You are on page 1of 61

Vrenje - alkoholna fermentacija kljuka

Posle pripreme plodova tj. muljanja i pasiranja, voni kljuk se ubacuje u sudove za
fermentaciju. Nakon toga se ubacuju selekcionisani kvasci (Saccharomyces
cerevisiae) koji inciraju i ubrzavaju proces vrenja tako to uzimaju glavnu ulogu u
pretvaranju eera u alkohol putem njihovog metabolizma. Sudovi za vrenje se
zatvaraju ali se mora voditi rauna da ostane oko 25-30% otpranjenog prostora.
Alkoholna fermentacija se obavlja u uslovima bez prisustva kiseonika (anaerobni
uslovi) po formuli:
C6H12O6 (eer) > 2C2H5OH (etanol) + 2CO2 (ugljendioksid) + 22cal
U ovom procesu se stvara ugljen-dioksid koji ukoliko se ne ukloni moe izazvati
eksploziju. Ustaljeni nain je otvaranje vrionih sudova pri emu se vri i dodatno
meanje sadraja. U ovom sluaju masa koja fermentie dolazi u kontakt sa
kiseonikom i nepoeljnim mikroorganizmima koji mogu dovesti do neeljenih
promena. Bolji nain je postavljanje vranjeva na poklopcu ili se na poklopac
montira gumeno crevo iji se izlazni deo uranja u au napunjenu vodom. Ovako
dolazi do sigurnog isputanja ugljen-dioksida, pri emu je ulazak kiseonika u vrioni
sud onemoguen. U kljuku koji predstavlja slabo kiselu sredinu se mogu razviti
nepoeljni sojevi mikroogranizama kao to su acetobacter, lactobacilli ili bakterije
buterne kiseline. Iz tog razloga se preporuuje korekcija kiselosti do pH=3.2 uz
pomo sumporne ili fosforne kiseline. Pri ovoj kiselosti dolazi do stvaranja 30%
manje metanola bez gubitaka etil alkohola. Alkoholna fermentacija se odvija u 3
faze i to poetak vrenja, glavno vrenje i tiho vrenje. U poetnoj fazi se kvasac
razmnoava i stvara se mala koliina alkohola i ugljendioksida. U fazi glavnog
(burnog) vrenja se stvara velika koliina alkohola i ugljendioksida usled ega
dolazi do podizanja kljuka i stvaranja pene a s obzirom da se oslobadja toplota,
temperatura kljuka se poveava. U fazi tihog vrenja fermentiu i poslednje koliine
eera a koliina nagradjenog ugljendioksida je veoma mala. Indikator zavretka
vrenja je prestanak stvaranja ugljendioksida i sputanje nastalog klobuka ili se
moe odrediti pomou Ekslovog iromera. Prevreli voni kljuk bi trebalo to pre
destilisati a ukoliko se eli uvati odredjeni period do peenja, potrebno ga je
konzervisati i zatititi.
Komentari

# BOKO 06-12-2010 20:24


Prvi utisci su odlini.Sa velikim zanimanjem oekujem nove tekstove.
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# NENAD 10-02-2012 10:16


Koja kolicina kvasaca se dodaje na sto kilograma sljive i kako najjednostavnij e
vrsiti odstranjivanje kostice za bolji kvalitet rakije

Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# Armin 26-05-2013 12:35


orientaciono za selekcionisane kvasce se krece od 4 do 6 grama na 100 kilograma
kljuka stim sto morate pogledati podatak za odredjeni kvasaca (pritom se ne misli
na kuhinjski pekarski kvasac)
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# Mirone 12-02-2012 19:03


Pozdrav svima.Cuo sam da, posto nije preporucljivo otvarati poklopac od suda u
kome se vrsi vrenje kljuka,je dobro resenje,ugradnj a metalnih(inox)mreza
odgovarajuceg oblika,kojima bi se vrsilo mesanje kljuka a da se pri tom ne otvara
sam poklopac i ne dolazi do ulaska kiseonika unutar suda.Mislim da bi i plastika
bila alternativno resenje,s obzirom da ne utice na vrednost kljuka.Da li neko ima
iskustva sa tim,pa da ga podeli sa nama?Hvala unapred
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# Armin 26-05-2013 12:31


alternativna resenja su moguca stim sto stvarno nije potrebno raditi mesanje kljuka
dok je gore navedeno zakiseljavanje, dodatak enzima, kvasaca i hrane za kvasac
obavezno. ukoliko imate vranj dovoljno je samo da sacekate zavrsetak fermentacije
i par dana po spustanju klobuka da pristupite destilaciji. detalj koji je previdom
verovatno zaboravljen je da temperatura kljukka u toku fermentacije treba da iznosi
izmedju 16 i 18 stepeni celzijusa
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# ljubo 13-04-2012 19:34


zanjma me koji je to kvasac sto se stavlja da bi se pospjesilo vrenje
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# dragana vukovic 27-05-2012 10:43


cao posto mi hitno treba oggovor sta je alhoholno vrenje? imam test sutra,a nemam
te lekcije molim vas da mi odmah odgovorite na ovo pitanje.
unaprijed hvala
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# zoran 20-05-2013 08:43


interesuje me kako se pravi rakija dunjevaca
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# Armin 26-05-2013 12:38


princip je isti kao i za sve ostale vocnje rakije a razlika je prekidanje fermentacije
kad prodje 2 trecine procesa i ostavljanje u konzerviranom stanju par meseci pa
onda ponovno pobudjivanje sa nivim sojem kvaca. ovo se radi da bi sto vise
ukusnih i mirisnih materja bilo macerirano u rakiju. naravno pre pasiranja dunje
obavezno je odstranjivanje semena i semene loze sa kamenim celijama
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# Sasa 08-09-2013 14:29


zanima me ovo konzerviranje na 2/3 procesa, kako obustaviti proces vrenja?
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# Igor 17-09-2013 16:55


pozdrav svima,
gde se moe nabaviti pomenuti kvasac?
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# marija 22-09-2013 20:20


zanimljivo je ono sto sam procitala.imam nameru da se bavim proizvodnjom rakije
pa posto nemam iskustva citam sve sto bi mi bilo od koristi.
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# seka 24-10-2013 17:34


danas smo izribali dunju. na rendu, rucno. prvi put pravimo rakiju od dunja, sad me
zbunjuje podatak da dunje moraju odstajati. sto dalje da radim? da li da dodajem
kvasac?! vodu smo nasuli i dodat cemo secer. da li to sad mora odstajati do
proljeca? ne znam vise sto da radim...
Odgovori | Citiraj i odgovori | Citiraj

# Borislav 02-12-2013 13:32

Da li neko ima recept za mastiku i tacan postupak proizvodnje?


Znam da je Loza baza i da se dodaje Anis, ali koji ide odnos i kako tacno, to ne
znam.

Rakija

Ovde biti i o klasino rakiji koja se u kazanu.


Rakija je tradicionalno pie naih krajeva, nema mukarine koji bar jednom prisustvovao peenju rakije. Svi koji
imu vonjak ili vinograd znaju svojih pradedova kako se rakija i svako ima svoj sistem pripreme rakije.
Izuzetak su novopeeni biznismeni koji misle da sve u ivotu znaju najbolje, a ustvari pojma nemaju - to su "taljigi".
Trudio sam se da u to kraim crtama opiem najvanije detalje; nism opisivao do detalja hemijske procese, jer bi
onda knjiga bila obimna - kao da ju j pisao Tolstoj. Gotovo svako selo, svaka porodica ima nki sv sistem pripreme
rakije
i
poneku
tajnu
koju
ljubomorno
uvaju.
Svakako da je uivani kd pijete rakiju koju ste sami pekli pa makar bila i kisela kao va n, ili gork k V
draga
Tata.
Rakija
se
moe
praviti
od
svih
vrsta
vo:
jabuastog
va
/jabuke,
kruke,
dunje,
itd./
ktiavog
va
/ljive,
kajsije,
breskve,
trenje,
vine,
itd./
jagodiastog
va
/mline,
kupine,
jagode,
ribizle,
dudovi.../
Kd s montira kazan za en rakije na mestu gde se k s sa cevi i cev spaja sa tabarkom obavezno na
navoj treba staviti odgovarajui dihtung. Ako dihtunga nm tada oko navo stisnuti hlb. Ovo stoga da vrl para
k
se
pretvara
u
teno
stanje
(rakiju)
ne
bi
na
tim
mestima
isparavala.
Pri punjenju kazana na dno treba staviti slamu ili pesak, peko toga staviti reetku koju ima svaki kazan i na kraju
staviti kominu. Nikada kazan ne treba puniti do vrha kminm. Obin na kazanu oznan dokle se sme puniti.
Kada se puni kominom, staviti ako imate prvenac od predhodnog eenja (forlauh) k i toku (tatin menzis).
RAKIJA OD JABUKA
0ti princii pripreme rakije
Sam
rs
iprem
rakije
sastoi
se
od
nekoliko
najvanijih
faza:
A)
Pranje
i
muljanje
plodova
B)
Fermentacija
(alkoholno
vrenje)
vone
mas
kmin
C) n rki (destilacija) /U narodu se kae uvek - peenje rakije. Na drugim jezicima koristi se termin kuvanj
ili
kuhanje
rakije./
D)
Odleavanje
i
finalizacija
Pre nego to ponete s poslom, jako je vano da se uvate saveta "pametnjakovia" ure, Pere ili Himze. Ovi ljudi
misle da su pametni, a ustvari pomoi e vam da upropastite sav trud i materijal. Ov vrsta ljudi je fantastino
uporna i pametan ovek se n prepirati sa nim - prihvati njihov savet, a radi svome.
A)
Pranje
i
muljanje
plodova
buke obavezno prati u vi voda od prljavtine. Posebno dobro rati natrul plodov. Pran obavezno vriti da
bi se otklonila mogunost da se vrenj usmeri u pogrenom pravcu i da se sprei kvarenje komina k uzrkuju
bakterie
i
divlji
kvasci.
Muljanje (usitnjavanje) se vri pomou drvenog mulja ili ml ili drugog alata. Bitno je da se d jabuka sini
kaasta masa. Kaasta masa se pravi kako bi se u celosti iskoristio r koji vo sadri odnosno fermentacim
prtvi u alkohol. N stavljati u bure cele plodove, jer e se vm sporo stvarati sok i samo vrenje ii veoma
sporo
i
n
s
iskoristiti
ceo

iz
v.
Natrul i mke jabuke nie potrebno muljati, jer e se pod dejstvom sopstvene teine sam raspasti. Ukolik
dbi kmina suvie suva td se ddaje malo vode da se dbi itka kaa. Koristiti samo voe u uno zrelosti
(tada s dobije maksimalna koliina er) ukolik elite prvoklasnu rakiju. Ukoliko koristite opale, nedozrele, jako
trule ili plesnjive plodove dbiete rakiu slabog kvaliteta. Td je ne treba piti, nego je prodavati i poklanjati
komijama. Ov se odnosi za sve vrste va od kojeg pravite rakiju.
Fermentacija
alkoholno
vrenje
Kominu stavljati u velike sudove ili burad od razrnih materijala. Vano je znati da se sudovi ili burad ne smeju puniti
do vrha - iskorisiti samo 3/4 zapremin suda ili bureta. Sud ili bure mora biti apsolutno isto. Kada se stavi komina
dobro izmeati i pokriti lastikom ili vranjem. Obino se na vrh bureta stavi vranj za vrenje od raznih matrijal

(ali g retko ko ima). U vranj se naliva voda sa vinobranom i to u odnosu: na 1 dcl vode treba 10 mg vinobrana.
Funkcija vranja je da se iz bureta sa kominom, ispusti ugljendioksid CO 2 koji se stvara tokom vrenja i da se sri
kontakt komine sa muicama i drugim mikroorgaonizmima. Tako se srv gubitak alkohola iz komine (kljuka)
isparavanjem.
Ukoliko nemate vranj, na bure (plastino, drveno ili drugo) staviti plastinu foliju k se kanapom v preko otvora.
Poklopac se sm blago navre kako bi ugljendiosid (O 2) mogao da isparava iz komine.
Komin (kluk) se obino mora pomeati 1-2 puta dnevno da bi vrenje teklo ravnomerno. Naroito vano mn
komine
prvih
5-
dana.
Duina
fermerntacije
zavisi
od
brojnih
faktora:
- Od vrsta jabuk odnosno od sdr er u plodu. Ako je sdr er vi, br tei proces fermentacije.
- Od naina irm: kk izvreno pranje i muljanje, kako izvreno zatvar bureta (suda) vnm,
lstikom
i
sl.
- Od tmrtur. Ako toplije vreme - k 15-20, rs fermentacije se obavlja bre; obratn - ako je
hladno, fermentacija biti sporija. k hldn, ln bi bilo burad sa kominom unositi u prostorije gd
toplije.
- Takoe, duina frmnti zavisi da li su komini dodati: er, voda, aktivni kvasac ili drug hemikalije.
- Na duinu fermentacij utie i uestalost manja komine. Ako se ee mea kmin, fermentacija se
ravnomerno odvijati buretu (sudu) i prs fermerntacij biti bri, i obratno - ako se ree mea komina,
frmntaci

biti
sporija
i
ne
biti
ravnom
u
lm
buretu.
Fermentaci j kao i ena - treba svakodnevno pomalo raditi radi vrenja. Ak s n vri dovoljno meanje komine,
stvaraju se bakterije siretne kiseline na povrini i ukisel kominu.
Voe je sirmno azotnim jedinjenjim - koje su bitna hraniva za kvasce. Kvasci vre transformiju r u alkohol
(etil alkohol) i ugljendioksid (CO2). Zato se preporuuje da se na 100 kg komine (kljuka) doda 40 g monijumsulfata ili
40
g
amnijumhidrgenfosfata
ili
40
ml
25
%
rastvora
amonijaka.
Kod jabuke nekada se razvijaju bakterije mlene kiseline i skreu tok fermentacije u pogrenom pravcu. Stoga se
rruu stavljanje na 100 kg komine 50-55 ml koncetrovane sumprne kiseline ( 2SO4).
Najpre u 20 puta veu kliinu vd (od sumprne kiseline) sipa se u tanjem mlzu kiselina u vdu. Nikada ne sipati
vodu u kiselinu! Tk rzblna sumporna kiselina se sipa odmah u kominu ili pre poetka vren. Obavezno tada
dobro pomeati kominu.
Komini s rruuje dodati 120 gr pekarskog kvasca na 100 litara komine. Kvasac prethodno otopiti u malo vode.
Bure ili drugi sud sa kominom drati u prostorijama sa temperaturom 15-20 C. Ako se bure uva na otvorenom tada
brzo prevri komina (naroito leti) ve posle 2-3 nedelje ili br. S kominom postupati kao sa nm: pustiti je da
brzo provri, pa zatim sporo raditi da se usmrdi i kvari s. Nrv, ovo je mala ala - ali je istinita.
Vano e da komina provri u to kram roku. Takoe treba znati da se fermentacija obavlja u tri faze:
1. Petak vrenj: kvasac inje d se rzmnoava i oslobaa se mala koliina CO 2, i stvara se mala koliina
alkohola.
2. Burno (glvn) vrenje: dolazi do stvaranja v koliine alkohola iz r i stvara se u v meri O 2 - usled g
se vri delovi kormine uzdiu prema vrhu i esto se stvara pena. Sama komina u ovoj fazi ima neto povienu
temperaturu.
3. Doviranje (tiho) vrne: sam proces fermentacije ide sporo, zbog tihog previranja preostalog r i sloba se
manja koliina O2.
U proceni kr vrenja, mora se biti oprezan. Usled zahlaenja (u kasnu jesen ili zimu) m se zaustaviti proces
vrenja zbog toga to na niim temperutama (ispod 15 C) kvasci ne mogu da previru. Takoe s proces vren m
zaustaviti
ako
je
komin
inficirana
bakterijama
siretne
kiseline.
U prvom sluaju (zahlaenje) treba kominu staviti u toplu prostoriju (Tatinu sobu) gd tmrtur k 15 .
Ak j komina inficirana bakterijama siretne kiseline treba izvriti neutralizaciju pomou klcijumkarbonata (O 3).
U 100 litara komine treba 750 g O 3. Pripremiti kau od O3 i vode i dodati komini uz meanje. Meati sve dok
ima mehuria. Zatim na napred opisan nain dodati suvi aktivni kvasac i obaviti vrenje do kra na 20 C. Odmah po
zavretku vrenja pristupiti peenju rakij (dstilaciji). Stajanjem komina gubi na jaini i moe se ukiseliti. Kominu
uvati do samog peenja rakije tako da se u bure sa kominom stavi prvo plastika, pa preko plastike staviti pesak.
Zatim
se
bure
lagano
zatvori
poklopcem.
Da
bi
se
odredio zavretak
vrenja,
to
initi
na
sledei
nain:
Deo komine dobro profiltrirati u nekom sudu i dobro promukati tenu masu da bi se oslobodio CO 2 (oslobaa se pena i
mehurii gasa). Onda tean filtrat sipati u staklenu menzuru od 500 ml. U menzuru uroniti Ekslov iromer sa skalom
od 0 - 130 OE (Ekslovi stepeni). Ekslov iromer se teko nabavlja u prodavnicama, zato j najbolje k ga pozajmite
od kmi - mu posle ne vratite; kaite da su vam ukrali. iromer oitavati na mestu (na granici) gde uranja u
filtrat od komin. Vn e znati da iromer uvek treba itavati na temperaturi komine od 15 .
Prevrela komina kod pojedinih vrsti voa treba da ima sledee vrednosti (Ekslovi stepeni):
buk
_______________________
4
12
Kruka
_______________________
6
16
ruk
viljem.
_________________
10
16
Trenja,
vinja
________________
12
20
liv
pg_________________
16
20
- Malina,
kupina,
borovnica,
itd.____
4
8
- Denerika_____________________ 8 - 16
Znai, ukoliko pomou iromera odredimo kominu (kljuk) da ima izmeu 4-12 za jabuku znai da je komina prevrela i
m se i rkija. Ukoliko iromer kzu neke drug vrdnosti, znai da komin jo "radi" i treba je ostaviti
10
dana
ili
vi
dok
se
ne
dobiju
potrebne
vrednosti
Oe
(Ekslovi
stepeni).
Svako ko mee er u kominu, zna da se on stavlja pre poetka vrenja. Kd se dodaje er u kominu treba znati da
se dodaje i voda, i to na 1 kg era dodaje se do 3 litara vode. Svako selo ima sv neki odnos er i vode. Ovo se
radi da bi se dobilo vi rakije. 1 kg er vie znai i 1 litar rakije vie. Nrvo, ne sme se preterati sa erom,

