D o b rin jin, na osnovu svojih
inform acija, govorio istin u k ad a je u ran ijim sastan cim a sa Rob e rto m K enedijem p o ricao da se na Kubi rasp o re u ju bilo kakvi
projektili.' N e bi bilo n e o b in o da jed n o g am b asad o ra sopstvena
vlad a d ri u n ezn an ju sa tak v im ciljem . D on F. K enedi je u ra
dio istu stvar sa A dlejom S tivensonom k ad a ga nije inform isao
0 Z alivu svinja, a, kako istie A liston, slino tom e, japanskog
am b asad o ra n isu obavestili o Perl H arb u ru , niti je nem akom
am b asad o ru u M oskvi reen o o B arbarosi [nem akom plan u za
invaziju na R usiju].39 U p e rio d u izm e u ju n a 1962, kada su S o
vjeti, izgleda, o dluili da ra sp o re d e projektile na Kubi i p o m en u tog sastan k a sred in o m o k to b ra, Sovjeti su koristili D o b rin jin a i
G eorgija Bolakova, p o rtp a ro la u sovjetskoj am basadi, da nanovo
uveravaju lanove K enedijeve ad m in istracije (R oberta K enedija,
estera Baulza i S orensena) kako se na K ubu ne d o n o se nikakve
ofanzivne rakete. Bolakov i D o b rin jin nisu m orali da znaju istinu
* D eb ata o D o b rin jin u se nastavlja: O d ovog sasta n k a p o elo je da se postavlja je d n o
o d veitih p ita n ja o D o b rin jin u . D a li je z n ao za p ro jek tile k a d a se, p ra k ti n o , p rid ru io
svom m in is tru s p o ljn ih p o slo v a u p o k u a ju d a p re v a ri p re d sed n ik a ? M o ra d a je znao, kae
D o rd V. Bol, ta d a d rav n i p o d s e k re ta r.M o ra o je da lae za svoju zem lju. P red sed n ik a
1 njegovog b ra ta je do n ek le zaveo D o b rin jin , kae bivi su d ija v rh o v n o g suda A rtu r D.
G o ld b e rg .N ev ero v atn o je d a on n ije znao. D ru g i su m an je sig urni. K enedijev savetnik za
n a cio n aln u b e zb e d n o st M ak d o rd B an d i kae d a je njegova p re tp o sta v k a d a D o b rin jin
nije znao. M n o g i am erik i specijalisti za ovo p ita n je se slau i tv rd e d a su se u sovjetskom
sistem u v o jn e tajn e toliko stro g o uvale da D o b rin jin m o d a i n ije bio p o tp u n o svestan
koju v rstu o ru ja su Sovjeti gom ilali n a K ubi (M ad elin e G. Kalb, The D o b ry n in Factor,
N ew York Tim es M a g a zin e, 13. m aj 1984, str. 63).
251
i v erovatno je n isu n i znali. A n i H ruov, G ro m iko i ostali koji su

znali istin u nisu se d ire k tn o sreli sa svojim p ro tiv n icim a sve do
14. o ktobra, dva d an a p re sastan k a izm e u G rom ika i Kenedija.
H ru o v se u M oskvi susreo sa am erikim am b asad o ro m Fojom
K olerom i n eg irao da na Kubi im a bilo kakvih sovjetskih p ro je k ti
la. Tek tad a su Sovjeti p rv i p u t rizikovali da ih otk riju - ukoliko bi
H ruov, ili G rom iko dva d an a kasnije, napravili greku.
N a sastan k u u Beloj kui im ali sm o dve lai: je d n u je izrekao
p re d se d n ik K enedi, a d ru g u G rom iko. N ekim itaocim a m oda e
biti u d n o to k o ristim te rm in la za o n o to je radio i K enedi, a
ne sam o G rom iko. Veina ljudi ne voli da k o risti tu re za nekoga
koga vole zato to oni (ali ne i ja) sm atraju da je laganje in h e re n
tn o zlo. K enedijev p o stu p a k to k o m ovog razgovora uklapa se u
m o ju definiciju lai p rik riv an jem . O bojica, i K enedi i G rom iko,
krili su je d a n o d d ru g o g o n o za ta su obojica znali da je istina
- da na Kubi p o sto je projektili. M oja analiza e pokazati zato je
bila vea verovatnoa da e K enedi, a ne G rom iko, pokazati znake
prevare.
Ako su obojica m ogli u n a p re d provebati ono to e rei - a
im ali su prilik e da to u ra d e - ne bi treb alo da b u d e problem da
sak riju o d svog sagovornika tu in jen icu koju su obojica znali.
O bojica su m o d a oseali stra h da ih ne uhvate zato to je ulog
bio tako veliki. V erovatno je teskoba koju je K enedi oseao kada
je p o zd rav io G ro m ik a proizilazila iz stra h a da ga ovaj ne otkrije.
U log (pa sam im tim i stra h da ga ne o tk riju ) je m oda bio vei za
K enedija nego za G rom ika. U to m tre n u tk u SAD jo uvek nisu
bile odluile ta da u rad e. ak n isu bile d o stu p n e ni kom pletne
obavetajne in fo rm acije o ta n o m b ro ju p ro jektila na Kubi, niti o
tom e koliko su oni sp re m n i za u p o treb u . K enedijevi savetnici su
sm atrali da o n m o ra sauvati tu in fo rm aciju kao tajnu, jer ako bi
H ru o v saznao da A m erik an ci znaju za to pre nego to povuku
n a re d n i potez, plaili su se da e H ruov, k ro z taktiku izbegavanja
ili p retnje, dalje o n e m o g u iti A m erik an cim a adekvatnu reakciju i
tim e stei tak tik u p re d n o st. Po reim a M akdorda Bandija, od
toga je sve zavisilo - tad a sam sm atrao, a isto m islim i danas - da
sm o uhvatili Ruse kako se p retvaraju, i to trapavo, da ne rade ono
252
Laganje
to je elom svetu bilo jasn o da ra d e .40 Sovjeti su, takoe, eleli

da k u p e m alo v rem en a kako bi zavrili izg radnju baza za svoje
p rojektile, ali nije im bilo n a ro ito b itn o da li e A m erikanci ve
tokom tih preg o v o ra saznati istinu. Sovjeti su znali da e am eriki
avioni U 2 uskoro o tk riti te projektile, ukoliko to ve nisu i u ra
dili.
ak i ako ne p rih v atim o da su p o stojale razlike u visini uloga,
K enedi je, p retp o stav ljam , oseao vei strah da ne bu d e uhvaen
nego G rom iko, p o to je v ero v atn o im ao m anje poverenja u sopstvenu sp o so b n o st da lae. Svakako je im ao m anje prak se u tom e
od G rom ika. T akoe, m og u e je i d a je G rom iko bio sam opouzdaniji ako se slagao sa H ruovljevim m iljenjem o K enediju, izgra
en im to k o m sam ita u B eu g o d in u d an a ranije, kada je H ruov
izjavio da K enedi nije previe tv rd .
Sasvim n ev ezano za m o g u n o st da je K enedi oseao vei strah
da ne b u d e o tk riv en nego G rom iko, on je im ao d o d a tn i teret sa
stavljen od em ocija koje je treb alo sakriti. O dlom ci iz knjiga koje
sam citirao n avode da je to k o m sastan k a K enedi oseao zaprepaenje, divljenje i nezadovoljstvo. D a je bilo koja od tih em ocija
p ro cu rila, to ga je m oglo odati, je r bi, u d ato m kontekstu, ta ose
anja p o kazala sagovorniku da K enedi zna za sovjetsku prevaru.
Sa d ru g e stran e, G ro m ik o je m o d a oseao zadovoljstvo to vara
p ro tiv n ik a. Takva p re tp o stav k a je u skladu sa tv rd n jam a da je bio
rasp o lo en kada je izlazio.
anse da n eto p ro c u ri bile su m ale, p o to su i jed an i drugi bili
uvebani i im ali line o so b in e koje su im om oguavale da sakriju
svoje em ocije. No, K enedi je im ao veih briga od G rom ika: na
o snovu opisa dogaaja, oseao je vie em ocija u tom tren u tk u , a
bio je i m anje vet, tj. im ao je m an je poverenja u svoju sp o so b n o st
da lae. K ulturoloke i jezike razlike su m oda p rik rile znakove
prevare koji su zbog tih p o tek o a nastali, ali am b asad o r D o b ri
njin je treb alo da b u d e u stan ju da ih p rim eti. Posle m nogo godina
u A m erici o n je p u n o zn ao o p o n a a n ju A m erikanaca, odlino je
govorio jezik, a u k o n k retn o j situaciji je bio u do d atn o j p red n o sti
zato to je bio sam o p o sm atra, a ne d ire k tn i uesnik u razgovoru,
tako da je m ogao p o tp u n o da se posveti analizi osum njienog.
K a k o p r o v e r i t i da li n ek o lae
253
A m b asad o r T om pson je bio u slinoj poziciji, tako da je on im ao

najvie ansi da p re p o z n a znake varanja k o d G rom ika.
P rem d a sam se u tekstu pozvao na d o sta izvora sa am erike
strane, n em am inform acija sa sovjetske stran e, p a sam im tim ne
m o g u da n agaam da li je D o b rin jin zaista nasluivao istinu. Izvetaj da je D o b rin jin izgledao zap an jen o i v id n o p o treseno, kada ga
je etiri d an a kasnije d rav n i sek retar Rask obavestio da su p ro
jektili otk riv en i i da poin je am erika p o m o rsk a blokada, in te r
p re tira n je kao dokaz da do tog tre n u tk a Sovjeti n isu znali da su ih
A m erik an ci otk rili.41 A ko ga je sopstvena vlada drala u nezn an ju
u vezi sa rasp o re iv an jem p rojektila, ovo je bio p rv i p u t da je on
za to uo. ak i ako je D o b rin jin znao za p rojektile, i ak i ako je
znao da su ih SAD otkrile, on je i dalje m ogao da bu d e zapanjen
i p o tre se n o d lu k o m A m erik an aca da odgovore vojniki. V eina
analitiara se slae da Sovjeti n isu oekivali da K enedi odgovori
vojn o m akcijom .
N ije stvar u to m e da razjasn im o d a li je K enedijevo prikrivanje
otkriveno, ve da o b jasn im o zato posto ji ansa da je ono m oda
bilo otkriv en o i da p o k aem o da, ak i u takvom sluaju, ne bi bilo
lako p re p o z n a ti znake v aran ja k o d njega. N avodno, K enedi nije
osetio da G rom iko grei d o k lae. Poto je K enedi ve znao istinu,
nije bilo p o treb e da trai znake v aran ja k o d svog sagovornika. N a
o ru an takvim znanjem , K enedi je m ogao da se divi G rom ikovoj
vetini.
Tokom analize ove dve m e u n a ro d n e p revare naglasio sam da
su H itler, K enedi i G ro m ik o bili p riro d n i laovi, inventivni i p a
m etn i k ad a je treb alo neto da isfabrikuju, sp osobni da govore
ten o i ubedljivo. V erujem da svaki p o litiar koji do e na vlast,
d elom k ro z vetine koje usvoji k ro z debate i javne n astupe, koji se
o k re tn o n o si sa p ita n jim a n a konferen cijam a za tam pu, koji im a
sjajnu pojavu na rad iju i televiziji, p o sed u je k onverzacioni talent
jed n o g p riro d n o g laova. (M ada G rom iko nije doao na vlast ta
kvim sredstvim a, o n je ipak preiveo, to je bio sluaj sa m alo njih,
a do 1963. ve je im ao p u n o iskustva, kako u d iplom atiji, tako i u
u n u tra n jim b o rb a m a u sam o m Sovjetskom Savezu.) Takvi ljudi
su ubedljivi; to je deo njihovog posla. Bez obzira na to da li o d
254
Laganje
lue da lau ili ne, o n i im aju n eo p h o d n u sp o so b n o st da to d o b ro

urad e. N aravno, postoje i d ru g i putevi d o politike m oi. Vetine
vane p ri in te rp e rso n a ln o j prevari nisu n e o p h o d n e da bi se organizovao d rav n i udar. N iti bi voa koji d o e do vlasti zahvaljujui
svojim b iro k ratsk im v etinam a, n asled n im p u tem , ili tako to bi
n a d m u d rio d om ae rivale p riv a tn im m an ev rim a, m o rao obave
zno da b u d e i p riro d n i laov, sp o so b an da g lum i p ri konverzaciji.
K onverzaciona vetina - sp o so b n o st da sakrijem o i falsifikujem o rei d o k ih izgovaram o, uz odgovarajue izraze lica i gestove
- nije n e o p h o d n a sve d o k laov ne m o ra da se sretn e licem u lice
i porazg o v ara sa o so b o m k o ju n am erava da prevari. O sobe m ogu
biti p rev aren e u pisanoj form i, prek o p o sre d n ik a, saoptenja za
tam p u , v o jn im akcijam a, itd. No, bilo koja v rsta laganja da je u p i
tan ju - o n a ne uspeva ukoliko laov ne p o seduje strateke vetine,
tj. ne um e da predvidi sop stv en e poteze i p o teze osobe koju vara.
P retpostavljam da svi politiki lideri m o raju da b u d u pro n iclji
vi stratezi, ali da sam o neki o d n jih im aju k onverzacione vetine
koje im om oguavaju da lau p ri linom su sretu sa osobam a koje
su njihove m ete, u p rev aram a o n e vrste koju opisujem o u ovoj
knjizi.
N iti svako m oe, n iti svako eli da lae. P retpostavljam da je
veina politik ih voa voljna da slae, m ak ar p o jed in e osobe, pod
o d re e n im uslovim a. ak i D im i K arter, koji je vodio k a m p a
n ju p u n u obeanja da n ik ad a nee lagati am eriki n a ro d , i koji je
d e m o n strira o tu svoju n a m e ru k ad a je o tk rio sopstvene p o h o tn e
fantazije u razgovoru za asopis Plejboj, kasnije je lagao, sak riv a
jui svoj plan da u p o tre b o m sile o slobodi taoce iz Irana. A n a liti
ari specijalizovani za vojne p revare pok u ali su da o d red e koji su
lideri sp rem n iji ili sp o so b n iji da slau. Jedna m o g u n o st je da su
to oni koji dolaze iz k u ltu ra koje odo b rav aju p rev a ru ,42 no slabi
su dokazi da takva k u ltu ra p o sto ji.' Jo je d n a nep ro v eren a ideja je
* Za Sovjete se p rialo da su tajn o v itiji, ali i isk ren iji o d d ru g ih nacija. Sovjetski ek sp e rt
V alter H a n tv rd i d a tajn o v ito st im a d u g u isto riju , ali d a je u p ita n ju ruska, a n e sovjetska
z ao stav tin a (The M ain sp rin g s o f Soviet Secrecy, Orbis, 1964: 7 1 9 -4 7 ). R onald H ingli kae da e Rusi bre da daju in fo rm a ciju o p riv a tn im a sp e k tim a svojih ivota i da su
sp rem n iji d a izgovore e m o c io n aln o n a b ije n e iskaze u p risu stv u stran aca. O vo ne zn ai da
o n i vie ili m a n je govore istin u o d d ru g ih nacija. I oni m o g u da b u d u u z d r an i, strogi i
rezerv isan i, koliko i najutljiviji ili n a jn a d m e n iji A n glosaksonci, zato to i k od Rusa, k ao i
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o la e
255
i da se voe sprem n ije da lau m o g u nai u zem ljam a (naroito

o n im a sa d ik tatu ro m ), u kojim a oni igraju v anu ulogu u d o n o
enju v ojnih o d lu k a.43 Jedan pokuaj da se n a osnovu istorijskih
injenica izvede tip lin o sti sklo n prev ari, koji bi bio tipian za
lidere, nije se p o k azao u sp en im , n o n em a d o stu p n ih inform acija
o to m e zato je taj pokuaj bio n eu sp ean .44
Kako god da ok ren em o , n e m a vrstih dokaza d a su politiki li
deri n eo b in o k o m p e te n tn i laovi, vetiji i sp rem n iji da lau nego,
recim o, d irek to ri firm i. A ko oni to jesu, tim e bi i m e u n a ro d n e
p revare bile tee, ali bi se jo je d n o m p o tv rd ilo koliko je za lovca
na lai vano da identifikuje izuzetke, one efove drava koji n e
m aju izraenu sp o so b n o st da lau.
R azm o trim o sada d ru g u stra n u m edalje: da li su efovi drava
sp o so b n iji lovci na lai o d d ru g ih . Istraivanja su pokazala da su
neki ljudi n eo b in o veti u o tk riv an ju lai, ali da ta sp o so b n o st
nije u vezi sa sp o so b n o u da lau.45 N aalost, to istraivanje je
uglavnom realizovano sa stu d e n tim a o sn o v n ih studija. N isu p r o
uavani ljudi na ru k o v o d eim m estim a u m a kojoj vrsti o rg a n i
zacije. A ko bi testiran je tak v ih ljudi p okazalo da su neki od njih
veti lovci na lai, o n d a bi se postavilo p itan je da li je m ogue
identifikovati vete lovce n a lai sa distance, a da im ne dajem o te
stove. Ako se u sp en i lovci na lai m o g u identifikovati n a osnovu
info rm acija koje o b in o im am o o jav n im lin ostim a, on d a bi neki
politiki voa, koji razm ilja o to m e da li da na n ek im p reg o v o ri
m a lae, m o g ao tanije u tv rd iti kolika je ansa da njegov p ro tiv n ik
p rim e ti bilo kakvo cu ren je info rm acija ili znake prevare.
Politikolog G ro t tvrdi, uverljivo po m o m m iljenju, da su efovi
drava n eo b in o slabi lovci n a lai, m anje o p rezn i nego njihove
profesio n aln e diplom ate, k ad a je u p itan ju sp o so b n o st da p rocene
kakav je k a ra k te r n jih o v ih p ro tiv n ik a i koliko im se m oe verovati:
Sefovi drava i m in istri in o stra n ih poslova esto ne p o sed u ju ni
u svakoj d ru g o j n acio n aln o j p sih o lo g iji, im a p u n o m esa za varijacije (H ingley, The Russian M in d [N ew York: Scribers, 1977], str. 7 4 ).S v itser veruje da se razliite k u ltu re razlikuju
sam o u p o g led u in fo rm a cija o k o jim a se m o e lagati, ali d a je d n a k u ltu ra nije vie ili m anje
o d d ru g e sklona p rev ari (The D efin itio n o f a Lie", u: C ultural M odels in Language a nd
Thought, ur. N ao m i Q u in n i D o ro th y H o llan d [u tam p i]). M ada n e m a m razloga da se
sp o rim sa ovakvim stavovim a, u ovom tre n u tk u bilo bi p re ra n o d o n o siti zakljuke poto
im a jak o m alo stu d ija o n a cio n a ln im i k u ltu ro lo k im razlik am a pri laganju i lovu na lai.
256
Laganje
elem en tarn e vetine p regovaranja i k o m u n iciran ja, ili p re th o d n o

pribavljene inform acije koje bi im , na prim er, om oguile da k o m
p e te n tn o p ro cen e svoje p ro tiv n ik e .46 D ervis se slae, i dodaje da
efovi drava m o g u p recen iti sopstvenu sp o so b n o st za hvatanje u
laim a ako je njihov dolazak na vlast d elim in o zavisio od dobre
sp o so b n o sti da p ro cen e d ru g e .47 ak i ako neki lid er opravdano
veruje da je n eo b in o vet u lovu na lai, o n m oe zaboraviti da
je m n o g o tee o tk riti la ukoliko je o su m n jien i p rip a d n ik druge
k u ltu re i govori d ru g im jezikom .
P ro cen io sam da je em b erlen bio voljna rtva prevare, toliko
reen da izbegne rat, ako je to ikako m ogue, da je oajno eleo da
poveruje H itleru , p a je tim e i p recen io so p stvenu sp o so b n o st da
d onese zakljuak o H itlero v o m k arak teru . No, em b erlen nije bio
neozbiljan ovek, n iti je bio nesvestan m o g u n o sti da H itler m o
da lae. Ali, em b erlen je im ao vrlo ja k m o tiv da p o veruje H itleru,
je r - da m u nije poverovao - ra t bi bio n e m in o v an , i to od m ah . Po
G rotu, takve greke koje prave efovi drava k ada p o g ren o veruju
u sopstv en u sp o so b n o st da u hvate nekog u lai uo p te nisu n e o
bine. Po m o m m iljenju, one su n aro ito v erovatne kada je ulog
jako veliki. U pravo tada, k ad a m o e n astati najvea teta, neki ef
drave m oe biti vrlo p o d lo a n da p o stan e voljna rtva prevare
koju je p o in io njegov pro tiv n ik .
R azm o trim o jo je d a n p rim e r voljne rtve. Kako b ih izjednaio
rezultat, o d m n o g o p rim e ra koje n am je G rot p o n u d io ovde p o m injem em berlenovog p ro tiv n ik a - V in sto n a erila. eril iznosi
da ga je injenica da je Staljin jed n ak o esto govorio o Rusiji kao
i o Sovjetskom Savezu, kao i o b o an stv u ,48 navela da se pita da li
je Staljin m oda zadrao neka religiozna uv erenja. Tokom jed n o g
d ru g o g dogaaja, n ak o n to se v ratio sa Jalte 1945, eril je branio
svoju v eru u Staljinova o b ean ja ovim recim a: O seam da je nji* D im i K arter je bio na slian n a in im p resio n ira n . U svom o pisu p rv o g su sreta sa s ovjet
skim p re d se d n ik o m Leondom B renjevim K a rte r citira d eo svog p o e tn o g obraanja u
razg o v o ru sa B renjevim n a re d n o g d an a: O vaj su sret je previe o d la g a n , ali sada, kada
sm o se k o n a n o sastali, m o ra m o da n a in im o m a k sim aln i n apredak. Bio sam zaista im
p re sio n ira n ju e k ada m i je p re d s e d n ik B renjev rekao: A ko n e u sp em o , Bog n a m nee
o p ro stiti! K arterov k o m e n ta r da je izg led alo k ao da je B renjevu p o m a lo n e p rija tn o
zb o g ove opaske ukazuje n a m n a to d a je K arter, kao i eril, ozbiljno shvatio ovo p o m in jan je b o an stv a (C arter,K eeping the Fciith [N ew York: B an th am B ooks, 1982], str. 248).
257
hov svet njihova obveznica. N e zn am n i za je d n u vladu koja, ak

i n a su p ro t svojim in teresim a, ispunjava svoje obaveze tako re v
n o sn o , kao to je to sluaj sa ru sk o m v lad o m .49 Jedan od erilovih biografa rekao je da je ... u p rk o s svom znanju o sovjetskoj
pro lo sti, V inston bio sp re m a n da p ru i an su Staljinu i veruje u
njegove nam ere. N jem u je bilo teko da u in i m a ta d ru g o do da
veruje u b azin o p o ten je ljudi n a visokim p oloajim a, sa kojim a
je im ao zajedniki p o sa o .50 Staljin nije uzvraao to potovanje.
M ilovan ilas c itira da je Staljin 1944. rekao: M oda m islite da
sm o m i, zato to sm o saveznici sa E n g lezim a... zaboravili ko su
oni i ko je eril. N jim a n ita nije slae nego da prevare svoje
saveznike. eril je o d o n ih koji e, ako ne gledate, da vam u k rade
k o p ejk u iz d e p a .51 eril je bio fokusiran n a to da uniti H itlera i
u to m e m u je bila p o tre b n a Staljinova p o m o . M oda ga je upravo
to u in ilo voljnom rtv o m Staljinovih prevara.
U ovom poglavlju sam p osvetio vie p ro sto ra p revaram a d r
avnika nego bilo kojoj d rugoj v rsti prevare. N isam to u ra d io zato
to je to b o jn o polje n a kom e se m o g u najbolje uoiti bihejvioralni znaci varanja, ve zato to je taj teren n ajopasniji, a p o grena
p ro c e n a m oe biti jak o sk u p a je r p revara m oe da dovede do tr a
ginih ishoda. N o, kao i kod pokuaja da se o tk riju prevare kod
o su m n jien ih za k riv in a dela, n em a sm isla da zastupam o tezu
kako tre b a da p re sta n e m o otk riv ati lai n a o sn ovu b ih ejvioralnih
znakova. To ne m o e da se zaustavi - ni u jed n o j naciji. U lju d
skoj p riro d i je da skuplja takve inform acije, m ak ar neform alno,
na o sn o v u p o n aan ja. A, kao to sam tv rd io k ada sam razm atrao
pro b lem o tk riv an ja p rev are to k o m ispitivanja, verovatno je sig u r
nije da uesnici u p reg o v o rim a, ili o n i koji ih savetuju, b u d u svesni svojih p ro c e n a ek sp resiv n ih znakova prevare, nego da ti utisci
o sta n u u o b lasti oseaja i intuicije.
Kao to sam p o m e n u o u vezi sa o tk riv an jem prevare kod o su m
n jien ih za kriv in a dela, ak i kada bi bilo m ogue da uk in em o
in te rp re ta ciju b ih ejv io raln ih znakova prevare tokom m e u n a ro d
n ih sastanaka, ne v eru jem da bi to bilo poeljno. Istorijski po d aci
svakako p o k azu ju zloglasne sluajeve m e u n a ro d n ih prevara u
sasvim bliskoj istoriji. Ko ne bi poeleo da u pravo njegova zem lja
2 58
Laganje
bu d e u stan ju da bolje p ro zre takve lai? P ro blem je u to m e kako

da to u ra d im o , a da ne poveam o anse da naa p ro cen a bude p o
grena. B ojim se da p re te ra n o sam o p o u zd an je, koje su im ali C em b erlen i eril u vezi sa svojom sp o so b n o u d a p ro z ru prevaru
i p ro cen e lin o st svoga p ro tiv n ik a, m oe da dovede do ban aln ih
greaka u p o re e n ju sa arogan cijo m je d n o g stru n ja k a za bihejvioraln e n auke koji zara u je za ivot tako to tv rd i da m oe otkriti
znakove p revare kod lidera stra n ih zem alja.
Pokuao sam , d o d u e in d irek tn o , da d o v edem u pitanje sp o
so b n o st b ih ejv io raln ih ek sp erata koji rade za m a koju naciju kao
otkrivai p revara, elei da im p o m o g n e m da p o sta n u svesniji
toga koliko im je zad atak sloen, p ri em u bi njihovi klijenti dakle, oni koje savetuju - m o rali da b u d u m alo skeptiniji. Ovaj
moj izazov m o ra da b u d e in d ire k ta n p o to takvi eksperti, ako i
postoje, rade u ta jn o sti, kao i o n i koji rad e poverljiva istraivanja
o to m e k ako registrovati p re v a ru m e u p reg ovaraim a ili efovi
m a drava. N ad am se da u u sp eti da n a te ram takve an o n im n e
istraivae da b u d u oprezniji i da o b jasn im o n im a koji plaaju
n jih o v rad da m oraju biti m n o g o zahtevniji i obazriviji u pogledu
upotrebljivosti k o n an o g proizvoda.
N e treb a m e p o g ren o shvatiti. eleo bih da v id im takve studije,
je r m islim da je situacija u rg e n tn a i shvatam zato svaka nacija
m o ra da m ak ar deo takvog istraivanja u ra d i u tajnosti. O eku
jem da e istraivanja koja p okuavaju da id en tifik u ju dobre i loe
laove, te u sp en e i n eu sp en e lovce na lai, lju d im a koji donose
odluke na n acio n aln o m niv o u pok azati da je to gotovo n e m o g u
e uin iti, ali to tek treb a da saznam o. Slino to m e, verujem da
e istraivanje situacija koje veom a lie na sam ite ili pregovore
to k o m kriza - u kojim a su uesnici veom a veti i predstavljaju
razliite nacije, a studije tako o rg anizovane da ulog bude veom a
visok - pok azati da su rezultati veom a tan u n i. Ali i to tek treba da
* M ad a n ik o n ee jav n o da p riz n a da ra d i n a o v o m p ro b le m u , v o d io sam k ratk u k o re
sp o n d e n c iju sa lju d im a koji ra d e za M in istarstv o o d b ra n e i n e k o lik o telefonskih ra z
govora sa ag en cijo m CIA, iz kojih zak lju u jem d a p o sto je lju d i ko ji izuavaju laganje u
k o n tra o b a v e ta jn o m ra d u i d ip lo m atiji. Jed n a takva studija, koja n ije bila strogo poverljiva
pa sam m o gao d a je p ro itam , a fin an siralo ju je M in istarstv o o d b ra n e , b ila je stra n a i nije
ispunjavala uo b iajene n au n e stan d a rd e .
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o lae
259
o tk rijem o i, ako rezu ltati b u d u kao u ovoj m ojoj prognozi, sa njih

