GLASNIK ISTRAIVAKE RADIONICE V.N.L.S.C.G. - APRIL 6006.G.I.S. - BROJ 10.

DUNOSTI SLOBODNOG ZIDARA

One proizlaze iz potrebe uspenog funkcionisanja
Organizacije Slobodnog Zidarstva, a zasnivaju se na
trima osnovnim principima

Bratska ljubav

Pod bratskom ljubavi mi podrazumevamo onaj

plemeniti princip due koji ini ljudski rod jednom
porodicom u kojoj se meusobno pomaemo. Ovaj
atraktivni princip je taj koji okuplja ljude i ujedinjuje
ih u porodice, politika miljenja, drutva i razliite
redove i religije. Veina od njih, meutim, su
parcijalni, ugovorni ili ogranieni na neku dravu,
religiju ili nain miljenja. Naprotiv, na red ima za
cilj da ujedini sve ljude u jednu porodicu.

Oprost

Ne postoji religija ili drutvo u kome nema loih

profesora, ili nezaslunih lanova. Zato to nije
mogue itati ljudska srca, ak i najbolje ureena
drutva trpe od insinuacija i licemerstva pojedinaca.
Tako, ukoliko uoimo takve slabosti meu nama, to
ne treba da stvara oseaj da je naa organizacija
manje vredna. Saglasno tome, kadagod neko od
Brae trai oprost treba njegov zahtev razmotriti
krajnje paljivo pre nego to se donese odluka o
prihvatanju. Oprost e nastati tek kada se zakljui
da uzrok greke nije bio porok ili preterivanje.
Tome treba da sledi pomo u savetima i panji.

Istina

Istina je boansko svojstvo i osnova masonskih

vrlina. Biti dobar ovek je deo prve velike lekcije
koju uimo. Biti vatren i revnosnan u dobroti i
istinitosti jeste poetak nae slobode.
Dunosti su:

Pridravati se moralnih zakona

Ova dunost se povezuje sa moralnim likom

slobodnog zidara odnosno sa njegovim profanim
ponaanjem. Oekuje se da se svaki slobodni zidar
u drutvu ponaa tako da bude rado prihvatan i
cenjen. Da svojim stavovima pozitivno utie na
okolinu,
indirektno
promoviui
vrednosti
Slobodnog Zidarstva.

Pridravati se zakona i poslanica Velike Loe

Sasvim je razumljivo da se od slobodnog zidara

oekuje da se pridrava svih zakona Slobodnog
Zidarstva na koje se zakleo. Takoe, oekuje se da
se pridrava i svih poslanica Velike Loe. Time se
postie usaglaen i sinhronizovan rad Slobodnog

Zidarstva. Odstupanje od ovog pravila moe da dovede

do nesaglasja i divergentnih nastupa.

Ne biti ni ateist ni skeptik

Verovanje u Velikog Neimara Svih Svetova je osnovna

pretpostavka pogleda na svet slobodnog zidara.
Skepticizam se iskazuje sumnjama i u nekim
sluajevima moe da se svede na ateizam.

Biti prav i dobar ovek

Dobrota je ljudsko svojstvo koje pristaje slobodnom

zidaru kao retko kome drugom. Upranjavati dobrotu
jedno je od najfinijih ljudskih ponaanja.

iveti u miru i praktikovati milosre

Milosre je neophodno ponaanje u drutvu u kome,

znamo, ne mogu svi da budu jednaki. Bilo da se
upranjava pojedinano ili kolektivno milosre doprinosi
pojedincima i grupama koje ne mogu da ree svoje
line ili kolektivne probleme u datom trenutku. Jedan
mali gest milosra sa strane pomagaa moe da iz
korena, na dobro, promeni ivot pomognutog.

Biti lan propisne Loe

Ova se dunost vezuje za saglasnost ponaanja

slobodnog zidara sa njegovim pristupom u Lou.
Promena obediencije znai nedoslednost u njegovom
karakteru i ponaanju.

Dunosti lana Loe ili njenog funkcionera

izvravati iskreno i verno

Oekuje se da poverene dunosti lan Loe izvrava

iskreno, bez skrivenih misli i predrasuda. Upornost i
verovanje u svrsishodnost postavljenog zadatka su
neophodne za njegovo izvrenje.

Plaati svoje obaveze redovno

Slobodno Zidarstvo je organizacija koja ima svoje

trokove. Nedostatak novca usporava, koi ili ak
onemoguava njegovo delovanje. Oekuje se da
slobodni zidar u granicama svojih mogunosti podrava
sve akcije svoje Loe, kao i Velike loe i time to
redovno izvrava svoje finansijske obaveze.

Potovati graansko zakonodavstvo

Biti u skladu sa graanskim zakonodavstvom u svojoj

zemlji je nezaobilazna obeveza svakog graanina, a
time i slobodnog zidara.

Hitno obavestiti Sekretara Loe o promeni svoje

adrese

Kao ozbiljna organizacija Slobodno Zidarstvo mora da

ima informaciju o svojim lanovima pa je svaki slobodni
zidar duan da daje informacije o svojoj adresi,
telefonu, email adresi i sl.

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

Potovati funkcionere Velike Loe kao i

funkcionere Loe saglasno njihovom rangu i
poloaju
Potovanje funkcionera omoguava harmonian i
uspean rad svake loe pojedinano kao i cele
organizacije. Ignorisanje hijerarhije razara svaku
organizaciju, a naroito one koje nastaju na
dobrovoljnoj bazi. Nepotovanje "starijih" moe, na
svoj nain, da se smatra krenjem zakletve.

Pokoravati se poslanicama svoje Loe i

prisustvovati radovima

Poslanice Loe nastaje kao rezultat rada loe. Njeno

ignorisanje znai omalovaavanje svih lanova loe
ukljuujui i strareine. Neopravdani izostanci mogu
da znae neodgovornost prema preuzetim
obavezama i oteavanje rada Loe. U konanom,
jedna od posledica izostanaka sa radova moe biti i
onemoguavanje rada Loe.

Paziti na one lekcije i dunosti koje su uneene

u vie predavanja i objanjenja o tri Simbolika
stepena Slobodnog Zidarstva

Saglasno rangu, svaki je slobodni zidar obavezan da se

upoznaje i praktikuje znanja koja odgovaraju njegovom
stepenu. lan Loe koji je bolje obrazovan moe vie
da doprinese radu Loe i Slobodnom Zidarstvu u celini.

Preuzeti i obavljati nekoliko obaveza koje se

odnose na ta tri stepena

Da bi Loa i Slobodno Zidarstvo funkcionisali, potrebno

je preduzimati to vie akcija. Oekuje se da lan Loe
preuzima odgovornosti i zadatke saglasno svom
stepenu i da pri tome doprinosi celokupnoj stvari
Slobodnog Zidarstva.
Br. V. B. L. L.Nemanja Or.Ni

LEGENDA O HIRAMU ABIFU (AVIVU)