jr ako se stavi vi u kominu tada od te rakije boli glava i rakija slui samo za prodaju i vanje komija grebatora.
Tk se u kominu moe staviti i neto kompota par dana pre nja. Naravno treba stavljati dgovarajui
kompot;
za
rakiju
od
ks
staviti
kompot
od
kajsije
i
dobi
rakija
lu
aromu.
Mnogi koji proizvode rakiju za prodaju u kominu meu puno er, pa par dana pre enj dodaju i dgvrju
rm
d
bi
rakije
lepe
mirisale.
Gore opisano sa manjim korekcijama vai i kod pripreme ostalih vonih rakija.
RAKIJA OD DUNJA
Ovo je jedna od najkvalitetnijih rakija. Kod jabuka sam opisao opte principe pripreme rakija. Ovde navodim samo
bitne karakteristike za pripremu rakije od dunja, kao to u dalje navoditi bitne karakteristike za drugo voe.
Dunje se beru u punoj zrelosti u kasnu jesen. Njihova karakteristika je da su izuzetno tvrde. Stoga se moraju isei na
krupne komade i ukuvati sa vodom da malo omekaju. Zatim se ocede i stave u bure, tek onda treba vriti muljanje
(usitnjavanje) u kau. Postupati kao kod jabuka, dodati po elji eera i vode. Na 100 kg komine dodati 40 g
amonijumsulfata ili 40 ml 25 % rastvora amonijaka. To se radi radi nedostatka azotnih jedinjenja koja su hraniva za
kvasce. Zatim dodati kao kod jabuka na 100 kg komine 50 ml koncentrovane sumprne kiseline ( 2SO4) - opisano
detaljno kod jabuka. Takoe se preporuuje na 100 kg komine dodati i 120 g pekarskog kvasca. Promeati kominu sa
dodacima i to initi svaki dan, pogotovo prvih 6-7 dana. Pei kada je komina prevrela na uobiajen nain.
RAKIJA OD JABUKA SORTE GRENY SMITH
U potpunosti se isto sprema kao i rakija od dunja. Ima specifinu aromu koja se razlikuje od svih ostalih jabuka.
Aroma je kiselo-slatka; pravi manekeni - pijandure je ne vole.
RAKIJA OD KRUKE
Jedna od najboljih rakija, posebno ako se pravi od sorte viljamovke.
Posle berbe kruke moraju da odstoje bar 2-4 nedelje da bi se u njima koncentrisala maksimalna koliina eera.
Posle toga treba dobro oprati kruke i muljati ih da se dobije kaa. Ako su dovoljno mekane nije ih potrebno muljati,
samo ih staviti u bure i promeati. Komini od kruaka se mora dodati na 100 kg komine 50-60 ml koncentrovane
sumporne kiseline (2SO4). /Vidi nain dodavanja kod jabuka./ Kiselinu dodavati pri punjenju bureta. Ovo se radi
stoga to su kruke siromane kiselinama. Komini od kruaka se takoe dodaje posle 2-3 dana, takoe na 100 kg dodati
10-20 g amonijumsulfata (hranivo za kvasce). Takoe dodati tada i 120 g pekarskog kvasca. Kvasac prethodno
razmutiti u malo vode. Vrenje komine mora proticati ne suvie burno, ako elite kvalitetnu rakiju. Temperatura
vrenja ne sme biti vea od 18 , stoga je najbolje bure sa kominom drati u podrumu. Posle vrenja komine u roku od
najvie 2 nedelje pristupiti peenju rakije (destilaciji).
MEANA RAKIJA
Najbolje su rakije ako se prave od jedne vrste voa. Meutim, kada imate od vie vrsta voa pomalo, tada se pravi i
meana rakija. Bitno je da se od voa pripremi kaasta masa. Kvalitet uvek zavisi od vrsti voa i odnosa raznih vrsti
voa. Obavezno staviti sledee dodatke: eer sa vodom, 10-20 g suvog aktivnog kvasca, 40 g amonijumsulfata i 50 ml
koncentrovane sumporne kiseline (koliina na 100 kg). Nain dodavanja je opisan kod rakije od jabuka. Ako stavljate
kotiavo voe u kominu, tada je potrebno kotice odstraniti da se ne bi prilikom muljanja izlomile.
RAKIJA OD LJIVE
Od svih sorti jiva nbol je rakija od ega koja je i nsnija. Mnogi prave i od sorte Stenlej poto je ova
sorta veoma rodna; rakija od ove vrste ljiva uglvnm slui za prodaju ili za aavanje komija. Rkija od ringlova
takoe
spada
u
bolje
sorte
i
mo
se
k
i
piti,
ne
slui
samo
za
prodaju.
ljive nabol brati u pun zrelosti kad meso liv n da tamni oko kotice. Najbolj posle brn i ranja,
odvajati kotice da bi vrenje teklo br. Prilikom mulj ktice s mogu izlomiti to rakiji moe dati gorak ukus.
Prilikom vrenja dolazi do taloenja na vrhu vrstih dlv (ki, koti, delovi mesa) i formira se takozvan kapa
(klobuk) koji, ako dugo stoji mo da se uplesnivi i rakiji da gorak ukus. Tada je raki loa i nemojte piti, slui
samo za prodaju i aavanje kmij. Da bi se spreilo stvn ka, osl punjenj suda (bureta) sa kominom
postavi se krstina od drveta (reetka) ispod nivoa tenosti u sudu (buretu). Vrenje kod liv je vrlo razliito i zavisi
kako od mnogih ve navedenih faktora tako i od sorte ljiva. Poetak lkoholnog vren m se zapaziti po stvaranju
kape na povrini komine (kljuka). Oslobaanjem CO 2 stvara se utanje i pena u komini. Takoe, usled burnog vrenja
komine stvara se neto poveana temperatura u komini. Duina vrenja kod razliitih sorti se kre od 20-28 dana.
Izuzetak je sorta metla (sadri nvi era), komina previre k za 70 dana. Crvena ranka (srednje rana sorta)
previre za 30 dana. Posebno paziti kod kasnih sorta gd vrenje umnogome zavisi od spoljne temperature. Ako
temperatura u vreme szvn ljive (u septembru) nije ispod 15 vreme trajanja vrenja je oko 30 dana. Ako je
temperatura ispod 15C, tada previranje traje dugo i mo se k i zaustaviti. Tada komina dbi kiseli ukus. Zato je
kominu najbolje drati u prostorim n 20 i ako se doda kvasac, vrenj se zavrava za 10 dana.

Kd ljiv se momenat zavretka vrenja m odrediti i vizuelno. Prestaje stvn CO 2 (mhurii) i uzdignuta kapa
od vrstih delova polk tone. Ne uje se utanje C0 2, niti se stvara pena. Teni d komine kiselkast i bez slasti
je. Ako se filtrat (teni d komine) odvoji i u ng uroni Ekslv iromer na ranije opisan in on pokazuje kod ljiva
8-20 O (Ekslovih stepeni).
RAKIJA OD SUVIH ILI SMEURANIH PLODOVA LJIVA (SMOKAVA)
Suva ljiva sadri ak i do 50 % eera koji onemoguava razmnoavanje kvasca, a samim tim i alkoholno vrenje. Zato
se mora uiniti sledee: na 100 kg suvih ljiva dodati 300-350 litara vode zagrejane na 45 - vodu preliti preko
ljiva. Ostaviti zatim tako 24 sata da ljive nabubre. Na ovaj nain sadraj eera se svodi na 10-12 %. Zatim dodati
aktivni kvasac i sve dobro promeati (pakovanje sveeg kvasca 100-120 g). Prvo treba nabubrene plodove izmuljati, pa
se zatim dodaje kvasac. Ovo je vrlo ukusna i specifina rakija koju svi vole. Od 100 kg suvih ljiva dobije se i do 50
litara rakije. Kod ove rakije nije potrebno dodavati eer pre vrenja.
RAKIJA OD TREANJA I VIANJA
Ovo su najplemenitije rakije, pravi delikates. Posebno se prave od treanja i posebno od vianja. Kod pravljenja
trenjevae moe se staviti 10-12 vianja. Kod branja treba uzimati samo zrele plodove. Veoma vaan je odnos
kotice i mesa ploda. Odnos mora biti u korist mesa ploda. To se dogaa kada imamo kiovito prolee i lepe krupne
vinje.
Vinje (trenje) brati bez peteljki koje mogu dati lo ukus rakiji. Muljati ih samo po potrebi, poto su vinje (trenje)
veoma sone i samim meanjem u sudu (buretu) izmuljaju se. Izuzetak su sune godine, kao na primer 2000-ta kada su
plodovi bili sitni i bez slasti. Ukoliko se radi o smeuranim plodovima, tada se moraju muljati pomou muljae. Kod
muljanja je potrebno paziti da se ne slomi (izdrobi) vie od 5 % kotica jer e tada rakija biti gorka. Kod jako
smeuranih plodova prilikom stavljanja u bure posle muljanja dodati i malo vode da bi vrenje bilo uspeno. Vrenje
vriti u zatvorenim sudovima (buradima). Kod vianja (treanja) preporuuje se staviti u kominu koncentrovanu
sumpornu kiselinu(2SO4). Na 100 kg komine 110 ml sumporne kiseline - pogotovo ako plodovi nisu najzdraviji (trule,
plesnjive, itd). Neophodno je voditi rauna da se prvo uzme 20 puta vea koliina vode od kiseline, pa se u tankom
mlazu sipa kiselina u vodu. Zatim tu razblaenu kiselinu dobro umeati u bure sa kominom. Samo vrenje je veoma
"isto". Kraj vrenja ustanoviti pomou Ekslvog iromera (upotreba opisana kod jabuke). Filtrat (teni deo) komine
treba da pokazuje 12-20 O (Ekslovih stepeni).
RAKIJE OD BRESAKA I KAJSIJA
Ova
su
takoe
vrlo
kvalitetne
rakije.
Kd bresaka kvalitet jako mnogo zavisi od koje se sorte pravi: Blake, J.H.Hale, Redskin, Sunhigh, Redheven itd.
Najbolje su rakije kada se pomea vi sorti bresaka, od navedenih, pa se stavljaju u kominu. T teko izvodljivo
zbog razliitih vremena sazrevanja plodova raznih sorti, pa se esto meaju v gotove rakije raznih sorti bresaka
(kupairanje).
Kod kajsija najbolje rakije se prave od sti: Marsk - najbolja i Kmtska rua. Obe sorte sazrevaju u julu.
Kajsije i brskve treba brati kada su plodovi u punoj zrelosti ili su plodovi prezreli (zelene ldv ne koristiti - dati ih
tati da jede). Muljanje vriti po potrebi, jer obino zreli plodovi se muljaju od sopstvene teine prilikom meanja
komine. Prilikom muljanja paziti da se kti ne slm. Mnogi pre stavljanja komine u bure prvo odvoje kotice. Ako
u
komini
ima
mnogo
kotica
rki
mo
imati
gorak
ukus.
Sam vrn treba vriti u zatvorenim sudvima (buradim). Znai da se mora koristiti vran ili pokriti kominu
plastikom i blag zatvoriti sud. Komini se rruu dodavanje sumporne kisline (H 2SO4). Koliinu i nain videti kod
viana-treanja. Kiselina se dodaje da bi se spreilo stvaranje bkti. Kr vren konstatovati mou Ekslvog
iromera. Filtrat (teni deo) komine treba da pokazuje 15-19 O (Ekslovih stepeni). Kada se konstatuj kr vrenja,
potrebno je to pre pristupiti nju rki r duim stnjem kmine gubi se na kvalitetu.
Ukolk su plodovi kajsija ili breskvi smurni tada se u kominu dde voda po potrebi pre vrenja, da bi se vrenje
normalno dvil.
RAKIJE OD GROA
/vinjak, steljovaa, vinovica, lozovaa, komovica/
Kljuk - komina: razlika, bitno je samo kod groa.
Umuljano groa zove se kljuk. Ceenjem kljuka dobija se groani sok ili ira (od koje s vrenjem dobija belo vino),
a od zaostatka neprevrela komina. Kada komina provri destilacijom se dobija komovica.
Kada se pravi crno vino celokupan kljuk se stavlja na vrenje. Slobodnim padom (preko slavine na ki) moe se ocediti
crno vino (posle 2-6 dana vren) pri emu ostaje delimino oceen kljuk koji sadri malo vina. Od ovoga se pravi
lzv (koja je neto izmeu lozovae i komovice). Prava lozovaa dobija se destilacijom prevrelog kljuka od
groa. Znai, nm odvajanja od kljuka, niti ire, niti vina posle vrenja kljuka.
LOZOVAA
Lozovaa j kvalitetnija ako se iz kljuka odstrane peteljke. Kljuk se stavlja u kace ili bur i puni se do 80 %
zapremine. Duina previran kljuka zavisi od temrtur, sadr er u grou i traje 4-10 dana.

