Tatjanino pismo Onjeginu

Autor: A. S. Pukin
Piem vam - ta bih znala bolje?
I ta vam vie mogu rei?
Sad zavisi od vae volje
Prezrenje vae da l' u stei.
Al' ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se neete odrei.
Da utim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da ete opet k nama doi
I da u bar i retko moi
U selu da vas vidim naem,
Da se veselim glasu vaem,
Da vam to kaem, pa da zatim
O istom mislim i da patim
Dane i noi duge sama
Dok ne doete opet k nama.
Al' osobenjak vi ste, znamo,
I teka vam je selska ama,
A mi...mi niim ne blistamo,
No iskreno smo radi vama.
to dooste u nae selo?
U stepi, gde moj ivot traje,
Ja ne bih srela vas zacelo
I ne bih znala patnja ta je.
Smirivi burne oseaje,
Moda bih jednom (ko e znati?)

Po srcu nala druga verna

I bila bih mu ena smerna,
A svojoj deci dobra mati.
Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
Na svetu dala srce svoje
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
Moj ivot sav je jemstvo bio
Da u te sresti izme' ljudi;
Znam, bog je tebe uputio,
Moj zatitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
I nevien si bio mio,
Tvoj pogled me je svud proganj'o,
U dui davno glas odzvanj'o...
Ne, nije mi se san to snio,
Jer im si u'o, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe esto sluah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blaih molitvama
Buru i jad u srcu ednom.
Zar nisi ti i onog trena,
O privienje moje drago,
Promak'o kroz no kao sena,
Nad uzglavlje se moje sag'o
I apnuo mi rei nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? uvar due mlade

Il' kobni duh to kua mene

Utiaj sumnje to me gue.
Moda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade due,
A sasvim drugo sueno je...
Nek bude tako! to da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zatitu od tebe...
Pomisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati,
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
ekam te: nade glas u meni
Bar pogledom oivi jednim,
Ili iz tekog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim.
Zavrih! Da proitam strepim...
Od stida vie nemam daha...
Al' vaa ast mi jemi lepim
I predajem se njoj bez straha..