Kako zapoeti prepriavanje legende o Hiramu
Abifu, bila je moja prva dilema.Da li se zadrati na
prvom pronaenom tekstu ili uloiti napor i
prelistati litetaturu, u potrazi za imenom Hiram
Abif. Izabrao sam drugu put i nisam zaalio.
Otkrio sam
jedan nov svet, gde se prepliu
istorija, legenda i snana simbolika.
Legenda pria da je kralj Solomon
najmudriji od svih kraljeva svoga vremena, a sin
Davidov, zapoeo gradnju Boije kue, odnosno
hrama Venom,
na brdu Morija nadomak
Jerusalima. Izdao je proglas da svako ko je estit,
ko je pun revnosti i hrabrosti i ne robuje porocima
moze pomoi u gradnji Hrama. Dogovorio se sa
kraljevima iz susedstva posebno sa kraljem oblasti
Tir,koji se takodje zvao Hiram, o korienju
kedrovine, kamena i druge gradje za Hram. Skupio
se veliki broj radnika negde oko 183.000.Gradnja
Hrama je zapoela kada se Solomon setio Hirama ,
Etiranina po nacionalnosti , uvenog arhitekte
svog vremena, mudrog i asnog oveka. Ili, po
drugoj varijanti legende,Hirama, stanovnika
kraljevine Tir, sina jedne udovice, koga je
Solomonu poslao sam tirski kralj, kao majstora
veta i razumna, koji ume raditi od srebra i zlata,
bakra i gvodja, kamena i drveta. Kako god, Hiram
Abif je stigao u Jerusalim 15. jula, kako legenda
kae, prekrasnog letnjeg dana, i uz sve poasti bio
primljen kod kralja Solomona, koji se ovim reima
obratio radnicima:- Ovo je ovek koga sam
izabrao da vam bude stareina, i koji e vas
predvoditi u gradnji Hrama. Sluajte njega
ko to bi ste sliali mene-.
Sledeeg dana Hiram je sazvao sve
radnike i podelio ih prema znanju i zalaganju u tri
razreda.
Prvu grupu inili su uenici (egrti), bilo
ih je oko 70.000 i svoju platu dobijali su kod vrata
Hrama , stuba J.
Drugu grupu inili su pomonici (kalfe)
kojih je bilo 80.000 i platu su dobijali takodje kod

vrata Hrama ali stuba B.A majstori kojih je bilo 3300

svoju zaradu su primali u svetilitu Hrama.
Hiram,ne elei da dodje ni do kakve zbrke medju
radnicima uveo je za svaki rang znake, gestove i
rei koji su bili stroga tajna i po kojima su se lanovi
mogli prepoznavati i tako dobijati platu, prema svom
stepenu. Ovakvim savrenim sistemom svaki radnik je
ostao u miru, i rad na Hramu je napredovao. Ali
ovakav sklad nije mogao dugo trajati. Trojica
pomonika
podstaknuti
zaviu,
pohlepom,
oholou hteli su preko reda da doznaju od Hirama
neophodne rei,znake i dodire kako bi primili platu
majstora, koja im inae ne pripada.
Predvee, oko pet sati, kada su radovi na
Hramu prestajali, a Hram ostajao prazan,tri pomonika
rasporedila su se, po jedan na svaki od tri ulaza u
Hram. Prvi, naoruan lenjirom sa dvadesetetri
podeoka,stao je na zapadni ulaz. Drugi, naoruan
ugaonikom sakrio se kod junog ulaza a trei,
naoruan drvenim maljem zaklonio se kod istonog
ulaza. Ne slutei zaveru, majstor Hiram je doao da
pregleda radove obavljene toga dana i obavi
molitvu.Prema jednom od predanja Hiram se uputio
ka zapadnim vratima da bi napustio Hram. Tu ga je
saekao prvi pomonik koji mu je traio da oda tajnu
majstorske rei. Ne dobivi odgovor bezumnik udari
Hirama tekim lenjirom u vrat. Oamuen, Hiram
pokua da izadje kroz juna vrata Hrama, ali ga
tamo saeka drugi izdajnik, naoruan ugaonikom.I on
mu je traio majstorsku re.-Ja je nisam tako
dobio, ree Hiram, i ona se ne dobija na ovaj
nain. Radi, budi uporan i bie nagradjen.
Razjaren, pomonik udari Hirama ugaonikom u
potiljak.Majstor posrnu, povue se u unutranjost
hrama i suguran da e ovoga puta uspeti da napusti
Hram, podje prema istonim vratima. Trei ubica
doeka Hirama istim pitanjem. -Radije u umreti
nego da izdam tajnu koja mi je poverena - ree
Hiram na izmaku snage. Pomahnitali pomonik udara
Hirama maljem u elo, i ubija pravog oveka odanog
dunosti do poslednjeg daha.

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

Izdajnici iznesoe Hiramovo telo van

grada, do oblinje planine, i tu ga zakopae. Na
grobu zasadie granicu akacije (bagrema) da
bi prepoznali grob i kasnije majstorovo telo preneli
i sakrili jo dalje.
Tri dana je ceo grad traio velikog
majstora, ali bez uspeha. Treeg dana Solomon,
kod istonih vrata Hrama ,primeti krv i shvati da
je Hiram ubijen. Radovi u Hramu su stali, a svet
ostade u najguoj tami.Tuga je bila neizreciva.
Na Solomonov predlog, a tajnim
glasanjem, izabrana su devetorica majstora
koja su dobila zadatak da krenu u potragu za
Hiramovim telom. Po trojica e krenuti na istok,
zapad i jug a sree se na severu, devetog dana
potrage.
Lutajui i taei neki trag o Hiramu, u
blizini sela Gibline, jedan od trojice majstora,
koji su se uputili prema istoku, umoran sede na
zemlju pridravajui se za granu bagrema. Na
njegovo iznenadjenje granica akacije mu ostade
u ruci, a on primeti svee nabacanu zemlju na
kojoj su stajali lenjir i estar. Sada su znali da su
otkrili Hiramov grob, a pronadjeni alati ukazivali
su da se radi o ubicama iz redova pomonika.
Jedan od majstora uao je u grob i uhvatio Hirama
desnim kaiprstom u nameri da ga podigne,
nije uspeo. Drugi ga je uhvatio prstom do
kaipsta ali ni on nije uspeo i povukao se rekavi
- Jakin. Trei, najstariji medju njima uspeo
je,prigrlivi, da iznese telo
Hiramovo iz
groba.Hiramovo lice, koje smrt nije nagrdila,
izraavalo je mirnu savest i spokoj due.
Telo su preneli u Jerusalim gde su stigli u
pono. Mesec je bio jako sjajan i obasjavao je ceo,
jo uvek nedovren Hram, u koga su poloili
Hiramovo telo. Solomon i svi majstori u belim
rukavicama i opasani keceljama odali su
poslednju poast Hiramu Abifu, koga su sahranili u
svetilitu Hrama, a na njeg grob postavili zlatnu
plou trougaonog oblika.
Solomon je nagradio majstore zlatnim
estarima koje su oni prikaili za odeu ,a
zatim odabrao dvadesetsedmoricu majstora,
naoruanih batinama, da odu u potragu za
Hiramovim ubicama.
A trojica nesretnika videvi da je Hiramovo telo
pronadjeno i da se sprema potraga napustie
Jerusalim, i sakrie se u stranim zemljama.
Potera je bila dugotrajna i iscrpljujua ali
su na kraju ubice pronadjene a njihove sudbine
uasne.
Prvi od pomonika pronadjen je sakriven u peini,
podno Libanskih planina.Glava mu je na licu mesta
odseena i odnesena u Jerusalim gde je po
naredjenju Solomona izloena na vratima Hrama.
U blizini Tirskih kamenoloma,sakriven u
peini, nadao se izbavljenu od kazne drugi