Prevreli kljuk d gro se mor destilisati u roku od 14 dana po zavretku vrenja. Kljuk je prevreo ako se Ekslv
iromer uroni u filtrat (teni deo kljuka) i na iromeru se oitava 0 ili neto malo vie. Ukoliko se oitava 15-20 O
(Ekslovih stepeni) tada jo ima eera i treba ostaviti jo par dana kominu. Tek kasnije vriti destilaciju.
Od 100 kg kljuka od groa dobija se oko 15 litara rakije lozovae, jake.
KOMOVICA
Rakija kmvi se dobij destilacijom prevrele kmin od gro, k preostane posle n vina.
Uklik je komina ostala od crnih ili ruiastih vina tada sdri i malo neprevrelog r. Nju treba ostaviti u
plastinim
buradima
ili
kacama

par
dana
da
provri
i
odmah
je
destilisati.
Slatka komina k se dobija pri spravljanju belih vina ceenjem ira treba prvo da provri i tada je destilisati.
Kd uvanja prevrele komine (do destllacije) ili stavljanja na vrenje slatke komin (neprevrele) treba j zatititi od
vazduha da se spei razvijanje bakterija siretne kiselin i lesni (n vrh staviti vran i pokriti sa plastikom).
rruu s m dliminom prevrele ili prevrele komine od spravljanja crnih vina sa slatkom kominom koja
preostaje od pripreme belih vina. Ovo stoga t crna (obojena) komina sadri puno kvasca koji ubrzavaju vrenj.
Vrenje kod vak meane komine (bela + crna) traje 2 nedelje. Vrenje traj 3-4 ndl ako previre samo slatka
(bela)
komina.
Stari vinogradari, koji g belo gro bino u vinogradu imaju i neke sorte rnog gro (5-10 %). Prilikom mul
(kreovanja) zajedno se mulj bl i crno gro iz navedenih razloga - i dobija se najkvalitnije vino.
Ukolik se komina sprem samo od belog groa, kominu treba dobro sabiti u burad ili kace d se istisne vazduh.
Slatk komini treba dodati na 100 kg komine oko 3-4 pakovan kvasca rastopljenog u 2 litre mlake vode. Kominu
sabijati
drvenim
maljem.
Na gornji sloj komine stavljati foliju od plastike, prko koje se stvlja sloj peska ili zemlje. Zbog teine, preko koje se
mogu stavljati i Sabrana dela prof. dr Mirjane Markovi na kineskom jeziku ili madagaskarskom jeziku. Ovako se
ostavlja komina na due uvanje. Ne treba dodavati vodu koja moe dovesti do kvarenja. Vrenje se obino zavrava
za
14
dana,
i
najbolje
je
ako
se
odmah
pristupi
destilaciji.
DRODENKA
ILI
STELJOVAA
Dobija se destilacijom (peenjem) stelje (vinskog taloga). Manekeni oboavaju ovo pie jer ima poseban mek.
VINJAK
KONJAK
Ime ovoga i ztieno, ako se pravi u Francuskoj - samo tada se zove konjak. Ako se pravi u drugim regijama,
zove se vinjak (kod nas). Pravi se od vina koja su vrlo blg i lako prelaze u sire. Takvo vino se 2 puta destilie i mra
da odstoji u buradima od hrastovine par godina.
KAZANI ZA PEENJE RAKIJE
Postoje razne vrste kazana za peenje (destilaciju) rakije: srbijanski, bosanski, makedonski i alambici. Za
domainstva
su
najvaniji
alambici
koje
je
mgu
nabaviti
u
prodavnicama.
Kazan se sastoji od sledeih delova: kazan sa loitem, kapak, parovodna cev, hladionik (tabarka). Kazani zatim mogu
biti sa mealicom ili bez mealice, mogu biti od 50, 100, 200 litara itd. Kazani se prave od bakra kako raki ne bi
dobila aromu od metala. Kazan m biti s mealicom, da s mea komina u toku peenja rakije - da ne bi zagorela.
Ukollko je kazan bez malice, na dno kazana pre enja stavlja se dosta slam (ili peska), se stavla reetk, pa
prk rtk se stavlja komina. Ovo se radi da komin ne bi zagorela u toku pen. Kminu ne stavljati do vrha
kazana - ostaviti bar 20 % zapremine kazana slobodno, da bi se destilacija obvila normalno.
Kd se zapali lite vatra moe biti jaka, posle otprilike 1 sat (zavisi od kazana) rakija preko male slavine na tabarci
poinje da curi. Tada obavezno vatru smanjiti na umerenu. Rakija treba da curi lg u tankom mlazu. Paziti da
stalno curi u tankom mlazu, ali i paziti da ne prestane sa curenjem. Ovo se regulie mu jaine vatre. Jaka vatra jak mlz i obratno, slab mlaz - slaba vatra. Prvih 1/2 litara rakije koja iscuri zove se prvenac i ima obino preko 24
gradi - to vi to bl. Dbi se v koliina i bi rkij. Meri s mou gradomera - isti princip merenja
kao kod iromera. Prvenac ne treba piti, nego ga posebno odvojiti i dodavati ga u sledei kazan koji t pi sa
kominom. N piti v, pot sdri CO koji je otrovan; stoga ga davati eventualno sm tati da pije. Moe i da
oslepi tata. Prilikom stvara se para od komine koja putem cevi ide od kazana do tabarke. U tabarci su
spiralne cevi sa hladnom vodom i tu se para pretvara u tenost (rkiju) koja preko slavine na tabarci curi u bure ili
flu. Pr proveriti: istou aparata, kao i zaptivke da li dobro zatvaraju; takoe proveriti dihtunge. Za svaki
slu oko zaptivaka staviti ugnjeenog hleba (sredinu) da kod spojeva ne bi para izlazila i gubilo s na koliini rakije.
Vano da se aparat za peenje posle svakog dobro oisti. Povremeno treba oistiti svaki deo aparata zbog
mnogobrojnih tetnih materija ki stu posle peenja. Detaljno etkom oistiti sve delove aparata (i cevi iznutra).
Kada sm detaljno oistili aparat trebalo bi izvriti destilaciju ist vode u aparatu. Voda neutralisati sve neeljene
ostatke i na kraju curiti ist voda (prozirna i bez stranih mirisa). Ovo je jk vno, posebno ako se u kazanu peku
razne rakije. Prporuu se takoe da se svi delovi aparata operu sa 10 % rastvora limunske kiseline, pa ponovo
operu hladnom vodom. Naalost, ovo svi koji imaju kazane dobro znaju, ali retko ko se ridrv ovoga. Mnogi
prijatelji se l da im rakija miri na metal ili na neki drugi nepoznat miris - sve zbog drv kazana. To je
isto kao i tatine noge koje smrde - treba da ih riba redovno pa n smrdeti.
PEENJE RAKIJE
Staviti u isti kazan kominu do 80 % zapremine kazana i zatvoriti ga. Naloiti dobro (loite). Tabarku napuniti
hladnom vodom. Najbolje je staviti u tabarku cev preko koje stalno curi u tabarku hladna vda jer se voda u tabarci

stalno greje od spiralnih cevi sa parom. Posle ko 1 sat rakija poeti da curi preko slavine na tabarci u tankom
mlazu. Obavezno tada smanjiti vatru. Preko cevi se m staviti vlana krpa ili tatina haljina da bi se cev hladila.
Kada n da curi rakija to se zove prvenac (prvih 0.5 litara) i nije za pi - dvti ga u fle i dodavati pre
kd sld komine koja se . ntrolisati inu rakije pomou grdmr koji se stavlja u rakiju
(prvenac). U etku e pokazivati vrednosti 24-28 gradi. to s pokazuje v vrednost na grdmru to e rakija
biti
aa
i
kliinski
e
se
vie
dobiti.
Gradom je oblikom slin iromeru; uroni se u rakiju i oitava se na mestu dokle gradomer potone u tenost.
Ako prvenac rimo 21 grad, tada tu rakiju mete jebati - nema nita od n. Neto st ujb... kod komine ili kod
peenja. Znai, dobili ste rakiju koja slaba. Tada se dobijena rakija mora prepei ponovo da bi liil na neto.
Prepeenica.
Posle rvn (k 0.5 l) i da curi srednja frakcija - to e ustvari rki za i (treba meriti svaku litru
posebno). Postepeno i d - k je bio prvenac 27 gradi, polako opada na 26, 25, 23, pa i do 16 gradi - da bi se
dobila
rakija
u
proseku
od
22
grada.
Rakija jine ispod 16 gradi se posebno odvaja i zove se patoka (tatin menzis). Patoka je rakija slabe jaine i uvati
je kada budete pekli sledeu kominu, pa dodati u tu kominu zdn s prvencem.
Kd nas Vvan (pravih ljudi) odvaja se patoka (tatin menzis) kada iz tabarke curi rakija jaine ispod 16 gradi. To
znai da mi Vvani pijemo jau rakiju. Srbijanci puste da curi rakija sve dok gradomer ne kzu vrednost od 1012 gradi - to je njihova patoka. Td se dobij izuzetno mekana rakija. Zato tu rakiju oni bin prepeku i dobiju
enicu
jain
k
24-28
gradi.
Sve je stvar ukusa, kao i kod ena - neki vole lvu, neki vole crnke. Ali svi sm jedinstveni u tome da niko
normalan
ne
voli
tatu.
Neki uzmu i pomeaju patoku i prvenac i ispeku od toga rakiju. T je rakija slabijeg kvaliteta i slui isljuivo za
prodaju ili za goste.
MANE KOD GOTOVE RAKIJE
Ispeena rakija moe imati mnoge mane. Evo nekoliko saveta kako ete uoene mane eliminisati.
Miris i ukus na koticu ili kotunicu
Ranije sam v naveo da se kod muljanja est veliki procenat kotica izlomi, te rakija dobi gorak ukus i aromu.
Ukoliko se to desi tada rakiji treba dodati na l00 litara 1 g srebronitrata (AgNO 3) - moe se nabaviti u Vetpromu ili
Jugolaboratoriji. Dodavi srebronitrat rakiji treba je promeati i profiltrirati, pa na kraju predestilisati (ponovo
ispei).
Miris
rakije
na
plesan
i
bu
Iz mnogih razloga rakija moe imati miris plesni i da bude mutna. Ovo se mo eliminisati ako se rakiji doda na 1 litar
4-5 g aktivnog uglja. Ukoliko se jako osea minis plesni tada se na 1 l moe dodati 10-15 g aktivnog uglja. Ako se
rakija tretira sa aktivnim ugljem mora se svesti na sadraj alkohola ispod 50 vol. %. To se radi dodavanjem rakiji
destilovane vode. Tada uzeti potrebnu koliinu aktivnog uglja i razmutiti u neto rakije i dodati osnovnoj koliini
rakije. Onda dobro izmeati rakiju i ostaviti rakiju da odstoji 1-2 dana, uz povremeno meanje. Petakanjem se rakija
odvaja od aktivnog uglja kji prelazi u talog.
Mrka
boja
rakije
Raki dbija mrku boju obino od novog bureta ili suvie starog bureta. im se primeti ovaj nedostatak mr se
reagovati, dok nije dobila rakij finu romu. vkv rakiji se dodaje na 100 litara 0.5 l obranog mleka u tankomm
mlazu uz stalno m. Nakon 1-2 dana se vri filtriranje. Moe se onda predestilisati. Rakija opet biti bezbojna.
Ukoliko se ne predestilie im zlatno-utu boju.
log
od
jedina
Ca
i
Mg
(kalcijuma

mgnzium)
Kd s dobi rakija koja je suvie jaka razblu se dodavanjem destilovane vode ili kinice. Td se pomou
gradomera izmeni jaina kada postignemo eljenu jainu - dobro je izmeamo i sipamo u bln ili flae. Dobro
zatvoriti balone (flae) i ostavimo je da odlei. Po li s mo i odmah konzumirati.
Mnogi zbog iiluk (posebno socijalisti) dodu rakiji obinu vodu i tada se rakija obino zamuti i javljaju se bele
pahulje. Tada se na dnu stvara beli talog. Da bi se nedostaci eliminisali ta rakija se mora ponovo predestilisati
odnosno ponovo isi.
Kisel
rakij
Kada komina inficirana bakterijama siretne kiseline tad s dbije kisela rakija. Ovo se moe eliminisati mu
kalcijum karbonata (krea) u prahu. N 100 l raki se dd 200 g krea. Prvo se u neto rakije razmuti kr da se
dobije retka ka koja se onda dodaj osnovnoj koliini rakije. Posle par sati na dnu suda sa rakijom s formira beli
talog od klijuma i siretne kiseline. Rakiju pretakanjem odvojiti od taloga i po potrebi izvriti filtriranje. Ako j
rakija jako kisela, tad dodati veu koliiu krea od navedene i posl filtriran predestilisati.
Miris
i
ukus
n
zagorelo
(dimljiva
raki)
Ovo se dv kad kazan nm mealicu, destilie se gusta komina k nie razraena vodom. Zagorela rakij se
ome sa deset puta vm kliinom prevrele komine od iste vst voa od kojeg potie dimljiva rakija. Mora tako
da odstoji bar 24 sata i tada se pristupa destilii. Uklik rki tek malo ima ukus i miris na zagorelo tad se to mo
limisati tretiranjem sa aktivnim ugljem (postupak vidi kod: ukus rakije na plesan i bu).

Miris
i
ukus
na
prvenac
ili
patoku
(tatin
menzis)
Ukoliko se u tku peenja rakije (destlacije) ne odvajaju paljivo frakci:
prvenac
(forlauh)
srednja
frakcija
(prava
rakija
ili
srce)
patoka
(tatin
menzis)
dolazi
do
ovog
nedostatka.
Otkloniemo ovaj nedostatak tako to m rakiji dodati 10-15 % destilovane vode i ponovo je destilisati. Kod
ponovne destilacije paljivo odvajati (uz e probanje) navedene 3 frakcije rakije (prven, srednju frakciju,
patoku).
-------------------------------------------------------------------------------ZIMSKA RAKIJA
U veu teglu staviti 4 kg dema o eli i preliti sa 5 litara 75 % alkohola ili 6 l komovice. Zatim teglu povezati
platnenom krpom i ostaviti na toplom 7-8 dana. Svaki dan promeati sadraj. Zatim staviti sdr u kazan za peenje
rakije i dodati 0.5 l odgovarajueg prvenca i 2 l dgvru patoke - promeati. Dobiete izvanrednu rakiju.
Najbl rakije ove vrste su od: kajsije, breskve, vinje, dunje. Retko ko prvi ovu vrstu rakije jer je skupa, zbog
materijala koji se koristi. Nki pre ove rakije u kazan stvljaju i 1-2 l belog vina. Iz meni nepoznatih razloga
ovaj recept svi uvu kao najveu tajnu.
OSTALO
Normalno, o rakiji se m pisati doktorska disertacija, pa da se sve ne napie. Vano je da se pridravate uputstava i
neete pogreiti. Kada se dodaje eer u kominu tada je najbolje malo ukuvati eer sa odreenom koliinom vode da
se dobije sirupasta masa, pa se ta masa pomea sa kominom kada se ml ohladi. Ako dobijete suvie jaku rakiju,
tada se ona rablauje dodavanjem destilovane vode, dok se ne postigne ljn jaina. Ako dobijete suvie blagu
rakiju, tada se mora izvriti ponovna destilacija (prepeenica). Ako rakija nema dovoljno jaku aromu, tada se moe
dodati malo arome. Jedan od poznatih proizvoaa rm je "Etol" Celje; uputstvo je dato na etiketi. Postoje arome
za svo v (kajsija, kruka, ljiva itd.). Uopt je pravilo da rakija to due stoji bolji je kvalitet - kao "ona" stvar
kod mukih.

autor: Toma Kohn, Novi Sad


Komentari

Dodaj Novi

Pretraga

tibika - rakija
:side:
(Pozderac) da e pokupeti rakija.
Citat

RSS

|188.246.42.Xxx |23-03-2010 13:47:56


:silly:

Reko

aka - rakija

Hakija

0
|109.93.217.Xxx |03-06-2010 19:34:22

:woohoo: exelence !
Citat

vukovi duko - promena ukusa jabukove rakije

0
|109.165.165.Xxx |06-11-2010 00:59:16

Potovani! Molim Vas da mi objasnite kako promeniti ukus jabukove rakije? Naprimer medom ili neim drugim!
S
Duko !
Citat

potovanjem,

Maksa

0
|173.245.53.Xxx |14-09-2011 00:45:48

Tomo a da ti lepo dodjes kod mene, pa da zajedno pecemo rakiju...


Citat
igor - siromer

0
|79.101.5.Xxx |02-11-2011 11:48:10

da li neko zna sta se desi ako vam se siromer razbuje u buretu gde je vec gotova rakija,da li u siromeru ima nesto
poput zive ili sl. hvala
Citat

Strahinja - tekst

|46.17.125.Xxx |06-01-2012 08:22:11

Odavno nisam cuo vece gluposti vezane za proizvodnju rakije. Molim te skloni ovaj tekst da ne zbunjujes ljude sa
njim i malo se posavetuj ili citaj na netu o proizvodnji rakije.
Citat

Dejan

|109.93.236.Xxx |06-01-2012 19:30:17

Pa

zar

ovo

nije

net...?

:pinch:

Napii kako misli da treba, ili konkretno ta nije onako kako ti pee, a ovako... nisi ba ubedljiv.
Znao sam oveka koji je ovako pekao rakiju, nije vie meu ivima, ali nita se nije prosipalo, naprotiv...
Citat

Slavko - Zamutila mi se rakija

|188.2.233.Xxx |27-10-2012 16:13:15

Posle jedno mesec dana zamutila mi se rakija od kruke inae stoji u staklenom balonu raen je prepek i jaka je
oko 20 gradi..
Citat

Slavko

|188.2.233.Xxx |27-10-2012 16:17:06

Zamutila mi se rakija od kruke posle mesec dana bila je sasvim bistra stoji u staklenom balonu inae je
prepeenica
dali nekako moe da se izbistri nije promenila ni miris ni ukus ima oko 20,5 gradi.
Unapred vam hvala....
Citat

nebojsa - cicoka
Da li
hvala

mozete

|77.46.201.Xxx |17-12-2012 10:40:46


mi

reci

cime

da

pospesim

Citat

vrenje

vidojko - seenje dunja i jabuka

cicoke

da

bi

pekao

rakiju

od

iste.

0
|195.178.62.Xxx |07-03-2013 14:22:38

Mnogi se susreu sa problemom kako isei dunje za peenje rakije jer su tvrde pa kupuju skupe maine od po vie
hiljada evra a da to loe radi. U elji da pomognem, naroito onima koji proizvode rakiju od dunja, dostavljam
vam
informaciju
da
proizvodim
maine
za
seenje
voa
za
peenje
rakije (jabuke,kruke,dunj e). Kapacitet maine je do 2 tone na sat. Noevi su od nerajueg elika a maina
dobro zatiena od korozije i kiselih sokova voa. Elektromotor je monofazni 1KW. Maina je jedinstvena na
tritu,
lepo
see
voe,
nema
problema
sa
zaglavljivanjem
voa
a
vrlo dobro see i dunje iako su tvrde. Maina je bezbedna a teina 40 kg. Izraujem ih u dve verzije; za
postavljanje na bure i kao stojea gde iseeno voe upada u kofe ili slino. Cena maine je 200 EURa plus trokovi
dostave.
Vidojko
Miti,
Pirot,
Petra
Koia
35,
telefon:
063/405-852
Citat

Mitko

0
|77.29.155.Xxx |11-03-2013 13:43:26

i tashtomrzac jedan . Sigurno i zenu ti ne volesh


Citat
Mitko

0
|77.29.155.Xxx |11-03-2013 13:47:48

Chicha Mite je rogjen u Banatu, ali ruka sudbine ga odvela da peche rakiju u Krivoj Palanci u Makedoniji. Bash
pechem od modra sliva , sada sredinom marta 2013 . Ali imam jedan problemchich - zagoreva mi kazan. Pa ako

Citat

bojan

0
|93.86.179.Xxx |05-08-2013 16:02:44

zamolio bih da mi kazete koliko se stavlja kg secera na koju kolicinu konkretno sljive pre pocetka vrenja
Citat

snezana - u vezi dobijanja rakije...