treb a sk in u ti o znaku ta jn o sti i objaviti ih.
O vo poglavlje je pokazalo da to da li e p rev ara uspeti ili ne ne zavisi od b o jn o g polja. Sve prevare u b ra k u nisu uspene, a isto
tako ne uspevaju sve prevare u poslu, k rim in a lu ili m e u n a ro d
noj politici. U speh ili n e u sp e h zavisi o d k o n k re tn ih karak teristik a
lai, laova i lovca na lai. Stvari su k o m plikovanije na m e u n a
ro d n o m niv o u nego k o d roditelja i deteta, ali i svaki roditelj zna
da ak i sa svojim ro e n im d eteto m p o n ek ad m oe da pogrei.
Tabela 4 u d o d atk u p rik azu je svih trid e se t osam stavki n a k o n
tro ln o j listi za laganje. G otovo p olovina svih p itanja - njih u k u
p n o o sam n aest - p o m ae n am da u tv rd im o d a li e laov m o rati
da sakrije ili falsifikuje em ocije, laui o oseanjim a ili doivljava
jui oseanja zbog toga to lae.
U p o treb a k o n tro ln e liste ne m o ra uvek da nas dovede do p r o
cene. M oe se desiti da n em am o dovoljno in fo rm acija kako bism o
odgovorili na m n o g a p itan ja, ili da o dgovori b u d u izm eani - neki
e n am rei da je la koju tre b a o tk riti laka, a dru g i da je ista la
teka za otkrivanje. N o, ako sazn am o i toliko - inform acija bi tre
balo da n am b u d e od k o risti. ak i kada m o em o napraviti procenu , o n a nas m o d a nee dovesti do tane pretpostavke, b u d u i da
se la m oe o tk riti ne sam o k ro z p o n aan je laova, ve i uz p om o
treih osoba. T akoe je m ogue da em o sluajno p ro p u stiti najoiglednije znake prevare. N o, i laov i lovac n a lai trebalo bi da
ele da znaju kakva je p ro cen a. Kom e takvo znanje vie pom ae
- laovu ili lovcu na lai? To je p rvo pitanje koje u ra zm o triti u
n a re d n o m poglavlju.
IX
Hvatanje u lai
tokom devete decenije 20. veka
Ovu knjigu sam zapoeo opisujui prvi sastanak Adolfa Hitlera,
kancelara nacistike Nemake, i Nevila emberlena, britanskog
premijera, 1938. Izabrao sam taj dogaaj zato to je on predstav
ljao jednu od najsmrtonosnijih prevara u istoriji, koja je u sebi
sadravala vanu lekciju o tome zato lai uspevaju. Setimo se da
je Hitler ve pre toga izdao tajno nareenje da nemaka vojska
napadne ehoslovaku. No, bilo je potrebno nekoliko nedelja da
se njegova vojska u potpunosti mobilie za taj napad. elei da
dobije prednost iznenadnog napada, Hitler je prikrio da je odlu
io da zapone rat. Umesto foga, rekao je emberlenu daje voljan
da ivi u miru ukoliko esi razmotre njegove zahteve u vezi sa
ponovnim iscrtavanjem granica izmeu njihove dve zemlje. emberlen je poverovao u Hitlerovu la i pokuao da ubedi ehe da
ne mobiliu svoju vojsku dok god jo postoji ansa za mir.
Na neki nain, emberlen je dobrovoljno pristao da bude r
tva koja je elela da bude prevarena. U suprotnom, ne samo da bi
morao da se suoi sa neuspehom svoje celokupne politike prema
Nemakoj, nego i s time da je na taj nain ugrozio bezbednost
svoje drave. Lekcija o laganju jeste da neke rtve nenamerno sarauju dok ih obmanjuju. One prestaju da kritiki rasuuju, igno261
22
Laganje
riu kontradiktorne informacije, zato to je, makar kratkorono,

bolnije saznati istinu nego poverovati u la.
I dok i dalje verujem da je ovo vana lekcija koja se moe primeniti i na mnoge druge lai, a ne samo na one izmeu efova
drava, sada, sedam godina poto sam napisao ovu knjigu, brinem
da susret Hitlera i emberlena moe da ukae na dve druge netane lekcije o laganju. Moglo bi nam se uiniti da Hitlerova la ne
bi uspela da emberlen nije eleo da bude obmanut. Nae istrai
vanje posle izlaska prvog izdanja Laganja 1985. godine pokazuje
da ak ni Vinston eril, Cemberlenov rival, koji je i ranije upozo
ravao na opasnost od Hitlera, moda, takoe, ne bi bio u stanju da
prozre Hitlerovu la. Da je emberlen poveo na sastanak eksperte
za hvatanje u lai - iz Skotland jarda ili britanske tajne slube - ni
oni verovatno ne bi bili bolji.
Ovo poglavlje objanjava nove rezultate naih istraivanja, koji
su me nagnali da izvedem ove nove zakljuke. Prikazau ta smo
otkrili o tome ko moe da uhvati laove, ali u izneti i neke nove
dokaze o tome kako se mogu uhvatiti oni koji lau. Dodau i ne
koliko saveta do kojih sam doao - o tome kako da primenimo
nae eksperimentalno istraivanje na lai iz stvarnog ivota, na
osnovu mog iskustva iz prethodnih pet godina, kada sam pre
davao onima koji se svakodnevno suoavaju sa ljudima koji su
osumnjieni da lau.Poto je Hitler bio tako zao, ovaj primer moe da nas navede na
pomisao da je uvek loe ako neki nacionalni voa lae. U poglav
lju koje sledi bie razmatrani argumenti o tome kada je u javnom
ivotu opravdano lagati, uz razmatranje veeg broja poznatih in
cidentnih situacija u nedavnoj amerikoj politikoj istoriji. Razmotriu lane tvrdnje biveg predsednika Lindona Donsona o
amerikim vojnim uspesima u vijetnamskom ratu, kao i odluke
Nacionalne aeronautike i svemirske agencije (NASA) da lansira
svemirski atl elender u trenutku kada je postojao prilian rizik
da on eksplodira, kako bih postavio pitanje da li su to bili sluaje
vi samozavaravanja. A, ako jesu, da li one koji su lagali sami sebe
ipak treba smatrati odgovornim za njihove postupke?
Hvatanje u lai
Ko moe da uhvati lazove?

Kada sam pisao Laganje mislio sam da je vrsta lai koju sam
prouavao - prevare koje se preduzimaju da bi se sakrile jake
emocije koje se oseaju u samom trenutku laganja - od malog
znaaja za lai koje izgovaraju diplomate, politiari, kriminalci ili
pijuni. Plaio sam se da su profesionalni lovci na lai - policija,
agenti Centralne obavetajne agencije (CIA), sudije i eksperti psi
holozi ili eksperti psihijatri koji rade za vladu - moda previe
optimistini u pogledu svoje sposobnosti da, na osnovu bihejvioralnih znakova, odrede kada neko lae. eleo sam da upozorim
one iji posao zahteva da donesu sud o laganju i istini da ne veruju nikome ko tvrdi da moe otkriti prevaru na osnovu bihejvioralnih znakova, na osnovu onoga to krivino-pravni sistem zove
ponaanje. eleo sam i da ih upozorim da budu i manje uvereni u
sopstvenu sposobnost da otkriju laova.
Sada postoje jaki dokazi da sam bio u pravu to sam upozo
ravao lovce na lai da veina njih treba da bude opreznija kada
je u pitanju njihova sposobnost. Ali, otkrio sam da sam moda i
preterao sa svojom tezom. Na sopstveno iznenaenje, saznao sam
da neki profesionalni lovci na lai mogu jako dobro da prozru la
na osnovu bihejvioralnih znakova. Nauio sam neto o tome ko su
oni i zato su tako dobri u tom poslu. I sada imam razlog da mi
slim kako ono to sam nauio o laima koje se odnose na emocije
moe da se primeni i na neke lai u politikom, kriminalistikom
i kontraobavetajnom kontekstu.
Verovatno da ovo ne bih nikada nauio da prethodno nisam
napisao Laganje. Profesor psihologije koji radi eksperimentalna
laboratorijska istraivanja o laganju i emocijama obino ne sre
e ljude koji rade u krivino-pravnom sistemu ili ljude iz sveta
pijunae i kontrapijunae. Ti profesionalni lovci na lai saznali
su o meni ne iz mojih naunih publikacija koje su bile objavljene
u poslednjih trideset godina, ve iz medijskih izvetaja o mom
radu, koji su se pojavili u isto vreme kada i Laganje. Uskoro su me
pozvali da odrim neke radionice za gradske, dravne i federalne
sudije, advokate, policiju, kao i one koji vre ispitivanja poligra
264
Laganje
fom za Federalni istrani biro (FBI), CIA, Agenciju za nacionalnu

bezbednost, Upravu za suzbijanje droge, Tajnu slubu Sjedinjenih
Drava, kao i Kopnenu vojsku, Mornaricu i Vazduhoplovstvo Sje
dinjenih Amerikih Drava.
Za te ljude laganje nije akademska stvar. Oni prihvataju svoj
posao i sluaju ono to ja imam da kaem sa smrtnom ozbiljno
u. To nisu studenti koji prihvataju profesorove rei zato to on
daje ocenu i zato to predstavlja autoritet koji je napisao odreenu
knjigu. tavie, moja akademska biografija je u radu sa ovakvim
grupama - nedostatak. Oni zahtevaju primere iz stvarnog ivota,
trae da se suoim sa njihovim iskustvom, izaem na kraj sa njiho
vim izazovima i dam im neto to e sutradan moi da upotrebe.
Mogu da im kaem kako je teko prozreti laova, ali oni moraju
da donesu sud o nekom potencijalnom laovu ve sutra i nemaju
vremena da ekaju dalja istraivanja. Oni ele bilo kakvu pomo
koju mogu da im dam, mnogo veu od prostog upozorenja da
budu obazriviji. Istovremeno, veoma su sjceptini i kritini.
Zbog toga je zauujue to su oni bili i mnogo fleksibilniji
nego to je to sluaj u akademskom svetu. Bili su mnogo spremniji
da razmotre mogunost da promene nain na koji rade svoj posao
nego to je to sluaj, na primer, sa veinom univerzitetskih tela
koja donose nastavne planove. Jedan sudija me je tokom pauze
za ruak upitao da li treba da napravi drugaiji raspored u svo
joj sudnici kako bi mogao da vidi lice svedoka, a ne samo njegov
potiljak. Nikad pre toga mi nije pala na pamet tako jednostavna
ideja. Od tog trenutka uvek sam iznosio taj predlog kada sam raz
govarao sa sudijama, a mnogi od njih su i promenili raspored u
svojim sudnicama.
Jedan agent Tajne slube mi je rekao kako je teko ustanoviti
da li osoba, koja je pretila predsedniku, lae kada kae da pretnja
nije bila ozbiljna, ve da je samo elela da impresionira prijatelja.
Na licu tog agenta bio je straan izraz kad nam je ispriao kako
su zakljuili da je Sara Dejn Mur samo udna osoba, a ne pravi
atentator, pa su je grekom pustili svega nekoliko sati pre nego to
je pucala na predsednika Deralda Forda 22. septembra 1975. Re
kao sam tom agentu da radionica koju im nudim moda moe da
H vatanje u lai
265
im d samo malu dodatnu prednost, i da e verovatno popraviti

njihovu procenu za jedan procenat, ne vie. Odlino, rekao je,
hajde da to uradimo.
Moja koleginica Morin OSaliven1 i ja smo uvek poinjali nae
radionice kratkim testom o tome koliko dobro svaki ues.nik
moe, na osnovu ponaanja, da zakljui da li neko lae. Na test
hvatanja lai prikazuje deset razliitih osoba, studentkinja visoke
kole za medicinske sestre, koje su bile deo eksperimenta koji sam
opisao u drugom poglavlju. Svaka osoba kae da ima prijatna oseanja kada gleda film koji prikazuje scene prirode i ivotinja koje
se igraju. Pet od deset ena govori istinu; drugih pet lae. One koje
lau su, zapravo, videle neke odvratne, strane medicinske filmo
ve, ali su pokuale da sakriju svoja oseanja i ubede osobu koja
vodi razgovor da su uistinu gledale prijatne filmove.
Imao sam dva razloga da dam na test hvatanja lai. Nisam mo
gao da propustim priliku da proverim koliko tano ljudi koji se
nose sa najsmrtonosnijim prevarama mogu da u stvarnosti prozru
kada neko lae. Takoe sam bio uveren da test hvatanja lai moe
da bude dobra aktivnost za zapoinjanje radionice. Preko njega bi
se moja publika direktno suoila sa pitanjem koliko je teko odre
diti da li neko lae. Namamio sam ih sledeim recima: Sada ete
dobiti jedinstvenu priliku da saznate istinu o vaoj sposobnosti da
uhvatite druge u laganju. Takve procene donosite stalno, no - ko
liko esto saznate, sa sigurnou, da li su vae procene bile tane
ili pogrene? Evo prilike za vas. Za samo petnaest minuta dobiete
odgovor! Odmah posle testa dao bih im tane odgovore. Zatim
bih traio da podignu ruku ukoliko su pogodili svih deset, devet, i
tako dalje. Zabeleio bih rezultate na tabli kako bi mogli da proce
ne sopstveni uinak u odnosu na uinak svoje grupe. Iako to nije
bila moja namera, znao sam da e ovaj postupak pokazati i koliko
je bio uspean svaki uesnik.
Oekivao sam da se veina njih nee najbolje pokazati na mom
testu. Nauiti ih toj tunoj lekciji bio je deo moje misije, kako bih
takve ljude uinio obazrivijim u vezi sa pitanjem da li mogu da ot
kriju da neko lae. Tokom prvih nekoliko radionica brinuo sam se
da e se moji studenti buniti, da nee eleti da rizikuju situaciju
266
Laganje
u kojoj e se javno videti da moda ne umeju da prozru laove.

Oekivao sam, nakon to bi saznali koliko su loe uradili test, da
e me izazvati, dovesti u pitanje validnost mog testa, tvrditi da lai
koje sam im pokazao nisu relevantne za lai sa kojima oni dolaze
u kontakt. To se nikada nije desilo. Ti mukarci i ene iz sveta kri
vinog sudstva i obavetajnih agencija doputali su da se njihova
sposobnost da uhvate nekog u lai javno prikae pred njihovim
kolegama. Bili su hrabriji od mojih kolega iz akademskog sveta
kojima sam ponudio istu priliku da, pred sopstvenim studentima
i kolegama, naue koliko dobro mogu da urade istu stvar.
To to su nauili koliko gree nateralo je te profesionalne lovce
na lai da napuste jednostavna pravila na koja su se mnogi od njih
ranije oslanjali. Postali su znatno oprezniji kada donose odluku o
lai na osnovu ponaanja. Upozorio sam ih i na mnoge stereotipe
koje ljudi imaju o tome kako da primete da li neko lae - kao to
je ideja da se ljudi vrpolje ili gledaju u stranu uvek kada lau.
Sa pozitivnije strane, pokazao sam im kako da upotrebe kon
trolnu listu za laganje, koju sam opisao u osmom poglavlju, na
nekim primerima iz stvarnog ivota. I mnogo puta sam naglaa
vao, u prethodnim poglavljima, kako emocije mogu da odaju la
i kako se mogu uoiti znaci tih emocija. Pokazao sam im desetine
izraza lica, nakratko - u toku stotog dela sekunde, kako bi na
uili da lako prepoznaju mikrofacijalne ekspresije. Koristio sam
video-snimke razliitih lai na kojima su mogli provebati svoje
novosteene vetine.
Septembra 1991. objavili smo nae nalaze o tim profesional
nim lovcima na lai.2 Ispostavilo se da je samo jedna profesio
nalna grupa imala bolji uinak od istog sluaja - Tajna sluba
Sjedinjenih Amerikih Drava. Neto vie od polovine njih imalo
je uinak iznad 70 procenata, a gotovo treina je dostigla 80 ili
vie procenata. Premda ne mogu sa sigurnou da kaem zato
je Tajna sluba imala toliko bolji uinak nego sve ostale grupe,
pretpostavljam da je to zato to su mnogi od njih radili poslove
zatite - posmatrajui masu ne bi li pronali bilo kakav znak da
neko moe da ugrozi osobu koju tite. Takva budnost trebalo bi
da bude vrlo dobra priprema da se primete suptilni bihejvioralni
znaci prevare.
Hvatanje u lai
267
Mnogim ljudima zvui zauujue da sve ostale grupe profe

sija koje se bave laganjem - sudije, advokati, policija, operatori
poligrafa koji rade za agencije kao to su CIA, FBI ili NSA (Nacio
nalna agencija za bezbednost), vojne slube, ili psihijatri koji rade
poslove sudskih vetaka - nisu imali bolje rezultate od sluajnih
pogodaka. Jednako zapanjujue, veina njih nije znala da ne mogu
da razlikuju prevaru od normalnog ponaanja. Njihov odgovor na
pitanje, koje smo postavili pre nego to su uradili test, o tome ta
misle koliko e ga dobro uraditi nije odslikavao injenicu koliko
su ga dobro ili loe zaista uradili, a isti je sluaj bio i sa njihovim
odgovorom na isto pitanje nakon to su uradili test.
Zaudio sam se to je bilo ko od tih profesionalnih lovaca na
la bio veoma taan u hvatanju lai, zato to niko od njih nije
imao prethodnog iskustva sa konkretnom situacijom, niti sa ka
rakteristikama laovd koje su videli. Osmislio sam situaciju koja
je prikazana na video-snimku da bih pribliio stanje pacijentkinje
u mentalnoj bolnici, koja krije planove da sebi oduzme ivot kako
bi se oslobodila stalnog nadzora lekara i time dobila priliku da iz
vri ono to je naumila. Ona mora da sakrije svoj bol i uverljivo se
ponaa kao da vie nije u depresiji. Jake negativne emocije koje je
oseala u tom trenutku bile su prekrivene tankom glazurom po
zitivnih emocija. Jedino bi psihijatri i psiholozi trebalo da imaju
dosta iskustva sa takvom situacijom, ali ni oni kao grupa nisu po
stigli bolji rezultat od sluajnog nagaanja. Zato su agenti Tajne
slube tako uspeno prozreli ovu vrstu prevare?
To mi nije bilo oigledno unapred, ali - kada sam razmiljao
o naim rezultatima - pojavila mi se nova ideja 0 tome kada e
biti mogue da se otkrije prevara na osnovu bihejvioralnih zna
kova. Lovac na lai ne mora da zna previe, niti o osumnjienom
niti 0 situaciji, ako se probude jake emocije. Kada neko izgleda
ili zvui uplaeno, krivo ili uzbueno, a ti se iskazi ne poklope sa
onim to rei govore, velika je ansa da ta osoba lae. Kada postoji
* M oda bi profesion alne g ru p e koje sm o testirali im ale bolji uin ak da sm o im dali da
procen e la iz situacije sa k o jo m se svakodnevn o susreu. M ogue je da sm o ovako sam o
saznali ko su dobri lovci na lai b e z obzira na upoznatost sa situacijom , a ne ko su dobri
lovci na lai k ad a rade na svo m uobiajen om terenu. M islim da to nije bio sluaj, ali sam o
bu du a istraivanja e m o i da iskljue takvu m ogunost.
268
Laganje
puno prekida u govoru (pauza,umhh, i tome slino), a ne postoji

razlog zato osumnjieni ne bi znao ta da kae, i ako osumnji
eni obino tako ne govori - on verovatno lae. Takvi bihejvioralni znaci koji ukazuju na varanje bie redi kada se ne probude
emocije. Ako laov ne krije jake emocije za uspeno otkrivanje
lai neophodno je da lovac na lai bude bolje upuen u situaciju i
karakteristike laova.
Kad god je ulog veliki postoji ansa da e strah od toga da e
nas uhvatiti u lai, ili izazov da pobedimo lovca na nau la (to
ja zovem uivanje u prevari), omoguiti tano otkrivanje lai bez
potrebe da lovac na la zna previe - bilo o situaciji, bilo o osum
njienom. Ali, a ovo je vano ali, veliki ulog nee naterati svakog
laova da se uplai da e ga uhvatiti. Kriminalci koji imaju isku
stvo da su uspeli da se izvuku posle uinjenog dela nee imati ta
kav strah, niti e to biti sluaj sa enskaroem koji je mnogo puta
uspeo da sakrije svoje ranije afere, ili sa uvebanim pregovaraem.
A lai sa velikim ulogom mogu da uine neke nevine osumnjie
ne, koji se samo plae da im nee verovati - navodnim laovima,
ak i kada to nije sluaj. (Videti diskusiju o Otelovoj greci.)
Ako laov deli vrednosti sa onim koga namerava da prevari
i potuje ga - postoji ansa da e osetiti krivicu zbog laganja i
da e bihejvioralni znaci te krivice odati la ili predstavljati mo
tiv za priznanje krivice. No lovac na lai mora odoleti iskuenju
da ima jako visoko miljenje o sebi, pretpostavljajui potovanje
koga nema. Nepoverljiva ili previe kritina majka mora dobro
poznavati sebe kako bi shvatila da ima te osobine i da stoga ne
moe pretpostavljati da e njena erka oseati krivicu zato to je
lae. Nekorektan poslodavac mora znati da ga njegovi radnici vide
kao nepotenog, pa se zato ne moe osloniti na znake krivice kako
bi otkrio prevare kod svojih zaposlenih.
Nije pametno da verujemo neijem sudu o tome da li neko lae
- donetom bez ikakvog poznavanja osumnjienog ili situacije.
Moj test hvatanja nekoga u lai nije dao lovcima na la nikakvu
ansu da se upoznaju sa svakom osobom koju je trebalo da pro
cene. Odluku o tome koja osoba lae, a koja govori istinu, oni su
morali da donesu na osnovu toga to su svaku osobu videli samo
Hvatanje u lai
269
jednom, bez ikakvih dodatnih informacija o toj osobi. U takvim

uslovima, vrlo malo ljudi je pogodilo. Zadatak nije bio nemogu,
ali je za veinu bio jako teak. (Kasnije u objasniti kako su oni
koji su pogodili mogli doneti takav sud sa toliko malo informa
cija.) Imamo i drugu verziju naeg testa, koja pokazuje po dva
primera ponaanja svake osobe. Kada lovci na lai mogu da uporede ponaanje te osobe u dve situacije - oni daju tanije procene,
mada ak i tada veina postie samo malo bolji uspeh od sluaj
nog pogaanja.3
Kontrolna lista za laganje, data u osmom poglavlju, trebalo bi da
nam pomogne da procenimo da li e kod lai sa velikim ulogom
biti korisnih, pogrenih ili nedovoljnih bihejvioralnih znakova.
Ona bi trebalo da nam pomogne da odredimo da li kod osumnji
enog ima straha od otkrivanja, krivice zbog varanja ili uivanja
u prevari. Lovac na lai nikad ne treba da prosto pretpostavi kako
je uvek mogue otkriti prevaru na osnovu bihejvioralnih znakova.
On mora odoleti iskuenju da injenicu da nije siguran koliko je
neko iskren razrei tako to e preceniti sopstvenu sposobnost da
prozre la.
Iako je Tajna sluba bila jedina profesionalna grupa koja je po
stigla rezultate bolje od sluajnih nagaanja, po nekoliko ljudi iz
svih ostalih grupa postiglo je odline rezultate. I dalje istraujem
zato su samo neki ljudi bili veoma dobri u otkrivanju prevare.
Kako su to nauili? Zato svako ne moe nauiti da tanije uoi
da neko lae? Da li je to stvarno vetina koja se ui, ili je vie u
pitanju dar, neto to ovek ima ili nema? Ta udna ideja mi je
prvi put pala na pamet kada sam saznao da je moja jedanaestogodinja erka bila gotovo jednako tana u otkrivanju prevare kao
i najbolji iz amerike Tajne slube. Ona nije itala moje knjige ili
lanke. Moda moja erka nije toliko posebna; mogue je da je ve
ina dece bolja od odraslih u otkrivanju lai. Upravo zapoinjemo
istraivanje koje treba da nam omogui da to saznamo.
Mogui trag koji e nas odvesti do odgovora na pitanje zato su
neki ljudi dobri u otkrivanju lai dolazi iz onoga to su ljudi koji
su uradili na test napisali kada smo ih upitali koje su bihejvioralne znake koristili pri donoenju svog suda o tome da li neka osoba
270
Laganje
lae. Kada smo u svim profesionalnim grupama uporedili one koji

su bili uspeni i one koji nisu pogodili, primetili smo da su uspeni otkrivai lai koristili informacije dobijene sa lica, iz glasa i tela,
dok su neuspeni pomenuli samo izgovorene rei. Naravno, ovaj
nalaz se odlino uklapa u ono o emu ranije govorim u Laganju,
no niko od ljudi koje smo testirali nije proitao knjigu pre nego
to. je uradio na test. Neki ljudi, oni koji su bili veoma precizni
lovci na lai, znali su da je mnogo lake sakriti rei nego izraze,
glas ili pokrete tela. To ne znai da rei nisu vane - esto kontra
dikcije u onome to je reeno mogu otkriti puno toga, a mogue
je i da sofisticirane analize govora mogu razotkriti laganje4 - no
sadrina govora ne treba da bude jedina stvar na koju emo usmeriti panju. Jo uvek treba da otkrijemo zato svi ne proveravaju
izgovorene rei poredei ih sa licem i glasom.
Novi nalazi o bihejvioralnim znacima laganja

Dodatna istraivanja, koja smo sproveli u prethodne dve godi
ne, dalje potkrepljuju i proiruju ono to smo izneli u Laganju u
vezi sa znaajem lica i glasa u otkrivanju prevare. Dok smo merili
razlike u facijalnim ekspresijama sa video-traka na kojima su se
videle studentkinje visoke kole za medicinske sestre kada lau i
kada govore istinu, ispostavilo se da postoji razlika izmeu dve
vrste osmeha. Kada su zaista uivale one su se mnogo iskrenije
osmehivale (ilustracija 5A u petom poglavlju), a kada su lagale
one su pokazivale ono to mi zovemo osmesi koji slue kao ma
ska. (U osmehu koji slui kao maska - uz usne koje se smeju postoje i znaci tuge [ilustracija 3A], ili straha [ilustracija 3B], ili
ljutnje [ilustracija ili ilustracija 4], ili gaenja.)5
Razlike izmeu tipova osmeha dodatno su potkrepljene stu
dijama sa decom i odraslima, u zemlji i inostranstvu, u mnogo
brojnim razliitim okolnostima, ne samo kada ljudi lau. Pronali
smo razlike u onome to se deava u mozgu, kao i u tome kako
ljudi opisuju ono to oseaju kada pokau iskren osmeh, za razli
ku od drugih vrsta osmehivanja. Najbolji znak koji nam pomae
Hvatanje u lai
271
da otkrijemo da li osoba zaista uiva tie se upotrebe miia koji

okruuje oko, a ne samo usana koje se smeju.6 Stvar nije sasvim
jednostavna i nije dovoljno potraiti i tumaiti izraene bore u
spoljanjim uglovima oiju, zato to u tome neemo uvek uspeti.
Izraene bore su dobar znak iskrenog osmeha samo ako je osmeh
blag a uivanje koje se doivljava nije previe jako. Kod velikog
ili irokog osmeha same usne koje se smeju izazvae bore, tako
da morate da gledate i u obrve. Ako su miii oka ukljueni, zato
to se zaista radi o uivanju, onda e se obrve spustiti, ali sasvim
malo. Radi se 0 tananom znaku, ali otkrili smo da ljudi mogu da
ga primete i bez posebne obuke.7
Takoe smo otkrili i da su glasovi postajali vii kada su studentkinje visoke kole za medicinske sestre (na zahtev istraivaa)
lagale o svojim oseanjima. Ova promena visine tona ukazuje na
poveano emotivno uzbuenje i sama po sebi ne predstavlja znak
laganja. Ako neko navodno uiva u prijatnoj, oputajuoj sceni,
njegov glas ne bi trebalo da se povisi. Nisu svi laovi pokazali i
facijalne i glasovne znake prilikom varanja. No, najbolje rezultate
smo dobili kada smo koristili oba izvora informacija - procenat
pogodaka bio je 86%. Opet, to i dalje znai da je u 14% sluajeva
pravljena greka: na osnovu facijalnih i glasovnih znakova mislili
smo da osoba govori istinu kada je lagala, odnosno da lae kada
je, zapravo, govorila istinu, tako da ova merila, iako vae za veliku
veinu ljudi, ipak ne vae za svakoga. Ne oekujem da emo ika
da definisati skup bihejvioralnih dimenzija koje e se odnositi na
svakoga. Neki ljudi su prirodni glumci i neemo ih uhvatiti, a neki
ljudi su toliko idiosinkratini da ono to otkriva lai kod drugih
- kod njih nee otkriti.
U istraivanju koje je u toku dr Mark Frank i ja smo doli do
prvih dokaza koji daju potporu mojoj ideji da postoje jako dobri
laovi, koji to izvode veoma prirodno, kao i ljudi koji uasno loe
lau i koji nikada ne mogu da prevare druge. Dr Frank i ja smo
dali uesnicima u istraivanju da slau ili kau istinu u dva scena
rija koja su se ticala prevare. Po jednom scenariju, oni su navodno
poinili krivino delo i uzeli 50 dolara iz aktentane, koje su mogli
da zadre ako ubede ispitivaa da govore istinu kada tvrde da nisu
272
Laganje
uzeli taj novac. Po drugom scenariju, mogli su da lau ili da govo

re istinu u vezi sa svojim miljenjem o nekoj goruoj temi, poput
abortusa ili smrtne kazne. Frank je uoio da su oni koji su bili uspeni laovi u prvom scenariju bili uspeni i u drugom, to znai
da je one koje je bilo lako otkriti kada su lagali o svojim stavovima
bilo lako otkriti i kada su lagali o prestupu koji su poinili.8
Ovo moda izgleda sasvim oigledno, ali dosta argumenata
iz prethodnih poglavlja moe da nam ukae na to da specifian
karakter same lai, a ne sposobnost osobe, odreuje da li e kon
kretna la uspeti. Verovatno oba faktora imaju uticaj. Neki ljudi
su toliko dobri ili toliko loi kada lau da situacija i specifine
karakteristike lai nee previe znaiti; oni e se stalno izvlaiti ili
stalno propadati. Veina ljudi ne spada u ove ekstreme i za njih su
faktori koji odredju koliko dobro lau sledei: koga lau, o emu
lau i ta se stavlja na kocku.
anse da se ne uoe lai u sudnici