pomonik. Svoju tajnu poverio je nekom radniku, koji

pohlepan na nagradu koju je Solomon obeao, otkri
mesto gde se ubica krije. Bilo ga je lako pronai i
uhvatiti. Odveden je pred Solomona koji je odredio
kaznu. Telo mu je rasporeno, srce
isupano a
odseena glava, na oigled svim radnicima, stavljana
na vrata Hrama.
Poslednja devetorica majstora, u Livanskoj
umi, primetie oveka koji je sa sekirom u ruci leao
u podnoju neke stene. Bio je to trei izdajnik. Dugo
se branio i odupirao hvatanju ali i on bi savladan i
odveden u Jerusalim pred Solomona. Neslavno je
zavrio. Stomak mu je rasporen, glava odseena a
ostatak tela spaljen. Pepeo je bio rasut na sve etiri
strane sveta. Sva trojica izdajnika bila su iz
plemena Jude, a svoju laljivost, neznanje,
fanatizam, ambiciju platili su glavama.
Izgradnja hrama je, uz pomo ostalih majstora
nastavljena. Mir se ponovo vratio a Solomon je u slavu
Graditelja, Prvog Velikog Majstora, Hirama
Abifa,
simbola
pravde,
duha
,razuma,
umetnosti, naloio da mu se podigne spomenik.
Ne zna se kako je i kada legenda o Hiramu
prihvaena u masoneriji.Jedna od varijanti je poetak
18. veka a u Andersonovoj Konstituciji govori se o
Hiramu kao Majstoru Graditelju. Dans,legenda
predstavlja osnovu univerzalne masonerije.Hiram je
simbol vladanja samim sobom, a to se postie
naukom,nesalomivom voljom, potovanjem moralnih
vrednostim i dunost pa makar i po cenu ivota.
Kako je izgledao Solomonov Hram
(uglavnom prema biblijskom predanju): Hram je bio
60 lakata dugaak, 20 irok, a 30 lakata visok.
Postojao je trem, prozori, Svetinja i Svetinja nad
svetinjama, kruno (zavojito) stepenite i ravan krov
od kedrovine. Unutranja oplata Hrama bila je od
zlata.S obe strane vrata stajali su stubovi od bronze.
Smatra se da je uticaj egipatskog graditeljstva na
projekt izgradnje Hrama bio nesporan.Gradnja hrama
zapoela je oko 1000 g.p.n.e. i trajala je oko sedam
godina. Ovakav izgled hrama odrao se do 586
g.p.n.e, .kada je Jerusalim pao u ruke Vavilonaca ,pod
vodjstvom kralja Navuhodonosora, koji su hram
opljakali i spalili. Pedesetak godina kasnije, Persijanci
zauzimaju Vavilon i za
guvernera
imenuju
Zerubabela koji zapoinje gradnju nobvog Hrama,na
istom mestu gde je prethodni sruen, 530 g.p.n.e. i
zavrava ga 515 g.p.n.e. Rimski vazal kralj Herod
(Irod) 20.g.p.n.e. proiruje postojei hram i radi
stabilnosti gradjevine gradi potporni zid na
jugozapadnoj strani Hrama. 10.avgusta 70.g.n.e. Tit
rui Hram od koga ostaje samo Zapadni zid, poznat
kao Zid plaa.Danas se na mestu nekadanjeg Hrama
nalazi Omarova damija.
U.K.U. .P.
L.'. Sloboda Or.Beograd

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

NEPISANI ZAKONI SLOBODNOG ZIDARSTVA

Zar nije sve to se desilo i trebalo da se desi, zar nije tako bilo i zar nee tako biti? Zato i sa kojim pravom
pisati o nepisanim zakonima slobodnog zidarstva, kako pisati o sutini a pritom je ne skrnaviti i ve davno
apsolvirano profanisati? Kakav paradoks na samom poetku! Uostalom, zar nije sve postojee oblikovano u
paradoksima? Reenje je kao i uvek kada je problem ili zadatak teak u biti jednostavno, zapravo paradoksalno.
Koristimo zato mudrost Kraljevske vetine i asocijacijama, alegorijom i simbolima kaimo sve a ne otkrijmo
nita, pokuavajui da takvom titracijom dobijemo bistar destilat. elim naglasiti da je i ovaj pokuaj samo
varijacija na ve davno pisano ili kazano, ali zar lepota ivota i ivljenja nije i sama varijacija? Uz pomo Venog
Graditelja pokuau da budem individualan.
Homo religiozus
Krug ovaj nee se zatvoriti,
Boji estar smaknue crtu,
u centru u se prikriti,
biu sena senke u starom vrtu.
Zahvalan sam to me pusti,
hodoastvovau Svete prekrste,
kad poletim Ti me opomeni, neno spusti,
ne udri me munjom, ne upiri prste.

Mi, to smo roeni u krvi,

kroz beznae proveemo vas,
obnoviemo Sveti hram prvi,
Graditelj e se roditi kroz nas.
Iz rasutog pepela Feniks se raa,
Davidova loza se nastavlja,
nita se sluajno ne dogaa,
kauzalnost se kroz zasluge ponavlja!
Kodeks utanja

Stara mesta, nae svetinje vene,

govore mi duhom svetlosti,
kako su religije pritoke reke tene,
koja izvire iz Tvoje savrenosti.

Bejasmo, postojimo, kao to bie,

plodovi nae utnje eonima lebde,
zasluge ubiru drugi za ovaj svet gde e,
iako u trenu karmikog redosleda svi preblede.

Na pepelu stare nova religija nie,

no greku trajno ponavlja,
dogmama su osnove deja vu prie,
zato sebe na pijedestal umesto religioznosti stavlja.

Smeuranog tela, duhovni starci,

retorikom podupiru svoje nagone,
komplekse tako prikrivaju, dok su kao mladci
svoj idealizam trampili za "vie" zakone.

Troan je temelj civilizacije svake,

degenerik superior je toga svestan,
njegov ivot, dela, rei su poruke prejake,
mizantropski svet mu je tesan.

Da - zakone, ali koje? One koji o njima govore,

jer narcis je u mozaiku egoistinog bia,
i nikad ivotno ne vide, dok u asu smrti ne
progovore
da im je ao to ne dokonae savrenstvo Bia.

Grozniava dela niu u vremenu kratkom,

overena peatom to ga stavi,
da sjaje ona u vremenu svakom,
vozdiui ime Tvoje, samo u religiozus glavi!
Fatum
Plamen je ugaen, pepeo osta,
orkan ga raznese na etiri strane,
nitavilo svakodnevicom posta,
uvideh da se ljudi sujetom hrane.
ta ostaje posle due obrane,
ravnodunost je predvorje pakla,
ni tuga vie ne otvara rane,
jer srce pue u komadie stakla.
ta e prevagnuti: Gore il' dole?
niko ne moe predvideti,
dok ne uje glas sa Golgote,
usamljenog to e svetlost videti!

U venosti se ista pria ponavlja,

osmeh il' led na samrtnom licu,
kazuje zbog ta se duh zanavlja,
u trono telo dok ne zaseje plodnu klicu.
Nunost i sluaj vladaju svetom,
smeh i suze od istog izvora teku,
samo odabrani imenuju se poretkom,
to im nosi imena u Vaseljensku reku!
Prevazii podrazumeva razumeti
Kome rei dopiru od zlatoustih?
Mala toplota od slamnog tela.
emu koncentrini krugovi pria slinih?
Veni nauk ne oplodi njina dela!
Konac pravedni prah prahu spaja,
rosa zaborava polako natapa,
semantika religija i tad nas razdvaja,

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

zar i senama raskol struji k'o naslada?