0
|188.2.54.Xxx |16-08-2013 11:32:03

pokuau da vam malo pomognem oko postojee problem.poto autor teksta nije medju ivima.
Ako su vam ljive(sirovina) za ind.preradu,kvalitet ne u punoj tehn.zrelosti,zdrave ,to e tok fermentacije ii
svojim
putem,sav
eer
se
razlae
i
prelazi
u
alkohol.
Ako
pak
ljive
nisu
dovoljno
slatke onda se dodaje eer,koji doprinosi veem radmanu,koliini dobijenog alkohola ali zato sa loijim kvalitetom
proizvodas.ne treba preterivati sa dodatim eerom,od 5-10%.pozz.Snea
Citat

jovan

0
|70.85.215.Xxx |14-10-2013 14:00:13

sve je to u redu ali gde kupiti amonijak i sumpornu kiselinu?


Citat

Anonimus - re:

0
|70.85.215.Xxx |18-10-2013 00:23:46

jovan napisa:
sve je to u redu ali gde kupiti amonijak i sumpornu kiselinu?

ta e vam to?
Citat

k0w4lsk1987 - Ziva u orijentacionom alkohometru

1
|79.101.231.Xxx |02-01-2014 12:00:38

Pozdrav, jako mi je hitno, samo 1 pitanje, da li u ORIJENTACIONOM ALKOHOMETRU(gradomer u) IMA ZIVE


Citat

snezana - o gradomereu

0
|82.208.197.Xxx |09-01-2014 22:20:06

U naelu svi termometri sa Hg(zivom)su povueni iz upotrebe,jer iva pripada grupi tekih metala i predstavlja
otrov za ljud.organizam.Raspi tajte se kod prodavca gde ste kupili gradomer,ime je napunjen.

Viljamovka
Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) poinje berbom plodova sorte Vilijam kada
oni dostignu punu bioloku zrelost. To je stanje kada se nakupi dovoljna koliina
minerala, vitamina i eera ali ne u potpunosti. Nakon branja plodovi se dozrevaju
desetak dana na blago promajnom mestu da bi skrob iz mesa ploda preao u
fermentabilne eere. Nakon dozrevanja plodovi potpuno omekavaju. Potrebno je
ukloniti peteljku jer moe dati lo miris dobijenoj rakiji. Oteene i natrule plodove
ukloniti. Plodovi kruke se dalje peru zbog prisustva divljih kvasaca, sue i
usitnjavaju u mlinovima za voe. Pripremljena masa se stavlja u vrione sudove.
Kao i kod jabunog kljuka, kljuku ako je suv moe se dodati voda. Sadraj kiselina
u krukama je relativno nizak pa je u cilju spreavanja rada bakterija mlenog

vrenja dozvoljeno svodjenje kiselosti do pH=3.2 uz pomo sumporne ili fosforne


kiseline. Potrebno je dodavanje selekcionisanog kvasca. Kruke i jabuke sadre
malu koliinu azotnih jedinjenja koja su potrebna u ishrani kvasaca pa se moe
dodavati amonijum sulfat. Vrenje se obavlja na temperaturma ne veim od 18
stepeni. Kada je kljuk kruke prevreo Ekslov iromer pokazuje vrednosti izmedju 6
i 16Oe. Obavlja dvokratna destilacija na jednostavnim kazanima aranatskog tipa.
Prvom destilacijom se dobija meka rakija jaine oko 30% vol koja ide na ponovnu
destilaciju. Iz prepeka se izdvaja prvenac u koliini od 1-1.5%. Nakon izdvajanja
prvenca, hvata se srednja frakcija tj. srce, od koga se dobija najkvalitetna rakija.
Kada koncentracija alkohola u destilatu dostigne vrednosti izmedju 55-58% vol
izdvaja se patona frakcija. Razredjivanje destilata se vri postupno od 55-58% vol
na 50% vol, od 50% vol na 46% vol u trajanju od 2 nedelje. Poslednje razredjenje
je sa 46% vol na 42-43% vol. Kod razredjivanja moe doi do zamuenja pa se
takav destilat podvrgava hladjenju na -10C. Nakon 48-72 sata vri se filtriranje
destilata. Vilijamovka sazreva u staklenim ili inox sudovima a preporuljiva
temperatura uvanja je oko 15C na tamnom mestu.
Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka
Da bi pristupili destilaciji kljuka od vonih plodova neophodno je da je sav
prevreo. Ako kljuk nije prevreo dobiemo manje destilata. Zbog toga je
neophodno pravilno odrediti zavretak vrenja vonog kljuka.
Da bi odredili da li je sav eer u kljuku prevreo u alkohol, moramo na ispravan nain uzeti
uzorak za ovo odreivanje. Kljuk u sudu treba izmeati (homogenizovati), potom uzeti koliinu od
1/2 litre i filtrirati. Filtriranje ima za cilj odvajanje vrstih delova kljuka i grubih estica mutnoe od
tenog dela. Sadraj ekstrakta se ispituje u tenom delu.

Ekstrakt u vonom kljuku koji nije prevreo ine, pored eera


koji nas najvie zanima, jo i mineralne materije, organske
kiseline (neisparljive), glicerin, sorbit, manit i dr. materije koje
nisu eeri i ne previru, a zaostaju u kljuku i nakon njegovog
vrenja i doprinose njegovoj gustini. vrste estice u kljuku koje
potiu od voa, takoe poveavaju gustinu i ako bi odreivali
ekstrakt u samom kljuku ili loe profiltriranom kljuku, ne bi dobili
realan rezultat. Stoga je potrebno dobro profiltrirati kljuk i odrediti
gustinu, tj. sadraj ekstrakta. Ekstrakt je uvek vii u neprevrelom
kljuku, jer sadri eer koji predstavlja glavni sastojak ekstrakta i
daje gustinu kljuku. Ekstrakt ine sve materije koje su
neisparljive i zaostaju nakon isparavanja vode.
Najpre je potrebno dobijeni filter prevrelog vonog kljuka
nekoliko puta u nekoj posudi dobro promukati, kako bi se
oslobodio ugljendioksida (stvara se pena i oslobaaju se
mehurii gasa). Potom filtrat polako sipamo u staklenu menzuru
od 500ml uz zidove kako se ne bi stvarala pena, a potom
paljivo u menzuru sa filtratom uronimo Ekslov iromer. Ekslov
irometar je staklena naprava koja prevashodno slui za
odreivanje sadraja eera u iri od groa na osnovu njene
gustine, tj. specifine teine. Nama je taj podatak i potreban, jer
se u naelu zna koliku gustinu treba da pokazuje filtrat prevrelog
kljuka pojedinih vonih vrsta.
Ekslov iromer je izraen od stakla, vretenastog je oblika, u
donjem proirenom delu nalazi se ugraeni termometar, a ispod
ovoga metalna sama koja daje teinu iromeru. Gornji deo ima
izgled uplje staklene cevi u kojoj se nalazi skala sa podeocima
od 0-130. Ovi brojevi predstavljaju Ekslove stepene. Uronjeni
Ekslov iromer u filtrat vonog kljuka potone do izvesnog nivoa,
u zavisnosti od gustine filtrata. Ukoliko je filtrat rei iromer tone
dublje i pokazuje manji broj ekslovih stepeni.
Ekslov iromer ima radnu temperaturu od 15C. Ukoliko je temperatura nia ili via treba vriti
korekciju. Korekcija se vri na taj nain to se za temperaturu kljuka niu od 15C za svaki stepen
celzijusa oduzima 0,2 ekslovih stepena, a za temperaturu viu za 1C od 15C dodaje 0,2 Oe.
Filtrat prevrelog vonog kljuka pojedinih vonih vrsti treba da pokazuje okvirno sledee
vrednosti: jabuke 4-12 Oe, kruke 6-16 Oe, trenje 12-20Oe, ljive poegae 16-20 Oe, maline,
kupine, borovnice 4-8 Oe, denerike, renklode 8-16 Eslovih stepeni.
Ukoliko se vrednosti prevrelog kluka ne nalaze u navedenim granicama to znai da vrenje nije
izvedeno do kraja.
Drugi nain na koji moe da se utvrdi da li je kljuk prevreo do kraja i da li moe da se destilie, je
sledei: profiltrira se koliina kljuka potrebna da se dobije oko 500 ml filtrata, dobro promuka u
nekoliko navrata i paljivo sipa (da ne peni) u staklenu menzuru od 500ml. U to se uroni Ekslov
iromer i oitaju ekslovi stepeni na iromeru. Potom se filtrat sipa u bocu od 0,7l, doda se 5g
pekarskog kvasca i sadraj u boci dobro promuka. Boca se zatvori sa malo vate i ostavi u prostoriji
temperature 20-25C. Povremeno sadraj u boci paljivo promukati i nakon dva dana tenost se
odlije u menzuru i razdvoji od taloga i u nju se uroni Ekslov iromer. Ukoliko postoji razlika izmeu
vrednosti oitanih Ekslovih stepeni pre dodavanja kvasca i nakon izvedene probe sa kvascom, kljuk
nije potpuno prevreo i ne treba ga jo destilisati. Normalno je da ovo drugo oitavanje treba da
pokae niu vrednost Ekslovih stepeni ukoliko kljuk nije bio prevreo.

Sve o Vinu Forum


Jaka alkoholna pia => Priprema i fermentacija vonog kljuka ~ Kvasci ~
Enzimi => Temu zapoeo: deki 01. Novembar 2008, 21:42:20

Naslov: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: deki 01. Novembar 2008, 21:42:20

Evo i od mene malog doprinosa za proizvodjace vocnih rakija koji koriste


Ekslov sirometar.
Tabelarni prikaz fultrata prevrelog vocnog kljika pojedinih vocnih vrsta,
odnosno okvirne vrednosti.Podaci su uzeti iz Prirucnika za spravljanje
rakije dr Slobodana Jovica

4-12

6-16

10-16

12-20

16-20
, ,
4-8

8-16
Uzgred gde se moze kupiti Ekslov sirimetar, jer ga u mom kraju nisam
pronasao, iako sam obisao sve poljoprivredne apoteke i zaduzbine.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: peca50 01. Novembar 2008, 22:26:34

Evo jednog priloga preuzetog sa sajta poljoprivreda info, o odreivanju


zavretka vrenja, kao i slike ekslovog iromera. Naalost jo nisam
pronaao ko prodaje atestirane ekslove iromere(pre je to bila
jugolaboratorija u bgd-u), a zagrebaki TLOS je bio najpouzdaniji kao
proizvoa iz naeg okruenja, no naiemo i to!

Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Da bi pristupili destilaciji kljuka od vonih plodova neophodno je da je

sav prevreo. Ako kljuk nije prevreo dobiemo manje destilata. Zbog toga
je neophodno pravilno odrediti zavretak vrenja vonog kljuka.
Da bi odredili da li je sav eer u kljuku prevreo u alkohol, moramo na
ispravan nain uzeti uzorak za ovo odreivanje. Kljuk u sudu treba
izmeati (homogenizovati), potom uzeti koliinu od 1/2 litre i filtrirati.
Filtriranje ima za cilj odvajanje vrstih delova kljuka i grubih estica
mutnoe od tenog dela. Sadraj ekstrakta se ispituje u tenom delu.
Ekstrakt u vonom kljuku koji nije prevreo ine, pored eera koji nas
najvie zanima, jo i mineralne materije, organske kiseline (neisparljive),
glicerin, sorbit, manit i dr. materije koje nisu eeri i ne previru, a
zaostaju u kljuku i nakon njegovog vrenja i doprinose njegovoj gustini.
vrste estice u kljuku koje potiu od voa, takoe poveavaju gustinu i
ako bi odreivali ekstrakt u samom kljuku ili loe profiltriranom kljuku,
ne bi dobili realan rezultat. Stoga je potrebno dobro profiltrirati kljuk i
odrediti gustinu, tj. sadraj ekstrakta. Ekstrakt je uvek vii u
neprevrelom kljuku, jer sadri eer koji predstavlja glavni sastojak
ekstrakta i daje gustinu kljuku. Ekstrakt ine sve materije koje su
neisparljive i zaostaju nakon isparavanja vode.
Najpre je potrebno dobijeni filter prevrelog vonog kljuka nekoliko puta u
nekoj posudi dobro promukati, kako bi se oslobodio ugljendioksida
(stvara se pena i oslobaaju se mehurii gasa). Potom filtrat polako
sipamo u staklenu menzuru od 500ml uz zidove kako se ne bi stvarala
pena, a potom paljivo u menzuru sa filtratom uronimo Ekslov iromer.
Ekslov irometar je staklena naprava koja prevashodno slui za
odreivanje sadraja eera u iri od groa na osnovu njene gustine, tj.
specifine teine. Nama je taj podatak i potreban, jer se u naelu zna
koliku gustinu treba da pokazuje filtrat prevrelog kljuka pojedinih vonih
vrsta.
Ekslov iromer je izraen od stakla, vretenastog je oblika, u donjem
proirenom delu nalazi se ugraeni termometar, a ispod ovoga metalna
sama koja daje teinu iromeru. Gornji deo ima izgled uplje staklene
cevi u kojoj se nalazi skala sa podeocima od 0-130. Ovi brojevi
predstavljaju Ekslove stepene. Uronjeni Ekslov iromer u filtrat vonog
kljuka potone do izvesnog nivoa, u zavisnosti od gustine filtrata. Ukoliko
je filtrat rei iromer tone dublje i pokazuje manji broj ekslovih stepeni.
Ekslov iromer ima radnu temperaturu od 15C. Ukoliko je temperatura
nia ili via treba vriti korekciju. Korekcija se vri na taj nain to se za
temperaturu kljuka niu od 15C za svaki stepen celzijusa oduzima 0,2
ekslovih stepena, a za temperaturu viu za 1C od 15C dodaje 0,2 Oe.
Filtrat prevrelog vonog kljuka pojedinih vonih vrsti treba da pokazuje
okvirno sledee vrednosti: jabuke 4-12 Oe, kruke 6-16 Oe, trenje 1220Oe, ljive poegae 16-20 Oe, maline, kupine, borovnice 4-8 Oe,

denerike, renklode 8-16 Eslovih stepeni.


Ukoliko se vrednosti prevrelog kluka ne nalaze u navedenim granicama
to znai da vrenje nije izvedeno do kraja.
Drugi nain na koji moe da se utvrdi da li je kljuk prevreo do kraja i da
li moe da se destilie, je sledei: profiltrira se koliina kljuka potrebna
da se dobije oko 500 ml filtrata, dobro promuka u nekoliko navrata i
paljivo sipa (da ne peni) u staklenu menzuru od 500ml. U to se uroni
Ekslov iromer i oitaju ekslovi stepeni na iromeru. Potom se filtrat sipa
u bocu od 0,7l, doda se 5g pekarskog kvasca i sadraj u boci dobro
promuka. Boca se zatvori sa malo vate i ostavi u prostoriji temperature
20-25C. Povremeno sadraj u boci paljivo promukati i nakon dva dana
tenost se odlije u menzuru i razdvoji od taloga i u nju se uroni Ekslov
iromer. Ukoliko postoji razlika izmeu vrednosti oitanih Ekslovih
stepeni pre dodavanja kvasca i nakon izvedene probe sa kvascom, kljuk
nije potpuno prevreo i ne treba ga jo destilisati. Normalno je da ovo
drugo oitavanje treba da pokae niu vrednost Ekslovih stepeni ukoliko
kljuk nije bio prevreo.
konsultovana literatura
"Spravljanje rakije" - Dr. Slobodan Jovi
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/17/17_24082002122246-1.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img.php?image=17_240820021222461.jpg)

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: johanan 15. Jun 2009, 10:26:05

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: dioda 15. Jun 2009, 18:31:28

Kajsija 6 - 14 oOe
Dunja 5 -12 oOe

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gogy 20. Oktobar 2009, 21:32:21

Pozdrav;
Novi sam clan na forumu i kako vise citam ove kvalitetne tekstove imam
sve vise pitanja, naime prije par dana sam kupio refraktometar koji ima
tri skale (Oe, Babo, Brix) i namijenjen je za odreivanje koliine eera u
vocu, sokovima, medu, itd i tamo gdje sam ga kupio covijek mi je rekao
da se taj koristi i za kljuk ali kad sam prije par dana gledao secer u
kljuku sljive ocitao sam 45 Oe a nasao sam da kad je zavrseno vrenje
treba da ima 16-20 Oe a kljuk je stajao gotovo mjesec dana i ipak sam
pristupio destilaciji i dobio jako puno rakije. Takodje sam pokiselio 1300
kg dunje i prije5-6 dana sam mjerio kolicinu secera i ocitao sam 17 Oe a
danas sam ocitao 16Oe, e sad dali ja grijesim u postupku mjerenja ili
moja sljiva stvarno nije bila zavrsila vrenje ili je nesto sasvim trece.
Unaprijed hvala

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: dioda 20. Oktobar 2009, 22:52:14

Procitaj uputstvo koje si dobio sa refraktometrom...