Dok sam predavao policajcima, sudijama i advokatima tokom
proteklih pet godina nauio sam jednu duhovitu opasku, kojom
sada poinjem svoje radionice. Krivino-pravni poredak mora da
je izmislio neko ko je eleo da nas onemogui da otkrijemo prevaru iz ponaanja. Osumnjieni koji je kriv ima puno ansi da se
pripremi i proveba svoje odgovore pre nego to porota ili sudija
treba da procene te odgovore, ime moe da povea svoje samopo
uzdanje i da smanji strah da e ga otkriti. Jedan nula protiv sudije
i porote. Neposredno ispitivanje i unakrsno ispitivanje odravaju
se mesecima, ako ne i godinama, nakon kritinog dogaaja, ime
se emocije vezane za kriminalni in otupljuju. Dva nula protiv
sudije i porote. Zbog dugog vremenskog perioda pre poetka su
enja osumnjieni je ve toliko puta ponovio svoju lanu verziju
dogaaja da ve moe da pone da veruje u sopstvenu netanu
priu; kada se to desi on, na neki nain, i ne lae kada svedoi.
Tri nula protiv sudije i porote. Ako se njegovi odgovori dovedu u
sumnju tokom unakrsnog ispitivanja, to ne mora nita da znai:
Hvatanje u lai
273
optuenog je njegov advokat ve dobro pripremio, a moda je i

vebao s njim, a pitanja koja se tada postavljaju esto trae samo
odgovor tipa da ili ne. Sudija i porota gube sa etiri nula. A tu
je i nevini optueni koji doe na suenje preplaen da mu nee
verovati. Zato bi mu sudija i porota verovali kada mu policija,
tuilac i sam sudija u pretkrivinom postupku - nisu poverovali?
Znaci straha da mu se nee verovati mogu se pogreno protuma
iti kao strah krivca da ga konano ne uhvate. Sudija i porota gube
sa pet nula.
Dok oni koji treba da otkriju injenice, dakle sudija i porota,
zaista imaju male anse ako se previe oslone na ponaanje, stvari
stoje potpuno drugaije za osobu koja vodi poetni razgovor ili
ispitivanje. Obino je to policajac ili, ponekad - kada se radi o
zlostavljanju deteta, socijalni radnik. To su ljudi koji imaju najvie
ansi da na osnovu bihejvioralnih znakova ustanove da li neko
lae. Laov obino nije imao priliku da veba, i najverovatnije e
osetiti ili strah da ga ne otkriju ili krivicu zbog zlodela. Premda
policajci i socijalni radnici mogu imati dobre namere, veina njih
ipak nije dobro obuena kako da postavi nepristrasna pitanja i
pitanja koja ne navode na odgovor. Oni nisu naueni kako da ocene bihejvioralne znake za istinu ili la, i pristrasni su sa svojim
tipinim pretpostavkama.9 Oni misle da je gotovo svako koga vide
kriv, da svi lau, kao i da je to sluaj sa veinom onih koje ispitu
ju. Kada sam prvi put dao moj test za otkrivanje lai policajcima,
video sam da su mnogi od njih ocenili da svaka osoba sa videotrake lae. Niko nikada ne govori istinu, rekli su mi. Na sreu,
porote nisu stalno u kontaktu sa osumnjienima za krivina dela,
pa stoga nee toliko esto pretpostaviti da osumnjieni mora da
bude kriv.
Zastavice admirala Poindekstera

Bihejvioralni znaci na licu, telu, u glasu i nainu govora nisu
sami po sebi znaci laganja. To mogu da budu i znaci emocija koje
se ne uklapaju u ono to se govori. Ili mogu biti znaci da osum
njieni razmilja o onome to kae pre nego to to i kae. To su
274
Laganje
zastavice koje nam oznaavaju oblasti koje treba dalje da istrai

mo. One govore osobi koja istrauje la da se deava neto o emu
treba saznati vie kroz dodatna pitanja, proveru drugih informa
cija, itd. Pogledajmo jedan primer kako ovakve zastavice mogu
da rade.
Setimo se da su sredinom 1986. godine Sjedinjene Amerike
Drave prodavale oruje Iranu u nadi da e tako postii osloba
anje amerikih talaca u Libanu, koje su drale grupe kojima je
upravljao Iran ili koje su pruale podrku Iranu. Reganova admi
nistracija je rekla da to nije bila prosta zamena oruja za taoce,
ve da se radilo o pokuaju u okviru ire akcije da se uspostave
bolji odnosi sa novim umerenim islamskim rukovodstvom u Ira
nu nakon smrti ajatolaha Homeinija. No, izbio je skandal velikih
razmera kada je objavljeno da se deo profita dobijen od prodaje
oruja Iranu, kroz direktno krenje zakona koji je izglasao Kon
gres (Bolandovi amandmani), tajno koristi za kupovinu oruja
kontraima, proamerikoj grupi pobunjenika iz Nikaragve, koja
se borila protiv novog prosovjetskog vodstva Partije sandinista u
toj centralnoamerikoj zemlji. Na jednoj konferenciji za tampu,
1986. godine, predsednik Ronald Regan i dravni tuilac Edvin
Mis sami su otkrili da su sredstva zaista preusmerena kontraima.
Takoe su izjavili da o tome nita nisu znali. Objavili su, takoe, da
je viceadmiral Don Poindekster, savetnik za nacionalnu bezbednost, dao ostavku, te da je njegov kolega, mornariki potpukovnik
Oliver Nort osloboen svih dunosti u Savetu za nacionalnu bezbednost. Mediji su u to vreme detaljno izvetavali o iransko-kontrakom skandalu, a istraivanja javnog mnjenja su pokazala da
veina Amerikanaca nije verovala tvrdnji predsednika Regana da
nije znao nita o ilegalnom preusmeravanju profita kontraima.
Osam meseci kasnije potpukovnik Nort je svedoio pred kon
gresnim komitetom koji je ispitivao iransko-kontraku aferu.
Nort je rekao da je esto diskutovao o itavoj stvari sa Vilijamom
Kejsijem, direktorom Centralne obavetajne agencije. No, Kejsi je
umro samo tri meseca pre Nortovog svedoenja. Nort je rekao ko
mitetu da ga je Kejsi upozorio da e on (Nort) morati da padne
i da e i Poindekster moda morati da preuzme takvu ulogu kako
bi zatitio predsednika Regana.
Hvatanje u lai
275
U svom svedoenju Poindekster je rekao kongresnom komi

tetu da je on sam dao odobrenje za plan pukovnika Norta da se
sredstva od prodaje oruja preusmere kontraima. On tvrdi da je
upotrebio ovo svoje ovlaenje, a da nije rekao predsedniku kako
bi zatitio Regana od politiki nestabilnog pitanja koje ih je zatim
sustiglo. Ja sam doneo odluku, rekao je Poindekster mirnim, obi
nim tonom.
U jednom trenutku tokom ovog svedoenja, ba kada su ga
upitali o ruku na kome je bio sa pokojnim direktorom CIA Vilijamom Kejsijem, Poindekster kae da ne moe da se seti ta je
reeno za rukom, ve samo da su jeli sendvie. Senator Sem Nan
poinje da pritiska Poindekstera u vezi sa pamenjem koje ga je
tu izdalo, i tokom naredna dva minuta Poindekster pokazuje dve
vrlo brze mikrofacijalne ekspresije ljutnje, podie visinu glasa, e
tiri puta guta pljuvaku, pravi mnogo pauza u govoru i ponavlja
fraze. Ovaj trenutak u Poindeksterovom svedoenju ilustruje e
tiri vane stvari:
1.
Kada bihejvioralne promene nisu ograniene na jedan mo
dalitet (lice ili glas, ili promene u autonomnom nervnom sistemu,
poput onih koje se vide na osnovu gutanja), to je vaan znak da se
deava neto to treba ispitati. Iako ne treba da ignoriemo znake
koji su ogranieni samo na jedan tip ponaanja, poto to moe da
bude sve to imamo, podaci e verovatno biti pouzdaniji, a emo
cije koje izazivaju promene jae, kada se znaci provlae kroz razli
ite vidove ponaanja.
Bivi savetnik za nacionalnu bezbednost,

viceadmiral Don Poindekster
276
Laganje
2. Manje je rizino tumaiti promenu u ponaanju nego tumai

ti neku karakteristiku ponaanja koju osoba stalno pokazuje. Po
indekster nije esto oklevao kada govori, niti je esto pravio pauze,
gutao, i tome slino. Lovac na lai stalno mora traiti promene u
ponaanju, zbog onoga to sam u etvrtom poglavlju nazvao Brokovljevim rizikom. Osobene odlike neke osobe nee nas odvesti
na pogrean trag ako se fokusiramo na promene u ponaanju.
3. Kada se promene u ponaanju javljaju u vezi sa specifinom
temom ili pitanjem, to govori lovcu na lai da datu oblast treba
detaljno ispitati. Premda su senator Nan i drugi kongresmeni pri
tiskali Poindekstera u vezi sa mnogim temama, on nije pokazivao
takve vidove ponaanja sve dok ga senator Nan nije pitao za ruak
sa direktorom Kejsijem. Poindeksterov sumnjivi obrazac ponaa
nja je nestao kada je Nan prestao da mu postavlja pitanja o ruku
i kada je preao na drugu temu. Kad god se grupa bihejvioralnih
promena javi u vezi sa specifinom temom lovac na lai treba da
pokua da potvrdi da te promene zaista nastaju samo u vezi sa
tom temom. Jedan od naina da se to uradi jeste da se napusti
tema i pree na neto drugo, to je Nan uradio, a zatim da se ne
oekivano vrati na temu i proveri da li se grupa bihejvioralnih
znakova ponavlja.
4. Lovac na lai treba da testira alternativna objanjenja na pi
tanje zato se javljaju promene u ponaanju, razmatrajui i druge
mogunosti osim prevare. Ako je Poindekster lagao u svojim od
govorima o ruku verovatno bi bio uznemiren to je to uradio.
Znalo se da je religiozan ovek; njegova ena je bila svetenik u
njihovoj crkvi. Verovatno bi se u njemu javio konflikt kada lae,
makar i da je znao da je to opravdano zbog nacionalnih interesa.
A verovatno bi ga bilo i strah da ga ne uhvate. No, postoje i druge
alternative koje treba razmotriti.
Poindekster je svedoio vie dana. Pretpostavimo da se za ru
kom on uvek posavetuje sa svojim advokatima dok jede sendvi
koji mu je napravila ena. Pretpostavimo da mu je danas, kada ju
je zamolio da mu napravi sendvi, ena besno odgovorila: Done,
ne mogu svakoga dana da ti pravim sendvi, iz nedelje u nedelju,
imam i druge obaveze! A ako se nalaze u tipu braka u kome se
Hvatanje u lai
277
ljutnja retko iskazuje, Poindekster bi mogao da se uznemiri zbog

ove epizode. Kasnije tog jutra, kada ga Nan pita za ruak i pomene
da su jeli sendvie, nerazreene emocije iz konflikta sa njegovom
enom ponovo se javljaju i ono to mi vidimo su upravo te emo
cije, a ne krivica zato to lae 0 nekom aspektu iransko-kontrake
afere ili strah da ga ne uhvate.
Bivi porunik Oliver Nort

Nikako ne mogu da znam da li ovakva moja spekulacija ima
bilo kakvu osnovu. U tome je upravo i poenta. Lovac na lai uvek
mora pokuati da razmotri alternativna objanjenja, a ne samo la
ganje, tako da mora prikupljati informacije koje mogu da mu po
mognu da ih iskljui. Poindekster je otkrio da postoji neka vrua
tema u vezi sa rukom sa Kejsijem, ali ne znamo o emu se tano
radi, te stoga ne treba da donosimo preuranjeni zakljuak da lae
pre nego to iskljuimo druga objanjenja.
278
Laganje
Sposobnost za glumu Olivera Norta

Svedoenje potpukovnika Norta tokom sasluanja oko iransko-kontrake afere ilustruje jo jednu stvar na koju smo ukazali
u Laganju. ini se da je Nort dobar primer za ono to zovem pri
rodnim glumcem.11 Ne elim da tvrdim da je Nort zapravo lagao
(mada je bio osuen za laganje tokom svog prethodnog svedoenja pred Kongresom), ve samo da iz njegovog ponaanja nije
mogao da se donese zakljuak da li lae. Kada bi lagao, bio bi vrlo
ubedljiv. Njegov nastup, kao nastup, bio je prelep za posmatranje.12
Ankete koje su u to vreme ispitivale javno mnjenje pokazale su
da se Amerikanci u velikoj meri dive Nortu. Postoji puno razloga
za njegovu privlanost. Moda su ga videli kao Davida u borbi
protiv Golijata, olienog u monoj vladi koju je predstavljao kon
gresni komitet. Nekima je njegova uniforma pomogla da ga doive na taj nain. Takoe je mogao da izgleda kao rtveno jagnje,
kao ovek koji je nezaslueno dobio kaznu umesto predsednika
ili direktora CIA. A deo njegove privlanosti leao je i u njegovim
manirima, tj. stilu ponaanja. Jedna od glavnih karakteristika pri
rodnih glumaca jeste da je njih prijatno posmatrati; mi uivamo u
njihovom nastupu. Ne postoji razlog da mislimo kako ti ljudi lau
vie od bilo koga drugog (premda moda mogu da budu u veem
iskuenju jer znaju da mogu da se izvuku sa laima), ali kada lau
- njihove lai su besprekorne.
Nortovo svedoenje, takoe, navodi na etika i politika pitanja
o tome koliko je ispravno da dravni slubenik lae. U sledeem
poglavlju razmatram ovaj i druge istorijske primere.
X
Lai u javnom ivotu
U prethodnom poglavlju opisao sam rezultate nedavnih istra
ivanja, kao i istraivanja koja su sada u toku, a takoe se pozvao i
na moje iskustvo iz dranja radionica profesionalnim lovcima,na
lai. Ovo poglavlje nije zasnovano na naunim dokazima. Umesto
toga, u njemu se pozivam na svoje sopstvene procene do kojih
sam doao kroz razmiljanje o laganju i pokuaje da primenim
svoja istraivanja kako bih razumeo iri kontekst u kome ivim.
Opravdanje za laganje Olivera Norta

U jednom trenutku, tokom svog svedoenja, potpukovnik Nort
je priznao da je nekoliko godina ranije lagao Kongres u vezi sa
preusmeravanjem fondova za Iran ka proamerikim kontraima
u Nikaragvi. Laganje mi ne pada lako, rekao je, ali tada smo
morali da odmerimo koristi i tete izmeu lai i ljudskih ivota.
Nort je tu citirao klasino opravdanje, za laganje o kome su filo
zofi raspravljali vekovima. ta treba da kae oveku koji mae
pitoljem i pita te: Gde ti je brat? Ubiu ga. U ovakvom scenariju
veina nas ne bi imala nikakvu dilemu. Neemo otkriti gde nam
je brat. Slagaemo i dati pogrenu lokaciju. Kako je Oliver Nort
rekao, ako je u pitanju sam ivot - onda se mora lagati. Prozainiji
279
28 o
Laganje
prim er vidim o kod uputstava koja roditelji daju svojoj deci u vezi
sa unutranjom sigurnosnom bravom ukoliko stranac zakuca na
vrata. Kau im da nikako ne priznaju da su sam i u kui, ve da su
tu i njihovi roditelji, koji su m alo prilegli u drugoj sobi.
U svojoj knjizi, koju je objavio etiri godine posle sasluanja
u K ongresu, N ort je opisao svoja oseanja u vezi sa K ongresom i
ispravn ou svog razloga: Z a m ene su m nogi senatori, kongresm eni, pa ak i lanovi njihovih kabineta, bili ljudi sa privilegijam a koji su besram n o napustili kontrae u N ikaragvi i tim e ih ui
nili osetljivim na napade snanog, dobro naoruanog neprijatelja.
A onda su eleli da mene ponize zbog onoga to je trebalo sam i da
uine! (str. 50) ... N ikada nisam sebe video kao nekog izvan za
kona, niti sam ikada im ao nam eru da uradim bilo ta nezakonito.
Uvek sam verovao, i jo uvek verujem , da Bolandovi am andm ani
nisu zabranili Savetu za nacionalnu bezbednost da prua podrku
kontraim a. ak i najrestriktivniji am andm ani sadrali su rupe
koje sm o koristili kako bism o om oguili da se pokret otpora u
N ikaragvi ne n apusti. 1 N ort je u svojoj knjizi priznao da nije re
kao istinu lanovim a K ongresa 1986. godine, kada su pokuali da
saznaju da li je direktno pruao p om o kontraima.
N ortovo objanjenje da je lagao kako bi sauvao ivote nije ute
m eljeno zato to, najpre, nije sigurno da je njegov izbor bio jasan.
On je tvrdio da e kontrai um reti usled Bolandovih am an dm a
na, uz pom o kojih je K ongres u jedn om trenutku zabranio dalju
sm rton osn u p om o za njih (tj. oruje, prim . prev.). Ali, m eu
ekspertim a nije p ostojao konsenzus o tom e da e prestanak dalje
pom oi znaiti sm rt za kontrae. Radilo se o politikoj proceni,
oko koje se veina dem okrata i veina republikanaca nisu slagali.
Takva situacija nije slina izvesnosti da e dokazani ubica, koji
preti ubistvom , to zaista i uiniti.
D rugi problem u vezi sa N ortovom tvrdnjom da je lagao kako
bi spasao ivote odn osi se na pitanje ko je bio m eta njegovih lai.
On nije lagao osobu koja je tvrdila da nam erava da poini ubistvo. Ako bi i dolo do ubistava, njih bi izvrila vojska N ikaragve,
a ne lanovi Kongresa. Prem da su oni koji se nisu slagali sa Bolandovim am andm anim a m ogli da tvrde da bi to upravo i bila
L a i u jav n o m ivotu
281
posledica, to nije bila deklarativna nam era onih koji su glasali za

Bolandove am andm ane, niti bi se m oglo rei da je to bila eljena,
m akar ne i iskazana, svrha tog zakona.
M udri i, izgleda, jedn ako m oralni ljudi nisu se sloili oko toga
ta e biti posledice uskraivanja dalje sm rto n o sn e pom oi i da
li su Bolandovi am andm ani zaista zatvorili sve rupe. Ponesen ja
kim ubeenjim a, N ort nije m ogao da vidi, ili je video ali nije m a
rio, da ovde ne p ostoji jedinstvena istina oko koje se svi razum ni
m ukarci i ene slau. N ortova arogancija je bila u tom e to je
dao veu teinu svom stavu nego stavu veine u Kongresu i to
je verovao da se u tom e m oe nai opravdanje da govori neistinu
pred Kongresom .
M oja trea prim edba na N ortovo opravdanje da je lagao kako
bi sp asao ivote je u tom e da je njegova la prekrila ugovor kom e
je pristupio, a koji mu je branio da lae pred K ongresom . N iko nije
u obavezi da dokazan om ubici daje istinite odgovore. Najavljene
akcije jed n og ubice kre zakone koje i m i i on m oram o da potu je
mo. N aa deca nem aju obavezu da govore istinu strancu koji kuca
na vrata, m ada bi ovaj problem p ostao zam reniji ukoliko taj stra
nac tvrdi da je u nevolji. No, svako im a obavezu da istinito svedoi
pred kongresnim kom itetom i m oe da bude izveden pred sud
ukoliko lae. N ort je im ao dodatne razloge da govori istinu, ra
zloge koji se tiu njegove profesije. Kao oficir vojske, potporunik
N ort se zakleo da e potovati ustav. Svojim laganjem Kongresu
N ort je prekrio ustavom odreenu podelu odgovornosti izm eu
dve grane vlasti, konkretno - kontrole budeta koju ustav daje
Kongresu kao kontrolni m ehanizam za izvrne funkcije vlade.2
Nije tano da N ort nije im ao m ehanizam da se zatiti ako je sm a
trao da ga prisiljavaju da vodi politiku koja je po njegovom m ilje
nju nem oralna i ugroava druge. M ogao je da podn ese ostavku, a
zatim iznese javno svoje m iljenje o Bolandovim am andm anim a.
R asprava se nastavlja i danas, poto se zvaninici CIA, koji su
navodno lagali pred K ongresom , izvode pred sud. Jedno pitanje,
koje je nedavno izneto u tam pi, jeste i da li p ostoji poseban skup
pravila za zvaninike CIA, koji zbog tajne prirode svoga posla
m oda ne m oraju da govore istinu pred K ongresom . Poto je N ort
282
Laganje
primao nareenja od direktora CIA Kejsija njegovi postupci mo

gli bi da se opravdaju time da je on samo sledio norme koje vae
za zaposlene u toj agenciji. Dejvid Vipl, direktor udruenja bivih
agenata CIA, rekao je: mom miljenju, Kongresu treba otkriti
to je manje mogue, nije loe ako mogu da se izvuku s tim. I sam
imam problem s tim da krivim bilo koga od tih momaka.3 Rej
Klajn, takoe penzionisani oficir CIA, rekao je: staroj tradiciji
CIA, smatrali smo da vii oficiri treba da se zatite od preterane
izloenosti.4 Stensfild Tarner, koji je bio direktor CIA u vreme
predsenika Dimija Kartera, od 1977. do 1981, tvrdi da predsednik nikada ne treba da ovlasti CIA da lae pred Kongresom, i
da zaposleni u agenciji treba da znaju da nee biti zatieni ako
slau.5
Sudski postupak protiv Norta, Poindekstera i, u skorije vreme,
zvaninika CIA Alana Firsa i Klera Dorda, zbog laganja pred
Kongresom, moe da prenese pravu poruku. Dord je najvii
zvaninik CIA kome e se suditi zbog laganja pred kongresnim
komitetom za iransko-kontraku aferu iz 1987. Poto se iroko veruje da direktor CIA Kejsi nije potovao ta pravila, moemo tvr
diti i da nije u redu kanjavati ljude koji su navedeni da veruju da
rade ne samo ono to predsednik eli, ve i da ga treba zatititi od
eksponiranja u tom pogledu.
Predsednik Riard Nikson i skandal Votergejt

Bivi predsednik Nikson verovatno je dravni slubenik koga
su najvie optuivali za laganje. On je bio prvi predsednik koji
je dao ostavku, ali ne samo zbog toga to je lagao, niti zato to su
ljudi koji su radili za Belu kuu juna 1972. uhvaeni u komplek
su Votergejt kako pokuavaju da provale u centralu Demokratske
stranke. Bio je na to prinuen zato to je upravljao procesom za
takavanja i zato to je izrekao mnoge lai sa ciljem da nastavi sa
takvim zatakavanjem. Audio-trake razgovora u Beloj kui, koje
su kasnije i objavljene, otkrile su da je Nikson u to vreme govorio:
Boli me dupe ta e se desiti, hou da odugovlaite i spreavate
283
to, neka se pozovu na peti amandman, ili na ta god, ako e to da

spasi plan.
Zatakavanje je bilo uspeno gotovo godinu dana, sve dok je
dan od ljudi osuenih za provalu u Votergejt, Dejms Makord,
nije rekao sudiji da je provala bila deo ire zavere. Onda se sa
znalo da je Nikson snimao sve razgovore u Ovalnom kabinetu na
audio-trake. Uprkos Niksonovom pokuaju da prikrije za njega
najopasnije informacije sa tih traka, ostalo je dovoljno dokaza da
kongresni Pravosudni odbor pokrene proceduru za opoziv predsednika. Kada je Vrhovni sud naredio Niksonu da preda trake ve
likoj poroti, Nikson je podneo ostavku - 9. avgusta 1974. godine.
Problem, kako ga ja vidim, nije u tome to je Nikson lagao, jer
smatram da nacionalne voe ponekad to moraju da rade, ve u
tome o emu je lagao, koja mu je bila motivacija za laganje, koga
je lagao. Ovde nije bio u pitanju pokuaj da se neka strana vlada
navede na pogrean trag - meta Niksonovog laganja bio je ame
riki narod. Nije bilo mogue da nae opravdanje u tome da je la
gao kako bi postigao neki cilj u spoljnoj politici. Nikson je prikrio
svoje znanje o krivinom delu, pokuaj da se ukradu dokumenti iz
kancelarija Demokratske stranke u zgradama Votergejta. Njegov
motiv bio je da ostane na funkciji, da ne rizikuje neodobravanje
biraa ukoliko bi saznali da je Nikson znao da su ljudi koji su ra
dili za njega prekrili zakon kako bi obezbedili njegovu prednost
na dolazeim izborima. U prvom zahtevu za opoziv Nikson je op
tuen da je ometao istragu, u drugom da je zloupotrebio slubeni
poloaj i da nije uspeo da obezbedi sprovoenje zakona, dok je u
treem zahtevu Nikson optuen da namerno odbija da odgovori
na sudske naredbe da preda audio-trake i druge dokumente koje
je traio Pravosudni odbor. Ne bi trebalo da jednostavno optui
mo Niksona da je bio laov, premda je to bila esta optuba koju
su sa zadovoljstvom isticali oni koji su ga mrzeli. Nacionalni lideri
ne mogu da rade svoj posao ako im se zabrani da u bilo kojim
okolnostima lau.
284
Laganje
Opravdana la predsednika Dim ija Kartera

Jedan dobar primer okolnosti u kojima se laganje nosioca jav
ne funkcije moe opravdati desio se tokom mandata predsednika
Dimija Kartera. Tokom 1976. godine bivi guverner Dordije,
Dimi Karter, izabran je za predsednika nakon to je na izborima
pobedio Deralda Forda, koji je postao predsednik posle Niksonove ostavke. U izbornoj kampanji Karter je obeao da e vratiti
moral u Belu kuu, posle tekih i skandaloznih godina oko Votergejta. Kljuno obeleje njegove kampanje bilo je to to je gledao
pravo u televizijske kamere i govorio, sasvim jednostavno, da ni
kada nee lagati ameriki narod. No, tri godine kasnije, mnogo
puta je slagao kako bi sakrio svoje planove da oslobodi amerike
taoce iz Irana.
Tokom prvih godina Karterovog mandata islamski fundamen
talisti zbacili su iranskog aha. ah je uvek uivao ameriku podr
ku, tako da mu je Karter, nakon to je ovaj zavrio u egzilu, dozvo
lio da doe u Sjedinjene Amerike Drave na terapiju. Pobesneli
zbog ove odluke, iranski militantni krugovi zauzeli su ameriku
ambasadu u Teheranu i uzeli ezdeset talaca. Pokuaji da se kriza
rei diplomatskim putem trajali su mesecima i nisu dali rezultate,
dok su izvetaji na televiziji svake veeri brojali dane, a zatim mesece, tokom kojih su ti Amerikanci drani kao zarobljenici.
Ubrzo nakon to su militantni islamisti uzeli taoce Karter je
tajno naredio vojsci da pone da uvebava operaciju spasavanja.
Ne samo da je ta operacija sakrivena, ve su i svi slubenici ad
ministracije ponovo, i ponovo, davali lane izjave kako bi otklo
nili svaku sumnju da pokuavaju neto da urade u tom pogledu.
Tokom vie meseci, Pentagon, Stejt department i Bela kua tvrdili
su da je misija spasavanja talaca logistiki nemogua. Osmog ja
nuara 1980. predsednik Karter je lagao na jednoj konferenciji za
tampu, rekavi da bi akcija vojnog spasavanja gotovo sigurno
bila neuspena i zavrila bi se smru talaca. Dok je ovo govorio,
vojna jedinica Delta vebala je operaciju spasavanja, sakrivena u
pustinji na jugozapadu Sjedinjenih Amerikih Drava.
Karter je lagao Amerikance zato to je znao da Iranci sluaju
sve to on govori, a eleo je da uspava iranske militantne snage
285
koje su uvale taoce, tj. da im ulije laan oseaj sigurnosti. Karter

je naredio svom sekretaru za tampu, Dodiju Pauelu, da porie
kako vlada planira vojnu operaciju spasavanja ak i u trenutku
dok je ta operacija uveliko trajala. Karter je u svojim memoarima
napisao: Postojanje bilo kakve sumnje kod militantnih iranskih
snaga da se sprema pokuaj oslobaanja talaca osudilo bi akciju
na neuspeh... Uspeh je zavisio od totalnog iznenaenja.6 Setimo se da je i Hitler lagao kako bi stekao prednost u odnosu na
neprijatelja. Mi danas osuujemo Hitlera ne zato to je lagao ve
zbog njegovih ciljeva i radnji. Kada voa nekog naroda lae kako
bi stekao prednost nad neprijateljem, to samo po sebi ne mora da
bude loe.
Primarna meta Karterovih lai bili su Iranci, koji su prekrili
meunarodno pravo tako to su uzeli taoce iz amerike amba
sade. Nije postojao nain da se oni prevare a da se istovremeno
ne prevare i ameriki narod i Kongres. Motiv je bio da se zatiti
naa vojna sila. A la je bila kratkog daha. Iako su neki lanovi
Kongresa postavili pitanje da li je Karter imao pravo da deluje a
da ih nije unapred obavestio, kako se zahteva u rezoluciji o ratnim
ovlaenjima, Karter je tvrdio da je operacija spasavanja bila in
milosra, a ne ratni in. Kartera su osuivali zato to je operaci
ja spasavanja propala, a ne zato to je prekrio svoje obeanje da
nee lagati.
Piui o iranskoj aferi i potrebi da slubenici CIA budu iskreni
kada odgovaraju na pitanja Kongresa, Stensfild Tarner, direktor
CIA tokom Karterovog mandata, postavio je pitanje 0 tome ta bi
uradio da ga je Kongres pitao da li CIA priprema operaciju spasa
vanja: Bio bih pod tekim pritiskom kako da odgovorim. Nadam
se da bih rekao neto u stilu: Verujem da nije dobro da govorim
o ma kakvim planovima da se rei problem sa taocima, zbog opa
snosti da se izvuku netani zakljuci koji bi mogli procuriti do
Iranaca. A onda bih se konsultovao sa predsednikom o tome da li
da se vratim i direktno odgovorim na pitanje.7 Gospodin Tarner
ne kae ta bi uradio da mu je predsednik Karter dao instrukciju
da se vrati u Kongres i demantuje da postoje bilo kakvi planovi za
spasavanje talaca.
286
Laganje
Lai Lindona Donsona o vijetnamskom ratu