Koja jednostavnost u trajnoj zabludi!
Krtinjaci o slepilu govore.
Od jednog Oca nastali, a tako zaludi,
protraeni ivoti razbijeni u zemne tabore.
Razliitost naela zemaljsko seme plodi,
svi obueni da uzronost slede,
ko da kau: "ak i ivot protraen neemu vodi!"
Siguran sam: "Ka posledicama to opstanak vrede!"
Al' duh na vekovima struji,
krizna doba pokreu nas ko zamajac

nekog toka, kruga u toj buri;

mi smo nezamenljiv temelj - oslonac!
Vidno polje Anelima obitava,
zvezde iskonskog duha spajam,
trajna svetlost goni - ne sputava,
sve to rekoh, bijae, iako budan sanjam.
LPD
U Slavu Velikog Neimara Svih Svetova!
BrZ.P. U.K.U.
L. Bratstvo Or abac

PITAGORA I NJEGOVO BRATSTVO

Poznati filosof i jedan od velikih
posveenika Slobodnog Zidarstva Pitagora, rodio se
na ostrvu Samos najverovatnije 571-570.p.n.e. a
umro oko 497. Samo roenje Pitagore vezano je za
udo i proroanstvo. Delfijska proroica Pitonija
rekla je Mnesarhu da je njegova ena nosea i da
e roditi sina koji je predodreen da podari ljudima
lepotu i mudrost i koji e svojim ivotom i uenjem
doneti napredak oveanstvu. Tako je Pitagora je
dobio ime po svetenici u Delfima (njegovo ime
znai ''glasnogovornik Pitijinog'' proroita u
Delfima).
Nakon Ferekida a pred kraj svoga ivota
Tales iz Mileta je bio poslednji uitelj Pitagore koji
je tada imao izmeu 18-20 godina; on je
najverovatnije bio onaj autoritet koji je uenika
uputio u egipatske misterije. Tales je bio zaetnik
ideje o besmrtnosti due koju je kasnije razradio
Pitagora i postavio kao jedan od osnovnih
religiozno-filosofskih stavova pitagorejaca. Nimalo
nije zanemarljiv profil Pitagorinih uitelja Ferekid
je bio mantiar i astronom, koji je znao tajne
fenianske spise dok je Tales, pored astrologije i
geometrije koju je nauio od Egipana, ostao
poznat po svome uenju o besmrtnosti due. Pored
svega, Talesu se pripisuje
sentenca ''Spoznaj
samoga sebe'' koja e kasnije postati jedno od
osnovnih uenja Pitagore i
Sokrata , velikih
posveenika misterija, i velika maksima Slobodnog
Zidarstva.
Pitagorin odlazak u Egipat oko 535 g.p.n.e.
desio se voljom faraona Amazisa koji Pitagoru
upuuje u Tebu gde ga svetenstvo, iz straha od
kralja, prihvata uz neuobiajeno stroga pravila. Tek
kada su videli da Pitagora sve spremno prihvata,
dopustili su mu da prinosi rtve i inicirali ga u
Izidine misterije. Potvrdu ovih podataka nalazimo
kod Laertjea koji nas izvetava da je Pitagora,
boravei u Egiptu, ''nauio jezik Egipana... ulazio i
u egipatska svetilita i tamo su mu ispriali sve
boanske tajne ''
Kada je kralj Persije Kambiz II napao
Egipat i kada je otpor Egipana
slomljen u
zarobljenitvo je odveden i Pitagora. Dok je bio u
Vavilonu, Pitagora je saraivao sa Magima i bio

upuen u njihove svete obrede. Ovde se usavrio u

aritmetici i muzici i ostalim matematikim naukama koje
je nauio od Vavilonjana. Pitagora je ostao u Vavilonu
jo dve godine da bi se 520. vratio na Samos koji je
sada kontrolisao Darije a ve 518. preselio u grad
Kroton na jugu Apeninskog poluostrva, u koloniji Velika
Grka gde e stvoriti novo sedite helenske prosvete i
moi. Ovde e biti osnovana jedna od prvih Zapadu
poznatih masonskih radionica najpre pod vostvom
samog Pitagore a kasnije i njegovih uenika.
Legenda kae da je Pitagoru na Krotonu prvi
put slualo preko est stotina ljudi od kojih veina nisu
bili filosofi ve ljudi zadivljeni njegovom pojavom i
nainom ivota. U isto vreme Pitagora, kao predstavnik
aristokratske politike misli, vrlo brzo je stekao i veliki
broj politikih istomiljenika, s obzirom da je Velika
Grka bila aristokratska. Bratstvo koju je na Krotonu
osnovao Pitagora i njena organizcija predstavljale su
novinu u dotadanjem poduavanju ali i u etikofilosofskom uenju. Poznato je da su uenici kole uveli
zajednicu dobara to e se kasnije sresti kod prvih
hriana koja nije trebalo da bude lana figura
jednakosti ve uzajamno izjednaavanje, ispomo
meu posveenima i kao takva najistinskiji izraz duboke
posveenosti.
Od samog osnivanja bratstva Pitagora je
ustanovio pravila za sve lanove koja je sam
najdoslednije potovao. lanovi su se obavezivali
zakletvom na lojalnost prema samom uitelju kao i
jedni prema drugima, morali su da uvaju tajnu pred
profanima , imali su tajne znakove raspoznavanja dok
su Pitagorina
predavanja sluali iskljuivo nou.
Bezuslovno su se pridravali etikih propisa i tek onda,
ako su poloili ispit, smeli su lino da dou pred
uitelja i u njegov dom to su smatrali za svoju veliku
sreu. U skladu sa filosofskim uenjem, uenici nisu
smeli da jedu meso, jaja i pasulj.Vino nije bilo
zabranjeno ali se preporuivala voda. Najstroije je bilo
zabranjeno ubijanje ivotinja koje oveku ne nanose
ozledu ili unitavanje uzgojenog drveta. Od njih se
oekivalo da se oblae jednostavno a ponaaju
skromno, da se '' nikada ne preputaju smehu, a ipak
ne izgledaju strogo''. Nije trebalo da se zaklinju
bogovima jer ''svaki ovek treba tako da ivi da bude
dostojan da mu se veruje bez zakletve''. Nisu smeli da