Jesi li mu podesio nulu pre merenja?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 20. Oktobar 2009, 23:34:34

Refraktometri su aparati koji rade na principu razliitog prelamanja


svjetlosti na osnovu ega se odreuje procentni sastav eera, alkohola,
suhe materije i sl.
Prema tome refraktometar ne moe posluiti za tano mjerenje koliine
preostalog neprevrelog eera u iri ili kljuku u kome je zapoelo vrenje,
iz razloga to se u noj nalazi odreena koliina alkohola koja e uticati na
lom svjetlosti na nain da e dobijeno oitanje uvijek biti vee nego to
je to stvarna koliina preostalog neprevrelog eera i suhe materije koja
inae ne podlijee previranju.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: dioda 21. Oktobar 2009, 00:25:09

Bistrice, pricamo o orjentacionim mernjima. Ako se fermentacija moze


pratiti siromerom zasto nebi mogla i refraktometrom?
Za tacna odrednjivanja preostalog secera se koristi hemijska metoda.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 21. Oktobar 2009, 01:25:05

Normalno da priamo o orjentacionom mjerenju gdje nam refraktometar


moe posluiti kao instrument kojim pratimo fermentaciju, na nain da
stalno oitavamo nie vrijednosti u toku njenog trajanja, ma ta te
vrijednosti stvarno predstavljale.
Ali pitanje se odnosilo na zavretak fermentacije, a u odnosu na
sveprisutnu konstataciju da je fermentacija ljive zavrena na 16 20Oe.
Samo konstatujem da ako mjerenje vrimo refraktometrom, zbog
prirode mjernog ureaja, tih 16 - 20Oe nikada neemo doekati iz
razloga to je na mjernoj skali interferiran podatak prisutnog alkohola.
Dokaz: Na refraktometar ukapati par kapi desetpostotnog alkohola
(rakije) i oitati rezultat.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: m_117 21. Oktobar 2009, 09:06:01

Zdravo Deki!
Ja sam Ekslov iromer proizvodnje Tlos Zagreb kupio u Mega Marketu
Metro u Beogradu i kota oko 1000 din. Video sam ga i u Slovenakom
marketu Merkur, tamo je oko 1100din. Ako kod tebe u okolini postoje
takvi marketi pokuaj tamo.
Pozdrav!

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gogy 22. Oktobar 2009, 19:40:30

Ok onda ako refraktometar nemoze mozetel mi dati adresu merkura u


beogradu jer ja vam pisem iz bosne a cesto dolazim u beograd.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gogy 22. Oktobar 2009, 19:46:35

I dali sigurno u Merkuru ima ekslov siromjer? Jos jednom hvala!

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: jagnjilac 22. Oktobar 2009, 20:03:29

Kompletna laboratorijska oprema moe da se nabavi u SUPERLAB-u, u


Beogradu, 011 22 22 222.
www.super-lab.com
Ja sam tamo kupio alkoholometar sa termometrom i tablicom, Ekslov
iromer sa termometrom i tablicom, Menzuru od 1000ml, ma imaju sve.
Nain plaanja: Poalju ti predraun E-mail-om i instrukcije za plaanje
(upustvo za popunjavanje uplatnice), kada vide uplatu na raunu za
jedan do dva dana, obaveste te da moe da preuzme robu. Ne znam,
da li alju robu potom! Ja sam lino preuzimao poto sam esto u
Beogradu.
Gogy, mislim da to treba da ti odradi neko ko ivi u Srbiji, zbog
dinarskog plaanja (preko rauna) i samog preuzimanja.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gogy 22. Oktobar 2009, 22:33:42

E hvala puno na ovim informacijama, imam u srbiji nekog ko ce mi to


uradit!

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gogy 06. Novembar 2009, 14:30:50

Evo mene opet sa svojim pitanjima, naime kupio sam ekslov siromjer i
alkoholmetar firme tlos zagreb ali na upustvu za siromjer sam procitao
ovo, citiram: s obzirom da se mjerenje postotka eera bazira za
mjerenju gustoe mota vano je da uzorak bude bistar (procijeen ili
izbistren dodatkom "vinobrana"). rezultat mjerenja sadraja eera u
mutnom motu ili u motu kod kojeg je zapoeo proces vrenja odstupa
od stvarne vrijednosti jer krute estice ili mjehurii plina ometaju
uranjanje mjerila za mot. zavren citat. Takoer sam procitao u knjizi
Slobodana Jovia da se ekslov siromjer koristi prvenstveno za mot i da
se pri mjerenju procijedi sira i to je to. E iz ovog svega meni nije jasno
dali uopte mogu koristiti ovaj ekslov siromjer za tacno odreivanje
zavretka vrenja.
Hvala

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: mitrodus 11. Novembar 2009, 20:20:26

Sta se desava ukoliko neko nema taj siromer,kako onda znati kada je
ljuk prevreo??mislim da Peca ovo zna.Poooz

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: DarkoK 11. Novembar 2009, 22:45:21

Na osnovu iskustva ili da proba vino i oseti da li je jo uvek slatko.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: alambik 11. Novembar 2009, 22:55:48

.
, ,
(
, , ).
, .

.


. ,
. ,
,

.
.

. ,
, , , ,
, , .

.
, ,
,
0. ,
, ,
.
, , ,
.
.
, , ,
, , 10 .
.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: peca50 11. Novembar 2009, 23:53:26

Citat: mitrodus 11. Novembar 2009, 20:20:26


Sta se desava ukoliko neko nema taj siromer,kako onda znati kada je ljuk
prevreo??mislim da Peca ovo zna.Poooz

Jednostavno: Ako se vrenje smirilo(nema utanja u sudu gde se


odvijala fermentacija), i obavezno probom na ukus, ako vie nema
slatkasti ukus. Vino probati posle pojedene jabuke, ili na gladno. Jer ako
ste jeli zainjena i slana jela vino e vam biti slatko!

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: krusko 04. Novembar 2010, 21:55:14

U bure od 200l sam stavio sljive( velike sljive kao velike bijele ) koje su
imale 14 % ili "bricks" prirodnog
secera( mjerio sam sa jednom uspravom za koju neznam ime). U bure
sam dodao 12kg braon secera i 250gr kvasca i to izmjesao dobro dva
puta u dva dana. Bure je u prostoru u kojem je temperatura bila u
prosjeku 20C prvih 20tak dana, a sada vec 20tak dana na 12C prosjeka.
Sada u buretu: kolac je skoro potonuo ispod vrha soka (kom je veoma
voden kao razredjeni sok)...sa istom spravom sa mjerio secer koji je
sada 7 stepeni "bricks".. Dali je 7% secera ne-fermentisano? Jeli
preporuceno da ponovo kom stimulisem i pokusam fermentisati ostatak?
Kada je fermentacija zavrsena i kada je najoptimalnije da pecem rakiju?
Hvala

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 04. Novembar 2010, 22:27:30

Ovako kako si opisao uz neku malu pretpostavku, odgovor je, peci rakiju
odmah, fermentacija je zavrena.
Brix je mjera suhe materije, za ljivu na kraju fermentacije pokazuje oko
4, plus pokazuje alkohol koji si dobio vrenjem.
Ti si ubacivao eer pa ga ima vie nego normalno, tako da ti ovih 7
govori da si malo i zakasnio.
Skini bar dio te kape i baci, skini je minimalno do onog zdravog dijela sa
lijepom svijetlom bojom fermentisane ljive i pouri sa peenjem.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: KizaHood 04. Novembar 2010, 23:21:00

Citat: krusko 04. Novembar 2010, 21:55:14


...kolac je skoro potonuo ispod vrha soka...

Au...
Peci to odma', ali ODMA'.
Kad krovina pocne da tone, to je jedan od znakova zaustavljanja vrenja.

Sad, da li je 100% prevrelo ili ne (tj. da li je vrenje stalo zato sto nema
sta vise da previre ili je nesto drugo u pitanju, npr. niska temperatura),
to je ovde manje bitno. Cim krovina pocne da tone, treba odma' peci,
makar i da nije 100% prevrelo. Ako odma' ispeces, a da nije potpuno
prevrelo, dobices nesto manje rakije nego sto je moglo u idealnim
uslovima; sa druge strane, ako cekas moze ti se desiti da ti se sve
ukvari, sto je, slozices se, mnogo gore.
Od zdrave komine koja nije potpuno prevrela moze se dobiti dobra
rakija; sa druge strane, od komine koja je potpuno prevrela, ali se
ukvarila, ne moze se dobiti dobra rakija.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bane30 12. Maj 2011, 20:39:01

Inace ako mogu da dodam na ovoj temi ja letos uopste nisam uspeo da
profiltriram promesani kljuk tako da nisam mogao ni da mrim ali kad
sam posle par dana izvukao tecnost bez mesanja sve je bilo ok, dal sam
pogresio ne znam...

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gnusmas 11. Septembar 2012, 19:41:48

Danas sam merio Oechsle (ili kako se ve zove) irometrom kljuk kajsije
i dobio rezultat 13 OE pri temperaturi 23C. (verovatno kad bi se
korigovalo po 0,2 po stepenu bilo bi malo drugaije)
Sobzirom da u Tablicama (sa uputstva) za traenje procenta eera
nema broja ispod 40OE, mislim da je vrenje gotovo, pa da krenem sa
peenjem?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 11. Septembar 2012, 19:56:12

Kajsija zavrava sa vrenjem kada ovaj rezultat bude tu negdje, to zavisi


od sorte, klime i drugih faktora. Pokuaj u naredna 2-3 dana dnevno
pratiti promjene na irometru. Ako nema kretanja prema 10-11Oe, to
bi mi bilo primjerenije, onda je moe destilisati.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gnusmas 12. Septembar 2012, 16:41:31

Izmerio sam i danas i pokazivao je irometar 10,2 OE na 27C sa


korekcijom to bi bilo 12,6 OE,
a jue je pokaao sa korekcijom, ako ne greim 14,6 OE
Usput sam u izorak kojim sam merio eer ubacio kvasca malo (po
uputstvu iromera) da vidim oe li sutra/prekosutra da pokae istu ili
niu vrednost.
Kljuk tek tu i tamo izbaci po klobuki :(

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 12. Septembar 2012, 17:28:36

Oigledno da vrenje jo traje.


Ovo sa dodavanjem kvasca na uzorku, u ovoj fazi vrenja, ti je dobra
stvar jer se tako vidi do koje mjere e inae da ide skala na iromjeru u
ovoj godinu.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gnusmas 15. Septembar 2012, 11:58:00

Izvinjavam se to ne poslah poruku jue, ali sam dva dana ekao ne bi li


video neku promenu na iromeru ili je nema ili je jako zanemarljiva pa
se ne primeuje.
I ono to sam probao u uzorcima (dva uzorka u koja sam dodao kvasca u
prahu, pekarskog, istekao je rok pre 1m, ako je to problem, al ponoviu
u svakom sluaju sa sveim)
1. u jednom deluje da se malo smanjila koliina eera. na skoro istu
vrednost
2. u drugom jue je pokazivao ak viu vrednos eera, al danas ponovo
na starom,
Sve u svemu ispada kao da nema eera, ponoviu sutra ovo sa
uzorcima i sa svee pakovanim kvascem,
ali koji je nabri mogui proces vrenja za 500kg kajsije (mnogo mi je

sumljivo da to bude ovako kratko).

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 15. Septembar 2012, 14:42:29

Nikakvo udo da pri ovakvim temperaturama vrenja ono i bude zavreno


za ovih tvojih 8-10 dana. Ako si mjerio 23 i 27 C esti sedmi dan, onda
si na poetku i u burnom vrenju imao temperaturu kljuka blizu 30C.
Pored koliine eera temperatura je jako vaan faktor koji odreuje
duinu trajanja fermentacije.
Ovdje samo jo moram napomenuti da je kod ovakvih mjerenja, naroito
kod onog uzorka sa dodanim kvascem, vano promukati sadraj kako bi
CO2 napustio tenost, inae bi mogao uticati na tanost mjerenja.
Bitno je jo da sva mjerenja budu obavljena sa izbistrenom
(profiltriranom) irom kako bi bila usporediva.
Ako je dodani kvasac u boci, ako je ona plastina, i ako je bila na sobnoj
temperaturi ova dva dana, stvorio CO2 koji bi primijetio po tvrdoj
plastici, i ako je ta boca bila zaepljena pa bi njenim otvaranjem
primijetio itanje kao kod otvaranja mineralne vode onda ti nije dobar
nain pripreme uzorka za mjerenje iromjerom.
Nije toliko problem ovo sa rokom kvasca koliko moe da bude
temperatura i vlanost mjesta na kojem je uvan. Nego izmjeri i napii
ta ima u posudi za vrenje, temperaturu i Oe, vjerovatno je vrijeme za
destilaciju. Jo 1-2 dana nije problem ali preko toga moe da bude,
naroito na viim temperaturama.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gnusmas 15. Septembar 2012, 19:16:20

U pravu si prvih dana je em bilo toplo napolju, em je bilo toplo u


kacama, moda i vie od 30C
Evo ovako, uradio sam po uputstvu sa iromera, u dve plastine boce (od
koka-kole od 2l) uzeo sam uzorke iz kaca, sa crevom ...
... evo dok piem ovo, ukapirao sam da sam napravio greku u startu,
nisam promeao kljuk (kominu) u kacama pre uzimanja uzorka da ne bi
bila mutna, ba sam se udio kako sam se prvi put namuio dok sam
cedio (filtrirao) uzorke... tu je greka

...al nema veze da napiem do kraja, kako sam greio (radio na dalje po
uputstvu) ... stavio kvasac, dobro promukao da se rastvori u uzorcima,
ostavio sam odvijene epove flaa, stavio pare vate umesto epa da ne
ulaze muice i posle dva dana dobro uzorke promukao i pustio da se
staloe i oitavao vrednosti, koje su oigledno pogrene jer nisam
promeao kljuk odakle sam uzeo uzorke.
Tako da nije bila tvrda flaa od pritiska, pa ni itanja, ali daba uradiu
sutra sve ispoetka ako nije kasno i ako ima svrhe, ovde je sada
temperatura spoljanja oko 15C
Posuda u kojoj se nalazi kajsija je plastino bure bez poklopca od 1000 l.
a kajsije ima 2/3 visine, sada sam u poseti kod prijatelja (tast i tata :)
tako da tek sutra (ako nas puste da odemo) mogu da uzmem ponovo
uzorke (promutiu kominu pre uzimanja) i kad profiltriram izvriu
merenja ...
Kupiu kvasca da ponovo odradim isto , ako dobijem drugaije rezultate
sa promeanim komom.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 15. Septembar 2012, 19:42:20

Citat
promutiu kominu pre uzimanja

Ne treba se mijeati kljuk prije uzimanja uzorka. Samo povuci crijevom


sa nekih 10cm od dna, profiltriraj, izmjeri i napii rezultat. Da si to
napisao u ova zadnja tri dana vjerovatno bi ti savjetovao destilaciju za
danas ili sutra.
Zato ovoliko komplikujem?
Fermentacija kajsije se najee zavrava u rasponu od 8-12Oe. Ova
4Oe razlike moe u ovakvoj godini napraviti i pravovremeno piljivo
zalijevanje oko stabla, da i ne spominjem ostale faktore. Sorbitol kao
neprevirui eerni alkohol je u kajsiji zastupljen sa nekih 10g/l. Ako je u
ovakvoj godini raeno zalijevanje takav e i biti, ako je kajsija bila
izloena jakom uticaju ove sue onda njegova koliina gotovo sigurno
biva udvostruena. To onda predstavlja dodatnih 1% neprevirue
materije, a to se iskazuje kao dodatna 4Oe. Tako da izmeu 8 i 12Oe
kao mjere zavretka vrenja stoji samo najobinija voda kao faktor.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bane30 15. Septembar 2012, 20:37:23

Ako smem da dodam peci i ne pitaj! Bar sam ja tako radio i extra sam
zadovoljan!!!