Opasnije od ovoga bilo je ono to je radio bivi predsednik Lindon B. Donson, koji je krio od javnosti nepovoljne informacije
o tome kako napreduje rat u Vijetnamu. Donson je automatski
postao predsednik posle atentata na Dona F, Kenedija 1963, ali se
kandidovao na redovnim izborima 1964. Tokom kampanje, Donsonov protivkandidat iz redova republikanaca, senator iz Arizone
Beri Goldvoter, rekao je da bi moda bio voljan da upotrebi atom
sko oruje kako bi okonao rat. Donson je zauzeo suprotan stav:
Neemo slati amerike deake devet ili deset hiljada milja od
kue da urade ono to azijski deaci treba da urade sami. Kada je
konano izabran, i kada su ga uverili da moe dobiti rat samo ako
poalje kopnene trupe, Donson je poslao pola miliona amerikih
deaka u rat u Vijetnamu tokom sledeih nekoliko godina. Ame
rika je na kraju bacila vie bombi na Vijetnam nego to je ukupno
baeno tokom celog Drugog svetskog rata.
Donson je mislio da e imati dobru pregovaraku poziciju da
zavri rat samo ukoliko severni Vijetnamci poveruju da ga ame
riko javno mnjenje snano podrava. I tako je Donson davao
amerikoj javnosti selektivne informacije o tome kako rat napre
duje. Njegovi vojni komandanti su saznali da Donson eli najbo
lju moguu sliku o amerikim uspesima i neuspesima Severnog
Vijetnama i Vijetkonga, pa su - posle nekog vremena - to bile
jedine informacije koje je on dobijao od komandanata na terenu u
Vijetnamu. Ali ova arada je razotkrivena kada je snana ofanziva
Severnog Vijetnama i Vijetkonga u januaru 1968, za vreme traja
nja praznika Teta, pokazala Amerikancima i svetu koliko su Sjedi
njene Amerike Drave daleko od toga da dobiju rat. Tet ofanziva
desila se tokom predsednike kampanje za sledee izbore. Senator
Robert Kenedi, koji je bio Donsonov protivkandidat za nominaciju unutar Demokratske stranke, rekao je da je Tet ofanziva ski
nula masku zvanine iluzije, kojom smo sakrili prave okolnosti
ak i od nas samih. Nekoliko meseci kasnije Donson je objavio
svoju odluku da se ne kandiduje po drugi put.
U demokratskom drutvu ne postoji lak nain da prevarite
drugu naciju, a da time ne slaete i sopstvenu, to ini prevaru
287
opasnom politikom ukoliko ona predugo traje. Donsonova la

o tome kako rat napreduje nije trajala danima, nedeljama, ak ni
mesecima. Stvorivi iluziju o skoroj pobedi, Donson je liio bi
rako telo mogunosti da na osnovu tanih informacija donese
odluku o svom politikom izboru. Demokratski poredak ne moe
da se odri ukoliko jedna politika partija moe da kontrolie in
formacije koje su potrebne birakom telu, i to one vezane za klju
na pitanja koja e odrediti ishod izbora.
Kako je senator Kenedi primetio, i meni se ini da je jedna od
cena ove prevare bila i to da su Donson i makar pojedini njegovi
savetnici gotovo poeli da veruju u sopstvene lai. Nisu samo vla
dini slubenici podloni da upadnu u ovu zamku. Verujem da to
ee neko izgovori la - to mu postaje sve lake. Svaki put kada
ponovimo la sve manje razmiljamo da li je dobro da uestvuje
mo u prevari. Posle mnogo ponavljanja, laovu ta la moe postati
tako prijatna da vie i ne primeuje da lae. No, ako ga bocnemo
ili izazovemo, on e se setiti da izmilja. Premda je Donson eleo
da veruje u sopstvene netane tvrdnje o tome kako rat napreduje,
a moda je esto pomislio da je sve to tano, sumnjam da je ikada
uspeo da u potpunosti prevari samog sebe.
Katastrofa svemirskog broda

elender i samoobmana
Kada kaemo da je neko prevario samoga sebe posredi je sa
svim druga stvar. Kod samoobmane osoba ne shvata da lae sebe.
Istovremeno, ta osoba nije svesna motiva koji je nagoni da lae
sebe. Ja verujem da se samoobmana ipak javlja mnogo rede nego
to to mislimo na osnovu estih pokuaja krivaca da se izvuku
tako to tvrde da su zapravo lagali sami sebe. Radnje koje su dove
le do katastrofe svemirskog broda elender nagone nas da posta
vimo pitanje da li su oni koji su doneli odluku da lansiranje pone
bez obzira na ozbiljna upozorenja da postoje mnoge opasnosti
- bili rtve samoobmane. Kako drugaije da objasnimo odluku
onih koji su znali za sve rizike da ipak nastave sa lansiranjem?
288
Laganje
Lansiranje ovog svemirskog broda, 28. januara 1986, gledali su

milioni ljudi preko televizije. Ovo lansiranje je prethodno izazva
lo veliku panju javnosti zato to je u posadi bila i jedna uiteljica,
Krista Makolif. Meu gledaocima koji su pratili prenos preko tele
vizije bilo je i puno dece, ukljuujui i uenike iz odeljenja gospo
ice Makolif, koja je trebalo da im odri javni as iz svemira. No,
samo sedamdeset tri sekunde nakon lansiranja atl je eksplodirao,
pri emu je svih sedam lanova posade poginulo.
U noi pre lansiranja grupa inenjera iz Morton Tiokola, fir
me koja je napravila raketne motore, zvanino je predloila da se
lansiranje odloi zbog prognoze da e vreme tokom noi biti jako
hladno, to bi moglo dramatino smanjiti elastinost krunih gu
menih zaptivaka. Ako bi se to dogodilo, gorivo bi poelo da curi,
to bi moglo da dovede do eksplozije raketnog motora. Inenje
ri Tiokola zvali su Nacionalnu agenciju za aeronautiku i svemir
(NASA) i jednoglasno apelovali da se odloi lansiranje planirano
za naredno jutro.
Pre toga, lansiranje je ve bilo odlagano tri puta, ime je pre
kreno obeanje koje je dala NASA da e svemirski atlovi ubu
due biti lansirani rutinski, u predvienim rokovima. Lorens
Maloj, glavni projektant raketnih motora NASA, raspravljao se sa
inenjerima iz Tiokola, tvrdei da nema dovoljno dokaza da e
hladno vreme uticati na gumene zaptivke. Te noi Maloj je raz
govarao sa upravnikom Tiokola Bobom Lundom, koji je kasnije
svedoio pred predsednikom komisijom koja je imala za cilj da
istrai katastrofu elendera. Lund je posvedoio da mu je Maloj
te noi rekao da stavi svoj menaderski eir umesto inenjer
skog eira. Izgleda da je Lund tako i uradio, poto je posle toga
prestao da se protivi lansiranju, uprkos stavu sopstvenih inenje
ra. Maloj je, takoe, razgovarao sa Doom Kilministerom, jednim
od potpredsednika Tiokola, i zamolio ga da potpie odobrenje za
lansiranje. Kilminister je to i uinio u 23.45, poslavi faks agenciji
NASA sa preporukom da se lansiranje obavi. Alan Makdonald,
koji je tada bio direktor Tiokolovog projekta za izgradnju raketa,
odbio je da potpie zvanino odobrenje za lansiranje. Dva meseca
posle toga Makdonald je dao otkaz u Tiokolu.
L a i u ja v n o m ivotu
289
Posada svemirskog broda elender
Kasnije je predsednika komisija otkrila da etvorici glavnih

direktora agencije NASA, odgovornih za autorizaciju lansiranja,
nije reeno nita o razmimoilaenju izmeu inenjera u Tiokolu i agencijinog tima za kontrolu raketnih motora u noi kada
je donesena odluka da se lansiranje ipak obavi. Robert Sik, me
nader atla u Svemirskom centru Kenedi, Din Tomas, direktor
lansiranja elendera u Centru Kenedi, Arnold Oldri, menader
sistema za svemirski transport u Svemirskom centru Donson u
Hjustonu, i direktor atla Mur - svi oni su kasnije posvedoili da
nisu bili obaveteni o tome da se inenjeri u Tiokolu protive lan
siranju.
Kako je Maloj mogao izdati naredbu da brod uzleti - znajui
da moe eksplodirati? Jedno objanjenje jeste da je pod pritiskom
postao rtva samoobmane, da je zaista poverovao u to da inenjeri
preuveliavaju rizik koji je, zapravo, zanemarljiv. Ako je Maloj za
290
Laganje
ista bio rtva samoobmane da li ga moemo smatrati neosporno

odgovornim za pogrenu odluku koju je doneo? Pretpostavimo
da je neko drugi lagao Maloja i da mu je rekao da ne postoji rizik.
U tom sluaju ga sigurno ne bismo krivili za pogrenu odluku. Da
li je stvar drugaija ukoliko je on prevario samog sebe? Mislim
da verovatno nije, ukoliko je Maloj zaista zavarao sebe. Ovde je
pitanje da li je to bila samoobmana ili loa procena, pri tom dobro
racionalizovana?
Da bismo to otkrili, dopustite mi da napravim poreenje iz
meu onoga to znamo o Maloju i jednog sasvim jasnog primera
samoobmane koji navode eksperti koji se bave ovim problemom.8
Pacijent oboleo od kancera, u terminalnoj fazi, koji veruje da e
se oporaviti, premda postoje mnogi znaci galopirajueg, malignog
tumora, odrava lanu veru da e sve biti dobro. Maloj je, takoe,
odravao lano uverenje, verujui da atl moe bezbedno da se
lansira. (Mislim da treba iskljuiti alternativu da je Maloj sigurno
znao da e brod eksplodirati.) Oboleli od raka misli da e se izleiti, uprkos jakim dokazima koji ukazuju na suprotno. On zna da
postaje sve slabiji, da se bol pojaava, no insistira da su to samo
privremene tekoe. Maloj je, takoe, nastavljao sa svojim uverenjem bez obzira na dokaze za suprotno. Znao je da inenjeri misle
da e hladno vreme otetiti krune zaptivke, da e, ako gorivo is
curi, raketni motori moda eksplodirati, no odbacio je te tvrdnje
kao preterivanja.
Ovo to sam dosad napisao ne kae nam da li su, bilo oboleli
od raka bilo Maloj, namerni laovi ili rtve samoobmane. Kljuni
zahtev za samoobmanu jeste da rtva nije svesna svog motiva da
odri lano uverenje." Oboleli od raka ne zna svesno da je njego
va obmana motivisana njegovom nesposobnou da se suoi sa
strahom od sopstvene dolazee smrti. Ovaj element - nedostatak
svesti o motivaciji za samoobmanu - ne postoji kod Maloja. Kada
* Sam o ob m an a tako m oe d a izgled a k ao sam o jo jedan naziv za Frojdov koncept p o
tiskivanja. Postoje bar dve razlike. K od potiskivanja in form acija k oja se sakriva o d sebe
potie iz duboko ukorenjene potrebe u strukturi linosti, to nije tipian sluaj kod s a
m oobm ane. A neki sm atraju da suoenje sam o o bm an jiv aa sa istinom m oe da razbije
obm anu, dok ista takva k onfrontacija kod p otiskivan ja nee dovesti do prihvatanja istine.
V ideti d iskusiju o ovim pitan jim a u: L ockard i Paulhus, Seif-Deception.
291
je Maloj rekao Lundu da stavi na glavu menaderski eir pokazao

je da je svestan toga ta treba da uradi kako bi zadrao uverenje da
treba nastaviti sa lansiranjem.
Riard Fejnman, fiziar i dobitnik Nobelove nagrade, koji je
bio imenovan u predsedniku komisiju za ispitivanje uzroka ka
tastrofe elendera, napisao je sledee o menaderskom mentali
tetu koji je uticao na Maloja: Kada je zavren projekat silaska na
Mesec, NASA... (je morala) ubediti Kongres da postoji projekat
koji samo NASA moe da izvede. Da bi to uinila, neophodno
je - bar je u ovom sluaju izgleda bilo neophodno - da preteruje:
da preuvelia isplativost ovog svemirskog broda, koliko esto bi
mogao da leti, koliko e biti bezbedan, koliko vane naune inje
nice bi mogao da otkrije.9 Magazin Njuzvik je napisao: Na neki
nain, agencija je postala rtva sopstvenog agresivnog nastupa u
javnosti, jer je poela da se ponaa kao da je svemirsko putovanje
rutinska stvar koliko i vonja autobusom.
Maloj je bio samo jedan od inovnika NASA koji su verovali u
takva preterivanja. Mora da se plaio reakcije Kongresa ukoliko
bi se lansiranje odloilo po etvrti put. Lo publicitet, koji bi bio
u suprotnosti sa preuvelianim tvrdnjama agencije o atlu, mo
gao bi da ugrozi budue izvore prihoda. Lo publicitet, izazvan jo
jednim odloenim poletanjem, bio je zagarantovan. Rizik od loih
vremenskih uslova bio je samo mogu, ali ne i siguran. ak ni
inenjeri koji su se protivili lansiranju nisu bili sasvim sigurni da
e doi do eksplozije. Neki od njih su kasnije izjavili da su i samo
nekoliko sekundi pre eksplozije mislili da do nje ipak nee doi.
Treba da smatramo Maloja odgovornim zbog njegove loe procene, zbog odluke da d prioritet menaderskim interesima a ne
inenjerskim nedoumicama. Henk ui, strunjak za bezbednost
raketa, koji je na zahtev agencije ponovo analizirao dokaze, re
kao je: Nije u pitanju defekt u izradi. Doneta je pogrena procena. Ne treba da objanjavamo niti opravdavamo loe procene
stavljajui ih pod plat samoobmane. Takoe, treba da smatramo
Maloja odgovornim to nije obavestio svoje nadreene, koji su
imali konano ovlaenje da donesu odluku o lansiranju, o tome
ta radi i zato. Fejnman nudi uverljivo objanjenje o tome zato
292
Laganje
je Maloj preuzeo odgovornost na sebe: Momci koji pokuavaju

da nateraju Kongres da im odobri sredstva za projekte ne ele da
sluaju takve stvari (o problemima, rizicima, itd.). Bolje im je da
to ne uju kako bi bili iskreniji - oni ne ele da lau pred Kongre
som! Zbog toga stavovi ponu da se menjaju jako brzo: neprijatna
informacija iz baze - Imamo problem sa zaptivcima, trebalo bi
to da popravimo pre sledeeg leta - potisne se na nivou velikih
gazdi i menadera srednjeg nivoa, koji kau: Ako mi opet kae za
te probleme sa zaptivcima moraemo da drimo atl na zemlji sve
dok to ne popravimo. Ili: Ne, ne, nastavite sa letovima, inae e
sve izgledati loe; ili: Nemojte da mi govorite, ne elim da sluam
0 tome. Moda i ne kau izriito: Nemojte da mi govorite, ali obe
shrabruju komunikaciju, to se svede na istu stvar.11
Malojeva odluka da ne obavesti svoje nadreene o velikom
neslaganju u vezi sa lansiranjem atla moe da se posmatra kao
la koja je nastala jer je on propustio da to pomene. Setimo se
moje definicije laganja iz drugog poglavlja: jedna osoba namerno,
svojim izborom, vara drugu osobu bez obavetenja da e doi do
prevare. Nije bitno da li se la postie time to smo rekli neto netano ili propustili da pomenemo kljune informacije. To su samo
razliite tehnike, dok je efekat isfi.
Obavetenje je kljuna stvar. Glumci nisu laovi, ali oni koji
se lano predstavljaju jesu, zato to publika zna da e se glumci
pojaviti u odreenoj ulozi. Neto nejasnija je situacija kod partije
pokera, gde pravila dozvoljavaju odreeni vid varanja, poput blefiranja, ili kod prodaje nekretnina gde niko ne treba da oekuje
od agenta da e na samom poetku otkriti pravu cenu objekta
koji prodaje. Ako je Fejnman u pravu, ako su ljudi na visokim
poloajima u agenciji NASA obeshrabrivali komunikaciju i time u
osnovi govorili: Nemojte da mi govorite, onda ovo moda pred
stavlja obavetenje. Maloj i, verovatno, drugi u agenciji su znali da
loe vesti ili teke odluke ne treba da se prenesu do vrha. Ako je
to zaista bio sluaj, onda Maloj ne treba da se smatra laovom jer
je slagao svoje nadreene - zato to su oni odobrili ovu prevaru
1 znali su da on nee nita da im kae. Po mom sudu, nadreeni
kojima nita nije reeno snose deo odgovornosti zajedno sa Malo-
L a i u javnom ivotu
293
jem koji im nita nije rekao. Nadreeni su konano odgovorni ne

samo za odluku o poetku lansiranja ve i za stvaranje atmosfere
u kojoj je Maloj funkcionisao. Oni su doprineli okolnostima koje
su dovele do njegove loe procene, kao i do njegove odluke da im
ne da sve informacije o odluci.
Fejnman konstatuje da postoji slinost izmeu ove situacije u
agenciji NASA i toga ta su zvaninici srednjeg nivoa, kao to je
Poindekster, mislili o tome da li da kau predsedniku Reganu ta
rade u iransko-kontrakoj aferi. Stvaranje atmosfere u kojoj podre
eni veruju da konani donosioci odluka ne treba da budu obaveteni o stvarima za koje posle mogu da snose krivicu predstavlja
postupak kojim se daje vrst osnov predsedniku da sve moe da
porie, ali se njime i unitava sistem vlasti. Bivi predsednik Hari
Truman je bio u pravu kada je rekao: Odavde nema dalje.' Pred
sednik ili generalni direktor mora da nadgleda, procenjuje, donosi
odluku i, na kraju, za nju da bude odgovoran. Ako se radi druga
ije, mogu se postii kratkorone prednosti, ali se istovremeno i
naruava hijerarhijska organizacija, ime se ohrabruju slobodni
strelci i stvara atmosfera dozvoljenog varanja.
Sudija Klarens Tomas i profesorka Anita H il

Meusobno neusklaeno svedoenje kandidata za sudiju Vr
hovnog suda Klarensa Tomasa i profesorke prava Anite Hil u jesen 1991. daje nam puno lekcija o laganju, koje mogu da nas otrezne. Dramatina konfrontacija, prenoena preko televizije, poela
je samo nekoliko dana pre nego to je Tomas nominovan za su
diju Vrhovnog suda. Profesorka Anita Hil je pred Pravosudnim
odborom Senata posvedoila da je, dok je od 1981. do 1983. bila
asistentkinja Klarensa Tomasa, najpre u Kancelariji za graanska
prava pri Ministarstvu obrazovanja, a zatim i kada je Tomas po* U originalu: The buck sto ps here, natpis koji je Trum an d rao na svom radn om stolu
u O valn om kabinetu. U pitanju je igra reci vezana za izraz P ass the buck koji od gov
ara srpskoj frazi D alje! pri igran ju pokera. Izraz O d avd e n em a dalje u tom kontekstu
znai: N e pren osim odgo v orn o st ni na k og a ili O vde se donosi konan a od lu k a (p rim .
prev.).
294
Laganje
stao ef Komisije za jednake anse za zaposlenje, bila rtva sek

sualnog uznemiravanja s njegove strane. Govorio je o scenama
koje je gledao u pornografskim filmovima, u kojima ene imaju
seksualne odnose sa ivotinjama, kao i o filmovima sa grupnim
seksom i scenama silovanja... Govorio je o pornografskim ma
terijalima koji su opisivali osobe sa velikim penisima ili velikim
grudima, koje su uestvovale u razliitim seksualnim inovima. U
nekoliko prilika Tomas mi je detaljno vizuelno opisao sopstvenu
seksualnu obdarenost... Rekao je da e, ako ikada ikome kaem
za njegovo ponaanje, to unititi njegovu karijeru. Govorila je
potpuno mirno, bila je konsistentna i mnogim posmatraima je
bila vrlo uverljiva.
Odmah nakon njenog svedoenja sudija Tomas je u potpunosti
negirao sve njene tvrdnje: Nisam govorio niti radio stvari koje je
Anita Hil navela. Posle njenog svedoenja Tomas je rekao: eleo
bih da ponem tako to u nedvosmisleno i kategorino kazati da
poriem svaku pojedinanu optubu izreenu danas protiv mene.
U pravednikom besu protiv Odbora, zato to je ukaljao njegovu
reputaciju, Tomas je tvrdio da je on rtva rasno motivisanog na
pada. Nastavio je: Ne mogu da se otresem ovih optubi zato to
one igraju na kartu najgorih stereotipa koje imamo o crncima u
ovoj zemlji. alei se zbog iskuenja kroz koje ga je proveo Senat,
Tomas je rekao: bih izabrao da me neki atentator smakne
metkom nego da prolazim kroz ovakav pakao. Sasluanje, rekao
je on, bio je jedan visokotehnoloki lin nepokolebljivih crnaca.
Magazin Tajm je te nedelje upotrebio sledei naslov: Dok na
cija posmatra, dva ugledna svedoka iznose nepomirljivu verziju
dogaaja od pre jedne decenije. Kolumnista Nensi Gibs napisala
je u Tajmu: ak i poto smo sasluali ova bolna svedoenja, ko od
nas moe sa sigurnou da tvrdi ta se zaista dogodilo? Ko je od
njih dvoje laov epskih razmera?
295
Klarens Tomas
Mene ovde ue interesuje samo nain na koji su se Hilova i

Tomas ponaali dok su svedoili, a ne Tomasovo svedoenje pred
odborom u vezi sa optubama Anite Hil, niti njihov raniji odnos
ili svedoenja' treih osoba o njima. Posmatrajui njihovo pona
anje, nisam mogao da dobijem neke nove ili specifine informa
cije. Mogao sam samo da zakljuim ono to je i novinarima bilo
oigledno: da su oboje govorili i ponaali se vrlo uverljivo. Ali, iz
ovog sukoba moemo nauiti neke stvari o laganju i ponaanju.
Ni za jedno od njih dvoje ne bi bilo tako lako da namerno lau
pred elom nacijom. Ulog je za oboje bio ogroman. Zamislimo
kakav bi bio ishod za oboje da su mediji i amerika javnost, pra
vedno ili ne, procenili da namerno lau. To se nije dogodilo; oboje
su izgledali kao da misle ono to govore.
Pretpostavimo da je Hilova govorila istinu, a da je Tomas od
luio da namerno lae. Da je proitao drugo poglavlje Laganja
video bi moj savet da je najbolji nain za to da velom neke druge
296
Laganje
emocije prikrije strah da e ga uhvatiti. Na primeru iz knjige Oeni

me Dona Apdajka opisao sam kako je neverna ena, Rut, mogla
da prevari svog sumnjiavog mua tako to je prela u napad, do
zvolila sebi da se naljuti i naterala ga u defanzivu jer joj ne veruje.
Upravo to je uradio i Klarens Tomas. On je bio jako besan, a nje
gova meta nije bila Anita Hil, ve Senat. Time je dobio i dodatni
poen jer je zaradio naklonost svih koji su inae ljuti na politiare,
izgledajui kao David koji se bori protiv monog Golijata.
Ba kao to bi Tomas izgubio tu naklonost da je napao Hilovu,
senatori bi izgubili naklonost da su napali Tomasa, crnca koji kae
da 'ga linuju zato to je uobraen. Ako je nameravao da lae, ima
lo bi smisla da ne gleda svedoenje Anite Hil na televiziji, tako da
senatori ne bi mogli lako da ga pitaju o njemu.
Anita Hil
297
Iako bi ovakav nain razmiljanja radovao one koji su bili pro

tiv Tomasa pre sasluanja, on ne dokazuje sam po sebi da je sudija
lagao. Mogao je, isto tako, da napadne odbor Senata i da je govorio
istinu. Ako je Hilova bila laov, Tomas bi imao potpuno pravo da
bude besan na Senat koji slua njene prie, pokrenute u poslednjem trenutku, javno, upravo u momentu kada se inilo da njego
vi politiki protivnici nisu uspeli u pokuaju da blokiraju njegovu
nominaciju. Ako je Hilova lagala, Tomas je mogao da bude toliko
uznemiren i ljut da nije mogao da podnese gledanje njenog svedoenja na televiziji.
Da li je mogue da je Anita Hil lagala? Mislim da je to malo verovatno, poto bi se, ukoliko je lagala, plaila da joj nee poverovati, a nije davala znake straha. Svedoila je mirno, sa rezervom, i sa
malo znakova bilo kakvih emocija. No, nedostatak bihejvioralnih
znakova prevare ne znai da neka osoba govori istinu. Anita Hil je
imala vremena da pripremi i proveba svoju priu. Da je uspela to
da uradi tako uverljivo jeste mogue - samo nije verovatno.
Premda je verovatnije da je Tomas, a ne Anita Hil, laov, postoji
i trea mogunost koja meni deluje kao najverovatnija. Nijedno
od njih dvoje nije reklo istinu, a, opet, mogue je da nijedno nije
lagalo. Pretpostavimo da se neto zaista desilo, ali ne onoliko ko
liko je profesorka Anita Hil tvrdila, a opet vie od onoga to je su
dija Tomas priznao. Ako su njeno preterivanje i njegovo poricanje
ponovljeni toliko mnogo puta do trenutka kada smo ih mi videli
kako svedoe, gotovo da ne bi postojala ansa da ijedno od njih
jo uvek uoava da to to oboje govore nije potpuna istina.
Tomas je moda zaboravio ta je uradio, ili, ako se i sea, sea
se dobro proiene verzije. Njegova ljutnja zbog njenih optubi
bi onda bila sasvim opravdana. On ne lae, na osnovu onoga to
vidi i ega se sea - on govori istinu. A ako postoji neki razlog
da Hilova prezire Tomasa, zbog neke uvrede ili grubog postupka,
istinskog ili umiljenog, ili zbog nekog treeg razloga, moda je
ona vremenom poela da kiti i razrauje svoju verziju dogaaja,
pa i da preteruje u vezi sa onim to se zaista desilo. U tom slu
aju bi i ona govorila istinu onako kako je pamti i veruje u nju.
Ovo je slino samoobmani, ali je kljuna razlika u tome to se u
298
Laganje
ovom sluaju lano uverenje razvilo lagano, tokom vremena, kroz

ponavljanja koja su se polako elaborirala. Neki autori koji piu o
samoobmani ne bi se sloili da je ova razlika previe vana.
Iz ponaanja dva aktera ne moemo zakljuiti koja je od dve
prie tana - da li je on laov, da li je ona laov, ili nijedno od njih
dvoje ne govori celu istinu? No, kada ljudi imaju vrsta uverenja o seksualnom uznemiravanju, o tome ko e biti izabran za sudiju
Vrhovnog suda, o senatorima, o mukarcima i tako dalje - teko
e tolerisati situaciju u kojoj ne znaju kakav zakljuak da donesu.
Suoeni sa dvosmislenom interpretacijom, ljudi uglavnom reavaju problem tako to postaju ubeeni da mogu otkriti ko govori
istinu na osnovu njegovog ponaanja. Obino je to osoba kojoj su
od samog poetka bili naklonjeni.
Ovo ne znai da su bihejvioralni znaci koji otkrivaju prevaru
beskorisni, ve samo da treba da znamo kada e, odnosno kada
nee biti korisni, kao i kako da prihvatimo situaciju u kojoj ne
moemo da kaemo da li neko lae ili govori istinu. Postoji zakon
sko ogranienje za podnoenje tube za seksualno uznemiravanje
- devedeset dana. Jedan od dobrih razloga zato to ogranienje
postoji jeste to su onda seanja sveija, a bihejvioralni znaci la
ganja moda lake uoljivi. Da smo mogli da ih oboje nateramo
da svedoe nekoliko nedelja posle navodnog uznemiravanja imali
bismo mnogo veu ansu da na osnovu njihovog ponaanja ot
krijemo ko govori istinu, a moda bi i same optube i njihovo
pobijanje bili drugaiji.
Zemlja lai
Pre nekoliko godina mislio sam da je Amerika postala zemlja
lai: od lai Lindona B. Donsona o vijetnamskom ratu, preko
Niksonovog skandala Votergejt, Reganove lai o Iranu i kontrai
ma, uloge senatora Edvarda Kenedija u smrti njegove prijateljice
u apakvidiku, to je i dalje misterija, do plagijata senatora Bajdena i lai biveg senatora Garija Harta o njegovoj vanbranoj aferi
tokom predsednike kampanje 1984. Ne radi se samo o politici:
L a i u javno m ivotu
299
i u poslovnom ivotu lai su preuzele primat, u Vol stritu, kod

skandala sa tednjom i pozajmicama, a sve vie ih je i u sportu na primer, la jednog od najpoznatijih igraa bejzbola Pita Rouza
da se nije kockao ili pokuaj olimpijca Bena Donsona da prikrije
da je koristio nedozvoljene stimulanse. A onda sam u maju 1990.
godine proveo pet nedelja drei predavanja u Rusiji.
Poto sam bio u Rusiji i ranije, kao profesor u okviru Fulbrajtovog programa 1979, bio sam zapanjen koliko su ljudi sada bili
iskreniji. Vie se nisu plaili da razgovaraju sa Amerikancem, niti
da kritikuju sopstvenu vladu: Doli ste u pravu zemlju, esto bi
mi govorili. Ovo je zemlja lai! Sedamdeset godina lai! Iznova
su mi Rusi govorili kako su oduvek znali koliko ih njihova vla
da lae. No, tokom svog petonedeljnog boravka primetio sam da
su bili iznenaeni kada su saznali za nove lai, u koje ranije nisu
sumnjali. Gorak primer bilo je otkrivanje istine o patnjama ljudi
u Lenjingradu tokom Drugog svetskog rata.
Ubrzo posle nacistike invazije na Rusiju 1941. godine nemake trupe su opkolile Lenjingrad (danas Sankt Peterburg). Opsa
da je trajala 900 dana. Izvetaji tvrde da je u Lenjingradu umrlo
milion i po ljudi, mnogi od gladi. Gotovo svaki odrastao ovek
koga sam sreo priao mi je o tome da je izgubio bar jednog lana
porodice u toj opsadi. No, dok sam bio u Rusiji vlada je objavila
da je broj civila koji su umrli u toj opsadi bio preuvelian. Devetog
maja, kada je cela zemlja slavila pobedu nad nacistima, sovjetska
vlada je objavila da je broj rtava u ratu bio toliko veliki zato to
nije bilo dovoljno oficira da komanduju sovjetskim trupama. So
vjetski voa Staljin, objavila je vlada, ubio je mnoge svoje oficire u
istkama jo pre poetka rata.
Nije stvar samo u tome da se otkrivaju lai u koje se nije sum
njalo u prolosti, ve dolaze i nove. Jedva godinu dana nakon to
je Mihail Gorbaov doao na vlast dogodio se stravian nuklearni
incident u ernobilju. Oblak radijacije rairio se do delova, kako
zapadne tako i istone Evrope, no sovjetska vlada u poetku nije
otkrila nijednu informaciju. Naunici u Skandinaviji su otkrili
veliku koliinu radijacije u atmosferi. Tri dana kasnije sovjetski
zvaninici su priznali da se dogodila velika nesrea i da su trideset
Laganje
dve osobe umrle. Tek posle nekoliko nedelja Gorbaov je govorio