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

prinose krvne rtve, ve da se klanjaju pred

oltarima koji nisu ukaljani krvlju. Potovanje zakona
je bilo obaveza. Pri kraju dana trebalo je da sami
sebe upitaju kakva su zla poinili, koje su dunosti
zanemarili, kakvo su dobro uinili. Uvoenje u
pitagorejsko drutvo podrazumevalo je, dakle,
pored oienja tela kroz apstinenciju i
samokontrolu, oienje uma naunim studijama.
Istovremeno, pripadnici bratstva delili su se prema
stepenima kojima su pripadali. Istoriari slobodnog
zidrstva navode podelu na uenika na etiri
stepena uenja: prvi stepen su inili akuzmatiari
(nazivani i egzotericima) koji nisu bili inicirani i
mogli su samo da sluaju predavanja, drugi
stepen je podrazumevao izuavanje osnovnih
principa filosofije, teologije i drugih nauka dok je
na
treem
stepenu,
nazvanom
stepen
savrenstva, zapoinjalo oienje. etvrti stepen
nazivan je pojavljivanje i tek oni koji su inicirani
na ovaj stepen mogli su da postavljaju pitanja
uitelju i da saznaju sve istine.U svakom sluaju,
uenici nisu mogli da vide samog Pitagoru za
vreme predavanja nisu mogli da vide jer su se
predavanja odravala nou a bili su obavezani na
utanje punih pet godina.
lanovi vieg stepena uzdravali su se od
jedenja mesa i boba, pridravali se dijetetikih i
higijenskih pravila, imali su sve zajedniko, pazili na
branu istotu, razvijali smisao za lepote i radosti
porodinog ivota i negovanjem
meusobne
odanosti i vernosti prema lanovima bratstva
utvrivali moralnu solidarnost. Da se ovde nije
radilo o praznim reima ve o etikom stavu
sprovedenom u delo, govori primer Klinija iz
Taranta koji je, poto je uo da je pitagorejac
Proro u nekoj politikoj nevolji izgubi imanje,
otputovao u Kirenu sa blagom da pomogne
postradalog brata koga nikada pre toga nije video.
Pored ovog, ostao je zabeleen kao idealan primer
bratskog prijateljstva odnos dvojice pitagorejaca
Damonija i Fintije, koje je kasnije nemaki pesnik
iler opevao u pesmi '' Jemstvo''. Za samog
Pitagoru Laertje pie da je bio vrlo sposoban da
stvara prijateljstva i kada bi saznao da ''neko
zajedno s njim ima njegove simbole smesta bi
sklopio sa dotinim poznanstvo i uinio ga svojim
prijateljem'' to moda i najbolje ilustruje duh
poverenja koji je vladao meu pitagorejcima.
Pitagorejci su prvi u helenskom svetu
priznali enama ravnopravnost. Jamvlih u katalogu
Pitagorejske kole nabraja niz imena lanica koje su
bile ili ene ili erke ili sestre lanovima bratstva.
Meu njima su se najvie isticale Timiha, Filtija a
naroito Pitagorina uenica i ena Teana i njene
erke Mija i Dama koje su imale povlasticu da
otvaraju religiozne litije ena. Pitagora je Dami
ostavio svoje spise sa napomenom da se ne
saoptavaju nikome izvan porodice zbog ega ih je
ova ostavila svojoj erki Bitali. Filosofija Pitagore
donela je u antiki svet dva potpuno originalna
filosofska polazita: uenje o metempsihozi ili
ponovnom raanju due i filosofiju broja kao
osnove svega. Sve ostale ideje iz oblasti etike,

drutvenog ureenja, geometrije , muzike i astronomije

koje je Pitagora sa bratstvom pouavao i prouavao a
naroito religijske postavke nuno su bile vezane za ova
dva postulata.
Sam Pitagora je priao kako je ranije ve bio na
Zemlji kroz etiri linosti. Svega ovoga se seao i
mogao da pria o svom boravku u Hadu zahvaljujui
tome to je od Hermesa izmolio seanje na besmrtnost.
Treba naglasiti da je Pitagorino uenje o ponovnom
raanju due bilo revolucionarno i reformatorsko u
sredini i vremenu u kojima je poniklo, onoliko koliko je
nekoliko stolea kasnije bilo Isusovo uenje.
Sa osnovama uenja o ponovnom raanju due
Pitagora se najverovatnije sreo za vreme svog ropstva
u Vavilonu Pitagorina ideja o ponovnom raanju due
bila je oigledna suprotnost sa dotadanjim kultom
mrtvih i s njim povezanim masovnim pojavama
sujeverja- prizivanjem mrtvih i priama o avetima.
Uenje o ponovnom roenju due delovalo je
proistiteljski i oivelo staru ideju o moi due i njenom
postojanju i posle smrti to se otro suprotstavilo
homerskoj koncepciji o priljivim senkama poivih.
Pitagora je uio najpre da je dua besmrtna i
da se preobraava u druge vrste ivih bia; zatim da
se sve to dolazi na svet ponovo raa u odreenom
ciklusu i da nita nije apsolutno novo; kao i da se
prema svemu onom to u sebi nosi ivot, mora
odnositi kao prema onom to nam je srodno. U
ovom uenju primetan je uticaj orfizma s tim to ga
Pitagorino uenje dodatno oplemenjuje: dok orfizam
ui da se dua moe sjediniti sa boanskim samo
preko
primernog
ivota,
koji
je
uslovljen
asketizmom, potovanjem rituala i apstinencije kao i
meditacije o onostranom svetu, pitagorejska askeza,
kao ve nareena, nije bila askeza za ve neistu
savest nego askeza za one iste sa jedinim
zadatkom- da bi ostali isti. Cilj pitagorejske askeze
bio je odravanje oveka u raspoloenju koje ga ini
dostojnim ljudskog postojanja.
U direktnoj vezi sa uenjem o ponovnom
roenju due na putu ka proienju je i zabrana
veine namirnica koje su se do tada koristile u
svakodnevnoj upotrebi: zabranio je upotrebu mesa,
nekih vrsta riba i boba i ostalih mahunarki. Zabrana
korienja boba je onaj deo Pitagorinog uenja koji
nam govori o velikoj vezi pitagorizma i pitagorejki sa
potovanjem enskog, materinskog pricipa u
misterijama. Maternitet se ogleda u svetoj prirodi
jaja i mahuna tako da je jesti ivotinje koje raaju iz
jajeta greh usled njihove veze sa materinstvom isto
koliko i jesti mahune koje su nosioci ivota. Usled
toga Pitagora doputa da se jedu petlovi (osim belih,
koji su posveeni Mesecu) ali zabranjuje da se jedu
kokoi i tako dalje istom analogijom.
Pitagorino uenje o broju je jedan od prvih
pokuaja postavljanja pitanja o kvalitativnoj strani
zakonitosti u prirodi. Dok je miletska filosofija prirode u
osnovu svega to postoji stavljala materijalni prauzrok,
nazivajui a as ''vodom'', as '' apejronom'', as ''
vazduhom'', dotle su pitagorejci polazili od broja kao
sutine svega. Aristotel je zapisao da su se ''pitagorejci
prvi posvetili matematici i unapredili je smatrajui da su
matematika naela u osnovi svih bia, a kako su

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

brojevi prvi meu naelima... oni su smatrali da su

brojevi elementi svih bia i da je itavo nebo
harmonija i broj. ''Sve se u prirodi meri, potinjava
broju, u broju je sutina svih stvari tako da
upoznati svet, njegovu zakonitost i strukturu zni
upoznati brojeve koji njime upravljaju.
''Broj, to su sva nebesa '' predstavlja
osnovno pitagorejsko metafiziko-matematiko
naelo. Za pitagorejce sastojci broja su '' parno i
neparno, a da je od njih parno neogranieno a
neparno ogranieno; jedno proizilazi iz obadva (jer
je ono i parno i neparno), a brojevi iz jednog; a i
itavo nebo, kao to je reeno, jeste broj ''Na
osnovu ovog Aristotelovog zapaanja oigledno je
da su pitagorejci broj shvatili prostorno jedan je
taka, dva je linija, tri je povrina, etiri je vrsto
telo. U prilog ove tvrdnje je i injenica da su
pitagorejci na taj nain shvatali ''tetraktis'', figuru
koju su oni smatrali za svetu.
Tetraktis ili sveti broj predstavljao je zbir
1+2+3+4 daje 10. Pitagorejci su prema svom
ranije iznetom stavu da je neparni broj , jer je
ogranien pa samim tim odreen i savren, bolji
nego parni koji je neodreen i nesavren pa su
prema
tome
sastavili
tabelu
od
deset
suprotstavljenih pojmova iz kojih se proizvodi sve
ostalo To su: 1. ogranieno- neogranieno, 2.
parno- neparno, 3. jedno- mnogo, 4. desno- levo,
5. muko- ensko, 6. mirno- pokretno, 7. ravnosavijeno, 8. svetlo-tamno, 9. dobro-zlo, 10.
kvadrat-pravougaonik.
Iz ovakvog uenja je proistekao pojam o
harmoniji do kojeg je Pitagora doao prouavanjem
veza izmeu muzike i matematike. Otkrie
harmonije kao ujedinjenja raznovrsnog, pomirenja
kontrasta predstavljaju deo etikog uenja Pitagore
po kome e ostati poznat. Pitagorejci su vrline
svodili na brojeve smatrajui da razliite vrline
predstavljaju harmonije suprotnosti, dok su za
vrlinu smatrali da je harmonija. Oktava je najvea
harmonija u skali a kako su ljubav i prijateljstvo
harmonija to je ljubav = 8. Isto tako su pitagorejci
smatrali da se pavednost sastoji jednakog
pomnoenog jednakim, ili iz kvadrata ili iz kubnog
broja, zato to ona vraa isto za isto. Tako je 10
zbir svetih brojeva (1+2+3+4) , sveteni broj.
S obzirom da su se u Pitagorinoj koli
prouavale aritmetika, geometrija,astronomija i
muzika, sasvim je razumljivo da su pitagorejci
najvie doprineli ba u ovim granama. Pored toga
to su pitagorejci prvi koji su re mathematike
koristili sa znaenjem matematika ( do njih se ona
koristila za uenje bilo ega), dali su veliki doprinos
u razvitku astronomske nauke. Sam Pitagora je
otkrio mnogo teorema iako je ona po kojoj je
najpoznatiji tzv. Pitagorina teorema- doneta iz
Vavilona. Pitagora je formulisao teoriju proporcije i
kroz nju i ''primenu povrina'' stvorio geometrijsku
algebru. Pretpostavlja se da je upravo studija
proporcija navela Pitagoru da muziku svede na
broj.
Pitagora je prva osoba koja je Zemlju
nazvala okruglom i dala svetu ime kosmos. Po