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 15. Septembar 2012, 20:52:32

Moe i tako, ali ta ako je raeno zalijevanje ili je pozicija bila takva da
nije osigurala normalne kiseline za kajsiju. Tada bi nam u kljuku ostalo
neto od 1-1,5% eera, to bi se itekako osjetilo u vidu gorkih ukusnih
tonova destilata.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gnusmas 16. Septembar 2012, 14:40:32

izvinjavam se na jueranjem prekidu, poto je sa mobilnog nestalo


kredita, sad sam na wi-fi.
... Drago mi je da nisam pogreio to nisam meao kljuk, da dopunim
jueranji post ... bure sa kajsijom je pokriveno debelim najlonom koji
dobro dihtuje, nije podvezan najlon kanapom ve preseenom
automobilskom gumom, tako da prvi dan se najlon naduvavao, dok
nisam ubacio crevo kroz koje je izlazio CO2 i stavio ga u kofu sa vodom
da moe CO2 da izlazi ali vazduh ne moe da ulazi.
Uzorak sam uzimao ba na opisan nain, 10-15cm od dna izvlaio
crevom, filtrirao i merio. Ujutro u pri temperaturi od 15C uzeti uzorke i
premeriti i odmah poslati ovde, a ve je sve spremno za "veselu
mainu".
Merio sam koliinu eera svaki dan ali nisam smatrao, poto sam u
uzorku proveravao eer, da su i ti podaci bitni,. naroito to se ne
razlikuju od onog u uzorcima, samo nisam pomenuo a ni napisao da su
isti, izvinjavam se.
E sad poto je fermentacija, verovatno gotova (ili prekinuta, pa je na
neki nain nastaviti), interesuje me jo puno stvari ali jedna mi je bitna,
kola (i nije neki kola) ili gua masa koja je na povrini kljuka nije

niim pokvarena jer je relativno mlada, da li i nju zajedeno sa svim


ostalim uz razreivanje vode (koliko) da destiliem ili ne?
Imam neke idelje o prepravci kazana, u kojoj temi bi mogao o tome.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 16. Septembar 2012, 18:33:18

Fermentacija je zavrena jo prije par dana pa bi to trebalo destilisati,


tako to e skinuti i baciti samo par centimetara sa povrine do one
svijetle boje kajsije. Ostali gusti dio samo ravnomjerno rasporedi sa
tenim dijelom kljuka u kazan pri njegovom punjenju.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Gnusmas 17. Septembar 2012, 08:39:08

Bistrice, puno hvala da dobrim savetima, znam da se za "lek" ne kae


hvala, ali moram :)
Samo jedno retoriko pitanje, sa ovog jako dobrog foruma sam puno
proitao, toliko da se plaim da mi se nije sve izmealo, pa samo da
proverim.
Taj tanki "kola" koji se napravio na povrini kajsija, koji se po mirisu bi
se reklo, malo ukiselio (jo je mlad), time bi pokvario rakiju tj. dobila i
kiselija rakija, pa se zato baca.
A kad puno odstoji pa se poteno ukiseli (i udeblja) i sto kau (nedo bog)
prevrne se, treba odmah poeti sa destilacijom, da "ne ode mas u
propas"

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 17. Septembar 2012, 10:01:14

Sa destilacijom inae treba poeti odmah po zavretku fermentacije.


Izmeu ostalog jer se onda ne kvari samo gornji dio u kaci nego i sve
ostalo, manje ili vie. Za odreena kvarenja ekanjem na destilaciju ak

nije potreban ni kontakt sa vazduhom.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Vlajko 18. Septembar 2013, 21:21:18

Stavio sam ljivu Stenley na vrenje pre 20-tak dana jue sam merio
koliinu eera i po nekom Ruskom irometru koji imam pokazuje da
imam jo 3 posto eera a vrenje je stalo,komina je lepa bistra i kao da
se osea da ima malo eera.Imao sam Maarke 320 l izalo je nekih 31
l rakije od 21 grad nije dodavan gram eera . Pre peenje je pokazivao
tak isti irometar da je ostalo 3 posto eera. ta raditi sa kominom od
Stenleya da li ostalo puno eera ili prosto nije dobar irometar?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 18. Septembar 2013, 21:31:32

Slikaj taj irometar da se vidi ta pie na njemu i postavi na forum.


Slikaj i kacu za svaki sluaj, da ne moram postavljati dodatna pitanja.
Vjerovatno je fermentacija zavrena, pa bi trebalo raditi destilaciju. Ako
te mrzi postavljati slike, izmjeri eer ponovo danas i sutra. Ako nema
promjene vjerovatno je gotovo vrenje.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: rnovak 05. Novembar 2013, 10:18:18

Citat: bistrica 17. Septembar 2012, 10:01:14


Sa destilacijom inae treba poeti odmah po zavretku fermentacije. Izmeu
ostalog jer se onda ne kvari samo gornji dio u kaci nego i sve ostalo, manje ili
vie. Za odreena kvarenja ekanjem na destilaciju ak nije potreban ni kontakt
sa vazduhom.

ini mi se da sam na drugom mjestu na forumu proitao preporuku da je


kom po zavretku fermentacije dobro ostaviti dva dana da miruje? Ne
mogu ponovo nai taj post - isprike ako dupliciram pitanja ???

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 05. Novembar 2013, 10:35:42

Bila je u pitanju pria oko odreivanja zavretka vrenja u situacijama


kada je neki mogui raspon na irometru relativno velik, kao to je na
primjer kod jabuka. Tamo to u zavisnosti od sorte, dozrelosti i sl. moe
da varira od 1-3% suve materije koja ne previre. Donekle pouzdano se
moe utvrditi da je fermentacija zavrena ako se ne deava promjena
oitanja u trajanju od 2-3 dana. Za tih par dana se kljuku ne moe nita
loe desiti a eliminie se sa veim stepenom pouzdanosti
negativan uticaj neprevrelog eera na kvalitet budue rakije. Mogu
ove dvije stvari objediniti i malo preciznije....
Citat
Sa destilacijom inae treba poeti odmah po pouzdano utvrenom zavretku
fermentacije...

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: rnovak 05. Novembar 2013, 10:56:26

ok, razumio, hvala :thumb:

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: igi 10. Maj 2014, 16:21:01

Ljudi pozdrav,
Nasao sam na sajtu firme PCE grupa d.o.o iz Sarajeva
refraktometre.Interesuje me Vase misljenje,koji refraktometar da kupim
da bih mogao tacno odrediti zavretak vrenja kljuka.Cjena im je ista
91,53 km,ali im je razlicit mjerni opseg.Napominjem da sam shvatio da
je refraktometar"neprecizan",ali ja bih nakon nekih mjesec dana od
pocetka komljenja mjerio svaki dan i destilirao bih kad bi mi 3 dana
zaredom bio isti rezultat.Inace za drenjine nema nikakve literature koji bi
to parametri i bili.Svidja mi se refraktometar sami tim sto trebaju samo
kap-dve profiltriranog kljuka.Hvala i pozz

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 10. Maj 2014, 16:58:33

Vinarski sa tri skale, do 32 Brixa. Ostali su sa jednom skalom, i mjerna


podruja su im ili manja od mogueg ili mnogo vea, to je nepotrebno
za voe i groe. Ba takvim se i ja koristim.
http://www.pce-grupa.ba/optickiinstrumenti/refraktometri/refraktometar-rhb-32satc-detail.html
P.S. Poslao sam ti na PP nekih 6-7 radova.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: nenad88 15. Jul 2014, 20:48:07

Pozdrav,
Negde sam na forumu nasao post u kome se pise da postoji greska u
odredjivanju kraja fermentacije refaktometrom, zbog alkohola koji utice
na prelamanje svetlosti.
Moj uredjaj meri procenat suve materije. Kada sam izmuljao kajsije,
izmerio sam 16%. Od toga sam oduze 5% i dobio da priblizno ima 11%
secera.
Kolika je greska u merenju koju prouzrokuje alkohol i da li je moguce
koristiti refaktometar za odredjivanje kraja fermentacije?
Koju vrednost bih trebao da ocekujem kada je vrenje zavrseno?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 15. Jul 2014, 21:35:32

Refraktometar je ureaj koji prije svega slui za odreivanje sadraja


eera prije nego to krene fermentacija i to na ovaj nain na koji si
uradio. Nakon to ona krene ne moe se kod njega vie primjenjivati ista
logika (ono oduzimanje 5%) jer se mijenja hemijski sastav tog
materijala pa je lom svjetlosti drugaiji i pokazuje drugaije vrijednosti.
U svakom sluaju se moe pratiti ta fermentacija na nain da dok
vrijednost koju oitava pada fermentacija nije zavrena. Ona e biti
zavrena kada kod kajsije oita refraktometrom negdje 7-9% ili Brixa i
kroz 2-3 dana nema nikakve promjene. Par godina iskustva na svojoj ili

slinoj kajsiji i moi e to utvrivati i znatno preciznije od ovog malo


veeg raspona.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: nenad88 15. Jul 2014, 22:01:37

Imam i Ekselov siromer, ali mi za njega treba mnogo veca koliciana


filtrata, pa mi je ovako lakse.
Hvala na odgovoru.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 15. Jul 2014, 22:05:47

Ako moe nabavi malo uu menzuru za mjerenje pa e ti trebati i


znatno manje materijala. Kod njega ti je 8-12 Oe, a ti bi lako mogao biti
na 10-11.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: nenad88 16. Jul 2014, 19:10:57

Hocu za vikend da pecem rakiju, a kako nemam kazan moram da


iznajmim. Bojao sam se da nije sve prevrilo, pa sam otvorio jedno bure i
izmerio procenat suve materije (u ne bas filtriranom soku, nije se jos
secovalo u casici). Refaktometar je pokazao 7%.
Na osnovu Bistricinog komentara, spremno je za pecenje.
Nadam se da nije veliki problem sto sam otvarao jedno bure, opet sam
hermeticki zatvorio?
Planiram da pecem u subotu, ako nadjem kazan.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 16. Jul 2014, 19:17:18

Nije problem, nego polako. Kada si je stavio na vrenje, prije koliko dana.
Okvirno jo neka temperatura vrenja.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: nenad88 16. Jul 2014, 19:33:27

Kajsiju sam ispasiranu i sa izdvojenim kosticama ukomio pre sedam


dana. Temperatura pri dodavanju kvasaca je bila 21 c.
U toku fermentacije nisam merio niti kontrolisao temperaturu.
Burad stoje u hladovini, mozda poslepodne ima malo sunca.Spoljna
temperatura je ovih sedam dana varirala od 15 pa sve do 30 c.
Kajsija je u plasticnim buradima.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 16. Jul 2014, 19:37:07

Izmjeri ova dva dana pa napii rezultate, ako nije problem. :)

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: nenad88 16. Jul 2014, 19:38:55

Mislis da nije gotova fermentacija?


Da li je problem sto cu opet otvarati burad?
A da, temperatura komine je sad 23 c.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 16. Jul 2014, 19:47:24

Ma mislim da je zavrena, ali za svaki sluaj i kao neko pravilo da se

odluka ne donosi bez bar 2 uzastopna mjerenja.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: nenad88 17. Jul 2014, 21:13:57

Izmerio kajsiju. I dalje pokazuje 7%.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 17. Jul 2014, 21:23:26

:thumb: To je to.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: shonepa 26. Jul 2014, 09:37:29

Danas je 7.dan kako sam stavio breksve u bure. I sutra cu prvi put da
merim irometrom. Koliko treba da pokaze za breskve, nisam naisao na
takav podatak ovde...

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 26. Jul 2014, 11:34:46

Za neke kasnije sorte moe da bude i oko 14 ali za one iz ovog perioda
zrenja uzmi ovaj ipak malo vei raspon. Oechslovim motomjerom 6-12,
ili drugaije reeno 1,5 do 3% nefermentirajue materije.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: shonepa 28. Jul 2014, 16:01:13

Tek sada sam dobio iromer ali po babou. Vrednost na vrhu je 4. dakle,

onda je izmerio 2
Sta kazete, da li da pecem ili da odem da kupim ekslov irometar?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 28. Jul 2014, 16:44:16

Samo jednu poruku iznad ove tvoje ima napisano...


Citat
...1,5 do 3% nefermentirajue materije

... to je mjera za Baboov motomjer.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Atletuj 30. Jul 2014, 16:00:29


,. .
?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bodo 30. Jul 2014, 23:32:16

Jeste, ako svaki as otvara bure da proverava , tada je ta metoda


koliko-toliko pouzdana. Pozz.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 31. Jul 2014, 09:39:55

Citat

U pitanju je injenica da je CO2 gui i tei od vazduha pa e kao takav u


pravilu ostajati blie dnu posude, i da je za izgaranje, plamen, potrebna

odreena koncentracija kiseonika prisutna u vazduhu. Pa e na taj nain


CO2 u dovoljnoj koliini istisnuti kiseonik potreban za izgaranje i plamen
upaljaa i tako ga gasiti. Meutim na ovaj nain se u stvari moe samo
utvrditi da fermentacija traje i to u situacijama njegovog intenzivnog
stvaranja, ali u zadnjim fazama fermentacije kada se u stvari i
provjerava njeno trajanje ili zavretak ta produkcija CO2 je izrazito
smanjena i u mnogim konkretnim okolnostima postojanje plamena
sigurno ne znai da je ona zavrena.
Dakle, pouzdano utvrivanje da vrenje traje ali nepouzdano utvrivanje
da je ono zavreno, za ta si i pitao.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Vaske1 15. Septembar 2015, 22:47:02

Citat: bistrica 28. Jul 2014, 16:44:16


Samo jednu poruku iznad ove tvoje ima napisano...
Citat
...1,5 do 3% nefermentirajue materije
... to je mjera za Baboov motomjer.

ta bi ovaj motomjer treba da pokae kod poegae? Imam i ja ovaj


motomjer ali nikad ga ne koristim za odreivanje zavretka vrenja, a
poto mi je poegaa pri kraju kontam da i to isprobam.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 15. Septembar 2015, 23:21:44

Generalno 3-5, ee 4-5, vjerovatno 5, a pouzdano ako na neemu od


ovog stoji kroz tri uzastopna dana bez promjene. Ako vrijednost pada
pusti da stane. :)

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: grujini 15. Septembar 2015, 23:47:22

Na kraju vrenja na povrini bureta se tenost izbisti i nema vie onoga

"kolaa" koji se die i zbog kojeg kom treba meati. Ja saekam jo 2-3
dana da se sve slegne i onda peem rakiju. Dodue ponekad vrenje
moe da prestane i tenost ispliva na povrinu bureta, a da vrenje nije
jo gotovo. To se deava kad budu jako hladne noi pa vrenje zbog
hladnoe jednostavno prestane. Sutra dan kad ponovo ugreje sunce
vrenje se nastavi. Tada treba saekati da se vrenje potpuno zavri tako
to e grejati prostoju nou. Kod nas u kraju jo kau kad treba da
pee rakiju, a to je: "Kad vidi majmuna." Majmun je u tom sluaju
vlasnik koma i on vidi refleksiju svoga lica na vodici koja je isplivala na
povrini bureta. Nadam se da se ne ljuti zbog majmuna.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Vaske1 15. Septembar 2015, 23:55:45

Ma jasno :) Nisam ni imao namjeru da se oslanjam na ovaj motomjer,


kraj fermentacije utvrujem dodavanjem kvasca.
Nego naao sam na temi iromjer tvoj post u kojem pie da babva
jedinca x5 daje ekslove stepene, pa ako poegaa zavrava na 16-20
eklovih, ovo 4,5-5 babovih ispada previsoko ili je to ona varijanta da
Babovi nisu pouzdani na maloj koncentraciji eera pa pokazuju vie od
realnog?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: Vaske1 16. Septembar 2015, 00:12:54

Citat: grujini 15. Septembar 2015, 23:47:22


Na kraju vrenja na povrini bureta se tenost izbisti i nema vie onoga "kolaa"
koji se die i zbog kojeg kom treba meati. Ja saekam jo 2-3 dana da se sve
slegne i onda peem rakiju. Dodue ponekad vrenje moe da prestane i tenost
ispliva na povrinu bureta, a da vrenje nije jo gotovo. To se deava kad budu
jako hladne noi pa vrenje zbog hladnoe jednostavno prestane. Sutra dan kad
ponovo ugreje sunce vrenje se nastavi. Tada treba saekati da se vrenje
potpuno zavri tako to e grejati prostoju nou. Kod nas u kraju jo kau kad
treba da pee rakiju, a to je: "Kad vidi majmuna." Majmun je u tom sluaju
vlasnik koma i on vidi refleksiju svoga lica na vodici koja je isplivala na povrini
bureta. Nadam se da se ne ljuti zbog majmuna.

Ma ne radimo istu fermentaciju, ne mjeam, a burad mi sunca ne


vidjee. Ovo za majmuna si upravu! To to se kod mene majmun ne
moe ugledati ne znai i da majmuna nema ;D, pa vidi da se bavim
glupostima jer ne mogu da iekam da podloim kazan. Uvjek me hvata

euforija pred destilaciju, pogotovo kad je ovakava godina.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 16. Septembar 2015, 18:27:22

Citat: Vaske1 15. Septembar 2015, 23:55:45


Ma jasno :) Nisam ni imao namjeru da se oslanjam na ovaj motomjer, kraj
fermentacije utvrujem dodavanjem kvasca.
Nego naao sam na temi iromjer tvoj post u kojem pie da babva jedinca x5
daje ekslove stepene, pa ako poegaa zavrava na 16-20 eklovih, ovo 4,5-5
babovih ispada previsoko ili je to ona varijanta da Babovi nisu pouzdani na maloj
koncentraciji eera pa pokazuju vie od realnog?