0 tome u javnosti, a i tada, uglavnom, da bi kritikovao reakciju
Zapada. Vlada nikada nije priznala da ljudi iz okoline nisu bili
evakuisani dovoljno rano i da su mnogi patili od posledica radija
cije. Ruski naunici danas procenjuju da do 10.000 ljudi moe da
umre od posledica havarije u ernobilju.
Ovo sam saznao od jednog ukrajinskog lekara sa kojim sam
bio zajedno u kupeu tokom none vonje vozom za Kijev. Zvaninici Komunistike partije evakuisali su lanove svojih porodica,
dok su svima drugima rekli da je bezbedno da ostanu tu. Ovaj
lekar je sada leio mlade Ukrajinke od raka jajnika, bolesti koja
se normalno ne javlja u tako mladom dobu. U odeljenju za decu
obolelu od radijacijske bolesti - njihova tela su tokom noi svetlucala. Zbog jezike barijere izmeu nas dvojice nisam uspeo sa
sigurnou da zakljuim da lije govorio bukvalno ili metaforino.
Gorbaov nas lae kao i ostali, rekao je. On zna ta se desilo i
zna da mi znamo da on lae.
Upoznao sam jednog psihologa koji je dobio zadatak da raz
govara sa osobama nastanjenim blizu ernobilja da bi procenio
kako se oni nose sa stresom posle tri godine. On je smatrao da bi
njihov bol bio delimino ublaen da se nisu oseali kao da ih je
vlada napustila. Njegova zvanina preporuka bila je da se Gor
baov obrati naciji i kae: Napravili smo uasnu greku to smo
potcenili jainu radijacije. Trebalo je da evakuiemo mnogo vie
vas i to to pre, ali nismo imali gde da vas premestimo. A kada
smo shvatili koliko smo pogreili trebalo je da vam kaemo istinu,
a nismo. Sada elimo da znate istinu i da znate da cela nacija pati
sa vama. Daemo vam medicinsku pomo koja vam je neophodna
1 nadaemo se boljoj budunosti za vas. Na ovu preporuku nije
dobio odgovor.
Bes zbog lai oko ernobilja i dalje traje. Poetkom decembra
1991, vie od pet godina nakon havarije, ukrajinski parlament je
traio da se Gorbaov i jo sedamnaest sovjetskih i ukrajinskih
visokih zvaninika izvedu pred sud. Predsednik ukrajinske zako
nodavne komisije, koja je ispitala incident, Vladimir Javorivski je
rekao: Celokupno rukovodstvo, od Gorbaova do nivoa deifra-
301
nata kodiranih poruka, znalo je koliki je nivo radioaktivne kon

taminacije. Ukrajinske voe rekle su da je predsednik Gorbaov
lino zatakao informaciju o tome kolika je koliina radioaktiv
nog materijala iscurila.
Decenijama su Sovjeti uili da moraju da se saviju i izvrdaju
pravila da bi neto postigli. To je postala zemlja u kojoj su laganje
i varanje bile normalne stvari, gde su svi znali da je sistem korum
piran, a pravila nepotena, da se sistem mora pobediti kako bi
se opstalo. Socijalne institucije ne mogu da funkcioniu kada svi
veruju da se svako pravilo mora prekriti ili izbei. Nisam ubeen
da e ma kakva promena vlasti brzo promeniti te stavove. Sada
nijedan graanin ne veruje nikome iz vlasti - ma o emu da se
govori. Malo onih koje sam upoznao verovalo je Gorbaovu, a i
to je bilo pre propalog pokuaja dravnog udara 1991. Nijedan
narod ne moe da preivi ako niko ne veruje u to to njegov voa
govori. To je moda razlog to je narod spreman, ak eljno spre
man, na odanost bilo kojem jakom voi - ije su izjave dovoljno
hrabre a akcije dovoljno jake - koji bi mogao da zadobije njihovo
poverenje.
Amerikanci se ale na raun politiara koji lau: Kako mo
e da otkrije kada politiar lae? Kad otvori usta! Moja poseta
Rusiji ubedila me je da, nasuprot tome, mi oekujemo da nae
voe govore istinu ak i kada imamo razloga za sumnju da oni to
nee uraditi. Zakoni funkcioniu kada veina ljudi veruje da su
oni poteni, a kada manjina, a ne veina, veruje da je u redu da se
prekri zakon. U demokratskom drutvu vlast furikcionie samo
ako veina ljudi tokom veeg dela vremena veruje da im se govori
istina, kao i da ima odreeno pravo na istinu i pravdu.
Nijedan vaan odnos ne preivi ukoliko poverenje potpuno
nestane. Ako.otkrijete da vas je prijatelj izdao, da vas je uporno
lagao kako bi stekao neku korist, onda to prijateljstvo ne moe da
se nastavi. Isto tako, ni brak ne moe da bude vie od bojnog polja
ukoliko jedan suprunik sazna da je onaj drugi, ne jednom, ve
ko zna koliko puta, poinio prevaru. Sumnjam da bilo kakva vlast
moe da opstane dugo, osim da upotrebi stalnu silu protiv svog
naroda, ukoliko narod veruje da njegove voe stalno lau.
302
Laganje
Ne mislim da smo doli do toga. Kada predstavnici javnih slu

bi lau - to je jo uvek vest vredna pomena, koju osuujemo, a ne
divimo joj se. Lai i korupcija su deo nae istorije. One nisu nita
novo, ali jo uvek ih posmatramo kao odstupanje, a ne kao normu.
Jo uvek verujemo da moemo da isteramo lupee.
Premda Votergejt i iransko-kontraka afera mogu da se posmatraju i kao dokaz da je ameriki sistem propao, isto tako moe
mo da ih posmatramo i kao dokaz za suprotnu tvrdnju. Nikson je
morao da podnese ostavku. Kada je glavni sudija Vrhovnog suda
Voren Burger itao rei zakletve koje je Derald Ford trebalo da
ponovi tokom predsednike inauguracije, rekao je jednom od pri
sutnih senatora: Sistem je funkeionisao. Hvala Bogu da jeste.11
Nortu, Poindeksteru i drugima sada se sudi zbog toga to su laga
li Kongres. Tokom sasluanja u Kongresu oko iransko-kontrake
afere kongresmen Li Hamilton je kaznio Olivera Norta tako to je
citirao Tomasa Defersona: Cela umetnost vladanja sastoji se od
umetnosti da se bude iskren.
XI
Novi rezultati i ideje o laganju
i hvatanju u lai
Ovo poglavlje sam napisao povodom izlaska treeg izdanja
Laganja i dodao novi materijal koji se nije naao u poslednjem
amerikom izdanju iz 1992. godine. U njemu najpre opisujem
nove razlike izmeu laganja i drugih oblika prenoenja pogrenih
informacija. Zatim govorim o motivima koji nagone neku oso
bu da lae. Konano, razmatram mnogobrojne razloge koji mogu
da objasne zato mnogi ljudi nisu uspeni u hvatanju laova. U
ovom odeljku prikazujem dva nova nalaza: sada mnogo uspenije moemo da identifikujemo lai na osnovu facijalne ekspresije
nego to sam saoptio u prethodnim poglavljima, a pronali smo
i druge profesionalne grupe koje jednako dobro hvataju laove na
osnovu ponaanja kao i slubenici Tajne slube SAD.
Nove razlike
Sisela Bok1 definie namerno skrivanje stvari kao tajnovitost.
Mislim da to izaziva zabunu jer je postojanje upozorenja stvar
' Zahvalan sam Heleni Kronin, iz Londonske kole za ekonomiju, za pitanje zato nas
evolucija nije pripremila da budemo bolji hvatai laova, kao i Marku Franku, sa Univer
ziteta Ratgers i Riardu usteru, sa Univerziteta Haifa, na m nogobrojnim korisnim ko
m entarima u vezi sa ovim rukopisom.
304
Laganje
koja pravi razliku izmeu tajnovitosti i laganja putem sakrivanja.

Zadrau termin tajnovitost za situaciju u kojoj se daje obavetenje o nameri da se ne otkrije informacija. Nazvavi neto tajnom
iskazujemo svoje pravo da neto ne otkrijemo, da sauvamo pri
vatnost. Tajne mogu da ostanu u posedu jedne osobe, a moda i
dva ili tri pojedinca mogu da sauvaju informaciju, koju smatraju
tajnom, od drugih. Ako pitam moju erku da li ima momka, ona
moe s pravom da mi kae: To je tajna. Ako zaista ima momka,
onda je to prikrila od mene, ali zato to je to priznala - u pitanju
je tajna. Pretpostavimo da je nisam pitao o tome, ali da iz ranijih
razgovora zna da me to zanima. Ako ima momka, a ne kae mi,
ona vri prikrivanje, ali se vie ne radi o tajni, zato to se nije po
zvala na pravo da sakrije istinu, ali to istovremeno nije ni la zato
to se nije saglasila da me obavezno obavetava o svojim roman
tinim vezama.
Prekreno obeanje nije la. Nedelju dana pre nego to je predsednik Klinton preuzeo funkciju jedan novinar ga je optuio da je
prekrio obeanje o imigraciji sa Haitija, poto on sada ima iden
tian stav kao i prethodni predsednik Bu, koga je kritikovao to
kom svoje izborne kampanje. Uz traak ljutnje, Klinton se branio
recima da bi ga ameriki narod smatrao neozbiljnim ukoliko ne bi
menjao politiku kada se okolnosti promene. Iz moje perspektive,
Klinton je lagao samo ukoliko je u vreme kada je kritikovao Bua
znao da e naknadno i sam sprovoditi istu politiku. Razmotrimo
optubu da je, kada je predsednik Bu podigao poreze pred kraj
svog mandata, njega trebalo smatrati laovom. Svakako je ranije
u svojoj kampanji obeavao da nee podizati poreze, ali mogli bi
smo da ga oznaimo kao laova samo ako bismo mogli dokazati
da je znao da e pogaziti obeanje u trenutku kada ga je dao.
Nesposobnost da se setimo nije la, mada e laovi, kada ih ot
kriju, esto pokuavati da se izvuku alei se na gubitak pamenja.
Nije neobino zaboraviti postupke zbog kojih se neko kaje, ali ako
su zaista zaboravljeni onda na to ne treba gledati kao na la, jer
nije bilo svesnog izbora. esto je nemogue odrediti da li je u pi
tanju gubitak pamenja ili je i samo pozivanje na loe pamenje,
zapravo, la.
Novi rezultati
305
Ako neko ponudi netaan opis onoga to se stvarno desilo, to

ne znai, samo po sebi, da je ta osoba elela da nas prevari i, ako ne
postoji namera da nas prevari, na takav netaan opis ne treba gle
dati kao na la. Zato je bitno ta emo nazvati netanim opisom?
Ne radi se samo o semantici ili definiciji. Ako osoba ne lae, ako
ona ne veruje da uestvuje u prevari u trenutku kada govori, onda
ja oekujem da e njeno ponaanje odgovarati ponaanju osobe
koja govori istinu. Ne bi trebalo da bude bihejvioralnih znako
va koji ukazuju na to da je opis neistinit ukoliko osoba koja daje
taj opis ne veruje da lae u trenutku dok govori. Premda nemam
direktnih dokaza za ovu pretpostavku, ona je u skladu sa mojom
optom teorijom o tome kada e ponaanje odati la, a postoje
i drugi dokazi2 koji daju potporu ovoj tezi. Ima vie naina na
koje ljudi mogu da daju netane informacije za koje veruju da su
istinite.
Ljudi zaista pogreno tumae dogaaje, naroito smisao tuih
postupaka i motive koji nagone ljude da deluju na jedan ili drugi
nain. injenica da neko interpretira stvari na nain koji ima po
voljan ishod za njega, nain koji mu daje mogunost da uestvuje
u radnjama koje smatra poeljnim, ne znai sama po sebi da taj
neko lae, ve samo da pogreno tumai stvari. Ne bih nuno sma
trao takve pojave primerima samoobmane. Nije svako nerazumevanje ili pogreno tumaenje samoobmana.
Razmotrimo navodnog silovatelja koji tvrdi da je njegova rtva
elela da ima seksualni odnos s njim. Iako silovatelji znaju da nji
hove rtve nikako nisu pristale na in, esto iznose ovu tvrdnju,
dakle - lau da bi izbegli kaznu. Meutim, samo iznoenje tvrdnje
ne znai da je ona neistinita. ak i ako je tvrdnja malo verovatna,
ipak postoji ansa i da je istinita. Pretpostavimo da je bilo u pita
nju silovanje tokom sastanka, da je rtva bila stidljiva ili veoma
uplaena, da se pobunila samo jednom, i to ne previe glasno, a
zatim se vie nije opirala. Silovatelj bi mogao pogreno protuma
iti poetni protest, i naknadni nedostatak protesta i pasivnost kao znake slaganja. Da li bi taj silovatelj bio rtva samoobmane?
Ja verujem da ne bi, osim ako se dokae da nije bio svestan da je
njegovo pogreno tumaenje rtvinog ponaanja bilo motivisa-
Laganje
no njegovom eljom da zadovolji sopstvene potrebe. Da li je u
pitanju silovanje? Verujem da odgovor mora da bude da, iako
silovatelj ne mora da misli tako, iako moda govori istinu kada
kae da se rtva implicitno sloila. A jedan od razloga zato neko
ko iznosi takvu tvrdnju moe da se ponaa tako da deluje iskreno
je i taj to on veruje u ono to govori, odnosno ne veruje da lae.
(Videti: Kros i Saks3 za raspravu o ovom problemu u kontekstu
njihove kritike upotrebe detektora lai u sluajevima seksualnog
zlostavljanja dece.)
Naravno, to nije jedini razlog zato neko moe da deluje sasvim
ubedljivo. Prirodni glumci imaju sposobnost da se poistovete sa
ulogom koju igraju, da gotovo trenutno privremeno poveruju u
sve to govore, a zato to veruju da govore istinu njihovo ponaa
nje je potpuno uverljivo.
Pogreno tumaenje nije jedini put koji omoguava da se veruje
kako je pogrean opis, zapravo, istinit. Osoba u poetku moe da
zna da lae, ali vremenom moe poeti da veruje u sopstvenu la.
U trenutku kada neko pone da veruje u to da je njegova la istinit
opis onoga to se desilo, on moe izgledati kao da govori istinu.
Pomislimo na zlostavljaa deteta koji je posle prve optube tvrdio
da je samo mazio to dete, da nije radio nita loe, nita to samo
dete nije elelo i u emu nije uivalo. Premda je na poetku znao
da lae pri ovakvom opisu situacije, sa protokom vremena, posle
mnogo puta^ponovljene lai, zlostavlja bi, verujem, mogao poeti
da veruje kako govori istinu. Mogue je da bi u svesti mogao da
zadri i seanje na istinski dogaaj, zlostavljanje deteta, ali i konstruisano verovanje da je samo mazio dete koje je na to pristalo.
Ili bi pravo seanje vremenom moglo da postane tee dostupno,
moda ak i sasvim nedostupno, nego konstruisano seanje.
Razmotrimo dete koje namerno lae, tvrdei da ga je nastavnik
zlostavljao, pri emu zna da se to nikada nije dogodilo. Zamislimo
da je motivacija za la bila elja tog deteta da kazni nastavnika
zato to gaje ponizio na asu jer nije dobro uradilo pismenu vebu. Ako je dete smatralo da ima pravo na osvetu, moglo bi da rezonuje da je ovo tip nastavnika koji bi mogao da ga zlostavlja, koji
eli da zlostavlja, koji je ve zlostavljao drugu decu, itd. Verujem
Novi rezultati
307
da ne moemo iskljuiti mogunost da vremenom, posle mnogo

ponavljanja i elaboracija, dete poinje da veruje kako je zaista bilo
zlostavljano.
Ovi primeri su problematini zato to ne znamo koliko se e
sto deavaju, niti znamo da li osetljivija deca, pre nego odrasli,
mogu da poveruju da je neistina istina, niti da li postoje posebne
karakteristike linosti u vezi sa ovim fenomenom. Ne moemo sa
sigurnou utvrditi da li je seanje istinito, delimino ili potpuno
konstruisano. Ipak, postoje naini, koje u opisati kasnije, da ot
krijemo lani opis, no samo ako osoba koja daje taj opis zna da je
on laan.
M o tiv i za laganje
Moji razgovori sa decom4 i podaci o odraslima iz upitnika uka
zuju na to da postoji devet razliitih motiva za laganje:
1. Da bismo izbegli kaznu. Ovo je motiv koji najee navode i
deca i odrasli. Kazna moe da doe zbog namerno uinjene
radnje ili nenamerne greke.
2. Da bismo dobili nagradu koja inae nije lako dostupna. Ovo je
drugi motiv koji najee pominju i deca i odrasli.
3. Da bismo zatitili drugu osobu od kazne.
4. Da bismo se zatitili od fizike pretnje. Ovo se razlikuje od ka
zne, poto pretnja naem fizikom integritetu ne dolazi zato to
smo uradili neto loe. Primer bi bilo dete koje je samo kod
kue i kae neznancu na vratima da doe kasnije poto tata
trenutno spava.
5. Da bismo zadobili divljenje drugih.
6. Da bismo se izvukli iz neprijatne socijalne situacije. Primeri
su tvrdnja da imamo problem sa bejbisiterkom kako bismo se
izvukli sa dosadne urke ili izjava da moramo prekinuti tele
fonski razgovor zato to je neko na vratima.
7. Da bismo izbegli neprijatnost. Dete koje tvrdi da je fotelja vla
na zato to je prosulo vodu, a ne zato to se upikilo, primer je
Laganje
za ovo, ukoliko se to dete nije uplailo od kazne ve samo od

neprijatnosti.
8. Da bismo ouvali privatnost - ne dajemo obavetenje da nameravamo da sauvamo neke informacije kao privatne.
9. Da upotrebimo mo koju imamo nad drugima, tako to emo
kontrolisati informacije koje naa meta ima.
Nisam siguran da ba svaka la moe da se klasifikuje u jednu
od ovih devet kategorija, ali to su motivi koji su se iskristalisali
iz anketa koje sam prikupio. Postoji veliki broj trivijalnih prevara, lai iz ljubaznosti i takta, koje ne mogu lako da se uklope u
ovih devet motiva. Po mojoj definiciji, to nisu lai zato to pravila
ljubaznosti pretpostavljaju postojanje obavetenja. Tei sluaj je
la neophodna da se organizuje roendanska urka iznenaenja.
Moda bi ona mogla da se uklopi u motiv privatnosti.
'
N ovi rezultati
Kroz celu ovu knjigu naglaavam koliko je teko otkriti lai na

osnovu ponaanja. Nai trenutni rezultati, sa jedne strane, jaaju
ovu tezu, dok je, sa druge strane, dovode u pitanje. U studijama
koje su prouavale laganje o uzimanju novca i laganje o stavovima
uspevali smo da razlikujemo one koji lau od onih koje govore
istinu u 80 procenata sluajeva - samo na osnovu merenja karak
teristika lica. Oekujem da emo, kada u merenje ukljuimo i telesne pokrete, karakteristike glasa i govor, moi da dobijemo tanu
identifikaciju u preko 90 procenata sluajeva. Treba imati na umu
da je za takvo merenje neophodno vie sati. Kao to sam ve spo
menuo, nai nalazi jo uvek govore da ljudi koji pogledaju vieosnimak samo jednom imaju uinak jedva neto bolji od sluajnog
nagaanja kada treba da odrede ko lae, a ko govori istinu.
Mi5smo nali dokaze o optoj sposobnosti da odredimo ko lae,
a ko govori istinu. Tanost pri otkrivanju lai o uzimanju novca
bila je u korelaciji sa tanou pri otkrivanju laganja o stavovima.
Verujem da je to tako zato to su, kada je ulog visok, bihejvioral-
Novi rezultati
309
ni znaci slini bez obzira na to o emu se lae. Naravno, lai e

varirati, kao i uestalost pojavljivanja nekih tipova znkova. Na
primer, pri iznoenju lanog miljenja o neemu postoje mnogi
dodatni znaci u sadrini onoga to se govori u odnosu na laganje
o uzimanju novca. Pa ipak, to vie rei osoba izgovori u bilo kojoj
od dve vrste lai procenjivai tanije mogu ustanoviti da li ona
lae. Dobri intervjueri znaju da je njihov glavni zadatak da omo
gue sagovorniku da govori. to vie prie, to bolje, to smo i mi
zakljuili. Ne radi se samo o tome da e biti vie znakova u recima,
ve e ih vie biti i na licu, telu i glasu dok ljudi priaju.
Takoe, imamo dokaze da sposobnost da se odri la ne zavisi
od vrste lai koja se iznosi (Frank i Ekman, neobjavljeni podaci).
Uspeno odravanje lanog miljenja o neemu bilo je u korela
ciji sa uspenim odravanjem lai o uzimanju novca.
Mi6 smo identifikovali jo tri profesionalne grupe koje, kao
grupa, postiu bolji uspeh od sluajnog nagaanja kada prave ra
zliku izmeu onih koji lau i onih koji iskreno iznose svoje sta
vove prema neemu. Jednu grupu su inili zaposleni u razliitim
federalnim slubama, koji su se dobrovoljno javili da uestvuju u
mojoj jednodnevnoj radionici o tome kako uoiti la na osnovu
ponaanja. Niko nije bio u obavezi da pohaa kurs; sami su to
odluili. Dali smo im test sposobnosti da otkriju la pre radionice,
ba kao to smo to uradili i sa drugom grupom koju opisujem
u sledeem pasusu. Federalni slubenici su mnogo tanije mogli
odrediti ko lae, a ko ne, nego zaposleni u organima reda ili fede
ralne sudije.
Drugu uspenu grupu procenjivaa inili su zaposleni u raznim
policijskim slubama, koji su se dobrovoljno javili da pohaaju
dvonedeljni kurs o tome kako da naue druge policijske slube
nike da vode ispitivanje. U veini sluajeva to su bili policajci koji
su ve imali reputaciju dobrih ispitivaa. Oni su mnogo uspenije otkrivali la nego zaposleni u drugim organima reda. Trea
grupa uspenih lovaca na lai okupila je klinike psihologe koji
dre privatnu praksu. Oni su odluili da se odreknu dvodnevne
zarade kako bi pohaali kurs o prevari i ponaanju. Ovi psiholozi
su mnogo uspenije otkrivali la od klinikih psihologa koji nisu
310
Laganje
izabrali ovaj kurs, kao i od psihologa zaposlenih u akademskim

institucijama.
U sve etiri grupe uspenih procenjivaa - u Tajnoj slubi (videti deveto poglavlje), meu federalnim slubenicima, policijskim
erifima i klinikim psiholozima - gotovo niko nije imao uinak u
okviru sluajnog nagaanja ili ispod njega, a vie od treine njih
imalo je 80 ili vie procenata pogodaka. U drugim grupama je
manje od deset procenata uesnika postiglo tako dobar rezultat,
dok su mnogi bili u opsegu sluajnog nagaanja, a neki i ispod
toga.
Kada smo analizirali sve ljude koje smo ispitali - psihijatre, sudije, advokate, policajce, federalne slubenike i psihologe - otkrili
smo da starosno doba, pol i iskustvo na poslu nisu u vezi sa uspehom u otkrivanju lai. Oni najuspeniji jesu bili vie ubeeni
u svoje sposobnosti nego drugi, ali - uopteno gledano - samo
pouzdanje je bilo samo u blagoj vezi s tanou procenjivanja.
Sposobnost da se opaze mikrofacijalne ekspresije emocija bila je
povezana sa uspenim otkrivanjem lai, bez obzira na to da li je
bilo u pitanju laganje o uzimanju novca ili iznoenje lanog mi
ljenja o drutvenim pitanjima.
Najuspenije grupe su mnogo bolje od ostalih otkrivale lai,
ali nisu bile mnogo bolje od ostalih u raspoznavanju istine. Ovo
ukazuje na potrebu da nauimo ljude kako da identifikuju osobu
koja govori istinu, a sumnja se da lae.
Zato ne moem o da uhvatim o lazove