Pitagori, Zemlja je okrugla zato to je meu vrstim

telima najlepa kugla (sfera) a meu figurama-krug.
Poto sva tela koja se kreu po prostoru proizvode zvuk
ija visina zavisi od veliine i brzine tela, znai da svaka
planeta u svojoj orbiti, kako je tvrdio Pitagora,
proizvodi zvuk u srazmeri sa svojom brzinom kretanja
koj se sa svoje strane poveava sa njenom razdaljinom
od Zemlje. Po uenju o harmoniji i ove razliite note
ine harmoniju ili '' muziku sfera '' koju nikada neemo
uti upravo zato to je ujemo sve vreme. Vasionski
sklad i ta harmonija sfera kao univerzalni sistem
sajedinstva treba da se ostvare i u ljudskom drutvu
tako da Pitagora svojim uenjem vri ''poporodiavanje
i podrutvenjivanje vasione kao i povasionjivanje
porodice i drutva jer harmonija vasione silazi u
domainstvo pojedine kue i u domainstvo drave.''
Iz pitagorejskog shvatanja vasione razvio se
heliocentrini sistem u kome se ogleda i njihova
socijalno-politika misao. U sreditu vasione nalazi se
vaseljensko ognjite (koje se jo zove '' Divov dom'',
''rtvenik'' ili '' veza i mera prirode'' ) oko koga, kao
izvora stvaralatva, vode kolo druga nebeska tela: nebo
(sfera nekretnica), Saturn, Jupiter, Mars, Merkur,
Afrodita, Sunce, Mesec, Zemlja i Suprotna zemlja.
Postojanje Suprotne planete zamerio je pitagorejcima
Aristotel piui kako im je cela vasiona broj: devet je
tela na nebu to se vide, a oni dodaju Suprotnu zemlju
da ih bude deset. Meutim, poetkom 21. stolea
identifikovana je upravo ova deseta planeta.U
pitagorejskom heliocentrizmu vidi se mesto u kome se
svi konci helenskog shvatanja sveta ovde sastaju: ''
iva radost to je izaziva postojanje, ljubavlju ispunjeno
potovanje svemira kojim upravljaju boanske sile,
veliki smisao za lepotu, meru i sklad i veoma prisno
oseana milina zbog spokojstva u dravi i porodici.''
Pitagorino uenje i organizacija bratstva
karakteristina je i po tome to je u potpunosti
izjednaila mukarca i enu. Time je dokazano ne samo
to da se ne radi o onome to je podrazumevala klasina
filosofija ve o neem mnogo dubljem kao to je
potovanje enskog pricipu pri emu je uenjem o
seobi due uspostavljena i jednakost polova u
najdubljem smislu. Pitagora je vezan za enski princip
delfijska proroica Pitonija prorie njegovo roenje, od
delfijske svetenice Temistokleje Aristokleje prima
znanja, Demetra mu preko herakla daje lek, prema
Hermipu njegov boravak u Hadu belei majka a on
rukopise zavetava svojoj supruzi Teano koja ih
ostavlja svojoj erki Damo. enski princip kao nosei,
ivotvorni princip je za pitagorejce svetinja i sa time u
skladu treba razumeti savet koji Teano daje nekoj eni
da kada ide muu zajedno sa haljinom skine i stid a
kad odlazi da ga ponovo obue zajedno s haljinom.
Upitana '' koji stid?'' ona je odvratila :'' Onaj zbog koga
me zovu enom .'' Dakle, ona koja zatrudni i raa nosi
u sebi svetu prirodu materinstva i onu koja utemeljuje
enski princip; potovanje fizikog materinstva kao
svetinje uobliava i odnos pitagorejaca prema braku.
Prema shvatanju pitagorejaca, raanje dece je dunost
a sama obljuba se posebno naglaava. Iz Teaninog
odgovora povodom jedne druge prilike, jasno je da
supruzi ne treba oienje pre nego to ue u Demetrin

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

hram kao to je to zahtevano u egipatskim

plemenima. Za neispunjenje dunosti ispata se u
Demetrinom podzemnom dom jer je to ogreenje o
svetinju ene. Sa druge strane, veliki znaaj je
imalo odbacivanje orijentalnih obiaja kao to je
polno optenje sa majkom, sestrom ili erkom kao i
svakog afroditskog heterizma koji Pitagoru suzbija
ukazivanjem na njiljadugodinji greh sramnog dela
lokridskog Ajanta. Bahoven skree panju da se
Pitagora najodlunije suprotstavljao posledicama
kulta Afrodite i izopenjima kulta Dionisa pri emu
se, u toj antiafroditskoj usmerenosti, pitagorejci i
epikurejci skoro prepliu.
Povezivanje Pitagore za demetrijski princip
produava se i u drugim pojavama. Svoju
pobonost je obavljao jedino na rtveniku Apolona
ivotvornog na Delosu stavljajui samo penicu,
jeam i rtvene kolae dok je Demetri prineo
zahvalnost za spoznaju teoreme u vidu bika
nainjenog od peninog brana ime se jasno
stavlja do znanja da je Demetra i izvor darova
duha, kreativna snaga. U potovanju zapovesti da
se ne lomi hleb ( kao Demetrin plod) nalazi se jo
jednom princip potovanja materniteta iz ega sledi
da se narodi ujedinjuju oko neizlomljenog hleba.
Koliko je potovanje demetrijskog principa imalo
prevagu nad ostalima, vidi se iz injenice da je na
Pitagorinom mestu podignut Demetrin hram. Pored
navedenog, pitagorejski spisi nazvani Sveta re
koje je, po tradiciji, zapisala Pitagorina majka za
vreme njegovog boravka u Hadu prikazani od
strane pojedinih autora kao spisi o Demetrijinim
misterijama dok je sam Pitagora doveden u vezu sa
Eleusinskim misterijama povezanim sa kultom
Demetre i gradom Flijem koji se odlikovao
Demetrinim misterijama.
enski, stvaralaki princip pronalazimo i u
podatku da je Pitagora predavanja drao iskljuivo
nou koja je u orfizmu itekako potovana kao
pramajka svega jer hrani i odgaja mudrog Krona,
starija je od svetlosti, pominje se pre dana kojim
vlada. Otuda je kod pitagorejaca sveti karakter
nonih proroanstava ili proroanstava u snu kao i
pojava da se ovakva proroanstva vezuju
prvenstveno za ene. Samim tim to je neraskidivo
vezana za materinski pricip, no je pravda; zbog
toga se obavljanje sudske slube lanova areopaga
vri nou, dok se stanovnice Atlantide odevaju u
crno kao sudije u borbi na nemesijkim pogrebnim
igrama, sedaju na zemlju i presuuju nou.
Osnov idealnog drutva pitagorejaca
oitava se u njihovoj etici koju nisu odvajali od
politike. Pitagora je odbacivao i tiranidu i
demokratiju smatrajui da oba oblika, s obzirom da
se protive svoenju na matematike formule,
sadre u sebi neto neharmonino i sklono
samovolji i zato po njegovoj politikoj doktrini samo
aristokratija uma i karaktera moe upravljati
dravom. Pitagorina filosofija politike iznosi da
nema veeg zla od anarhije kao i da, zbog toga,
oni koji upravljaju treba da budu ne samo nauno
tj. Struno obrazovani ve i da oveku budu