Babo pomnoen sa 5 daje okvirnu vrijednost Oe. Kod soka od groa


jer je ovaj iromjer i badaren po motu koji ima sadraj eera oko 17%
i gdje je prisutno oko 3% druge rastvorljive suhe materije. Treba samo
naglasiti da sva ova aparatura i postavljene relacije iskljuivo slue za
odreivanje sadraja eera prije kretanja fermentacije, kada nema
vrenjem stvorenog alkohola. Kada se mjeri ono to ima manji sadraj
eera prikazuje neto vei rezultat od stvarnog ali nije tako velika
razlika.
Vei nedostatak mu je to pokazuje koliko eera ima u kilogramu
mota a ne litri jer se tamo trai takav podatak da bi se onda blie
odredio zadraj alkohola u litri budueg vina. To je sluaj kod vina a kod
ljive je vei nedostatak to ona ne sadri 3% nefermentirajue RSM
nego okvirnih 4-5% (ne kod svih sorti) pa se stvar kod izraunavanja
mijenja. Kod odreivanja zavretka vrenja mijenja ga jo i koliina
dobivenog alkohola i odnos litre i kilograma, jer nema vie eera koji je
fermentirao. Sada Babo mnoi sa 4 da bi preraunao u Oe, ili njih
dijeli sa 4.
Tako da je 16-20Oe na kraju vrenja isto to i 4-5 Babo. Svi ti nedostatci
znaju biti manje vani i manje izraeni u odnosu na promjenjivost
prirode kao najvei potencijalni nedostatak kod voa. Varira hemijski
sastav voa koji bitno odreuje sadraj neeernog dijela RSM. Kada
potpuno precizno odredi sadraj ukupne RSM opet si vie neprecizan
nego sam motomjer jer ne zna koliki je onaj neeerni dio, odnosno
onaj koji nee fermentirati. Tako da moe uzeti sve to pliva i obiljeiti
liniju do koje uranja. Na taj nain se u stvari i prave motomjeri i to u
strogo definisanim i konkretnim okolnostima. Ako se mijenjaju okolnosti
normalno da se mijenja i tanost rezultata koji oni pokazuju. Tako da
nikada nije do njih nego do nas koji od njih takvih kakvi jesu oekujemo
nemogue. ;)
Zato i kaem da ime god mjeri, bilo kojim motomjerom,

refraktometrom, dri se orijentaciono preporuenih veliina i prati ih kroz


nekih par dana na propisani nain. Nema pouzdanije metode, osim one
laboratorijske.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: ogarski 05. Avgust 2016, 12:20:28

Prevreli kljuk

Ekslovi stepeni

Kruke
Kruke Viljemovke

6-16
10-16

ljive Poegae

16-20

Da li za ostale sorte ljive postoji druga vrednost kao na primeru


kruke?
Odnosno,da li vrednost 16-20 vai samo za Poegae?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: zicanin 05. Avgust 2016, 14:42:45

- 8-12 ;)

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: ogarski 05. Avgust 2016, 16:07:14

Hvala!

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 05. Avgust 2016, 17:59:34

Ogarski, na koje ljive misli kada kae ostale sorte?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: ogarski 06. Avgust 2016, 06:45:59

Ako postoji razlika,interesuju me posebno crvena ranka i cacanska


rodna.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 06. Avgust 2016, 11:30:21

Ako je to Oechsle motomjer onda crvena ranka 10-16 a aanska rodna


12-16, s tim da ona moe da pokae i blizu 18-20. Rijetko koja ljiva
moe ispod 10-12.
U svakom sluaju vai ono pravilo... ta god si izmjerio u zoni od
najeih 12-16 pusti da odstoji par dana, bez promjene kod mjerenja.
Nita neobino da na potpuno istoj ljivi, iz istog vonjaka, u jednoj grupi
posuda mjeri 12-14, a drugoj 14-16.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: ogarski 06. Avgust 2016, 12:13:24

Da, u pitanju je Oecshle. Jasno da je sve to orijentaciono,ali mi se svia


to pravilo da odstoji par dana bez promene vrednosti i toga u se
svakako pridrzavati. Hvala jos jednom. Pozdrav!

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 07. Avgust 2016, 12:03:02

Da, vidim po brojkama da je Oechsle skala, nego stavljam naglasak na


ono motomjer, jer e mjerenje u bilo kojoj istoj skali na refraktometru
pokazati znatno drugaije vrijednosti nego na motomjeru-areometru.
Samo nakon zapoinjanja fermentacije, ili na njenom zavretku, jer su
oba ureaja projektovana za odreivanje sadraja eera prije zapoete
fermentacije. U konkrenom sluaju priblino dvostruke kod oitanja

zavrene fermentacije na refraktometru.

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: ogarski 13. Avgust 2016, 20:06:06

A kakva je situacija sa belim ljivama?


Znam da su sitne i slatke i da u nekom selu piju rakiju samo od belih
ljiva (barem se tako pria).
Seam se da smo pre dvadesetak godina skupili u bati za jedan kazan i
bila je super (dodue, tada mi je sve bilo super). I danas se seam tog
ukusa, bio je drugaiji.
Ne vidim zato ne bi, ali da pitam: da li i za preradu bele ljive u rakiju
vai isti tehnoloki postupak koji smo ve manje vie svi prihvatili na
ovom forumu?

Naslov: Odg: Odreivanje zavretka vrenja vonog kljuka


Poruka od: bistrica 13. Avgust 2016, 20:37:18

Da, ona je drugaija pa time moe biti interesantna na prvi utisak, ili
gutljaj. Na due staze ne ba. Nema taj profil, a pogotovo plemenitost
arome kao plava ljiva, naroito neke njene sorte.
Postupak kod vonih rakija je uvijek isti uz poneku specifinost u
postupku prerade kod pojedinog voa ili sorte. Kvalitetno, zdravo i
dovoljno dozrelo voe u dobroj godini. Fermentacija po stilu kao za bijelo
vino. Destilacija u skladu sa nainom isparljivosti aromatskih komponenti
koje po grupama hemijskih jedinjenja gotovo da i nemaju bitne razlike.
to uiniti ukoliko se mjerilo razbije u mjerenoj tekuini?
Ukoliko se instrument razbije prilikom mjerenja u tekuini koju smo mjerili trebamo
napraviti slijedee:
-izvadimo mjerilo iz posude
-tekuinu procijedimo kroz gazu kako bi uklonili komadie stakla i eline kuglice.
Ukoliko smo rasuti materijal (staklo, peatni vosak i eline kuglice) na taj nain
uklonili tekuinu moemo dalje koristiti bez bojazni za zdravlje.

Sadre li mjerni instrumenti ivu ili olovo? termometarska tekuina- objasniti


Mjerni instrumenti ne sadre ni olovo ni ivu. Uteg na dnu mjerila je od elinih
kuglica. Tekuina kojom su punjeni svi termometri je na bazi alkohola i nije opasna za
ljudsko zdravlje.

Moe li se alkoholometrom izmjeriti volumni postotak alkohola u konjaku ili viskiju?


Alkoholometar djeluje na usporedbi gustoe tekuine i gustoe alkohola i svaki
dodatni eer i druge tvari promijenit e gustou tekuine i utjecati na tonost
mjerenja. Stoga alkoholometar ne moe tono izmjeriti koliinu alkohola obojanim
piima (viski, konjak, itd.). Izmjerena vrijednost nee mnogo odstupati od stvarne
koliine alkohola u tekuini, ali nee biti tona. Alkoholometar e najtonije vrijednosti
pokazivati pri mjerenju bistrih rakija (ljivovica, lozovaa) i svake druge mjeavine
alkohola i vode.

Moe li se alkoholometrom izmjeriti volumni postotak alkohola u likerima?


Alkoholometar djeluje na usporedbi gustoe tekuine i gustoe alkohola i svaki
dodatni eer i druge tvari promijenit e gustou tekuine i utjecati na tonost
mjerenja.
Likeri su alkoholna pia visoke gustoe i pri mjerenju Alkoholometrom dobit emo
netone rezultate.

Zato je bitno izmjeriti temperaturu mjerene tekuine?


Mjerila djeluju na principu gustoe tekuine. to je tekuina toplija, ona je rjea, te
stoga mjerilo tone dublje. Hladnije tekuine su gue pa mjerilo uranja plie.
Temperaturu mjerenog uzorka moemo izmjeriti termometrom za mjerenje
temperature tekuina. Pomou instrumenta sa termometrom (Alkoholometar s
termometrom, Motomjer s termometrom) praktino i tono mjerimo temperaturu
tekuine pri samom mjerenju jaine:

Kako radimo korekciju oitane vrijednosti prema temperaturi mjerene tekuine?


Svako mjerilo SD-Duvani opremljeno je detaljnim uputstvom za upotrebu u kojem
se nalazi i Korekcijska tablica za korekciju oitane vrijednosti prema temperaturi
mjerene tekuine. Korekcijske tablice za sva naa mjerila moete pronai i ovdje.

Koja je razlika izmeu Motomjera po Babo-u i Motomjera po Oechsle-u?


Motomjer po Babo-u ili Klosterneubergerova motna vaga mjerilo je koje pokazuje
teinske postotke eera u motu. Oitana vrijednost pokazuje koliko kilograma
eera ima 100 kg mota.
Motomjer po Oechsle-u mjerilo je koje pokazuje specifinu teinu mota, odnosno
koliko je 1 litra mota tea od 1 litre destilirane vode.

Moe li se Motomjerom izmjeriti volumni postotak alkohola u vinu?


Ne. Nakon to eer u motu prevrije gustoa tekuine e se znaajno promijeniti.
Alkohol u gotovom vinu moemo izmjeriti Vinomjerom.

Zato je potrebno odrediti zavretak vrenja komine?


Kako bi zapoeli peenje rakije neophodno je da sav eer u komini prevre u alkohol.
Ako masulj nije prevrio dobit emo manje rakije.
Znanstvena ispitivanja pokazala su da trenutak destilacije prevrelog koma ljive
znaajno utjee na kvalitetu rakije.
Rakije od kasnije destiliranih masulja imale su loiji kemijski sastav i ocijenjene su
niim ocjenama okusa od komina koje su destilirane odmah po zavrenom
alkoholnom vrenju.
Zbog toga je neophodno pravilno odrediti zavretak vrenja vone komine.

Kako znamo da je zavrilo vrenje komine za odreenu vrstu voa?


U uputstvu priloenom uz mjerilo navedene su vrijednosti eera za pojedinu vrstu
voa koje pokazuju da je vrenje komine zavrilo. Te vrijednosti variraju zbog razliite
koliine eera koje sadri voe razliitih sorti.
Dodatnu provjeru prevrelosti komine moemo uiniti na sljedei nain:
Nakon to smo obavili mjerenje procijeene komine prelijemo pola litre tekuine u
bocu od cca 0,7 l (pogodna moe biti butelja vina ili sl.) i dodamo 5 grama pekarskog
kvasca i dobro protresemo. Bocu zatvorimo komadiem vate i ostavimo na sobnoj
temperaturi (20-25C). Tijekom naredna dva dana povremeno promijeamo pazei da
nam se tekuina ne prolije.

Poslije dva dana tekuinu ponovo prelijemo u menzuru, priekamo da se staloi i


mjerimo motomjerom. Ukoliko dobijemo istu vrijednost kao i pri prvom mjerenju prije
dodatka kvasca alkoholno vrenje je zavreno i moemo pristupiti destilaciji. Ukoliko
mjerenje pokazuje niu vrijednost znai da vrenje nije zavreno i trebamo priekati s
destilacijom. Kvascom smo potakli vrenje kako bi vidjeli da li je ostalo neprevrelog
eera u komini.

Kojim mjerilima moemo odrediti zavretak vrenja komine?


Za odreivanje zavretka vrenja komine moemo koristiti: Indikator vrenja
komine (nalazi se i u Rakijskom kompletu sa alkoholometrom) i Motomjer po
Oechsle-u s termometrom.

1.

Kako najlake prepoznati kraj vrenja komine od jabuke a da se ne koristi nikakve


spravice (refraktometar,iromer,zatvoren sud sa odukom) znai samo na pogled.
Odgovori sa citatom

2.

21-01-14, 23:18#182

kanaki

lan
Datum pristupanja
Jun 2011
Lokacija
Zrenjanin-Tomaevac
Poruka
1,759
Zahvalio se
1,337
Zahvaljeno 369 puta na 258 poruka
Downloads
1

Uploads
0

upalis sibicu iznad komine, ako gori - spremna je za pecenje, ako se ugasi - i dalje `radi`

Odgovori sa citatom

3.

Sledei korisnici su se zahvalili korisniku kanaki na ovoj poruci:


talianu (22-01-14)

4.

21-01-14, 23:24#183

geber

lan
Datum pristupanja
Jun 2013
Lokacija
BiH, bistrica
Poruka
292
Zahvalio se
92
Zahvaljeno 319 puta na 156 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Izvinio kanaki ali nema nita od tog. Pri kraju fermentacije, dok ona jo uvijek traje,
ovako neto je nemogue.
@talianu, nakon 2-3 sedmice trajanja vrenja, normalno ako nisi mijeao kljuk, na stjenki
u vrhu posude e primijetiti smanjenje zapremine kljuka, odnosno vrsti dio klobuka e
se spustiti nie i ostat e vidljiva linija nivoa. Jo pouzdanije je u plastinu flau nasuti
ire do njene polovine, dobro promukati da izae CO2 i ubaciti vreicu pekarskog
kvasca. Ostaviti na sobnoj temperaturi neka 2 dana. Ako nakon toga primijeti da je flaa
tvrda i da po njenom otvaranju uz itanje izlazi CO2 onda fermentacija nije zavrena.

U potragu za istinom se moe krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko
vjerovanje koga smo se do tada vrsto drali.
Odgovori sa citatom

5.

Sledei korisnici su se zahvalili korisniku geber na ovoj poruci:


talianu (22-01-14)

6.

21-01-14, 23:46#184

kanaki

lan
Datum pristupanja
Jun 2011
Lokacija
Zrenjanin-Tomaevac
Poruka
1,759
Zahvalio se
1,337
Zahvaljeno 369 puta na 258 poruka
Downloads
1
Uploads
0

Citiram: geber

Izvinio kanaki ali nema nita od tog. Pri kraju fermentacije, dok ona jo uvijek traje,
ovako neto je nemogue.
kanda me deda nije dobro naucio
salim se , ali to su najcesce metode provere kod mene u kraju, ima jos jedna gora, kazu
kad otvoris bure i vidis majmuna, onda je spremna za pecenje ..

Odgovori sa citatom

7.

21-01-14, 23:57#185

geber

lan
Datum pristupanja
Jun 2013
Lokacija
BiH, bistrica
Poruka
292
Zahvalio se
92
Zahvaljeno 319 puta na 156 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Ovaj prvi dio bi moda i bio taan, ali samo na poetku u burnom vrenju kada se stvarno
proizvodi velika koliina CO2. To je period samo prvih nekoliko dana. Kasnije, u tihom
vrenju, koliina CO2 koja naputa posudu je toliko mala da nema anse da ugasi plamen
ibice.
Ovaj drugi dio je sigurno taan, ali samo u situaciji kada se radi mijeanje kljuka. Tada je
fermentacija gotova kada na vrhu posude nema vie vrstih dijelova voa nego je ostala
tenost sa povrinom koja daje efekat ogledala.
U potragu za istinom se moe krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko
vjerovanje koga smo se do tada vrsto drali.
Odgovori sa citatom

8.

Sledei korisnici su se zahvalili korisniku geber na ovoj poruci:


kanaki (21-01-14)

9.

22-01-14, 00:20#186

talianu

lan
Datum pristupanja
Dec 2009
Lokacija
Lokve-juni Banat
Poruka
7,652
Zahvalio se
2,007
Zahvaljeno 1,586 puta na 1,023 poruka
Downloads
3
Uploads
0

Ja moju nisam stavio a imam sudove koji su hermetiki zatvoreni pa guram crevo u flau
sa vodom i vidi se kada prestane fermentacija.Drugar je uzeo od mene jabuke pa hoe
da pee a jo se izdvajaju mehurii na povrini (ne kipi nego kada izae mehur pukne pa
se poznaje na povrini da je bio mehur) mea je tri puta na dan i pored saveta da ne radi
to on ipak mea.Inae kod nas svi u selu meaju i to to vie . Nikako ne mogu da
odredim kraj fermentacije tj ne bih da pogreno kaem oveku.
Odgovori sa citatom

10.