Razmotrimo sada ono to znamo o tome u kojoj meri su ljudi
uspeni u otkrivanju lai na osnovu ponaanja. Dokazi za to da
veina ljudi ne uspeva da uhvati la dolaze iz sledeeg eksperi
menta. Najpre se okupe studenti koji e lagati ili govoriti istinu
o neemu to im obino nije previe vano. To je neto to nema
veze sa njihovom prolou ili oekivanom budunou. Ponekad,
u slabanom (bar ja tako mislim) pokuaju da se motiviu kae im
se da je vano da umeju da slau, ili im se kae da se u zadatku
Novi rezultati
311
laganja dobro snalaze pametni ili uspeni ljudi. Zatim se drugoj

grupi studenata pokau video-snimci ponaanja prve grupe i trai
se od njih da identifikuju ko lae, a ko govori istinu. Tipino, vei
na onih koji pokuavaju da uhvate laova donosi sudove na nivou
sluajnog izbora ili tek neto malo bolje od toga. Nae istraivanje
se razlikuje od ovakvog istraivanja u vie aspekata.
Pokuali smo da uinimo te lai vanim za ivot ispitanika, da
podignemo ulog za uspeh ili neuspeh u laganju, koliko god je to
bilo mogue. To smo probali iz dva razloga. Samo kod lai sa viso
kim ulogom je verovatno da e laganje izazvati odreene emocije
(strah, krivicu, uzbuenje ili ono to sam oznaio kao uivanje u
prevari), koje e, onda, odati la. Nije samo re o tome da cure
nje jakih emocija prouzrokuje bihejvioralne znake prevare, ve da
te jake emocije, takoe, mogu ometati i kognitivnu obradu lao
va, to za posledicu ima opis koji je pun izbegavanja, nejasnoa i
malo verovatnih stvari. Drugi razlog za izuavanje lai sa visokim
ulogom je sledei: to su lai zbog kojih se drutvo najvie brine.
U jednom od naih eksperimentalnih scenarija, koji smo opisa
li u drugom poglavlju, ispitivali smo koliko dobro medicinske se
stre mogu da sakriju negativne emocije koje oseaju pri gledanju
filmova koji prikazuju amputacije i opekotine. Njihova motivacija
da ovde uspeno lau bila je jako velika jer su mislile da e im na
eksperiment dati ansu da razviju vetinu koja e im biti potrebna
za suoavanje sa ba takvim neprijatnim scenama tokom njiho
vog budueg posla. U jednom drugom naem scenariju dali smo
ispitanicima priliku da uzmu i zadre 50 dolara ukoliko mogu da
ubede ispitivaa kako nisu uzeli taj novac. Oni ispitanici koji nisu
uzeli novac mogli su da zarade deset dolara ukoliko bi ispitiva
poverovao njihovim recima da nisu uzeli 50 dolara. U naem poslednjem scenariju najpre smo identifikovali drutvena pitanja u
vezi sa kojima su ispitanici imali najjae emocije, a zatim smo ih
zamolili da opiu to svoje miljenje iskreno (i zarade deset dolara
ako im se poveruje) ili da tvrde suprotno od onoga to stvarno
misle (i zarade 50 dolara ako im se poveruje).
U naem najnovijem istraivanju dali smo nekim ispitanicima
da biraju da li e slagati ili kazati istinu, to je mogunost koju
312
Laganje
ljudi imaju i u stvarnom ivotu. Postoji mnogo razloga zbog kojih

neki ljudi odlue da ne lau, od kojih je jedan njihovo saznanje,
bazirano na ranijem iskustvu, da e ih gotovo uvek uhvatiti. Ako
bismo u uzorak ukljuili i takve jako loe lazove - ljude koji ne bi
lagali osim ako im rukovodilac eksperimenta ne kae da to ui
ne - to bi moglo neopravdano podii stepen otkrivanja. U go
tovo svim ranijim istraivanjima, bilo o interpersonalnoj prevari
ili poligrafskoj detekciji lai, ispitanicima nije bilo dozvoljeno da
izaberu da li da lau ili da kau istinu. Jedan izuzetak je studija
sa poligrafom koju su uradili Ginton, Daije, Elaad i Ben-akar,
opisana u sedmom poglavlju, u kojoj se moglo videti koji policajci
lau na testu podobnosti za unapreenje. Stif, Korman, Krizek i
najder7 su na slian nain znali koji su studenti varali na testu.
Bredli8je takoe dozvolio ispitanicima da izaberu da li e lagati ili
rei istinu u svojoj studiji sa detektorom lai.
Jo jedna jedinstvena karakteristika naih skoranjih eksperi
menata je ta to smo ispitanicima rekli da e biti kanjeni, a ka
zna je bila poprilina, ukoliko ispitiva oceni da lau. I osoba koja
govori istinu a pogreno se proceni da lae, i laov koga otkriju
- dobie istu kaznu. Tako smo prvi put u istraivanju laganja do
bili situaciju u kojoj i onaj koji govori istinu i onaj koji lae moe
da se uplai - da mu nee verovati ako govori istinu, odnosno
da e ga uhvatiti ukoliko lae. Ako se samo laov moe uplaiti
da e ga optuiti da lae, zadatak je previe lak za lovca na lai, a
takav rezultat je beznaajan za veinu ivotnih situacija. A ako se
ni laov ni onaj koji govori istinu ne plae kazne, istraivanje bi
imalo veoma mali znaaj za lai koje se deavaju u svetu krivinih
postupaka ili nacionalne bezbednosti, a kamoli kod branih raz
mirica, sukoba izmeu roditelja i dece, itd.
Mada nai nedavni eksperimenti moda imaju veu validnost
od naih ranijih studija, ili od veine istraivanja o interperso
nalnoj prevari ili poligrafskoj detekciji lai dostupnih u literaturi,
rezultati koji govore o sposobnosti da se otkrije la nisu bili zna
ajno drugaiji. Veina osoba koje su videle video-trake i donele
svoj sud postigla je uspeh na nivou sluajnosti ili tek neto iznad
toga. Do sada smo ispitali hiljade ljudi i - uz samo etiri izuzet
N ovi rezultati
313
na sluaja - profesionalci iz sistema krivinog gonjenja (policija,

advokati, sudije), iz obavetajnih slubi i psihoterapeutske prakse
takode su imali jedva neto bolji uinak od sluajnog pogaanja.
Jedan izuzetak je grupa policajaca koje su izabrali njihovi nadre
eni kao eksperte u tom poslu, od kojih je svaki naknadno po
haao jednonedeljnu obuku za uoavanje bihejvioralnih znakova
prevare. Oni su veoma dobro uoavali kada je neko iznosio lano
miljenje o neemu.
Pre nego to razmotrimo zato su ljudi toliko neuspeni u otkri
vanju lai, razmotrimo i neka ogranienja naih istraivanja koja
su nas mogla navesti da potcenimo ljudsku sposobnost otkrivanja
lai na osnovu ponaanja. U velikom broju sluajeva, posmatrai
koji su donosili procenu ko lae, a ko govori istinu, nisu imali
vitalnog interesa koji im je visio o koncu, to bi moda uticalo na
tanost procenjivanja. Nismo im ponudili viu platu ukoliko budu
uspeniji. A hvatanje laova nije nudilo nikakvu intrinzinu na
gradu, budui da veina ljudi ne zarauje za ivot hvatajui laove.
Ovo ogranienje razmotrili smo u naim9 studijama, a analizirali
su ga i drugi u svojim radovima,10 u kojima se radilo sa profesio
nalcima koji se svakodnevno bave hvatanjem lai. Zakljuili smo
da istraivai iz Federalnog istranog biroa, Centralne obavetajne agencije, Biroa za alkohol, duvan i vatreno oruje, Agencije za
borbu protiv narkotika, kao i psihijatri - sudski vetaci, slubenici
carine, policajci, sudije redovnih sudova i advokati ne postiu re
zultate mnogo bolje od sluajnih pogaanja.
Moda bi tanost bila vea da su oni koji donose odluke, umesto pasivnih posmatraa, bili u poloaju da postavljaju pitanja. Ne
mogu da iskljuim ovu mogunost, iako sumnjam da bi se tako
desilo. Neophodnost da jo i postavljate pitanja moe da vam
skrene panju sa obrade informacija o osobi koju procenjujete. Iz
tog razloga, kod mnogih ispitivanja, jedna osoba postavlja pitanja,
dok druga pasivno sedi sa strane i slua odgovore osumnjienog.
Bilo bi zanimljivo da u naim ispitivanjima angaujemo profesi
onalne ispitivae da postavljaju pitanja, a da zatim proverimo da
li e oni koji vide takve video-snimke biti taniji nego to je to do
sada bio sluaj.
314
Laganje
Nai posmatrai nisu poznavali one koje procenjuju, a mogli bi

smo pretpostaviti da bi takva bliskost poveala tanost. Naravno,
postoje mnoge situacije u kojima se procene o laganju donose bez
prethodnog poznavanja osobe koju procenjujemo, tako da su nai
eksperimenti znaajni makar za takve sluajeve. No, ja sumnjam
da poznavanje nekoga uvek dobro doe pri otkrivanju lai. Mada
nam ono moe ponuditi predznanje na osnovu koga emo odba
citi osobena ponaanja, to sve ide uz odreenu cenu. Mi obino
dosta ulaemo u svoje odnose sa prijateljima i kolegama, tako da
elja da zadrimo te odnose moe da nas dovede u situaciju u ko
joj smo ve postali slepi za obrasce ponaanja koji mogu ugroziti
te odnose. Poverenje ini oveka osetljivim i podlonim obmani,
poto se u tom procesu smanjuje uobiajeni stepen obazrivosti, a
osobi sa kojom smo u kontaktu rutinski se daje povoljnija poetna
pozicija. Ukoliko smo u odnosu sa nekim, to moe da nas navede
da osetimo samopouzdanje u vezi sa sopstvenom sposobnou da
uoimo prevaru, ali to samopouzdanje moe samo po sebi da nas
uini ranjivijim. Poznavanje nekoga moe da bude dobrodolo
samo kada se odnosi na osobu kojoj imamo razloga da ne verujemo, i o kojoj smo ve nauili kako i kada izdaje na odnos.
U naim eksperimentima, posmatraima smo pokazali samo
nekoliko minuta od svakog intervjua pre nego to smo od njih
zatraili da donesu svoj sud. No, dui odlomci ne moraju sami
po sebi pomoi u otkrivanju lai. Mi jesmo uradili jednu studiju
u kojoj su prikazani odlomci bili dva puta dui, ali se tanost nije
poveala. Uz to, iz merenja ponaanja koja smo ranije obavili zna
mo da u ovim kratkim odlomcima postoje znaci prevare. Pa ipak,
ne moemo iskljuiti ovo ogranienje. Ako bismo ljudima dali
mnogo due odlomke - u trajanju od jednog ili dva sata - moda
bi bilo vie uspeha.
Neki kritiar bi mogao da se upita i da li je tanost bila toliko
niska zato to nismo dali dovoljno bihejvioralnih znakova pre
vare, no, kao to sam upravo pomenuo, u naim eksperimentima
to nije bio sluaj. Merenja pokreta lica, glasa i govora, koja smo
saradnici i ja izvrili, pokazuju da je mogu visok stepen tanosti - preko 80 procenata tanih klasifikacija o tome ko lae, a ko
N ovi rezultati
315
govori istinu. Mada su ta merenja zahtevala usporeno ponavljanje

snimaka, takoe znamo da su tane procene mogue i kada se
video-snimak posmatra u realnom vremenu. Mali procenat onih
koje smo izuavali postigao je tanost od 80 procenata ili veu, a
to su uspeli pri proceni vie od jednog scenarija, tako da je malo
verovatno da je njihov stepen uspenosti bio sluajan. A pronali
smo i nekoliko profesionalnih grupa koje su, kao grupe, bile vrlo
uspene u procenjivanju laganja. Pripadnici Tajne slube SAD ve
oma su tano otkrivali laganje o emocijama: nijedan od njih nije
postigao rezultat u opsegu sluajnog nagaanja ili ispod njega, a
jedna treina je bila uspena u preko 80 procenata sluajeva. Is
pitivai koji su posebno izabrani na osnovu svojih ranijih vetina,
posle nedelju dana obuke, pokazali su slian stepen tanosti u ot
krivanju lanih stavova prema neemu.
Mada je ulog kod lai koje smo mi ispitivali bio mnogo vei
nego u drugim istraivanjima o laganju, on svakako nije bio ono
liko visok koliko je to sluaj u mnogim krivinim postupcima ili
postupcima u kojima se radi o nacionalnoj bezbednosti. Mogu
e je da bi, da je ulog bio znaajno vei, video-snimci sadravali
mnogo vie oiglednih znakova prevare, to bi dovelo do mnogo
vie tanih odgovora. Ne mogu da iskljuim tu mogunost, mada
je, kako sam upravo istakao, bilo nekih profesionalnih grupa koje
su tano procenjivale nae snimke. Ostaje pitanje zato sve one
druge grupe nisu procenjivale tano.
Informacije su tamo, i neki ih mogu uoiti, mada ne i mno
gi. Pre nego to razmotrimo zato ogromna veina ljudi ima tako
skroman uinak, imajmo na umu jo jednu karakteristiku naih
eksperimenata koja je verovatno pomogla da rezultat bude bolji,
te nas je moda navela da precenimo, a ne potcenimo, nivo uspe
nosti. U svim naim nedavnim studijama rekli smo ispitanicima
da e 40 do 60 procenata ljudi koje e videti - lagati. U poetku
nismo davali ovu instrukciju i saznali smo da je grupa policajaca
ocenila da su svi koje su videli na snimku lagali, objanjavajui
nam kasnije da svi lau, naroito policiju. Znanje o tome koliki je,
otprilike, procenat laganja je prednost koju ljudi retko imaju, tako
da bi to trebalo da popravi uinak kod otkrivanja lai. Vie u rei
o ovome neto kasnije.
3i6
Laganje
Iako, dakle, priznajem da se iz naih dokaza ne mogu izvui do

voljno vrsti zakljuci, ipak dodajem da nae video-trake sadre
bihejvioralne znake prevare, koje neki ljudi mogu tano prepo
znati, mada veina ne moe. U cilju ove diskusije, sada emo uzeti
da je ovo dokaz kako i u stvarnom ivotu veina ljudi - velika
veina - ne moe, na osnovu neijeg ponaanja, da otkrije lai u
kojima je ulog visok. Pitanje koje ja ovde postavljam jeste: zato
svi ne moemo da budemo bolji u tome? Nije tano da nas nije
briga. Istraivanja javnog mnjenja ponovo pokazuju da je iskre
nost meu pet glavnih osobina koje ljudi ele da vide kod svojih
voa, prijatelja ili ljubavnika. A svet zabave je pun pria, filmova i
pesama koje opisuju tragine posledice izdaje.
Moje prvo objanjenje zato su ljudi tako neuspeni u hvatanju
lai jeste da nas na evolucioni razvoj nije valjano pripremio da
budemo dobri u hvatanju laova, niti da budemo uspeni laovi.
ini mi se da okruenje naih predaka nije nudilo puno prilika za
la sa kojom se moe izvui, a kazna je za onog ko je bio uhvaen
u lai verovatno bila surova. Ako je ova spekulacija tana, moda
nije bilo prirodne selekcije za one ljude koji su bili neobino talentovani za hvatanje laova ili za smo laganje. Fosilni ostaci nam
ne kau mnogo o drutvenom ivotu, tako da moramo spekulisati
kakav je bio ivot lovaca i sakupljaa plodova. Ovome mogu da
dodam sopstveno iskustvo od pre trideset godina, kada sam radio
sa pripadnicima nepismene kulture na nivou kamenog doba - u
mestu koje se danas zove Papua Nova Gvineja.
Nije bilo soba sa vratima i bilo je vrlo malo privatnosti u tom
malom selu u kome su se svi poznavali i svi viali jedni druge sva
kog dana. Lai bi najee otkrivala sama osoba koja je bila meta
laganja, ili neko drugi kada bi uoio radnje koje su u suprotnosti
sa tom lai, ili bi one bile otkrivane zahvaljujui drugom fizikom
dokazu. Preljuba je bila aktivnost koja se esto pokuavala prikriti
laima u selu u kome sam iveo. Takve lai su se razotkrivale ne
tako to su uroenici tumaili ponaanje preljubnika dokje tvrdio
da je nevin, ve tako to bi se spotakli o njega u bunju.
Moda bi lai o uverenjima, emocijama i planovima mogle da
prou bolje, tj. neprimeeno u takvom okruenju. No, neke od
Novi rezultati
317
tih lai bi na kraju dovele do jednog ili nekog drugog postupka, a

onda bi se primenio moj argument o tome koliko je teko da sakrijete ili falsifikujete radnje u okolini u kojoj nema privatnosti.
U drutvu u kome je opstanak pojedinca zavisio od saradnje
sa drugim stanovnicima sela, gubitak reputacije zbog toga to ste
uhvaeni u lai sa visokim ulogom mogao je da znai smrt. Niko
ne bi saraivao sa nekim za koga se zna da je uestvovao u oz
biljnim laima. Taj neko ne bi mogao lako da menja suprunike,
poslove, ili da se preseli u drugo selo.
U poglavlju o prevari kod ivotinja, eni i Sejfart11 iznose vrlo
sline tvrdnje. Znaajno ogranienje koje oteava laganje
... nastaje iz drutvene strukture vrste. ivotinje koje ive u stabilnim dru
tvenim grupama suoavaju se sa posebnim problemima pri pokuaju ko
munikacije u kojoj v araju ... Meu drutvenim ivotinjama signali prevare
verovatno bi morali da budu suptilniji i da se javljaju rede kako bi proli
nezapaeno. Jednako vano, ukoliko ivotinje ive u drutvenim grupama
u kojim a je neki stepen saradnje neophodan za opstanak, potreba za saradnjom moe da sm anji uestalost davanja nepouzdanih signala."
Posedovanje neke posebne vetine za otkrivanje lai (ili samo

laganje) u takvim okolnostima ne bi imalo veliku adaptivnu vrednost. Ozbiljne lai sa velikim ulogom verovatno se nisu javljale
tako esto - zato to su pruale ograniene anse po velikoj ceni.
Kada se sumnjalo ili otkrilo da neko lae, to se verovatno nije ra
dilo kroz procenu njegovog ponaanja. (Primedba: usmerio sam
se samo ka laima unutar grupa; svakako, lai se mogu javiti i
izmeu grupa, a njihova cena i otkrivanje mogu da idu sasvim
drugaijim putem.)
Iako postoje altruistike lai, u ovoj diskusiji sam se manje ba
vio prijateljskim laima, laima koje se javljaju kada jedna osoba
stekne prednost, esto na utrb osobe koja je meta laganja. Kada
se prednost stekne tako to se prekri pravilo ili oekivanje, to
zovemo varanjem. Laganje je ponekad potrebno da bi se uspelo u
varanju, ali je uvek potrebno da bi se sakrilo ono u emu se varalo.
Prevareni ljudi, tipino, ne vole to su prevareni i motivisani su
da razotkriju lai koje je druga strana koristila. No, mala je vero-
3i 8
Laganje
vatnoa da se varanje javljalo dovoljno esto kod naih predaka

da bi to rezultiralo prednou za one koji su bili neobino veti
da primete la. A, kako sam izneo ranije, verovatno je bilo toliko
malo privatnosti da bi se varalice otkrile na drugi nain, tako da
se njihovi prestupi nisu raspoznavali na osnovu njihovog ponaa
nja. Biolog, Alan Grafen12je napisao:
Varanje mora da ima dovoljno nisku uestalost da bi signalizacija ostala u
osnovi iskrena. Poto se poiljaoci signala maksimalno uvebaju, sledi da
postoji samo vrlo ogranien broj situacija u kojim a varanje ima svoje pred
nosti. Moda su poiljaoci signala, kojim a varanje donosi korist, u manjini,
ili se poiljaocu signala isplati da vara samo u malom broju sluajeva...
Varanje se oekuje kod evoluciono stabilnih signalnih sistema, ali sistem
moe da bude stabilan samo ako postoji razlog zato se u veini situacija
varanje ne isplati. Primeri varanja dodaju neku vrstu poreza na znaenje si
gnala. Centralna injenica u vezi sa stabilnim signalnim sistemima je iskre
nost, a obezvreivanje znaenja signala varanjem mora biti ogranieno da
bi se odrala stabilnost sistema (str. 533).
Na osnovu ovakvog naina razmiljanja, signali varalica, koje

bih ja nazvao laima, trebalo bi da imaju malu uestalost. Nala
zi Kozmidesove i Tubija13 nagovetavaju da je kod nas evoluirala
osetljivost prema krenju pravila, tako da ne nagraujemo varali
ce, to moe objasniti zato se varanje ne javlja tako esto. No, nai
rezultati ukazuju na to da verovatno neemo moi uhvatiti vara
lice samo na osnovu nae sposobnosti da uoimo la na osnovu
njihovog ponaanja, ve pre drugim sredstvima.
Da rezimiram raspravu: okruenje naih predaka nije nas pri
premilo da postanemo lukavi lovci na lai. Oni koji su moda bili
vetiji u hvatanju laova na osnovu ponaanja imali su samo mi
nimalnu prednost u okolnostima u kojima su nai preci verovatno
iveli. Ozbiljne lai se verovatno nisu esto deavale zato to je ne
dostatak privatnosti drastino poveavao anse da se laov uhvati.
Takav nedostatak privatnosti takoe je znaio da su lai tipino
otkrivane kroz neposredno posmatranje ili suoavanjem sa dru
gim fizikim dokazima, pre nego oslanjanjem na procene ponaa
nja. Konano, u malom, zatvorenom drutvu, u kome mnogo toga
zavisi od saradnje, kada se lai otkriju - cena koju bi laov morao
da plati bila bi visoka i neizbena.
Novi rezultati
319
U savremenim industrijskim drutvima situacija je gotovo su

protna. Ima mnogo prilika da se slae; lako nam je da postignemo
privatnost - ima puno zatvorenih vrata. Kada nas uhvate - dru
tvene posledice ne moraju da budu tako tragine, jer moemo da
promenimo posao, suprunika, selo. Naruena reputacija ne mora
da nas prati. Ako ovako razmiljamo, vidimo da sada ivimo u
okolnostima koje ohrabruju laganje, umesto da ga obeshrabre;
lake moemo sakriti dokaze i aktivnosti, ime raste i potreba da
se oslonimo na neije ponaanje kako bismo doneli sud. A na
evolucioni razvoj nije nas pripremio da budemo dovoljno osetljivi
na bihejvioralne znake koji su vani kod laganja.
Ako prihvatimo da nas evoluciona istorija nije pripremila da
otkrijemo lai iz ponaanja, zato onda ne nauimo kako da to
radimo tokom odrastanja? Jedna mogunost, a moje drugo obja
njenje, jeste da nas roditelji ue da ne identifikjemo njihove lai.
Njihova privatnost esto zahteva da ne otkriju deci ta tano rade,
kada to rade i zato to rade. Dok je seksualna aktivnost jedan oi
gledan primer takvih lai, postoje i mnoge druge aktivnosti koje
roditelji ele da sakriju od svoje dece.
Tree objanjenje jeste d, uopteno gledano, vie volimo da ne
uhvatimo laove zato to stav da verujemo nekome, a ne sumnja
mo u njega, obogauje na ivot, bez obzira na moguu cenu. Ako
stalno sumnjamo i iznosimo lane optube, to nije samo neprijat
no za nas koji sumnjamo, ve i znatno smanjuje anse da usposta
vimo intimne kontakte kod pronalaenja partnera, prijateljstva,
u odnosima na poslu. Ne moemo sebi priutiti da ne verujemo
prijatelju, detetu ili branom partneru kada oni zapravo govore
istinu, pa stoga radije greimo i ponekad poverujemo laovu. Verovanje drugima nije samo neto to se od nas zahteva - ono ini
na ivot lakim. Kakve veze ima tb je cena toga da neemo uoiti
ponekog ko zloupotrebljava nae poverenje, kad ionako moda
nikada neemo saznati za to. Takvog spokoja uma odriu se samo
paranoine osobe i moda oni koji ive rizino - ako nisu stalno
na oprezu neko ih moe izdati. U skladu sa ovom formulacijom,
mi smo pronali preliminarne dokaze da zlostavljana deca, koja
ive u institucionalnom okruenju, tanije od druge dece otkrivaju
lai na osnovu ponaanja (Burgental, enum, Frank i Ekman)14.
320
Laganje
Do sada sam opisao tri razloga zato ne hvatamo one koji lau:
na evolucioni razvoj nas nije pripremio na to; nai roditelji nas
nisu nauili kako da ih uhvatimo u lai; i vie volimo da verujemo
drugima, a ne da budemo sumnjiavi. Moje etvrto objanjenje
jeste da mi esto elimo da nas obmanu, da smo u tajnom spora
zumu sa lai, nevoljno, zato to postoji ulog zbog koga ne elimo
saznati istinu. Razmotrimo dva primera iz suprunikih odnosa.
Moda nije u interesu majke koja ima veoma malu decu da razot
krije la svog mua, koji krije svoje neverstvo, naroito ako njegov
novac i dalje dobijaju ona i deca, a ne ljubavnica. Preljubnik ne
eli da ga uhvate, tako da oboje imaju interes da se la ne otkrije.
Slina logika vai za sledeu, vie altruistiku la i sporazumno
verovanje. ena pita svog mua: Da li je na zabavi bila neka druga
ena koja ti je bila privlanija od mene? On lae kada tvrdi da je
ona bila najprivlanija, a nije. On ne eli da je uini ljubomornom
i ne eli situaciju u kojoj e morati da se suoi sa takvim njenim
oseanjima, dok ona eli da veruje kako je bila najlepa.
Kod nekih sporazumnih lai, meta laganja, koja eli da veruje
laovu, moda nee imati korist od lai ili e ta korist biti krat
kog veka. Setimo se, jo jednom, moda najgoreg primera u ovom
veku - mete koja veruje laovu koji je nameravao da joj nane
se zlo. Mislim na sastanak izmeu britanskog premijera Nevila
emberlena i Adolfa Hitlera, nemakog kancelara, koji je odran
15. septembra 1938. i koji sam opisao na poetku ove knjige. Zato
je emberlen verovao Hitleru? Nisu verovali svi: bilo je mnogo
ljudi u opozicionoj partiji u Velikoj Britaniji, ali i na drugim mestima, koji su shvatili da Hitler nije ovek od rei. Kako verujem,
emberlen je nenamerno uestvovao u Hitlerovoj lai zato to
je morao da mu veruje. Da je emberlen prozreo Hitlerovu la
morao bi se suoiti sa injenicom da njegova politika poputanja
dovodi njegovu dravu u stranu opasnost. Poto je morao da se
suoi sa tom injenicom svega nekoliko nedelja kasnije, moemo
se zapitati zato ve tokom susreta emberlen nije shvatio da ga
Hitler lae. To bi bilo racionalno, ali ne i psiholoki. Veina nas
funkcionie po nepisanom pravilu da odlaemo sve to je vrlo ne
prijatno, a to moemo uraditi i tako to emo smiljeno prevideti
greke jednog laova.
Novi rezultati
321
Kao takva meta lai, emberlen nije bio jedinstven sluaj. Mete
laganja esto voljno i nehotino ele da veruju laovu. Isti motiv nespremnost da se prihvati da dolazi katastrofa - objanjava zato
poslovni ovek, koji je grekom zaposlio proneveritelja, dosledno
proputa da vidi znake pronevere. Racionalno gledano, to pre ot
krije prevaru - to bolje, no, psiholoki, takvo otkrie e znaiti da
se mora suoiti na samo sa gubicima kompanije ve i sa sopstvenom grekom da je zaposlio takvog nitkova. Slino tome, svi osim
prevarenog branog partnera mogu znati ta se deava. Ili, preadolescent koji koristi jake droge moe biti uveren da njegovi roditelji
garantovano znaju ta se deava, dok se roditelji nehotimice trude
da ne vide lai koje bi ih naterale da se suoe sa mogunou da
su bili neuspeni kao roditelji i da im sada predstoji strana borba.
Kratkorono nam je gotovo uvek bolje da saraujemo sa lai, ak i
ako to znai da e sutradan posledice biti kudikamo tee.
Motivi koji navode metu laganja da ne uhvati laova bili su oi
gledni kod hapenja slubenika CIA Oldria Ejmsa 1994. godi
ne. Prethodnih devet godina Ejms je davao KGB-u informacije
o svim Rusima koji su saraivali sa CIA, nakon ega je puno tih
Rusa ubijeno. Ejms nije bio skroman ovek: rasipniki je troio
novac koji je dobijao od KGB-a, kupivi kuu i automobil koji
su bili mnogo skuplji nego to bi on mogao da priuti od svoje
plate. Sendi Grajms, kontraobavetajni agent CIA, koja je kona
no uhvatila Ejmsa, opisala je svoj rad na sledei nain: ovekova
najvea nagrada, njegova najvanija pobeda je istovremeno i nje
gov najgori poraz... Kada uhvatite pijuna, to oigledno znai da
ste imali problem u svojoj slubi: zato ga niste uhvatili ranije?!
Peto objanjenje zasniva se na zapisima Ervinga Gofmana.15
Nas vaspitavaju da budemo utivi u naim interakcijama, a ne
da krademo informacije koje nam drugi ne daju. Prilino tipian
primer za ovo jeste kada nesvesno skrenemo pogled ako neko
s kim razgovaramo pone da isti ui ili aka nos. Gofman bi,
takoe, tvrdio da pogrena poruka ponekad moe biti drutve
no vanija od istine. To je prihvaena informacija, ona za koju je
osoba koja je izgovara spremna da prihvati odgovornost. Kada na
pitanje: Kako ste jutros? sekretarica koja se osea oajno zato
to se prethodne noi svaala sa muem odgovori: Odlino!, ta
32.2
Laganje
pogrena poruka moe biti bitna za njenu interakciju sa efom.

Ona mu kae da e uraditi svoj posao kako treba. On za istinitu
poruku - da je ena oajna - moda i ne eli da zna dok god to ne
utie na njen uinak na poslu.
Nijedno od objanjenja koja sam ovde ponudio ne moe da
objasni zato veina zaposlenih u sistemu krivinog gonjenja i
obavetajnim agencijama tako slabo uspeva da identifikuje laove
na osnovu njihovog ponaanja. Ispitivai u policiji i kontraobavetajnoj slubi ne zauzimaju stav poverenja prema osumnjienima,
ne uestvuju dobrovoljno u prevari, a i spremni su da ukradu in
formaciju koja im se ne daje. Zato onda ne postiu bolje rezultate
u identifikaciji laova na osnovu ponaanja? Verujem da je njihov
hendikep visoka polazna stopa laganja i neadekvatna povratna
informacija. Veina ljudi sa kojima oni imaju posla verovatno ih
lae. Oni sa kojima sam razgovarao procenjuju daje polazna stopa
laganja oko 75 procenata. Tako visoka polazna stopa nije optimal
na ukoliko ispitivai treba da naue i budu spremni za otkrivanje
suptilnih bihejvioralnih znakova laganja. Suvie esto cilj ovih
ljudi nije da razotkriju laova, ve da sakupe dovoljno dokaza i
strpaju laova iza reetaka. A kada pogree i saznaju da je neko
nepravedno kanjen - ta povratna informacija dolazi prekasno da
bi njihova pogrena procena mogla da se ispravi.
Ovo moda znai da bi, ako izloite ljude nioj polaznoj uestalosti laganja od oko 50 procenata, i ako im date korektivnu po
vratnu informaciju posle svake procene koju naine, oni na kraju
mogli nauiti kako da tano identifikuju lai na osnovu ponaa
nja. Trenutno planiramo takav eksperiment. Ne oekujem da e
tanost dosegnuti 100 procenata i zato ne verujem da procene o
tome ko lae treba da se prihvataju kao dokazi na sudu. No, takve
procene ipak mogu da nam ponude vru osnovu da, makar na
poetku, odluimo koga emo dodatno ispitati, kao i kada emo
postaviti vie pitanja kako bismo razjasnili zato se dogodilo ne
to udno u ponaanju ispitanika.*
* Vei odlom ak iz prvog dela ovog poglavlja pojavio se u poglavlju koje sam napisao za
knjigu S eanje na sv akod n ev n e i em ocion aln e d o g a a je (M em ory f o r E veryday a n d E m o
tion al Events), ur. N. L. Stain, P. A. Ornstein, B. Tversky i K. Brainerd (Hillsdale, New Jersey:
Lawrence Erlbaum Associates, 1996). Drugi deo poglavlja objavljen je u asopisu Social
R esearch, 63 (3) (jesen 1996): 8 0 1 -1 7 .
XII
Mikroekspresije, suptilne i opasne
facijalne ekspresije
S ta je najvanije
Tokom sedm ogodinjeg perioda nakon 2001. identifikovali
smo u naim istraivanjim a najznaajnije znake prevare i razvili
m etode pom ou kojih m oem o obuiti ljude da ih prepoznaju.
Ovo je postalo mogue zato to smo, po prvi put, dobili fmansijska sredstva za nae istraivanje o laganju, to nam je om oguilo
da ispitam o m nogo vie ljudi nego ranije i da uradim o m nogo
sloenije i finije analize.
etrdeset godina sam dobijao stipendije od vlade za m oja
istraivanja neverbalnog ponaanja i emocija. M eutim , nisam
uspevao da dobijem podrku za predloene studije o tom e kako
ponaanje m oe da oda la, tako da sam tu m orao da se oslo
nim na lina sredstva. G odine 1990. pridruio m i se, i proveo tri
godine u mojoj laboratoriji kao postdoktorant, M ark Frank, bivi
izbacivao iz kafia, ija se disertacija na Kornelu bavila laim a pri
kockanju.
Sve se prom enilo posle 11. septembra. Prvi put odsek naeg
M inistarstva odbrane dao je sredstva za istraivanje prevare, to
nam je om oguilo da m erim o ponaanje stotina ljudi. Nita do
323
324
L a g a n je
ega sm o doli nije u koliziji sa onim to sam izneo u prethodnim

poglavljima, ali je sada nae znanje vee.
Z nao sam da prim enjena istraivanja koja izvode naunici po
pravilu ne uspevaju da zainteresuju one koji bi trebalo da budu
poslednji korisnici rezultata, u ovom sluaju - vladu. eleo sam
da izbegnem situaciju u kojoj bi sredstva za nae studije zavrila
u onom e to se u krugovim a odbrane zove dolina sm rti, to je
konano odredite za rezultate istraivanja koje niko nikada ne
iskoristi. Uinilo mi se da je reenje da na sam om poetku uklju
im klijente i zam olim ih da nam pom ognu u nacrtu istraivanja.
Pozvao sam slubenike snaga reda i obavetajne agente iz Sjedi
njenih Am erikih Drava, Velike Britanije i Izraela u Vaington,
na dvodnevni sastanak sa M arkom Frankom i sa m nom , kao i
sa m ojom koleginicom M orin OSaliven1, kako bism o isplanirali
nau novu studiju o prevari.
Eksperim enti, koje sm o zajedno napravili, jedinstveni su u
istoriji istraivanja o prevari, bez obzira na to da li su ispitivane
fizioloke reakcije, kao u studijam a sa poligrafom , ili je posm atrano ponaanje osobe. Povezali smo istraivanje naih subjekata sa
vitalnim iskustvima koja su oni imali u prolosti ili koja bi mogli
da im aju u budunosti.' Nism o izabrali sluajan uzorak" iz p o p u
lacije, ve ljude kojim a je bilo jako vano ono to e raditi u naem
eksperim entu i koji su brinuli kako e posle uspenog ili neuspenog laganja ili govorenja istine izgledati u sopstvenim , ili u oim a
ljudi koji su im vani. Nism o sluajno odredili ko e da lae, a ko
da govori istinu zato to smo ve znali da e razliiti ljudi ionako
sami odluiti da li da lau ili da kau istinu. O ni koji izaberu da
* U mojoj prvoj studiji (poglavlje 3) ova veza je postojala poto su studentkinje visoke
kole za medicinske sestre m orale da se suoe sa uznem irujuim scenam a iz bolnice, a
znale su da ih to oekuje na njihovom poslu. Uinili sm o eksperim entalnu situaciju rel
evantnom za njihov proli i budui ivot u jednom od kasnijih eksperim enata (poglavlje
11), u kom e su ljudi lagali ili govorili istinu o svom miljenju, a koje je m oralo da bude
gledite koje su zduno podravali ili koje im je bilo vano. No, u narednom eksperim entu,
u kom e su lagali ili govorili istinu o tom e da li su uzeli novac, ovaj in je bio potpuno
nebitan za njihov prethodni ili budui ivot, kao to je bio sluaj sa gotovo svim ranijim
istraivanjima prevare koja su radili drugi naunici.
** Zapravo, veina istraivanja u psihologiji ne radi se na sluajnom uzorku ve na stu
dentim a osnovnih studija koji se dobrovoljno jave da uestvuju, to je obino i jedan od
uslova da izau na ispit.
M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp re sije
325
prekre pravilo i lau o tom e uvereni su da su sposobni da se izvu

ku. O ni koji su m anje sam ouvereni ne kre pravila jer oekuju da
e ih uhvatiti ako pokuaju da se izvuku. Dozvolili smo ispitanici
m a u naem istraivanju da sami odlue - da li e lagati ili govoriti
istinu, kao to ljudi to ine u stvarnom svetu, sa svim psiholokim
posledicam a koje takav izbor podrazum eva.
Ulog, naroito kad je u pitanju kazna, bio je onoliko visok ko
liko su to mogle da nam dozvole univerzitetske komisije iji je
posao da tite ljude od zloupotrebe u eksperim entim a u kojima
uestvuju. Za razliku od svih prethodnih istraivanja, osim naih,
svi su znali da e biti kanjeni ukoliko policajac koji ih intervjuie
proceni da nisu govorili istinu. Kao u stvarnom ivotu, osoba koja
je govorila istinu, a ocenjeno je da lae, im ala je isti tretm an kao i
uhvaeni laov.
Za eksperim ent smo prikupili uesnike koji su bili lanovi
politiki aktivnih grupa. Nism o ih pitali da li su nekad prekrili
zakon, ali m orali su duboko da veruju u stvar za koju se borila
njihova grupa - ukljuujui i to da opravdaju ekstrem no ponaa
nje kako bi se ostvarili ciljevi za koje se grupa zalae. Pruili smo
im m ogunost da otvore zapeaeni koverat adresiran na njihovu
rivalsku politiki aktivnu grupu. Sami su mogli odluiti da li e
iz koverte uzeti novac, inae nam enjen njim a om raenoj grupi.
Ako bi uspeli da ubede policajca, koji ih je naknadno ispitivao,
da nisu uzeli taj novac, njihova grupa bi dobila i taj novac, a oni
lino bi dobili i odreenu dodatnu naknadu. Takoe su mogli iza
brati da ne uzm u novac iz koverte. Ako bi ubedili ispitivaa da su
ipak uzeli novac, njihova grupa bi dobila neto novca, suparnika
grupa bi takoe dobila neto novca, a i oni bi dobili neto novca
za sebe lino - ali ipak m anje nego to bi dobili da su pokuali da
uzm u novac iz koverte. No, ako bi ispitiva ocenio da lau, bez
obzira na to ta su zapravo uradili, oni ne bi dobili nikakav novac,
protivnika grupa bi dobila deo novca, a oni lino bi se suoili sa
vrlo neprijatnom fizikom kaznom.
M erili smo svaki oblik vidljivog ponaanja koji moe da se posm atra kod vie od stotine ispitanika: facijalne pokrete, pogled,
pokrete glave, gestikulaciju, rei koje su izgovarali i karakteristike
32
L a g a n je
njihovog glasa dok su to inili.* Statistika analiza je iznedrila dva

vana rezultata koje nism o mogli da dobijem o na osnovu naih
preth o d n ih studija. Najpre, postignut je veoma visok nivo tanosti, od oko 90 procenata, o tom e ko je lagao, ali samo onda kada
smo izvrili viestruka bihejvioralna merenja. Posm atran pojedi
nano, nijedan izvor inform acija - lice, telo, glas, govor, tem pera
tura koe - nije dao tako dobre rezultate. D rugi rezultat bio je da
je najznaajniji pojedinani bihejvioralni izvor, koji je sam po sebi
om oguavao tanost veu od 70 procenata, bila facijalna ekspre
sija. Ovo se potvrdilo u jo jednoj slinoj studiji. Kao i u naim
ranijim istraivanjim a, m nogi od ovih izraza lica javili su se na
m ikronivou - tj. pojavili bi se na licu i nestali za m anje od pola se
kunde. Nalaz da takve m ikroekspresije postoje, i da se javljaju na
licu kada ljudi lau, potvrdila je i jedna grupa istraivaa nezavi
sno od nas.2 Zanimljivo, neki od laova koji su pokazivali ovakve
m ikroekspresije u naoj studiji izjavili su kasnije da su pokuali
da sakriju izraze svog lica kako bi prevarili ispitivaa - no to nisu
uspeli kod mikroekspresija.
M ikrofacijalne ekspresije
Ove veom a kratke facijalne ekspresije - koje traju od etvrtine
do polovine sekunde - nastaju i nestaju toliko brzo da ih m oete
propustiti ako trepnete. ak i bez treptanja, nae istraivanje je
pokazalo da veina ljudi ne prim eti inform acije koje se nalaze u
m ikroekspresijama. Prvi put sm o otkrili te m ikroznake kada smo
analizirali usporeni snim ak intervjua sa psihijatrijskom pacijentkinjom Meri, koja je skrivala svoj duevni bol kako bi joj dozvolili
da provede vikend van bolnice i tim e dobije priliku da se oslobodi
nadzora i poini samoubistvo. Kada smo gledali film u realnom
vrem enu, ona je izgledala sasvim norm alno; tek su je m ikroek
spresije u usporenom snim ku odale.
* Prikupljanjem i analizom podataka rukovodio je M ark Frank; nakon to sm o zavrili
nacrt studije moj posao je vie bio da budem konsultant ili m lai partner. Takoe smo
merili i fiziologiju autonom nog nervnog sistema, ali smo, zbog problem a sa oprem om za
snimanje, u analizu mogli da uvrstim o sam o podatke o tem peraturi koe.
M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e kspresije
327
M ikroekspresije m ogu da se jave usled dva povezana, ali ipak

veom a razliita razloga: kao kod Meri, one m ogu da budu posledica nam ernog, svesnog prikrivanja, a m ogu da budu i proizvod
represije, kod koje osoba koja pokazuje m ikroekspresiju nije svesna onoga to proivljava.* Nisam pronaao razliku u izgledu mikroekspresija, bilo da su one rezultat supresije ili represije.
esto, m ada ne i uvek, m ikroekspresija je veom a intenzivna i
m oe se u potpunosti uoiti du celog lica. U prvom izdanju ove
knjige opisao sam nae poetne pokuaje da nauim o ljude kako
da prepoznaju m ikroekspresije u realnom vrem enu. Zapanjio sam
se kada sam video da ljudi to m ogu da naue za manje od sat
vrem ena.
Sredstvo za obuku u prepoznavanju m ikroekspresija (Micro
Expression Training Tool - M ETT), koje sam napravio, prua dve
vrste obuke. U usporenom snim ku M ETT poredi i kontrastira
emocije koje se najee pobrkaju jedna sa drugom - ljutnja i o d
vratnost, strah i iznenaenje, strah i tuga - uz objanjenje po emu
se svaki par emocija razlikuje. METT, takoe, prua i priliku da
se proveba prepoznavanje mikroekspresija. U svakom segm entu
vebe pojavljuje se druga osoba. O na najpre nem a nikakav izraz
lica, a zatim se, sasvim kratko, pojavljuje facijalna ekspresija jed
ne od sedam emocija, nakon ega se lice odm ah vraa u poetno
bezizraajno stanje. Uenici m oraju da izaberu koja je od sedam
emocija bila ispoljena: ljutnja, strah, odvratnost, prezir, tuga, izne
naenje ili srea. Na ekranu se pojavljuje inform acija da li su p o
godili. Ukoliko ne uspeju, im aju pravo da ponovo biraju, sve dok
na kraju ne pogode. Pre nego to preu na sledeu kratkotrajnu
ekspresiju, ohrabrujem o uenike da zaustave snim ak ekspresije,
proue je, a zatim vie puta ponove snim ak dok ne naue da je
bez m nogo tru d a prim ete tokom vrlo kratkog pojavljivanja. U
standardnoj verziji M ETT-a uenicim a dajem o 21 prim er da tako
vebaju; u naprednoj verziji nudim o im 42 prim era za vebu.
M ETT sadri i testove prepoznavanja m ikroekspresija pre i p o
sle obuke. Uenici obino poveaju svoju tanost za 30 do 40 pro* Hagard i Ajzaks (Haggard & Isaacs) su prvi izneli nalaz o m ikroekspresijam a koje nas
taju usled represije; m i sm o bili prvi koji su ih pronali kod supresije.
328
L a g a n je
cenata, a m nogi od njih dostignu ukupan skor od 80 procenata, ili

bolji, posle sat vrem ena ili ak kraeg vrem enskog intervala. O va
kve rezultate smo imali kod razliitih grupa: am erikih studenata,
japanskih biznism ena, osoblja Amerike agencije za bezbednost
otadbine, Australijske savezne policije, i drugih.
Jedna ranija verzija M ETT-a bila je slina ovoj, ali je pokazivala
facijalnu ekspresiju sam o dveju od est etnikih grupa, koliko ih
im am o u trenutnoj verziji (koju zovemo M ETT2 kako bism o je
razlikovali od prve). O na je davala m anje m ogunosti za vebu.
Pa ipak, i ona je omoguavala napredak. Veina naih istraivanja
pokazala je i da ta prva verzija daje odline rezultate.
U seriji studija, koje sm o izveli M ark Frank, M orin OSaliven i
ja, koristili smo M ETT kao test, pokazivali m ikroekspresije i tra
ili od ljudi da, bez prethodne obuke, procene emocije koje su se
nakratko pojavljivale pred njima. Ispitanici su, takoe, videli i video-snim ke osoba koje lau ili govore istinu o svojim em ocijama,
m iljenjim a ili o tom e da li su uzeli novac. Jedini test koji je korelirao sa tanou u identifikaciji lai (a probali smo puno razliitih
testova linosti), bio je test tanosti u opaanju mikroekspresija.
Korelacija nije bila visoka - izm eu 0,20 i 0,30 - ali smo je stalno
dobijali i bila je statistiki znaajna. U naem zajednikom radu
saznali smo da su i studenti i lanovi Amerike obalske strae, koji
su imali obuku krau od jednog sata, uz pom o M ETT-a postizali
znaajno bolje rezultate u opaanju m ikroekspresija kod ljudi koji
lau.3
U jednoj drugaijoj studiji Rasel4 je sproveo M ETT obuku sa
pacijentim a obolelim od shizofrenije i sa kontrolnom grupom
norm alnih osoba. Kao to se moglo oekivati, u prethodnom testu
su norm alni pojedinci postigli bolje rezultate od shizofreniara.
Obe grupe su bile bolje posle obuke, ali su, opet, neshizofreniari
postigli bolje rezultate od shizofreniara. Upadljivo, shizofreniari su posle obuke bili jednako dobri kao neshizofreniari pre
obuke! A poto su autori koristili kam eru da snim a u koji deo
lica sa snim ka ispitanici gledaju, videlo se da shizofreniari posle
obuke gledaju u one oblasti lica koje su sadravale informacije, to
pre obuke nisu radili.5
M ik r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp resije
32 9
U poslednjih nekoliko godina pridruio m i se Dejvid Macum oto i poeo zajedno sa m nom da uestvuje u m nogim istrai
vanjim a koje u sada opisati. Pre vie od dvadeset pet godina ra
dio je kod m ene disertaciju o kulturnim slinostim a i razlikama
u prepoznavanju facijalnih ekspresija. Profesor duda sa crnim
pojasom i sopstvenom kolom, bivi am eriki olimpijski dudo
trener, kao i autor knjiga 0 dudu, Dejvid je udo od energije, i to
ne sam o kad je istraivanje u pitanju.
U jo uvek neobjavljenom istraivanju Dejvid i ja smo dobili
rezultat da su trgovaki putnici koji su proli kroz M ETT2 obuku
nekoliko nedelja kasnije bili uspeniji u svom poslu nego njihove
kolege koje nisu imale obuku.6
M akrofacijalne ekspresije
Svaka od sedam em ocija koje imaju univerzalnu ekspresiju ljutnja, strah, odvratnost, prezir, tuga, iznenaenje ili srea - moe
da bude vana pri otkrivanju lai, ali sam o ako je u neskladu sa
onim to se govori ili sa stavom koji je osoba koja govori zauzela.
Ako se facijalna ekspresija slae sa recim a ili optim stavom go
vornika, ona nije od znaaja za otkrivanje lai.
Koristim term in m akro za ekspresije koje na licu stoje dovolj
no dugo i m ogu lako da se vide i interpretiraju - obino od pola
sekunde do nekoliko sekundi. Nikoga ne treba da uim o kako da
prim eti i protum ai takve m akroekspresije, osim ako nem a m en
talni hendikep kao to su autizam ili shizofrenija. No, naa istrai
vanja su pokazala da veina ljudi obino ignorie facijalne ekspre
sije koje se ne slau sa izgovorenim reim a.7 Ne znam o da li ljudi
bukvalno ne prim euju ovakve ekspresije lica ili ih prim euju, ali
im ne pridaju nikakvu vanost pri procenjivanju. Na veinu, pre
svega, utiu izgovorene rei, pri em u oni sve neverbalne znake u
suprotnosti sa reim a prosto ne uzim aju u obzir.
330
L a g a n je
Suptilne ekspresije
Suptilne ekspresije su vrlo fini, siuni izrazi lica, koji se vide na
delu lica ili du celog lica, ali kod kojih je izraajnost jako mala.
Suptilne ekspresije se javljaju iz m nogo razloga. Emocija koju
osoba osea moe da bude veoma slaba. Takoe se javljaju ako
emocija tek poinje, a m ogu da se poveaju ukoliko se i emocija
pojaa. Suptilne ekspresije m ogu da se jave i pri snanim em o
cijama ukoliko osoba aktivno potiskuje em ociju pa se vidi samo
njena blaga manifestacija. Ne znam o da li je m ogue da iz same
suptilne ekspresije zakljuim o zato se ona javila - usled emocije
m alog intenziteta, emocije koja tek poinje ili manifestacije jake
emocije koja se samo delim ino ukazala.
Kako bih pom ogao ljudim a da uoe ove siune signale, pripre
mio sam m etod za obuku u opaanju suptilnih ekspresija (Subtle
Expression Training Tool - SETT). Nedavna studija, koju je oba
vio nezavisni tim istraivaa, pokazala je da je tanost u opaanju
stavki iz SETT testa u korelaciji sa tanou u otkrivanju lai o
emocijama, slinih onim a koje su u eksperim entu izgovarale studentkinje visoke kole za m edicinske sestre kako bi prikrile svoja
oseanja.8 Verujem da e SETT biti koristan pri uspostavljanju
empatije, ime e nadograditi efekte koje smo dobili uz pom o
METT-a. M ark Frank i ja smo upravo zavrili doraenu verziju
SETT-a (SETT2).
Otkrivanje opasnog ponaanja (D -kocka)

Pre vie od dvadeset godina am erika Tajna sluba m i je p o
zajmila film u kom e su bili snim ci pokuaja ubistava irom sveta,
u kojima je neko od okupljenih graana ili novinara snim ao n a
rod koji se tu naao kako bi pozdravio nekog politikog lidera. U
nekim sluajevima mogao sam da vidim lice ubice tokom pet do
dvadeset sekundi pre nego to bi otkrio oruje i pucao. Najbolje
sam m ogao da vidim Dona Hinklija, koji je 1981. pokuao da
ubije predsednika Regana, ali sam i u nekoliko drugih sluajeva
mogao da vidim lice atentatora.
M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e ek sp re sije
331
Nasilje (koristim taj term in u znaenju fizikih napada koji

im aju za cilj da izazovu fiziku povredu ili sm rt) se kod atentata
javlja sa predum iljajem , u drugaijim okolnostim a od onih kod
kojih postoji planiranje ali gde m eta nije politiar ili neka druga
slavna linost. Iako se nasilje sa predum iljajem javlja i kod ubistva lanova porodice, takve napade nije lako razdvojiti od onih
kod kojih nije bilo plana, tj. prethodne nam ere da se nasilno deluje. Umesto toga, obino neka svaa eskalira, a onda jedna ili obe
osobe izgube kontrolu i postanu nasilne.
Poto nisam im ao nikakav uzorak nasilnog ponaanja nastalog im pulsivno, nakon gubitka kontrole, zamolio sam profesio
nalne glum ce da odigraju scenu iz sopstvenog ivota u kojoj su
izgubili kontrolu i nekoga udarili. Pre nego to su poeli dao sam
im instrukciju da se zaustave i zadre u poloaju tipa nemoj me
udariti!, dakle sam o trenutak pre nego to zaista izgube kontrolu.
Gotovo devedeset glumaca, od kojih je bio jednak broj m ukaraca
i ena, pripadnika est etnikih grupa, od kojih su neki bili im i
granti - proizvelo je identinu facijalnu ekspresiju.
Dao sam instrukciju jednom glum cu da napravi razliku izm e
u ekspresije u kojoj je bilo predum iljaja i ekspresije nastale n e
planiranim gubitkom kontrole, kao i da napravi vie ljutitih, p re
zrivih i gadljivih ekspresija. N aknadno sam ih rasporedio u niz
od dvanaest fotografija koje su kasnije pokazane policajcim a iz
pet zemalja, zaduenim za ozbiljne zloine, od kojih dve nisu bile
zapadne. Policajce sm o upitali da li su ikada bili rtve ili svedoci
fizikog napada: gotovo svi su bili. O nda sm o ih pitali da li su
videli izraz lica poinioca neposredno pred izvrenje nasilnikog
ina i da li ga se seaju - preko 85 procenata njih jeste. One koji su
se seali tog izraza zamolili sm o da pogledaju ovih 12 fotografija
i procene da li su neki izraz lica videli pre napada sa predum i
ljajem i pre napada iz afekta. Stepen saglasnosti je bio visok, bez
obzira na zemlju iz koje je odreeni policajac dolazio.
Pokazali sm o nae rezultate drugim policajcim a koji istrauju
ozbiljne zloine i oni su sa entuzijazm om potvrdili da smo p ro
nali ono to su i oni ve viali. Dejvid M acum oto i ja sm o upravo
zavrili prvu verziju naeg m etoda za obuku u otkrivanju opasnog
ponaanja (Dangerous Demeanor Detector Training Tool), koji je
dostupan na internetu.
L a g a n je
332
M ere opreza
Iako m ikroekspresije uvek pokazuju sakrivene emocije, postoje
dva vana upozorenja. Prvo, nem a naina da iz m ikroekspresije
saznam o da li je sakrivanje nam erno ili osoba koja pokazuje takav
izraz zaista ne zna ta osea. Drugo, sakrivena emocija sama po
sebi ne dokazuje da je odreena osoba ve poinila ili nam erava
da poini prekraj. Kao i kod svake druge ekspresije emocija, ona
nam ne kae nita o uzroku, dogaaju koji ju je izazvao. Na prim er,
prikrivena ljutnja moe da se javi kod nekoga ko je sasvim nevin,
ali su ga grekom oznaili kao sum njivog i ispituju ga. Dalje istra
ivanje pitanja zato ispitanik pokazuje prikrivenu em ociju moe
nam pom oi da izbegnem o Otelovu greku: da pretpostavljam o
kako postoji samo jedan m ogui izvor koji je izazvao tu emociju,
a to je onaj koji se uklapa u predrasudu ispitivaa.
Jedna veom a zanimljiva upotreba m ikroekspresija moe da
bude donekle opasna. Prva emisija televizijske serije Lai me, u
kojoj sam ja nauni konsultant, prikazuje jednog zatvorenika amerikog nacistu - arijevca, koga ispituju. Ispitiva zna da je za
tvorenik podm etnuo bom bu u jednu crkvu koju poseuju Afroam erikanci, ali ne zna o kojoj je crkvi re, a zatvorenik ne odgovara
na pitanja. No, m ikroekspresija zadovoljstva koja se pojavila na
zatvorenikovom licu kada su m u pom enuli im e crkve koju FBI
nam erava da istrai rekla im je da se ne radi o pravoj crkvi. Nje
gova m ikroekspresija besa kada su m u pom enuli im e jedne druge
crkve sugerisala im je da upravo nju treba da pretresu. Rekli su mi
da se na Bliskom istoku koristi ista procedura kada ispituju osum
njienog o tom e gde je sakrio oruje ili priruni eksploziv.
Kada tum aim o suptilne ekspresije prvo pitanje je da li se radi
o znaku slabe emocije, jae emocije koja tek poinje ili fragm en
tu jake emocije koju ta osoba pokuava da sakrije. Ako je sup
tilna ekspresija nain na koji se odaje prikriveni strah, ljutnja ili
odvratnost, ispitiva m ora iskljuiti m ogunost da se te emocije
javljaju kao posledica injenice da je odreena osoba podvrgnuta
ispitivanju a da nisu dokaz laganja o dogaaju koji se istrauje.
M ik r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp re sije
333
Mere opreza kod razm atranja facijalnih ekspresija koje ukazu

ju na opasno ponaanje sasvim su drugaije. One upozoravaju da
moe doi do opasnosti, ali nisu i siguran dokaz da e se neto d o
goditi. Moe se desiti da e, ako samo obratim o panju na osobu
koja pokazuje opasan izraz lica, nasilni in biti spreen, m akar za
trenutak. D rugi problem je u tom e to m oda postoje i drugi opa
sni izrazi lica koje jo nism o otkrili: znam o kako da saznamo, ali
jo nism o dobili sredstva za dalja istraivanja. Takoe ne znam o
ni da li bi se opasni izrazi koje smo videli u naim istraivanjim a
videli i kod borca dihada ili bom baa samoubice: opet, znam o
kako da traim o, ali jo uvek nije uraeno takvo istraivanje.
Verovatno je najhitnija upotreba m ikroekspresija, suptilnih ek
spresija, a m oda ak i opasnih ekspresija, da se uspostavi odnos sa
osum njienim i obezbedi njegova saradnja. Sm atram d a je svako
sprem an da ispria svoju priu ako veruje da je slualac otvorenog
um a i eli da shvati. Dobijanje takvog poverenja osum njienog
bar delim ino obezbeuje postupak u kom e emo prim etiti ta
ta druga osoba osea, naroito ako obratim o panju na oseanja
kojih nije svesna ili koja delim ino prikriva.
Ako elite da nauite kako da prepoznate mikroekspresije,
suptilne i opasne ekspresije, posetite nau stranicu na internetu:
www.ekmangroup.com
Epilog
Sve ovo to sam napisao trebalo bi vie da pom ogne lovcima
na lai nego laovima. M islim da je lake popraviti neije um ee
da otkrije prevaru nego da je naini. Lake se ui ono to se razu
me. Nije potreban poseban talenat da se shvate moje ideje o tom e
kako se lai razlikuju. Svako ko je vredan m oe iskoristiti kontrol
nu listu za laganje iz poslednjeg poglavlja knjige i proceniti da li
e laov biti sklon da naini neku greku. N apredak u uoavanju
znakova prevare zahteva vie od pukog razum evanja onoga to
sam opisao; ta vetina m ora da se razvija kroz praksu. No, svako
ko posveti vrem e tom problem u, ko paljivo gleda i slua, ko trai
znake koje sam opisao u etvrtom i petom poglavlju - m oe da
se popravi. Mi smo, kao i neki drugi, obuavali ljude kako da p a
ljivije i tanije gledaju i sluaju, i veina ljudi je izvukla korist iz
toga. ak i bez takve form alne obuke ljudi m ogu sami da vebaju
kako da prim ete znake varanja.
M ada m oem o da organizujem o kolu za lovce na lai, kola za
laove ne bi im ala smisla. P rirodnim laovima ona nije potrebna,
a m i ostali nem am o potreban talenat da bism o od nje im ali neku
korist. P rirodni laovi znaju i koriste veinu stvari o kojim a sam
ovde pisao, m ada nisu uvek svesni tog svog znanja. D obro laganje
je poseban talenat, koji se ne stie lako. Da bi to postigao ovek
m ora da bude p rirodni glumac, da um e pridobiti i opiniti druge
svojim ponaanjem . Takvi ljudi su sposobni da bez razm iljanja
kontroliu svoje ekspresije i da na svog sagovornika ostave upravo
onaj utisak koji ele. Njima pom o nije previe potrebna.
335
336
L a g a n je
Takva pom o je potrebna veini ljudi, no, poto oni nem aju
priro d n i talenat za glum u - nikada nee nauiti da posebno d o
bro lau. Nita od onoga to sam rekao o tom e ta odaje la, a ta
ini da la deluje ubedljivo, nee im m nogo pom oi. ak moe da
uini stvari gorim za njih. Laganje ne m oete da popravite tako
to znate ta treba, a ta ne treba da radite. A ja iskreno sum njam
da veba moe znaajno da pom ogne. Samosvestan laov, koji je
isplanirao svaki potez dok ga je povlaio, bio bi kao skija koji
razm ilja o svakoj kapiji dok se sputa niz padinu.
Postoje dva izuzetka, dve lekcije o laganju koje m ogu da p o
m ognu svakom. Laovi treba da posvete vie panje tom e da do
kraja razrade i potpuno zapam te svoje lane prie. Veina laova
ne isplanira unapred sva pitanja koja im se m ogu postaviti, sve n e
oekivane dogaaje koji m ogu da se dese. Laov m ora unapred da
priprem i odgovore za m nogo vie m oguih situacija nego to e
ih biti. Ako m ora da na licu m esta, brzo i uverljivo, izmisli adekva
tan odgovor, konsistentan sa svim onim to je prethodno rekao i
sa onim to e m orati da tvrdi u budunosti, to zahteva m entalne
sposobnosti i prisebnost pod pritiskom , a to poseduje malo lju
di. Druga lekcija o laganju, koju je do sada svaki italac sigurno
nauio, jeste koliko je teko da laemo a da ne napravim o greku.
Veini ljudi uspe da drugi ne prim ete njihove greke samo zato
to se osobe koje su m ete njihove prevare ne trude dovoljno da ih
razotkriju. Veoma je teko spreiti da neka inform acija o laganju
procuri, kao to je teko ukloniti sve znake varanja.
Zapravo, nikad nisam pokuao da nekog nauim da bolje lae.
Moja procena da ne bih ni m ogao m nogo da pom ognem zasniva
se na logikom zakljuivanju, a ne na dokazim a. N adam se da sam
u pravu to vie volim da m oja istraivanja pre pom ognu lovcima
na lai nego laovima. Ne radi se o tom e da verujem kako je laga
nje inherentno loe. M nogi filozofi ubedljivo su pokazali da m a
kar neke lai m ogu da im aju m oralno opravdanje, a da potenje
ponekad moe da bude brutalno i surovo.1No, ja pre saoseam sa
lovcem na lai nego sa laovom. M oda zbog toga to moj nauni
rad predstavlja potragu za istinskim oseanjima ljudi. Zanim a me
i maska, no pravi izazov je da otkrijem pravu, iskrenu emociju
E p ilo g
337
ispod nje. Zadovoljstvo je videti kako se iskrene i lane ekspresije

razlikuju, otkriti da prikrivanje nije savreno, da lana ekspresija
sam o podsea na pravu, ali se od nje i razlikuje. Tako gledano,
prouavanje varanja je m nogo vie od sam og varanja. O no nam
daje priliku da prisustvujem o izuzetnoj unutranjoj borbi izm eu
voljnih i nevoljnih delova naeg ivota, da nauim o koliko dobro
m oem o kontrolisati spoljne znake naeg unutranjeg ivota.
Bez obzira na moje sim patije prem a hvatanju lai na utrb laga
nja, svestan sam da ni hvatanje laova nije uvek estitija aktivnost.
Prijatelj koji iz ljubaznosti prikriva koliko m u je dosadno bio bi
iskreno uvreen ukoliko bism o m u silom skinuli tu masku. Mu
koji se pretvara da se zabavlja kada m u ena loe prepria vic,
ena koja glumi da je zanim a kako je njen m u uspeo da p o p ra
vi neki kuni aparat - mogli bi da se oseaju zloupotrebljenim
ako se njihovo pretvaranje dovede u pitanje. A kod vojne prevare,
naravno, neiji nacionalni interesi m ogu da se poklapaju sa laljivevim, a ne sa interesim a lovca na lai. Na prim er, u Drugom
svetskom ratu, koja saveznika drava nije poelela da Hitler bude
prevaren kad je u pitanju m esto iskrcavanja saveznikih trupa - u
N orm andiji ili Kaleu?
I
dok je Hitler, svakako, im ao pravo da pokua prozreti la save
znika, hvatanje u lai nije uvek opravdano. Ponekad treba poto
vati nam eru, bez obzira na to ta se zaista misli ili osea. Hvatanje
u lai naruava privatnost, tj. pravo da se neke misli i oseanja
zadre za sebe. P rem da postoje situacije u kojim a je ovo opravda
no - krivine istrage, kupovina autom obila, pregovori oko potpi
sivanja ugovora, itd. - postoje i situacije u kojim a ljudi sm atraju
da imaju pravo da zadre lina oseanja i misli za sebe, ako tako
ele, kao i da oekuju da e se takva njihova odluka potovati.
Ne treba da samo altruizam ili potovanje neije privatnosti
nateraju upornog lovca na lai na razmiljanje. Ponekad je n e
kom bolje ako ga prevare. D om ainu je m oda bolje ako misli da
su se njegovi gosti dobro zabavljali; ena je srenija ako misli da
je ispriala alu kako treba. Pogrena poruka laova ne samo da
moe biti prijatnija, ve i korisnija od istine. Lana tvrdnja nekog
stolara da je dobro na pitanje njegovog efa: Kako si danas?
338
L a g a n je
nudi relevantniju inform aciju nego to bi to bio sluaj d a je odgo

vorio: Jo uvek se oseam grozno zbog sinonje svae kod kue.
Njegova la prenosi njegovu iskrenu nam eru da uradi posao kako
treba bez obzira na lini problem koji ima. Naravno, postoji cena
za varanje ak i u ovako dobronam ernim situacijama. ef bi m o
gao bolje regulisati stolarove aktivnosti toga dana kad bi znao
da je ovaj potresen. ena bi m ogla nauiti da bolje pria ale ili
odluiti da ih uopte ne pria ako prozre nevetu la svog mua.
No, verujem da je bitno da prim etim o kako ponekad hvatanje u
lai ugroava odnos, izdaje poverenje, krade inform aciju koja sa
razlogom nije data. Lovac na lai treba m akar da shvati kako je
otkrivanje znakova prevare drzak potez - koji m u omoguava da
neke stvari sazna bez dozvole, uprkos eljama druge osobe.
Kada sam poeo da istraujem prevaru, nisam m ogao da znam
ta u pronai. Tvrdnje su bile kontradiktorne. Frojd je tvrdio:
Onaj koji im a oi kojima gleda i ui kojima slua m oe da se uveri kako nijedan sm rtnik ne moe da sauva tajnu. Ako m u se usne
ne m iu, on aska vrhovim a prstiju; kroz svaku p o ru cure znaci
koji ga odaju.2 Pa opet, znao sam za m noge prim ere prilino uspenog laganja, a moje prve studije su pokazale da u otkrivanju
prevare ljudi postiu rezultate koji nisu znatno bolji od sluajnih
nagaanja. Psihijatri i psiholozi nisu bili nita bolji od drugih. Z a
dovoljan sam odgovorom koji sam dobio. Nism o ni savreni ni
nesavreni kao laovi, a otkrivanje prevare nije tako lako kako je
to Frojd tvrdio, ali ni nem ogue. Tim e stvari postaju sloenije, a
sam im tim i zanimljivije. Naa nesavrena sposobnost da laemo
je izuzetno vana, m oda i neophodna, za nae postojanje.
Razmislimo kakav bi bio ivot da svi m ogu savreno da lau ili
da niko ne m oe da lae. Najvie sam razmiljao o ovome u vezi sa
laima o emocijama, poto su to najtee lai, a emocije su glavni
predm et m og interesovanja. Kad ne bism o mogli da znam o ta
neko stvarno osea i kad bism o znali da to ne m oem o saznati, i
vot bi imao m nogo m anje smisla. Sigurni u svoje znanje da svaka
prikazana emocija moe da bude sam o varka sa ciljem da se neko
zadovolji, prevari, ili da se njim e m anipulie, pojedinci bi se pre
pustili slobodnim strujam a, a afektivnog vezivanja bi bilo m nogo
E p ilo g
339
manje. Razm otrim o na trenutak dilem u jednog roditelja ije bi

dete, staro sam o mesec dana, m oglo da prikrije svoje emocije i
lano ih prikae kao to to m oe veina odraslih. Svaki pla m o
gao bi da bude pla jednog vuka, a ne Crvenkape. Svi m i ivimo
svoje ivote u veri da postoji jezgro istinitih emocija, da veina
ljudi ne moe ili nee da nas prevari u vezi s tim kako se osea.
Kada bi bilo jednako lako poiniti izdaju koristei emocije a ne
ideje, kada bi ekspresije i gestovi mogli da se prikriju i falsifikuju
jednako dobro kao rei, na em otivni ivot bio bi osirom aen i
m nogo bism o se vie branili nego to je to zaista sluaj.
A kada nikad ne bism o lagali, kada bi osm eh bio sasvim pouz
dan znak, uvek tu kada osetim o zadovoljstvo, a nikad na licu bez
zadovoljstva, ivot bi bio siroviji nego to zaista jeste, a m noge
odnose bi bilo tee odrati. Ljubaznost, pokuaji da se stvari izgla
de, da se sakriju oseanja za koja elimo da nestanu - sve bi to
prestalo da postoji. Ne bi bilo naina da nas ne prozru, ne bi bilo
prilike za zlovolju ili vianje rana, osim kada sm o sami. Pomisli
m o sam o da im am o prijatelja, saradnika ili ljubavnika koji je u
pogledu em ocionalne kontrole ili prikrivanja jednak trom esenoj
bebi, dok je u svim drugim aspektim a - u pogledu inteligencije,
vetina, i tako dalje - jednak drugim odraslim osobam a. Sama
ideja je muna.
Mi, dakle, nism o potpuno providni kao deca, niti sm o savre
no prerueni. M oemo da laem o ili govorim o istinu, da prim etim o prevaru ili je previdim o, budem o zavedeni ili saznam o istinu.
Im am o izbor - to je u naoj prirodi.
Dodatak
Tabele 1 i 2 sum iraju podatke vezane za sve znakove koji uka
zuju na prevaru, opisane u etvrtom i petom poglavlju. Tabela 1 je
p rireena na osnovu bihejvioralnih znakova, a tabela 2 na osnovu
vrste inform acije koja se saoptava. Ukoliko italac eli da sazna
kakvu vrstu inform acija otkriva odreeno ponaanje trebalo bi da
pogleda tabelu 1, a ukoliko eli da zna kako se odreena vrsta in
formacije moe saoptiti putem odreene vrste ponaanja trebalo
bi da pogleda tabelu 2.
Prisetim o se da postoje dve vrste lai: sakrivanje i falsifikovanje. I tabela 1 i tabela 2 se bave iskljuivo sakrivanjem . Tabela 3
opisuje bihejvioralne znake koji ukazuju na falsifikovanje. Tabe
la 4 sadri kom pletan spisak lai.
341
L a g a n je
342
ta bela
ODAVANJE PRIKRIVENE INFORM ACIJE

(NA OSNOVU BIHEJV IO RA LN IH ZNAKOVA)
Informacija koja se otkriva
Znak prevare
Jezike omake
Mogu da budu vezane za specifinu emociju; m ogu da

propuste inform aciju koja nije povezana sa em ocijom
Tirade (govor p un fraziranja)
M ogu da budu vezane za specifinu emociju; m ogu da

propuste inform aciju koja nije povezana sa em ocijom
Indirektni govor
N epriprem ljena govorna strategija ili negativne emocije,

najee strah
Pauze i greke u govoru
Nepriprem ljena govorna strategija ili negativne emocije,

najee strah
Govor povienim tonom
Negativna emocija, verovatno ljutnja i/ili strah
Govor snienim tonom
Negativna emocija, verovatno tuga
Glasniji i bri govor
Verovatno ljutnja, strah i/ili uzbuenost
Sporiji i meki govor
Verovatno tuga i/ili dosada
Amblemi
M ogu da budu vezani za specifinu emociju; m ogu da

propuste inform aciju koja nije povezana sa emocijom
Smanjeni broj ilustratora
Dosada; nepriprem ljena govorna strategija ili vaganje svake

rei
Poveani broj m anipulatora
Negativna emocija
Brz i kratak dah
Nespecifina emocija
Znojenje
Nespecifina emocija
esto gutanje
Nespecifina emocija
Mikroekspresije
Bilo koja specifina emocija
Suzbijene ekspresije
Specifina emocija; ili m ogu samo da pokau kako je

specifina emocija prekinuta, ali ne pokazuju o kojoj emociji
je re
Aktivnost pouzdanih miia

lica
Strah ili tuga
Uestalo treptanje
Nespecifina em ocija
Rairene enice
Nespecifina emocija
Suze
Tuga, bol, nekontrolisani smeh
Pocrvenelo lice
Stid, sram ili ljutnja, m oda krivica
Pobledelo lice
Strah ili ljutnja
D od a ta k
343
TABELA 2
ODAVANJE PRIKRIVENE INFORM ACIJE
(NA OSNOVU VRSTE INFORM ACIJE)
Vrsta informacije
Bihejvioralni znak
Nepriprem ljena govorna strategija
Indirektni govor, pauze, jezike greke, sm anjeni

broj ilustratora
Neem ocionalne informacije (npr. injenice,

planovi, fantazije)
Jezike omake, tirade, am blem i
Emocije (npr. srea, iznenaenost,

ogorenost)
Jezike omake, tirade, mikroekspresije, suzbijene

ekspresije
Strah
Indirektni govor, pauze, jezike greke, govor

povienim tonom , glasniji i bri govor, aktivnost
pouzdanih miia lica, pobledelo lice
Ljutnja
Govor povienim tonom , glasniji i bri govor,

pocrvenelo lice, pobledelo lice
Tuga (m oda i krivica i stid)
Govor snienim tonom , sporiji i meki govor,

aktivnost pouzdanih miia lica, suze, fiksirani
pogled nadole, rum enilo
Zbunjenost
Rumenilo, fiksirani pogled nadole ili pogled u

daljinu
Uzbuenost
Poveani broj ilustratora, govor povienim tonom ,

glasniji i bri govor
Dosada
Smanjeni broj ilustratora, sporiji i meki govor
Negativna emocija
Indirektni govor, pauze, jezike greke, govor

povienim tonom , govor snienim tonom ,
poveani broj m anipulatora
Intenziviranje bilo koje emocije
Prom ene u disanju, znojenje, gutanje, suzbijene

ekspresije, uestalo treptanje, rairene enice
' Amblem i ne m ogu da prenesu onoliko razliitih poruka koliko to m ogu jezike omake
i tirade. Am erikanci im aju ezdesetak poruka za koje postoje am blem i.
L a g a n je
344
TABELA 3
ZNAKOVI KOJI UKAZUJU NA T O DA JE ISKAZ LAAN
Lana emocija
Strah
Bihejvioralni znak
Odsustvo verodostojne ekspresije ela (zbog
neukljuenosti pouzdanih facijalnih miia,
prim. prev.)
Tuga
O dsustvo verodostojne ekspresije ela (zbog

neukljuenosti pouzdanih facijalnih miia,
prim. prev.)
Srea
Nisu aktivirani miii oko oka
Entuzijazam ili zainteresovanost za ono o

em u se govori
N em ogunost da se uvea broj ilustratora ili se

ilustratori koriste u pogreno vrem e
Negativne emocije
Nedostatak: znojenja, prom ena u disanju ili

poveanog broja m anipulatora
Bilo koja emocija
Asim etrina ekspresija, poetak ekspresije je

previe nagao, kraj ekspresije je previe nagao
ili isprekidan, pogreno m esto tokom govora
(neusaglaenost sa verbalnom kom unikacijom ,
D o d a ta k
345
TABELA4
KONTROLNA LISTA LAI
LA KOJU LOVAC NA
LAI TEKO OTKRIVA
LA KOJU LOVAC NA
LAI LAKO OTKRIVA
PITANJA O SAMOJ LAI

I. M O E LI L A O V D A AN T IC IP IR A
TA A N T REN U TAK K A D A BI
TREBALO D A LAE, A K AD A NE?
DA: Priprem ljena i

isprobana govorna
strategija
NE: Nepripremljena
govorna strategija
2. D A U I A UKLJUUJE S A M O
PRIKRIVANJE, B E Z POTREBE D A SE
FALS1F1KUJE?
DA
NE
3. D A LI SE U T REN U TK U LAGANJA
D OIVLJAVA EMOCIJA?
NE
DA: posebno teko u

sledeim sluajevima:
A. negativne emocije,
poput ljutnje, straha i
oajanja, koje m oraju da
se prikriju ili falsifikuju
B. laov ne sme da
iskazuje emocije i ne
m oe da koristi drugu
em ociju kako bi m askirao
onu koju osea, a koja
treba da bude prikrivena
4. D A LI BI BILO POM ILOVANJA U

SLUAJU D A L A O V PR IZN A D A JE
LAGAO?
NE: pojaava motivaciju

laova da u lai uspe
DA: ansa da se laov

navede na priznanje
5. D A LI JE ULOG, BILO D A JE RE
Ovo je teko predvideti: veliki ulog moe da pojaa

strah od otkrivanja kod laova, ali bi istovremeno
trebalo da motivie laova da se vie potrudi
0 N A G R A D I IL I K AZN I, VEOM A
VELIKI!
L a g a n je
346
TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAI
LA KOJU LOVAC NA
LAI TEKO OTKRIVA
LA KOJU LOVAC NA
LAI LAKO OTKRIVA
6. DA LI JE K A Z N A U SLUAJU DA
L A O V B U D E U HVAEN STROGA?
NE: strah da se ne
bude otkriven je slabog
intenziteta; ali, moe da
prouzrokuje neopreznost
DA: pojaava se strah

od otkrivanja, ali moe
da se razvije i strah da
m u se nee verovati,
koji prouzrokuje greke,
odnosno netano
pozitivne greke
7. D A LI POSTOJE STROGE K A Z N E
Z A S A M IN LAGANJA, PORED
G UBITAKA KOJI VE POSTOJE
USLED NEUSPEHA U L A U
NE
DA: pojaava se strah od

otkrivanja; osoba moe
da se odvrati od ideje da
se i dalje dri lai ako zna
da e kazna za pokuaj
laganja biti gora od
gubitaka koji proistiu iz
odluke da ne lae
8. D A LI RTVA L A I IM A BILO
K A K A V G U B ITA K IL I D O B ITA K OD
L A U DA L IJE L A ALTRU1ST1NA
I D A LI L A O V N E M A KORISTI OD
NJE?
DA: ako laovveruje d a je

tako, onda je krivica zbog
varanja manja
NE: poveava se krivica

zbog varanja
9. DA L IJE SITUACIJA TAKVA DA

R TVA M O E D A VERUJE L A O V U
I D A N E SUM NJA D A JE L A O V
ZA VA RAV A?
DA
NE
10. D A L I JE L A O V RANIJE
USPEVAO D A PREVARI R T V U ?
DA: sm anjuje se strah od

otkrivanja; u sluaju da
rtva m oe da se postidi
ili pati zbog saznanja da je
prevarena - m oe postati
dobrovoljna rtva________
NE
U . DA LI L A O V I RTVA IMAJU
ISTE VRED NOSTI?
NE: smanjuje se krivica

zbog varanja
DA: pojaava se krivica

zbog varanja
12. DA LI JE L A ODOBRENA ?
DA: smanjuje se krivica

zbog varanja
NE: pojaava se krivica

zbog varanja
13. DA LI JE RTVA AN O N IM N A?
DA: smanjuje se krivica

zbog varanja
NE
14. DA LI SE RTVA 1 L A O V LINO

POZNAJU?
NE
DA: lovac na lai e

imati veu m ogunost
da izbegne greke
koje nastaju usled
individualnih razlika
D oda ta k
347
TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAI
LA KOJU LOVAC NA
LAI TEKO OTKRIVA
LA KOJU LOVAC NA
LAI LAKO OTKRIVA
15. D A LI LOVAC N A L A I M O RA
D A PRIKRlIE SVOJE SUM NJE OD
LAZOVA?
DA: lovac na lai m oe

biti zaokupljen potrebom
da sakrije svoju sum nju,
pri em u ne uspeva da
bude dovoljno budan
kako bi opazio ponaanje
laova
NE
16. D A LI LOVAC N A L A I IM A
INFORM ACIJE KOJE POSEDUJE
JEDINO KRIVA, A N E I N E V IN A
OSOBA?
NE
DA: moe pokuati

da koristi test znanja
o krivici ako ispituje
osum njienog
17. DA LI POSTOJI PUBLIKA KOJA

Z N A IL I SUMNJA DA L A O V VARA
RTVU ?
NE
DA: moe da izazove

uivanje u prevari, strah
od otkrivanja ili krivicu
zbog varanja
IS. D A L I L A Z O V I LO VAC N A L A I
D O L A Z E IZ SLINOG JEZIKOG.
N AC IO N ALN O G I KU LTU RNO G
MILJEA?
NE: vie je greaka u

proceni znakova prevare
DA: bolje se interpretiraju

znakovi prevare
LA KOJU LOVAC NA
LAI TEKO OTKRIVA
LA KOJU LOVAC NA
LAI LAKO OTKRIVA
PITANJA O LA20VU
19. D A L IJE L A O V U V E B A N U
LAGANJU?
DA: naroito ako je

uveban u toj odreenoj
vrsti lai
NE
20. D A L I JE L A O V IN V E N T IV A N I
VE T U IZM IL JA N JU LAI?
DA
NE
21. D A L I L A O V IM A DOBRO
PAMENJE?
DA
NE
22. DA LI JE L A O V SLATKOREIV,
TO JEST DA LI IM A UBEDLJIV
N A IN IZLAGANJA?
DA
NE
L a g a n je
348
TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAI
LA KOJU LOVAC NA
LAI TEKO OTKRIVA
LA KOJU LOVAC NA
LAI LAKO OTKRIVA
23. D A L I L A O V KO RISTI
P O U ZD AN E FACIJALNE M II E DA
N AG LASI D ELOVE KO NVERZACIIE?
DA: vie je u stanju da

prikrije ili falsifikuje
facijalne ekspresije
NE
24. DA LI IE L A O V VEST GLUMAC,

O D NO SNO D A LI M O E DA KORISTI
M E TO D STANISLAVSKOG?
DA
NE
25. D A L I L A O V IM A O BI Af DA
S A M SEBE UBEDI DA IE NJEGOVA
L A ISTINA?
DA
NE
26. D A LI JE L A O V PRIRODNI
L A O V " IL I PSIHOPATA
DA
NE
27. D A U STRUKTURA LINOSTI

INI LAO V A O SETLIIV IM NA
STRAH , K R IV IC U IL I UIVANJE U
PREVARI?
NE
DA
28. DA L I SE L A O V STID I O NOG

St o p r ik r iv a ?
Ovo je teko predvideti: dok stid obino spreava

priznanje, curenje stida moe da razotkrije la
29. D A L I OSUM NJIENI L A O V

OSEA STRAH , K R IV IC U ILI
UIVANJE U PREVARI A K I
O ND A K A D A JE N E V IN I K A D A N E
L A E ILI L A E U VE ZI SA N EKO M
D RU GO M STVARI?
DA: ne m ogu se
interpretirati znaci
emocija
LA KOJU LOVAC NA
LAI TEKO OTKRIVA
NE: znakovi ovih emocija

su znakovi prevare
LA KOJU LOVAC NA
LAI LAKO OTKRIVA
PITA NJA O LO V CU NA LAI
30. DA LI LOVCA N A L A I BIJE GLAS

DA GA JE TEKO PREVARITI?
NE: naroito ako je

u prolosti laov bio
uspean u varanju lovca
na lai
31. DA LI LOVCA N A L A I BIJE GLAS

DA N E VERUJE LJUDIMA?
Ovo je teko predvideti: ovakva reputacija moe da

sm anji krivicu usled prevare, a takoe moe da uvea
strah od otkrivanja
DA: uveava strah od

otkrivanja; moe da uvea
i uivanje u prevari
D o d a ta k
349
TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAI
LAZ KOJU LOVAC NA
LAI TEKO OTKRIVA
LA KOJU LOVAC NA
LAI LAKO OTKRIVA
32. D A LI LOVCA N A L A Z IB IJE GLAS

D A IE N E P RISTRASA N ?
NE: laov ima m anje

anse da se oseti krivim
zbog varanja lovca na lai
DA: uveava se krivica

zbog prevare
33. D A LI JE LOVAC N A L A Z l ONAJ

KOJI PORIE, KOJI IZBEGAVA
PROBLEME I NASTO JI D A UVEK
M ISL I NAJBOLJE 0 LJUDIMA?
DA: verovatno e da
previdi znakove prevare,
podloan je netanonegativnim grekama
NE
34. DA LI LOVAC NA L A Z l
RETKO TANO INTERPRETIRA
EKSPRESIVNA PONAANJA?
NE
DA
35. DA L I LOVAC NA L A I
IM A PREDRASUDE KOJE GA
SUPROTSTAVLJAJU LAZO VU ?
NE
DA: iako e lovac na lai

biti oprezan u odnosu na
z n a k e Qn &
sklon netano-pozitivnim
grekama_______________
36. D A U LOVAC NA L A Z l IM A BILO
KOJU K O RIST OD NEO TKRIVANJA
LAZl?
DA: lovac na lai e,

nam erno ili nesvesno,
zanem ariti znakove
prevare
NE
37. D A LI LOVAC N A L A Z l TOLERISE

N E IZ V E SN O ST U VEZI S T IM D A LI
GA N EKO ZAVARAVA IL I NE?
Ovo je teko predvideti: moe da uzrokuje ili netanopozitivne ili netano-negativne greke
38. D A LI SU LOVCA N A L A Z l
POTPU NO OBUZELE EMOCIJE?
NE
DA: laove e uhvatiti, ali

e i nevini biti procenjeni
kao laovi (netanopozitivna greka)

Pol Ekman Laganje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pol Ekman Laganje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pol Ekman

Oseanja prilikom laganja

Strah da e se biti uhvaen u lai

Krivica zbog prevare

Loe strategije laganja

Znaci autonomnog nervnog sistema

i m ere pred o stro n o sti

Mere predostronosti u interpretiranju

bihejvioralnih znakova prevare

Ko koristi poligraf test

Kako radi poligraf

Tehnika kontrolnih pitanja

Test znanja 0 krivici

Prouavanje tanosti poligrafa

Poligrafsko testiranje kandidata za posao

Poligrafsko testiranje kandidata za rad u policiji

Poligrafsko testiranje u hvatanju pijuna

Poligrafske kontrole na radnom mestu

Teorija zastraivanja i hvatanja osumnjienih

Poreenje poligrafa sa bihejvioralnim znacima prevare

Ko moe da uhvati laove ?

Novi nalazi o bihejvioralnim znacima laganja

anse da se ne uoe lai u sudnici

Zastavice admirala Poindekstera

Sposobnost za glumu Olivera Norta

Opravdanje za laganje Olivera Norta

Predsednik Riard Nikson i skandal Votergejt

Opravdana la predsednika Dimija Kartera

Lai Lindona Donsona o vijetnamskom ratu

Katastrofa svemirskog broda elender i samoobmana

Sudija Klarens Tomas i profesorka Anita Hil

Zato ne moemo da uhvatimo laove

Otkrivanje opasnog ponaanja (D-kocka)

Relevantni okvir nije moralnost, ve opstanak. Na svakom nivou,

da je i ne primeuje. Meri se oseala beskorisno. U vreme kada je

osoba koju posmatramo lae ili govori istinu. A trebalo je prouiti

Ovakvo irenje interesovanja nije mi prijalo jer sam se plaio

ci (ne pitajui Francuze i Italijane) preutno revidirali Versajski

lai kratke noge zato to procuri znak nekog prikrivenog oseanja.

s tim ne slaem. Preterano je jednostavno smatrati da niko ni u

dopada i divite joj se. Mnogo godina pre Votergejta demokratski

Laganje, curenje i znaci p re v a re

nom, laov moe da pone verovati u svoju sopstvenu la. Ako

no ne govori nita neistinito. Kod falsifikovanja se preduzimaju

Laganje, curenje i znaci p re v a re

e verovatno osetiti manju krivicu ako sakriju istinu nego ako je

je obelodanjena za vreme optube za veleizdaju, Hejg je savetovao

Laganje, curenje" i znaci prevare

due vreme ne veruje Rut, a kasniji dogaaji su uvek potvrivali

Laganje, curenje i znaci p re v a re

Izrael moe zadrati bilo koju od ve postojeih kolonija jo uvek

Laganje, curenje i znaci p re v a re

nain. Kada je Deri pitao Rut s kim je priala telefonom, ona je

Leui se ruga Di Stefanu, drsko mu govorei istinu - jer on

Laganje, curenje i znaci prevare

na Oeni me, Deri se pridruuje Rut u krevetu i, pripijajui se uz

Izvrdavanje je druga tehnika koja doputa da laov izbegne da

zovem znakom prevare. Kada bi Merin lekar zapazio da ona kri

Laganje, curenje i znaci prevare

inae trebalo da se brine zbog njegovog pitanja? Ali takav znak

Zvuk njenog glasa nije odgovarao razgovoru o nedeljnoj cr

Loe strategije laganja

Zato lai ne uspevaju