prijatelji, a oni kojima se upravlja treba da budu ne

samo posluni nego i odani onima koji upravljaju. Tek
ovim i ovakvim konceptom postignuta je neophodna
harmonija meu suprotnostima.
Bratstvo je prikupljalo i vaspitavalo najbolje i
najsposobnije snage iz mnogih drugih junoitalskih
gradova a kako je glas njegovih pristalica esto bio
presudan, to je bratstvo vremenom postajalo drava u
dravi. Pitagorejci su uskoro bili meu znaajnijim, ako
ne i prvim, ljudima u skoro svim gradovima Velike
Grke i Sicilije te je postepeno sva vlast u junoitalskim
gradovima prela u njihove ruke i trajala due od
jednog stolea. Sam Pitagora nije uestvovao u vlasti ni
u jednom gradu ali je svakako njegova re bila od
presudnog znaaja zbog ega ga Platon oznaava samo
kao osnivaa jednog naroitog naina privatnog ivota,
otro ga razdvajajui od dravnika i zakonodavca.
U sukobima pristalica demokratije i aristokratije
pitagorejci, zagovornici aristokratske ideje vlasti, bili su
poraeni. Na Krotonu je na elo nezadovoljnih graana
stao najbogatiji - Kilon koga je svojevremeno Pitagora
isterao iz kole kao nedostojnog uenja a njemu je iz
redova siromanih pridruen Ninon.. Ve u prvom
naletu 40 pitagorejaca koji su se tajno skupili u kui
krotonskog graanina Milona bilo je opkoljeno i zajedno
sa kuom spaljeno. Jamvlih pie da su samo dva
pitagorejca- Lizis i Arhita- uspeli da se spasu. Sam
Pitagora je prema istom izvoru uspeo da pobegne na
Metapont gde se etrdeset dana uzdrava od jela i
gladuje do smrti u hramu Muza koji je nakon njegove
smrti, a u njegovu ast, bio posveen Demetri.
Pitagorejsko bratstvo je sa daleko smanjenim
uticajem nastavilo da postoji u naredna tri stolea u
razliitim grupama irom grke, dajui naunike kao to
je bio Filolaj iz Tebe i dravnike poput Arhita koji je bio
diktator Taras i Platonov prijatelj. U Arhitinoj linosti se
ispoljila ona harmonija za kojom je teio svaki
pitagorejac: bio je filosof, naunik (matematiar i
fiziar), muziar i sedam puta strateg koji nikada nije
izgubio bitku. Svojim dravnikim radom on je od
Taranta napravio sredite helenske odbrambene borbe
protiv varvarskih nasrtaja i u svojoj linosti ostvario
ideal filosofa vladara. On kao da je svojom linou i
nainom ivota, uporedo sa samim Pitagorom,
nadahnuo Sokrata da jedno stolee kasnije kae:
''Kraljevi i rukovodioci nisu oni koji ezla dre, ni oni
koji su izabrani od ma kojih, ni oni koji su dobili
kockom, ni oni koji su nasiljem oteli, ni oni koji su
prevarili, nego oni koji umeju da vladaju''

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

Br. N.O.
L.Nemanja Or.Ni

NULTA GODINA ISTINSKE SVETLOSTI

Prva moja ozbiljnija pria o masoneriji
dogodila se kod prijatelja iz detinjstva, a kasnije i
mog garanta.
Sva dotadanja saznanja o slobodnom
zidarstvu bila su povrna, banalna ili masonskim
renikom krajnje profana. Razmiljanje, u tom
momentu, da u i sam postati mason bilo je
izvesno koliko i moj put u kosmos. A postao sam
mason.U prvom momentu bio sam preplavljen
ogromnim brojem informacija, pojmova, novih
likova i imena, nainom odevanja, pravilima
ponaanja. I sam sam imao nebrojano mnogo
pitanja kako za druge tako i za samog sebe.
Ali je od samog poetka mog bitisanja u
masoneriji
odzvanjala jedna re, SVETLOST.
Masonom se postaje onoga trenutka kada se primi
svertlost, Tri Velike Svetlosti, Tri Male Svetlosti,
Godina Istinske Svetlosti.
ta je u pojmu svetlost toliko vano? Zato u
masoneriji svelost zauzima, koliko ja shvatam,
jedno od centralnih mesta? Saznanja koja su
meni bila potrebna, za razumevanje ove teme,
svakako su kako je i kada nastala svetlost?
Odgovor na pitanje kako je nastala svetlost,
a to je neodvojivo od momenta nastanka sveta,
naao sam u Svetom pismu, odnosno Starom
zavetu: U poetku stvori Bog nebo i zemlju. A
zemlja bee bez oblija i pusta, i bee tama nad
bezdanom; i duh Boiji dizae se nad vodom. I ree
Bog: neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog
svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.
I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva no. I bi
vee i bi jutro, dan prvi.
Sledee pitanje je kada je nastala svetlost,
odnosno svet, i da li je sve to mogue staviti u neke
vremenske okvire?
U dostupnoj literaturi najee se ponavljaju
dva datuma. Prvi 4004. godina pre rodjenja
Hrista. O ovoj godini navie je raspravljao irski
nadbiskup Dejms Aer daleke 1654.god. Njegovo
tumaenje je generalno prihvaeno od strane crkve
a usvojio ga je i Anderson u svojim Konstitucijama
iz 1723.god. Biskup Lajtful je jo precizniji. Prema
njegovim razmiljanjima Svet je nastao 23.oktobra
4004. god.p.n.e. u 9 sati ujutru. Drugi datum je
4000 godina p.n.e. Ova godina spominje se u
Bibliji izdatoj u Oksfordu 1679.god., a spominje ga i
Hence, teoretiar masonerije.
Kako god, prema biblijskoj tradiciji ili
legendi, Bog je stvorio svet ili 4004. ili 4000.
godine pre nove ere. Ulaziti u bilo kakve detaljnije
rasprave o ovim pitanjima, s obzirom na moje
dosadanje bavljenje Svetim pismom, smatram