22-01-14, 00:45#187

geber

lan
Datum pristupanja
Jun 2013
Lokacija
BiH, bistrica
Poruka

292
Zahvalio se
92
Zahvaljeno 319 puta na 156 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Kod mijeanja fermentacija ide znatno bre i gotova je za nekih 10-ak dana. Normalno da
i to zavisi od temperature, dozrelosti jabuke, usitnjenosti materijala i intenziteta
mijeanja. Zato je pouzdanija provjera sa onom flaom. Inae moe rei drugaru da je
fermentacija gotova kada nema vie nikakvih mjehuria i kada na vrhu posude nema vie
vrstih dijelova voa nego je ostala tenost sa mirnom povrinom koja daje efekat
ogledala.
U potragu za istinom se moe krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko
vjerovanje koga smo se do tada vrsto drali.
Odgovori sa citatom

11.

22-01-14, 00:53#188

predrag.l

lan
Datum pristupanja
Nov 2013
Lokacija
Ruma
Poruka
158
Zahvalio se
36
Zahvaljeno 23 puta na 14 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Ja kraj vrenja odreujem iromerom, ali sam primetio da je sok koji izvlaim za merenje
uvek bljutav kada je iromer blizu nule ili na nuli. im pokazuje vie od 1 -1,5 sok je
kiselkasto slatkast zavisno od stanja na iromeru. U pitanju je iromer po Babou sa

skalom od 0 do 20 stepeni. Mehurii su isto pokazatelj da komina jo radi, ali poto mea
kominu moe da bude da izlazi vazduh iz komine koji je uneo meanjem.
P.s. Preduhitrio me Geber sa mehuriima.
Odgovori sa citatom

12.

25-01-14, 12:59#189

geber

lan
Datum pristupanja
Jun 2013
Lokacija
BiH, bistrica
Poruka
292
Zahvalio se
92
Zahvaljeno 319 puta na 156 poruka
Downloads
0
Uploads
0

...ali sam primetio da je sok koji izvlaim za merenje uvek bljutav kada je iromer blizu
nule ili na nuli. im pokazuje vie od 1 -1,5 sok je kiselkasto slatkast zavisno od stanja na
iromeru.
Ajdared, zlatni delies i sline jabuke imaju cca. 2-2,5% rastvorljive suve materije koja
se ne mijenja fermentacijom. Tako da baboov iromjer na kraju fermentacije ne moe
pokazati nulu, jedinicu, odnosno manje vrijednosti od ovih 2-2,5. To se moe desiti jedino
tetnim dodavanjem eera i vode u posudu za vrenje.
U potragu za istinom se moe krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko
vjerovanje koga smo se do tada vrsto drali.
Odgovori sa citatom

13.

26-01-14, 01:03#190

predrag.l

lan
Datum pristupanja
Nov 2013
Lokacija
Ruma
Poruka
158
Zahvalio se
36
Zahvaljeno 23 puta na 14 poruka
Downloads
0
Uploads
0

. ,
?
.
2 , . ,
.
Odgovori sa citatom

14.

26-01-14, 10:47#191

geber

lan
Datum pristupanja
Jun 2013
Lokacija
BiH, bistrica
Poruka
292
Zahvalio se

92
Zahvaljeno 319 puta na 156 poruka
Downloads
0
Uploads
0

U normalnim okolnostima neka mala odstupanja u smislu 0,1 ili 0,2 su mogua, zato sam
i napisao ono cca.. Pria je kompleksnija nego to bi se to moglo iskazati u dvadesetak
reenica, jer je u pitanju plod biljke na iji kvalitet mogu uticati mnogi faktori. U pitanju
su jo i razliite sorte jabuka. U pitanju je i plivajui instrument za mjerenje koji e
uronuti vie u tenost ako u njoj ima vie alkohola ili vode nego to je uobiajeno.
Napisao sam prethodnu poruku samo zbog este zablude da ovaj instrument treba da
pokae nulu, jedinicu i sline vrijednosti kada je vrenje zavreno. Fermentacija kod
jabuka, koje su ovdje spominjane, je zavrena kada nam ovakav instrument pokae
vrijednosti od cca. 2-2,5 i kada kroz oitanja u naredna 2-3 dana ne zabiljeimo
promjenu te vrijednosti. Dakle, neka vea odstupanja su mogua zbog kvaliteta i sorte
jabuke, alkohola nastalog dodavanjem eera i dodavanja vode, tako da ti kod komije
moe pokazati i nie vrijednosti. Bez obzira ta se oita treba se drati onog da se
odreuje kraj vrenja kroz mjerenja u naredna 2-3 dana kada ne zabiljeimo promjenu te
vrijednosti.
U potragu za istinom se moe krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko
vjerovanje koga smo se do tada vrsto drali.
Odgovori sa citatom

15.

Sledei korisnici su se zahvalili korisniku geber na ovoj poruci:

predrag.l (26-01-14)
16.

26-01-14, 21:15#192

predrag.l

lan
Datum pristupanja
Nov 2013
Lokacija
Ruma
Poruka
158
Zahvalio se
36
Zahvaljeno 23 puta na 14 poruka
Downloads

0
Uploads
0

Hvala na iscrpnom odgovoru. Moram i da se izvinim poto sam naveo pogrean iromer.
Radi se o iromeru po Baume a ne po Babou. Danas sam izmerio kominu kod komije i
iromer je pokazao vrednost oko 1. Poto je komija bio raspoloen da danas pee, zbog
nedostatka vremena u narednih 15-ak dana, a komina je bila skroz bljutava i nije bilo
znakova vrenja, odluili smo da pee rakiju. Kad je ukomljavao jabuke dodao je oko 2%
eera, ali je veu greku napravio dodavanjem po mojoj proceni oko 100l vode u kominu
od oko 350 kg jabuke. Uspeo sam da ga ubedim da bar odradi prepek, tako da je rezultat
posle 2 ispeena kazana 44 l meke rakije od 11 gradi. Ukupno bi trebalo da dobije preko
60 l meke rakije, pa u ako stignem otii veeras do njega kad bude radio prepek.
Videemo ta e ispasti od svega toga, nisam hteo da ga razoaram ali?
Malo sam guglao i naleteo na Salleronovu tablicu koja daje uporedne vrednosti po Ekslu,
Baumeu i Babou pretvorene u koliinu eera u moti, ali po skali i po tekstu ona se
primenjuje u vinarstvu. Zanima me da li ima slina tablica primenjiva za odreivanje
eera u moti(komini) za rakiju?
Evo linka ka tablici ako nekog zanima: http://vinopedia.hr/wiki/index.php?
t...ronova_tablica
---------Stigao sam od komije, dobio je 25,5l rakije jaine 25 gradi. Na stranu to je dobio
manje rakije nego to je trebao, ali je znatno izgubio na aromi i mirisu iste. Moda je
malo rano za ovakvu procenu, s obzirom da je rakija jaka i taze ispeena, ali to je moj
zakljuak na osnovu prve probe. Ja imam oko 1200 kg komine od iste jabuke, koja je
stavljena isti dan kao i njegova, samo bez primesa u vidu vode i eera, pa u napraviti
paralelu kada ispeem moju rakiju.
to se tie mog iromera, potopio sam ga u istu vodu esmovau i on je pokazao 0,50,6 na skali. Da li je to u redu?
Odgovori sa citatom

17.

27-01-14, 08:11#193

dzionik

lan
Datum pristupanja
Sep 2009
Lokacija
Beograd
Poruka
1,739

Zahvalio se
207
Zahvaljeno 446 puta na 293 poruka
Downloads
0
Uploads
0

http://www.musther.net/vinocalc.html#sgconversion
Odgovori sa citatom

18.

Sledei korisnici su se zahvalili korisniku dzionik na ovoj poruci:

predrag.l (27-01-14)
19.

27-01-14, 11:17#194

predrag.l

lan
Datum pristupanja
Nov 2013
Lokacija
Ruma
Poruka
158
Zahvalio se
36
Zahvaljeno 23 puta na 14 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Hvala Dzionik. Uneo sam vrednost 1 po Baume(koliko je bilo kod komije) i dobio sam da
je u komini ostalo jo 6,94 g eera po litru, ili 0,9 % alkohola potencijalno. To je na 450
l oko 4 l istog alkohola ili 8 l rakije od 50% ako sam dobro izraunao.
I jo jedna stvar o kojoj je Geber pisao u predhodnim postovima da po Babou nikad
nemamo vrednost 0, zbog postojanja drugih vrstih estica koji nisu eer. Poto
pretpostavljam da svi iromeri rade na principu merenja specifine gustine, onda
verovatno i na drugim iromerima imamo taj sluaj da nikad nee pokazati O. Za
orijentacionu vrednost 2 po Babou dobijemo 1,31 po Baume.

Morau da uronim iromer i u destilovanu vodu na 15 st. Celzijusa, da vidim kakvo e biti
oitavanje.
Odgovori sa citatom

20.

27-01-14, 11:45#195

geber

lan
Datum pristupanja
Jun 2013
Lokacija
BiH, bistrica
Poruka
292
Zahvalio se
92
Zahvaljeno 319 puta na 156 poruka
Downloads
0
Uploads
0

E tek na njoj e dobiti nulu.


To i jeste sutinski podatak ba za ovaj tvoj areometarhidrometar zato se i on i svi drugi bez rezerve ne mogu koristiti kod odreivanja
zavretka fermentacije. Isto kao to se i preraunavanje u bilo kojoj fazi mjerenja pa i
prije poetka fermentacije kod voa ne moe raditi na osnovu ovakvih tablica ili formula
sa linka jer se radi o drugaijoj koliini rastvorljive suve materije koja nee fermentirati i
drugaije koliine alkohola koja se dobiva. Svi mjerni ureaju ovog tipa su badareni u
strogo konkretnim okolnostima i u nekim drugaijim daju drugaije rezultate. Ne moe se
ni drugim hidrometrima uz pomo ovih tablica i linka odreivati koliina preostalog eera
ak ni u vinu od groa. I tamo se sve to koristi iskljuivo za mjerenje eera prije nego
krene fermentacija. Nakon to ona krene vie ti podatci nisu tani. Druga je stvar to se
sada praenjem moe iskustveno i donekle pouzdano utvrditi odreeni raspon njenog
zavretka. Kod jabuke Baboov motomjer pokae 23, Oechslov motomjer 8-12, ili kada
na refraktometru oita 57% eera ili brixa. Kako ni ovo ne moe biti ba precizno
onda ide ono malo preciznije... Saeka da se priblino oitani rezultat ne mijenja 2-3
dana, i tada se ide na destilaciju. Kod ajdareda bi sve to bilo na donjoj granici pa i malo
ispod nje, jer zavisi i od godine i lokaliteta i eventualnog dodavanja enzima i sl.

Poslednji uredio geber; 27-01-14 u 12:01.

U potragu za istinom se moe krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko
vjerovanje koga smo se do tada vrsto drali.
Odgovori sa citatom

21.

Sledei korisnici su se zahvalili korisniku geber na ovoj poruci:

predrag.l (27-01-14)
22.

27-01-14, 14:39#196

predrag.l

lan
Datum pristupanja
Nov 2013
Lokacija
Ruma
Poruka
158
Zahvalio se
36
Zahvaljeno 23 puta na 14 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Pretpostavljao sam da je tako. To e mi ujedno biti i neka provera tanosti irometra bar
u vrednostima bliskim nuli. Sad mi je jasno i zato je iromer jesenas pokazivao ini mi
se skoro cela tri podeoka, kada sam merio kominu od viljamovke. Prvo sam
posmatranjem i probavanjem utvrdio da nema nikakvih mehuria i da je komina bljutava
tj. da je vrenje stalo i izmerio iromerom. Poto je iromer pokazao navedenu vrednost
po kojoj jo nije vreme za peenje, ostavio sam kominu da stoji jo nekoliko dana.
Ponovo sam izmerio i dobio istu vrednost. Pomiljao sam da je vrenje iz nekog razloga
prekinuto (mada je komina stajala u skoro idealnim uslovima u suterenu na nekih 18 st.
C), ali poto je kod vilje posebno znaajno da se komina destiluje to pre po zavrenom
vrenju, pristupio sam ipak peenju komine u meku rakiju. Normalno, dobio sam solidnu
koliinu meke rakije koju sam kasnije prepekao u odlinu viljamovku, tako da mi je i to
pokazatelj da sam detilaciju obavio u pravo vreme.
A jabuka koju smo komija i ja ukomoli je dosta stajala na prikolici pre mlevenja otpustila
dosta soka i dosta je omekala, najloija jabuka koju sam ove godine stavio u kominu.
Tako da ako dobijem i 9 l rakije od 19 gradi na 100 kg voa, biu zadovoljan. Komina je
pripremana tako to je jabuka samlevena u burad, pokrivena najlonom i ostavljena da
odlei bez ikakvog meanja i dodataka u vidu vode i eera. Sortiment je bio ajdared i
neka isto crvena ali slaa sorta u odnosu 50 - 50%.
P.s. Burad sa kominom stoje napolju, tako da je i to nepovoljan faktor. Sada na ovom

minusu je vrenje sigurno stalo, ali se nadam da je komina pre toga preradila tako da e
joj dobro doi konzervacija dok ne otopli da mogu da je peem.
Odgovori sa citatom

23.

28-01-14, 09:48#197

dzionik

lan
Datum pristupanja
Sep 2009
Lokacija
Beograd
Poruka
1,739
Zahvalio se
207
Zahvaljeno 446 puta na 293 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Najsigurnije je izvaditi uzorak u plastinu flaicu, roknuti mu kvasac i staviti na 20C. Ako
ne dobije pritisak u sledeih nekoliko dana onda je gotovo. Ovaj metod se koristi u
kunom pivarstvu gde su u pitanju mnogo manje koliine eera i alkohola.
U pivarstvu postoje specijalizovani programi (beersmith) sa uneenim podacima za razne
vrste sladova, hmelja i kvasaca pomou kojih se dobijaju relativno pouzdane vrednosti
alkohola pomou merenja poetne i krajnje specifine teine. Verovatno tako neto
postoji i za vina i rakije od jabuka.
Odgovori sa citatom

24.

28-01-14, 10:34#198

geber

lan
Datum pristupanja
Jun 2013
Lokacija
BiH, bistrica
Poruka
292
Zahvalio se
92
Zahvaljeno 319 puta na 156 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Ovo sa plastinom flaom inae rade i rakijai, a dobra je jo metoda to uraditi odmah
nakon par dana vrenja. Staviti je na temperaturu 25-30 stepeni, uz otvaranje i
provjetravanje. Ubrzano dovesti fermentaciju do kraja. Oitati rezultat i saznati koji
rezultat se moe oekivati u posudi za vrenje. Za specifinu teinu kod vina i rakije moe
da ide samo iskustveno u neijim konkretnim okolnostima, a programi nisu pouzdani jer
su u pitanju velika variranja u sadraju eera koja e proizvesti razliitu koliinu alkohola
i tako znatno uticati na specifinu teinu. Kod groa eer esto ide od nekih 17 pa sve
do 24, a kod jabuke od 9-15. Da i ne spominjem uticaj razliitih sorti i njihovih sadraja
ostale rastvorljive suve materije: kiselina, glicerola, tanina i sl. Kod vina se donekle
pouzdano ali ipak orijentaciono koristi refraktometar u skali brixa. Moe i kod jabuke
specifina teina, kao to moe uostalom i kod vina, ali je u pitanju vei i neprecizan
raspon. Za jabuku je to od 1,006 do 1,012 g/cm3.
Govorim o kunim uslovima, normalno da oni koji imaju ili koriste usluge laboratorija sve
to mogu uraditi na izuzetno precizan nain.
Poslednji uredio geber; 28-01-14 u 10:58.

U potragu za istinom se moe krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko
vjerovanje koga smo se do tada vrsto drali.
Odgovori sa citatom

25.

28-01-14, 11:59#199

dzionik

lan
Datum pristupanja
Sep 2009
Lokacija
Beograd
Poruka
1,739
Zahvalio se
207
Zahvaljeno 446 puta na 293 poruka
Downloads
0
Uploads
0

Pa isto kao i kod slada odredjeni tipovi imaju odredjene vrednosti ali i to varira u odnosu
na godinu i mnogo drugih faktora. Zato se i unose aktuelni laboratoriski dobijeni podaci
za odredjenu aru pa je pouzdanost mnogo vea.
Za kune uslove stepen dva zaista nije bitan i ako se kombinuje sa iskustvom moe da da
prilino tane rezultate koji su sasvim dovoljni za kune uslove. Uostalom ovek se ui
dok je iv:-)
Apropo flae, za vino se rade 'starteri' to moe da se radi i sa svim ostalim piima pa da
se na starteru izmere vrednosti budueg pia plus pouzdanija fermentacija.
Mogao bi malo o tome da napie, verujem da dosta ljudi to ne zna i ne koristi.
Odgovori sa citatom

26.

28-01-14, 12:00#200

talianu

lan
Datum pristupanja
Dec 2009
Lokacija

Lokve-juni Banat
Poruka
7,652
Zahvalio se
2,007
Zahvaljeno 1,586 puta na 1,023 poruka
Downloads
3
Uploads
0

ta mislite o refraktometru za odreivanje eera u komini?