krajnje neprimerenim. Sa dobijanjem odgovora kako i

kada je nastala svetlost mogao sam da razumem priu
o Nultoj Godini Istinske Svetlosti, odnosno o momentu
od kada se u masoneriji rauna vreme i ta je to
masonska era/era masonica E:.M:./
U slobodnom zidarstvu postoje razliiti rituali po
kojima odredjene obedijencije rade. Samim tim je i
raunanje masonske ere ili masonskog datuma razliit.
Obedijencije koje rade po Starom i prihvaenom
kotskom obredu za poetak masonske ere uzimaju
momenat stvaranja sveta, pa i svetlosti, a to je 4000.
god. p.n.e. Masonsko vreme se formira tako to se na
postojei kalendarski datum ili obinu eru doda 4000
god. Ovako formiran datum oznaava se kao godina
svetlosti ili anno lucis / skraeno A..L../ Naao sam
podatak da se u francuskoj masoneriji od 1755. god.
koristi fraza godina istinske svetlosti ili anno
veritas lucis /skraeno A:.V:.L:. L an de la grand
lumiere/. Raunanje vremena na ovaj nain koristi se i
u naoj obedijenciji. Znai, mi se sada nalazimo u 6005.
Godini Istinske Svetlosti. Kao kuriozitet pomenuo bih
lanak Prinstona koji u svojoj ediciji iz 1772.god
lamentira da masoni za svoja okupljanja moraju da
iznajmljuju taverne ili sale za bankete. Na ulaznim
vratima jedne od prostorije stajalo je obavetenje o
sledeem sastanku sa datumom 5765.A:.V:.L:./ Godina
Istinske Svetlosti/. U knjizi Hiramov klju nalazim
interesantnu postavku: Datiranje Anno mundi znai
od poetka sveta, to je po slobodnim zidarima, 4000.
god.pre nove ere, kada se sumerska civilizacija
navodno materijalizovala ni iz ega.
Postoje mnoge varijante skraenice A:.L:./ tako
da umesto anno lucis moe da znai anno latomorum,
anno litotomorum, anno lapidariorum. Sve nabrojane
rei imaju prefiks lato, lito ili lapido to bi znailo
kamen ili alatke za obradu kamena, a koristile su se ili
se jo uvek koriste za odreivanje vremenskog perioda
u masoneriji.
Zanimljivo je upoznati se sa drugaijim nainima
raunanja vremena u zavisnosti od rituala, obedijencije
ili stepena.
godina
Anno
depositionis
/A:.Dep:./
postavljanja. Ona oznaava trenutak zavretka gradnje
Solomonovog hrama a to je 1000 god. pre Hrista, tako
da se na tekuu godinu doda jo 1000 godina. Koristi
se na stepenu Royal end Select Masters .
Anno inventionis / A:.I:./ Zorovavelj je 530.
godine pre Hrista zapoeo obnovu drugog hrama /prvi
je Solomonov/ pa se tih 530 godina dodaje na postojei
kalendar. Ovaj nain raunanja koristi se na stepenu
Royal arch Masons.
Anno mundi /A:.M:./ ili Anno hebrico
/A:.H:./ koristi se u kotskim obredima na viim
stepenima i oznaava
momenat stavaranja sveta

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

prema jevrejskoj hronologiji a to je 3760 godina pre

nove ere,te se toloko godina I dodaje na sadanje
vreme.
Anno ordinis /A:.O:./ predstavlja datum
osnivanja Templarskog reda to se desilo 1118.
god. posle Hrista.

Na kraju je ostala jedna vie ili manje bitna

ili nebitna nedoumica. Ako postoji istinska svetlost
moda postoji i neka ne istinska, lana svetlost ili kako
se poslovino kae lani sjaj. Moda e se odgovor
dobiti u nekom od narednih radova.
Br..P. U.K.U. L.'. Sloboda Or.Beograd

SIMBOLIKA NEOBRAENOG KAMENA

U slobodnom zidarstvu neobraen kamen
predstavlja simbol neofita tj. upravo iniciranog
masona neposredno posle obreda inicijacije, koji jo
uvek nema dovoljno znanja da bi prisustvovao
izgradnji Univerzalnog hrama , ali arko eli da
postane kubni i uglaani kamen. U masonskom
hramu nalazi se sa leve strane, pod stepenicama
Orijenta. Lenhof u delu '' Slobodni zidar '' pie:
''Biblija , uglomer i estar tri su velike svetlosti
masonerije. Biblija svetlosti iznad nas, ne kao
dogmatska vlast ve kao izraz vere u etiko
ureenje sveta; uglomer, svetlost u nama samima,
simbol ideja dunosti i obaveze, etike aktivnosti;
estar svetlost oko nas, simbol bratstava u slubi
oveanstva. Svako orue, svaki radni predmet u
ovom hramu ima simboliko znaenje, a takoe
ritam udaraca malja majstora i dvojice nadzornika
koji mu asistiraju u voenju radova, govori
naroitim jezikom. Neprekidno ponavljajui podsea
masona da je '' neobraeni kamen'' koji treba da
postane uglaan, ako iz njega elimo da dobijemo
slobodnu i etiki izdvojenu linost koja je potrebna
arhitekturi oveanstva''.
Kako se proces klesanja nebraenog
kamena simboliki vri dletom, treba
skrenuti
panju da je u ovom sluaju dleto simbol munje,
delatnik nebeske volje koja prodire materiju a
najee je shvaeno kao intelektualni zrak koji
prodire u linost, to bi, opet simbolino, moglo biti
predstavljanje delovanja Boanske energije na
svesno potinjenog slobodnog zidara u cilju
njegovog daljeg samousavravanja . Da bi dospeo
do pomonika tj. onoga koji poseduje znanja
potrebna da bi aktivno uestvovao u izgradnji

Univerzalnog hrama, uenik mora da radi na svom kako

strunom, tako i etikom samousavravanju , uvek
imajui pred sobom kao zvezdu vodilju uenje sadrano
u jednoj reenici uklesanoj na stubu hrama u Delfima :
'' Spoznaj samoga sebe !''. Tek nakon strpljivog rada na
sebi, vremenom, postaje kubni kamen spreman da
jednoga dana bude deo Univerzalnog hrama.
Jedno od ranijih pogrenih shvatanja je da
slobodni zidar do odreenog stepena tei ka
samousavravanju kao i da samo prva tri stepena
predstavljaju neobraen kamen. Kao to kamen, kao
simbol postojanosti, prelazi najpre iz stanja
neobraenosti u kubni kamen, tako se i svaki slobodni
zidar, bez obzira u kom je stepenu, neprestano
podvrgava samoispitivanju i samousavravanju pritom
koristei sva predviena sredstva ne bi li nastavio
proces uenja. Delovanjem njegove slobodne volje i
htenja, uz pomo Velikog Arhitekte, kamen e biti
obraen i vremenom e dobiti oblik Kubnog kamena ;
na tom stupnju, on e, usled posedovanja odreenih
znanja, biti spreman za aktivno uee u izgradnji
Univerzalnog hrama. Sada je ve inicirani spreman da
dominira nad materijom .
Neobraeni kamen se nalazi na Orijentu,
odmah uz Oltar zakletve na kome se nalaze Tri Velike
Svetlosti Slobodnog Zidarstva uglomer, estar i
Biblija. Neobraeni kamen, simbol neofita tj. upravo
iniciranog brata, nalazi se na ovom mestu simboliki
govorei kako su Znanje, Mudrost i Istina na Istoku
izraavajui napred navedenu tenju uenika da
strpljivim radom dodje do Svetla.
Br. D.M. L.'. Nemanja Or.Ni

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE