Pol Ekman Razotkrivene Emocije PDF

Pol Ekman
Razotkrivene
emocije
Prepoznavanje izraza lica i oseanja radi
unapreivanja komunikacije
i emotivnog ivota
Prevod
Nada Dragoj evi
Aleksandar Milenkovi
* ....... .
^ Zavod za udbenike
Beograd 2011.
SADRAJ
Predgovor
arko Trebjeanin:
Ekmanovo dekodiranje facijalnih izraza em ocije............................. 9
Izrazi zahvalnosti.............................................................................. 27
Predgovor drugom izdanju.............................................................. 29
Uvod.................................................................................................... 31
1. Emocije u raznim kulturama...................................................... 37
2. Kada postajemo emocionalni?.................................................... 55
3. Menjanje onoga zbog ega postajemo emocionalni.................79
4. Emocionalno vladanje.................................................................. 95
5. Tuga i patnja..............................................................................129
6. Ljutnja....................................................................................... 159
7. Iznenaenost i strah..................................................................199
8. Gaenje i prezir........................................................................225
9. Prijatne emocije........................................................................245
10. Lai i em ocije..........................................................................271
Zakljuak: ivljenje s emocijama................................................291
Pogovor..........................................................................................299
Dodatak: Test Tumaenje lica......................................................303
Koriene ilustracije......................................................................326
Napomene..................................................................................... 327
Indeks............................................................................................. 345
Ekmanovo dekodiranje
facijalnih izraza emocije
Emocije su izvanredno vaan, bitan sastavni deo ljudskog iv
ljenja. One su esto jae i od ovekovih osnovnih, najjaih motiva,
od gladi, seksualnog nagona, pa ak i nagona za preivljavanjem.
Ljudi e pre gladovati nego jesti hranu koja im je jedino dostupna,
ako je smatraju odvratnom. Mogu ak da umru od gladi, iako dru
gi ljudi tu istu hranu mogu da smatraju za ukusnu, pie Ekman1. Ili,
kako je dobro zapazio Erih From, mnogi su se ljudi ubili zbog
neostvarene ljubavi, a gotovo da nema sluaja da se neko ubio zbog
nezadovoljenog seksualnog nagona.
Pa ipak, uprkos njihovom nesumnjivom znaaju, izuavanje
emocija bilo je dugo zapostavljeno u psihologiji, nauci koja je bila
okrenuta pre svega ponaanju i relativno jednostavnim svesnim,
kognitivnim, racionalnim procesima (opaanje, pamenje, uenje),
koje je mogla prouavati objektivnim metodima eksperimenta i
spoljanjeg posmatranja. Prva ozbiljna nauna studija emocija bilo
je impresivno delo slavnog biologa arsa Darvina Izraavanje em o
cija kod oveka i ivotinja, objavljeno jo 1872. Bila je to temeljna
uporedno-psiholoka studija emocija kod ljudi i njihovih ivotinj
skih srodnika. U ovoj prekretnikoj, revolucionarnoj knjizi emocije
su prouavane kao plod evolucije, a emocionalni izrazi ljudi kao
relikt nekada korisnih, adaptivnih radnji. Ovu knjigu i emocije kao
1 Ekman, P., Razotkrivene em ocije, Zavod za udbenike, Beograd, 2011, str. 35.
10
a r k o T r e b je a n in
vanu temu u ljudskim ivotima, zvanina akademska psihologija

je ignorisala gotovo ceo vek. Pria o prouavanju emocija u okviru
naune psihologije, zapravo je pria o njihovom zanemarivanju i
ignorisanju. O emocijama, i to uglavnom onim tetnim (strah,
strepnja, gnev, krivica, zavist itd.)> koje dovode do naruavanja
mentalnog zdravlja i patologije (histerije, fobije ili kompulzivne
neuroze), raspravljalo se u okviru psihoanalize, psihijatrije i klini
ke psihologije, dakle, na margini akademske psihologije. U prii o
maehinskom odnosu psihologije prema emocijama veoma vanu
ulogu odigrao je Pol Ekman, psiholog koji je, ne sluajno, 1999. godi
ne priredio kritiko i najpotpunije izdanje Darvinovog dela Izraa
vanje emocija
Ali ko je Pol Ekman? Ovaj inae svetski slavan psiholog do
sada kod nas, u Srbiji, nije predstavljen ni jednom svojom knjigom,
pa je red da, pre svega, ovde damo neke osnovne podatke o njemu.
Ekman (Paul Ekman, rod. 1934, Vaington), profesor Kalifornijskog
univerziteta i direktor Laboratorije za socijalnu interakciju Medi
cinske kole u San-Francisku, jedan je od najpoznatijih svetskih
psihologa u domenu istraivanja emocija i neverbalne komunika
cije. Doktorirao je 1958. godine na univerzitetu Adelfi iz klinike
psihologije. On je danas nesumnjivo najvei autoritet u veoma dina
minoj oblasti prouavanja emocionalnog izraavanja, posebno
facijalne ekspresije emocija i otkrivanja lai na osnovu emocional
nih izraza. Najpoznatiji je po svojim klasinim istraivanjima faci
jalne ekspresije u razliitim kulturama (Nova Gvineja, Japan, SAD
itd.), koja su ula u sve udbenike psihologije irom sveta. Profesora
Ekmana je 2009. godine asopis Time svrstao u red 100 najuticajnijih ljudi u svetu. est puta je za poslednjih etrdeset godina dobio
nagradu Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje za nauno
istraivanje, a 1991. godine za izuzetan nauni doprinos dobio je
2 Darvinovo kapitalno delo Izraavanje em ocija kod oveka i ivotinja, izdanje koje
je priredio Ekman, nedavno je kod nas izdao Dosije u ast dva veka od roenja
tvorca teorije evolucije.
E k m a n o v o d e k o d ir a n je f a c ija l n ih iz r a z a e m o c ije
11
nagradu Amerikog udruenja psihologa. Autor je ili prireiva

petnaestak knjiga posveenih emocijama, od kojih su najpoznatije:
Ljudsko lice (1971), Demaskiranje lica (zajedno sa Frisenom, 1975),
Zato deca lau (1989), Kodni sistem facijalnih radnji (sa saradnicima, 2 izd., 2002), Laganje (4 izd., 2008), Razotkrivene emocije (2 izd.,
2007) itd.
Ova poslednja navedena knjiga, Razotkrivene emocije, sada
dostupna i na srpskom jeziku, predstavlja saetak etiri decenije
dugog Ekmanovog bavljenja emocijama, koje ukljuuje briljivo
posmatranje, eksperimente, pronicljive analize i tumaenja ove
zagonetne sfere naeg psihikog ivota. Ova impresivna knjiga nudi
obilje teorijskih nalaza, ali i praktinih uputstava za poboljanje
naeg svakodnevnog emocionalnog ivota. Negde pri kraju knjige,
saimajui njen sadraj, Ekman kae: Opisao sam mnoge emocije
koje ispunjavaju nae ivote, objanjavajui uobiajene okidae sva
ke od njih, kada i zbog ega su korisne za nas, kako da prepoznamo
najistananije izraze tih emocija kod drugih i kako da koristimo
saznanje koje moemo da napabirimo iz takvih tananih izraza na
radnom mestu, u porodinom ivotu i prijateljevanju.3 Namera
autora bila je da pomogne itaocu da bolje razume svoja najtananija
i esto nedovoljno svesna oseanja, kao i da se bolje, uspenije nosi
mo sa svojim neprijatnim ali neizbenim afektima poput straha,
gneva, tuge i gaenja. Osim ove dve vetine (svesno poznavanje i
upravljanje svojim emocijama), italac bi trebalo da ovlada i vetinom prepoznavanja skrivenih ili nedovoljno ispoljenih emocija
drugih ljudi i, najzad, vetinom konstruktivnog korienja tog
saznanja u unapreenju interpersonalnih odnosa. U najkraem,
znanja steena itanjem ove knjige mogu nam pomoi da se bolje
snalazimo s vlastitim emocijama i sa emocionalnim reakcijama
drugih ljudi.
3 Ekman, P., Razotkrivene em ocije, 2011, str. 296.
12
mm
V
Znaaj emocija - pozitivan i negativan uticaj
Zahvaljujui istraivanjima Ekmana, ali i mnogih drugih psiho

loga poslednjih decenija saznajemo sve vie o emocijama i sve vie
otkrivamo njihov izuzetan znaaj, kako pozitivan tako i negativan, za
na celokupni ivot, lini i socijalni, fiziki i psihiki. Emocije nam
pomau da se usredsredimo na bitne stvari za na ivot i na najvanije
veze sa drugim biima. Oseanja poput ljutnje, strepnje, radosti ili
tuge utiu na nae odnose sa najbliim ljudima u braku, porodici, na
poslu, u krugu prijatelja. Emocije mogu da nam spasu ivot ili da nas
dovedu u smrtnu opasnost; mogu da nas usree, ali i da nas unesree,
upropaste. One su izvor naih najveih radosti, blagostanja i ushie
nja, ali nam mogu biti i izvor duevnog bola, muka i patnji. One nam
donose probleme, brige i nevolje kada pogreno emocionalno reagujemo, bilo to oseamo neprikladne emocije ili je reakcija neprimerenog intenziteta (previe jaka ili previe slaba).
Poto nam emocije nekada donose nevolje i patnju, katkada
pomislimo da bi nam ivot bio lepi i lagodniji bez njih. Ali, da li je
zbilja tako? Bez emocija, bez oseanja prijatnosti, zadovoljstva, slat
ke strepnje, ponosa, oaranosti, divljenja, iznenaenja, na ivot bi
bio dosadan, siv, bljutav, nezanimljiv i bezvredan. Oseanja boje na
ivot i daju mu ukus. Ali, emocije su vie od luksuznog dodatka,
zaina koji ini na ivot uzbudljivim, zanimljivim. Bez emocija
poput ljutnje ili straha na ivot bi bio ugroen, riskantan. Emocija
nije kao slepo crevo, suvian ostatak aparata koji treba izvaditi.
Emocije su sr naeg ivota. One ine da ivot bude pogodan za
ivot, s pravom tvrdi Ekman4. Moemo samo da zamislimo ta bi
se desilo kada bi bezbrino koraali pored litice ili kada bi ravno
duno primetili da podrhtavaju zidovi kue u kojoj se nalazimo!
Oigledno je da postoje neke situacije i neki stimulusi na koje
mi bezuslovno, nenaueno reagujemo emocijom straha, gneva ili na
neki drugi emocionalni nain. Kada autobus u kome smo iznenada
4 Ekman, P., R azotkrivene em ocije, 2011, str. 86.
13
ukoi, kada zaujemo eksploziju ili udarac groma svako od nas e

automatski osetiti strah. Ako nam neko uzme hranu iz tanjira ili
pokuava da na silu ue u stan, mi emo se neizostavno naljutiti.
Kao to postoje uroeni okidai za strah, tako postoje i za bes, tugu
ili oseanje gaenja. Oni su univerzalni, isti za sve ljude i verovatno
su evolucijom to postali, a osetljivost na njih je upisana u mozak
svakog ljudskog novoroeneta. Za Ekmana, etologe i evolucione
psihologe ovi nasleeni, univerzalni okidai su neke sutastvene,
srne teme. Ba kao to maka koja nikada nije videla mia reaguje
na njega kao na plen, tako i ovek ima itav niz vanih situacija i
nadraaja na koje reaguje bez uenja. Po Ekmanu nae evolutivno
naslee daje glavni doprinos u oblikovanju naih emocionalnih
odgovora. A, ako je tako, onda evolucija, takoe, ima glavnu ulogu
u odreivanju univerzalnih tema koje okidaju emocije. Teme nisu
steene nego su zateene; ue se jedino varijacije i elaboracije tih
tema5. Dobar primer za evoluciono programiranje putem prirod
nog odabiranja jesu emocije straha i ljutnje kao odgovori na neke
tipine situacije. Tako, recimo, oni nai preci koji su bre uili da se
treba plaiti od zmija i paukova, preiveli su i ostavili potomstvo,
navodi Arne Oman. A na slian nain, predakim iskustvom,
Ekman objanjava nastanak ljutnje tokom evolucije. Po njemu oni
koji su na ometanje odgovarali energinim nastojanjem da otklone
smetnju i koji su imali jasan signal o svojim namerama, imali su
vee izglede da pobede u utakmici, bilo da se radilo o hrani ili pare
nju. Imali bi izglede da iza sebe ostave brojnije potomstvo i, tokom
vremena, ne bi bilo nikoga bez te teme za ljutnju6. Prema tome,
nai automatski procenjivai bez prestanka su ukljueni i stalno, bez
udela nae svesti i volje, pretrauju okolinu kako bi uoili kritine
stimuluse, dogaaje i situacije koje su bitne za nau dobrobit ili za
preivljavanje, te su otud odabrane tokom evolucije nae vrste. A
kada uoe ove evolucijom selekcionirane drai, javlja se automatska,
5 Ekman, P R azotkrivene em ocije, 2011, str. 65.
6 Ekman, P., isto, str. 65.
14
uroena emocionalna reakcija. Osim ovih uroenih okidaa, posto

ji i itav niz steenih okidaa koji su povezani sa ovim uroenim, ali
su rezultat individualnog iskustva. Na primer svi mi imamo uroe
nu reakciju straha na predmet koji se brzo kree prema nama, ali je
strah od automobila ili voza steen. Gubitak neega dragocenog i
bitnog (voljene osobe, zdravlja, slobode itd.) je univerzalan okida
za tugu, ali se od kulture do kulture razlikuje ono to je vano a
izgubljeno.
Sada kada smo upoznali okidae emocija, moemo rei da je
za Ekmana emocija nesvesni proces brze procene naeg stanja i
ponaanja u nekoj vanoj situaciji. Ili kako on kae: Emocija je
proces, odreena vrsta automatske procene, pod uticajem nae evolucione i line prolosti, tokom koga oseamo da se deava neto
bitno za nau dobrobit i da skup fiziolokih promena i emocional
nih ponaanja poinje da se odnosi na situaciju7. Emocija radosti,
straha ili tuge javlja se kada nam se uini, s razlogom ili bez njega,
da se priprema ili se ve zbiva neto to bitno utie na na ivot, na
nau sigurnost i dobrobit, bilo pozitivno ili negativno.
Funkcije emocija
Emocije su nastale tokom procesa evolucije i imaju svoju va
nu ulogu ne samo u adaptaciji, nego i u socijalnoj komunikaciji.
Smisao emocije jeste u njenoj funkciji prilagoavanja. Njen
zadatak je da pripremi jedinku za odgovarajuu bioloki svrsishod
nu akciju. Po Ekmanu, emocije su se razvile tokom evolucije vrste jer
su bile korisne, poto nas pripremaju za brzo, automatsko razreavanje vitalno znaajnih zbivanja. Nekada nam ivot zavisi od toga da li
emo dovoljno hitro, u deliu sekunde, bez razmiljanja, emocional
no reagovati na neki ugroavajui dogaaj. Nije strah ono to nas
titi; nai ivoti se spasavaju zato to na pretnje povreivanjem moe
mo da odgovorimo zaklanjanjem bez razmiljanja. Reakcije gaenja
15
ine nas opreznim pre uputanja u aktivnosti koje bi u doslovnom,

ili prenosnom, smislu mogle da budu toksine. Tuga i oaj zbog
gubitka mogu doneti pomo od drugih. ak i ljutnja - emocija koju
bi veina ljudi elela da iskljui - donosi odreenu korist. Ona upo
zorava druge, a i nas, da nam neto smeta. To upozorenje moe uro
diti promenom, mada moe da dovede i do protivljutnje. Ljutnja nas
motivie da pokuamo da menjamo svet, da ostvarimo drutvenu
pravdu, da se borimo za ljudska prava8. Kada doivimo neku emo
ciju, mi smo programirani za tano odreenu vrstu akcije, a to se
izraava zauzimanjem specifinog poloaja tela i osobenim izrazom
lica. Sve emocionalne reakcije slue nekom od oblika adaptacije:
odlazak iz situacije (reakcija straha), menjanje situacije (reakcija ljut
nje), pribliavanje i ostanak u situciji (reakcija zadovoljstva, radosti)
ili prilagoavanje neizbenoj situaciji (reakcija tuge).
Organske, fizioloke promene su vana komponenta emocije,
a imaju nesumnjivu adaptivnu vrednost. Veina ih nastaje aktivira
njem simpatikusa (irenje enica, bri rad srca, ubrzano disanje,
pojaano luenje adrenalina, poveana koliina eera u krvi, pove
anje miine napetosti i si). Sve ove telesne promene imaju ulogu
da pripreme organizam za pojaane napore i za hitnu akciju (beanje ili borba). Tako, recimo, kod emocija ljutnje se pojaava dotok
krvi u ake, ime se one pripremaju da udare ili stegnu protivnika
koji je predmet ljutnje, a kod straha pojaava se dotok krvi u noge,
ime se one osposobljavaju za beg. Savremeni evolucioni psiholozi
smatraju da su emocije nastale kao spasonosni odgovori na proble
me okruenja evolucione prilagoenosti. A to znai kao adaptabilne reakcije na pradavne ivotne probleme (poar, napad, smrt,
roenje, uspeh u lovu, gubitak partnera, poraz, pokvarena hrana)
karakteristine za tipinu sredinu u kojoj su pre vie miliona godina
iveli nai ovekoliki preci.9
9 Cosmides & Tooby, Evolutionary Psychology and the Emotions, in Lewis and
Haviland-Jones /ed./, H an dbook o f Emotions, Guilford, New York 2000.
16
Osim adaptivne, bioloke funkcije, emocije imaju i vanu socijalnopsiholoku, komunikativnu funkciju. Tano prepoznavanje
izraza lica i gestova ima ogroman znaaj jer slui sporazumevanju
u socijalnoj interakciji. Emocionalni izraz je esto istovremeno i
komunikacioni znak. On je, kae Ekman, delotvoran signal - jasan
i univerzalno razumljiv, koji brzo i nedvosmisleno obavetava druge
0 tome kako se osea subjekt emocije. Osmeh je, na primer, univer
zalni signal naklonosti i odobravanja. Tuan izraz lica i poguren stav
oveka upuuju poziv drugim ljudima da mu prue utehu, empatiju
1brigu. Oboren pogled i zaklanjanje lica kod stida je poziv na milost
i podrku. Pokreti daju ivost neijim recima, ali i otkrivaju njegove
prave misli i namere bolje nego rei koje mogu biti neiskrene. Svako
oseanje sadri izvesnu poruku upuenu drugim ljudima i izvesno
oekivanje eljene reakcije. Tako, recimo, ljutnja alje poruku: Ne
ini to, a oekivanje je da osoba koja je izvor frustracije odustane
od svog ponaanja. Strah odailje poruku: ugroen sam, a oekuje
se reakcija zatite ili spasavanja.
Za na socijalni ivot veliki znaaj ima valjano prepoznavanje
i tumaenje ak i onih slabih, deliminih i nejasnih emocionalnih
signala. Prepoznavanje nedovoljno ispoljenih ili nesvesnih emocija
drugih ljudi predstavlja krupan korak u poboljanju nae sveuku
pne drutvene komunikacije (u porodici, prijateljskom krugu, u
profesionalnom udruenju, na radnom mestu).
Izraavanje, razumevanje i socijalna kontrola emocija

Emocionalno izraavanje predstavlja spolja vidljivu manifesta
ciju emocije, a to su tipine promene u ponaanju, dranju, mimici
i gestovima. Za izraavanje emocija kod ljudi najvanije je lice,
poto ono predstavlja najizraajniji deo ljudskog tela. Raznovrsne
neverbalne signale alju razliiti delovi lica (oi, kapci, obrve, elo,
usta), kao i promene na koi lica (bledilo, crvenilo, znojenje). Sve
ove emocionalne izraajne promene na licu nazivaju se facijalnom
ekspresijom. Ovo ponaanje u velikoj meri je spontano, nasleeno
17
i nekada je bilo bioloki svrsishodno. Darvin je pokazao da su odre

eni ekspresivni obrasci telesnih pokreta i mimika (mrtenje, crve
nilo lica, stezanje pesnica, osmeh, saginjanje glave, naginjanje
napred itd.) tesno povezani sa uroenim emocijama i da predstav
ljaju evolucione ostatke nekada svrsishodnog, prilagodljivog pona
anja. On je pokazao da mi, dananji ljudi, i nehotice, oputamo
krajeve usana kada smo tuni, smejemo se i skaemo kada smo
radosni, podiemo obrve kada smo iznenaeni i steemo pesnice u
besu10. Kulturni relativisti (uveni antropolozi Margaret Mid, Gregori Bejtson, Rej Berdvisl i drugi) odluno su tvrdili da se emocio
nalni izrazi, poput obiaja, razlikuju od kulture do kulture, odnosno
da su kulturno specifini. Darvinova teza, pak, bila je da su nai
obrasci izraavanja emocija uroeni i univerzalni jer su nastali kao
rezultat procesa evolucije. Pol Ekman je jo kao relativno mlad
nauni istraiva dobio 1966. godine priliku da u svom empirijskom
istraivanju na terenu razrei vaan problem koji je jo Darvin
postavio u svom delu: Da li mi uimo koji izraz treba da napravimo
kada smo ljuti, tuni ili sreni, ili ga pravimo spontano, nevoljno, jer
nam je to uroeno? Da li su ekspresije emocija univerzalne, iste u
svim kulturama, ili su kulturno specifine, arbitrarne poput rei jezi
ka? Znaajan je i vredan pomena podatak da je i sam mladi Ekman,
tada pristalica Skinerovog biheviorizma, na poetku svojih istrai
vanja bio uveren da emocionalni izrazi ne mogu biti uroeni, ve su
svakako steeni uenjem11. Znao je, naravno, da je Darvinova teza
bila suprotna, ali je bio toliko siguran da su kulturalisti u pravu da
nije ni proitao knjigu uvenog biologa o izraavanju emocija!
Ovu vanu dilemu Pol Ekman, kao empirijski orijentisan psi
holog odluio je da razrei objektivnim i egzaktnim istraivanjem
na terenu, u kulturi koja je bila izolovana od zapadnog, razvijenog
sveta, te njeni pripadnici nisu mogli biti pod direktnim ili indirek
10 Izraavanje em ocija kod oveka i ivotinja (1872), Dosije, Beograd 2009.
11 Pol Ekman, POGOVOR: Univerzalnost izraavanja emocija? Lina istorija kontro
verze, u Darvin, , Izraavanje em ocija kod oveka i ivotinja, Dosije, Beograd 2009.
18
tnim uticajem (filmova, televizije) naeg, zapadnog naina izraa

vanja emocija i tumaenja emocionalnih izraza lica. Filmskim i
fotografskim zapisima eleo je da ustanovi da li ljudi spontano,
nevoljno pod uticajem istih emocija prave iste facijalne izraze, koji
su onda evoluciono nasleeni i univerzalni. A koristei seriju foto
grafija sa razliitim izrazima lica i prie o emocionalnim stanjima,
Ekman je traio od ispitanika da upare svaku priu (koja govori o
emociji sree, tuge, ljutnje, straha itd.) sa odgovrajuom fotografi
jom. Ekmanova, danas ve klasina istraivanja facijalne ekspresije
kod razliitih naroda, rasa i kultura, ubedljivo su pokazala neodri
vost njegove poetne kulturalistike predrasude. Njegova inventiv
no zamiljena i metodoloki besprekorno izvedena istraivanja u
kulturama koje su izolovane od Zapadne, potvrdila su glavnu Darvinovu tezu, po kojoj nekoliko primarnih emocija - strah, gnev,
alost, radost i gaenje - ima univerzalne i uroene izrazne obrasce
ponaanja. Utvrdio je preciznim empirijskim metodom da meu
ljudima iz razliitih kultura (predpismenih, izolovanih i nae,
zapadne) postoji znaajno slaganje ne samo u izraavanju emocija,
nego i u pogledu prepoznavanja emocionalnih izraza (najvee za
emocije sree, gaenja i ljutnje, a najmanje za strah i iznenaenje).
Ali ovi Ekmanovi nalazi ne znae da kultura nema nikakav uticaj na emocionalno izraavanje ljudi. Ljudi se, nema sumnje, razli
kuju od kulture do kulture po tome u kojoj meri su spremni da ispolje odreene emocije. Rezultati brojnih istraivanja, pokazuju da
kultura svojim pravilima, sistemom verovanja i vrednosti socijalizuje nae bioloki uslovljeno ispoljavanje emocije. Ekmanovi rezultati,
korektno interpretirani samo ukazuju na injenicu da je nevoljno,
spontano izraavanje primarnih emocija univerzalno, ali ne poriu
da je kulturno uslovljena njihova voljna kontrola, odnosno da su
kulturom odreena pravila prikazivanja emocija u drutvu. Uosta
lom sam Ekman to nedvosmisleno kae. Predloio sam da su ta
pravila /emocionalnog ispoljavanja/ rezultat socijalnog uenja, da se
esto kulturoloki razlikuju i da se tiu kontrolisanja izraza, to jest,
toga ko kome kada i koju emociju moe da prikae. A ova drutvena
19
pravila emocionalnog ponaanja, kako pokazuju Ekmanovi ekspe

rimenti, mogu da diktiraju da neku emociju koju oseamo prigui
mo, preuveliamo, potpuno sakrijemo ili da maskiramo njen izraz.
U nizu inventivnih eksperimentalnih studija u kojima su ispitanici
snimani skrivenom kamerom videlo se da Japanci i Amerikanci,
kada su nasamo, prikazuju iste izraze lica kao reakciju na gledanje
filmova o nesreama i hirurkim operacijama, ali ako, dok gledaju
film, s njima sedi eksperimentator, onda Japanci osmehivanjem
maskiraju negativne izraze lica vie nego Amerikanaci. Uroene
ekspresije privatno, kontrolisane ekspresije javno12.
Rezultati dobro dizajniranih istraivanja, pokazuju koliko i na
koji nain i kultura svojim pravilima, stavovima i vrednostima socijalizuje nae bioloki uslovljeno ispoljavanje emocije13. Jo je Darvin
tvrdio da plakanje, prirodni izraz bola i tuge (u izvornom vidu sree
se samo kod dece), uobliava i kontrolie kultura svojim obiajima
i normama. Dakle, odgovor na to ko odreuje emocionalnu ekspre
siju biologija ili kultura, glasi - i biologija i kultura, u odreenoj
meri i u sadejstvu.
Mi ne biramo da li emo reagovati emocionalno, ali, smatra
Ekman, mi moemo da nauimo da ublaavamo emocionalno
ponaanje zbog koga bismo kasnije zaalili, da zakoimo ili da
savladamo svoje izraavanje, da spreimo ili da umerimo svoje
postupke ili rei. Jo Aristotel je dao model konstruktivnog emoci
onalnog vladanja u svom opisu umerene osobe. Otud Ekman kae
da za optimalno ponaanje emocije moraju da budu u odgovara
juoj koliini, srazmerno dogaaju koji ih izaziva; moraju da budu
izraene u pravo vreme, na nain koji je primeren emocionalnom
okidau i okolnostima u kojima se on javlja; i moraju da budu izra
ene na pravilan nain, na nain koji ne povreuje14.
13 Fischer, Emotion, The Social Science Encyclopedia /3 ed./, Vol. I, Routledge,
London 2004, p. 293.
20
Primarne emocije: vrste, okidai, izraavanje i uloga

Kvalitativno raznovrsnih emocija ima veoma mnogo, te je te
ko utvrditi konaan spisak. Neke emocije su, meutim, univerzalne
i rano se javljaju. Ove emocije nazivamo elementarnim, osnovnim
ili primarnim emocijama. Primarne emocije (bes, strah, tuga itd.)
podstiu nau energiju i automatski usmeravaju nau akciju, pa su
od vitalnog interesa za opstanak. One se prepoznaju po tome to su
nastale tokom evolucije, rano se javljaju tokom ontogeneze, zajed
nike su ljudima i viim ivotinjama, iste su u svim kulturama i
imaju svoju organsku osnovu. Ove karakteristike ukazuju da su te
emocije rezultat naslea i procesa evolucije.
Psiholozi se slau da postoji manji broj primarnih emocija, ali
se ne slau u potpunosti koliko ih tano ima. Ima vie spiskova pri
marnih emocija koje su sastavili razliiti strunjaci za emocije. Po
Makdugalu osnovne emocije su ljutnja, gaenje, radost, strah (pove
zane su sa instinktima), po Votsonu, to su strah, bes, ljubav (uroene
reakcije na bezuslovne drai). Po Ekrnanu i mnogim drugim savremenim psiholozima to su ljutnja, strah, iznenaenje, gaenje, prezir,
tuga i radost. O ovim bazinim emocijama autor u ovoj knjizi govori
podrobno na osnovu, pre svega, svojih ali i drugih relevantnih
savremenih istraivanja. Zato u ovde samo ukratko, na nekoliko
primera, ukazati na koji nain Ekman ispituje ove osnovne emocije
i na koji nain izlae svoja saznanja o njima.
Poimo od emocije straha, koja je od svih najvie nauno istra
ivana. Strah je uroena emocija koja nastaje kao nevoljna reakcija
opaanjem stvarne ili zamiljene pretnje povreivanjem, fizikim
ili psiholokim. Po Ekmanu, okidai straha su: neto to se brzo
kree kroz prostor i preti da nas udari; naglo izmicanje oslonca;
pretnja fizikim bolom; pojava zmije, stajanje na velikoj visini itd.
Na planu doivljaja strah je neprijatno oseanje ugroenosti i nesi
gurnosti, a na fiziolokom, to je ubrzani rad srca, porast tonusa
miia, povieni krvni pritisak, poveano luenje adrenalina, ubr
zano disanje, bledilo, suenje ustiju itd. Na planu ponaanja strah se
21
manifestuje kao maksimalno podignute obrve, irom otvorene oi,

drhtanje, odmicanje od izvora opasnosti, donja vilica je obeena,
usne zategnite horizontalno ka uima, brada povuena unazad itd.
Smisao straha je da pripremi organizam za bekstvo iz ugroavajue
situacije, za skrivanje od opasnosti ili za odbranu. Ili, kako kae
Ekman, kao reakciju na ugroavanje evolucija izgleda podrava
dve sasvim razliite radnje - sakrivanje i bekstvo15.
Strah je uroena reakcija na ugroavajuu situaciju, ali to ne
znai da je uvek adaptivna, bioloki svrsishodna reakcija. To to
racionalno znamo da nemamo ega da se plaimo ne moe da sprei
pojavu emocionalne reakcije na uroeni okida straha. Ba zato to
je nevoljna, evoluciono programirana, emocija straha nekada moe
biti i iracionalna, kao u sluaju koji je opisao sam Darvin.16
Ljutnja, koja moe da varira od blage ljutnje do estog besa,
javlja se kao reakcija kada je pojedinac osujeen u postizanju cilja,
odnosno ona je odgovor osobe na spreavanje da realizuje neku
svoju nameru. Po Ekmanu, ljutnja, koja najavljuje napad, je najo
pasnija emocija. Univerzalni okida ljutnje je frustracija, ometanje
da zadovoljimo svoje potrebe. Adaptivna vrednost ljutnje je to ona
moe dovesti do reenja problema i izlaska iz situacije frustracije.
Ljutnja moe da nas motivie da prekinemo ili da promenimo bilo
ta to ini da se ljutimo. Ljutnja zbog nepravde motivie postupke
koji dovode do promene, podsea nas Ekman.
Emocionalni izraz ljutnje koji se opaa u karakteristinom
dranju tela (pretee naginjanje ka izvoru frustracije, napeti miii
16 Darvin navodi zanimljiv eksperiment u kojem je on sam bio zamore. U Zoolo
kom vrtu sam stavio lice tik ispred debelog stakla kojim je ograena zmija otrovnica,
vrsto reen da se ne pomerim ukoliko zmija krene prema meni; meutim, im je
poskoila, moja odlunost je nestala i neverovatnom brzinom trgao sam se unazad,
jard ili dva. Moja volja i moj razum bili su bespomoni pri zamiljanju opasnosti koja
se nikada nije dogodila (Darvin, Izraavanje em ocija k o d oveka i ivotinja, 2009,
str. 84). To to razum veli da nema opasnosti nije dovoljno da eliminie strah. Mi,
oigledno, pokazuje ovaj sluaj, ne donosimo voljnu odluku da li emo pokazati strah
kada se pojavi ono to je hiljadama godina predstavljalo opasnost po nau vrstu.
22
ruku, stisnute pesnice), glasu (podignut ton) i mimici lica (namr

tene obrve, oi irom otvorene, otar i direktan pogled koji mrvi
ili strelja protivnika, crvenilo lica, isturena brada, gornja usna
podignuta, otkriveni onjaci). Sve ove telesne promene i vidljive
manifestacije ljutnje na licu, u glasu i pokretima tela, imaju osim
adaptivne funkcije, a to je priprema za napad, i jasnu komunikativ
nu funkciju. One signaliziraju okolini da imamo problem, a protiv
niku da se okane onoga to pokuava da uini jer je to za nas nepri
hvatljivo. Ljutnja upozorava osobu koja je izvor frustracije: Nemoj
to da ini, jer e se loe provesti!. Ili, kako kae Ekman, njena
glavna poruka je, zapravo, pretnja upuena onome ko nas ometa:
Sklanjaj mi se s puta.
Tuga je emocija koja se javlja kao reakcija na gubitak neeg
dragocenog, vanog, kao to je to, recimo, draga osoba, deo vlasti
tog tela, zdravlje, drutveni status, samopotovanje ili neki vredan
predmet. Ukoliko je ono izgubljeno vrednije i ukoliko je gubitak
nepovratan, utoliko je i tuge vea i dugotrajnija. Tuga proizvodi
nisku tenziju i ne pokree na akciju kao druge primarne emocije,
ve vodi pogruenom, ukoenom dranju i pasivnom ponaanju.
Izraava se plaem, jecajima, tihim glasom, odsustvom gestiku
lacije, skamenjenim sedenjem ili veoma usporenim hodom, pognu
tom glavom itd. Na licu se tuga prepoznaje po tome to su unutranji
uglovi obrva podignuti, gornji kapci su malo sputeni, na elu se
pojavljuje karakteristina potkoviasta bora, uglovi usana su povueni
na dole, oi su suzne, a pogled je oboren ka zemlji. Neverbalna poruka
izraza tuge, upuena drugim ljudima, moe se recima izraziti: Patim;
utei i pomozi. To ima svog efekta jer su ljudska bia sazdana tako da
na emociju tuge, na ovaj nemi poziv u pomo, odgovaramo svojom
emocijom saoseanja, saaljenja i impulsom da pomognemo i prui
mo podrku. A ova socijalna podrka najbliih, roaka i prijatelja, u
tekim trenucima patnje zbog gubitka, blagotvorna je i isceliteljska.
Gaenje je nesumnjivo neprijatna emocija, koju izaziva neka
dra (mirisna, gustativna, taktilna, vizuelna) ili situacija koju doiv
ljavamo kao blago neugodnu ili odvratnu. Ukus neega to biste
23
radije da ispljunete, ak i pomisao da pojedete neto tako bljutavo,

moe da izazove gaenje, kae Ekman. Najsnaniji univerzalni oki
dai odvratnosti su telesni produkti: fekalije, izbljuvak, urin, znoj,
lajm i krv.
Na nivou ponaanja gaenje se manifestuje karakteristinim
grimasama (nabiranjem nosa, krivljenjem ustiju, poluzatvaranjem
oiju), okretanjem glave i izbegavanjem neprijatnog objekta, a na psi
hofiziolokom planu osetima nalik onima koji nastaju kada se uzme
pokvarena hrana, kada se javlja oseanje munine. Bioloki smisao
gaenja je oigledan, a to je da nas udalji od onoga to je odvratno,
otrovno, trulo, bolesno, zarazno i si. Gadljiv izraz lica ima socijalnu
komunikativnu funkciju jer upozorava sve druge osobe iz okoline da
je ulom vida, mirisa ili ukusa opaeno neto neprijatno i potencijal
no opasno po zdravlje, ega se valja kloniti. Prevazilaenje gaenja
(roditelji koji presvlae i kupaju svoje bebe) ili preobraaj odvratnosti
u prijatnost (seksualni partneri u intimnim odnosima), predstavlja
pouzdan znak velike socijalno-emocionalne bliskosti ovih osoba i
istovremeno inilac uvrivanja ove bliske veze.
Mi se u psihologiji jo uvek vie nauno bavimo (mada se
poslednjih decenija stanje menja) i mnogo vie znamo o neprijat
nim, tetnim i uznemirujuim, nego o onim blagotvornim i prijat
nim emocijama. Ima mnogo vie odlinih psiholokih i psihoanali
tikih studija o strahu, besu ili tuzi, nego o srei, zadovoljstvu ili
ekstazi. Na emocije se obraala panja ukoliko su nama i drugima
stvarale probleme. Za rezultat imamo da vie znamo o mentalnim
poremeajima nego o mentalnom zdravlju. Sada se to menja. Stavlja
se nov naglasak na takozvane pozitivne emocije, pie Ekman. On
navodi nekih ak esnaest prijatnih emocija, od kojih su mnoge
samo nijanse zadovoljstva, ushienja ili ponosa!17
17 To su pet ulnih prijatnosti, zatim, zabava i zadovoljnost, uzbuenost i olakanje,
oaranost, ekstaza,fiero, nakhas, ushienost, zahvalnost i adenfrojde. Neke od ovih
nijansi poznatih emocija ak i nemaju naziv u engleskom, pa Ekman koristi strane,
italijanske, jevrejske, nemake rei! I on sam se pita: da li svaka od njih zasluuje
status zasebne emocije?
24
Ekman u ovoj knjizi razrauje zanimljivu ideju da su primarne

emocije povezane sa odgovarajuim raspoloenjem (koje je slabije od
emocije i traje due), zatim sa odreenom vrstom patologije (pore
meaj te emocije) i najzad, sa odreenom trajnom dispozicijom,
odnosno crtom linosti (gde ta emocija ima glavnu ulogu). Taj odnos
emocija - raspoloenje - poremeaj - crta o kojem pie Ekman, moe
se pregledno, shematski prikazati i ilustrovati sledeom tabelom.
EM O C IJA
R A SPO LO EN JE PATOLOKI
POREM AAJ
CRTA LINOSTI
lju tn ja
razdraljivost
nasilnitvo
neprijateljstvo
stra h
anksioznost
fobija
plaljivost/stidljivost
tu ga
potitenost
depresija
melanholina sklonost
Otkrivanje lanih emocionalnih izraza

Ovladavanje vetinom prepoznavanja emocija drugih ljudi
ima veliku privlanost za mnoge, pre svega zato to nam omoguava
da znamo kada neka osoba pokuava da nas obmane, da se lano
predstavi kao tuna, srena ili ljuta. U poglavlju ove knjige, pod
nazivom Lai i emocije, Pol Ekman koji, inae, ima itavu jednu
knjigu posveenu laganju18, poduava itaoce kako mogu ispod
maske, nametenog emocionalnog izraza, otkriti pravu emociju
neke osobe.
Sa znakovima laganja, upozorava nas ovaj psiholog, valja biti
oprezan, jer u popularnoj psiholokoj literaturi, kao i u shvatanjima
iroke javnosti, postoji itav niz zabluda, predrasuda i stereotipa o
njima. Veina polaznika na kursevima u kojima se obuavaju procenjivanju istinitosti, odnosno lai u ispoljavanju emocija, kae Ekman,
kljukani su informacijama koje se ne osnivaju na bilo kakvim nau
nim dokazima - ponekad i informacijama za koje su naune studije
18 Ekman, P., TellingLies: Clues to D eceit in the M arketplace, Politics, an d M arriage
(3 ed), Norton, New York 2009.
25
utvrdile da su pogrene. Tako, recimo, oklevanje u odgovoru, nije

nikakav siguran dokaz da neko lae, jer ovek moe oklevati i iz mno
go drugih razloga (stid, strah, nerazumevanje pitanja, naprezanje da
se seti itd.). Ekman, na osnovu svojih dugogodinjih istraivanja,
decidirano kae: Nema pouzdanog znaka da li neko lae, postoje
samo slabiji ili jai indikatori, odnosno vrele take, koje zahtevaju
dalje istraivanje. Nedvosmisleni, apsolutno siguran znak lai jedno
stavno ne postoji. Samo je Pinokio davao oigledan signal uvekkada
je lagao. Mi ostali, u najboljem sluaju imamo vrele take19.
Ali ako nema sasvim pouzdanih signala da neko lano pred
stavlja svoj emocionalni doivljaj ili da prikriva svoje pravo emoci
onalno stanje, to, razume se, ne znai da ne postoje brojni indikatori
koji nas sa velikom sigurnou upuuju da taj neko taji svoja osea
nja. Naprotiv, nae neverbalno, spontano ponaanje (boja i visina
glasa, dranje tela, nehotini trzaj miia na licu, treptaj oka, krat
kotrajno rumenilo na vratu i si.) neprestano alju emocionalne
poruke, koje bi osoba koja alje ove signale rado sakrila jer otkrivaju
njena autentina oseanja.
U svojim objektivnim, veoma minucioznim istraivanjima
facijalne ekspresije, u kojima je koristio video zapise kamerom, koje
je detaljno analizirao na usporenom snimku, Ekman je otkrio faci
jalne znake u vidu vrlo brzih (0,2 sekunde) pokreta miia lica,
putem kojih eure informacije o pravim ali prikrivenim emocija
ma. Ove kratkotrajne, teko uoljive izraze koji su valjani indikatori
lai, on je nazvao mikro izrazima. Ali kada otkrijemo mikro izraz,
recimo, strepnje ili ljutnje mi nismo sigurni da lije tako razotkrive
na emocija potisnuta (pa o njoj ne zna nita ni sama ta osoba) ili je,
pak, ova emocija namerno prikrivena, svesno suzbijena.
La se moe otkriti i u svom drugom obliku, u vidu nametenog, glumljenog izraza nepostojee, ali socijalno prihvatljive emo
cije koji prikriva onu pravu, neprihvatljivu. Tako, na primer, esto
vetaki osmeh, kao izraz tobonje veselosti, prikriva tugu ili zabri
26
nutost. Ali ako taj osmeh ne ukljuuje nevoljno stezanje miia koji
okruuje oko (orbicularis oculi), onda je to nameten izraz lane
veselosti. Na taj nain je jo francuski lekar Dien de Bulonj uspevao
da demaskira lanog prijatelja, odnosno da razlikuje pravi osmeh
(koji Ekman naziva Dianov osmeh) od vetakog, koji pokuava
da obmane okolinu. Lani, izvetaeni facijalni izraz odaje se i time
to je gotovo uvek skoro neprimetno, sasvim neznatno asimetrian,
zatim, time to nije sasvim dobro sinhronizovan sa kontekstom u
kome se javlja i, najzad, to mu nedostaje spontanost, glatkoa
toka pojavljivanja i nestajanja s lica, ukazuje Ekman.
Razlikovanje iskrenih, spontanih od lanih izraza lica, osim
teorijskog ima i veliki praktini znaaj za otkrivanje zloinaca,
potencijalnih terorista, silovatelja, pljakaa, pijuna i drugih dru
tveno opasnih osoba, koje umeju veto da varaju. Tako, recimo,
teroristi koji su 11. septembra napali simbole amerike moi bili
su vie puta propitivani od strane aerodromskog osoblja i slubeni
ka za izdavanje viza i za imigraciju, pre nego su arili svoje avione u
pentagon i kule bliznakinje. Da su bile primeene bar neke od nji
hovih lai, katastrofa od 11. septembra mogla je da bude delimino,
ako ne i u potpunosti, spreena, veruje Ekman. Zato je on sa svojim
saradnicima utemeljio i razvio itav jedan dobro nauno fundiran
kurs posveen praktinom obuavanju policajaca, obavetajaca,
kontraobavetajaca i kontrolora na aerodromu u procenjivanju isti
nitosti iskaza i verodostojnosti ponaanja osumnjienih ljudi.
Upravo zbog provokativnih istraivanja i demaskiranja lanih
facijalnih izraza, prouavanja emocionalne ekspresije u nama dale
kim kulturama, kao i zbog poduavanja kako otkriti pravu emociju
i njen smisao, knjigu Razotkrivene emocije Pola Ekmana, napisanu
nauno precizno ali i briljantnim literarnim stilom, rado e itati ne
samo strunjaci psiholozi, antropolozi i psihijatri, ve i najira
publika kao izuzetno informativno, lepo i zanimljivo tivo.
Predgovor
drugom izdanju
Naroito sam zadovoljan to mi je ovo drugo izdanje Razotkri
venih emocija omoguilo da izloim nove ideje, uvide i rezultate
istraivanja koji e itaocu pomoi da vodi bolji emotivni ivot.
Prolo je etiri godine od prvog izdanja. Aurirao sam zakljuak i
pogovor i dodao sam potpuno novo 10. poglavlje o laima i emoci
jama, koje povezuje u celinu moja najnovija razmiljanja o ulozi
emocija u laganju, s posebnim osvrtom na pomo koju imamo od
znakova emocija pri procenjivanju istinitosti. Ono odraava moje
iskustvo iz poslednjih nekoliko godina od kojih sam veinu vreme
na proveo u iznalaenju naina da se moji rezultati primene u
domenu dravne bezbednosti.
Razotkrivene emocije pisao sam u cilju pomoganja ljudima da
unaprede etiri osnovne vetine, tako da sam u knjigu ukljuio
predloge i vebe za koje se nadam da e biti korisni i izazovni. Te
etiri vetine su sledee:
Prva, podizanje svesnosti trenutka u kome postajete emotivni,
ak i pre nego progovorite ili postupite. Ova se vetina najtee stie; u
knjizi se u 2. poglavlju objanjava zato je to tako teko, a vebe za podi
zanje svesnosti vaih emocija daju se u 3. poglavlju i u odeljcima od 5.
do 8. poglavlja, koji se bave pojedinanim emocijama. Sticanje ove
vetine omoguava vam da imate nekakav izbor dok ste emotivni.
30
Po l E k m a n
Druga, biranje ponaanja dok ste emotivni, tako da svoje

ciljeve ostvarujete bez povreivanja drugih ljudi. Svrha svake
emotivne epizode je brzo ostvarenje ciljeva, bilo da ljude navedemo
da nas tee, ili da prestraimo napasnika, ili na hiljade drugih cilje
va. Najbolje emotivne epizode su one koje ne povreuju i ne stvara
ju tekoe drugima s kojima smo u dodiru. Ni ovu vetinu nije lako
stei, ali s vebom ona moe da postane sastavni deo vaeg ivota.
(Vebe i informacija o toj temi nalaze se od 4. do 8. poglavlja.)
Trea, podizanje osetljivosti prema oseanjima drugih ljudi.
Budui da su emocije sr svakog vanog odnosa koji imamo, moramo
biti osteljivi prema oseanjima drugih. Ako poelite da idete dalje od
onoga to ste proitali ili nauili iz ove knjige, na mom veb-sajtu,
www.emotionsrevealed.com, sada su vam na raspolaganju dva nova
CD-a koji mogu pomoi da brzo steknete ovu vetinu.
etvta, obazrivo korienje steenog saznanja o oseanjima
drugih ljudi. Ponekad to znai da drugoga zapitate o emociji koju ste
zapazili, prihvatajui to kako se on, ili ona, osea, ili ponovno odmeravajui vlastitu reakciju u svetlu onoga to ste prepoznali. Va e
odgovor zavisiti od toga ko je ta druga osoba i od istorije vaeg odno
sa sa njom. Kako to varira od porodice do radnog mesta i prijateljstva,
objanjeno je u poslednjim odeljcima od 5. do 8 poglavlja.
Uvod
Emocije odreuju kvalitet ivota. Pojavljuju se u svakom odno
su do koga nam je stalo - sa kolegama na poslu, sa prijateljima, sa
lanovima porodice, kao i u naim najintimnijim vezama. Mogu da
nam spasu ivot ali i da prave ozbiljnu tetu. Mogu nas navoditi da
postupamo na naine za koje mislimo da su realistini i prikladni,
ali mogu i da nas navedu da postupamo na naine zbog kojih se
kasnije gorko kajemo.
Ako efovica kritikuje va izvetaj za koji ste oekivali pohvalu,
da li ete ispoljitii strah i pokornost umesto da branite svoj rad? Da
li e vas to zatiti od daljnjeg povreivanja, ili ste moda pogreno
protumaili njene namere? Moete li da sakrijete ono to oseate i
da postupate profesionalno? Zato bi se vaa efovica smeila pre
nego pone da govori? Da li se to ona ozarila zbog ukazane prilike
da vas kinji, ili je smeak izraavao nelagodnost? Da li je svojim
osmehom htela da vam ulije sigurnost? Da li je svaki osmeh isti?
Ako biste svog supruga suoili s vaim otkriem nekog njego
vog velikog troka, o emu vama nije nita reeno, da li biste tada
mogli poznati da li je on pokazao strah ili gaenje, ili je sloio facu
koju pokazuje dok oekuje ono to naziva vaim emocionalnim
preterivanjem? Da li emocije oseate isto kao on, ili isto kao drugi
ljudi? Da li vas razljute, uplae ili rastue stvari koje drugima nimalo
ne smetaju, i da li povodom toga moete neto da uinite?
Da li biste se razljutiti ako ujete vau esnaestogodinju ker
ku da ulazi u kuu dva sata po isteku dozvoljenog vremena? ta e
32
Po l E k m a n
biti okida ljutnje: da li strah koji oseate uvek kada pogledate na sat
i shvatite da se nije javila da e da zakasni, ili nespavanje dok je
ekate da se vrati? Sledeeg jutra, kada biste s njom razgovarali, da
li biste svoju ljutitost toliko dobro kontrolisali da bi ona mogla da
pomisli kako ni malo ne marite za prekoraenje dozvoljenog vre
mena, ili bi primetila va priguen bes i poela da se brani? Da li
biste po izrazu njenog lica mogli da kaete da li osea zbunjenost,
krivicu ili prkos?
Ovu sam knjigu napisao da bih dao odgovor na takva pitanja.
Cilj mi je da itaocima pomognem u razumevanju i poboljanju
njihovog emocionalnog ivota. S obzirom na vanost koju emocije
imaju u naim ivotima, jo uvek me zapanjuje da smo mi, naunici
jednako kao i laici, sve do nedavno o emocijama toliko malo Wali.
Ali u prirodi same emocije je da mi ne bi trebalo da znamo sve o
tome kako emocije na nas utiu ili kako da prepoznajemo njihove
znake u nama i u drugima, to u sve da objasnim u ovoj knjizi.
Emocije esto mogu da otponu veoma naglo, ak toliko naglo
da naa svesna sopstvenost ne uestvuje i ak niti ne opaa ta to u
naem umu okida emociju u bilo kom odreenom trenutku. U hit
nim situacijama ta brzina moe da nam spase ivot, ali moe i da ga
uniti ako odreagujemo prejako. Malo toga to ini da postanemo
emotivni moemo da kontroliemo, ali mogue je, mada nije lako,
da neto promenimo u vezi s tim ta okida nae emocije i kako se
ponaamo kada smo emotivni.
Emocije prouavam due od etrdeset godina, usredsreujui
se pre svega na ekspresiju ali, od nedavno, i na fiziologiju emocija.
U ovoj, i u mnogim drugim zemljama, prouavao sam psihijatrijske
bolesnike, normalne osobe, odrasle i odreen broj dece, kako reaguju neadekvatno, prejako ili nedovoljno, kako lau i kako govore
istinu. Ovo istraivanje, kao moja polazna platforma, opisuje se u
1. poglavlju, Emocije u raznim kulturama.
U 2. poglavlju postavljam pitanje: Zato smo emotivni kada
smo emotivni? Ako hoemo da menjemo ono oko ega postajemo
emotivni, moramo da znamo odgovor na to pitanje. ta je okida
R a z o t k r iv e n e
e m o c ije
33
svake nae emocije? Moemo li da uklonimo odreeni okida? Ako

nam brani drug zameri to do naeg odredita vozimo duim
putem, u nama moe da se uskomea nervoza, ak ljutnja, zbog
dirigovanja i osporavanja nae vozake vetine. Zato jedno obavetenje ne moemo da prihvatimo bez emocionalnog pobuivanja?
Zato nas to pogaa? Da li moemo da se promenimo tako da ova
kve sitnice ne izazivaju emocije? O ovim pitanjima je re u 2. poglav
lju, Zato se bude emocije?.
U 3. poglavlju objanjavam kada i zato moemo da menjamo
ono to u nama budi emocije. Prvi korak je prepoznavanje vruih
okidaa emocija koji nas navode na postupke zbog kojih se posle
kajemo. Takoe treba da budemo u stanju da prepoznamo da li e
odreeni okida biti tvrdokoran ili popustljiv. Neemo uspeti svaki
put, ali e nam razumevanje postavljanja okidaa emocija poveati
izglede da menjamo ono to u nama budi emocije.
U 4. poglavlju objanjavam kako su organizovani nai emoci
onalni odgovori - nai izrazi, postupci i misli. Da li moemo da
kontroliemo razdraenost tako da se ona ne pokazuje u glasu ili na
licu? Zato ponekad izgleda da su emocije kao voz bez konica, kao
da nad njima nemamo kontrolu? Nemamo nikakve anse ukoliko
ne podignemo svesnost emocionalnih postupaka; njih esto nismo
ni svesni sve dok nam neko ne prigovori zbog neega to smo ura
dili, ili dok o njima naknadno ne razmislimo. U 4. poglavlju obja
njava se kako da panju usmerimo na nae emocije dok traju, tako
da se otvori mogunost konstruktivnog emocionalnog ponaanja.
Da bi se umanjile destruktvine, a poveale konstruktivne,
emocionalne epizode, potrebno je da znamo priu svake emocije,
to jest, u vezi sa ime je emocija. Saznavi okidae svake emocije,
kako one koji su isti kod svih ljudi tako i one koji su jedinstveni i
samo nai, stvaramo mogunost da slabimo njihov uticaj ili barem
da shvatimo zbog ega su neki okidai emocija toliko moni da se
opiru bilo kakvom pokuaju slabljenja njihove kontrole nad naim
ivotima. Svaka emocija takoe generie i jedinstven obrazac oseta
u naem telu. Boljim upoznavanjem s ovim senzacijama u toku
34
Po l E km a n
emocionalnog odgovora moemo dovoljno rano da postajemo svesni, tako da donekle imamo priliku da biramo, ukoliko elimo, da
se prepustimo ili da spreavamo odreenu emociju.
Svaka emocija takoe ima i jedinstvene signale, od kojih se
najlake prepoznaju oni na licu i u glasu. Jo uvek su potrebna obi
mna istraivanja vokalnih emocionalnih signala, ali ovde priloene
fotografije za svaku emociju prikazuju najistananije, esto previ
ane, izraze lica koji signalizuju da se emocija tek pojavljuje ili da je
potiskivana. Uz sposobnost ranog prepoznavanja emocija moemo
bolje da izlazimo na kraj s ljudima u raznim situacijama i da uprav
ljamo naim emocionalnim odgovorima na njihova oseanja.
Posebna poglavlja opisuju tugu i patnju (5. poglavlje), ljutnju
(6. poglavlje), iznenaenost i strah (7. poglavlje), gaenje i prezir
(8. poglavlje), i razne vrste prijatnosti (9. poglavlje), pri emu u sva
kome poglavlju postoje odeljci o:
- najeim specifinim okidaima odreene emocije,
- funkciji odreene emocije, emu nam ona slui i kako moe
da stvara nevolje,
- ulozi odreene emocije u mentalnim poremeajima,
- vebama koje e poboljati svesnost itaoevih telesnih ose
anja, ukljuenih u emociju, poveavajui izglede da itaoci
steknu sposobnost da biraju kako postupaju dok su emocio
nalno pobueni,
- najsuptilnijim znacima emocije na fotografijama drugih lju
di, tako da itaoci postanu svesniji kako se drugi oseaju,
- uputstvu za korienje saznanja o tome kako se oseaju drugi
ljudi, u odnosima na vaem radnom mestu, u porodici i sa
prijateljima.
U dodatku je priloen test kome moete da se podvrgnete pre
itanja knjige da biste otkrili koliko ste dobri u prepoznavanju istan
anih izraza lica. Test moete da ponovite nakon to proitate knji
gu, da vidite da li ste napredovali.
Moda se pitate zato se u ovoj knjizi ne pojavljuju neke vama
zanimljive emocije. Opredelio sam se da piem o emocijama za koje
e m o c ije
35
znamo da su opte, da su deo iskustava svih ljudskih bia. Zbunje

nost, krivica, sramota i zavist verovatno su opte, noja sam se usredsredio na emocije koje imaju jasno univerzalno izraavanje. O lju
bavi govorim u poglavlju o prijatnim emocijama; o nasilnosti,
mrnji i ljubomori u poglavlju o ljutitosti.
Nauka i dalje kopa u potrazi za nainima kako svako od nas
doivljava emocije - zato neki imaju intenzivnija emocionalna
iskustva ili bre postanu emotivni - a ja knjigu zakljuujem onim
to saznajemo, to bismo mogli da saznamo, i kako da vi tu infor
maciju koristite u ivotu.
Teko je dovoljno istai vanost emocija u naim ivotima. Moj
mentor, pokojni Silvan Tomkins, govorio je da su emocije ono to
motivie nae ivote. Svoje ivote organizujemo tako da maksimalizujemo iskustvo pozitivnih emocija i minimalizujemo iskustvo
negativnih emocija. Ne uspevamo uvek, ali je to ono to pokuava
mo. Tvrdio je da emocije motiviu sve vane izbore koje pravimo.
Budui da je to pisao 1962. godine, u vreme kada su u bihejvioralnim naukama emocije bile potpuno zanemarene, Silvan je izneo
prejaku tvrdnju, jer naravno da mogu postojati i drugi motivi. Ali
emocije u naim ivotima jesu vane, ak veoma vane.
Emocije mogu da nadvladaju fundamentalne pokretake moti
ve, kao to su glad, seks i volja za preivljavanjem, za koje nauka inae
naivno veruje da su jai. Ljudi nee jesti ukoliko smatraju daje hrana
koje jedino ima odvratna. Mogu ak da umru od gladi, iako drugi
ljudi tu istu hranu mogu smatrati ukusnom. Emocija trijumfuje nad
nagonom gladi! Seksualni nagon je ozloglaeno podloan uplitanju
emocija. Zbog straha ili gaenja neko nikada nee ni pokuati da
ostvari seksualni kontakt. Emocija trijumfuje nad seksualnim nago
nom! A oajanje moe da nadvlada ak i volju za ivotom!
Jednostavno reeno, ljudi hoe da budu sreni a veina nas ne
eli da iskusi strah, ljutnju, gaenje, tugu ili patnju, osim ako se ne
deava u bezbednom prostoru pozorita ili izmeu korica romana.
Ipak, kao to u kasnije da objasnim, mi bez tih emocija ne moemo
da ivimo; radi se o tome kako sa njima da ivimo bolje.
Em ocije u raznim
kulturama
U ovu knjigu je ukljueno sve to sam o emocijama nauio
tokom proteklih 40 godina i za ta mislim da oveku moe pomoi
da pobolja svoj emocionalni ivot. Veina napisanog je potkrepljena mojim naunim eksperimentima, ili istraivanjima drugih nau
nika, ali ne ba sve. Moja istraivaka specijalnost sastojala se u sticanju vinosti u oitavanju i merenju facijalnih ekspresija emocija.
Tako opremljen mogao sam da vidim - na licima stranaca, prijatelja
i lanova porodice - tananosti koje skoro svima promaknu, i tako
sam nauio znatno vie nego to sam imao vremena da dokaem
eksperimentima. Kada je ono o emu piem zasnovano samo na
mojim posmatranjima onda to napominjem recima zapazio sam,
verujem, ini mi se, ... A kada piem na osnovu naunih ekspe
rimenata onda u napomenama navodim odreeno istraivanje koje
ide u prilog tome to kaem.
Veina ovde napisanog je pod uticajem mojih meukulturalnih istraivanja facijalnih ekspresija. Rezultati tih istraivanja zauvek su promenili moje vienje psihologije u celini, a posebno emo
cija. Nalazi koji su dolazili sa mesta toliko meusobno razliitih kao
to su Papua Nova Gvineja, SAD, Japan, Brazil, Argentina, Indone
zija i bivi SSSR, naveli su me da razvijem svoje ideje o prirodi
emocija.
38
Pol Ekman
Na poetku svojih istraivanja, pred kraj 50-ih godina 20. veka,

izrazi lica nisu me ni zanimali. Ono to m ije privuklo panju bili su
pokreti aka. Moj m etod klasifikovanja pokreta aka mogao je da
diferencira neurotine od psihotino depresivnih pacijenata i da
pokazuje stepen oporavka pacijenata na terapiji1. Poetkom 60-ih
nije ak postojao ni alat za direktno i precizno merenje komplek
snih, esto brzo promenljivih, facijalnih pokreta koje su pokazivali
depresivni pacijenti. Nisam znao od ega bih da ponem, pa tako
nisam ni poeo. Dvadesetpet godina posle, poto sam razvio alat za
merenje facijalnih pokreta, vratio sam se filmovima s tim pacijenti
ma i doao do vanih rezultata, o kojima govorim u 5. poglavlju.
M islim da se 1965. godine ne bih niti okrenuo istraivanju
izraza lica i emocija da se nisu stekle dve srene okolnosti. Agencija
za napredne istraivake projekte (ARPA) M inistarstva odbrane
srenim sluajem m ije odobrila sredstva za meukulturalno istra
ivanje neverbalnog ponaanja. Ja sredstva nisam traio ali je zbog
skandala - korienja istraivakog projekta kao maske za protivpobunjenike aktivnosti - glavni ARPA projekt bio ukinut a budet
ska sredstva je trebalo potroiti na istraivanja u inostranstvu do
kraja fiskalne godine, po mogustvu nekontroverzna. Sluaj je hteo
da uem u kancelariju oveka koji je morao da utroi ta sredstva.
On je bio oenjen Tajlanankom i bio je impresioniran razliitou
njihove neverbalne komunikacije. Od mene je eleo da utvrdim ta
je od toga bilo univerzalno, a ta je zavisilo od kulture. Kolebao sam
se u poetku, ali nisam mogao da odolim izazovu.
Rad na projektu zapoeo sam u uverenju da su ekspresije i
gestovi socijalno naueni i meukulturalno razliiti, a takvo uverenje delila je i prva grupa ljudi koje sam pitao za savet - Margaret
M id (Mead), Gregori Bejtson (Bateson), Edvard Hal (Hali), Rej
Berdvistel (Birdwhistell) i arls Ozgud (Osgood). Znao sam d aje
arls Darvin tvrdio suprotno, ali sam bio toliko siguran da nije u
pravu da se nisam ni potrudio da proitam njegovu knjigu.
Druga srena okolnost bila je da sam sreo Silvana Tomkinsa.
On je bio upravo napisao dve knjige o emocijama, u kojima je tvrdio
e m o c ije
39
da su facijalne ekspresije uroene i univerzalne za sve vrste, ali nije

imao dokaze da potkrepi svoje tvrdnje. Mislim da ga ne bih nikada
sreo niti proitao njegovu knjigu da nismo obojica u isto vreme i u
istom asopisu predali lanke o neverbalnom ponaanju - Silvanov
se odnosio na lice a moj na telesne pokrete.2
Impresionirala me je irina Silvanovih razmiljanja, ali sam
smatrao da, poput Darvina, verovatno pogreno veruje da su ekspre
sije uroene i, prem a tome, univerzalne. Radovalo me je da su
postojale dve strane argumenta, da nije samo Darvin, koji je pisao
pre stotinu godina, stajao nasuprot Midovoj, Bejtsonu, Berdvistelu
i Halu. Na pitanje nije bila stavljena taka. Vodio se stvaran spor
izmeu poznatih naunika, uvaenih starijih kolega; i ja sam, kao
tridesetogodinjak, imao priliku, i fond, da pokuam da razreim
spor jednom za svagda: Da li su ekspresije univerzalne, ili su, poput
jezika, specifine za svaku kulturu? Bilo je neodoljivo! Zaista nisam
mario ko e na kraju biti u pravu, mada nisam mislio da e to biti
Silvan.*
U mojoj prvoj studiji pokazivao sam fotografije ljudima u pet
kultura - u ileu, Argentini, Brazilu, Japanu i SAD - i traio da
ocene koju emociju izraava svaki izraz lica. Veina iz svih kultura
bila je slona, ukazujui na to da bi emocije zaista mogle da budu
univerzalne.3 Kerol Ajzard (Izard), jo jedan psiholog iji je konsul
tant bio Silvan, koja je radila u drugim kulturama, izvodila je prak
tino isti eksperim ent i dobila iste rezultate.4 Tomkins nam nije
rekao jedno za drugo zbog ega smo u prvi mah bili uvreeni poto
* Otkrio sam upravo suprotno od onog to sam oekivao. To je idealno jer rezultati
u bihejvioralnoj nauci imaju veu verodostojnost kada protivree nego kada potvr
uju naunikova oekivanja. U veini naunih oblasti stvari su upravo suprotne;
vie se veruje rezultatima koji su bili predvieni unapred. To je zato to je m ogu
nost za pristrasnost ili pogreku eliminasana zahvaljujui tradiciji po kojoj naunici
ponavljaju eksperimente jedni drugih da vide da li e dobiti iste rezultate. Naalost
takva tradicija ne postoji u naukama koje izuavaju ponaanje. Eksperimente retko kada ponavljaju, bilo originalni eksperimentatori, bilo drugi naunici. Bez te
zatite, bihejvioralni naunici su podloniji riziku da nesvesno otkrivaju upravo
ono to bi eleli da otkriju.
40
Pol Ekm an
smo shvatili da nismo bili jedini na tom poslu, ali je za nauku bilo
bolje da dva nezavisna istraivaa otkriju istu stvar. inilo se dakle
da je Darvin bio u pravu.
No postojao je problem: kako to da mi naemo da su se ljudi
iz mnogih razliitih kultura slagali oko emocije koju je prikazivao
neki izraz lica, kad su toliki um ni ljudi mislili upravo suprotno? To
nisu bili samo putnici koji su tvrdili da izrazi lica Japanaca ili Kineza
ili neke druge kulturalne grupe imaju potpuno razliita znaenja.
Berdvistel, uvaeni antropolog, specijalista za ekspresije i gestove
(tienik Margaret Mid), pie da je napustio Darvinove ideje kada
je naao da se u mnogim kulturama ljudi smeju kada su nesreni.5
Berdvistelova tvrdnja uklapala se u gledite koje je dom iniralo
antropologijom kulture i veim delom psihologije - sve to ima toli
ku socijalnu vanost kao to je emocionalno izraavanje m ora da
bude rezultat uenja i, prema tome, drugaije u svakoj kulturi.
Ja sam pom irio nae rezultate o univerzalnosti ekspresija s
Berdvistelovim opaanjem njihovog razlikovanja od kulture do kul
ture, doavi na ideju o pravilima prikazivanja. Predloio sam da su
ta pravila rezultat socijalnog uenja, da se esto kulturoloki razli
kuju i da se tiu kontrolisanja izraza , to jest, toga ko kome kada i
koju emociju moe da prikae. U tome lei razlog to na veini jav
nih sportskih takmienja gubitnik ne prikazuje alost ili razoaranje
koje osea. Pravila prikazivanja sadrana su u roditeljskom prekorevanju - Prekini da me tako gleda. Ova pravila mogu da dikti
raju da priguimo, preuveliamo, potpuno sakrijemo ili da maski
ramo izraz emocije koju oseamo.6
Ovo sam proverio u brojnim studijama koje su pokazale da
Japanci i Amerikanci, kada su nasamo, pokazuju iste izraze lica pri
reakciji na gledanje filmova o nesreama i hirurkim operacijama, ali
ako, dok gledaju film, s njima sedi eksperimentator, onda Japanci
osmehivanjem maskiraju negativne izraze lica vie nego Amerikanaci. Uroene ekspresije privatno, kontrolisane ekspresije javno.7Budu
i da je ono to vide antropolozi i veina putnika zapravo javno pona
anje, sledi da sam imao svoje objanjenje ali i dokaz o njegovom
e m o c ije
41
delovanju. Nasuprot tome, simboliki gestovi - kao to su potvrdna i

odrena klimanja glavom, i podignuti palac - jesu kulturno specifi
ni.8 U tome su Berdvistel, Midova i veina bihejviorista, bili u pravu,
ali nisu bili u pravu u vezi sa facijalnim izraavanjem emocija.
Postojala je jedna slaba taka, i ako sam ja mogao da je vidim,
mogli su i Berdvistel i Midova, za koje sam znao da e pokuati na
svaki nain da odbace moje nalaze. Svi ljudi koje smo ja (i Ajzardova) ispitivali, mogli su da naue znaenja zapadnjakih facijalnih
ekspresija gledajui arli aplina ili Dona Vejna na bioskopskom
ili televizijskom ekranu. Uenje preko medija ili preko kontakta s
ljudima iz drugih kultura moglo je da objasni zato su se ljudi iz
razliitih kultura slagali u vezi sa emocijama koje su prikazivale
fotografije belaca. Trebala mi je vizuelno izolovana kultura, u kojoj
ljudi nisu videli filmove, ni televiziju, ni tampu, ve moda samo
malobrojne strance. Ako bi i oni mislili d aje moj skup fotografija
prikazivao iste one emocije koje su ljudi u ileu, Argentini, Brazilu,
Japanu i SAD mislili da prikazuju, vie ne bih imao sumnje.
Meni je vrata za ulazak u kulturu kamenog doba otvorio Karl
ton Gedjusek /Gajdusek/, neurolog koji je vie od jedne decenije
radio na takvim izolovanim mestima po vrletima Papue Nove Gvi
neje. Tragao je za uzronikom neobine bolesti, kuru, koja je u jed
noj od ovih kultura prepolovila stanovnitvo. Ljudi su verovali da se
radilo o vradbini. Kada sam se ja pojavio, Gedjusek je ve znao da
se radilo o sporo progredirajuem virusu, virusu iji period inkuba
cije traje mnogo godina pre nego se ispolje prvi simptomi (SIDU
izaziva slian virus). Jo uvek nije znao kako se prenosi. (Pokazalo
se daje re o kanibalizmu. Ovi ljudi, koji bi inae bili boljeg zdravlja,
nisu jeli svoje neprijatelje koji su ginuli u borbi. Oni su jedino jeli
svoje prijatelje koji bi umrli od neke bolesti, mnogi od njih upravo
od kurue. Nisu ih kuvali pre jela, tako da se bolest lako prenosila.
Gedjusek je nekoliko godina kasnije dobio Nobelovu nagradu za
otkrie sporih virusa.)
Gedjusek je sreom shvatio da e kultura kamenog doba usko
ro nestati, tako da je snimio na hiljade metara filmske trake o sva
42
Pol Ekman
kodnevnom ivotu ljudi u ove dve kulture. Sam nikada nije pogle
dao te filmove; samo za jedno gledanje trebalo bi vie od est nedelja.
Tada sam ja stupio na scenu.
Oduevljen to se naao neko ko je iz naunih razloga eleo da
pregleda filmove, pozajmio mi je kopije te smo moj kolega Voli Fresen i ja proveli sledeih est meseci paljivo ih istraujui. Filmovi
su sadrali dva veoma ubedljiva dokaza o univerzalnosti facijalnih
ekspresija emocija. Prvo, nismo videli niti jedan nepoznat izraz lica.
Da su facijalne ekspresije bile neto u potpunosti naueno, onda bi
ti izolovani ljudi pokazali neke nove izraze lica, kakve do tada nismo
nikada videli. Nita od toga.
Bilo je i dalje mogue da ovi poznati izrazi lica budu signali
sasvim drugaijih emocija. No, iako filmovi nisu uvek otkrivali ta
se deavalo pre i posle ekspresije, onda kada jesu, potvrivali su naa
tumaenja. Ako bi izrazi u raznim kulturama signalizovali drugaije
emocije, onda stranci, koji uopte ne poznaju kulturu, ne bi mogli
tano da tumae te izraze.
Pokuao sam da smislim kako bi Berdvistel i Midova ospora
vali tu tvrdnju. Zamiljao sam da bi rekli, Nije vano to nem a
nikakvih novih ekspresija; one koje ste videli, u stvari, imaju druga
ija znaenja. Vi ste ih tano protumaili jer ih je odavao socijalni
kontekst u kome su se deavale. Vi nikada niste videli neki izraz
otrgnut od onoga to se deavalo pre ili posle ili u isto vreme. Da
jeste, onda ne biste znali ta je znaio izraz. Da bismo otklonili tu
slabu taku, dovukli smo Silvana sa Istone obale u moju laborato
riju na nedelju dana.
Pre nego je doao prem ontirali smo filmove tako da je on
mogao da vidi jedino same izraze, izdvojene iz njihovog socijalnog
konteksta, samo snimke lica u krupnom planu. Silvanu to nije pred
stavljalo nikakvu tekou. Svako njegovo tumaanje uklapalo se u
socijalni kontekst koji on nije video. tavie, tano je znao kako je
doao do informacije. Voli i ja smo mogli da osetimo koju emotivnu
poruku je prenosila svaka ekspresija, ali se nae rasuivanje zasni
valo na intuiciji; obino nismo mogli tano da odredimo ta je to na
e m o c ije
43
licu nosilo poruku, osim ako to nije bio osmeh. Silvan je prilazio
filmskom platnu i pokazivao tano odreene miine pokrete koji
su signalizovali emociju.
Pitali smo ga, takoe, o njegovom optem utisku o ove dve
kulture. Jedna grupa, rekao je on, izgledala je vrlo prijateljska. D ru
ga je bila ljutito naprasita, po karakteru vrlo nepoverljiva, ako ne i
paranoidna, i homoseksualna. To se odnosilo na Ange. Njegov se
opis poklapao s onim to nam je rekao Gedjusek, koji je s njima
radio. Neprestano su napadali Australijske slubenike koji su tamo
pokuavali da odre nekakvu vladinu stanicu. Meu svojim susedima bili su poznati po estokoj sumnjiavosti. A mukarci su vodili
homoseksualni ivot dok ne bi stasali za enidbu. Nekoliko godina
kasnije, etolog Irinejus Ejbil-Eibesfeld bukvalno je morao da pobegne glavom bez obzira kada je pokuao da radi s njima.
Posle tog sastanka ja sam odluio da se posvetim facijalnim
ekpresijama. Otii u u Novu Gvineju i pokuati da prikupim doka
ze koji bi potkrepili ono to sam znao da je istina - da su bar neki
izrazi lica univerzalni. I radiu na razvijanju objektivnog postupka
merenja facijalnog ponaanja tako da svaki naunik moe iz facijal
nih pokreta da prepozna ono to je Silvan mogao da vidi uz veliku
pronicljivost.
Krajem 1967. godine otiao sam na jugoistone visoravni da
istraujem etiri naroda koji su iveli po malim, ratrkanim selima
na 7 000 stopa nadmorske visine. Nisam poznavao forejski jezik, ali
sam uz pomo deaka koji su kod misionara nauili pidin uspevao
da se sporazumevam od engleskog preko pidina do forejskog i
nazad. Sa sobom sam poneo fotografije izraza lica, veinom slike
koje mi je dao Silvan za istraivanja u pismenim kulturama. (Na str.
46. prikazana su tri primera.) Takoe sam poneo fotografije nekih
Forejaca, koje sam skinuo s filmske trake, smatrajui da e moda
imati tekoe da tumae izraze lica belaca. ak me je brinulo da li
e uopte moi da razum eju fotografije, budui da nikada ranije
nisu videli fotografije uopte. Neki antropolozi su ranije tvrdili da
ljudi koji nikada nisu videli fotografije moraju da ue kako da ih
44
Pol Ekman
tumae. Forejci, meutim, nisu imali takav problem; fotografije su

odm ah razumeli i inilo se da nije imalo znaaja koje je nacional
nosti osoba na slici, Forejac ili Amerikanac. Problem je bio ono to
sam od njih traio da uine.
Oni nisu imali pismo tako da nisam mogao da traim da poka
u re koja se odnosi na prikazanu emociju. Ako bih im itao spisak
rei za emocije, onda bi se postavilo pitanje da li su zapamtili listu,
i da li je redosled itanja rei uticao na njihov izbor. Umesto toga,
traio sam da smisle priu o svakom izrazu lica. Recite mi ta se
deava sada, ta se dogodilo ranije, ta je ovu osobu nateralo da
napravi takav izraz lica, i ta e biti dalje. Bilo je kao da sam upao
kletima. Da li zbog prevoda ili zbog toga to nisu imali predstavu
o tome ta sam traio od njih da ujem ili zato sam traio da to
urade. Moda je smiljanje pria o strancima prosto neto to Forej
ci nisu radili.
Dobio sam svoje prie ali je svakom pojedincu za svaku priu
trebalo puno vremena. I ja i oni bili bismo potpuno iscrpljeni posle
svake seanse. No, bez obzira na to, dobrovoljaca nije manjkalo uprkos priama da sam traio teke stvari. Postojao je snaan podstrek
za gledanje mojih fotografija: svako bi dobio po sapun ili paklicu
cigareta. Nisu imali sapun, tako daje bio na velikoj ceni. Duvan su
uzgajali sam i i puili na lulu, ali se ipak inilo da vie vole
cigarete.
Veina njihovih pria poklapala se s emocijom koju je navod
no doaravala svaka fotografija. Na primer, dok su gledali fotogra
fiju koja je prikazivala ono to bi veina ljudi iz pismenih kultura
ocenila kao tugu, Novogvinejci bi najee kazali da je osobi na slici
umrlo dete. Ali postupak pom ou prianja pria bio je nezgrapan i
pokazivalo se daje teko uklapati razliite prie s odreenom emo
cijom. Znao sam da bi trebalo da radim na drugi nain, ali nisam
znao na koji.
Takoe sam i ja snimao spontane ekspresije i uspeo sam da
uhvatim izraz radosti kada bi ljudi iz oblinjeg sela sreli prijatelja.
Organizovao sam situacije ne bih li izazvao emocije. Snimao sam
e m o c ije
45
dvojicu ljudi koji su svirali na instrum entim a a onda sam snimio

njihovo iznenaenje i razdraganost kada su po prvi put uli svoje
glasove i muziku putenu sa magnetofona. ak sam jednog deaka
ubo s gumenim noem, koji sam doneo sa sobom, dok je moja film
ska kam era beleila njegov odgovor i reakciju njegovih drugova.
Mislili su da se radilo o dobroj ali. (Bio sam dovoljno mudar da ovo
ne pokuavam s nekim odraslim.) Takvi filmski zapisi nisu mogli da
poslue kao dokaz jer su zagovornici ekspresija koje su razliite za
svaku kulturu mogli uvek da kau da sam izabrao samo one malo
brojne prilike u kojima su se iskazale univerzalne emocije.
Novu Gvineju napustio sam posle nekoliko meseci - to mi
nije teko palo jer sam se ueleo razgovora, to m i nije bilo mogue
ni sa kime od ovih ljudi, i hrane, jer sam bio poao od pogrenog
verovanja da u uivati u lokalnoj kuhinji. Od povra je rastao jedi
no krljavi jam i neto to je liilo na deo pargle koji mi inae odba
cujemo. Bila je to avantura, najuzbudljivija u mom ivotu, ali mene
je i dalje muilo to nisam mogao da pruim konaan dokaz. Znao
sam da ova kultura nee ostati u izolaciji jo dugo, a slinih nije bilo
jo mnogo preostalo u svetu.
Po povratku kui naiao sam na tehniku koju je psiholog Don
Dael (Dashiel) koristio 30-ih godina 20. veka za prouavanje spo
sobnosti male dece u tumaenju izraza lica. Deca su bila suvie mala
da bi mogla da itaju, tako nije mogao da im da spisak rei koje bi
mogli da biraju. Umesto da trai da smisle priu - kao to sam ja
radio u Novoj Gvineji - Dael je bio dovoljno prom uuran da im
proita priu i pokae set slika. Sve to su deca trebala da urade bilo
je da izaberu fotografiju koja se uklapala u priu. Znao sam d aje to
ono to mi je trebalo. Ponovo sam pregledao prie koje su smislili
Novogvinejci i za svaki tip ekspresije emocije izabrao najee ispri
anu priu. Prie su bile dosta jednostavne: Doao je njegov ili njen
prijatelj i ona ili on su sreni; ona ili on su ljuti i hoe da se tuku;
njegovo (ili njeno) dete je umrlo i on ili ona je vrlo tuan(a); ona, ili
on, gleda neto to ne voli, ili ona/on gleda neto to ima neprijatan
miris; ona/on upravo su videli neto novo i neoekivano.
46
Pol Ekman
U vezi sa najee isprianom priom za strah postojao je pro

blem, radilo se o opasnosti koju je predstavljala divlja svinja. Morao
sam daje izmenim da bih smanjio mogunost njene relevantnosti za
iznenaenost ili ljutnju. Pria je ovako glasila: On/ona sedi sam/a u
svojoj kui i nema nikoga drugog u selu. U kui nema ni noa ni sekire ni luka i strele. Divlja svinja stoji na kunim vratima i ovek, ili
ena, gleda u svinju i vrlo je uplaen. Svinjaje stajala navratima neko
liko m inuta i osoba je gledala u nju vrlo uplaena, a svinja se nije
pomerala sa vrata pa se ona, ili on, plaila da e je svinja ujesti.
Napravio sam setove sa po tri slike, koji bi se pokazivali dok se
ita jedna od pria (nie je prikazan primer jednog seta). Ispitanik
je trebalo samo da pokae na sliku. Napravio sam puno setova slika,
ne elei da se neka slika pojavi dva puta, tako da se izbor ispitanika
nije mogao oslanjati na eliminaciju: Aha, to je ona kada je umrlo
dete, a ta je ona kada sam rekao da je bila o tui, tako da ova mora
biti za svinju.
Na Novu Gvineju vratio sam se krajem 1968. godine, s mojim

priama i slikama i timom saradnika koji su trebali da pomognu u
sakupljanju podataka.9 (Ovoga puta poneo sam i konzervisanu hra
nu.) O naem povratku se dosta govorilo, pretpostavljam zato to je,
osim Gedjuseka i njegovog snimatelja, Riarda Sorensona (koji mi
je prethodne godine bio od velike pomoi), vrlo malo stranaca ika
da posetilo ove krajeve a jo manje ih se ponovo vraalo. Do neko
e m o c ije
47
liko sela smo morali da putujemo, ali poto se proneo glas daje ono
to smo traili bilo veoma lako, ljudi iz drugih sela poeli su da
dolaze k nama. Dopadalo im se testiranje i ponovo su bili oduev
ljeni sapunom i cigaretama.
Posebno sam vodio rauna da niko iz nae grupe ispitanicima
sluajno ne oda koja je slika bila prava. Setovi slika bili su nalepljeni
na providnim listovima, sa brojanim kodom ispisanim na poleini
svake fotografije, tako da se video s druge strane lista. Nismo znali,
i namerno nismo hteli da znamo, koji kod je iao uz koju ekspresiju.
Umesto toga, list bi se okrenuo prema ispitaniku na takav nain da
osoba koja je zapisivala odgovore nije mogla da vidi list spreda. Pro
itala bi se pria i ispitanik bi pokazao na sliku, a neko od nas bi
zapisao brojani kod za sliku koju je ispitanik izabrao.*
U toku svega nekoliko nedelja ispitali smo preko tri stotine ljudi,
to je bilo oko 3 posto populacije te kulture i vie nego dovoljno za sta
tistiku analizu. Rezultati su bili potpuno jasni za sreu, ljutnju, gae
nje i za tugu. Strah i iznenaenost nisu se meusobno razlikovali kada bi uli priu o strahu, podjednako bi esto birali izraze za
iznenaenost i za strah, a isto se deavalo i kada bi uli priu za izne
naenost. No, strah i iznenaenost nisu se brkali sa ljutnjom, gae
njem, tugom i sreom. Ni do dan danas ne znam zato se strah i izne
naenost m eusobno nisu izdvajali. Problem je mogao da lei u
priama ili u tome to su u ivotima tih ljudi te dve emocije esto ile
zajedno tako da nije stvorena razlika. U pismenim kulturama strah i
iznenaenost meusobno se razlikuju.10
Od naih ispitanika njih svega dvadeset troje je uopte bilo u
prilici da vide film, televiziju ili fotografije; engleski ili pidin nisu
govorili ni razumeli, nisu iveli u bilo kakvom zapadnom naselju ili
vladinom gradu, i nikada nisu radili sa belcima. Od ona 23 izuzetka
* Uprkos sve nae predostronosti, jedan posveenik ideje da su ekspresije nauene
a ne uroene, petnaest godina kasnije e ustvrditi da smo ipak, na neki nain, ispi
tanicima odavali koju fotografiju da izaberu. On nije mogao da kae kako smo to
uinili ali je prosto mislio da smo to sigurno uradili jer nije mogao da odustane od
svog uverenja da su ekspresije kulturno specifine.
48
P ol Ekman
svi su gledali filmove, govorili su engleski, i pohaali su misionarsku

kolu due od jedne godine. Nije postojala razlika izmeu veine
subjekata koji su imali malo kontakta sa spoljanjim svetom i neko
licine koji su imali vie kontakta, niti je bilo razlike izmeu muka
raca i ena.
Izveli smo jo jedan eksperiment, koji nije bio toliko lak za
nae ispitanike. Jedan od poznavalaca pidina itao im je prie i
traio da pokau kako bi izgledalo njihovo lice da su oni linost iz
prie. Napravio sam filmski zapis devetorice mukaraca dok su to
izvodili, od kojih nijedan nije uestvovao u prvom eksperimentu.
N em ontirane videotrake pokazane su kolegama studentim a u
Americi. Kada bi ekspresije bile kulturno specifine, onda kolege
studenti ne bi bili u stanju da tano tumae ekspresije. No Ameri
kanci su tano identifikovali emociju, osim za poze straha i iznena
enosti, ba kao i Novogvinejci. Evo etiri primera emotivnih poza
Novogvinejaca.
PRIJATNOST
TUGA
LJUTNJA
49
e m o c ije
GAENJE
Nae rezultate objavio sam na godinjoj nacionalnoj antropo

lokoj konferenciji 1969. godine. Mnogi nisu bili sreni onim to
smo nali. Bili su vrsto uvereni daje ljudsko ponaanje u potpuno
sti steeno a ne uroeno; ekspresije moraju biti drugaije u svakoj
kulturi, uprkos moga nalaza. injenica da sam ipak naao kultural
ne razlike u vladanju izrazom lica u mojoj japansko-amerikoj stu
diji, nije im bila dovoljna.
Najbolji nain da razvejem njihove sumnje bio bi da ponovim
celo istraivanje u nekoj drugoj bezpismenoj, izolovanoj kulturi.
Bilo bio idealno da to uradi neko drugi, po mogustvu neko ko bi
eleo da dokae da nisam bio u pravu. Ako bi takva osoba pronala
isto to sam i ja naao, to bi znaajno ojaalo nau poziciju. Zahva
ljujui jo jednom srenom sluaju, antropolog Karl Hajder (Heider) upravo je to uinio.
Hajder se bio tek vratio sa viegodinjeg istraivanja Danijaca,
jo jedne izolovane grupe koja je ivela u delu Indonezije koji se
danas zove Zapadni Irian.11 Hajder mi je rekao da s mojim istrai-
50
Pol Ek m a n
vanjem neto sigurno nije u redu, jer Danijci ak nisu imali ni rei
za emocije. Ponudio sam da mu dam sve svoje materijale i da ga
obuim kako da izvodi eksperiment kada se sledei put vrati kod
Danijaca. Njegovi su se rezultati savreno poklapali s mojim nalazi
ma, ak i po neuspehu u pravljenju razlike izm eu strah a i
iznenaenosti.12
I
pored toga, antropolozi ni do danas nisu svi uvereni. A posto
ji i nekolicina psihologa, pre svega onih koji se bave jezikom, koji
zameraju to na rad u pismenim kulturama, u kojima smo od ljudi
traili da identifikuju re za emociju koja se poklapala sa ekspresi
jom, ne ide u prilog univerzalija jer ne postoji savren prevod rei
za svaku emociju. To kako su emocije predstavljene u jeziku narav
no da je pre produkt kulture nego evolucije, no u istraivanjima,
sada ve u vie od dvadeset pismenih zapadnih i istonih kultura,
prosuivanje veine u svakoj kultuiri o tome koju emociju prikazuje
neka ekspresija, svuda je isto. Uprkos problemima prevoda, nikada
se nije desilo da veina, u svakoj od dve kulture istoj ekspresiji pripie drugaiju emociju. Nikad. I, naravno, nai nalazi nisu ograni
eni samo na istraivanja u kojima je trebalo da ljudi fotrografiju
obelee samo s jednom rei. U Novoj Gvineji koristili smo priu o
nekom emocionalnom dogaaju. Takoe smo od nekih ispitanika
traili da prave emocionalne poze. A u Japanu smo doslovno merili
samo facijalno ponaanje, pokazujui da su ljudi, kada su bili sami,
pokretali iste miie dok su gledali neprijatne filmove, bilo da su
Japanci ili Amerikanci.
Jedan drugi kritiar omalovaavao je naa istraivnja u Novoj
Gvineji zato to smo za opise socijalnih situacija koristili priu umesto da koristimo jednu re.13 Ta kritika je pretpostavljala da su em o
cije rei, to one, naravno, nisu. Rei su reprezentanti emocija a ne
same emocije. Emocija je proces, odreena vrsta automatske procene, pod uticajem nae evolucione i line prolosti, tokom koga oseamo da se deava neto bitno za nau dobrobit i da skup fiziolokih
promena i emocionalnih ponaanja poinje da se odnosi na situa
ciju. Rei jesu jedan nain da se bavimo emocijama i mi doista kori
e m o c ije
51
stimo rei kada smo emocionalni, ali emocije ne moemo da svedemo na rei.
Niko ne zna tano koju poruku dobijamo automatski kada
vidimo neiji izraz lica. Ne verujem da rei ljutnja ili strah pred
stavljaju poruke koje uobiajeno predajemo kada se naemo u te
koj situaciji. Mi te rei koristim o kada o em ocijama govorimo.
Poruka koju dobijemo mnogo ee lii na ono to imamo u naim
priama, ne neka apstraktna re ve oseaj o onome to e ta osoba
sledee da uradi ili o onom e to je uinilo da osoba osea tu
emociju.
Jo jedna, potpuno drugaija, vrsta dokaza podrava Darvinovu tvrdnju da su facijalne ekspresije univerzalne, da su p ro
izvod nae evolucije. Ako ekspresije ne treba da se ue, onda bi
trebalo da oni koji su slepi od roenja pokazuju sline ekspresije
kao i oni koji vide. Za proteklih 60 godina uraene su brojne stu
dije i uvek se ba tako i pokazalo, pogotovo za spontane facijalne
ekspresije.14
Rezultati naih m eukulturalnih istraivanja pokrenuli su
mnoga druga pitanja u vezi sa facijalnom ekspresijom: Koliko ima
ekspresija koje ljudi mogu da naprave? Da li ekspresije daju tanu
ili pogrenu informaciju? Da li je svaki pokret lica znak za neku
emociju? Da li ljudi m ogu da lau pom ou svojih lica isto kao
pomou svojih rei? Trebalo je toliko toga da se uradi i da se utvrdi.
Sada su dati odgovori na ova, i jo poneka, pitanja.
Ja sam otkrio koliko ekspresija moe da se napravi na licu - pre
ko 10 000! - i identifikovao sam one koje su imale centralni znaaj za
emocije. Pre vie od dvadeset godina, Voli Fresen i ja napravili smo
prvi atlas lica, sistematski anatomski opis, pomou rei, fotografija i
filmova, naina merenja facijalnih pokreta. U okviru tog posla morao
sam da nauim da na svom licu izvodim sve miine pokrete. Pone
kad, da proverim da je pokret koji sam izvodio delo odreenog mii
a, zabadao sam igle po licu da elektrino stimuliem i grim mii
koji je proizvodio neku ekspresiju. Godine 1978. izaao je iz tampe
na instrum ent za merenje lica - Kodni sistem facijalnih pokreta
52
Pol Ekm an
/KSFP/ (Facial Action Coding System /FACS/) - koga sada koriste na

stotine naunika irom sveta dokkompjuterdije ubrzano trae nain
da se ovo merenje automatizuje i ubrza.15
Ja sam KSFP do sada koristio za prouavanje na hiljade foto
grafija i desetine hiljada filmskih i video snimaka facijalnih ekspre
sija, merei svaki miini pokret u svakoj ekspresiji. Emociju sam
prouavo merei ekspresije psihijatrijskih bolesnika i ekspresije
sranih bolesnika. Prouavao sam normalne ljude kada se pojave na
vestima na CNN-u i u eksperimentima u mojoj laboratoriji, prili
kom kojih sam izazivao emocije.
Poslednjih dvadeset godina saraivao sam s drugim istraiva
ima na bih li saznao ta se deavalo unutar tela i u mozgu kada se
na licu pojavi neki em ocionalni izraz. Kao to postoje razliite
ekspresije za ljutnju, strah, gaenje i tugu, izgleda da isto tako posto
je razliiti profili fiziolokih prom ena u telesnim organima, koji
proizvode jedinstvena oseanja za svaku emociju. Nauka upravo u
ovo vreme otkriva obrasce modanih aktivnosti koje su u pozadini
svake emocije.16
Koristei Kodni sistem facijalnih pokreta identifikovali smo
facijalne znake koji odaju la. Ono to sam ja nazvao mikro izrazi
ma, vrlo brzi facijalni pokreti koji traju krae od petine sekunde,
predstavlja vaan izvor curenja informacije, otkrivajui emociju koju
osoba pokuava da sakrije. Lana ekspresija moe da se oda na vie
naina: ona je obino sasvim neznatno asimetrina i nedostaje joj
glatkoa toka pojavljivanja i nestajanja s lica. Moj rad na laganju
doveo me je u vezu sa sudijama, policijom, advokatima, FBI-om,
CIA-om, ATF-om, i sa slinim agencijama u nekim prijateljskim
zemljama. Sve te ljude sam nauio da tanije odreuju da li neko
govori istinu ili lae. Ovaj rad m i je pruio i priliku da prouavam
izraze lica i emocije pijuna, atentatora, proneveritelja, ubica, stra
nih nacionalnih voa, i drugih, s kojima jedan profesor inae ne bi
mogao da se sretne.17
Kada sam ve napisao vie od polovine ove knjige, imao sam
priliku da provedem pet dana u razgovorima o destruktivnim em o
e m o c ije
53
cijama s Njegovom svetou, Dalaj Lamom. Bilo je jo estoro d ru

gih uesnika - naunika i filozofa - koji su predstavili svoje ideje i
ukljuili se u raspravu.18 Uenje o njihovim radovima i praenje
rasprave dali su mi nove ideje, koje sam ukljuio u ovu knjigu. Po
prvi put sam saznao o nainu na koji tibetanski budizam gleda na
emocije - vienje potpuno drugaije od naeg na zapadu. S nevericom sam otkrio da su se ideje o kojima sam pisao u poglavljima 2. i
3. jednim delom uklapale u budistiko gledite, pri emu je budistiko stanovite ukazivalo na potrebu za proirenjem i doterivanjem mojih ideja, to me je nateralo da ova poglavlja velikim delom
preradim. Uio sam pre svega od Njegove svetosti, Dalaj Lame, na
mnogo razliitih nivoa, od iskustvenih do intelektualnih, i nadam
se da je to ostavilo pozitivan trag u ovoj knjizi.19 Ovo nije knjiga o
budistikom shvatanju emocija i periodu u vreme tog susreta iz
koga su se rodile odreene ideje ali, tu i tamo, skreem panju na
dodirne take.
Modani mehanizmi emocija predstavljaju jednu od najaktiv
nijih novih oblasti istraivanja.20 Ovo to piem poziva se na taj rad,
ali o mozgu jo uvek ne znamo dovoljno da bismo odgovorili na
mnoga pitanja koja pokreem u ovoj knjizi. Znamo mnogo o emocinalnom ponaanju, dovoljno da damo odgovore na neka od glav
nih pitanja o ulozi emocija u svakodnevnom ivotu. Ono o emu
piem u narednim poglavljima zasniva se, pre svega, na mojim istra
ivanjima emocinalnog ponaanja u kojima sam vrlo detaljno ispitao
ono to vidim da ljudi ine u brojnim razliitim emocionalnim situ
acijama i u brojnim razliitim kulturama, i na osnovu toga zakljuio
ta ljudi treba da znaju da bi bolje razumeli svoje emocije.
1
Iako osnovu za ono to opisujem u ovoj knjizi ine moja istra
ivanja, kao i rezultati do kojih su doli drugi, ja sam zakoraio i
izvan onoga to je nauno dokazano ne bi li ukljuio ono u ta verujem da je istinito ali jo uvek nedokazano. Govorim o pitanjima za
koja mislim da zanimaju ljude koji ele da poprave svoj emocionalni
ivot. Meni je pripremanje ove knjige omoguilo novo razumevanje
emocija, nadam se da e i vama.
Kada postajemo
emocionalni?
Emocije nas veinu vremena, a neke ljude i uvek, dobro slue,
mobiliui nas da se pozabavimo stvarima koje su bitne u ivotu, i
pruajui nam brojne i raznovrsne radosti. Meutim, ponekad nas
emocije uvale u nevolju. To se deava kada nae emocinalne reakcije
budu neprimerene na jedan od tri sledea naina: Moemo da oseamo i da prikazujemo tanu emociju ali s pogrenim intenzitetom;
na primer, briga je opravdana, ali reagujemo prejako tako da smo
preplaeni. Ili, moemo da oseamo odgovarajuu emociju ali daje
prikazujemo na pogrean nain; na primer, naa ljutnja je opravda
na, ali je pribegavanje durenju bilo kontraproduktivno i detinjasto.
U 4. poglavlju opisujem naine na koje moemo da promenimo te
prve dve neprimerene emocionalne reakcije - pogrena jaina i
pogrean nain izraavanja emocije. U ovom i u sledeem (3.)
poglavlju, bavim se treom vrstom neodgovarajue emocionalne
reakcije, koja se tee menja i koja je gora nego prve dve. U ovom
sluaju se ne radi samo o tome da je naa reakcija prejaka ili da je
na nain prikazivanja pogrean; ve mi i oseamo potpuno pogre
nu emociju. Nije problem u tome da se previe plaimo ili da to pri
kazujemo na pogrean nain; problem je, kao to emo videti, u
tome to uopte nije ni trebalo da se plaimo.
Zato dolazi do okidanja neprimerene emocije? Zar ne moe
mo potpuno da izbriemo neki emocionalni okida, na primer, da
56
Po l E k m a n
se ne ljutimo kada se neko ubaci pred nas preko reda? Ili, zar ne
moemo da promenimo svoju emocionalnu reakciju tako da nam
ubacivanje preko reda radije bude zabavno ili da izaziva prezir,
umesto da se ljutimo? Ukoliko ne moemo da izbriemo ili da pro
menimo nau emocionalnu reakciju na okida, moemo li makar
da oslabimo njenu snagu, da ne reagujemo neprimereno?
Ova se pitanja ne bi ni postavljala kada bismo na neki dogaaj
svi reagovali na isti nain, kada bi svaki dogaaj okidao u svima istu
emociju. To, naravno, nije sluaj: neki ljudi se plae visine a drugi
ne; jedni tuguju zbog smrti princeze Dajane, kao da im je bila najroenija, dok je drugima potpuno svejedno. Ipak postoje neki oki
dai koji u svakome generiu iste emocije; za dlaku izbegnute sao
braajne nesree, na primer, uvek dovode do bleska straha. Kako se
to deeva? Kako svako od nas stie svoj jedistveni set emocionalnih
okidaa i istovremeno na druge okidae ima istu emocionalnu reak
ciju kao i svi drugi? Takorei svako oseti strah kada se stolica na
kojoj sedi iznenada polomi pod njim, ali se zato neki plae da lete u
avionu a drugi ne. Neki okidai su nam zajedniki, kao to su nam
zajednike i ekspresije za svaku emociju, ali postoje okidai koji ne
samo da su specifini za neku kulturu, nego i za pojedinca. Kako
stiemo emocionalne okidae koje ne elimo? To su pitanja o koji
ma se govori u ovom poglavlju. Treba da znamo odgovore pre nego
u sledeem poglavlju preemo na praktino pitanje da li moemo
da menjamo ono to okida nae emocije.
Nije lako da se odgovori na ta pitanja jer ne moemo da zavi
rimo u neiju glavu da potraimo odgovore, niti, kao to emo
kasnije da vidimo, moemo uvek da naemo odgovor tako to jed
nostavno pitamo ljude zbog ega, ili kada, postaju emocionalni.
Postoje tehnike za snimanja mozga, kao to je funkcionalna magnet
na rezonanca (fMR), pri emu se glava stavlja unutar magnetnog
kalema i prave se snimci aktivnih delova mozga tokom par sekundi.
Naalost, to je predug period da bi se videlo kako emocije zapoi
nju, jer one esto otponu za manje od jedne sekunde. A ak i kada
bi fMR imao odgovarajuu vremensku rezoluciju, ne bismo mnogo
e m o c ije
57
videli, jer ona samo pokazuje koji delovi modane strukture su

aktivni, a ne i kakva je aktivnost.
I dok jo nemamo dokaze za konane odgovore na ova pitanja,
o nainu na koji se u naem mozgu uspostavljaju emocionalni oki
dai, i da li moemo da ih briemo - a moda e proi vie desetina
godina pre nego dobijemo odgovore - mogue je da se prave odre
ene aproksimacije na osnovu paljivog ispitivanja kako se i kada
ljudi ponaaju emocionalno. Odgovori koje, dodue kao probne, ja
predlaem mogu nam pomoi da se bolje snalazimo s vlastitim
emocijama i sa emocionalnim reakcijama drugih ljudi.
Mi ne postajemo emocionalni oko svega i svaega; ne nalazimo
se u neprekidnom stisku emocija. Emocije dolaze i prolaze. U jednom
trenutku oseamo neku emociju a ve u sledeem ne oseamo nika
kvu emociju. Neki ljudi su mnogo emocionalniji nego drugi (vidi
zakljuno poglavlje), ali ak i najemocionalniji ljudi imaju periode
kada ne oseaju bilo kakvu emociju. Nekoliko naunika tvrdi da uvek
postoji neko emotivno deavanje, ali daje emocija za nas suvie slaba
da bismo je zapazili, ili da bi uticala na ono to radimo. Ako je toliko
slabana daje neprimetna, onda mislim da mirno moemo rei da
postoje periodi bez emocija. (Uzgred reeno, ak i oni to misle da
uvek oseamo neku emociju, prihvataju da to nije uvek ista emocija.
Tako se oni, takoe, suoavaju s problemom da objasne zato u jed
nom trenutku oseamo jednu emociju a u drugom drugu.)
Pod pretpostavkom da nije svaki trenutak u ivotu emociona
lan, ostaje pitanje: zato postajemo emocionalni? Najei nain na
koji se dogaa emocija jeste kada osetimo, s pravom ili ne, da se
deava ili da se priprema neto to ozbiljno utie na nau dobrobit,
pozitivno ili negativno. To nije jedina putanja postajanja emocio
nalnim, ali je veoma vana, moda glavna, ili kljuna, tako da emo
se usredsrediti na nju. (Kasnije opisujem jo osam drugih putanja
za generisanje emocija.) Ideja jednostavna, ali kljuna - emocije su
se razvile da bi nas pripremile za brzo razreavanje dogaaja koji su
za nas od najveeg ivotnog znaaja.
Setite se nekada dok ste vozili vaa kola, kako se iznenada pojavio
neki drugi automobil koji se kretao velikom brzinom i izgledalo je kao
58
Po l E k m a n
da e da naleti na vas. Va svesni duh bio je usredsreen na neki zanimljiv

razgovor sa suvozaem, ili na emisiju na radiju. U trenu, pre nego to ste
imali vremena da mislite, pre nego to je svesni i samosvesni deo vaeg
duha mogao da razmotri stvar, opasnost se osetila i pojavio se strah.
Odmah po otpoinjanju emocije, ona nas u tim prvim hiljaditim
delovima sekunde obuzme, upravljajui onim to inimo, govorimo
i mislimo. Bez svesnog biranja da to uradite, vi ste automatski okre
nuli upravlja da izbegnete sudar, istovremeno stopalom pritiskajui
pedalu konice. U isto vreme izraz straha je preleteo vaim licem obrve su se podigle i nabrale jedna prema drugoj, oi su se veoma
iroko otvorile, a usne razvukle unazad, ka uima. Srce je poelo ubr
zano da radi, poeli ste da se znojite a krv je jurnula u velike miie
nogu. Znai da biste napravili taj izraz lica i da niko nije sedeo u koli
ma, kao i da bi srce poelo bre da vam kuca ak i da niste zapoeli
naglo fiziko naprezanje koje je zahtevalo pojaan dotok krvi. Ovi
odgovori se deavaju zato to je tokom nae evolucije za druge bilo
korisno da znaju kada mi osetimo opasnost, slino kao to je bilo
korisno da budete spremni da potrite kada se uplaite.
Emocije nas pripremaju da razreavamo vane dogaaje bez
potrebe da mislimo ta da uradimo. Ne biste preiveli tu, za dlaku
izbegnutu, saobraajnu nesreu, da jedan deo vas nije neprestano
motrio oko sebe traei znake opasnosti. Niti biste preiveli da ste
morali svesno da razmiljate o tome ta treba da uradite da biste se
izborili s opasnou kada postane oigledna. Emocije to rade tako
da vi ni ne znate da se to deava, i to je mahom dobro za vas, recimo
u sluaju za dlaku izbegnute saobraajne nesree.
Poto je prola opasnost, oseali ste kako strah i dalje u vama
struji. Treba da proe 10 do 15 sekundi da se smiri taj oseaj, a vi malo
ta moete da uradite da to ubrzate. Emocije izazivaju kako promene
u delovima mozga koji nas mobiliu da se bavimo onim to je pokre
nulo emociju, tako i promene u naem autonomnom nervnom siste
mu, koje reguliu puls, disanje, znojenje i mnoge druge telesne pro
mene, pripremajui nas za izvoenje razliitih radnji. Emocije takoe
odailju signale, promene u naim izrazima, na licu, u glasu i dranju
tela. Mi ne biramo te promene, one se jednostavno deavaju.
e m o c ije
59
Kada je emocija snana i kada otpoinje naglo, kao u primeru

s automobilom, nae seanje na emocionalnu epizodu, po njenom
zavretku, nee biti naroito tano. Ne moete da znate ta je radio
va mozak, koji su procesi bili ukljueni u prepoznavanju opasnosti
koju je predstavljao drugi automobil. Znali biste da ste okrenuli
upravlja i pritisnuli konicu, ali verovatno ne biste zapazili d aje
odreeni izraz blesnuo na vaem licu. Osetili biste neke od senzacija
u vaem telu, ali biste teko nali rei da ih opiete. Ako bismo hteli
da znamo kako to da ste uopte i mogli da osetite opasnost dok ste
bili usredsreeni na razgovor ili na sluanje muzike sa radija, vi ne
biste umeli da nam kaete. Niste u stanju da opaate ili da upravljate
procesom koji vam je spasao ivot.Ta izvanredna osobina naih
emocija - da najee otpoinju bez nae svesnosti tog procesa moe i da se okrene protiv nas, izazivajui neodgovarajue emocio
nalne reakcije. Kasnije emo vie o tome.
Da je proces bio sporiji, moda bismo bili svesniji onoga ta se
dogaalo u naem mozgu; zapravo, moda bismo svi znali odgovore
na ovde postavljena pitanja. Ali ne bismo preiveli za dlaku neizbegnutu saobraajnu nesreu; ne bismo bili u stanju da delujemo
dovoljno brzo. U tom prvom trenutku, odluka, ili procena, koju
donosi emocija, izvanredno je brza i nalazi se izvan nae svesnosti.
Mi moramo da imamo mehanizme za automatsko procenjivanje
koji neprestano pretrauju svet oko nas, detektujui dogaanje
neega to je vano za nau dobrobit, ili za preivljavanje.
Kada dostignemo taku u kojoj emo moi na delu da posmatramo operaciju automatskog procenjivanja u mozgu, ja oekujem
da emo pronai mnogo mehanizama a ne jedan; zato u od sada da
govorim u mnoini kada govorim o mehanizmima automatske pra
ene, koje u zvati skraeno: autoprocenjivai /autoappraisres/.*
* Kada sam pre 30 godina prvi put pisao o autoproceniteljima, nisam odredio koja
ula mogu da budu ukljuena. Verovatno da moe biti ukljueno bilo koje: vid, sluh,
dodir, miris, ukus. Slutim da vid ima izuzetan znaaj, ali je mogue da je re o mojoj
predrasudi. Oduvek sam bio najvie osteljiv prema onome to vidim; tako je i moje
zanimanje za emocije poelo fascinacijom izrazima lica. Za sada bi trebalo pretpo
stavljati da svaki ulni organ u autoproceniteljima vri svoj unos podataka.
60
Po l E k m a n
Skoro svako ko istrauje emocije danas se slae s ovim to sam

do sada rekao: prvo, da su emocije reakcije na stvari koje izgleduju
kao veoma vane za nau dobrobit, i drugo, da emocije esto otpo
inju toliko naglo da nismo svesni naeg umnog procesa koji ih
aktivira.21 Rezultati istraivanja mozga su konsistentni s ovim to
sam do sada rekao. Mi veoma brzo moemo da napravimo veoma
sloene procene, u hiljaditim delovima sekunde, pri emu nismo
svesni procesa evaluacije.
Sada moemo da preformuliemo prvu grupu pitanja o tome
kako je mogue da postoje i univerzalni i za pojedinca specifini
okidai emocija. Na ta su osetljivi autoprocenjivai, i kako su posta
li osetljivi na te okidae? Kako se okidai emocija uspostavljaju?
Odgovori e nam rei zato imamo emociju kada je imamo. Pomoi
e nam i da odgovorimo na pitanje zato nekad imamo emocije koje
nam se ine potpuno neprikladne a nekad nae emocije budu savr
eno usklaene s onim to se deava, i mogu da nam spasu ivot.
Odgovori e nam, takoe, rei da li je mogue da se izmeni to
to izaziva emocije. Na primer, da li moemo neto da uradimo tako
da vie ne doivljavamo strah kada avion uleti u neki vazduni dep?
(Linijski piloti mi govore da su to postigli, zahvaljujui ureajima
koji ih skoro uvek unapred upozore na pribliavanje nevremena.
No, ta da nema upozorenja; da li bi tada osetili strah? To niko od
pilota nije mogao da mi kae, ali pomonici leta su mogli, i rekli su
da oni osete trenutan strah.) ta bi trebalo da uradimo da vie ne
osetimo impuls da, na primer, na ljutnju odgovorimo ljutnjom? Da
li je to neostvarivo? Moda je jedino to moemo da uradimo da
promenimo osteljivost autoprocenjivaa prema odreenim okida
ima. Moda niti to nije mogue. O ovome e jo biti rei.
Moemo poneto da zakljuimo o tome na koje su dogaaje
osetljivi nai autoprocenjivai, ispitujui kada dolazi do emocija.
Veinu onoga to znamo ne saznajemo na osnovu posmatranja ljudi
dok na delu doivljavaju neku emociju. Umesto toga, saznajemo iz
njihovih odgovora u upitnicima o tome kada se seaju da su osetili
tu i tu emociju. Filozof Piter Goldi u svojoj pronicljivoj knjizi ova
e m o c ije
61
kvu vrstu informisanja naziva postracionalizacija.22 To ne znai da

treba odbaciti takvu vrstu informacije. Odgovori koje ljudi daju u
takvim upitnicima, kao objanjenja koja mi samima sebi dajemo
nakon emocionalne epizode, ne bi li objasnili zato smo uinili to
to smo uinili, mogu biti nepotpuni i, moda, stereotipni, zato to
prolaze kroz filtere onoga ega su ljudi svesni i ta pamte. U vezi
upitnika postoji dodatan problem o tome ta su ljudi spremni da
kau drugima. No, iz tih odgovora i dalje moe dosta da se naui.
Moj bivi student, psiholog Deri Buer /Boucher/, 70-ih godi
na 20. veka postavljao je takva pitanja ljudima po Maleziji i SAD-u23.
Nekoliko godina kasnije, moj kolega, psiholog Klaus erer /Sherer/,
sa saradnicima, sproveo je slino istraivanje na studentima u osam
zapadnjakih kultura24. Obojica su pronali dokaze o univerzalno
stima - iste vrste okidaa prijavljene su da izazivaju iste emocije
irom veoma razliitih kultura. Obojica su, takoe, nali dokaze o
kulturnim razlikama u specifinim dogaajima koji iziskuju neku
emociju. Na primer, gubitak neega vanog je u svakoj kulturi bio
okida za tugu, ali se od kulture do kulture razlikovalo ono ta je
bilo izugubljeno.
Jedan Maleanin, iz Buerove studije, ispriao je priu o osobi
koja je upravo ula poziv na molitvu za glavni muslimanski praznik.
ga je teralo da se rastui kada pomisli na svoju enu i decu u
selu, da slavi /praznik/. On je sada duboko u dungli, da brani
zemlju. On je vojnik na dunosti, i ne moe da slavi /verski praznik/
sa enom i decom /koji su kod kue na selu/. A jedan Evropljanin,
iz ererove studije, kae, Mislio sam o neemu to je pokrenulo
seanje na kolskog druga koji je poginuo u saobraajnoj nesrei.
Bio je sjajan student i divna osoba. Njegov ivot je izgubljen, zato?
Gubitak je tema obe prie, ali je re o razliitim vrstama gubitka.
Moji intervjui, sa ljudima iz moje kulture, dokumentuju mnoge
razliitosti meu Amerikancima u onome to ih ini tunima, ljuti
ma, uplaenima, zgaenima, i tako dalje. Preklapanja naravno posto
je. Neke stvari ine da skoro svako oseti istu emociju - osoba koja
preti, sa motkom u ruci, kada iznenada iskrsne u mranoj ulici, skoro
62
Pol E km an
uvek e da izazove strah. No, moja supruga se plai mieva, a mene

oni ni malo ne plae. Ja se uznemirim zbog spore usluge u restoranu,
a njoj je svejedno. Tako, ovde opet imamo problem: kako to da autoprocenjivai postaju osetljivi i na emocionalne okidae koji su prisut
ni kod svih, univerzalnosti, i na okidae koji izazivaju razliite emo
cije kod razliitih pojedinaca, ak i u okviru iste kulture?
Po tome ispada da bi autoprocenjivai morali biti na oprezu
prema dve vrste okidaa. Morali bi da otkrivaju dogaaje s kojima
se svako susree, koji su vani za dobrobit, ili za preivljavanje, sva
kog ljudskog bia. Za svaku emociju moe da postoji po nekoliko
takvih dogaaja, koji su uskladiteni u mozgovima svih ljudi. To
moe da bude shema, apstraktni okvir, ili samo okosnica neke sce
ne, na primer, pretnja povreivanjem, za strah, ili neki vaan gubi
tak, za tugu. Druga, jednako verovatna mogunost jeste da ono
pohranjeno nije nimalo apstraktno, ve specifian dogaaj, na pri
mer, za strah, izmicanje oslonca ili brzo pribliavanje neega to
moe da nas udari. Za tugu bi univerzalni okida mogao da bude
gubitak voljene osobe, nekoga za koga smo snano vezani. Jo uvek
nemamo naune osnove da izaberemo izmeu te dve mogunosti,
ali to nema uticaja na nain voenja naih emocionalnih ivota.
Tokom ivota susreemo se s mnogim specifinim dogaajima
koje nauimo da tumaimo na takav nain da nas plae, ljute, da
nam se gade, da nas rastue, iznenade ili da stvore prijatnost, i oni
budu dodati uz univerzalne dogaaje koji su prethodili, proirujui
opseg budnosti autoprocenjivaa. Ti naueni dogaaji mogu imati
blie ili dalje slinosti s originalnim pohranjenim dogaajima. Oni
su razrade ili dodaci prethodnim univerzalnim dogaajima. Nisu
isti kod svih ljudi i zavise od iskustva svakog od nas. Kada sam ispi
tivao pripadnike kulture kamenog doba iz Nove Gvineje, krajem
60-ih, naao sam da su se bojali da ih ne napadne divlja svinja. U
urbanoj Americi, ljudi se vie boje da ih ne napadne pljaka, no oba
sluaja predstavljaju opasnost od povreivanja.25
U ranijoj knjizi26, moj kolega istraiva, Voli Fresen, i ja, opisali
smo scene za koje smo mislili da su univerzalne za sedam emocija.
e m o c ije
63
Psiholog Riard Lazarus je kasnije izaao sa slinim predlogom.27

On je koristio izraz primarne relacione teme I ore relational themes/
da bi istakao svoje shvatanje da se emocije pre svega tiu naeg
odnoenja prem drugim ljudima, s ime se duboko slaem (iako
nepersonalizovani dogaaji, kao zalazak sunca ili zemljotres, takoe
mogu da izazovu emocije). Re tema je pogodna jer tada moemo
da govorimo o optim temama i o varijacijama onih tema koje se
razvijaju u iskustvima pojedinaca.
Kada se susretnemo s temom, kao to je oseaj koji iskusimo
kada se se pod nama iznenada raspadne stolica, ona okida emociju
bez mnogo procenjivanja. Autoprocenjivau moe trebati neto
due vremena da proceni svaku od varijacija svake teme, koje smo
nauili tokom odrastanja. to je varijacija udaljenija od teme, to
treba vie vremena da se doe do take odigravanja refleksivneprocene /reflective appraising28 Tokom refleksivnog procenjivanja
postoji svesnost procesa evaluacije; mi mislimo i uzimamo u obzir
ono to se deava. Recimo da neko uje da se sprema smanjivanje
broja zaposlenih na poslu koji radi. Razmiljala bi da li e ona biti
pogoena, i dok bi razmiljala o toj potencijalnoj opasnosti, mogla
bi poeti da se plai. Sebi ne moe priutiti gubljenje posla; ta zara
da joj treba da bi se izdravala. Dogaaj stoji u vezi s temom gubit
ka oslonca - prema mome shvatanju to je jedna od tema za strah ali je dovoljno udaljen od teme tako da procenjivanje ne bi bilo
automatsko ve refleksivno. U toku procesa ukljuen je njen svesni
um.
Oigledan je nain na koji su steene te ideosinkretike varija
cije, to jest, neiji lini emocionalni okidai. One su nauene, odra
avajui ono to svako pojedinano doivljava (pljakaa ili divlju
svinju). Ali kako su steene univerzalne teme? Kako dolazi do nji
hove uskladitenosti u naim mozgovima, tako da autoprocenjivai
budu osetljivi na njih? Da li se i oni ue, ili se nasleuju, kao produkt
nae evolucije? Ovo zasluuje paljivo razmatranje, jer od odgovora
na to pitanje - kako su univerzalne teme steene - zavisi mogunost
njihove modifikacije ili brisanja. Naalost, nema dokaza o nainu
64
Pol E km an
sticanja univerzalnih tema. Izloiu dve mogunosti i objasniu

zato mislim da je jedna od njih verovatno istinita.
Prema prvom objanjenju, ne ue se samo varijacije ve i teme
za svaku emociju. Poto je naeno da se iste teme javljaju u razlii
tim kulturama, mora biti da se zasnivaju na iskustvima koja je imao
svako, ili skoro svako, tokom onoga to se naziva bioloki pripremlje
no uenje vrste /species-constant learning/.
Uzmimo ljutnju, kao primer. Svako ljudsko bie e da doivi
iskustvo osujeenosti ako mu neko omete nameru ili ga remeti u va
nom poslu. A svako e da naui da prilaenjem i preenjem, ili napadanjem. na izvor remeenja, ponekad moe uspeti da ga ukloni. Sve
to ovo objanjenje pretpostavlja o tome ta je kao generiko naslee
ugraeno u ljudsku prirodu, jeste elja da se ide ka ciljevima, mo da
se preti ili napada, i sposobnost da se ui na uspehu u uklanjanju pre
preka. Ako prihvatimo postojanje te elje, moi i sposobnosti, onda
moemo da oekujemo da ljudi naue da pokuaj uklanjanja izvora
prepreke, pretnjom ili napadom, esto moe da bude koristan. Takva
aktivnost zahteva ubrzan rad srca, pumpanje krvi u ake, u oekiva
nju da budu upotrebljene u napadu na prepreku - sve su to poznate
komponente emocionalnog odgovora ljutnje.29
Ako su univerzalne teme nauene, trebalo bi da je mogue i
oduavanje od njih. Ako, na primer, temu za ljutnju uimo, moda
moemo i da se oduimo od nje. Svoje istraivanje zapoeo sam
uveren da je to bio sluaj; mislio sam da je svaki aspekt emocije,
ukljuujui i ono to okida emocije, bio proizvod socijalnog uenja.
Moji istraivaki rezultati o univerzalnosti facijalnih ekspresija, kao
i rezultasti drugih naunika, uinili su da promenim miljenje. Ue
nje nije jedini izvor onoga to izbija u toku emocije. Bioloki pripre
mljeno uenje ne moe da objasni zato su facijalne ekspresije kon
genitalno slepe dece sline izrazima lica dece koja vide. Niti moe
da objasni koji se miii ukljuuju u pojedinane ekspresije. Biolo
ki pripremljeno uenje takoe ne moe lako da objasni nae najno
vije nalaze da su ljutnja, strah, tuga i gaenje obeleeni razliitim
promenama sranog ritma, znojenja, temperature koe i cirkulacije
e m o c ije
65
krvi (ovi nalazi se opisuju u 4. poglavlju). Takvi rezultati istraivanja

prinudili su me na zakljuak da nae evolutivno naslee daje glavni
doprinos u oblikovanju naih emocionalnih odgovora. A, ako je
tako, onda evolucija, takoe, ima glavnu ulogu u odreivanju uni
verzalnih tema koje okidaju emocije. Teme nisu steene nego su
zateene; ue se jedino varijacije i elaboracije tih tema.30
Jasno da je prirodna selekcija oblikovala mnoge aspekte naih
ivota. Na primer osobina palca da se nalazi nasuprot drugim prsti
ma. Veina drugih ivotinja nema ovu osobinu, pa kako su je onda
stekli ljudi? Verovatno da su, u naoj dalekoj istoriji, oni nai preci
koji su sluajnom genetskom varijacijom roeni s ovom korisnom
osobinom bili uspeniji u gajenju potomaka, u hvatanju plena i bor
bi s grabljivicama. Tako bi u buduim generacijama za njima osta
jalo vie potomaka, dok na kraju praktino svi nisu imali tu osobi
nu. Bilo je odabrano da se ima nasuprotni palac i to je sada deo
genetskog naslea.
Slian sluaj bio bi sa onima koji su na ometanje odgovarali
energinim nastojanjem da otklone smetnju i koji su imali jasan
signal o svojim namerama, jer bi imali vee izglede da pobede u
utakmici, bilo da se radi o hrani ili parenju. Oni bi imali izglede da
iza sebe ostave brojnije potomstvo i, tokom vremena, ne bi bilo
nikoga bez te teme za ljutnju.
Razlika izmeu dva objanjenja univerzalnih tema - bioloki
pripremljeno uenje i evolucija - lei u njihovom odreenju vremena
kada se deavaju odreene stvari. Evolutivno objanjenje ukazuje na
prolost naih predaka kao na vreme kada su te teme (i drugi aspekti
emocija o kojima govorim u drugim poglavljima) razvijene. Bioloki
pripremljeno uenje doputa da su neki delovi teme za ljutnju (elja
za ostvarivanjem ciljeva) usaeni tokom evolucije, pri emu se drugi
delovi te teme (uklanjanje smetnje ostvarenju cilja, pretnjom ili napa
dom) ue u okviru ivota svake individue. Stvar je samo u tome to
svi uimo iste stvari, koje su, prema tome, univerzalne.
Meni je malo verovatno da je mogue da prirodna selekcija
nema udela u neemu toliko vanom i bitnom u naem ivotu kao
66
Pol Ekm an
to je ono to okida nae emocije. Mi se raamo spremni, sa klicom

osetljivosti na dogaaje koji su bili relevantni za preivljavanje nae
vrste u okruenju naih predaka, lovaca i beraa plodova. Teme za
kojima autoprocenjivai neprestano pretrauju okolinu, uglavnom
bez naeg znanja o tome, odabrane su tokom nae evolucije.
Dokazi konsistentni s ovim shvatanjem dolaze iz briljantne
serije istraivanja vedskog psihologa, Arne Omana (Ohman).31 On
je poao od shvatanja da su veim delom nae evolutivne istorije
zmije i paukovi predstavljali opasnost. Oni nai preci, koji bi brzo
nauili da su ovi opasni i da treba da ih izbegavaju, imali bi vee
izglede da preive, da imaju decu i da se staraju o njima, od onih koji
bi sporo uili da se treba plaiti od zmija i paukova. Ako nas je evo
lucija zaista pripremila da se uplaimo od neega to je bilo opasno
u naem davnom okruenju, onda bi, predvia on, ljudi danas bre
uili da se plae zmija i paukova, nego cvea, peurki, ili geometrij
skih objekata. A upravo je to i naao.
Omanje davao elektrookove (to se tehniki naziva bezuslovna dra, budui da izaziva emocionalno uzbuenje bez prethodnog
uenja) ili zajedno sa drai relevantnom za strah (zmija ili pauk) ili
sa drai irelevantnom za strah (peurka, cvet, ili geometrijski
objekt). Nakon samo jednog uparivanja oka s nekom od drai rele
vantnih za strah, ljudi bi se uplaili i kada bi zmija ili pauk bili poka
zani sami, bez oka, dok je bio potreban vei broj uparivanja oka sa
cvetom, peurkom ili geometrijskim objektom, da bi dolo do
pobuivanja straha prilikom prikazivanja ovih, za strah ^relevan
tnih, drai, samih, bez oka. Ljudi su, takoe, nastavljali da se plae
zmije i pauka, dok je strah od cveta, peurke ili geometrijskog
objekta, slabio tokom vrem ena/
Naravno da se u naem sadanjem okruenju plaimo zmija i
pauka, no da li je evolucija, zapravo ono to objanjava Omanove
* E. O. Vilson o strahu od zmija ima veoma slino shvatanje. Iako se njegovo raz
matranje ne odnosi, pre svega, na emociju, ono je vrlo konsistentno s onim to ja
govorim o bazi podataka emocije. (Vidi Consilience, Random House, 1998, poseb
no str. 136-140.)
e m o c ije
67
rezultate? Kada bi obrnuto bilo tano, ljudi bi i na druge opasne

objekte u naem sadanjem okruenju, kao to su pitolji i elektrini
utikai, trebalo da reaguju isto kao na zmije i pauke. Ali to Oman
nije naao. Trebalo mu je isto tako dugo da uslovi strah od pitolja i
utinica koliko i od cvea, peuraka i geometrijskih objekata. Pito
lji i utinice nisu postojali dovoljno dugo da bi prirodna selekcija
mogla od njih da napravi univerzalne okidae.32
U svojoj izuzetno prevremenoj knjizi, Izraavanje emocija kod
oveka i ivotinja, arls Darvin opisuje svoj eksperiment sa zmijom
pre vie od sto godina a koji se odlino uklapa u Omanov skoranji
rad. Primakao sam lice debelom staklenom tanjiru ispred zmije
siktavke (puff-adder), u zoolokom vrtu, vrsto reen da ne ustuknem ukoliko zmija pokua napad; meutim, im je zmija zadala
udarac, moja reenost je nestala i ja sam, zapanjujue hitro, odsko
io jard ili dva unazad. Moja volja i razum bili su nemoni pored
zamiljaja opasnosti koja nije ni bila doivljena.33 Darvinovo isku
stvo pokazuje nam da racionalna misao ne moe da sprei odgovor
prestraenou na uroenu temu za strah, na ta emo se vratiti
uskoro.
Nije izvesno da li bilo koja takva emocionalna tema dejstvuje
kao aktivan okida i pre iskustva koje ih povezuje s nekim emocio
nalnim ishodom. Setite se da se u Omanovom istraivanju trailo
odreeno iskustvo da bi zmije i pauci postali okidai za strah; oni
nisu bili zastraujui prilikom njihovog prvog izlaganja. Bila je
potrebna, dodue, svega jedna njihova asocijacija s neprijatnim
ishodom pa da postanu okidai za strah, ali je ta jedna, svejedno,
trebala. Moda nije uvek tako, jer Darvin je pisao da se plaio zmija
bez ikakvog prethodnog iskustva s njima. Praktino gledano nema
nikakvog znaaja da li je za uspostavljanje neke emocionalne teme
potrebno odreeno uenje i da li neke teme ne zahtevaju od nas
odreeno iskustvo da bismo bili osteljivi prema njihovoj pojavi. Mi
u oba sluaja imamo korist od iskustva koje je naa vrsta imala na
ovoj planeti, jer dajemo brze odgovore na okidae koji su bili rele
vantni za na opstanak.
68
Pol Ekm an
Uveren sam da je jedna od najistaknutijih osobina emocije to

da dogaaji koji okidaju emocije nisu samo pod uticajem naeg
individualnog iskustva, ve i predakog iskustva.34 Kako Riard
Lazarus lepo kae, emocije odraavaju mudrost prolih doba, i po
temama i po odgovorima emocija. Samoprocenjivai tragaju za
onim to je bilo vano za opstanak ne samo u naim individualnim
ivotima, nego i u ivotima naih lovakosakupljakih predaka.
Ponekad emocionalno reagujemo na stvari koje su nam bile
vane ranije u ivotu, ali koje vie nisu relevantne. Varijacije na sva
ku temu, koje dodaju i obezbeuju konkretnost onoga to je prepo
znato u procesu automatskog procenjivanja, poinju da se ue vrlo
rano u ivotu - neke u ranom, a neke u kasnijem detinjstvu. Sebe
moemo zatei kako neprikladno reagujemo na stvari koje su nas
ranije ljutile, plaile ili su izazivale odvratnost, a koje reakcije sada
smatramo neprimerenim naem odraslom dobu. Vie je verovatrno
da emo praviti greke u naem ranom uenju o emocionalnim oki
daima prosto zato to su nai mehanizmi uenja tada slabije razvi
jeni. No, ono to nauimo rano u ivotu ima veu mo i tee je za
oduavanje, od onog to nauimo kasnije. (Ova pretpostavka je
uobiajena u mnogim oblicima psihoterapije i ima svoje uporite u
nekim istraivanjima.)
Nai autoprocenjivai su snane maine, pretrauju bez pre
stanka, izvan nae svesnosti, motrei na pojavljivanje tema i varija
cija dogaaja koji su bili relevantni za na opstanak. Kompjuterskim
argonom reeno, mehanizmi automatskog procenjivanja pretrau
ju nau okolinu tragajui za svime to podsea na ono to je uskla
diteno u naoj bazi podataka za uzbunjivanje emocija (motion
alert datbase), koju je delom napisala naa biologija, kroz prirodnu
selekciju, a delom nae iskustvo kao jedinke.35
Setite se da zapisi prirodne selekcije ne moraju da budu sami
okidai, nego i pripreme koje u bazi podataka dozvoljavaju brzu
uspostavu nekih okidaa. Mnogi psiholozi su se usredsreivali na
srodnu ali, ipak, drugaiju grupu pitanja, kako automatski procenjivai daju procenu novog dogaaja po tome da li se, kako ja kaem,
e m o c ije
69
ovaj uklapa u stavku koja se ve nalazi u bazi podataka emocionalne

procene. Imam odreene rezerve oko validnosti toga to su zastu
pali, jer su se uglavnom oslanjali na to ta su im rekli ljudi, pri emu
niko nije svestan ta na duh radi u trenutku dok to radi u toku pro
cesa automatskog procenjivanja. To je istraivanje ponudilo dobre
modele kojima se objanjava nain na koji ljudi objanjavaju ta je
to to ih ini emocionalnim. U svakom sluaju, to ta oni predlau
nije neposredno relevantno za teoriju koju ja zastupam u ovom
poglavlju, o tome ta nas ini emocionalnim.
Ova baza podataka je otvorena a ne zatvorena; informacije se
pridodaju bez prestanka.36 U toku ivota susreemo se s novim doga
ajima koje automatsko procenjivanje moe da protumai kao sline
nekoj temi, ili varijaciji, uskladitenoj u bazi podataka. Kada se to
dogodi, dolazi do okidanja emocije. Psiholog Nio Frijda je izneo
vano zapaanje da, kako ih ja nazivam, varijacije nisu samo rezultat
prethodnog neposrednog iskustva, nego da su to esto i nove drai s
kojoma se susreemo a koje izgledaju relevantne za stvari do kojih
nam je stalo, koje je nazivao interesovanja /concerns/.37
Budui da nau svesnu panju ne moramo da usmeravamo na
vrebanje dogaaja koji su postali emocionalni okidai, nae svesne
procese moemo da koristimo za druge stvari. (Kao to u objasniti
kasnije, preokupacija svesti s mogunou da bi emocionalni doga
aji mogli uskoro da uslede, predstavlja znak duevnog poremea
ja.) Poto jednom nauimo da vozimo kola, dalje to radimo auto
matski, slobodni da svoju svesnost usredsredimo na razgovor, na
sluanje radija, na razmiljanje o predstojeim dogaajima, i slino.
Kada skreemo na levo, ne moramo da prekidamo sluanje radija
da bi se prebacili u odgovarajuu traku. Pa ipak, ako iskrsne opa
snost, mi i dalje reagujemo na pravi nain. To je jedna od velikih
stvari u vezi sa emocijama, to da su funkcionalne.
Naalost, ono na ta odgovorimo ne mora uvek da bude primereno naem trenutnom okruenju. Ako posetimo zemlju u kojoj
se vozi drugom stranom puta, naa automatska obrada podataka
moe nam doi glave, jer moemo lako da pogreimo kada uemo
70
Pol Ekm an
u kruni tok ili kada skreemo. Tada ne moemo da razgovaramo,

ili da sluamo radio. Moramo svesno da se uvamo od automatskih
odluka, koje bi inae donosili. Ponekad sebe moemo da zateknemo
kao da emocionalno ivimo u drugoj zemlji, u okruenju druga
ijem od onog na koje su osetljivi nai mehanizmi za automatsko
procenjivanje. Tada nae emocionalne reakcije mogu da budu
neprimerene onome to se deava.
To i ne bi bio toliki problem da se delovanje naih emocional
nih procenjivakih mehanizama ne odvija neverovatno brzo. Da su
sporiji, od njih ne bi bilo koristi, ali bismo mi imali vremena da
postanemo svesni onoga to je uinilo da postanemo emocionalni.
Nae svesne evaluacije dopustile bi nam da prekinemo proces kada
smatramo daje neprikladan ili daje tetan po nas, i pre nego emo
cija zapone. Priroda nam nije podarila mogunost takvog izbora.
D aje tokom istorije vrste nekim sluajem ee bilo korisnije imati
spore, a ne brze, procenjivake mehanizme, onda ne bismo ni imali
ovako brze, izvansvesne, mehanizme automatskog procenjivanja.
Iako se emocije najee okidaju putem automatskih procenjivaa, to nije i jedini nain. Naveemo jo osam drugih puteva koji
ma nastaju emocije. Neki od njih pruaju veu mogunost kontrolisanja da li emo da postanemo emocionalni ili ne.
Emocije ponekad uslede nakon reflektivnogprocenjivanja,
tokom koga svesno razmatramo ono to se dogaa, iako jo ne
budemo sigurni u njegovo znaenje. Kako se situacija dalje odvija,
ili kako nae razumevanje dalje napreduje, neto klikne; uklopi se s
neim u naoj bazi podataka za uzbunjivanje emocija i stvari preuz
mu mehanizmi za automatsko procenjivanje. Reflektivno procenji
vanje se bavi dvosmislenim situacijama, situacijama za koje meha
nizmi za automatsko procenjivanje jo uvek nisu podeeni. Recirr/O,
sretnete nekoga pone da vam pria o svom ivotu, i nije jasno
zato vam to govri i ta eli da kae. Vi mislite o tome ta vam govo
ri, pokuavajui da dokuite ta bi, i da li bi uopte, to moglo za vas
da znai. U jednom trenutku moda shvatite da vam ta osoba ugro
ava radno mesto i tada mehanizam za automatsko procenjivanje
e m o c ije
71
preuzima stvar i ponete da oseate strah, ili ljutitost, ili neku drugu
relevantnu emociju.
Reflektivno procenjivanje ima svoju cenu, a to je vreme. Meha
nizmi za automatsko procenjivanje tede nam te trenuitke, ili minute.
Automatske procene, ne retko, mogu da nas spasu nesree tako to
skreu trenutke ili minute koje zahteva reflektivno procenjivanje.
Dobra strana je to dobijamo priliku da utiemo na ono to se
odigrava kada zapone emocija kao rezultat reflektivne procene* Da
bismo to mogli, potrebno je da dobro poznajemo svoje emocionalne
vrue okidae - posebne varijacije na univerzalne teme, koje su u
naim ivotima najistaknutije za pojedinu emociju. itanje o tema
ma i uobiajenim varijacijama u poglavljima 5. do 9. moe vam
pomoi da otkrijete vae line emocionalne vrue okidae, kao i
okidae kod ljudi u vaoj okolini. Ako znamo svoje vrue okidae,
onda moemo da inimo svestan napor da im ne doputamo da
utiu na nae tumaenje onoga to se odigrava.
Recimo da je okida vae reakcije tuge/patnje i najmanji nagovetaj da e vas napustiti ena, jer je otkrila vau duboko uvanu
tajnu, vaa (nauena) oseanja fundamentalne bezvrednosti. Kada
imate vremena, moete da koristite refleksivno procenjivanje da
biste se zatitili od prosuivanja da ste naputeni. To se ne postie
lako ali vebom moe da se umanji ansa da naglo zapadnete u
tugu/patnju kada zapravo i niste naputeni. Refleksivno procenjiva
nje daje veu ulogu vaoj svesti. Prua vam se prilika da nauite
kako da se svesno titite od pogreno nastrojenog tumaenja onoga
to se deava.
* Posle razgovora s Njegovom svetou, Dalaj Lamom, o tome ta on naziva
destruktivnim em ocijam a i o njegovim pokuajima da ih se oslobodi u budistikoj
praksi, stekao sam utisak d aje to to su on, i ostali, postigli, zapravo zamenjivanje
automatskog procenjivanja reflektivnim. Uz viegodinje vebanje izgleda postaje
mogue, u veini sluajeva, da biramo da li da postanemo emocionalni, ili, dok
smo emocionalni, da postupamo i da govorimo tako da ne povreujemo druge. U
narednim godinama nadam se da sprovedem istraivanje ne bi li vie nauio kako
se to postie i da li postoje drugi naini da se to postigne za krae vreme.
72
Pol E km an
Moemo da postanemo emocionalni i dok se priseamo neke

prole emocionalne scene. Moemo da odluimo da se setimo scene,
izvodei je ponovo u glavi, da bismo razumeli ta se dogodilo, ili zato
se dogodilo, ili kako smo drugaije mogli da postupimo. Ili, seanje
ne mora biti po izboru; moe nepozvano da iskrsne u svesti. Svejedno
kako seanje zapone, po elji ili nepozvano, ono od samog poetka
moe da ukljui ne samo scenu i tekst emocionalnog odigravanja, ve
i emocionalnu reakciju na to odigravanje. Moemo ponovo da odi
gramo emocije koje smo osetili u originalnoj sceni ili sada moemo
da osetimo drugaiju emociju. Na primer, osoba moe da osea
odvratnost prema sebi zato to se plaila u originalnoj sceni, oseajui
sada jedino odvratnost i nita od straha koji je originalno oseala.
Moe se desiti i da se u poetku seamo emocionalnih dogaaja ali da
ponovo ne doivljavamo te, ili neke druge, emocije. Ili, emocije mogu
da ponu u toku odvijanja scene u naoj glavi.
Robert Levenson i ja koristili smo memorijski zadatak da
bismo u laboratoriji proizvodili emocije radi prouavanja izraza i
fiziolokih reakcija koji obeleavaju svaku emociju. Mislili smo da
e ljudima biti teko da ponovno doivljavaju prole emocionalne
scene ukoliko znaju da su snimani i ako imaju ice prikaene po
raznim delovima tela radi merenja njihovog pulsa, disanja, krvnog
pritiska, znojenja i temperature koe. Bilo je upravo suprotno. Vei
na ljudi kao da je jedva ekala priliku da reprodukuju i ponovo doive prolu emocionalnu scenu. im im date priliku, veinu e emo
cija moi da ponove gotovo trenutno.
Traili smo da se sete svoje line verzije nekog dogaaja za koji
je utvreno da su univerzalni za odreenu emociju. Na primer, za
prizivanje tuge traili smo od ljudi da se sete vremena u njihovom
ivotu kada je umro neko za koga su bili vezani. Traili smo da vizu-,
alizuju trenutak u kome su osetili najintenzivniju tugu i onda poku
aju da ponovo doive emociju koju su osetili prvi put kada se dogo
dila smrt.
Takorei i pre nego bi se zavrilo davanje ovog kratkog uputstva, dolo bi do promene njihove fiziologije, njihovih subjektivnih
e m o c ije
73
oseanja i, kod nekih ljudi, ak i izraza lica. Ovo ne treba da udi,

jer su svi bili doiveli seanje na neki vaan dogaaj i oseaj neke
emocije. Ono to nije bilo poznato pre naeg istraivanja jeste da
promene koje se deavaju dok se emocije javljaju u seanju stvarno
odgovaraju promenama koje se deavaju i kada su emocije izazvane
na neki drugi nain. Seanja o emocionalnim dogaajima, ona koja
izaberemo da ih prizovemo i koja ne prouzrokuju momentalno
ponovno doivljavanje emocije koju smo prvobitno osetili, pruaju
priliku da nauimo kako da rekonstruiemo ono to nam se deava
u ivotu, tako da steknemo priliku da menjamo ono to nas ini
emocionalnim.
Imaginacija je jo jedan nain na koji moemo da izazovemo
emocionalnu reakciju. Moda uspemo da ohladimo okida ako svo
ju imaginaciju koristimo da zamiljamo scene za koje znamo da nas
ine emocionalnim. Moemo u glavi da izvodimo probe i pokua
vamo na drugaiji nain da tumaimo ono to se deava, tako da se
to ne uklopi s naim uobiajenim vruim okidaima.
Razgovor o prolim emocionalnim iskustvima takoe moe da
okida emocije. Osobi prema kojoj smo imali neku emocionalnu reak
ciju mogli bismo da kaemo kako se oseamo i ta mislimo zbog ega
se tako oseamo, ili to moemo da kaemo prijatelju ili psihoterape
utu. Ponekad e prost in razgovora o emocionalnoj epizodi izazvati
ponovno doivljavanje emocije, ba kao to se deavalo u naim
eksperimentima kada smo od ljudi zatraili da to urade.38
Ponovno doivljavanje oseanja koja smo imali u proloj emo
cionalnoj epizodi moe da koristi. Moe da nam omogui da promenimo ishod neke stvari; moe da se izrodi u dobijanje podrke ili
razumevanja od osobe s kojom razgovaramo. Naravno, ponovno
doivljavanje emocija ponekad izaziva tekoe. Moda pomislite da
bi sa svojim branim drugom mogli hladne glave da porazgovarate
o nesporazumu od pre par dana i onda ponovo pobesnite. moda i
vie nego prvobitno. To moe da se dogodi ak i ako se nadate da
nee; jer u veini sluaja mi ne odluujemo kada emo da postane
mo emocionalni. A, ako postanemo emocionalni, nae lice e to
74
Po l E k m a n
verovatno odati drugima tako da na brani drug moe da se razljuti

zato to smo se mi ponovo razljutili.
Pretpostavimo da razgovarate s prijateljem kako ste se teko
oseali kada vam je veterinar saoptio da va voljeni pas nee preiveti. Prianje te prie uzrokuje da ponovo doivite i da prikaete
tugu, a i prijatelj, dok vas slua, takoe poinje da izgleda veoma
tuan. To je est sluaj i pored toga to ni pas ni gubitak nemaju veze
s vaim prijateljem. Svi moemo da oseamo emocije koje drugi
oseaju, to jest, da emocije oseamo putem uivljavanja. To je esti
nain na koji mogu da zaponu emocije - prisustvovanje emocio
nalnoj reakciji nekoga drugog.
Ne mora to uvek i da se dogodi; nee se dogoditi ukoliko ne
marimo za tu osobu, ako se na neki nain ne poistoveujemo s
njom. A ponekad prisustvujemo neijim emocijama i oseamo pot
puno razliitu emociju. Na primer, moemo da osetimo prezir pre
ma onima koji se razljute ili uplae, ili moemo da se uplaimo pred
besom koji pokazuju.
Nesrea ne mora da se deava nekome ko nam je prijatelj, da
bi se pokrenula naa empatina emocionalna reakcija. Moe da se
radi o potpunom strancu, i taj stranac ak ne mora da bude prisu
tan. Tu osobu moemo da vidimo na televiziji ili na filmu, ili da
itamo o njoj u novinama ili u knjizi. Iako nema sumnje da moemo
postati emocionalni dok itamo o strancu, zapanjuje da neto to se
tek nedavno pojavilo u istoriji nae vrste - pisani jezik - moe da
proizvodi emocije. Ja zamiljam da se pisani jezik u naoj glavi pre
tvara u oseaje, slike, zvuke, mirise, ak i ukuse, i kada se to ve
dogodi onda mehanizam za automatsko procenjivanje te slike tre
tira kao svaki drugi dogaaj koji slui za pobuivanje emocija. Kada
bismo mogli da blokiramo produkciju tih slika, verujem da sarji
jezik ne bi mogao da izaziva emocije.
Drugi ljudi mogu da nam kau od ega da se plaimo, zbog
ega da se ljutimo, u emu da uivamo, i slino. Ovaj simboliki put
obino e u naem ranom uzrastu ukljuivati i negovatelja, a njegov
e uticaj biti pojaan ako je emocija za koju smo primili instrukcije
e m o c ije
75
s velikim nabojem. Takoe moemo da posmatramo ta ini emo

cionalnim ljude koji su znaajni u naim ivotima i da nesvesno
prihvatamo njihove varijacije emocija kao vlastite. Dete ija se maj
ka boji guve, moe takoe da razvije tu vrstu straha.
Veina autora koji su pisali o emocijama, osvrnuli su se na kre
nje normi, na emocije koje oseamo kada mi, ili neko drugi, prekri
neku vanu drutvenu normu.39 Moemo da budemo ljuti, zgaeni,
prezrivi, postieni, krivi, iznenaeni, moda i zabavljeni i zadovoljni.
Zavisi ko je prekrio normu i koju normu. Norme, naravno, nisu uni
verzalne; ne moraju da vae za celu nacionalnu grupu, ili kulturu.
Uzmite, na primer, razliku izmeu mlae i starije generacije danas u
Americi, u vezi sa pristojnou i znaajem oralnog seksa. Norme
ponaanja uimo rano u detinjstvu, ali i tokom celog ivota.
Evo i poslednjeg naina na koji zapoinju emocije - nov, neo
ekivan nain. Otkrio sam ga kada smo moj kolega Voli Fresen i ja
razvijali tehniku merenja pokreta lica. Da bismo nauili kako miii
lica menjaju izgled lica, snimali smo same sebe dok smo sistematski
izvodili razne kombinacije pokreta lica. Poeli smo sa pokretanjem
jednog miia i navebali do istovremenog pokretanja est razliitih
miia. To nije uvek ilo lako, ali posle mnogo meseci vebanja nau
ili smo kako to da radimo i uspeli da napravimo i snimimo deset
hiljada razliitih kombinacija pokreta miia lica. Naknadnim gle
danjem video zapisa, nauili smo da za svaki izraz lica prepoznaje
mo koji miii ga stvaraju. (To znanje je postalo osnova za na merni
sistem, za Kodni sistem facijalnih pokreta /KSFP/, o emu sam
govorio u 1. poglavlju.)40
Dok sam pravio odreene izraze lica otkrio sam da bi me pre
plavljivala snana emocionalna oseanja. To nije vailo za sve izraze,
nego samo za one koje sam ve bio prepoznao kao univerzalne za
sva ljudska bia. Kada sam upitao Fresena da li se to i njemu doga
alo, odgovorio je da je i on, takoe, oseao emocije dok je pravio
odreene izraze, i da su esto bile veoma neprijatne.
Nekoliko godina kasnije Bob Levenson je godinu dana proveo
u mojoj laboratoriji. Izgleda da mu se lepo uklapalo da svoje vreme
76
Pol Ekm an
provede pomaui nam da proverimo nau suludu ideju da prosto

pravljenje nekog izraza kod ljudi moe da izazove promene u auto
nomnom nervnom sistemu, jer je svoje univerzitetsko jednogodi
nje odsustvo ionako provodio u San Francisku. Tokom narednih
deset godina izveli smo etiri eksperimenta, ukljuujui i jedan u
nezapadnjakoj kulturi, u Minangkabau na Zapadnoj Sumatri. Dok
su ljudi pratili naa uputstva da pokrenu odreeni mii, njihova
fiziologija se menjala i veina je prijavila da oseaju emociju. Ove
promene opet nisu izazivali bilo koji pokreti lica. To su morali da
budu miini pokreti za koje su naa ranija istraivanja ve bila na
la da su univerzalni izrazi emocija.41
U jednoj drugoj studiji, koja se bavila samo osmesima, Riard
Dejvidson, psiholog koji prouava mozak i emocije, i ja, nali smo
daje pravljenje osmeha stvaralo mnoge promene u mozgu koje ina
e prate prijatnost. Opet se nije radilo o bilo kom osmehu, nego
samo o osmehu za koji sam ranije naao da je znaio istinsku prijat
nost (vidi poglavlje 9).42
U tom istraivanju traili smo od ljudi da prave odreene pokre
te lica, no ja verujem da smo mogli da dobijemo iste rezultate i da su
ljudi proizvodili glasove za svaku emociju. Veini ljudi je mnogo tee
da namerno proizvedu vokalne zvuke emocije nego da prave izraze
na licu. Meutim, nali smo jednu enu koja je to mogla, i ona je zai
sta proizvodila isti rezultat, bilo glasom, bilo licem.
Generisanje emocionalnog iskustva, menjanje vae fiziologije
tako to namerno pravite izgled neke emocije, verovatno nije uobi
ajen nain na koji ljudi doivljavaju emocije. No, moda je bio ei
nego to smo prvobitno mislili. Edgar Alan Po je, na primer, znao
za taj nain. On u detektivskoj prii Ukradeno pismo pie ovako:
Kada elim da otkrijem koliko je neko pametan, glup ili doba?
ili pokvaren ili o emu razmilja u tom trenutku, ja na svom
licu napravim izraz koji to vie lii na njegov izraz, i zatim
ekam da vidim koje e misli i oseanja da mi se jave u srcu,
kao ona koja se uklapaju, ili odgovaraju, tom izrazu.
e m o c ije
77
Opisao sam devet puteva kojima dolazimo do naih emocija,

ili kojima ih ukljuujemo. Najei je onaj to vodi preko autoprocenjivaa, mehanizama za automatsko procenjivanje. Drugi put
polazi od reflektivnog procenjivanja koje zatim kljocne autoprocenjivae. Seanje na prolo emocionalno iskustvo je trei put, a ima
ginacija etvrti. Peti je prianje o prolom emocionalnom dogaaju
a esti je empatija. Sedmi put vodi preko drugih ljudi koji nas upu
uju oko ega da budemo emocionalni. Krenje drutvenih normi
je osmi, a deveti je namerno podraavanje izgleda neke emocije
Sledee se poglavlje zasniva na onome to smo nauili o okidanju emocija i razmatra kada i zbog ega je toliko teko da izmenimo
ono to ini da postanemo emocionalni. Ukljuuje predloge o tome
ta moemo da uradimo da postanemo svesniji trenutka zapoinja
nja emocija kroz automatsko procenjivanje, jer to je trenutak u
kome najee zapadamo u nevolje i posle se kajemo zbog svog
ponaanja.
3-
Menjanje onoga
zbog ega postajemo
emocionalni
Hodanje ivicom provalije moe da bude zastraujue uprkos
znanju da e jasno vidljiva ograda spreiti bilo iji pad. Od malog je
znaaja to je staza suva a ograda jaka; srce ipak bre kuca a dlanovi
poinju da se znoje. Znanje da nemamo zbog ega da se plaimo ne
brie strah. Iako veina ljudi moe da kontrolie svoje postupke, da
bi ostali na stazi moda e moi da ukradu tek jedan kratak pogled
na prelep vidik. Opasnost se osea i kada objektivno ne postoji.43
Hodanje ivicom provalije pokazuje da nae znanje ne moe
uvek da nadvlada procene autoprocenjivaa koje proizvode emoci
onalne odgovore. Poto ve doe do okidanja naih emocionalnih
odgovora, mi moemo svesno da razumemo da ne bi trebalo da
budemo emocionalni, ali emocija moe nastaviti da traje. Smatram
da se to obino deava kada je okida neka evolutivna emocionalna
tema ili je u pitanju naueni okida koji je veoma slian temi. to je
veza izmeu nauenog okidaa i teme udaljenija, to je naem svesnom znanju lake da prekida emocionalno iskustvo. Drugim reci
ma, ukoliko su nae bojazni samo u dalekoj vezi s temom, onda
bismo moda mogli da ih nadvladavamo kada to elimo.
Postoji jo jedan, ozbiljniji, nain na koji emocije nadvladavaju
ono to znamo. Emocije mogu da nam uskrate pristup neemu to
80
Po l E k m a n
znamo, informacijama koje bi nam stajale na dohvat ruke da nismo

emocionalni. Kada smo zahvaeni neodgovarajuom emocijom,
ono to se deava tumaimo na nain koji se uklapa u to kako se
oseamo a ignoriemo ono nae znanje koje se ne uklapa.
Emocije menjaju nae vienje sveta i nae tumaenje postupa
ka drugih ljudi. Mi ne teimo da osporimo razlog oseanju odree
ne emocije; naprotiv, teimo da ga potvrdimo. Procenjujemo ono
to se deava na nain koji je konzistentan s emocijom koju osea
mo, opravdavajui tako odravanje emocije. U mnogim situacijama
to pomae usredsreivanju panje i rukovodi naim odlukama kako
da odgovorimo na tekue probleme i kako da razumemo ta je
ugroeno. Ali moe i da stvori tekoe, jer kada smo zahvaeni emo
cijom, mi odbacujemo ili ignoriemo ve posedovano znanje koje
bi moglo da porekne emociju koju oseamo, ba kao to ignoriemo
ili odbacujemo nove informacije koje primamo iz okruenja, koje
ne odgovaraju naoj emociji. Drugim recima, isti mehanizam koji
rukovodi i usredsreuje nau panju moe i da izokrene nau spo
sobnost da prihvatamo kako nove informacije tako i znanje koje je
ve uskladiteno u m ozgu/
Recimo da je neko besan zato to mu je naneta javna uvreda.
U toku njegovog/njenog besa nee biti lako razmotriti da li je ono
to je reeno stvarno izreeno s uvredljivom namerom. Prethodno
znanje o toj osobi i o prirodi uvreda bie samo delimino pristupa
no; seaemo se samo dela znanja koji podupire bes, ali ne i dela koji
bi mu protivreio. Ukoliko bi se vinovnik uvrede izvinio ili dao
objanjenje, furiozna osoba ne bi mogla odmah da uklopi tu infor
maciju (injenicu izvinjenja) u svoje ponaanje.
Odreeno vreme smo u refraktornom stanju i dok ono traje
nae miljenje ne moe da ugradi informaciju koja se ne uklapa ili
ne odrava i ne opravdava emociju koju oseamo. Ovo refraktorno
* Ovo to govorim ima velike slinosti s objanjenjem psihologa Derija Fodora, o
tome kako informacija moe da se zaauri, pod ime je mislio da informacija koja
nije mogla da se uklopi u nain tumaenja sveta, a koju je osoba uskladuitila i koju
zna, moe da postane nepristupana na odreeno vreme.
e m o c ije
81
stanje donosi vie koristi nego tete ukoliko traje kratko, sekundu
do dve. U tom kratkom prozoru ono usredsreuje nau panju na
prisutan problem, koristei najrelevantnije znanje koje rukovodi
naim poetnim postupcima kao i pripremama za daljne akcije. Te
koe i neodgovarajue emocionalno ponaanje mogu da se pojave
ako refraktorni period potraje znatno due, vie minuta ili, ak, sati.
Predugaak refraktorni period stvara nastrojenost u vienju sveta i
nas samih.44
U za malo izbegnutoj nesrei, ne ostajemo i dalje u strahu
poto izbegnemo sudar. Veoma brzo shvatamo daje opasnost prola
i ekamo da nam se disanje i puls vrate na normalu, za ta je potreb
no izmeu 5 i 15 sekundi. Ali ta bi bilo da je strah u vezi sa neim
to ne moe tako trenutno ili dramatino da se ospori. Recimo da
se neko plai da je bol koji osea u krstima simptom raka jetre. U
toku refraktornog perioda on e odbacivati informacije koje to
osporavaju, zaboravljajui da je jue pomagao prijatelju da prenose
nametaj i da ga zato sada bole lea.
Naveemo jednu uobiajenu porodinu situaciju: Izjutra, pre
nego oboje odu na posao, Dim svojoj eni, Helen, kae da mu je
ao, ali daje neto iskrslo tako da nee moi da pokupi njihovu erku posle kole. To e, kae on, morati da uradi Helen. Helen se
iznervira i odgovara malo nabusito i s ljutitim izrazom lica, Zato
mi nisi rekao ranije? Imam zakazano kod efa u to vreme! Helen
nije svesno razmiljala o svom odgovoru; ona nije izabrala da se
iznervira. To se dogodilo jer su autoprocenjivai, ne pitajui je,
poruku njenog mua protumaili kao ometanje njenih ciljeva ( to
je esta tema lutnje).
Osetivi, po glasu i izrazu lica, da je iznervirana, Dim ospora
va njeno pravo da bude ljuta. On se sada ljuti na Helen, jer ljutnja
esto izaziva drugu ljutnju. Zato se ljuti oko toga? Nisam mogao
ranije da ti kaem jer me je ef nazvao pre par minuta i rekao da
imamo hitan sastanak sekcije, na kome moram da prisustvujem.
Helen sada zna da Dim nije bio bezobziran i da nema razloga da se
ljuti zbog neizbene i nenamerne frustracije, ali ukoliko se jo uvek
82
Po l E km a n
nalazi u refraktivnom periodu, ipak e uslediti borba. Njena iznerviranost trai da se opravda. Helen moe pasti u iskuenje da njena
re bude poslednja, to mi to odmah nisi rekao!, ali bi mogla i da
se obuzda da ne postupi ljutito.
Ukoliko Helen moe da prihvati novu informaciju koju daje
Dim, onda e ta informacija da izmeni njeno opaanje o tome zato
je on uinio to to je uinio. Ona tada moe da odbaci svoje tuma
enje da je on bio bezobziran, a njena e iznerviranost da nestane.
Meutim, postoje brojni razlozi zato refraktorni period moe da
bude dug i da ini da se Helen dri svoje ljutnje i ne poputa ni za
pedalj i nakon to Dim saopti informaciju koja bi trebalo da isklju
i ljutnju. Helen je moda neispavana. Moda ne moe da se nosi s
velikim pritiskom na poslu i sada svoje frustracije iskaljuje na Dimu. Moda se njih dvoje ve mesecima svaaju oko neke ozbiljne
stvari, na primer, da li da imaju drugo dete, tako da su se u Helen
nakupila oseanja ljutnje zbog Dimovog sebinog stava. Helen je
moda ona vrsta linosti kod koje ljutnja ima dominantnu ulogu.
(O svom istraivanju o ljudima koji imaju neprijateljsku crtu lino
sti govorim u 6. poglavlju.) Ili, moda Helen u tu situaciju importuje
scnario iz nekog drugog dela njenog ivota, scnario koji ima visok
emocionalni naboj, koji ona uvek iznova izvodi.
Scnario ima svoj raspored uloga, osobu koja importuje sc
nario i ostale kljune likove, plus zaplet koji se dogodio u prolosti.
Importovanje emocionalnih scenaria iz svoje prolosti u trenutnu
situaciju, u koju se ne uklapaju, nije opta pojava. Po konvencional
nom shvatanju psihoanalitikih teorija linosti, scenariji se importuju kada ljudi imaju nerazreena oseanja, oseanja koja nikada
nisu bila potpuno i zadovoljavajue izraena ili, ukoliko su i bila
izraena, nisu dovela do eljenog ishoda. Scenariji iskrivljuju tre
nutnu realnost, izazivajui neodgovarajue emocionalne reakcije i
produen refraktorni period.
Recimo da je Helen bila mlae dete i da je njen brat Bil bio
siledija koji je uvek dominirao nad njom. Ako je to iskustvo na
Helen ostavilo oiljke, ako su njeni roditelji bili na Bilovoj strani i
e m o c ije
83
govorili joj da ne preuveliava stvari, ona bi scnario dominiraju

nadamnom mogla esto da importuje u situacije koje bi pokazivale
i najmanju slinost. Jedna od Heleninih najvanijih briga je da ne
bude pod dominacijom i to ini da osea dominaciju ak i tamo gde
je nema. Helen ne eli da importuje taj scnario. Ona je pametna
ena i nauila je preko povratne sprege od onih s kojima je bliska,
da je sklona upravo takvoj vrsti pogrenog tumaenja i preterenog
reagovanja. Ali u toku refraktornog perioda ona moe malo toga
da uini. Ona ak nije niti svesna da li je u refraktornom periodu.
Tek naknadno, posle refleksije, Helen shvata da je postupila neprimereno i ali zbog svog ponaanja. Volela bi da okida on poku
ava da dominira nadamnom izbaci iz svoje baze podataka za
uzbunjivanje emocija. ivot bi joj bio bolji kada bi taj okida mogla
da skrene s koloseka; ne bi vie bila sklona dugim periodima ljutnje
i ne bi vie izokretala motive drugih ljudi da bi odgovarali njenim
emocijama.
Mnogi bi ljudi voleli da imaju upravo tu vrstu kontrole u toku
neke njihove emocionalne reakcije. Jedan od razloga zato se ljudi
obraaju psihijatrima za pomo je taj da vie ne ele da postaju
emocionalni zbog nekih stvari. Ali niko ne eli potpuno i nepovrat
no da iskljui sve emocije. ivot bi postao siv, suvoparan, nezani
mljiv i, verovatno, manje bezbedan, kada bismo imali mo da to
ipak uradimo.
Nije strah ono to nas titi; nai ivoti se spaavaju zato to na
pretnje povreivanjem moemo da odgovorimo zaklanjanjem bez
razmiljanja. Reakcije gaenja ine nas opreznim pre uputanja u
aktivnosti koje bi u doslovnom, ili prenosnom, smislu mogle da
budu toksine. Tuga i oaj zbog gubitka mogu doneti pomo od
drugih. ak i ljutnja - emocija koju bi veina ljudi elela da iskljui
- donosi odreenu korist. Ona upozorava druge, a i nas, da nam
neto smeta. To upozorenje moe uroditi pramenom, mada moe
da dovoede i do protivljutnje. Ljutnja nas motivie da pokuamo da
menjamo svet, da ostvarimo drutvenu pravdu, da se borimo za
ljudska prava.
84
Po l E k m a n
Da li bismo zaista hteli da eliminiemo te motivacije? Bez

uzbuenja, ulne prijatnosti, ponosa na nae uspehe i na uspehe
naih potomaka, bez zabavljenosti mnogim udnovatim i neoeki
vanim stvarima koje se dogaaju u ivotu, da li bi ivot bio vredan
ivljenja? Emocija nije kao slepo crevo, suvian ostatak aparata koji
treba izvaditi. Emocije su sr naeg ivota. One ine da ivot bude
pogodan za ivot.
Umesto potpunog iskljuenja emocija, veina bi elela mo da
selektivno iskljuuju emocionalne reakcije na odreene okidae.
Voleli bismo da imamo dirku za brisanje pa da izbriemo odreeni
okida, ili skup okidaa, scnario ili brigu, uskladitene u naoj bazi
podataka za emocionalno uzbunjivanje. Naalost, ne postoji defini
tivan, vrst dokaz da je to mogue.
Jedan od najistaknutijih istraivaa mozga i emocija, psiholog
Dozef Le Du /Le D oux/, nedavno je napisao: Uenje uslovljenog
straha je izuzetno ilavo i, zapravo, moe da predstavlja oblik neizbri
sivog uenja.45... Neizbrisivost nauenog straha ima i dobru i lou
stranu. Oigledno da je veoma korisno za na mozak da moe da
zadri zapise onih drai i situacija koje su u prolosti bile povezane s
opasnou. Ali ta potentna seanja, koja se tipino formiraju u trau
matinim okolnostima, mogu da pronau svoj put do svakodnevnog
ivota, nameui se u situacijama u kojima nisu od koristi. ,..46
Sreom, imao sam priliku da o tome razgovaram sa Le Duom
dok sam pisao ovo poglavlje, da ga malo pritisnem da tano kae ta
je o tome mislio i koliko je bio siguran u to. Prvo, morao sam da
budem naisto da li Le Du misli samo na nauene okidae, koje sam
ja nazvao varijacijama. Za teme, koje su proizvod nae evolucije, i
Le Du i ja, obojica verujemo da su neizbrisive, kao to se pokazalo
da pacovi, koji su bili roeni u laboratoriji i nikada nisu imali nika
kvo iskustvo sa makom, ipak pokazuju strah kada je vide prvi put.
To je jedna uroena tema, okida straha za koji ne treba uenje.
Mo teme da okida neku emociju, moe da se oslabi, ali nije mogue
da se potpuno ukloni. No, da li moemo da se oduimo od varijaci
ja, od okidaa koje stiemo u toku ivota?
Ra z o t k r i v e n e
e m o c ije
85
Bez uputanja u tehnike pojedinosti Le Duovog istraivanja

mozga, ipak treba znati da se prilikom uspostave nekog emocional
nog okidaa, kada nauimo da se plaimo od neega, uspostavljaju
nove veze izmeu grupa elija u naem mozgu, formirajui neto
to Le Du naziva sklop elija /cell assembly47 Oni sklopovi elija,
koji sadre seanje na taj naueni okida, izgleda da predstavljaju
trajne fizioloke zapise onoga to smo nauili. Oni sainjavaju ono
to sam nazvao bazom podataka za emocionalno uzbunjivanje.
Meutim, mi moemo da nauimo da prekidamo vezu izmeu tih
sklopova elija i naeg emocionalnog ponaanja. Okida i dalje akti
vira uspostavljeni sklop elija, ali veza izmeu tog sklopa elija i
naeg emocionalnog ponaanja moe da bude u prekidu, bar za
neko vreme. Plaimo se, ali se ne ponaamo kao da se plaimo.
Moemo da nauimo i da prekidamo vezu izmeu okidaa i tih
sklopova elija tako da ni ne dolazi do okidanja emocije, ali sklop
elija ostaje, baza podataka se ne brie i ostaje u nama kao mogu
nost ponovnog povezivanja sa okidaem i odgovorom. Pod odree
nim uslovima, kada smo izloeni nekom stresu, okida e ponovo
da postane aktivan, povezujui se sa sklopom elija, i emocionalni
odgovor e jo jednom da izbije na povrinu.
Iako je Le Du svoje istraivanje ograniio samo na strah, on ne
vidi kako i zato stvari ne bi bile iste i za ljutinju i patnju. To se
poklapa s mojim linim iskustvom i s onim to sam video kod dru
gih, tako da u za njegove nalaze da pretpostavim da se odnose i na
druge emocije, moda ak i na prijatne emocije.*
* Meutim, ono to nas ini emocionalnim nije uvek rezultat uslovljavanja. Frijda naglaava da neki emocionalni nadraaji imaju malo veze sa doivljavanjem
neprijatnih ili prijatnih posledica koje prate pojedinani nadraaj. Emocije nastaju
iz zakljuivanjem izvedenim posledicama ili uzrocima.... Gubitak posla, trpljenje
kritike, uoavanje znakova zapostavljanja ili omalovaavanja, dobijanje pohvala, i
gledanje krenja normi (radnji koje protivree naim duboko usaenim vrednostima) sve to ima veoma posredne, ili daleke, veze sa aktualnim neprijatnim, ili pri
jatnim, stanjima, koja njima budu nekako signalizovana i koja im tako udahnjuju
emocionalan ivot. Ja na sve njih gledam kao na instance varijacija koje lie na
univerzalne teme, iako za neke od njih postoji tek daleka veza.
86
Pol Ekm an
Na nervni sistem ne omoguava lako menjanje onoga to nas

ini emocionalnim, bilo da se radi o oduavanju od veze izmeu
emocionalnog sklopa elija i odgovora, bilo izmeu okidaa i emo
cionalnog sklopa elija. Baza podataka za emocionalno uzbuivanje
je otvoren sistem ukoliko se neprikidno prikljuuju nove varijacije,
ali to nije sistem koji dozvoljava lako uklanjanje podataka nakon to
su jednom uneti. Na emocionalni sistem graen je tako da okidae
ne izbacuje ve da ih zadrava u okviru mobilizacije naih emocio
nalnih odgovora bez uea miljenja. Mi smo bioloki konstruisani
na nain koji nam ne dozvoljava njihovo lako presecanje.
Vratimo se mome primeru sa za malo izbegnutim sudarom, da
vidimo kako nam Le Duovi nalazi pomau da razumemo ta se doga
a kada pokuavamo da promenimo ono to nas ini emocionalnim.
Svaki voza, kada sedi na mestu suvozaa, doiveo je da stopalom
pritiska nepostojeu pedalu konice ako mu se uini da drugi auto
mobil ide ka njemu. Pritiskanje konice je nauen odgovor na strah
od sudaranja. Nije samo odgovor - pritiskanje konice - ono to je
naueno, i okida je, takoe, nauen. Automobili nisu bili deo okru
enja naih predaka; auto koji juri na nas nije uroena tema ve je
nauena varijacija. Mi je brzo uimo zato to je veoma bliska jednoj
od verovatnih tema straha - neto to nam velikom brzionom ulazi u
vidno polje, to nam se pribliava kao da e da nas udari.
I dok e veina nas, kada sedi na mestu suvozaa, protiv svoje
volje pritiskati nepostojeu pedalu konice kada oseti opasnost,
instruktori vonje naue da to ne ine. Oni mogu da naue kako da
prekinu odgovor, u kom sluaju e i dalje oseati strah, ali nee
davati fiziki odgovor. (Pretpostavljam da bi se na njihovom licu ili
u njihovom glasu ipak pojavio trag straha.) Ili mogu da naue da
prekinu vezu izmeu okidaa - toga da kola jure na njih - i sklopa
elija u mozgu koji je uspostavljen za taj okida straha/ Moda oni
fino podese vezu izmeu okidaa i sklopa elija tako da se strah
* U stanju smo da odredimo ta od to dvoje oni ine, merei njihove fizioloke
parametre u tom trenutku, ali to nema znaaja za nau temu.
e m o c ije
87
pobuuje i zatitni odgovor pritiskanja pedale aktivira samo kada

postoji vrlo velika verovatnoa pojavljivanja opasnosti. No, ukoliko
su slabo spavali, ili jo uvek u sebi mumlaju neku jutronju nedovr
enu svau sa suprunikom, stopalo e jo jednom da poleti, kao i
svima nama, koji nismo instruktori i koji nismo nauili kako da
presecamo okida. Veze izmeu okidaa, elijskih spojeva, i odgo
vora, nisu bile izbrisane, ve samo oslabljene.
Do kraja ovog poglavlja usredsrediu se na slabljenje emocio
nalnih okidaa, bilo da su uspostavljeni direktno uslovljavanjem ili
indirektrno, preko veze sa jednom od emocionalnih tema. U sledeem poglavlju u objasniti kako moemo da oslabimo vezu izmeu
emocionalnog dogaaja i naih emocionalnih odgovora. Ni jedno
ni drugo, nije laka stvar. Dozvolite najednom primeru da objasnim
kako bi to moglo da izgleda.
Recimo da je nekog deaka, nazovimo ga Tim, ismevao otac
ije su se ale, zapravo ruganje na ivici surovosti, odnosile na Timo
ve neuspehe. Vrlo rano, verovatno pre pete godine, scnario mone
osobe koja ga omalovaava ismejavanjem uao je u Timovu bazu
podataka za uzbunjivanje emocija. Kada je porastao, Tim je na
zadirkivanja odgovarao takorei direktnom ljutnjom, ak i kada
zadirkivanje nije bilo zlonamerno. To je veselilo njegovog oca, koji
mu se sada jo podsmevao to nije umeo da podnese alu. I dvade
setak godina kasnije, Tim i dalje reaguje ljutnjom na prvi znak nei
jeg zadirkivanja. Ovo ne znai da Tim uvek i ispolji svoju ljutnju, ali
njemu bi bilo bolje kada ne bi morao da se bori sa svojim impulsom
da uzvrati udarac uvek kada neko napravi alu na njegov raun.
est sasvim razliitih inalca mogu da odreuju koliko e neko
biti uspean u smanjivanju zapetosti, ilavosti i snage emocionalnog
okidaa, i duine refraktornog perioda, perioda u kome smo ograni
eni samo na informacije koje podravaju emociju koju tada oseamo. Prvi inilac je bliskost s evolutivnom temom. to je naueni okida
blii nenauenoj temi, to je tee da se smanji njegova snaga. Drumski
bes predstavlja primer dogaaja koji je veoma slian s temom, a ne sa
nauenom varijacijom. To ilustruje sledea zagonetka. Svakoga dana
88
Po l E k m a n
kada se predsednik mog fakultetskog odseka vozi na posao, nailazi na

mesto gde se dve saobraajne trake spajaju u jednu. Postoji nepisano
pravilo da se vozila ukljuuju naizmenino iz svake trake, ali ponekad
se ljudi proguraju preko reda tano ispred njega. Mog predsednika
obuzme bes, iako to zapravo nije nita vano; razlika je samo u par
sekundi. Na poslu, meutim, kada neko s fakulteta napie kritiku
nekog njegovog plana za odsek, na kome je dugo radio i do koga mu
je veoma stalo, naljuti se vrlo retko. Zato se razljuti zbog nekog
nevanog dogaaja a ne razljuti se zbog neeg vanog?
To je zato to postupci vozaa lie na, verovatno, univerzalnu,
evolutivnu temu ljutnje zbog omalovaavanja, ne recima ve nei
jim fizikim radnjama koje ometaju ostvarivanje cilja. Postupci
neljubaznog vozaa mnogo su blii ovoj temi nego kolege koji napi
e kritiku. (Onima koji se ude zato je bes na drumu danas uzeo
tolikog maha, moram rei da ne mislim da je to neto novo, ali da je
ranije bilo rede jer je saobraaj bio manji.Takoe, mediji tome jo
nisu bili nadenuli ime, tako da pojava nije privlaila panju.)
Primenjujui ove ideje u Timovom sluaju, moemo oekivati
da bi Timu bilo lake da oslabi onaj okida koji ima veu distancu
prema univerzalnoj temi. Zadirkivanje i poniavanje putem oevih
rei vie je udaljeno od teme nego da se njegov otac alio tako to
bi mu fiziki zavrtao ruku i onemoguavao kretanje. Kao odrastao,
Tim bi imao bolje izglede da uspeno oslabi okida ukoliko bi nje
govo prvobitno iskustvo ukljuivalo zadirkivanje i poniavanje
pomou rei a ne pomou fizikog sputavanja.
Drugo to treba uzeti u obzir jeste stepen slinosti originalne
situacije, u kojoj je okida prvo nauen, i tekuih instanci okidakih
dogaaja. Timov otac je bio taj ko mu se, onako nemilosrdno, izru
givao - snaan, dominantan mukarac. Ruganje ene, vrnjaka ili
podreenog, nije toliko blizu kao ruganje mukarca koji kod Tima
uiva odreen autoritet, pa bi Timu bilo lake da oslabi okida da
mu se rugao neko drugi, ko nije autoritetna figura.
Trei inilac je koliko rano je u ivotu neke osobe bio nauen
okida. Verovatno da e slabljenje okidaa biti utoliko tee ukoliko
e m o c ije
89
je bio nauen ranije u ivotu. To je delom i zato to je sposobnost

kontrolisanja emocionalnih reakcija na bilo koji emocionalni oki
da u ranoj fazi ivota nedovoljno razvijena. Dakle, sa okidaima
koji su naueni u ranom ivotu bie povezane jae emocionalne
reakcije nego sa takvim istim okidaima koji su naueni u odraslom
dobu. Delom je to i zbog postojanja mogunosti (na koju ukazuju
neki razvojni psiholozi, kao i svi psihoanalitiari, i za ta istraivanja
o mozgu i emocijama pruaju sve vie dokaza48) d aje rano detinjstvo kritino u formiranju linosti i emocionalnog ivota. Ono to
je tada naueno jae je i otpornije je na promene. Okidai koji budu
naueni u tako kritinom periodu mogu da proizvode dui refrak
torni period.
etvrti kljuni inilac je poetni emocionalni naboj. to su jae
emocije koje budu doivljene kada se okida prvi put ui, to e biti
tee da se oslabi njihov uticaj. Da je ova epizoda zadirkivanja bila
blaga, ili umerena, umesto to je bila jaka, da su oseanja ponienosti, bezvrednosti i ozlojeenosti zbog gubitka moi, bila blaga a ne
snana, bilo bi lake da se okida ohladi.
Zgusnutost iskustva je peti inilac koji doprinosi snazi i neponitivosti okidaa. Zgusnutost se odnosi na ponavljanje epizoda s
visokim emocionalnim nabojem, koje se deavaju u kratkom vre
menu i pred kojima je osoba bespomona. Tako, ukoliko je postojao
period u kome je Tim bio izloen nemilosrdnom, intenzivnom i
estom izrugivanju, to bi bio okida koga je veoma teko ublaiti.
Kada postoji veoma snaan i veoma zgusnut emocionalni naboj,
oekujem da e refraktorni period prilikom kasnijih rekacija na taj
okida biti dugaak i da e ljudima u prvih par sekundi biti teko da
shvate da reaguju na neodgovarajui nain. Ako je poetni emocio
nalni naboj veoma jak, i samo to moe da bude dovoljno da produi
refraktorni period za taj okida, ak i ako ovaj nije bio zgusnut i nije
se puno puta ponavljao.
esti inilac je afektivni stil.49 Svi se mi razlikujemo po brzini i
jaini svojih emocionalnih odgovora, i po tome koliko nam treba
vremena da se oporavimo od emocionalne epizode. Poslednjih
90
Pol Ekm an
deset godina moje istraivanje je bilo usredsreeno na ta pitanja. (U

zakljuku se opisuju jo etiri aspekta afektivnog stila, pored brzine,
snage i trajanja.) Pojedinci koji imaju uopte bre i jae emocional
ne odgovore imae vie muke oko hlaenja vrelog okidaa.
Pogledajmo sada kako bi Tim mogao da oslabi okida izrugiva
nja. Prvi korak je da prepozna ta je to zbog ega se toliko naljuti. On
moda ne zna da izloenost izrugivanju od strane dominantne osobe
predstavlja veoma vru okida ljutnje. Automatsko procenjivanje deluje u milisekundama, pre svesnosti, pre nego bi on i mogao da postane
svestan ta ga to toliko ljuti. On moda i zna da se radi o izrugivanju,
ali ne zna da to mora biti od strane nekoga ko nad njim ima mo. Moe
da ne shvata da to ima bilo kakve veze s iskustvom iz detinjstva kada
mu se nemilosrdno izrugivao otac. Tim moe da bude veoma defanzivan, nespreman da prihvati da je on neko ko postaje ljutit, ili nespre
man da se suoi s injenicom daje njegov otac bio surov. Prvi korak je
da postane svestan oseanja ljutnje, da prepozna oseaje u svom telu
(predloi kako to moe da se postigne dati su u 6. poglavlju, u delu o
ljutnji), i da razume dejstvo koje on ima na druge ljude.
Pretpostavimo da Tim pone da priznaje da se povremeno ljuti
bez osnova, ali da ne razumeva kada i zbog ega se to deava. Timov
sledei korak je da pone da vodi dnevnik o svojim epizodama ljut
nje. Treba da belei one prilike kada je prepoznao da je postao ljut,
ili kada mu to kau drugi. U dnevnik treba da unosi to vie infor
macija o tome ta se deavalo u trenucima pre nego je postao ljut.
Neki prijatelj, ili psihoterapeut, mogao bi pomoi Timu da na osno
vu sluanja o tim epizodama shvati daje njegov vrui okida zadir
kivanje koje je protumaeno kao poniavanje. Uz malo sree, dok
razmilja o tome, moe i da postane svestan importovanog scenari
ja, onih runih scena sa ocem. Nisam siguran da li je to neophodno
da zna da bi mogao da oslabi taj scnario. Moda bi Timu bilo
dovoljno da shvati da prejako reaguje na zadirkivanje, da u zadirkivanju uvek vidi nameru poniavanja.
Moe da izgleda da bi najjednostavnije reenje za Tima sada
bilo da prosto izbegava svaku situaciju u kojoj preti zadirkivanje. To
e m o c ije
91
pretpostavlja da bi uspevao da izbegne pojavljivanje na poslovnim

veerama na kojima bi ga ekalo sledovanje egaenja, i da bi uvek
mogao da predvidi i druge sitacije u kojima bi bio predmet zadevanja. Bolje bi mu bilo da pokua s hlaenjem okidaa.
Tim treba da razmotri koliko esto opaa zadirkivanje u situa
cijama kada ono ili stvarno ne postoji ili je bezazleno. Mora da naui
kako da radi reviziju procene motiva zadirkivanja. Ako je redovno,
takvo paljivo voenje rauna moe da bude od koristi.50 On to
moe da ini tako to e o svakoj epizodi zadirkivanja naknadno da
razmisli, paljivo razmatrajui alternativna objanjenja razloga za
zadirkivanje, u kojima se ne pojavljuje tema poniavanja. Vreme
nom, moe da se naui da preinaenje procene ini to ranije, dok
se jo uvek nalazi u toj situaciji. Moe da naui i da oseti kada posto
ji mogunost da e biti izvrgnut zadirkivanju i moe da uloi napor
da to ne tumai kao vreanje ili kao pokuaj poniavanja. Tempera
tura zadirkivanja, kao okidaa, vremenom moe da se snizi. Ako bi
uvideo da zadirkivanje predstavlja okida i daje namera poniava
nja ona koja okida okida, Tim bi u najmanju ruku bio u boljem
poloaju da kontrolie svoju ljutnju kada ve bude ljut.51 (O kontrolisanju emocionalnih odgovora vidi u 4. poglavlju.)
Ukoliko to to predlaem ne deluje, ukoliko neki okida emo
cije nastavi iznova da izaziva emocionalne odgovore koji se teko
kontroliu, trebalo bi da razmotrimo neke druge pristupe. Jedna
mogunost je psihoterapija, iako je ona, po mome miljenju, ogra
niena na to da oveka osvesti o tome ta je okida i koji scnario je
importovan, tako daje esto beskorisna za slabljenje okidaa. Dola
ze u obzir i terapija ponaanja i vebe meditacije.52
Na primer, da Tim jeste identifikovao okida, i da jeste proveo
neko vreme analizujui one situacije u kojima esto pogreno opaa
zadirkivanje i gde ga nema, i da je vebao reviziju procena situacija
tako da zadirkivanje moe da primi kao alu a ne kao vreanje i
ponienje. Recimo jo da mu je to bilo olakano zato to je u njego
vom ivotu do tada dolo do svega nekoliko epizoda zadirkivanja
rasporeenih u periodu od vie meseci, i da ni jedna nije trajala
92
Pol Ekm an
previe dugo - nizak naboj i niska zgusnutost. I recimo jo da Tim

ne nosi crtu veoma brze i veoma snane ljutnje. Tada bi Tim samo
retko morao da se savlada da se ne razbesni ako ga neko zadirkuje.
Ali nije iskljueno da se to ipak dogodi, najverovatrnije, kada Tim,
iz nekog drugog razloga, bude u razdraljivom raspoloenju.
Ovo je dobra prilika da se napravi razlika izmeu emocija i
raspoloenja. Svi ih imamo, i jedne i druge ali, iako oboje ukljuuju
oseanja, meu njima postoje razlike. Najoiglednija razlika je da
emocije traju mnogo krae nego raspoloenja. Raspoloenja mogu
da traju po celi dan, nekad i dva, dok emocije dou i prou za par
minuta ili, ak, sekundi. Raspoloenje podsea na slabo ali nepre
kidno emocionalno stanje. Ako je u pitanju razdraljivost, onda je
to kao da ste sve vreme blago iznervirani, svakog asa spremni da se
razljutite. Ako je potitenost, onda kao da ste pomalo tuni, spremni
da se mnogo raalostite. Oholost ukljuuje emocije gaenja i prezi
ranja, euforino ili sjajno /high/ raspoloenje ukljuuje uzbuenost
i prijatnost, bojaljivost ukljuuje strah.
Raspoloenje aktivira odreene emocije. Kada smo razdralji
vi, traimo priliku da se razljutimo; tumaimo svet na nain koji
nam doputa ili, ak, zahteva od nas da se razljutimo. Postajemo
ljuti zbog stvari koje nas obino ne ljute, a ako se ve razljutimo
onda je ljutnja obino jaa i dugotrajnija nego kada nismo u razdra
ljivom raspoloenju. Raspoloenja nemaju svoj signal ni na licu ni
u glasu. Umesto toga, moemo da kaemo da se neko nalazi u odre
enom raspoloenju zato to vidimo znake emocije koja zasiuje to
raspoloenje. Raspoloenja smanjuju nau fleksibilnost tako to
umanjuju nau osetljivost za iznijansiranosti u naoj okolini, uno
sei odreenu nastrojenost u naa tumaenja i reagovanja. Isto to
ine i emocije, ali samo na kratko, ukoliko nije produen refraktorni
period; dok raspoloenja traju satima.
Drugo po emu se raspoloenja razlikuju od emocija jeste da
kada emocija jednom zapone, i kada toga postanemo svesni, tada
obino moemo da ukaemo na dogaaj koji je bio uzrok emocije.
Retko pak znamo zato smo u nekom raspoloenju. Izgleda kao da
e m o c ije
93
nam se to prosto dogodi. Moemo jednog jutra da se probudimo u

odreenom raspoloenju, ili da usred dana primetimo da smo se
rastuili bez vidljivog razloga. Iako mora biti da postoje autonomne,
neurohemijske promene koje pokrenu i odravaju raspoloenja, ja
verujem da do raspoloenja mogu da dovedu i visoko zgusnuta
/uestala/ emocionalna iskustva. Uestala ljutnja moe da dovede
do razdraljivog raspoloenja, kao to i uestala radost moe da
dovede do sjajnog ili euforiniog raspoloenja. Tada, naravno, dobro
znamo zato smo u nekom raspoloenju.
Ranije sam ve govorio da su emocije neophodne u naem
ivotu, i da ne bismo eleli da ih se liimo. to se tie raspoloenja,
znatno manje sam uveren da su nam od bilo kakve koristi.53 Moda
su raspoloenja uzgredna posledica naih emocijskih struktura, do
kojih se nije dolo evolutivnim odabirom zbog njihove adaptivnosti.54 Raspoloenja nam suavaju izbor, iskrivljuju nae miljenje i
oteavaju nam da kontroliemo ono to radimo, i sve to bez ikakvog
razloga koji bi za nas imao neki smisao. Neko e rei da raspoloe
nja, kada do njih dovedu uestala /zgusnuta/ emocionalna iskustva,
slue tome da nas dre pripremne za jo slinih emocija. Neka je i
tako, ali mislim da je to mala korist u poreenju s nevoljama koje
stvaraju raspoloenja. Rado bih se odrekao euforinih raspoloenja
ako je to cena za osloboenje od razdraljivosti i snudenosti. Ali
nikome takav izbor nije ni ponuen.
Okidai koje smo ohladili tekom mukom, ponovo se zagreju
kada osoba ue u raspoloenje koje je relevantno za taj okida. Kada
je Tim u razdraljivom raspoloenju, zadirkivanje opet moe da
pokrene njegovu ljutnju. Kao to je ukazao Le Du, stresna situacija
nije jedina koja moe ponovo da prespoji okida sa emocijom; to
moe da uini i raspoloenje. ak i kada je okida oslabljen, ili ohla
en do take u kojoj vie ne moe da izazove emociju, on e ponovo
da se zagreje ako naie pravo raspoloenje.
ak i kada po svojoj prirodi nismo lako ranjivi zbog raspolo
enja, mnogi e bar neko vreme i dalje imati emocije do ijeg okidanja je dovelo neto na ta ne bismo hteli da reagujemo. Sledee
94
Pol E km an
poglavlje bavi se nevoljnim emocionalnim odgovorima i pitanjem

koliko dobro moemo da kontroliemo ono to inimo dok smo
emocionalni.
Em ocionalno
vladanje
Treba da idete na sastanak kod vaeg efa. Ne znate o emu se
radi; ne znate dnevni red; vi niste traili sastanak. efova sekretarica
vam je kazala, kada vam je zakazivala sastanak, da je sastanak vrlo
vaan. Kako vi reagujete - da li izgledate uplaeni, ljuti ili tuni; da
li odajete hladnokrvnost ili preteranu ravnodunost; ono to kaete
i kako postupite - moe biti kljuno. Da li ete imati poverenja u to
kako ete emocionalno da reagujete, i da li ete m o i, ako zatreba,
da kontroliete vae emocionalno ponaanje, ili ete pre sastanka
popiti pie ili uzeti valijum?
Nije lako da suzdravamo emocionalno ponaanje kada su
ulozi veliki a mi skloni da u takvim prilikama oseamo snane emo
cije. Emocije su esto na najbolji vodi, upuuju nas da kaemo i
uradimo tano ono to treba u nekoj situaciji, ali to ne vai za sva
kog i u svim prilikama. Ponekad poelimo da nismo postupili ili
govorili pod uticajem svojih emocija. Ali i kada bismo to mogli, da
smo mogli da na neko vreme potpuno iskljuimo svoje emocije, to
bi stvari moglo da uini jo gorim, jer bi ljudi oko nas pomislili da
smo ravnoduni ili, jo gore, da smo nehumani.* Doivljavati svoje
* Nova praksa upotrebe botoksin injekcija za ublaavanje znakova starenja ima za
neeljeno dejstvo odrvenjavanje lica, tako da stvara izgled bezizraajnosti i beivotnosti; a, paradoksalno, bezizraajni ljudi su drugim ljudima manje privlani.
96
Po l E k m a n
emocije, zanimati se za deavanja i istovremeno se vladati na nain

za koji ni mi ni drugi ne smatramo da je previe emocionalan, pone
kad je krajnje teko. A neki ljudi imaju upravo suprotan problem:
oseaju emocije, nisu ravnoduni, ali emocije ne izravaju na nain
kakav se oekuje, ili ih ak uopte ne izraavaju; za te ljude se misli
da preteruju u kontroli.
Mi ne biramo kako emo da izgledamo ili da zvuimo ili ta
emo biti prisiljeni da radimo ili da govorimo, dok smo emocional
ni, isto kao to ne biramo ni kada emo da postanemo emocionalni.
Ali moemo da nauimo da ublaavamo emocionalno ponaanje
zbog koga bismo kasnije zaalili, da zakoimo ili da savladamo svoje
izraavanje, da spreimo ili da umerimo svoje postupke ili rei.
Moemo da nauimo i da se umerimo u kontroli, da ne izgledamo
hladno, ako je u tome na problem. Bilo bi jo bolje kada bismo
mogli da nauimo kako da izaberemo nain na koji oseamo i na
koji biramo kako da izrazimo svoje emocije, tako da moemo kon
struktivno da ih izrazimo.
Standard za konstruktivno emocionalno vladanje moe da se
trai ve u Aristotelovom opisu umerene osobe.55 Naih emocija
mora da bude u odgovarajuoj koliini, srazmerno dogaaju koji ih
izaziva; moraju da budu izraene u pravo vreme, na nain koji je
primeren emocionalnom okidau i okolnostima u kojima se on jav
lja; i moraju da budu izraene na pravilan nain, na nain koji ne
povreuje.* Jasno je da su to vrlo apstraktne ideje, ali one ipak
objanjavaju zato ponekad naknadno zaalim o zbog svog
ponaanja.
U 3. poglavlju opisano je ta je to to pokree emocije i kako
moemo da oslabimo emocionalne okidae tako da nas ne ine emo
cionalnim svaki put. No, recimo da to nije uspelo i da je emocija ve
zapoela. Sada je pitanje: Da li moemo da biramo ta emo da kae
* Postoji izuzetak. Kada nam druga osoba ugroava ivot, ili ivote drugih ljudi, onda
moe biti opravdano da u svojoj ljutnji povreujemo tu osobu, koja predstavlja pretnju, ako ne postoji drugi nain odbrane. S time se, nevoljno, sloio i Dalaj Lama.
e m o c ije
97
mo ili da uradimo? Kada smo u refraktornom periodu - periodu u

toku koga nemamo pristup informacijama koje bi izmenile naa oseanja - mi ne elimo da suzbijamo svoje emocije. Ono to nas emocije
teraju da inimo i kaemo ini se kao da je opravdano i nuno.
Ako pokuavamo da kontroliemo ta inimo i ta kaemo,
dolazi do borbe izmeu naih namernih, voljnih, napora i naeg
nevoljnog emocionalnog vladanja. Ta je borba najea kod onih
koji najjae i najbre doivljavaju emocije. Ponekad nam jedino preostaje da se povuemo s poprita. Nekim ljudima i u nekim emoci
onalnim epizodama bie potreban veliki voljni napor ak i za to.
Vebom, upravljanje naim emocionalnim vladanjem postaje lake,
ali to zahteva vreme, koncentraciju i razumevanje. Isto kao to
postoje inioci koji odreuju kada i kako moe da se ohladi vreli
okida, postoji i skup povezanih inilaca koji odreuju kada imamo
najvee izglede da uspemo u upravljanju naim emocionalnim vla
danjem. Meutim, kada nam to ne poe za rukom, to svakome
moe da se dogodi, postoje opet postupci pomou kojih moemo
da izvuemo korist iz tog neuspeha, tako to emo da smanjimo
verovatnou da ponovimo neuspeh.
Pre nego se ponem baviti ovim pitanjima - kako da upravlja
mo svojim emocionalnim vladanjem i, kada nam to ne poe za
rukom, kako da se uimo na tim grekama - moramo prvo da
pogledamo ta je to ime pokuavamo da upravljamo: samo emoci
onalno vladanje - signali, postupci i unutranje promene. Moramo,
takoe, da razumemo kako ta emocionalna vladanja nastaju i kako
mi moemo da utiemo na taj proces. Poeemo od signala, od
emocionalnih izraza.
Emocionalni signali koje odailju druge osobe, esto odreuju
kako emo da tumaimo njihove rei i postupke. Njihov izraz tako
e pokree na vlastiti emocionalni odgovor, a to, sa svoje strane,
utie na nae tumaenje toga ta ta osoba govori, na nae miljenje
o tome koji su njeni motivi, stavovi i namere.
U prethodnom poglavlju smo upoznali Helen, koju je naljutio
njen suprug, Dim, kada joj je rekao da toga dana ne moe da ide
98
Po l E k m a n
po njihovu erku daje dovede iz kole. Helen je odgovorila, Zato

mi nisi rekao ranije?. Moda takav odgovor Dima ne bi naljutio
da nije bilo tog prizvuka u njenom glasu i ljutitog izraza na njenom
licu. Mada su i same njene rei mogle da budu dovoljne. Blai nain
da kae istu stvar bio bi: Volela bih da si to mogao ranije da mi
kae, ili, ta se to dogodilo pa nisi mogao ranije da mi kae?
Ova, poslednja verzija dala bi Dimu do znanja da ona uvia da je
morao biti neki razlog zato je dovodi u tu neugodnu situaciju. No,
ne bi vredele ni blae rei, ako bi bile izgovorene s ljutnjom u nje
nom glasu ili na njenom licu.
ak i da nita nije rekla, izraz njenog lica mogao je Dimu da
oda da li je bila ljuta, jer emocije nisu privatne. Veina naih emocija
imaju jasan signal koji drugima govori kako se oseamo. Misli su,
pak, potpuno privatne. Niko ne zna da li mislimo o svojoj majci, o
emisiji koju proputamo na televiziji, ili o trgovini akcijama na
internetu, osim ako te misli nisu protkane emocijama, to nije retkost. Dok za miljenje ne postoji ni spoljanji znak koji bi ljudima
bar govorio da li upote mislimo, a kamo li ta mislimo, sa emocija
ma je drugaije. Iako se pojedinci razlikuju po tome koliko su izra
ajni, same emocije nisu niti nevidljive niti neme. Drugi koji nas
posmatraju i sluaju ta govorimo, obino mogu da ocene kako se
oseamo, osim ako ne ulaemo orkestrovan napor da suzbijemo
svoje izraaje. Pa ak i tada, neki trag emocija moe da procuri i da
se detektuje.56
Nekad moe da nam ne odgovara da drugi znaju ta oseamo;
ak i najotvoreniji ljudi imaju trenutke kada bi voleli da svoja oseanja zadre za sebe. Helen moda nije elela da Dimu stavi do
znanja da se ljuti, ali je njeno lice moglo da je oda ak i da se savla
dala da ne kae nita. Signalizovanje poetka svake emocije spada u
nae evolutivno naslee. Verovatno da je tokom istorije nae vrste
za druge bilo korisnije da mogu da znaju koju emociju doivljavamo
bez potrebe da mi pravimo izbor da im to kaemo. Za Helen, traak
izraza ljutnje mogao je da poslui podstrekivanju Dima da prui
objanjenje zato joj ranije nije rekao: Znam da ti to teko pada,
e m o c ije
99
draga, alio nisam mogao ranije da ti kaem jer me je ef nazvao pre

par minuta, dok si se tuirala, i rekao da imamo hitan sastanak.
Znajui sada da Dim nije bio nepaljiv, njena ljutnja moe da po
ne da se povlai. Ali njena ljutnja moe da se ne povue ukoliko je,
kao to sam pomenuo u 3. poglavlju, ozlojeena zbog drugih stvari,
ili ukoliko je u tu situaciju unela ljutnju koja se zasniva na njenom
iskustvu s nasilnikim bratom.
Druga znaajna osobina emocionalnog signalnog sistema jeste
da je uvek ukljuen. Spreman je u svakom trenu da objavi svaku
emociju koju osetimo. Zamislite ivot kada bi postojao prekida,
kada bi mogao da bude u iskljuenom poloaju izuzev dok ga dri
mo pritisnutim u ukljuenom poloaju. To bi nam, kao prvo, one
moguilo da uvamo decu. Ako bi bio iskljuen, kako bismo znali
ta da radimo i kada to radimo? Da smo roditelji starije dece, da li
bismo eleli da budemo primorani da molimo svoju decu da uklju
uju svoje emocionalne signale? U prijateljstvu, udvaranju, ak i na
radnom mestu, to bi postalo glavno pitanje: Da li ste emocionalno
signalisanje ukljuili ili niste?. Ko bi hteo s nama da provodi vreme,
osim onih s kojima imamo najtrivijalnije kontakte, na primer, kao
s prodavcem novina, ako bi znali da smo izabrali da ih liimo infor
macije o svojim oseanjima?
Sreom, nije nam dat takav izbor i, mada smo sposobni da
priguimo emocionalne signale, samo nam retko polazi za rukom
da ih potpuno zakoimo. Naravno, neki ljudi su znatno sposobniji
od drugih u priguivanju i ak eliminisanju bilo kakvog znaka emo
cija koje oseaju. Nije jasno da li je to zato to ti ljudi emocije oseaju manje intenzivno, ili zato to imaju superiornu sposobnost poti
skivanja bilo kakvog znaka emocije koju oseaju. Don Gotman i
Roberet Levenson nali su 'da ljudi koji podiu zid, pokazujui
veoma malo od onog ta oseaju kada njihove ene izraavaju ljut
nju, zapravo na fiziolokom nivou svoje emocije oseaju veoma
intenzivno.57 Samo podizanje zida moe da se smatra za emocional
ni signal, signal savladanosti, nemoi ili bezvoljnosti da se bavite
situacijom u kojoj ste zateeni. Iako nisam obavio istraivanje, veru-
100
Pol Ekm an
jem da bi se paljivim ispitivanjem nalo da se pre ili u toku podiza

nja zida, strah i ljutnja signalizuju preko tananih facijalnih ili vokal
nih izraza.
Signali emocija pojavljuju se praktino istog trenutka kada
zapone emocija. Na primer, kada smo tuni, nai glasovi automatski
postaju meki i nii, a unutranji uglovi obrva se povuku navie. Ako
emocija zapoinje sporo, narastajui tokom nekoliko sekundi, signal
moe da postaje sve jai, ili moe da usledi serija signala u brzoj
sekvenci. Signali jasno obeleavaju kada poinje emocija i, u manjoj
meri, kada se zavrava. Sve dok je emocija u toku, ona e davati boju
glasa, ali je manje sigurno da e doi do promene izraza na licu. Moe
mo da znamo kada je nekoga popustila emocija zato to ujemo
odsutnost te emocije i zato to vie ne vidimo taj izraz na licu, ili zato
to sada ujemo i vidimo izraz sledee emocije koja je nastupila.
Ne treba zaboraviti da nam emocionalni signali ne otkrivaju
svoj izvor. Moemo da znamo da je neko ljut a da ne znamo tano
zbog ega. To moe da bude ljutnja na nas, ljutnja usmerena ka unu
tra, na samoga sebe, ili ljutnja na neto ega se osoba upravo setila,
to nema nikakve veze s nama. Ponekad moemo da izvedemo
zakljuak na osnovu poznavanja neposrednog konteksta. Recimo
da ste kazali sinu, Doni, veeras ne moe u bioskop s prijateljima;
mora da ostane kod kue da uva mlaeg brata jer nam je bejbisiterka otkazala a otac i ja izlazimo s prijateljima na veeru. Ako
Doni izgleda ljut, verovatno da je ljut na vas zato to ste mu pokva
rili planove, i to smatrate da su vae obaveze za to vee vanije od
njegovih. Meutim, Doni bi mogao i da se ljuti na sebe zato to se
toliko sekira, to osea toliko veliko razoaranje. Malo verovatno,
ali ipak mogue.
Treba da izbegavamo Greku Otela.58 U ekspirovoj drami, kao
to znamo, Otelo optuuje svoju enu, Dezdemonu, da voli Kasija.
Kae joj da prizna jer e je, svejedno, ubiti zbog neverstva. Dezdemona moli Otela da pozove Kasija da posvedoi njenu nevinost, ali Otelo
joj kae da je Kasije ve ubijen po njegovom nalogu. Dezdemona
shvata da nee moi da dokae svoju nevinost i da e je Otelo ubiti.
e m o c ije
101
DEZDEMONA: Nabeen on je; ja, vaj, unitena.

OTELO: Napolje, preljubnice! Zar za njim na moje oi da
plae?
DEZDEMONA: O, u progon poalji me, gospodaru, al ne
ubij!
OTELO: Neka te nema, bludnice!*
Greka Otela nije bila u neuspehu da prepozna kako se Dezdemona oseala; znao je da je patila i da se plaila. Njegova greka bila
je u verovanju da emocije imaju samo jedan izvor, u tumaenju nje
nog bola kao posledice saznanja o smrti njenog, navodnog, ljubav
nika, a njenog straha kao straha ene uhvaene u neverstvu. On je
ubija ne pomiljajui da bi njeni bol i strah mogli da imaju drugaije
izvore. Da su to bile reakcije nevine ene koja zna da e njen vrlo
ljubomoran suprug uskoro daje ubije i da ne postoji nain da doka
e svoju nevinost.
Ukoliko elimo da izbegnemo greku Otela, potrebno je da
odolimo iskuenju brzopletog zakljuivanja i da se trudimo da raz
motrimo alternativne razloge, koji nisu razlozi na koje najvie sum
njamo da su uzrok prikazane emocije. Strah ima brojne izvore. Strah
krive osobe da ne bude uhvaena izgleda isto kao strah nevine oso
be da joj se nee verovati.** Signali emocija daju vanu informaciju
o tome ta osoba osea i ta bi sledee mogla da uini, ali skoro uvek
postoji vie od jedne mogunosti. Osoba ispunjena strahom moe
da krene u borbu umesto da pobegne ili da se sakrije.
Ponimo s izrazima lica, najkraim emocionalnim signalima. U
1. poglavlju opisao sam svoje istraivanje u kome je utvreno da sedam
emocija imaju svaka razliit, univerzalan izraz lica: tuga, ljutnja, izne
* Prevod: Velimir ivojinovi
** To predstavlja ozbiljan problem u svim vrstama detekcije laganja. Poligrafolozi
pokuavaju da umanje strah nevine osobe da ne bude pogreno ocenjena, tako to
naglaavaju preciznost maine ali, budui da ona i nije naroito precizna i da je to
ljudima sve vie poznato, i nevini i krivi mogu da manifestuju isti strah.
102
Pol Ekm an
naenost, strah, gaenje, prezir i srea. Nema potrebe da definiem te

rei, osim, moda, prezir, koji se, iako lako prepoznatljiv, kao re
slabo koristi u engleskom jeziku. Prezir je oseaj da ste bolja osoba od
neke druge, ili da ste superiorniji, obino, moralno superiorniji, ali
moe da se osea i prema nekome sa slabijom inteligencijom ili ko je
fiziki slab, i slino. Prezir moe da bude vrlo prijatna emocija.
Svaki od tih naziva emocija - tuga, ljutnja, iznenaenost, strah,
gaenje, prezir i srea - odnosi se na familiju srodnih emocija. Ljut
nja, na primer, moe da varira po snazi, u rasponu od mrgoenja do
besa, i po tipu, kao zlovoljna ljutnja, ozlojeena ljutnja, ogorena
(indignirana) ljutnja, ledena ljutnja, da ih pomenemo samo nekoli
ko. Varijacije u jaini u okviru svake familije emocija jasno se ocr
tavaju na licu ali jo uvek nije nauno ispitano da li razliiti tipovi u
okviru svake familije takoe imaju jedinstvene izraze lica.
Danas je u nauci uobiajeno da se stavljaju zajedno, u isti ko,
ljutnja, gaenje, tuga i prezir - kao negativna emocija - i da se vide
kao suprotnost pozitivnoj emociji. Iznenaenost se obino zaobilazi,
budui da moe da bude i pozitivna i negativna. Postoje dva proble
ma u vezi ovako uproene dihotomije. Prvo, zanemaruju se vane
razlike izmeu, takozvanih, negativnih emocija: ta je okida za sva
ku od njih; kakav je njihov oseaj; ta smo nagnani da izgovorimo i
uradimo; koji su njihovi facijalni i vokalni signali; koja je oekivana
reakcija drugih ljudi na nas. Drugi problem je to ak i, takozvane,
negativne emocije, ne moraju uvek da se oseaju kao neprijatne.
Nekim ljudima ljutita svaa priinjava zadovoljstvo, a mnogi uivaju
da se isplau gledajui film, da spomenemo samo par primera. S
druge strane, zabavljanje, koje je po pretpostavci, pozitivno oseanje,
moe da bude surovo i da ukljuuje izrugivanje. Smatram da mora
mo da ispitamo osobenosti svake emocionalne epizode pre nego
kaemo da lije prijatna ili neprijatna osobi koja je osea.
Termin srea, slino kao i nesrea, problematian je zbog nedo
voljne odreenosti. Kao to emo videti u 9. poglavlju, postoji veliki
broj razliitih emocioja sree. Zabavljanje i olakanje, na primer,
predstavljaju veoma razliita doivljavanja sree, razlikujui se koli-
e m o c ije
103
ko i strah od ljutnje. Emocije sree nemaju razliite izraze lica; sve

pripadaju istom tipu nasmejanog lika. Razliiti tipovi sree mogu
da se razotkriju po vremenskom sledu tog izraza lica, ali primarni
signalni sistem za emocije sree jeste glas, a ne lice.
Glas je jednako vaan emocionalni signalni sistem kao i izraz
lica, ali meu njima postoje interesantne razlike.59 Lice je stalno
izloeno pogledu, osim ako osoba ne ostane iza scene, ili ako kultu
ra ne nalae noenje maske ili vela, to je sve redi sluaj. Glas je,
meutim, prekidni sistem, koji najee moe po volji da se iskljui.
Zapravo, mi svoje lice ni ne moemo potpuno da sakrijemo, iako
elja da to uinimo moe da bude deo razloga zato ljudi esto vie
vole da se slue telefonom umesto da razgovaraju licem u lice.
(Naravno, telefon ima i druge prednostri: ne morate da budete pri
kladno odeveni, moete tajno da radite i druge stvari dok sluate
drugu sobu, itd.). Elektronska pota prua jo vie pogodnosti jer
niti mi moramo da sluamo niti drugi moraju da nas uju, tako da
nema naina da glas oda neku emociju, i ne postoji mogunost
neposrednog odgovora ili protesta. Neki ljudi to pokuavaju da
postignu pozivajui onda kada misle da sagovornik nije kod kue
tako da mogu da ostave poruku na sekretarici, ali uvek postoji rizik
da slualac podigne slualicu.
Iako verujem da je Silvan Tomkins bio u pravu kada je govorio
da uvek kada se pobudi neka emocija postoji impuls da se pusti neki
glas - razliit glas za svaku emociju - mislim da ljudi mogu lako da
prigue te glasove. No, ako neko ve pone da govori, onda je vrlo
teko da se iz glasa eliminiu znaci onoga to se osea.
Malo je nas koji moemo uverljivo da simulie zvuk emocije
koju ne oseamo. Potrebna je glumaka vetina, a esto i glumac
postie ubedljivo vokalno izvoenje tako to kreira samu emociju,
priseajui se nekog prolog dogaaja iz svog ivota. S druge strane,
s navlaenjem neiskrenog izraza lica ide mnogo lake, a moja istra
ivanja pokazuju da takvi izrazi prevare veinu ljudi koji nisu vebali prepoznavanje ekspresija.60 Glas retko alje lane emocionalne
poruke, mada moe da ne alje nikakve poruke ukoliko osoba ne
104
Pol Ekm an
govori. Lice, ee nego glas, alje lane emocionalne poruke, iako

nikada ne moe da se iskljui u potpunosti. ak i dok samo utimo
i sluamo, moe da procuri tanani znak ekspresije.
Vokalni i facijalni signali razlikuju se jo i po tome to glas dri
nau panju ak i kada ignoriemo osobu koja alje signal, dok radi
opaanja izraza lica moramo mi da drimo panju usmerenu na oso
bu. Kada ne bi postojali vokalni signali, kada bi lice bilo jedino koje
signalizije koja se emocija osea, negovatelji bi mnogo stavljali na
kocku uvek kada bi im njihova deca izlazila iz vidokruga. Kakva bi to
bila muka kada bismo morali stalno da odravamo vizuelni kontakt
da bismo znali emocionalno stanje nekog deteta. Sreom, bebini pla
i vika zbog gladi, bola, ljutnje, straha ili radosti, mogu da privuku
panju negovatelja i kada mu nisu u vidokrugu, tako da negovatelji,
kompjuterdijski reeno, mogu da multitaskuju, da rade druge stva
ri na drugim mestima, sve dok deiji glas moe da dopire do njih.
S obzirom na vanost glasa, za aljenje je to, u poreenju s
licem, tako malo znamo o tome kako glas signalizuje emocije. Moj
kolega i, povremeno, saradnik na istraivanju, Klaus erer, vodei
je naunik u prouavanju glasa i emocija. Njegov rad je pokazao da
su vokalni i facijalni signali emocija jednako univerzalni.61 erer je
takoe radio na tanom odreivanju koje promene u glasu signalizuju koju emociju. Nalazi su prilino skromniji nego za lice, delom
i zato to nije ni uraeno mnogo. Takoe nije nimalo lako da se
zvuk razliitih emocija opie na nain koji bi bio praktino upotre
bljiv. To bi moda zahtevalo da se uje glas, kao to je najbolji nain
da se objasne facijalni tragovi emocija pomou fotografija, filma ili
videa. Takoe, veini ljudi je lake da na osnovu verbalnog obja
njenja vizuelno predstave izgled facijalnog znaka nego da zamisle
zvuk vokalnog znaka. U narednim poglavljima izloiu ta je do
sada pronaeno o glasovnim signalima emocija, kao to u da poka
em i fotografije koje predstavljaju izraze lica svake emocije.
Osim facijalnih i vokalnih signala emocija, mogu da se prepo
znaju i emocionalni impulsi za vrenje fizike radnje. Iako nisu
raena detaljna ispitivanja, verujem da su i oni univerzalni, isto kao
e m o c ije
105
izrazi na licu i u glasu. Ovde u dati njihov krai opis budui da su

nam manje poznati nego facijalni ili vokalni izrazi. U ljutnji, kao i u
nekim oblicima prijatnosti postoji impuls koji nas tera da se primaknemo okidau emocije. U strahu postoji impuls da se ukoimo,
ako emo tako izbei da budemo primeeni, ili, ako to nije sluaj,
da se sklonimo od opasnosti. U gaenju postoji slian impuls, ali
mislim da nije toliko snaan; manje se radi o sklanjanju a vie o
oslobaanju od objekta neprijatnosti. Na primer, ljudi mogu da
okreu glavu, ako je objekt neprijatnosti vizuelan; ili mogu da se
zagrcnu ili ak povrate ako je objekt gustatoran ili olfaktoran.
Kod tuge, ali ne i kod teskobe, dolazi do opteg gubitka mii
nog tonusa; dranje tela se srozava do pasivne povuenosti. Kod
prezira postoji impuls da se na objekt prezira gleda s visine. U izne
naenosti i zauenosti postoji netremino usmeravanje panje na
objekt emocije. Kod olakanja postoji relaksacija telesnog dranja;
kod taktilne prijatnosti postoji pokret primicanja izvoru stimulaci
je, kao to i kod drugih senzornih prijatnosti postoji orijentacija ka
izvoru stimulacije, iako to moe da bude samo pokret usmeravanja
pogleda. Posmatranjem sportista dok teko osvajuju poene mislimo
na mogue postojanje impulsa za vrenje radnje, koja esto uklju
uje ake, u trenutku kada su ponosni zbog nekog uspeha. Smeh
koji se esto uje u toku zabave stvara repetitivne telesne pokrete,
zajedno sa grevima smejanja.
Ni jedan od tih impulsa za vrenje radnje62 tehniki ne bi
mogao da se smatra za signal, zato to tokom nae evolucije ni jedan
nije bio posebno prilagoavan nameni za jasno prenoenja infor
macija. Ovde sam ih opisao zato to mogu da nas obaveste o tome
koja je emocija u toku. Oni su nehotini, isto kao facijalni i vokalni
signali emocija, ali verovatno da mogu mnogo lake da se zaustav
ljaju. Isto kao facijalni i vokalni signali, i oni su univerzalni i unapred dati, u smislu da ne moraju da se ue.
Sve drugo to radimo dok smo emocionalni, nije predodree
no nego je naueno, i verovatno daje specifino za svaku kulturu ili
pojedinca. Ove nauene radnje, koje ukljuuju fiziku aktivnog
106
Pol Ekm an
rei koje izgovaramo, proizvod su naeg neprekidnog, doivotnog

iskustva (i procenjivanja) o tome ta je delotvorno u odnoenju pre
ma onome to odapinje emocije i prema dogaajima koji uslede u
toku emocionalne epizode. Za nas je lake i bre da uimo radnje
koje su konsistentne s naim predodreenim, automatskim emoci
onalnim radnjama. Na primer, za strah bismo lake nauili obrazac
radnje koji ukljuuje bukvalno, ili figurativno, povlaenje, nego koji
ukljuuje napad. Meutim, za bilo koju emociju moe da se uspo
stavi bilo koji obrazac radnje. Jadnom naueni, ovi obrasci radnji
operiu automatski, ba kao da su unapred odreeni.
Moemo smiljeno da ometamo, nadvladavamo ili zamenjujemo nae reflekse i impulse sluei se potpuno drugaijim radnjama,
ili izostavljanjem bilo kakvih radnji. Ometanje moe da se odigrava
i automatski, pod uticajem preuene navike a ne volje. ovek koji
podie zid to moe da radi bez razmiljanja, bez svesne namere.
Namerno, ili zbog duboko ukorenjene navike, ometanje emocional
nih izraza u oba sluaja moe da preraste u borbu ako su emocije
vrlo snane. Veini ljudi bie lake da spree neku radnju nego da
potpuno uklone svaki trag emocije na svom licu ili u glasu. Mislim
da je to tako zato to imamo izvanrednu voljnu kontrolu nad telesnim (skeletnim) miiima, bez koje ne bismo mogli da se uputa
mo u sve te sloene i teke radnje neophodne za na opstanak. Zai
sta, imamo mnogo bolju kontrolu nad telesnim miiima i recima
nego nad facijalnim miiima i govornim aparatom.
Ne znai da je neto proizvod evolucije i da je univerzalno
samo zato to se odigrava nehotino, to je voeno automatskom
procenom bez svesnog razmatranja. Navike su nauene a dejstvuju
automatski, esto bez svesnosti tih navika. U razumevanju kaskade
promena koje se deavaju tokom emocionalne epizode moramo da
se setimo da e u prvoj sekundi ili drugoj, tipino da postoji kombi
nacija predodreenih facijalnih i vokalnih izraza i predodreenih i
nauenih radnji, kao i drugih nevizuelnih i neauditivnih promena.
Do sada sam opisao ono to moe da se primeti, uje ili vidi,
kada neko postane emocionalan. Postoji skup unutranjih fiziolo
e m o c ije
107
kih promena koje takoe proizvode odreene vidljive i ujne signa

le tekueg deavanja. Robert Levenson i ja prouavali smo neke od
promena u autonomnom nervnom sistemu (ANS) koje se deavaju
u toku emocije, kao to su znojenje, koje ponekad moemo da vidi
mo ili osetimo; disanje, koje moemo da ujemo; rad srca i tempe
ratura koe, koji su nevidljivi. Nai nalazi o raznim obrascima aktiv
nosti A N S-a za svaku em ociju koju sm o ispitivali, takoe
potkrepljuju ono to sam ranije opisao kao predodreene radnje.
Na primer, i prilikom ljutnje i prilikom straha, ubrzava se puls, pri
premajui osobu da se pokrene. Kod ljutnje se pojaava dotok krvi
u ake, inei ih toplijim i pripremajui ih da udare ili da se na drugi
nain angauju oko predmeta ljutnje. U sluaju straha pojaava se
dotok krvi u noge, inei da se ake ohlade, i pripremajui none
miie za beg.63 Znojenje se poveava i usled straha i prilikom ljut
nje, naroito ako su snani. Respiracija se poveava tokom straha,
ljutnje i patnje, a kod olakanja postoji uzdah, kao drugaija vrsta
disanja. (Pomodrelost je jo jedan, sasvim vidljiv, znak, ali u priu
o njemu ostaviti za kraj knjige.)
Ostavimo sada eksterna ponaanja - signale, radnje, znake
promena u ANS-u - i razmotrimo interne promene koje ne moe
mo da vidimo ili ujemo. Naalost, nije mnogo istraivano kako se
u toku emocionalne epizode iz trenutka u trenutak menja samo
miljenje, ali sam ja prilino siguran da dolazi do duboke promene
u tome kako tumaimo svet oko nas. Postoji istraivanje koje poka
zuje da dolazi do oivljavanjanja seanja koja su u vezi s emocijom
koju oseamo, ak i onih seanja koja su teko pristupana za tu
odreenu emociju.64 Najvanije je to dogaanje poinjemo da procenjujemo na nain koji je konsistentan s emocijom koju oseamo,
ime opravdavamo i odravamo tu emociju. Formiraju se oekiva
nja i donose sudovi, koji tipino slue odranju a ne smanjenju oseane emocije.
Drugi skup internih promena koje se deavaju prilikom zapo
injanja emocije ini pokuaj regulisanja emocionalnog vladanja.
Prema tradicionalnom shvatanju, emocionalna regulacija deava se
108
Po l E k m a n
nakon to emocija ve zapone, a ne pri samom nastupanju emocije.

Naravno, smiljeni pokuaji da se kontrolie emocija odigravaju se
nakon to je emocija ve zapoela i poto je svesno registrovana, ali
moj kolega i, povremeno, istraivaki saradnik, Riard Dejvidson,
ukazuje da se regulacija takoe odigrava istovremeno sa svim osta
lim emocionalnim promenama - signalima, promenama miljenja
i impulsima za vrenje radnje.65 Iako ne postoje vrsti dokazi, verujem da je Dejvidson u pravu, to jest, da postoji poetni, nehotini,
stupanj regulacije koji se pokree kada i sve ostale emocionalne pro
mene, i da je s njima izmean. Meutim, Dejvidson jo uvek nije
jasno odredio ta su ti procesi i kako su uspostavljeni.66 Verujem da
emo u narednoj deceniji nauiti puno vie o tome.
Poetni obrazac regulacije, verujem, zasniva se na uenju,
verovatno ranom socijalnom uenju, i podloan je modifikaciji.
Moe da ukljui odreivanje brzine kojom ovek ulazi u svesno
doivljavanje emocije; a poto se svesnost uspostavi, odreivanje
brzine kojom prepoznaje, ili imenuje, neije emocionalno stanje; i
odreivanje da li e neposredno da bude ukljueno koenje radnje
ili, obrnuto, povlaivanje impulsivnoj radnji. Iako malo znamo o
tom poetnom obrascu regulacije, ipak se ini da emocije ne mogu
da izlete potpuno neregulisane ako uenje jednom zapone, a ono
zapoinje rano u detinjstvu. Ti e obrasci regulacije verovatno da
budu toliko dobro naueni da e da dejstvuju nehotino i bie
otporni na pramenu. Ne znamo koliko otporni ali, ukoliko su uopte promenljivi, bila bi to sjajna prilika za modifikaciju emocional
nog ivota.
Pogledajmo na trenutak nekoga krajnje neemotivnog, toliko
utogljenog u svojim emocionalnim reakcijama daje nezadovoljan
ivotom, nekoga ko bi voleo da je emocionalno vie osetljiv. Tem
perament, genetski zasnovana emocionalna dispozicija, jedno je od
objanjenja njegovog bledog emocionalnog ivota. No, ako je emo
cionalna regulacija nauena veoma rano u ivotu, onda je moda taj
momak imao onu vrstu isukstava koja su ga dovela do preteranog
kontrolisanja emocija. Moda je bio kanjavan, omalovaavan ili
e m o c ije
109
ignorisan kada bi pokazao bilo kakav znak emocije. Ako je njegovo

ponaanje prouzrokovano nauenom regulacijom, onda bi on mo
da bio sposoban da menja svoje reakcije. Ako se pak zasniva na nje
govom prirodnom temperamentu, onda su izgledi za promenu mali.
Postojanje takvih poetnih obrazaca regulacije ukazuje na izvanred
nu vanost interakcije dece sa drugima u struktuisanju prirode
kasnijeg emocionalnog ivota pojedinca, to je u skladu s veinom
istraivanja o toj temi67, kao i sa osnovnim naelom psihoanalize.
Kada nas zahvati neka emocija, u deliima sekunde, bez naeg
izbora i neposredne svesnosti, odigra se serija promena koje zahvataju: emocionalne signale na licu; predodreene radnje; nauene
radnje; aktivnost regulatornog autonomnog nervnog sistema; regulatorne obrasce koji kontinuirano modifikuju nae ponaanje; izranjanje relevantnih seanja i oekivanja; i nae tumaenje onoga ta
se deava u nama i oko nas.* Te promene su nehotine; nisu na
izbor. Psiholog Robert Zajonc naziva ih neizbene.68 Doavi do nji
hove svesnosti, to nam obino poe za rukom, i to pre no to emo
cionalna epizioda bude zavrena, imamo priliku, ako elimo, da
biramo da li emo uticati na njih. Pre nego objasnim ta podrazumeva takva svesnost i koji su mogui koraci za njeno uzdizanje,
potrebno je da razmotrimo jo jedan aspekt emocionalnog procesa
- ono to vue konce iza scene, to izaziva tu seriju neizbene emo
cionalne aktivnosti.
Toliki brojni odgovori - drugaiji za svaku emociju i, u odre
enoj meri, isti za sve ljude - koji toliko brzo zapoinju, govore nam
neto o centralnim modanim mehanizmima koji organizuju i
upravljaju naim emocionalnim odgovorima. Centralni mehanizmi
koji vode nae emocionalne odgovore stavljaju se u pogon pomou
automatskog procenjivanja, o kome smo govorili u 2. poglavlju. U
tim mehanizmima moraju biti uskladiteni skupovi instrukcija za
navoenje naih postupaka, instrukcija koje odraavaju ono to je
* Takoe dolazi i do neurolokih hemijskih /neurochemistry/ promena. Ovde ne
govorim o njima, iako imaju mnoga slina svojstva.
110
Po l E k m a n
bilo adaptivno u naoj evolutivnoj prolosti. Razumevanje moje teo

rije o tome ta su ti centralni mehanizmi i kako dejstvuju, neophod
no je da bi se znalo ta da oekujemo da bi ljudi mogli da postignu
u regulaciji svog emocionalnog vladanja poto jednom dou do
svesnosti svog trenutnog emocionalnog doivljaja.
Tomkins je za nasledni centralni mehanizam koji diriguje
emocionalnim vladanjem predloio izraz program afekta Iaffectpro
gram/. Re program dolazi iz dva korena: pro, to znai pre, i
graphein, to znai pisati, tako da se program odnosi na mehaniz
me koji sadre ranije napisane informacije, u ovom sluaju, nasleene informacije. Trebalo bi da postoji veliki broj programa, razli
itih za svaku emociju. Programi afekta, kao i baza podataka
emocija, samo su metafora jer ja ne mislim da u mozgu postoji neto
kao kompjuterski program, kao to ne podrazumevam ni da emo
cijom upravlja samo jedna modana regija. Ve sada znamo da su u
generisanju emocionalnog ponaanja ukljuene mnoge modane
regije, ali dok o mozgu i emocijama ne budemo vie znali, metafora
moe dobro da poslui u razumevanju naih emocija.69
Pod pretpostavkom da programi afekta kontroliu nae emo
cionalno vladanje, vie znanja o nainu na koji ti programi rade
moe da poslui za usmerenje nae kontrole emocionalnog ponaa
nja. Zoolog, Ernst Mejr //, razlikovao je otvorene i zatvorene
programe. U zatvorenom programu nita ne moe da se unese pre
ko iskustva, dok otvoren genetski program doputa dodatni unos
tokom ivota vlasnika.70 Mejr je istakao da bi za stvorenja koja ima
ju dugaak period roditeljske nege i, prema tome, dugaak period
za uenje, predstavljalo selekciono preimustvo ako bi imali otvoren
genetski program. (U skladu s Mejrovim razmiljanjem moe se rei
da sve ivotinje koje pokazuju emocije imaju otvorene programe
afekta. To je sutinska odlika emocije.) Na primer, uporedite ljude,
poznate po viegodinjem periodu zavisnosti, sa maleo pticama, na
indoneanskom ostrvu Severni Sulavesi. enka zakopa svoje jaje
duboko u topao vulkanski pesak i ode. Kada se maleo mladune
ispili iz ljuske i stane na pesak, ono je samo. Mora odmah da zna sve
e m o c ije
111
to mu je potrebno za preivljavanje jer ne postoji period zavisnosti

tokom koga ga poduavaju roditelji. Mi, ljudi, predstavljamo drugu
krajnost: ako smo po roenju preputeni samima sebi, mi umiremo.
Nai programi afekta su otvoreni tako da moemo da uimo ta e
biti delotvorno u odreenom okruenju u kome ivimo, i da tu
informaciju uskladitimo na takav nain da nae ponaanje moe
da bude usmeravano automatski.
Iako su programi afekta otvoreni za nove informacije, o kojima
se ui preko iskustva, dokazi o optim karakteristikama emocional
nih signala i nekih promena aktivnosti autonomnog nervnog siste
ma ukazuju da ti programi ne poinju kao prazne ljuske, bez ikakve
informacije. Strujna kola su ve tu i tokom razvoja samo se ispoljavaju. Iskustvo na njih utie ali nije njihov iskljuivi graditelj. Moraju
da postoje razliita kola za razliite odgovore koji karakteriu svaku
emociju. Evolucija predodreuje neke instrukcije, ili kola, u naim
otvorenim programima afekta, proizvodei signale emocija, impul
se za vrenje radnje i inicijalne promene aktivnosti autonomnog
nervnog sistema, i uspostavljajui refraktorni period u toku koga
svet tumaimo tako da bude u skladu s emocijom koju oseamo.71
Nadalje, dokazi o postojanju univerzalnosti u signalima emo
cija i autonomnim fiziolokim promenama, ukazuju da bi instruk
cije za proizvoenje tih promena trebale, po pravilu, da se razvijaju
na slian nain za sve ljude, izuzev ako ne budu modifikovana
nekim neuobiajenim iskustvima. I dok nema mnogo dokaza o
tome kako bi takva iskustva mogla da modifikuju izraze lica, istra
ivanja posttraum atskog stresa /posttraum atic stress disorder
(PTSD)/ ukazuju da prag pobuivanja autonomne aktivnosti moe
radikalno da se menja. Na primer, kada je zatraeno da govore pred
grupom, to je nekima nelagodno, ene koje su bile zlostavljane u
mladosti stvarale su vie hormona ije luenje izaziva stres, u poreenju s grupom ena koje su imale sreniju prolost.72
Programi afekta ne sadre samo ono to je unapred propisano
zato to je koristilo naim precima u evolucionoj prolosti. Oni
sadre i ono to mi, u naim ivotima, naemo da je korisno u naj
112
Pol Ekm an
vanijim saobraanjima /emocionalnim/ s drugim ljudima. Pripa

dajui poetni obrazac regulacije svake emocije varira od pojedina
ca do pojedinca, zavisno od sadraja uenja u ranom ivotu. I on,
takoe, ulazi u programe afekta; jednom unet, nastavlja da funkcionie automatski, isto kao da je evolutivno predodreen, i postaje
otporan na promene. U programe afekta, takoe su uneti obrasci
ponaanja pri susretanju s raznim emocionalnim okidaima, koje
uimo tokom ivota i koji mogu, ali ne moraju ni malo, da se podu
daraju s predodreenim obrascima. Kao to je ranije reeno, poto
se jednom naue, oni, takoe, dejstvuju automatski.
Iako jo uvek nije dokazano, mislim da predodreene instruk
cije iz naih programa afekta, ne moemo da prepravljamo. Moe
mo pokuati da ih ometamo, ali je to velika borba upravo zato to
ne moemo da ih ponitavamo ili prepravljamo. (Izuzetak su povre
de mozga, koje mogu da otete instrukcije.) Kada bismo mogli da
prepravljamo instrukcije, sretali bismo ljude ije se emocije potpu
no razlikuju od naih - drugaiji signali, drugaiji impulsi za izvr
avanje radnji, drugaije promene rada srca, disanja, itd. Trebao bi
nam prevodilac, ne samo za rei nego i za emocije.
To ne znai da predodreene instrukcije u svakome izazivaju
istovetne promene. Instrukcije se izvravaju nad telesnim sistemima
koji se pojedinano razlikuju potpuno nezavisno od razlika meu
pojedincima i kulturama u kojima su ti pojedinci uili o znaenju
svog emocionalnog ponaanja. Postojae i individualne i folklorne
razliitosti u emocionalnom doivljavanju i pored istih predodre
enih instrukcija.
Kada se putem automatskog procenjivanja jednom pokrenu,
instrukcije iz programa afekta ostaju na snazi sve dok se ne izvre;
to jest, ne mogu da se prekidaju. Koliko e dugo promene koje
nastaju kao rezultat instrukcija da budu neprekidljive zavisi od kon
kretnog sistema emocionalnog odgovora o kome se radi. Za izraze
lica i za izvrne impulse, mislim da traju manje od jedne sekunde.
Do toga sam doao posmatrajui kojom brzinom ljudi mogu da
izbriu neki izraz sa svojih lica, bilo skraivanjem duine njegovog
e m o c ije
113
pojavljivanja, bilo njegovim maskiranjem nekim drugim izrazom.

Sluajui ta ljudi govore dok pokuavaju da prikriju svoja oseanja,
primetio sam da za takvu kontrolu nad zvukom glasa treba vie
vremena, ali se i dalje radi samo o sekundama ili, najvie, par minu
ta, izuzev ako emocija nije veoma snana ili ako se ne dogodi neto
novo to je oivljava. Promene u naem disanju, znojenju i radu
srca, takoe, imaju due trajanje, proteui se i do 10 ili 15 sekundi.
italac treba da zna da se ova ideja o nemogunosti prekidanja
instrukcija ne zasniva na vrstim naunim dokazima, ali se poklapa
s mojim zapaanjima o ponaanju ljudi kada su emocionalni.
Seate se primera sa Helen, koja se naljutila kada joj je Dim,
njen mu, rekao da bi ona, a ne on, trebalo da dovede njihovu erku
iz kole? Izraz razdraenosti koji je sevnuo njenim licem; zategnutost u njenom glasu kada je upitala zato joj ranije nije rekao; laki
trzaj tela napred; porast temperature koe, krvnog pritiska, pulsa to su predodreene promene koje proizvodi program afekta. Veina
tih promena mogla je da nestane ve sledeeg trenutka kada je od
Dima saznala zbog ega nije mogao ranije da joj kae (za promenjene vrednosti temperature koe, pulsa i krvnog pritiska treba
neto due vremena da bi se vratile na vrednosti pre poetka epizo
de). Epizoda je, takoe, mogla i da se nastavi; Helen bi mogla da
nastavi da se ljuti da se refraktorni period nastavio. Moda postoji
neka preostala ozlojeenost, ili je moda ona importovala scnario
sa bratovljevim grubijanstvom, ili je, moda, Dim stvarno neuvi
avan. Ukoliko Helen odbaci Dimovo opravdanje, tumaei ga kao
jo jedan izraz njegovog stava da su njegove potrebe vanije nego
njene, njena ljutnja e ponovo da pokulja. Istiem da su poetne
predodreene promene koje izaziva program afekta, kratkotrajne i
da ne moraju da se nastave. One se ponekad uklapaju i u odreenim
situacijama za njima postoji potreba - recimo da je Dim stvarno
neuviavan i da bi pregazio Helen kada mu se ne bi suprotstavila. A
ponekad su neprikladne - Dim nije mogao ranije da joj kae; ne
radi se o ustaljenom obrascu njegove dominacije; ona samo nije
dobro spavala prole noi i ustala je mrzovoljna.
114
Pol E km an
To to nae reakcije ne moemo da prekidamo ne mora da

znai da ne moemo da ih kontroliemo. Jedino to nemamo opci
ju da ih u trenutku, u potpunosti iskljuimo. ak i kada preinai
mo ocenu tekueg dogaanja, ve aktivni emocionalni odgovori
ne mogu trenutno da se okonaju. Umesto toga, novi emocionalni
odgovori mogu da prekriju ili da se pomeaju s ve nastalim emo
cijama. Recimo da je Helen ljuta na Dima zbog importovanja
scenarija svog zlostavljanja od strane brata. Kada uje da Dim
stvarno nije imao drugog izbora, da nije gospodario nad njom,
ona tada zna da je neprimereno da se i dalje ljuti; ali, nastavlja da
se ljuti ako je pod dejstvom scenarija grubijanstva ili ako se seti
mrzovolje s kojom se probudila, tako daje njeno raspoloenje ono
to odrava njenu neprimerenu ljutnju. Helen moe poeti da ose
a krivicu zato to nastavlja da osea ozlojeenost. Iz naunih
istraivanja znamo da dve emocije mogu uestalo da se smenjuju
u nizu. Dve emocije mogu i da se zajedno stope u blend; ali se to,
prema mojim istraivanjima, deava znatno rede nego nizanje
brzih smenjivanja.
Preinaavanje ocena nije jedini nain na koji moemo za izvesno vreme da se prebacujemo s jednog na drugi emocionalni odgo
vor. Tomkins je ukazivao na estu pojavu afekta-povodom-afekta,
emocionalne reakcije na emociju koju smo prvo osetili. Moemo
da budemo ljuti zato to smo se uplaili, ili moemo da budemo
uplaeni zato to smo se ljutili. Mogli bismo da se plaimo onoga
to bismo mogli da uinimo zbog toga to smo toliko tuni. Ovo
povezivanje druge emocije s prvom moe da se dogodi s bilo kojim
parom emocija. Silvan Tomkins je takoe smatrao da je jedan od
naina da se razume jedinstvenost linosti, da se utvrdi da li je za
osobu tipian odreeni afekt kome je povod neki drugi afekt. Sma
trao je i da nae poetne emocionalne reakcije ponekad nisu svesne
i da postoji jedino svesnost sekundarne emocije povodom primar
ne. Mogue je da ne shvatimo da smo prvo bili uplaeni i da postoji
jedino svesnost ljutnje koja se pobudila kao odgovor na strah.
Naalost, niko nije ispitao tanost ovih, vrlo zanimljivih, ideja.
e m o c ije
115
No, vano je da zapamtimo da se emocije retko javljaju poje

dinano, ili u istom obliku. Ono iz okoline, na ta reagujemo, esto
se brzo menja; to zapamtimo ili zamislimo o nekoj situaciji moe
da se promeni; menja se naa procena; i moemo da imamo afektpovodom-afekta. Ljudi obino doivljavaju tok emocionalnih odgo
vora, koji nisu svi isti. Ponekad izmeu svake emocije moe da bude
razmak od nekoliko sekundi, tako da neki od poetnih emocional
nih odgovora mogu da se zavre pre zapoinjanja novog, a ponekad
se vremena deavanja emocija preklapaju i dolazi do stapanja.
Ima jo jedna vana stvar. Kao to sam rekao, programi afekta
nisu zatvoreni, ve otvoreni. Nova emocionalna ponaanja celog
ivota se neprestano usvajaju i pridodaju predodreenim emocio
nalnim ponaanjima. Ova osobina naih programa afekta omogu
ava nam da se prilagoavamo svim moguim okolnostima u koji
ma ivimo. To je razlog zato nai emocionalni odgovori nisu
povezani samo s naom evolucionom prolosti, nego i s naom li
nom prolosti i sadanjosti. Automobili nisu bili deo nae evolucione prolosti, ali te kompleksne radnje, koje nauimo kao omladinci
a ne kao deca, budu ugraene u reakciju straha. Nauena reakcija
straha - zakretanje upravljaa i koenje - javlja se nehotino, bez
razmiljanja, kada opasnost dolazi od drugog automobila.
Jednom naueni i uneti u programe afekta, ovi novosteeni
emocionalni odgovori postaju nehotini, isto kao nenaueni odgo
vori. Jedna od zauujuih stvari o programima afekta je da naue
na i uroena ponaanja mogu toliko tesno da se poveu i da se toliko
brzo i nehotino sprovedu u delo. Meutim, otvoren sistem emoci
onalnog odgovora ima i lou stranu. Poto jednom budu uneta u
program afekta, ova steena, ili pridodata ponaanja vrlo teko
mogu da se zaustavljaju. Deavaju se i kada nisu nuna i kada ih ne
elimo.
Setite se primera iz prethodnog poglavlja, kada suvozaevo
stopalo poleti da pritisne nepostojeu pedalu konice ako se iz
suprotnog pravca pojavi drugi auto koji juri na auto u kome je na
suvoza. Suvoza ne moe da zaustavi svoje stopalo jer ono poleti
116
Po l E k m a n
pre nego suvoza shvati ta radi, ba kao to ne moe ni da zaustavi

izraz straha koji mu pree preko lica. Da li su ti steeni emocionalni
odgovori stalni, da li su nepromenljivi isto kao oni predodreeni i
nenaueni? Mislim da nisu. Verujem da moemo ne samo da ovla
damo nego i da se oduimo od steenih emocionalnih odgovora. Za
neke steene emocionalne odgovore to e ii lake nego za druge.
Svi odgovori koji ukljuuju pokret tela laki su za oduavanje
nego odgovori koji ukljuuju glas i facijalni pokret. Kao to sam
objasnio, imamo odlinu kontrolu miia koji pokreu nae telo
(skeletni miii). Instruktori vonje naue da ne pritiskaju stopalom
pod kada sede na mestu suvozaa. Nehotina radnja, koja je postala
automatska, deo instrukcije pridodat u program afekta straha, vebanjem i ulaganjem napora vremenom moe da se modifikuje. Neki
od inilaca koje sam opisao u prethodnom poglavlju, koji odreuju
koliko e da bude teko da se oslabi vreli okida emocije, odreuju
i teinu oduavanja od nekog obrasca emocionalnog ponaanja.
Obrasci ponaanja steeni rano u ivotu, koji su naueni u toku
visoko intenzivne i zgusnute emocionalne epizode ili serija epizoda,
tei su za menjanje ili oduavanje.
Kao deca moemo, ponekad, da budemo nasilni, a skoro uvek
nas ue da to ne budemo. U 6. poglavlju, gde e biti rei o ljutnji,
razumatram da li trebamo da uimo da budemo nasilni, da li je
impuls za povreivanje drugog ugraeni deo reakcije ljutnje. Veina
odraslih uopte ne ele da budu nasilni, osim kada ne postoji drugi
nain da sebe ili druge zatite od povreivanja. (Znam da postoji
odreen broj devijantnih osoba, koje ele da budu nasilne, bilo zato
to je to deo njihove kriminalne aktivnosti ili zato to im priinjava
zadovoljstvo. Na to u da se osvrnem u 6. poglavlju.) Da li iko moe
da bude naveden do take u kojoj potpuno gubi kontrolu, ponaa se
destruktivno i, u tom smislu, ne odluuje o onome to kae ili uradi?
Da li svako ima svoju taku pucanja? Da li bi svako od nas mogao
da poini ubistvo, i da li ga do sada nismo poinili samo zato to
nismo bili dovoljno izazvani? Verujem da je odgovor na ova pitanja
negativan, ali ne postoje nauni dokazi da je tako. (Moete li da
e m o c ije
117
zamislite eksperiment u kome pokuavate da osobu navedete na

nasilje tako to je sve vie izazivate?)
Veina nas stekla je regulatorne obrasce koji posreduju u
naem emocionalnom ponaanju, postavljajui odreene konice
nad onim to kaemo ili uinimo pre nego dostignemo taku kada
se uputamo u ekstremno tetno ponaanje. Mi moemo da kae
mo ili uradimo grozne stvari, ali ipak postoji granica - ne oduzi
mamo svoj ili tu ivot u aru nekontrolisano impulsivne emocije.
ak i kada smo razjareni ili prestravljeni ili na mukama, mi se zau
stavimo pre nego postanemo nepovratno destruktivni. Moda
nismo u stanju da ne pokazujemo emocije na naem licu ili u glasu,
i moda ne moemo da se obuzdamo da ne kaemo neto surovo
ili da utnemo stolicu (mada bi to bilo lake nego da zaustavimo
facijalne ili vokalne signale emocije), ali ovu surovost moemo
spreiti da preraste u fiziko ozleivanje. Priznajem da postoje ljudi
sa slabom kontrolom impulsa, ali na to gledam kao na odstupanje,
ne kao normu.
I
pored sigurnosti da veina nas nee posegnuti za krajnjim
oblikom destruktivnosti, nanosei sebi, ili drugima, povrede s traj
nim posledicama, za mnoge od nas vai i da emo povremeno izgo
voriti ili uraditi tetne stvari. Ozleda moe da bude vie psiholoka
nego fizika i ne mora da bude trajna, ali je i dalje nae ponaanje
pozleujue. Ozleivanje ne mora da bude motivisano ljutnjom;
moe da ne ozleuje nikoga osim nas. Na primer, nekontrolisan
strah moe da nas paralie da ne ustuknemo pred opasnou; tuga
moe da izazove povlaenje u sebe. Sada se pred nas postavlja pita
nje kako i kada moemo da predupredimo destruktivne emocional
ne epizode, bilo da su tetne po nas ili po druge, ili po oboje. Jedna
od funkcija emocija jeste da nas usredsredi na svesnost problema
koji je pred nama i koji je izazvao nae emocije. Emocije obino ne
dejstvuju bez svesnosti, iako je i to mogue. Svi smo doiveli da
nismo znali da smo se emocionalno ponaali sve dok nam neko na
to nije skrenuo panju. Iako se i to deava, ei je sluaj ipak da
znamo kako se oseamo. Emocije koje doivljavamo oseamo kao
118
Pol Ekm an
ispravne, opravdane. Ne dovodimo u pitanje ono to radimo ili

govorimo. Mi smo time kao poneseni.
Ako bismo da obuzdavamo svoje emocionalno ponaanje, da
menjamo kako se oseamo, moramo moi da razvijamo drugaiji tip
emocionalne svesti. Moramo moi da inimo korak unazad - tano
za vreme dok oseamo emociju - da bismo tako mogli da se zapita
mo da li elimo da nastavimo da radimo ono to nas naa emocija
tera da radimo, ili da bismo mogli da biramo kako da se ponaamo
prema naoj emociji. To je vie nego da znamo kako se oseamo, to
je drugaiji, vii, teko opisiv, oblik svesnosti. Blizak je onome to
budistiki mislioci podrazumevaju pod duhovnom pribranou
/mindfulness/. Filozof Alan Valas /Wallace/ kae da je to oseaj sve
snosti rada naeg uma.73 Ako postoji duhovna pribranost naih
emocija, kae on, onda moemo da biramo: Da li hoemo da postu
pimo prema ljutnji, ili prosto hoemo da je posmatramo.74 Ja ne
koristim termin duhovna pribranost, budui daje on odreen u kontestu jedne ire filozofije, potpuno drugaije od onoga to sam ja
govorio o razumevanju emocija, i koja zavisi od vrlo specifinih
postupaka, razliitih od koraka koje u ja da predloim.
Piui o memoriji, psiholozi Dordija Nigro i Ulrik Nizer
/Neisser/ navode da kod odreenih seanja izgleda kao daje ovek
u poloaju nadzornika ili posmatraa, koji na situaciju gleda iz neke
spoljanje take i sebe vidi izvan sebe.75 Oni taj tip seanja stavljaju
naspram onog u kome imate istu perspektivu kao i osoba iz seanja.
U mnogim naim emocionalnim iskustvima mi smo toliko u doiv
ljaju, toliko smo obuzeti emocijom, da ni jedan deo naeg uma ne
osmatra, ne dovodi u pitanje i ne razmatra radnje u koje smo uklju
eni. Znanje i svesnost postoje ali, kako kae psiholog Elen Langer,
na duhovno odsutan nain.76
Distinkcija Nigrove i Nizera izmeu dva tipa seanja veoma
podsea na ono to je budistiki mislilac i psihijatar, Henri Vajner,
opisao kao razliku izmeu toka svesti i onoga to on naziva osmatraem, svesnost koja osmatra i odgovara na znaenja koja se
pojavljuju iz toka svesti.77 Da bismo mogli da posredujemo u naem
e m o c ije
119
emocionalnom ponaanju, da bismo mogli da biramo ta emo da

kaemo ili da uinimo, moramo da znamo kada smo postali emo
cionalni ili, jo bolje, da to znamo dok postajemo emocionalni.
Mogue je da bismo imali jo vei izbor kada bi mogla da
postoji svesnost u toku deavanja automatskog procenjivanja i kada
bi to procenjivanje moglo da se prepravlja ili ponitava po volji. No,
s obzirom na to da su automatski procenjivai toliko brzi, sumnjam
da bi iko mogao da to uradi. Njegova svetost, Dalaj Lama, prilikom
naeg susreta je pomenuo da neki jogini mogu da produavaju vre
me. Tih nekoliko milisekundi, koliko traje automatska procena, oni
bi mogli dovoljno da rastegnu da naprave svestan izbor oko prepravke ili ponitavanja procesa procene. Ali Dalaj Lama je sumnjao
da je takva vrsta svesnosti procenjivanja mogua za veinu ljudi,
ukljuujui i njega.
Sledei korak, koji je moda mogu ali je teko ostvariv, jeste
saznanje onoga to se deava u neijoj glavi neposredno po auto
matskoj proceni ali pre zapoinjanja emocionalnog ponaanja; sve
snost impulsa za vrenje radnje i izgovaranje rei, im se jave. Kada
bi neko mogao da postigne takvu svesnost impulsa,78 mogao bi da
odluuje da li da dopusti ostvarivanje impulsa. Budisti veruju da
postiu takvu svesnost impulsa, ali kau da su za to potrebne duge
godine meditativne prakse. Preimo ipak na ono to je verovatnije
da emo da ostvarimo, iako ni to bez muke.
Filozof Piter Goldi opisuje neto to naziva reflektivna svesnost,
kao svesnost o tome da se neko plai. Ako bi osoba rekla, Seajui
se doivljaja, oigledno je da sam se tada plaila, ali pri tome nisam
oseala nikakv strah, to bi, kae Goldi, bio primer nemanja reflektivne svesnosti.79 Ovo jeste predloak za ono na ta ja elim da se
usredsredim, ali nije dovoljan, jer ne uzima u obzir da li elimo ili
ne da se preputamo naoj emociji, ili hoemo da je menjamo ili
zakoimo.
Donatan Skuler, u svom obrazlaganju o neemu to naziva
metasvesnost, opisuje svima poznato iskustvo prelistavanja knjige pri
emu, ne proitavi ni jednu re, razmiljamo u koju emo kafanu
120
Pol Ekm an
veeras.80 Ne radi se o tome da svesnost ne postoji; tu je svesnost

naeg razmiljanja o kafanama ali, pri tome, mi nemamo saznanje da
smo prestali da itamo knjigu. Ako bismo ga imali, znailo bi da se
uspostavila metasvesnost. To je svesnost doivljavanja koja se dogaa
u trenutku o kome elim da vam govorim, ona je nerazdvojna od
imanja mogunosti izbora da li na iskustvo da utiemo ili ne.
Nije mi polo za rukom da tu vrstu svesnosti nazovem u jednoj
rei; najbolje to sam smislio je pomno razmatranje naih emocio
nalnih oseanja /attentively considering our emotionalfeelings, prim.
prev./. (Da bih izbegao ponavljanje cele fraze, ponekad piem kur
zivom samo pomno ipomnost). Kada smo pomni, u mom smislu te
rei, onda smo u stanju da sebe pogledamo tokom neke emocional
ne epizode, idealno je ako to bude u prvih nekoliko sekundi. Mi
prepoznamo da smo emocionalni i razmatramo opravdanost naeg
odgovora. Moemo da preinaimo ocenu i procenu a, ukoliko u
tome ne uspemo, moemo da upravljamo onim to kaemo i to
inimo. To se dogaa dok doivljavamo emociju, odmah poto naa
emocionalna oseanja i radnje postanu svesni.
Veina ljudi ne obraa toliku panju na svoja emocionalna ose
anja, ali ova vrsta panje nije neostvariva. Verujem da moemo da
razvijemo sposobnost pomnosti tako da pree u naviku, da postane
standardan deo ivota. Kada se to dogodi, oseamo vru vezu i
bolju mogunost da upravljamo svojim emocionalnim ivotom.
Postoji mnogo naina da se razvije ovakva pomnost.
Jedan nain da ljudi postanu pomniji prema svojim emocijama
jeste da koriste znanje o uzrocim a svake emocije, opisanim u
poglavljima 5. do 9. Boljim upoznavanjem onog to je okida nae
emocije, moemo da poveamo svesnost o tome kada nam se i zato
deavaju. Za ovaj nain poveavanja pomnosti bitna je sposobnost
da prepoznamo svoje vrue okidae emocija i da preduzmemo
korake da ih oslabimo. Nije cilj da se oslobodimo emocija nego da
imamo iri izbor kako da odigramo emociju kada smo ve u njoj.
Uenje o oseajima (telesnim oseanjima po kojima se razlikuje
svaka emocija) trebalo bi takoe da nam koristi za usredsreivanje
e m o c ije
121
nae pomnosti. Normalno, mi znamo da imamo ove oseaje ali se ne

fokusiramo na njih i ne koristimo ih kao signale koji bi nas pozivali
na pomnost prema naim emocionalnim stanjima. U poglavljima 5.
do 9. navodim vebe za poveanje svesnosti oseaja imanja tih emo
cija, tako da moete bolje da opaate fizioloke promene i da ih kori
stite kao da su smiljene da nas uine pomnima, pruajui nam priliku
da razmotrimo, prevrednujemo ili kontroliemo svoje emocije.
Moemo da postanemo pomniji prema svojim emocionalnim
oseanjima i tako to postanemo pronicljiviji za emocionalna oseanja
drugih sa kojima smo u dodiru. Ako znamo kako se oni oseaju, ako
to svesno registrujemo, onda to moemo da koristimo kao povod za
bolje raspoznavanje vlastitih oseanja i za davanje signala sebi samima
da postanemo pomni prema svojim emocionalnim oseanjima.
Naalost, prema mome istraivanju, ukoliko izrazi nisu veoma
snani, veina nas nije naroito dobra u prepoznavanju kako se dru
gi oseaju. Nama, za tumaenje izraza lica nije potrebna pomo
kada emocija dostigne vrhunac. Izrazi su do tada ve izmakli kon
troli i poprimili izgled za koji sam utvrdio da je univerzalan. No,
izrazi mogu da budu veoma istanani, svedeni samo na pomeranje
onih kapaka ili gornje usne. Pri tome, esto smo do te mere usredsreeni na ono to neka osoba govori da nam ovi tanani znaci pot
puno promaknu. To je teta, jer bolje proemo ako ve na poetku
nae interakcije s nekim moemo da otkrijemo kako se ta osoba
osea. Poglavlja od 5. do 9. ukljuuju fotografije koje treba da vam
pomognu da postanete pronicljiviji za tanane izraze lica, takoe i
ideje kako da tu informaciju koristite u porodinom ivotu, prija
teljstvu i na radnom mestu.
Uenje pomnog razmatranja svojih emocionalnih oseanja nije
lako, ali je moguno, a uz upornost i ponavljanje, verujem da posta
je lake.* ak i kada pomnost postane utvrena navika, ona nee
* Moje veoma skromno iskustvo s meditacijom i moja poznanstva s prijateljima i kole
gama koji imaju dug meditacijski sta, uverili su me da je to jo jedan nain za posti
zanje pomnosti. U istraivanju koje upravo zapoinjem, pokuavam da vie nauim o
tome kako se to deava, i da dokumentujem prirodu promena do kojih dolazi.
122
Pol E km an
uvek da deluje. Ako je emocija veoma snana, ako importujemo

scnario koji nismo prepoznali, ako smo u raspoloenju koje je rele
vantno za emociju koju oseamo, ako smo neispavani ili ako osea
mo neprestani fiziki bol, pomnost moe da nam ne poe za rukom.
Greke emo da pravimo, ali tada iz njih moemo da nauimo kako
da ih ne ponavljamo.
Brojne su tehnike koje, kada smo pomni, moemo da koristi
mo za posredovanje u svom emocionalnom ponaanju:
- Moemo pokuati da preinaimo procenu deavanja; ako
uspemo, emocionalna ponaanja e da se zaustave na kratko, mogu
da se jave druge, prikladnije emocije ili, naa prva reakcija moe da
bude potvrena ukoliko je bila primerena. Problem s ponovnom
procenom je to nas na refraktorni period ini odbojnim i onemo
guava pristup informacijama - koje su u nas doprle iz spoljanjosti
- koje bi mogle da ospore emociju. Ponavljanje procene ide mnogo
lake kada se zavri refraktorni period.
- ak i kada ne moemo da ponovimo procenu deavanja,
kada nastavljamo da verujemo u opravdanost naih oseanja,
moemo izabrati da tumaimo svoje radnje, da zaustavimo svoj
govor u roku od nekoliko sekundi, ili makar da naim oseanjima
ne dozvolimo da nas obuzmu. Moemo da pokuavamo da redukujemo signale na naem licu ili u glasu, da odolevamo bilo kojim
impulsima za vrenje radnji, da cenzuriemo ta govorimo. Hoti
mino kontrolisanje nehotinog ponaanja kojim rukovode emo
cije, nije lako, pogotovo ako su emocije koje oseamo jake. Ali zau
stavljanje govora i radnje je mogue i ak je lake nego da se s lica
ili iz glasa u potpunosti ukloni svaki trag emocije. Znanje o tome
da ste emocionalni, odnosno pomnost, uva vas da ne izgubite kon
trolu nad onim to izgovarate ili to radite, da ne uinite neto zbog
ega ete zaaliti.
Pogledajmo kako to funkcionie najednom primeru iz mog
ivota. Moja ena, Meri En, otputovala je na etiri dana na konfe
renciju u Vaingtonu. Oboje smo obiavali, kada smo na putu, da se
jedno drugom javljamo svakoga dana. U razgovoru u petak uvee
e m o c ije
123
rekao sam joj da u subotu idem na veeru sa kolegom i da emo

posle da radimo do kasno. U vreme kada sam oekivao da bih stigao
kui, oko jedanaest sati uvee, kod nje, u Vaingtonu, bie ve dva
sata ujutro, i ona e biti u dubokom snu. Poto neemo moi da se
ujemo u subotu uvee, rekla je da e me nazvati ujutro u nedelju.
Meri En zna da ustajem rano, ak i nedeljom, i da ja, kada ona
nije kod kue, uvek sedim za kompjuterom ve od osam sati. Do devet
sati jo me nije nazvala i ja sam poeo da se brinem. Kod nje je bilo
podne; zato se jo ne javlja? U deset sam poeo da se ljutim. Kod nje
je jedan sat popodne i sigurno je ve mogla da se javi? Zato nije? Da
li joj je neprijatno zbog neega to je uradila prole veeri a to ne eli
da otkrije? Mrzeo sam to su mi se javljale takve misli i to je samo
pojaalo moju ljutnju. Da me je pozvala ne bi poela da me nagriza
ljubomora. Da se nije razbolela; da nije imala saobraajnu nesreu?
Poeo sam da se plaim. Da li da nazovem policiju u Vaingtonu?
Verovatno je prosto zaboravila, ili se toliko zanela obilascima muzeja
- kazala mije da to planira za nedelju - daje zaboravila na nae dogo
voreno telefonsko javljanje. Njena nehajnost me je ponovo naljutila,
smenjujui strah, dok sam zamiljao kako ona uiva dok se ja brinem
za nju. Zato da me mori ljubomora? Zato se ne javi!
Da sam bio mudriji, da sam bio ve preao lekcije iz ove knjige,
mogao sam da zaponem preventivne radnje u subotu uvee ili u
nedelju ujutro. Znajui da naputanje od strane ene predstavlja
vru okida emocije (majka mi je umrla kada sam imao etrnaest
godina), pripremio bih sebe da se ne oseam naputen ako Meri En
zaboravi da se javi. Podsetio bih sebe da Meri En ne voli da telefo
nira, posebno iz govornice, i da verovatno nee da se javi pre nego
se vrati u hotel. Takoe bih uzeo u obzir da je Meri En tokom dva
deset godina braka dokazala da je dostojna poverenja i da ne treba
da sam ljubomoran. Da sam o svemu razmislio unapred, bio bih u
stanju da oslabim svoje okidae emocija tako da njeno proputanje
jutarnjeg telefonskog javljanja ne bih tumaio na nain koji ini da
se osetim naputen, ljutit, ljubomoran, ili uplaen za nju, i ljut zato
to je uinila da, moda bespotrebno, doivljavam sva ta oseanja.
124
Po l Ek m a n
Naravno, bilo je prekasno da se izvue neka korist iz takvog

razmiljenja, jer u nedelju pre podne to vie nisam mogao da ui
nim upravo zato to to nisam uradio unapred. Uvek kada sam osetio
da sam ljut, uplaen, ili ljubomoran, bio sam u refraktornom perio
du kada bilo ta to bih umeo da uradim da razminiram situaciju,
vie nije na raspolaganju. Emocije su bile zapoele; kako je vreme
prolazilo bivale su sve jae uvek kada bih ih osetio; a vie nisam
imao pristup relevantnim informacijama o Meri En i o meni. Pri
stupanje informacijama bilo mi je ogranieno samo na one koje su
potkrepljivale emocije koje sam oseao.
Bio sam reen da svojim emocijama ne dopustim da me ome
taju u poslu. Iako od osam ujutro do jedan sat po podne nisam bio
ljut, kada je Meri En najzad nazvala pet sati kasnije (u etiri po
pode, po njenom vremenu), za sobom sam ve imao brojne epizode
ljutnje, uvek kada bih pogledao na sat i shvatio da se jo uvek nije
javila. Meutim, zahvaljujui dugom vremenskom rasponu, imao
sam vremena i da ponem da postajem poman prema svojim emo
cionalnim oseanjima. Iako sam oseao da sam sasvim opravdano
ljut zbog njenog nemarnog nejavljanja u vreme kada je rekla da e
se javiti, odluio sam daje mudrije da svoju ljutnju ne izrazim preko
telefona i da saekam da se vrati kui. U svome glasu sam mogao da
ujem prizvuk ljutnje dok smo razgovarali, ali sam uspeo u svom
naumu da se ne alim i da ne iznosim nikakve optube, to sam
inae arko eleo. Razgovor nije bio naroito uspean i posle neko
liko minuta smo se sloili da prekinemo, utanaivi da se vraala
sutra dan, kasno uvee.
Razmilajo sam ta se dogodilo. Oseao sam olakanje zato to
nisam izneo nikakve optube, ali sam znao da je ona po mome glasu
znala da sam zbog neeg bio ljut. Ona je odrala kontrolu u toliko to
nije navaljivala da kaem o emu se radi. Refraktorni period se zavr
io tako da sam mogao da ponovim procenu situacije. Vie nisam
oseao ljutnju ali sam se oseao pomalo budalasto zato to sam bio
ljut. Ne elei da stvari ostanu nedoreene, s obzirom na to da nas je
razdvajalo vie hiljada kilometara i da se neemo videti jo skoro dva
e m o c ije
125
puna dana, pozvao sam Meri En. Od prethodnog razgovora nije pro
lo vie od dva minuta. Ovoga puta razgovor je bio prijatan i zadovo
ljavajui. Nekoliko dana kasnije upitao sam je o ovoj epizodi, na koju
je ona zaboravila. Potvrdila je da je shvatila da sam bio ljut, ali poto
ja nisam govorio o tome odluila je da ni ona to ne pomene.
Ovo je primer emocionalne epizode u kojoj osoba zaali to je
postala emotivna. Postoje, naravno, druge prilike kada smo veoma
zadovoljni zbog svojih emocionalnih reakcija. No, zadrimo se na
onome to iz ove epizode moemo da nauimo a to moe da ima
primenu u drugim situacijama u kojima ovek zaali zbog emocio
nalnog ponaanja. Prva stvar je vanost nastojanja da se predvidi ta
moe da se dogodi, vanost upoznavanja neijih slabih taaka. Ja u
tom pogledu nisam uspeo pa premoavanje cele stvari vie nije
dolazilo u obzir. Nisam mogao da smanjim izglede da u ovu epizodu
importujem scnario ljutnje zbog naputanja, ime sam produio
refraktorni period. Sreom, iz ovog iskustva sam i dovoljno nauio
da verovatno ne odgovorim ljutnjom kada se Meri En sledei put ne
bude javila kada je rekla. Kada sam poman, mogu da izaberem da se
ne naljutim ali, ako sam ve u razdraljivom raspoloenju, ili pod
velikim pritiskom, uspeh nije garantovan.
Analiza koju treba da obavimo da bismo oslabili okida emo
cije na koji sumnjamo da bi mogao da se otkai, ima dva dela. U
jednom delu se usredsreujemo na sebe, na ono u nama to ini da
emocionalno odgovorimo tako da posle zaalimo. U ovom primeru,
to je bilo uvianje da je izostanak telefonskog poziva odvrnuo sla
vine moje nerazreene ozlojeenosti prema majci zato to me je
napustila svojom smru, a to sam bio importovao u ovu situaciju.
U drugom delu pokuavamo da proirimo nae razumevanje druge
osobe. U ovom primeru, to je ukljuivalo preispitivanje onoga to
sam o Meri En znao a to bi moglo da je navede da se ne javi, kao na
primer njena odbojnost prema telefonskim govornicama, to nije
imalo nikakve veze s naputanjem.
Moda je preterano oekivanje da emo uvek moi da predvi
dimo i deaktiviramo emocije, pogotovu jo dok su na pomolu. No
126
Po l E k m a n
sticanje vetine u bavljenju s emocijama delom se sastoji u razvija

nju sposobnosti za analiziranje i razumevanje onoga ta se dogodilo
nakon to se data epizoda odigrala. Analize treba uraditi u vreme
kada vie ne oseamo potrebu da opravdavamo ono to smo uinili.
Mogu da nam pomognu da opustimo neki okida emocija ili da
poveamo budnost prema onome od ega treba da se titimo.
U prethodnom poglavlju predloio sam voenje dnevnika o
epizodama zbog kojih smo zaalili. Prouavanje dnevnika ne poma
e samo u prepoznavanju zato se deavaju takve epizode nego i
kada e verovatno da se ponove i ta vi moete da uradite da sebe
promenite tako da se to ne dogaa u budue. Bilo bi korisno da se u
istom dnevniku belee i epizode u kojima se postigne uspeh, u koji
ma se dobro reagovalo. Osim to su izvor ohrabrenja, takve dnev
nike zabeleke omoguavaju nam da razmislimo zato nekad
moemo da uspemo a nekad ne.
esto emo se zapitati ta da radimo poto je emocija zapoela
i mi smo u refraktornom periodu, nesposobni da reinterpretiramo
deavanje. Ukoliko smo pomni, moemo pokuati da emociju ne
pothranjujemo, tako to inhibiramo radnje za koje je verovatrno da
bi drugoga izazvale da odgovri na nain koji bi naa oseanja jo
ojaao. Da sam bio izneo svoje optube, Meri En je lako mogla
odbrambeno da odgovori ljutnjom, to bi onda mene ponovo i,
moda jo vie, naljutilo. Ja sam na kontrolisanje emocionalnog
ponaanja, radilo se o strahu ili o ljutnji, poeo da gledam kao na
izazov u kome skoro da uivam, bez obzira na to to uspeh esto
izostane. Kada sam uspean onda imam oseaj da gospodarim i to
je veoma prijatno. U svakom sluaju, verujem da vebanje i razmi
ljanje o tome ta treba da se ini, kao i prisebnost u toku emocio
nalne epizode, mogu da pomognu.
Kontrolisanje emotivnog ponaanja nee uvek da bude uspeno. Ako je pobuena emocija veoma jaka, ako smo u raspoloenju
koje nas predisponuje za tu emociju, ako je dogaaj na slinoj talasnoj duini s nekom od evolutivnih emocionalnih tema ili s nekim
rano nauenim okidaem emocije, moje sugestije e mnogo tee
e m o c ije
127
moi da se primene. I, zavisno od emocije, afektivni stil nekih ljudi

- onih koji tipino postaju emotivni veoma brzo i veoma intenzivno
- oteavae kontrolu odreenih emocija.
injenica da neemo uvek da uspemo, ne znai da ne moemo
da napredujemo. Klju je u boljem razumevanju samih sebe.
Naknadnim analizama naih emocionalnih epizoda moemo poeti
da se navikavamo na pomnost. Uei da se vie usredsreujemo na
ono ta oseamo, saznavajui neke unutranje natuknice koje nam
signalizuju koju mi to emociju oseamo, u boljem smo poloaju da
nadziremo svoja oseanja. Razvijanje sposobnosti uoavanja zna
kova emocionalne reakcije drugih prema nama, moe da nas pobu
di da pazimo na ono ta radimo i ta oseamo - i da nam pomogne
da primereno odgovorimo na emocije drugih. A uenje o najeim
okidaima za svaku emociju, onima koji su nam zajedniki s dru
gim ljudima i onima koji su za nas jedinstveni i od posebne vano
sti, moe pomoi da se pripremimo za emocionalna susretanja. O
svemu tome bie rei u narednim poglavljima.
5.
Tuga i patnja
Roditeljski najcrnji komar. O djednom , nem a vam sina. Bez
objanjenja. Posle vie m eseci ujete da je policija otkrila kruok
jednog masovnog ubice, homoseksualaca, koji je zlostavljao, silovao
i, na kraju, ubijao deake. ujete zatim da je na m estu gde su bile
zakopane rtve tog m asovnog zloina pronaeno i identifikovano
telo vaeg sina.
Policiju je na to m esto odveo sedam naestogodinji Elmer Vejn
Hinli. Policija je H inlija uhapsila zato to je pucao i usm rtio svog
prijatelja, D ina Korla, starog trideset tri godine, nakon to su cele
noi duvali lepak. Hinli je tvrdio da je pripadao kruoku m asovnog
ubice, iz koga je D in Kori uzim ao deake. Kada je Kori rekao da e
on da bude njegova sledea rtva, Hinli je pucao u njega. D ok je bio
u pritvoru, zbog Korlovog ubistva, policiji je ispriao o ubistvim a
deaka jer je hteo da im (roditeljim a) uini neku vrstu usluge.
Oseao je da bi roditelji trebalo da znaju ta se dogodilo s njihovim
sinovima. U kupno su pronaena tela dvadesetsedm orice deaka.
Beti irli je m ajka jed n o g od m rtv ih deaka. N jena je tuga
zaprepaujua, patn ja je toliko intenzivna da vas slam a i sam o
posm atraje B etinog izraza. ovek skoro m oe da uje jecaje koji
provaljuju iz njenog duboko nesrenog lica. Poruke koje se prenose
licem i glasom ponavljaju jedna drugu ukoliko se ne nastoji kontrolisati izraz.
130
Pol Ekman
Smrt neijeg deteta je univerzalan uzrok tuge i patnje.* Moda

ne postoji nijedan drugi dogaaj koji moe da izazove tako intenzivnu,
postojanu i trajnu nesrenost. Kada sam, 1967. godine, radio istraiva
nje u Papui Novoj Gvineji, pitao sam Foreance da mi pokau kako bi
izgledala njihova lica kada bi saznali da im je um rlo dete. Video snimci
njihovog izvoenja pokazuju isti izraz lica kao i Beti irli, iako manje
intenzivan, jer oni su gubitak samo zamiljali a ne i doivljavali.
Mnoge vrste gubitaka m ogu da budu okidai tuge: odbacivanje
od strane prijatelja ili ljubavnika; gubitak sam opotovanja zbog
neuspeha na poslu; gubitak divljenja i pohvale od strane nadree
* Izuzetak bi predstavljao sluaj da je dete patilo od neke neizleive bolesti ili, u nekim
drutvima, ako se radi o odojetu o kome porodica nije u stanju da se stara.
e m o c ije
131
nih; gubitak zdravlja; gubitak nekog dela tela ili funkcije, zbog bole
sti ili nesrenog sluaja; i, za neke, gubitak dragocenog predm eta.
Postoje m noge rei da se opiu tuna oseanja: rastrojen, razoaran,
potiten, m elanholian, depresivan, obeshrabren, obeznaen, oa
loen, bespom oan, jadan i rastuen.
Ni jedna od tih rei ne zvui dovoljno jaka da iskae emociju
koju je im ala Beti irli. Voli Fresen i ja sm atrali smo da ta emocija
ima dve jasno odvojene strane - tugu i patnju.81 U trenucim a patnje
postoji protest; u tuzi vie postoji pom irenost i obeznaenost. Pat
nja nastoji da se aktivno nosi sa izvorom gubitka. Tuga je vie pasiv
na. Patnja esto izgleda besm islena kada ne m oe nita da se uini
da se povrati izgubljeno. Po izrazu lica na ovoj fotografiji ne m oe
m o da kaem o da li Beti osea tugu ili patnju. Bilo bi oiglednije
kada bism o njeno lice m ogli da vidim o u rasp o n u od nekoliko
sekundi, d a je ujem o ta kae i da vidim o pokrete tela. Bilo bi doi
sta bolno da ujemo Betine paenike i oajnike krike. M oemo da
skrenem o pogled s lica, ali ne m oem o da pobegnem o od zvuka
neke emocije. Svoju decu uim o da suzbijaju neprijatne zvuke koji
prate neke emocije, posebno uasne krike oajanja i agonije.
Tuga spada u dugotrajnije emocije. N akon perioda protestne
patnje, obino sledi period tune pom irenosti, u toku koga se ovek
osea potpuno bespom ono; zatim se protestna patnja ponovo vra
a, u okviru nastojanja da se povrati izgubljeno, pa opet nastupa
tuga, pa patnja, i tako jo dugo. Kada su emocije blage ili, ak i sred
nje, m ogu da traju svega nekoliko sekundi, ili do nekoliko m inuta,
pre nego se oseti neka druga, ili prestane da se osea bilo koja em o
cija. Intenzivna em ocija Beti irli dolazila bi u talasim a, u dugom
nizu, a visoki ton ne bi trajao neprekidno. Kod tako intenzivnog
gubitka uvek u pozadini postoji tuno ili splasnulo raspoloenje,
koje traje sve do kraja procesa oaloenosti.
ak i u tako velikoj alosti postoje trenuci u kojim a m ogu da
se osete druge emocije. Oaloena osoba moe na m om ente da se
ljuti na ivot; na Boga; na osobu ili na stvar koji su vinovnici gubit
ka; na um rlog, zato to je um ro, pogotovo ako su pokojni, ili pokoj-
132
P ol Ekman
na, na odreeni nain sebe izloili riziku. Ljutnja m oe biti usmerena prem a sebi, zato to neto nism o uradili, to nism o izrazili neko
vano oseanje, to nism o spreili sm rt. ak i kada, racionalno gle
dano, nije m oglo nita da se uradi da bi se spreila sm rt voljene
osobe, oaloeni ljudi m ogu da oseaju krivicu i da se ljute na sebe
zato to nem aju m o da spree takve stvari.
Beti irli je, skoro sigurno, oseala ljutnju prem a ovo dvoje
ljudi, koji su joj ubili sina, ali je na slici uhvaena u drugom tren u t
ku, dok osea tugu i patnju. Ljutnju oseamo prem a osobi odgovor
noj za gubitak, dok tugu. i patnju oseam o zbog sam og gubitka.
Ukoliko gubitak nije nepovratan kao to je sm rt, nego m u je uzrok
odbacivanje, onda sama ljutnja moe da bude ono jedino to osea
mo. N o i tada m oe da se pojavi tuga, kada oseam o sam gubitak.
Nem a strogih i vrstih pravila, jer nije neobino ako oaloeni, koji
se osea naputen, u trenucim a osea ljutnju prem a um rloj osobi.
M ogu da se jave trenuci u kojim a se oaloena osoba plai
kako e da ivi bez pokojnika, ili se plai da nee m oi da se oporavi.
Takav strah moe da se smenjuje s oseanjem nem ogunosti nastav
ljanja ivota posle takvog gubitka. Ako do gubitka jo nije dolo,
um esto tuge i patnje, predom inantna emocija moe da bude strah.
ak i pozitivne em ocije m ogu nakratko da se osete u toku
nekog inae vrlo tunog iskustva. Mogu da postoje zabavni trenuci
kad se seam o nekih zajednikih sm enih doivljaja. esto su p ri
jatelji ili roaci ti koji na groblju, ili u kui pokojnika, evociraju
takve pozitivne uspom ene, tako da se esto zauje i sm eh. Moe
doi i do prijatnih tren u tak a pozdravljanja sa bliskom rodbinom
koji su doli da podele tugu i prue utehu.
Kada sam radio na Novo Gvinejskoj visoravni, saznao sam za jo
jednu osobinu alosti. Jednoga dana sam iz sela u kom e sam iveo,
autostopom otiao u regionalni centar, Okapa, gde je postojala australijska bolnica u kojoj sam mogao da se istuiram i napunim bateriju
moje filmske kamere. ena iz jednog udaljenog sela dola je u bolnicu
s veoma bolesnom bebom, koja je, naalost, umrla. Australijski dok
tor hteo je enu i njeno m rtvo dete da prebaci nazad u njeno selo i
e m o c ije
133
ponudio se da poveze i m ene. ena je, tiha i bezizraajna, sedela u

lendroveru drei bebu u rukam a sve vreme dugog puta. Kada smo
stigli i kada je ugledala svoje roake i prijatelje, poela je da plae,
pokazujui intenzivnu patnju. Lekar je smatrao d a je bila neiskrena, i
da je ukljuila ritualno prikazivanje em ocija kojim je trebalo da
im presionira svoje seljane. Mislio je da bi ona, da je stvarno oseala
oaj to pokazala i tokom putovanja sa nama.
Lekar nije uoavao da patnju stvarno ne m oem o da doivimo
bez prisustva drugih ljudi koji m ogu i hoe sa nam a da podele gubi
tak. M i znam o ta se dogodilo, ali znaenje za nas postaje bogatije
kada drugim a o tom e govorim o i kada vidim o njihove reakcije na
na g u b ita k / Ovo je bio ekstrem an prim er takve pojave, jer je ta
ena ivela u kulturi iz kam enog doba, bez ibica, tekue vode, ogle
dala i odee, izuzev suknji od trave. Njena beba je um rla u okrue
nju koje za nju nije im alo smisla. Zapadnjaka bolnica, sa svim svo
jim inventarom , iskustvo je inila nestvarnim , kao da je dola na
M ars i posle se vratila na Zemlju. D ruga je m ogunost da je svoju
oaloenost uvala u sebi, u prisustvu dva udnovata m ukarca lekara i mene. M oda je bila i u oku i trebalo joj je vrem ena da doe
u stanje u kom e m oe da se iskae alost. Da je prolo jo vrem ena
u putu, m oda bi se njena alost ispoljila m a gde bila.
Postojalo je vrem e kada su strunjaci za m entalno zdravlje
verovali da se oaloeni, koji ne pokazuju intenzivnu tugu, zapravo
uputaju u poricanje i da se, prem a tome, izlau opasnosti od kasni
jih ozbiljnih psihijatrijskih problem a. Novija istraivanja pokazuju
da to nije uvek sluaj, pogotovo ako je um rla osoba dugo bolovala i
ako je bilo dovoljno vrem ena za prilagoavanje na izvesnu sm rt. U
tom sluaju, kada se sm rt konano dogodi, oaloeni osea m alo
patnje, i tek ponekad tugu. Ako je privrenost padala teko, ako su
je pratili m nogi b u rn i p erio d i i velika nezadovoljstva, onda sm rt
m oe doneti i oslobaanje, uz oseanja olakanja um esto oajanja.
* Psiholog Niko Frijda izneo je veoma slino zapaanje: alost se esto ne ispolji
kada ovek sazna za neiju sm rt ili odlazak; takvo obavetenje ine samo rei.
alost spopadne oveka kada se vrati u kuu u kojoj nekoga vie nema.
134
P ol Ekm an
Kada sm rt voljene osobe usledi naglo i neoekivano, bez vrem e

na za priprem u, oaloeni esto veruju da je um rli jo uvek iv.
D r Ted Rinerson /Rynearson/, koji je prouavao kako ljudi reaguju na
iznenadnu sm rt voljene osobe, otkrio je da m nogi oaloeni razgo
varaju s pokojnikom , verujui da mrtvi, na neki nain, m ogu da ih
uju i da im odgovaraju.82 Kada je uzrok sm rti neka nesrea, ubistvo
ili samoubistvo, m ogu proi godine pre no prestanu ovi razgovori a
oaloeni u potpunosti prihvati da je voljena osoba mrtva.
Snaan tuni izraz, p o p u t Betinog, m oe da se pojavi i kada
neko ko je oekivao straan gubitak dobije dobru vest da je s volje
nom osobom sve u redu. U tom prvom trenutku olakanja izbije sva
suzdravana patnja. Oekivana, ali suzdravana, tuga, sada se izrazi.
U tom trenutku osoba osea i alost i olakanje. O dloene emocije,
potisnute iz nekog razloga, izbijaju kada bude bezbedno da se osete,
ak i kada emocija vie nije relevantna za nastalu situaciju.
Postoji jo jedno, m oguno ali neispitano, objanjenje zato
ponekad vidim o znake patnje, sa sve suzama, kada osoba uje dobru
vest. M ogue je da n ajin ten ziv n ija rad o st slom ije em ocionalni
sistem tako da bilo koja vrsta izuzetno jake emocije izazove trenutke
patnje.
Ljutnja m oe da bude od b ran a od patnje, zam ena za nju a,
ponekad, i lek. Ako odbaeni ljubavnik m oe da se naljuti zato to
je ostavljen, beznae poputa. U trenucim a intenzivne usam ljeno
sti, tuga e da se vrati ali e ljutnja m oi opet da je odagna. Kod
nekih ljudi ljutnja stoji u rezervi, sprem na da se pojavi na najm anji
znak nekog gubitka, da bi se spreilo doivljavanje patnje.
Neki psihoterapeuti su smatrali da produene tuga i patnja kao
odgovor na gubitak, jesu rezultat ljutnje izvrnute prem a unutra.
Kada bi onaj ko pati svoju ljutnju m ogao da usm eri prem a spolja,
p rem a u m rlom , zbog naputanja, prem a odb o jn o m ljubavniku,
supruniku, uitelju ili efu, tuga i patnja bili bi izleeni. Iako se
ponekad i dogodi takav sluaj, ne m islim da je to uobiajena reak
cija. Nije neobino da se ljutnja osea prem a nekom e koga izgubi
mo, ali ljutnja ni u kom sluaju nije jedino oseanje, niti je njeno
e m o c ije
135
izraavanje n e o p h o d a n i sig u ra n lek za tu g u i p a tn ju koje se

oseaju.
D anas je uobiajeno da ljudi uzim aju lekove da bi olakali
intenzivnu tugu ili patnju, da prigue alost. N em am zam erke na
upotrebu lekova protiv depresije i em ocionalnih poremeaja, o koji
m a govorim kasnije u ovom poglavlju. No nisam siguran koliko je
za nekog korisno da ne osea tugu ili patnju zbog norm alnih gubi
taka koji ekaju sve nas, izuzev ako osoba nije kliniki depresivna.
Tuga i patnja m ogu da doprinesu zacelivanju gubitka, a trpljenje
zbog gubitka trajalo bi due bez ovih oseanja.
Ako m u se da dovoljno lekova, ovek nee izgledati kao da
pati, a to moe im ati i svoju lou stranu. Tuga i patnja u izrazu lica i
u glasu pozivaju druge u pom o. Ta drutvena podrka, briga prija
telja i lanova porodice, isceliteljska je. Osoba koja je na lekovima i
stoga ne iskazuje tugu i patnju, m oda dobije m anje te isceliteljske
panje. Ne elim da kaem da su izrazi tuge i patnje u bilo kom sm i
slu nam erno napravljeni tako da nateraju druge da pom au. Ovi
izrazi su nevoljni, nehotini, ali jedna od njihovih evolucionih funk
cija jeste da druge, koji gledaju izraze, teraju da osete brigu i poele
da prue utehu.
D ruga funkcija izraza tuge i patnje jeste obogaivanje neijeg
iskustva o znaenju nekog gubitka. Mi tano znam o kakav je oseaj
kada se plae, kakvo trpljenje oseamo na licu posle m nogih izraa
vanja patnje i tuge. Ne radi se o tom e da ne bism o znali ta taj gubi
tak znai da nije bilo izraza; znali bismo, ali ga ne bism o potpuno
osetili ako bi lekovi ublaili na oaj. Jo jed n a funkcija tuge je da
dozvoli oveku da obnovi izvore i ouva energiju. Naravno, to se
nee dogoditi kada se tuga smenjuje s patnjom , jer se tim e rasipaju
snage.
elim da upozorim itaoca. Nem a vrstih dokaza, ni za ni pro
tiv, da li ljudi pod lekovima imaju norm alnu reakciju tuge kada su
u alosti ili kad pretrpe neku drugu vrstu gubitka. Jo uvek ne zna
m o ta da savetujemo, a itaocu m ogu sam o da predoim ta sve
treba da im a u vidu. Jo jednom napom injem da sam govorio samo
136
Pol Ekman
o nepatolokim reakcijam a na gubitak, ne i o klinikoj depresiji.

Nie u ovom poglavlju objasniu po em u se klinika depresija
razlikuje od tuge i patnje.
Bilo je leto, 1995. godine, u bosanskom izbeglikom logoru u
Tuzli. Evropljani i A m erikanci su proglasili da e odreene zone
tititi trupam a NATO i da su bezbedne od srpskih napada. Ali Srbi
nisu potovali deklaraciju i zauzeli su bezbednu zonu Srebrenice.
Srbi su brutalno ubili veliki broj mukaraca. Izbeglice, koje su stizale
u Tuzlu, videli su leeve civila pored puta; prolazili su pored zgarita
kua koje su zapalili Srbi, ponekad sa ukuanim a u njima. Takoe
su videli obeena tela m ukaraca koji su pokuali bekstvo. Ljudi,
e m o c ije
137
koje ovde prikazujem o, su bosanski m uslim ani, u Tuzli, jo jednoj,

navodno, bezbednoj zoni. Upravo su proitali spisak preivelih,
saznavi da m nogi - veina njihovih oeva, brae i m ueva - nisu
na njem u.
Teko je ne poeleti da uteim o dete koje pokazuje toliku pat
nju. Taj impuls da posegnem o da pom ognem o fundam entalan je za
svaki sm isao zajednice. Bar jed n im delom je m otivisan patnjom
koju mi oseam o kada vidim o drugog da pati, pogotovo kada vidi
mo dete koje je bespom ono i jadno. To je jedna od funkcija, ili svr
ha, tog izraza: poziv za pom o, nam etanje neije patnje drugim a, da
bi pomogli. A teenje drugog je prijatan oseaj; Uteiti nekoga, um a
njiti njegov jad, brinom e priinjava pozitivno oseanje.
Ista su ta oseanja elje da se pom ogne i utei mogla da se p ro
bude i kada ste videli Betin izraz lica, ali verovatno ne toliko jaka.
Veina nas se m anje ustee ako treba da tei nepoznato dete a ne
odraslu osobu, ak i kada se patnja snano m anifestuje. Sociolog
Irving Gofm an zapazio je m alobrojnost barijera protiv dodirivanja
dece koju ne poznajem o: grljenja ako plau, m ilovanja u prolazu.
(To je p isao 6 0 -ih g o d in a 20. veka, pre plim e b o jazn i zbog
pederastije.)
Ja sam verovatno previe ranjiv na oseajnost za patnje drugih
ljudi. Televizijske vesti o stradanjim a, ak i kada se radi o dogaaji
m a s uspenim ishodom , ine da odm ah zasuzim i osetim patnju.
ak i neke surove televizijske reklame, koje prikazuju nekoga ko je
doiveo gubitak, ine da m i poteku suze! N isam uvek bio takav.
Verujem d a je to posledica izvanredno bolnog iskustva posle hirurke operacije pre 30 godina. Zbog lekarske greke nisu mi davani
nikakvi lekovi protiv bolova tako da sam pet dana oseao nepopust
ljivu i toliko estoku patnju da bih se ubio da sam imao ime. Ovo
uasno, traum atino paenje iailo je moj sistem emocije tuga/
patnja. Ja sam kao kontuzovan vojnik koji preterano reaguje na sva
ki zvuk ako i najm anje podsea na grmljavinu topa. Vrlo intenzivna,
zgusnuta (esto ponavljana) emocionalna iskustva m ogu da prebadare /resetuju/ pragove za doivljavanje svake emocije.
138
Pol Ekman
Treba rei da ne eli svako da m u se pom ogne kada doivljava

tugu i patnju. Neki ljudi ele da se povuku, da budu sami, da ih ne
vide u takvom stanju. Takvi ljudi m ogu da se stide to su slabi i bes
pom oni, to su toliko zavisili od neke osobe, bili joj toliko privre
ni, da sada doivljavaju tugu i patnju kada su je izgubili. Neki ljudi,
zbog ponosa, um esto pokazivanja neke neprijatne em ocije uvek
pokau stisnute usne. Ali to to neko ne eli da pokae svoja oseanja ne znai da e u tom e potpuno i da uspe; kao to ne znai ni
da ne osea emocije sam o zato to pokuava da suzbija svoj izraz.
Kao to sam objasnio u 4. poglavlju, em ocionalni izrazi su nehoti
ni; poinju da se pojavljuju i kada m i to ne elimo. M i m oem o da
ih suzbijamo ali ne uvek u potpunosti. Kada bism o m ogli u p o tp u
nosti da elim iniem o em ocionalne izraze - da ne ostane nikakav
trag na licu, u glasu, ili na telu - onda bism o te izraze m orali da
sm atram o za jednako nepouzdane kao i izgovorene rei.
(U prethodnom paragrafu sam nam erno upotrebio zam enicu
m ukog roda jer je pojava ea kod m ukaraca, to ne znai da je
nem a i kod ena, ali i da nem a m ukaraca kod kojih nije prisutna.
Kulturne tradicije i vaspitanje u okviru kulture, m oda i tem pera
m ent, im aju ulogu u oblikovanju neijeg stava prem a oseanju i
prikazivanju tuge i patnje.)
Svaki izraz prenosi skup srodnih poruka. Poruke za tugu i pat
nju vrte se oko Patim; utei i pom ozi. Naa reakcija na vienje tih
izraza najee nije ravnoduna ni intelektualna, ak i ako se izrazi
prikazuju na tako apstraktan nain kao to je nepokretna fotografija
na stranici knjige. Mi sm o napravljeni tako da na emociju odgova
ram o emocijom; m i obino oseam o poruku. To ne znai uvek i da
oseamo emociju koja nam se signalizuje.
Paenje drugog ne osea svako; nije svako ponukan da pom o
gne i utei nesrenika. Neki ljudi reaguju ljutnjom na nesreu d ru
gih. M ogu da oseaju da im je upuen nedobrodoao, nepristojan
zahtev za pom o: Zato se nije brinuo sam. Zato kukum avi?.
Silvan Tom kins je verovao da je kljuna razlika m eu ljudim a u
tom e kako odgovaraju na patnju drugih. Da li tu patnju oseam o i
e m o c ije
139
sami i elimo da pom ognem o, ili osobu koja pati krivim o zato to je
upala u neprilike i to im a zahteve prem a nama?
Za pojedinca, ili grupu - bosanski m uslimani, Jevreji, ameriki
indijanci, afriki robovi, C igani - ponekad m oe da se sm atra da
zapravo nisu ljudi, kao m i ostali. M ogu da se83 nazivaju ivotinjama,
da se pokae koliko su nevani. Iako patnja ivotinja dirne m noge
ljude, ona ne dirne svakog i svako ne bude d irn u t patnjam a onih
koje sm atra za niu vrstu. Njihova patnja m oe da izgleda zasluena,
ili bar podnoljiva za gledanje. Postoje i ljudi koji uivaju u patnji
drugih. O ni mue, fiziki ili psiholoki, jer im je prijatno da koriste
svoju m o i da gledaju bol i patnju koju ona izaziva. Izraz, kakav
iskazuje ovaj deak, m oe sam o da im otvori apetit da kod svoje
rtve izazovu jo veu patnju. (O takvim ljudim a govorimo u d ru
gom delu 6. poglavlja.)
Suze teku potocim a na potresnom licu tuzlanskog deaka. U
zapadnjakim kulturama suze su prihvatljive kod dece i odraslih ena,
no tuga ili patnja, sve do nedavno, smatrani su znakom slabosti kod
odraslih mukaraca. Pria se da su suze, koje su predsednikom kan
didatu, Edm undu Maskiju, potekle dok je govorio o novinskom napa
du na svoju suprugu, njega kotale partijske kandidature, 1972. godi
ne. Izgleda da su se stvari danas prom enile. Bob Dol i Bil Klinton,
obojica su pustili suze tokom izborne kampanje 1996. godine, i to im
niko nije zamerio. Masovni mediji i mnogi uitelji istiu prihvatljivost
em ocija uopte, posebno tuge i potreenosti, kod m ukaraca. Ne
verujem da je to prodrlo u sve pore amerikog drutva, no nem am o
repere da bismo dananje stanje uporedili s onim to je bilo norm alno
pre trideset godina.
Suze nisu vezane iskljuivo za tugu ili alost. M ogu da se jave i
za vrem e intenzivne radosti, i u nastupim a smeha, dok se u novijoj
literaturi pojavljuje sve vie izvetaja o plau odraslih kada oseaju
bespom onost. Ljudi kau da se oseaju bolje posle plakanja i, bez
obzira na to to postoje razlike u tome ta okida pla, koje su m oda
posledica kontrole nad izrazom , za pla se pokazuje da je univerza
lan emocionalni izraz. Postoje tvrdnje d a je pla jedinstveno ljudski;
140
Pol Ekman
m eutim , pojavljuju se i sporadini izvetaji o plakanju i drugih

prim ata kada se nalaze u paenikoj situaciji.
Kao to je bilo rei, emocije ne samo da im aju ulogu u raspo
loenjim a, nego je veina em ocija takoe centralna odrednica za
odreene crte linosti i za emocionalne poremeaje. Duina trajanja
svake od ovih pojava najlaki je nain pravljenja razlike izm eu
em ocija (koje m ogu da traju od samo nekoliko sekundi pa do vie
m inuta); raspoloenja (koja traju satima, ponekad i dan do dva); i
crta linosti (koje m ogu da karakteriu vee delove neijeg ivota,
kao pubertet, m omatvo, ponekad, neiji celi ivot).* Pri tome, za
razlikovanje crta linosti od emocionalnih poremeaja, koji m ogu da
budu ili epizodni (traju svega nekoliko nedelja ili meseci) ili pervazivni (traju godinam a ili decenijama) nije bitno koliko traju ve koliko
um anjuju nau sposobnost da ivimo svoj ivot. Kod porem eaja,
emocije su izvan kontrole pa m ogu da om etaju nau sposobnost da
ivimo s drugim ljudima, da radimo, da jedemo, da spavamo.
Kada sm o u raspoloenju potitenosti, tugu oseam o satima;
m elanholina osoba sklona je oseanjim a tuge i raspoloenju p o ti
tenosti; dok je depresija m entalni poremeaj u kom e tuga i patnja
im aju centralnu ulogu. Naravno, te rei ljudi obino izjednaavaju,
govorei, na prim er, da je neko pao u depresiju zbog neoekivano
niske ispitne ocene. M eutim , m entalni porem eaji im aju jasna
obeleja koja ih stavljaju izvan okvira n o rm a ln ih em ocionalnih
odgovora.
Pre svega, oni traju due. O va depresija zbog ocene, brzo
iili im iskrsne neki drugi em ocionalni dogaaj. Prava depresija
traje danim a, mesecima, ponekad i godinam a. Kod em ocionalnog
porem eaja odreene emocije dom inuju ivotom, m onopoliu sva
ko deavanje, i sam o m ali broj d rugih em ocija m oe da se oseti.
Emocije se oseaju vrlo snano i ponavljaju se. Nalaze se izvan k o n
trole; osoba ne moe da ih regulie niti da ih izbegne. Om etaju oveka u obavljanju osnovnih ivotnih funkcija uzim anja hrane, spava
* Drugi naini da se emocije, raspoloenja, crte linosti i emocionalni poremeaji,
meusobno razlikuju jesu prema uzroku i prema tome kako utiu na nae ivote.
e m o c ije
141
nja, zajednikog ivota i rada. Stanje je teko; emocije su, metaforiki

reeno, presisale, kao karburator.
Ako depresijom dom inuje tuga, govorim o o usporenoj /retardnoj/ depresiji; ako je izraenija patnja, re je o ubrzanoj /agitova/ depresiji. Depresivni ljudi ne samo da se oseaju bespom oni
da m enjaju svoje ivote, nego se oseaju i beznadeni. Ne veruju da
e ikada biti bolje. Osim tuge i patnje, snano oseaju i krivicu i sra
m otu, jer depresivni ljudi veruju da su bezvredni i misle da se zbog
toga oseaju tako kako se oseaju. Depresija m oe da bude reakcija
na neki dogaaj iz ivota, kao prekom erna reakcija, ili m oe da se
pojavi naizgled bez razloga i uzroka, kada se ne prepoznaje nikakav
dogaaj koji ju je pokrenuo.
Tuga i patn ja n isu jed in e em ocije koje se oseaju; esto se
m anifestuju i ljutnja, usm erena ka u n u tra ili prem a spolja, i strah.
Ako postoji klackalica izm eu depresije i krajnje ushienosti i uzbuenosti, to se zove b ip o la rn a depresija ili, po starom , m an in a
depresija. ini se van sum nje da postoji vaan genetski inilac koji
nekoga ini podlonim depresiji, kao i to da m edikam enti pom au
u veini sluajeva. Psihoterapija, m edikam enatim a ili bez njih, moe
da koristi, iako se jo vodi rasprava da li u sluaju teke depresije
sama psihoterapija, bez m edikam enata, moe da bude jednako kori
sna kao sami m edikam enti, bez psihoterapije.
U naem prouavanju ljudi koji pate od depresije nism o utvr
dili da kod njih postoji neki poseban izraz lica, koji bi se razlikovao
od onog to se vidi kod n orm alnih ljudi koji doivljavaju tugu ili
patnju. Svaki trid esetsek u n d n i p erio d p o sm atranja m ogao je da
pokae sam o da li je osoba nesrena, ali ne i da li je u klinikoj
depresiji. Tek su uzastopnost i snaga emocija, pokazivani iznova u
toku jednog sata, oigledno pokazivali da li lice izraava depresiju,
a ne samo tugu i patnju zbog nekog vanog gubitka.
Veliina tuge bila je u vezi s pacijentovom dijagnozom. M anje
tuge pokazivali su oni koji su patili od lake (manje ozbiljne) depre
sije a vie tuge oni s dijagnozom teke depresije. Pored odreenih
izraza tuge, m anini pacijenti pokazivali su m nogo vie smeha, ali
142
Pol Ekman
ne i osm ehe uivanja. (Razlika izm eu osm eha uivanja i drugih

vrsta sm eha objanjava se u 9. poglavlju.)
U studiji pacijenata iz m oje bolnice, nali sm o da su razlike u
vrsti em ocija p o kazanih prilikom p rijem a pacijenata u bolnicu
predviale koliko dobro e pacijenti da reaguju na predstojee leenje; to jest, koliko e poboljanje da se pokae kroz tri meseca.84
Prepoznavanje tuge u nama

Pogledajmo sada kako tugu doivljavamo iznutra. M oda ste
poeli da oseate tugu ili patnju dok ste gledali lica Beti irli i deaka
iz Tuzle. Ako se to desilo, pogledajte njihova lica ponovo i, ako p o
nete da oseate emociju, pustite oseanje da raste, da vidite odgovo
re vaeg tela. Ukoliko niste osetili bilo kakvu tugu dok ste gledali
slike, pokuajte jo jednom i dopustite tim oseanjim a da se pojave.
Ako zaponu, pustite ih da se poveavaju to vie.
D ok gledate te slike, m oda se setite vrem ena kada ste sam i vi
oseali tugu zbog nekog gubitka i m oda to seanje bude okida
oseanja tuge. Tuan dogaaj je za neke ljude bio toliko vaan u
ivotu da su postali tem pirani da lako iznova proive i sete se tog
dogaaja, tem pirani da ih preplave ta tuna oseanja. Njihova tuna
pria eka priliku za ponovno odigravanje. Takvi su ljudi izuzetno
podloni tuzi; potrebno im je da je osete ponovo zato to tuga koju
su osetili nije potpuno zavrena. Neka iskustva su toliko razorna kao to je sm rt voljenog deteta - da tuga ne m oe nikada potpuno
da proe. Osoba koja je doivela takvu traum u moe lako da zaplae
i ranjiva je i na najm anji znak patnje kod drugih.
Ako i dalje nemate bilo kakvo oseanje tuge, ako fotografija nije
izazvala bilo kakva oseanja em patije, i ako spontano nije iskrslo
nikakvo seanje, pokuajte ovim putem: D a li je ikada u vaem ivotu
postojao trenutak da je um ro neko za koga ste bili vrlo vezani i za kim
ste osetili tugu? Ako jeste, vizuelizujte tu scenu i dopustite oseanjima
da se ponovno uspostave. Kada to pone da se deava, pustite osea
njim a da narastaju, obraajui panju kako oseate svoje telo i lice.
e m o c ije
143
Ako i dalje niste osetili bilo kakvu tugu, pokuajte sledeu

vebu:
Podraavajte pokrete lica tuge, kao to ih prikazuje Beti irli.
(M oda e vam trebati ogledalo da proverite da li izvodite p ra
vilne pokrete.)
Zinite obeenih usta.
Uglove usana spustite na dole.
D ok uglove usana drite sputene, pokuajte da podignete
obraze, kao da kiljite. O brazi e vui suprotno od uglova
usana.
Odravajte tu tenziju izm eu podignutih obraza i sputenih
uglova usana.
Gledajte na dole i pustite da vam padnu kapci.
Ako jo uvek niste poeli da oseate tugu, pokuajte da p o d ra
avate poloaj obrva kod Beti irli. Taj pokret je m nogo tei za
nespontano podraavanje.
U nutranje uglove obrva povucite ka sredini, ali ne i celu
obrvu.
Moe da koristi i ako skupite obrve i podignete ih u sredini.
Gledajte na dole i pustite da vam padnu kapci.
Nae istraivanje pokazuje ako na licu napravite ove pokrete,
pokrenuete fizioloke prom ene u vaem telu i mozgu. Ako vam se
to dogodi, pustite oseanjim a da to vie narastu.
Ukoliko ste bili u stanju da osetite tugu ili agoniju gledanjem
fotografije sa Beti irli, nam ernim seanjem, ili praenjem uputstva
za pokrete lica, pokuajte to jo jednom . K oncentriite se na sam
oseaj oseanja. O bratite panju ta se dogaa prvo kada zaponu
ta oseanja, kako se registruju, ta se m enja u telu i u svesti. Pustite
oseanjim a da rastu i postanu najjaa to m oete da dozvolite. D ok
se to deava zapazite ta vam se dogaa u glavi, vratu, ili licu, grlu,
leim a i ram enim a, rukam a, stom aku i nogama. To su o s e a J # ^ ||^
144
Pol Ekm an
idu s tugom ; vrlo su neprijatni. M ogu da se granie s bolom ako su

jaki i dugotrajni.
M ogu da vam oteaju kapci. Obrazi m ogu poeti da se podiu.
Moe poeti da vas boli u dubini grla. Oi m ogu da vam se ovlae
prvim suzama. To su norm alne reakcije u toku tuge i norm alne su i
dok gledate lice nekoga ko osea intenzivnu tugu. Em patine reak
cije su uobiajene i predstavljaju sredstvo za uspostavljanje veze s
drugim a, koji m ogu da budu potpuni stranci. Ova oseanja ine da
brinete zbog Betine ili deakove patnje i ine da elite da im p o m o
gnete. Beti irli doivljava najgoru tragediju za svakog roditelja;
deak doivljava najveui strah za svakog deaka.
Kada gledaju Betinu sliku, ili po seanju rade vebu pokreta
lica, veina ljudi doivi tugu, ali ne i patnju. Ako oseanje postane
vrlo jako, ili ako se dugo odrava, m oe da se pretvori u agoniju.
Bolje upoznavajui ova oseanja, opaajui njihov oseaj, imate vee
izglede da ta oseanja prepoznate na poetku njihovog javljanja, da
shvatite kada poinjete da doivljavate gubitak.
Opisao sam najee oseaje koji se doivljavaju u toku tuge,
celu tem u, ako hoete, ali svaki pojedinac im a vlastite varijacije u
oseanju tuge, ili bilo koje druge emocije. Veina nas pretpostavlja
da svi drugi neku em ociju oseaju onako kako je m i oseamo, ili da
je na nain jedino ispravan. Ljudi se razlikuju po tom e koliko brzo
postaju tuni, koliko brzo prelaze iz tuge u patnju i ponovo u tugu,
i koliko dugo oseanja tuge obino traju. Poznavajui svoj nain i u
emu se razulikujete o d onih do kojih vam je stalo, bolje ete razum eti nesporazum e i nerazum evanja koja u vezi s ovom em ocijom
m ogu da se jave u ivotu.
N eki ljudi m ogu da uivaju u iskustvu tuge, m ada ne ovako
intenzivne tuge kao to je Betina. Takvi ljudi itaju rom ane poznate
kao srceparajue; idu da gledaju filmove za koje uju da su tuni; gle
daju sline televizijske emisije. A im a i ljudi koji im aju ekstrem nu
averziju prem a tuzi i patnji, koji bee od situacija u kojim a bi mogli
da osete ove emocije. O ni m ogu da izbegavaju privrenost ili posve
enost, jer ih briga za druge ini podlonim trpljenju gubitka i tuge.
e m o c ije
145
Prepoznavanje tuge u drugima

Da vidim o sada kako se emocija tuge opaa na licima koja smo
videli. Poeemo analizom izgleda ove emocije kada je ekstrem na a
zatim em o prei na istananije znake tuge i patnje. Pogledajm o
opet Betin izraz. N jena snana tuga ili patnja prikazuju se preko
njenog celog lica. Jedan vrlo jak i pouzdan znak jeste povlaenje
navie i zaotravanje u n u tra n jih uglova n jen ih obrva. Z n ak je
po uzdan jer je m alo o n ih koji taj pokret m ogu da izvedu voljno,
tako da bi sam o vrlo retko m ogao hotim ice da se prikae. (To ne
vai za ostale pokrete lica o kojim a e dalje biti rei.) ak i kada ljudi
pokuavaju da ne pokau kako se oseaju, te ukoene obrve esto e
odavati njihovu tugu. Pogledajte prostor izm eu njenih obrva. O va
kva vertikalna bora izm eu obrva pojavie se kod veine ljudi kada
se obrve podignu i priblie. Kod nekih je ta bora stalno urezana na
licu i, ako je tako, ona e da se produbi i potam ni kada se unutranji
uglovi obrva povuku navie i priblie.
Da biste videli koliko su indikativne obrve, pokrijte akom deo
njenog lica ispod obrva. O na i dalje izgleda kao da pati, ak i ako su
obrve jedino to vidite. Usled pokreta obrva gornji kapci imaju oblik
trougla. To je ponekad jedini znak za tugu.
Njena intenzivna tuga jasno se opaa na donjem delu lica, takoe. Usne su horizontalno razvuene, donja usna je gurnuta navie, i,
pretpostavljam, da podrhtava. Njena iroko otvorena usta samo poja
avaju utisak. Drugo bitno obeleje njene patnje su podignuti obrazi,
koji ine drugi deo punog prikaza ovog snanog oseanja. Uglovi
usana su verovatno povueni nanie, ali je ova radnja isuvie slaba da
bi se videla kada su usne tako snano horizontalno razvuene, a obra
zi snano povueni navie. Pogledajte kou izmeu vrha brade i donje
usne. Naborana je i potisnuta navie usled radnje miia brade koji,
kada se sam pokree, stvara napuenost. Pri tome, donja usna nije
napuena samo zato to je tako snano razvuena.
Pogledajmo sada izraz m lae ene koja stoji iza Beti irli. Vidi
m o samo deo njenoga lica, ali je i to dovoljno da uoim o d a je unu-
146
Pol Ekman
tranji ugao jedne obrve povuen navie i prem a centru, i da je obraz

podignut. Ova dva znaka ponavljaju ono to vidim o na Betinom
licu. Usne na licu m lae ene nisu otvorene ve su, m oda, i blago
stisnute, u pokuaju suzdravanja od glasnog plakanja.
A sada ponovo pogledajte deaka iz Tuzle. Njegove obrve nisu
iskoene navie. To je zato to obrve, dok plaete, ponekad m ogu da
budu povuene nadole i spojene, naroito na vrhuncu nastupa pla
a. Njegovi podignuti obrazi i naborana brada videli su se i na Beti
nom licu. Povlaenje obraza ponekad ini da se uglovi usana done
kle podignu, kao pri keenju.
P okrijte akom go rn ji deo deakovog lica, tako da vidite
sam o od donjih kapaka nanie. I dalje je jasno da osm eh nije izraz
uivanja i da donji deo lica prikazuje tugu. Neke naunike je zbu
njivao ovakav smeak, navodei ih na zakljuak da osmesi nem aju
nikakve veze s prijatnou budui da se pojavljuju - kao u ovom
sluaju - i kada neko oigledno pati. K ljuno je zapaanje da su
uglovi usana povueni navie usled jake radnje m iia obraza, a
ne m iia koji proizvode osm ehivanje. Uoite d a je vrh deakove
b rade veom a slian kao Betin. Postoji ak i m o g u n o st da ovaj
d eak m o d a po k u av a da o sm eh o m m ask ira p a tn ju kako bi
pokazao da m oe da se izbori sa alou (m oda da ne bi bio teret
porodici).
Na fotografiji iz Tuzle su i dve ene koje iskazuju beznae ili
alost: ena s desne strane pokazuje arhetipske iskoene obrve,
razvuena usta, lako sputene uglove usana i podignute obraze. Na
eni iza deaka odslikava se deakov izraz.
M anji deak sa fotografije na 147. strani, pratio je neki trag na
visoravnim a Nove Gvineje, kada je naiao na stranca, to jest, na
m ene. Kolko ja znam , on do tada nije video belca; tuda je ranije
m ogao da proe samo jo neki istraiva ili, to je jo m anje verovatno, neki misionar. O n je, kao i veina ostalih ljudi iz njegove kul
ture, bio vizuelno izolovan, to je i bio razlog da doem i da ih pro
uavam. O n nikda nije video fotografiju, ili novine, film, ili video,
tako da svoje izraze nije m ogao da naui iz takvih izvora.
e m o c ije
147
Ja sam za ove ljude bio predm et velikog zanim anja jer skoro sve
to sam inio za njih je bilo novo. ak i tako jednostavna stvar kao
pripaljivanje lule pom ou ibica, za njih je bila udo, jer oni nisu
im ali ibice. Svake noi bi stajali oko m ene dok sam kucao svoj
dnevnik. Mislili su daje pisaa maina muziki instrum ent koji pro
izvodi samo jedan ton svakih par sekundi. Nisam m orao da brinem
da li se plae kamere, jer nisu ni znali ta je kamera.
Nisam imao predstavu o emu je mislio ovaj deak kada je pri
kazao ovaj tuan izraz, jer nisam govorio njegov jezik a moj prevodi
lac nije bio u blizini u tom trenutku. Kod nekih ljudi, mii koji se gri
da bi se podigli unutranji uglovi obrva, ne uzrokuje pom eranje obr-
148
Pol Ekman
va, ve proizvodi ovakvo karakteristino boranje. U svojoj knjzi Istra

ivanje emocija kod oveka i ivotinja, arls D arvin je pisao o ovom
boranju: Kratkoe radi, m ogao bi da se nazove mii za a lo st....
(On) na elu stvara obeleje koje podsea na potkovicu.
Ista ova m iina radnja, m ada slabija, odgovorna je i za izgled
ela Beti irli, ali kod deaka iz Nove Gvineje navie se pom erila
jedino koa na sredini ela, ne i obrve. Kod nekih ljudi ovaj nehotim ian izraz na licu uvek se pojavljuje na taj nain, verovatno zbog
neke anatomske osobenosti. Iako bi blizina obrva m ogla navoditi da
je deak pre zbunjen nego tuan, potkoviasto boranje je siguran
znak da je ipak tuan. N asuprot tome. pogledajte m om ka koji stoji
iza deaka, njegove su obrve samo prim aknute i prikazuju zbunje
nost ili usredsreenost.
N aznaka tuge nem a ni na ustim a ni na obrazim a deaka. To je
p rim er parcijalnog izraza. Signal je sam o n a je d n o m delu lica, za
razliku od izraza na ranijim fotografijam a. Ovo je m oglo da se
dogodi ako je deak pokuavao da kontrolie ispoljavanje svoje
emocije jer, kao to sam ve pom enuo, donji deo lica se kontrolie
lake nego obrve. Ili je, m oda, oseanje bilo isuvie slabo da bi se
odrazilo na celo lice.
Ispitajm o sada neke kom ponente izraza tuge i njene tananije
znake. K oristim fotografije m oje erke Eve, snim ljene pre etiri
godine. Nisam traio da pozira odreenu emociju ve da podraava
odreene m iine pokrete dok sam ih ja pravio na svom licu. Sni
m io sam na hiljade fotografija da bih doao do onih koje su m i tre
bale da objasnim kako se odigravaju fine prom ene izraza. Za m odel
sam koristio samo jednu osobu (izuzev odreenog broja fotografija
koje se pojavljuju u d rugim poglavljim a), tako da vam panju ne
rem ete specifine crte osobe koju vidite, i da m oete da se usredsredite na m enjanje izraza.
Poinjem od oiju - ukljuujui i kapke i obrve. Slika B poka
zuje neutralnu, neem ocionalnu pozu, da biste m ogli da poredite
kako izgleda njeno lice kada ne pokazuje nikakvu em ociju i kada
pokazuje izolovane, ponekad vrlo male, prom ene koje opisujem .
e m o c ije
149
SS
I m
9
v*i
A
NEUTRALNO
Slika A pokazuje padanje gornjih kapaka a slika C tek naznaku

podizanja unutranjih uglova obrva. Kada se dogode m akar i tako
m ale prom ene, izgleda kao da se prom enilo celo lice.
Da bih pom ogao da uvidite da su na levoj strani samo gornji
kapci a na desnoj sam o obrve, ono to alje poruku, napravio sam
kom binovane fotografije tako to sam na sliku u sredini prelepio
samo te delove. Slika D pokazuje gornje kapke sa slike A prelepljene
preko neutralne slike B. Slika E pokazuje obrve sa slike C prelepljene
preko neutralne slike B. To bi trebalo da vas uveri da ak i veom a
male prom ene m enjaju izgled celog lica. Sluajno, E izgleda m alo
manje tuna nego C iznad nje. To je zato to na C postoji i vrlo malo
padanje kapaka. To se ne bi videlo bez poreenja C sa E, sa slikom
na kojoj su samo obrve sa C prelepljene preko neutralnog lica.
150
P ol Ekm an
Slika C je definitivno znak tuge; m oe da se radi o lakoj tuzi,

suzdranoj tuzi, ili tuzi koja poinje da se smanjuje. Bez vebe nee
svako prepoznati ovaj znak, naroito ako je kratak. Slika A je dvosmislenija. Moe da bude znak lake ili suzdrane tuge, ali moe i da
bude znak pospanosti ili dosade, budui d a je padanje kapaka jedini
signal.
Zapazite, m eutim , ta se deava kada se padanje kapaka kombinuje s podizanjem obrva. Slika F pokazuje kom binaciju obrva sa
C i kapaka sa A, prelepljenih preko neutralnog lica. Ista kombinacija
padanja kapaka i podignutih unutranjih uglova obrva prikazana je
i na G, ali je na ovoj, p rirodnoj, kom pjuterski neobraenoj slici,
pokret obrvam a jai. Tu sada nem a sumnje. To je vrlo jasna tuga,
koja teko m oe da prom akne ili da se pogreno protum ai, osim
ako ne traje sasvim kratko.
Sledei red slika pokazuje druge prom ene oko oiju. Na slici
H, sleva, obrve su jake ali je pogled uprt pravo napred, bez padanja
kapaka. Na slici I obrve su jake; postoji m anje padanje gornjih kapa
ka i m anje zatezanje donjih kapaka. Uporedite donje kapke na slici
I sa neutralnom slikom B. Na slici J vidim o tipino obeleje tuge,
kada je pogled oboren. To ste videli kao deo prikaza tuge i na slici
sa Beti irli. N aravno, ljudi gledaju dole i kada itaju ili kada su
um orni, ali kada uz to idu i tune obrve, poruka je nedvosmislena.
e m o c ije
151
O brve predstavljaju veom a vaan i vrlo pouzdan znak tuge.

O ne se u takvoj konfiguraciji vrlo retko pokazuju ukoliko se tuga
stvarno ne osea, jer je m alo ljudi koji hotim ice m ogu da uine takav
pokret. Postoje izuzeci; Vudi Alen i Dim Keri, obojica esto prika
zuju taj pokret. D ok veina ljudi naglaavaju govor pom ou dizanja
i sputanja obrva, ova dvojica glum aca esto koriste konfiguraciju
tunih obrva da naglase svega po jednu re. To ini takve ljude saoseajnim a, toplim a i ljubaznim , ali to ne m ora da bude i stvarni
odraz onoga ta oseaju. O sim za one koji za akcentovanje svog
govora svesno koriste podignute unutranje uglove obrva, skoro za
sve druge to je vaan signal tuge.
Pogledajmo sada ta je s ustim a dok traje tuga. Slika K poka
zuje uglove usana vrlo m alo povuene na dole. Ova radnja je sna
nija na slici L, a na slici M je jo snanija. To je jo jedan znak za tugu
vrlo male jaine ili za pokuaj ograniavanja koliine tuge koju eli
mo da pokaemo. Slika M je toliko jaka da kada se pokae sama, bez
tuge pokazane u obrvam a i oima, verovatno i nije re o tuzi. Tada
se pre radi o pokretu koji neki ljudi prave kao znak neverovanja ili
negacije.
Sledee fotografije pokazuju izraz koji se pojavljuje kada se
samo gornja usna pogura navie. Slika N predstavlja puenje, koje
m oe zasebno da se pojavi kada osoba upravo poinje da se osea
tuna, kao pred h o d n ica plaa. Takoe m oe da se javi i kada se
osoba osea mrzovoljno. N a slici O, pokret je isuvie jak da bi bio
152
Pol Ekman
znak tuge kada se javlja sam, bez tunih obrva, kapaka ili oborenog
pogleda. Umesto toga, verovatnije je da se radi o sim bolu za neizvesnost, kao to je odm ahivanje akam a. N a slici P je kom binacija
guranja donje usne navie, kao na N i O, sa stiskanjem usana. To je
esto znak odlunosti ili usredsreenosti, i kod nekih ljudi je est
manir, kao kod predsednika Klintona. Kod nekih ljudi u ovu konfi
guraciju ubacuje se i m alo osm ehivanja tako da ona postaje simbol
stoikog trpljenja.
N aredne fotografije prikazuju istovrem eno po dve emocije.

Slika Q je kom binacija tuge u obrvam a i punog osm eha. Prekrijte
akom usta i videete da Eva izgleda tuna, a kada pokrijete oi i
obrve, izgledae srena. Ovaj izraz se javlja prilikom gorkoslatkih
e m o c ije
153
doivljaja, kao to je seanje na prijatne trenutke koje je obojeno

alom za prolou koja ne moe da se vrati. Moe da se javi i kada
osoba koristi osm eh u pokuaju da sakrije ili da m askira tugu. Slika
R pokazuje kom binaciju straha i tuge izraenu tugom u obrvam a i
strahom u irom otvorenim oim a. akom prvo prekrijte obrve i
zapazite strah u oim a; zatim prekrijte oi i videete da su obrve
jasno tune, isto kao na ranijim slikama. Slika S bi m ogla da bude
maavina tuge i iznenaenja zato jer su usne razdvojene a oi otvo
rene, ali m anje nego prilikom meavine strah-tuga, na fotografiji u
sredini.
Poslednja slika, T, pokazuje kom binaciju svih znakova tuge,

koje smo do sada videli, plus jedan novi. U nutranji uglovi obrva su
podignuti, gornji kapci su m alo sputeni, uglovi usana su povueni
na dole, Nova crta su podignuti obrazi koji stvaraju nabore koji idu
od Evinih nozdrva prem a uglovima usana. To se naziva nazolabialna brazda. Mii koji je podigao Evine obraze proizveo je ovu braz
du i potisnuo navie kou ispod njenih oiju, skupljajui joj oi.
Gledanje ovih fotografija, kao i ranijih novinskih fotografija iz
ovog poglavlja, podii e osetljivost vaeg opaanja oseanja kod
drugih ljudi i ako vam ih oni ne govore. Moete da unapredite vau
vetinu prepoznavanja finih znakova tuge (i ostalih emocija o koji
m a je re u drugim poglavljima) posetom veb sajta emotionsrevealed.com.
154
Pol Ekm an
Upotreba znanja o izrazima lica

Sada bih da razm otrim ta da radite da bi ste bolje primali infor
macije koje dolaze s lica drugih ljudi i iz vaih linih autom atskih
odgovora. Oigledno je ta treba initi kada se tuga veoma jasno poka
zuje na neijem licu, kao kod deaka iz Tuzle, ili kod Beti irli, ili na
nekim prikazanim Evinim fotografijama (slike H, I, J i T). Tu nema
izbegavanja prikazane tuge; osoba koja je izraava ne pokuava da je
sakrije. Kada su izrazi toliko ekstrem ni, osoba koja prikazuje izraz
moe da ga oseti na svom licu i da oekuje da e drugi moi da vide
kako se ona osea. Izraz signalizuje potrebu za teenjem, bilo da se radi
o ruci prebaenoj preko ram ena te osobe, ili samo o recima utehe.
No, ta ako je to samo suptilan znak, kao na slikama A, C ili K?
ta da radite s takvom inform acijom ? Setite se da vam em ocionalni
izrazi nikada ne odaju svoj izvor - na prim er, m oe biti m nogo
razloga zbog kojih je neko tuan. N em ojte olako da pom islite da
znate razloge neije tuge. Kada vidite tanani izraz nije sigurno da li
osoba eli da znate kako se osea i vi ne bi trebalo da mislite da im a
te pravo da objavite da znate kako se ta osoba osea. Velika je razlika
kada vidite tanani znak i kada vidite potpune prikaze kao kod Beti
irli i deaka iz Tuzle; oni znaju kako se oseaju, znaju da se njihova
oseanja vide i vi ste u obavezi da odgovorite.
Ako je suptilan izraz, prvo pitanje je da li je izraz znak tuge
koja se m oda tek pom alja, ili je znak lake tuge ili oekivanja razo
e m o c ije
155
aranja ili suzbijanja snanog oseanja tuge. Ponekad m oe da se

zna o kom e znaku se radi sam o na osnovu toga kada se javlja. Ako
se javi na sam om poetku razgovora, verovatno se ne radi sam o o
poetku tuge, nego i o anticipativnoj tuzi, tuzi importovanoj iz seanja ili iz nekog prethodnog dogaaja. Ako iskrsne u toku razgovora,
moglo bi da se radi o poetku tuge, ili o znaku suzbijene jae tuge.
Ovo zavisi od toga o em u ste razgovarali sa tom osobom.
Recim o da se jedan od tih suptilnih znakova tuge pokae na
licu nekog vam a podreenog slubenika dok m u na poslu saoptavate da li e biti unapreen. To bi m ogao da bude znak an ticipativne tuge; ili, ako su vesti loe, lake tuge; ili, ako su vesti vrlo
loe, suzbijene tee tuge. To to vi znate kako se ta osoba osea ne
znai nuno i da ete hteti to da obznanite. To zavisi od veze koja
postoji izm eu dve osobe. Ali to jeste inform acija koja vam koristi
pri odluivanju kako trenutno ili u budue da postupate prem a toj
osobi.
U nekim situacijam a, sa nekim ljudima, od koristi je i prosto
priznavanje da vam je ao to m orate da ih razoarate. Ali druge
ljude to m oe da ponizi ili da ih naljuti, i m oe biti bolje da se ne
kae nita. Bilo da ta osoba pom isli da ste im ali drugi izbor ili da
niste bili fer; u oba sluaja, pokazivanje da uviate njihovu razoaranost ili izjavljivanje da vam je ao, m ogu da izgledaju neiskreno i
ak da izazovu ljutnju. N asuprot tome, ako jo uvek postoji druga
m ogunost da ta osoba bude unapreena onda obznanjivanje uvi
anja njihovog razoaranja u kontekstu nuenja pom oi da prou
bolje u sledeem krugu m oe da ojaa vau vezu.
D rugo o emu treba da vodim o rauna jeste vanost loe vesti
koju saoptavamo. Ako je vest vrlo loa po tu osobu, onda suptilan
znak tuge m oe da nastane kao posledica pokuaja um anjivanja
znakova znatno snanijih oseanja. Ako je tako, svaka obznana o
uvianju kako se ta osoba osea moe da dovede do pojaanog pri
kazivanja tih oseanja. D a li je to ono to hoete? Preko izraza te
osobe vi dolazite do inform acije koju ona eli da sakrije od vas. Da
li to trebate da pom injete ili komentariete?
156
Pol Ek m an
Recimo da niste ef, nego ste osoba koja dobija lou vest, i da se
izraz lake tuge pojavi na efovom licu dok vam saoptava lou vest da
niste unapreeni. To verovatno znai da vam je ef naklonjen, da m u
je ao to m ora da vam saopti lou vest. Da li on kiti lou vest zbog
simpatije ili zato to se ne slae potpuno s odlukom; ili m oda odgo
vara saoseajno na naznaku tuge koju vidi na vaem licu? N aznaka
tuge vas ne odaje; ali odaje efovu brigu za vas, to je dobro znati.
Postoji m ogunost i da je re o lanoj brinosti, no kod tuge veina
m iinih pokreta ne moe lako da se hotim ino izvodi.
Ako se radi o prijatelju, a ne o efu, koji bi pokazao tanani izraz
tuge dok vam saoptava o looj vesti koju je nedavno prim io, m oda
poelite da idete dalje. M oda poelite da verbalno iskaete svoju
brigu, da saoseate s onim to bi se po njegovom izgledu reklo da on
osea, i da m u pruite prilik u da govori o svom oseanju. O p et
m orate im ati na um u da taj izraz moe da bude rezultat nastojanja
da se kontrolie i prikrije m nogo snanija tuga. D a li imate pravo da
ugroavate privatnost svog prijatelja? Da li je vaa ranija veza sadr
ala otvaranje pri kom e je va prijatelj od vas oekivao po d rk u i
utehu? M oda je bolje ponuditi samo neobavezujue Da li je sve u
redu?, ostavljajui na prijatelju da odlui da li da otkriva neto vie
0 svojim oseanjima?
Recimo da taj izraz napravi vaa dvanaestogodinja erka kada
je pitate kako je bilo u koli. Kao roditelj vi imate pravo, neki bi rekli i
obavezu, da obraate panju i da konstatujete oseanja vaeg deteta.
Ipak, kako prolaze kroz pubertet deca sve vie ele privatnost i pravo
na izbor kada, kome i ta ele da povere. Da li je vaa veza bila bliska
1 da li sada moete da troite vreme na to da va kom entar o tom e ta
ona osea izaziva potoke suza? Verujem da je bolje da se pita, da se
konstatuje, nego da se pretvaram o da se nita ne dogaa, ali to je moj
nain, koji ne m ora da bude i va. Izm eu nametljivosti i nedostatka
interesovanja samo je tanka linija i vau brigu treba da pokaete bez
nametanja. Ako se radi o tinejderki m oda valja da joj se omogui
da regulie ono ta se dogaa tako to je prosto pitam o Da lije sve u
redu?, ili Da li treba neka pom o?.
e m o c ije
157
Tuga se esto pokazuje prilikom rastanaka, kada dvoje ljudi

kojim a je stalo jedno za drugo predviaju da se nee videti due
vreme. Najee, kod veine veza, obznanjivanje alosti zbog rastan
ka je prikladno, ali opet, to nije uvek sluaj. Neki ljudi imaju toliko
m alu toleranciju na tuna oseanja da bi iskreno obznanjivanje tih
oseanja za njih bilo teko. Kod d rugih m oe doi do potp u n o g
gubljenja kontrole ako se pone s kom entarisanjem tuge. No, ako
ste ve u vezi za koju rastanak im a teinu, onda sigurno dovoljno
dobro poznajete osobu da bi znali kako da postupite.
Ovi prim eri treba da pokau da sam a inform acija o tom e kako
se neko osea nije dovoljna da bism o znali ta da radim o. O na nam
ne prenosi pravo ili obavezu da toj osobi i kaem o da znam o kako
se ona osea. Postoje alternative, u zavisnosti od toga ko je ta osoba
i u kakvom ste uzajam nom odnosu, koje su trenutne okolnosti i ta
vam a vie odgovara. No, uoavanje tuge i kada je u obrisima, govori
vam da se dogaa, ili da se dogodilo, neto vano, to ukljuuje
gubitak, kao i da tu sobu treba uteiti. Sam izraz vam ne govori da li
ste vi prava osoba da pruite tu utehu, ili da li je pravo vrem e za to.
Spremite se za sledee poglavlje. Radi se o najopasnijoj emociji
- ljutnji. Ne poinjite dok ne osetite da ste oputeni i da m oete da
prim ite tu emociju.
6.
Ljutnja
Ljutnja je lice napada i nasilja. Demonstrant, separatista, desno,
upravo je udario kanadskog policajca; demonstrant levo izgleda
spreman da zada udarac. Dodue, ne znamo ta se dogodilo nepo
sredno pre toga. Da li je policajac napao demonstranta? Da li je
demonstrant postupao u samoodbrani ili njegova nasilnost nije
niime izazvana? Da li je odgovor na napad tema ljutnje, da li je to
uobiajen, univerzalni okida za izazivanje ljutnje? Teoretiari emo
cija pominju veliki broj raznih tema ljutnje, ali nema dokaza da bi
neka od njih bila centralna; u stvari, za ovu emociju bi mogle da
postoje viestruke teme.
Najefikasnija situacija za izazivanje ljutnje kod dece - neto to
razvojni psiholozi stvarno rade da bi prouili ovu emociju - jeste
fiziko ometanje, dranje ruku deteta tako da ne moe da ih oslo
bodi.85 To je metafora za jedan od najeih uzroka ljutnje kod dece
i odraslih: neko nas ometa u izvravanju naih namera. Ako smatra
mo daje ometanje namerno, da nije ni sluajno ni potrebno, ako se
vidi da je ometajua osoba izabrala da ometa upravo nas, ljutnja
moe da se pojaa. Ljutnju moe da proizvede frustracija bilo ime,
ak i neivim objektom.86 Moemo da budemo osujeeni i kada nas
izdaju sopstvena sposobnost ili pamenje.
Kada neko pokuava fiziki da nas povredi, ljutnja i strah su
na najverovatniji odgovor. Ako neko pokuava psiholoki da nas
povredi, da nas uvredi, da se naruga naem izgledu ili radu, i to e
verovatno da izazove ljutnju i strah. Kao to sam rekao u prethod-
160
Po l E k m a n
nom poglavlju, odbijanje od strane voljene osobe moe da izazove

ne samo tugu nego i ljutnju. Neki suprunici ili ljubavnici pribegavaju batinama kada se razbesne zbog odbijanja. Ljutnja kontrolie,
ljutnja kanjava i ljutnja se sveti.
Jedna od najopasnijih osobina ljutnje je to jedna ljutnja izazi
va drugu tako da dolazi do njene ubrzane eskalacije. Potrebno je,
takorei, biti svetac da se na ljutnju neke osobe ne odgovori ljut
njom, pogotovo kada ljutnja te osobe izgleda kao neopravdana i
svaalaka. Tako da ljutnja druge osobe moe da se smatra kao jo
jedan uzrok ljutnje.
Razoaranje postupkom neke osobe takoe moe da nas razljuti,
naroito ako nam je do te osobe puno stalo. Moe biti udno da moe
mo najvie da se naljutimo na one koje najvie volimo, no upravo su
ti ljudi oni koji mogu najvie da nas povrede i razoaraju. U prvim
danima romantine veze moemo da imamo brojne fantazije o volje-
e m o c ije
161
noj osobi i da se naljutimo kada ta osoba ne ispuni nae fantazirane

ideale.87 Takoe, moe se initi da je sigurnije da se ljutnja ispolji pre
ma nekome s kime smo intimni nego prema strancu. Drugi razlog
zbog koga moemo da se najvie naljutimo na one do kojih nam je
najvie stalo jeste to su to ljudi koji nas intimno poznaju, koji znaju
nae strahove i slabosti i mogu najvie da nas povrede.
Moemo da se naljutimo na nekoga ko zagovara postupke ili
verovanja koji nas vreaju, ak i ako ga ne poznajemo. ak i ako se
nismo nikada sreli; nau ljutnju moe da izazove i samo itanje da
neko neto ini ili da ima uverenja s kojima se ne slaemo.
Evolucionistiki teorteriari, Majki Mekgiri /McGuire/ i Alfonso
Troisi /Troisi/88 iznose zanimljivo zapaanje da bi ljudi tipino mogli
da pokazuju razliite strategije ponaanja u odgovorima na razliite
uzroke (teme i varijacije) ljutnje. Ima smisla da razliiti uzroci ljutnje
pobuuju njen razliit intenzitet i vrstu. Kada nas neko odbije ili razo
ara, moemo da pokuamo da ga povredimo, dok bi pokuaj da
povredimo eventualnog pljakaa mogao da nas kota ivota.
Neko e rei da su frustracija, ljutnja druge osobe, pretnja povre
ivanjem i doivljaj odbijanja, samo varijacije teme ometanja. ak bi
i ljutnja na nekoga ko zagovara neto za ta mi smatramo da je pogre
no, mogla da se smatra varijacijom ometanja. Ali ja mislim da je za
ljude vano da to smatraju za razliite okidae i da za sebe odrede koji
od njih predstavlja najai, najvreliji, okida za njihovu ljutnju.
Re ljutnja pokriva mnoga razliita srodna iskustva. Postoji
opseg ljutitih oseanja, od lake netrpeljivosti do besa. Razlika nije
samo u snazi oseanja, nego i u vrsti ljutnje koja se osea. Indigna
cija je nadobudna ljutnja; mrzovoljnost je pasivna ljutnja; ogore
nost /razdraenost/ se odnosi na zloupotrebljeno strpljenje. Osveta
je vrsta ljutite radnje koja se obino poini nakon perioda razmilja
nja o uvredi i ponekad je po intenzitetu snanija nego in koji ju je
isprovocirao.
Kada je kratkotrajna, ozlojeenost je jo jedan lan porodice
ljutitih emocija, ali je teranje pizme, kao dugotrajna ozlojeenost,
druga stvar. Ako je neko postupio na nain koji oseate da je nepo
162
Pol E km an
ten ili nepravedan, vi to moete da mu ne oprostite i ponete da

gajite ozlojeenost - kao pizmu - na dugo vreme, ponekad i doi
votno. Niste neprekidno ljuti ali uvek kada pomislite ili vidite tu
osobu, ljutnja se vraa. Ozlojeenost moe da se zagnoji, i tada vam
ne izbija iz glave. Uvreda vas obuzme tako da neprestano mislite o
njoj. Kada ozlojeenost zagnoji, poveava se verovatnoa da e uslediti osveta.
Mrnja je trajna, intenzivna antipatija. Prema osobi koju mrzi
mo ne oseamo neprekidnu ljutnju ali susret s tom osobom, ili ako
ujemo o njoj, lako probuuju ljutita oseanja. Prema osobi koju
mrzimo skloni smo da oseamo i gaenje i prezir. Kao i ozlojee
nost, mrnja je obino dugotrajna i usredsreena na odreenu oso
bu, iako je po svom karakteru opta, dok je ozlojeenost povezana
s odreenom zamerkom ili s grupom zamerki. Mrnja, takoe,
moe da se zagnoji, da zavlada ivotom onoga ko mrzi, tako da ovaj
postane obuzet osobom koju mrzi.
Teko je da se zna kuda se svrstavaju mrnja i trajna ozlojee
nost. To nisu emocije, jer traju predugu. Nisu ni raspoloenja iz
istog razloga a ni zato to znamo zbog ega smo na nekoga ozloje
eni ili ga mrzimo dok, obino, ne znamo zato smo odreenog
raspoloenja. Razmiljao sam da ozlojeenost nazovem, em ocional
nim stavom, a mrnju em ocionalnim vezivanjem, rame uz rame s
romantinom i roditeljskom ljubavi. Bitno je da se uvidi da su ova
oseanja nabijena ljutnjom ali da nisu isto to i ljutnja.
U prethodnom poglavlju rekao sam da je poruka signala tuge
poziv za pomo. Za ljutnju je tee da se izdvoji samo jedna poruka.
Sklanjaj mi se s puta izgleda da pokriva deo toga, pretnja onome
ko vam smeta. Meutim, izgleda da se ne uklapa s ljutnjom izazva
nom ljutnjom drugoga, ili s ljutnjom koja se oseti prema osobi o
kojoj itamo u novinama da je uinila neto sramno. A ponekad se
ljutnja i ne svodi samo na imanje elje da se ukloni s puta osoba koja
vas ometa; tu je i elja da povredite tu osobu.
Kada je sama, ljutnja ne me da traje dugo. Strah esto prethodi
i sledi ljutnji. Strah od povrede koju meta ljutnje moe da nanese ili
e m o c ije
163
strah od vlastite ljutnje, od gubljenja kontrole ili od nanoenja povre

de. Neki ljudi esto kombinuju ljutnju i odvratnost, odbojnost prema
meti koju istovremeno i napadaju. Ili odvratnost moe da se usredsredi na nas same zato to postanemo ljuti, to se nedovoljno kontroliemo. Neki ljudi oseaju krivicu ili sramotu ako oseaju ljutnju.
Ljutnja je najopasnija emocija jer, kao to fotografija s demon
strantima pokazuje, dolazi do pokuaja povreivanja mete nae
ljutnje. I kada su samo ljutitie rei, koje se viu ili pretei izgovaraju,
motiv ostaje isti, da se povredi meta. Da lije taj impuls za nanoenje
povrede neophodan, ugraeni deo sistema odgovora ljutnje? Ako
jeste, onda bismo pokuaje nanoenja povrede trebali da vidimo ve
u ranom ivotnom dobu a umanjivanje bismo videli samo kada se
dete naui da suzbija taj impuls. Ako nije, onda bi impuls ljutnje
prosto mogao da se svodi na energino reavanje problema bez nu
nog pokuaja povreivanja osobe koja izaziva problem. Ako bi bilo
tako, onda bismo pozleujue, ljutito ponaanje opaali samo kod
dece koja bi od svojih negovatelja, ili drugih osoba, nauila da je
povreivanje neke osobe najuspeniji nain eliminisanja problema.
Vano je da se zna ta je u pitanju od ovo dvoje. Ako povreivanje
nije ugraeno u sistem odgovora ljutnje, onda bi bilo moguno
odgajanje dece kod koje udaranje i povreivanje ne bi bilo deo ono
ga to ine kada su ljuta na druge.
Pitao sam dvojicu vodeih istraivaa ljutnje kod odojadi i
dece89 da li postoje neki jaki dokazi u prilog jedne ili druge teze, i
rekli su mi da ne postoje. Do Kampos, pionirski istraiva emocija
u ranom detinjstvu, izvestio me je da kod odojadi mlaenje i treskanje izgleda imaju funkciju uklanjanja prepreke, i pomenuo je
neto to naziva proto-ljutnja kod odojadi, koja se javlja u raznim
situacijama u kojima dolazi do ometanja onoga to rade, kao na
primer, uklanjanje bradavice dok siu. Nije jasno da li su ti pokreti
budui koordinisani pokuaji povreivanja osobe koja je izvor pre
preke ili su samo pokuaji prekidanja ometanja. Nema informacije
tano kada i kako se javljaju pokuaji nanoenja povrede, kao ni da
li se javljaju kod sve dece.
164
Pol E km an
Postoje dokazi da se udaranje i ritanje javljaju veoma rano kod

veine dece, ali da poinju da se stavljaju pod kontrolu na uzrastu
od dve godine i zatim nastavljaju da opadaju sa svakom seledeom
godinom.90 Psihijatar i antropolog, Melvin Koner // nedav
no je napisao: Sposobnost za nasilje... nikada se ne ukida.... Uvek
je prisutna.91 To se poklapa s mojim zapaanjima dok sam odgajao
dvoje svoje dece; udaranje da bi se nanela povreda bilo je prisutno
veoma rano u njihovom ivotu. Morali su da ue da koe taj odgo
vor, da uspostavljaju druge naine borbe protiv ometanja, uvreda i
raznih drugih napada. Slutim da impuls povreivanja praktino
kod svih predstavlja centralni deo odgovora ljutnje. Meutim, takoe verujem da meu nama postoje vane razlike u tome koliko su
snani ti violentni impulsi.
Iako moemo da osuujemo ljude za ono to izgovore ili uine
kada su ljuti, mi to i razumemo. Nerazumljiva je ona osoba koja
nanosi povrede a nije ljuta, ona esto deluje istinski zastraujue.
Ljudi esto ale zbog neega to izgovore u ljutini. U njihovom izvinjenju esto objanjavaju da su bili obuzeti ljutnjom i tvrde da nisu
stvarno mislili ono to su rekli; njihove stvarne stavove i uverenja
iskrivila je snaga te emocije. Uobiajena fraza koja to ilustruje glasi
Izgubio sam glavu. Izvinjenja se teko uju sve dok su prisutni
tragovi ljutnje a esto ne mogu ni da poprave uinjenu tetu.
Ukoliko smo pom ni prema svom emocionalnom stanju, to jest,
ne samo da smo svesni kako se oseamo nego smo i u zastanku u
kome razmatramo da li elimo da postupimo prema svojim ljutitim
oseanjima, i dalje nam predstoji borba ukoliko odluimo da ne
postupimo prema svojoj ljutnji. Ta e borba nekima biti tea jer se
ljute bre i jae nego drugi. Borba je u tome da se ne nanese povre
da, da se ne inati, da se na ljutnju ne odgovori jo jaom ljutnjom,
da se ne izgovore neoprostive stvari, da se odgovor snizi od ljutnje
na iznerviranost //, ili da se eliminie svaki znak ljutnje.
Ponekad, meutim, upravo hoem o da odigramo svoju ljutnju a, kao
to sam ranije objasnio, ljutiti postupci mogu da budu i korisni i
neophodni.
R a ZOTKMVKNB EMOCIJE
165
Dejvid Lin Skot III, star 26 godina, umiljeni ninda, 1992. godi
ne je silovao i ubio erku Maksine Keni. Skot je uhapen 1993. godine,
ali je suenje odlagano 4 godine. Nakon to je Skot osuen, Maksin i
njen suprug Don, oboje su dobili re priliklom izricanja presude.
Maksin se direktno obratila Skotu recima, Znai misli da si ninda?
Osvesti se! Ovo nije feudalni Japan a i da jeste, nikada ne bi bio ninda
jer ti si kukavica! unja se nou, obuen u crno, nosi oruje i vreba
nedune, bespomone ene.... Silovao si i ubio zbog lanog oseaja
moi koji to prua. Vie lii na prljavu, odvratnu bubavabu koja
gamie nou i sve zagauje. Nemam saaljenja za tebe. Silovao si,
muio i brutalno ubio moju Gejl. Ne jedan, zadao si joj sedam uboda!
Nisi imao milosti dok se oajniki borila za svoj ivot, to se vidi po
ranama na njenim akama. Ti ne zasluuje da ivi.. Skot, koji nije
pokazivao kajanje, smejao se gospoi Keni dok je govorila. Dok se
vraala na svoje mesto, Maksin Keni je udarila Skota po glavi, pre
nego su njen suprug i erif mogli da je zaustave (vidi na slici).
166
Pol E km an
esto ono to nas motivie da kontroliemo ljutnju i ne dozvo

limo da preraste u bes, jeste naa odlunost da nastavimo vezu sa
osobom na koju smo ljuti, Bilo da se radi o prijatelju, poslodavcu,
radniku, supruniku ili detetu, bez obzira na to ta je uinila ta oso
ba, verujemo da bi nau buduu vezu sa njima mogli nepopravljivo
da pokvarimo ukoliko ne uspemo da kontroliemo svoju ljutnju. U
sluaju Maksine Keni nije postojala ni njena prethodna veza s ovim
ovekom ni oekivanje neke budue veze s njim - nita to bi je
motivisalo da ne postupi po svojoj ljutnji.
Mi naravno razumemo i saoseamo sa besom g-e Maksin.
Verovatno da bi svako od nas, u njenoj situaciji, imao slina oseanja.
Iako mislimo moda da je pogreila to je napala Skota, teko je da je
osudimo zbog toga. Moda je izgubila kontrolu kada je videla da ubica njene erke ne pokazuje kajanje ili nelagodu, kada joj se smejao
dok ga je optuivala. Da li bi svako tako postupio? Da li bi svako na
toj taki izgubio kontrolu? Da li svi imamo gornju taku slamanja?
Mislim da ne. Njen suprug, Don, nije popustio svom violentnom
impulsu; umesto toga zadravao je suprugu da ne napada Skota.
Maksin i Don Keni doiveli su najgori roditeljski komar - svi
repo ubistvo deteta koje je poinio potpuni stranac iz nerazumljivih
razloga. Osam godina nakon to je njihova 38-godinja erka Gejl
bila silovana i ubijena, rekli su mi da jo uvek pate i da im nedostaje.
Zato su Maksin i Don tada u sudnici reagovali razliito?
Maksin moda ima kratak fltilj, preko i vrlo naglo nastupanje
ljutnje, ali ona kae da to nije tipino za nju. Njen mu, Don, sporo
se ljuti, suzdrava sve svoje emocije i one rastu vrlo postepeno. Lju
dima sa otrim gradijentom ljutnje mnogo je tee da inhibiraju svo
je odgovore ljutnje i spree da njihova ljutnja preraste u bes. I dok
Maksin ne veruje da ima kratak fitilj, ona kae da lako eksplodira
ako pomislim da mi je porodica ugroena na bilo koji nain.
Maksin m ije rekla, emocije uvek doivljavam vrlo snano....
Mislim da ljudi imaju razliite emocionalne jaine, mislim da imaju
razliitu emocionalnu aparaturu i da je ona kod nekih jaa. Maksin
i Donu sam rekao da radim istraivanje upravo o tome to je Maksin
e m o c ije
167
opisivala i da nalazim da je u pravu (ovaj rad je opisan na kraju I

poglavlja i u zakljuku).
Svi se za svaku emociju razlikujemo po tome koliko snano
moemo da je doivimo. Neki ljudi prosto nemaju sposobnost za
krajnje snanu ljutnju tako da se njima nikada u ivotu nee desiti
da budu razjareni. Razni izrazi ljutnje ne zavise samo od duine
fitilja ve i od kapaciteta eksplozivnosti, od toga koliko ima dinami
ta - da nastavim s metaforom - a to nije jednako kod svih. Naunici
jo uvek ne znaju ta je izvor ovih razlika, koliko utie genetsko
naslee a koliko okolina. Po svemu sudei oboje imaju ulogu.92
Kasnije u u ovom poglavlju da opiem neka svoja istraivanja u
vezi sa ljudima poznatim po svojoj neobino snanoj ljutnji.
Kako mi je rekla Maksin, ona nije unapred znala da e da udari
Dejvida Skota. Mislila je da e moi da se zaustavi na verbalnom
napadu. No bara verbalnih uvreda moe da otvori vrata, putajui
ljutnji da se hrani samom sobom i da raste, inei sve teim da se
ukljue konice i predupredi fiziki napad. U toku pauze, prilikom
izricanja presude, Maksin je svoj napad na Dejvida Skota jednom
novinaru ovako objasnila: Bilo je kao da sam na trenutak poludela.
Prosto vie nisam mogla da vladam situacijom. Pitao sam je da li
sada, kada se seti toga, i dalje misli daje bila izgubila razum. Maksin
je odgovorila, Da, seam se oseanja ogromne m rnje.... Ljutnja je
bilo toliko snana da uopte nisam mislila o posledicama. (Donekle
neoekivano, Don sada sebi prebacuje zbog toga to nije napao Dej
vida Skota/)
* Don i dalje pati zbog tog potresnog iskustva i, u svojoj tekoj muci i neutoljivoj
tuzi, smatra da je bio kukavica jer nije ubio Dejvida Skota kada je za to imao priliku
u sudnici. Rekao mije daje na koledu bio rva i daje u vie prilika Skotu mogao da
polomi vrat dok je prolazio pored njega. Donu sam objasnio da bi napad na Skota bio
in osvete. Ne znai da smo kukavice ako se ne svetimo. Kukaviluk bi bio kada ne
bi zatitio svoju erku prilikom Skotovog napada. Siguran sam da bi on, daje imao
priliku, reagovao da je zatiti. Razlog zato se sada osea kao kukavica moe biti zato
to jo uvek nije prihvatio daje ona stvarno mrtva; nije prihvatio da nije mogao daje
zatiti jer nije imao priliku za to.
168
Pol E km an
Verujem daje skoro svako u stanju da sprei neko postupanje

ili izgovaranje dok je ljut, ili ak i besan. Zapazite da kaem skoro,
jer postoje ljudi koji izgleda ne mogu da kontroliu svoju ljutnju. To
moe biti doivotni obrazac, ili rezultat povrede odreene oblasti u
mozgu. Ovo se ne odnosi na Maksin; ona je oduvek bila u stanju da
regulie svoje emocije.
Iako osetimo da smo terani da izgovorimo neto runo ili fizi
ki da nasrnemo, veina nas moe da izabere da tako ne postupi.
Moe da izleti par rei, ili da krene ruka, ali skoro svi mogu da se
kontroliu. Svi, ili skoro svi, imamo mogunost da ne povredimo,
da ne budemo nasilni ni na recima ni na delu. Maksin je napravila
nameran izbor da uzme re na izricanju presude i da govori najee
to moe. Ona se i sada ponosi svojom mrnjom.
Oekujem da bi veina ljudi postupila nasilniki ako bi izgle
dalo da takvi postupci mogu da spree ubistvo njihovog deteta, no
da li je to stvarno gubljenje kontrole? Kada nasilnitvo ispunjava
korisnu svrhu, malo je onih koji ga osuuju. Ono moe da ne bude
impulsivno, ve paljivo planirano. ak i njegova svetost, Dalaj
Lama, veruje daje nasilje u takvim okolnostima opravdano.93
Razumem da ak i u takvim ekstremnim okolnostima ipak ne
bi svako postupio nasilniki. Nije mogue da oni koji ne bi tako
postupili imaju vii prag ljutnje i daje potrebna jo tea provokacija
da bi i oni izgubili kontrolu, budui da je teko zamislitu neku jo
teu provokaciju. Prema mome istraivanju, u kome sam od ljudi
traio da opiu situaciju najvee ljutnje koju mogu da zamisle da bi
bilo ko na svetu mogao da oseti, najee se pominje pretnja smru
lanu porodice. ak i tada, ak i kada bi nasilno postupanje moglo
da sprei smrt lana porodice, ne verujem da bi svako postupio na
taj nain. Neki mogu da ne postupe iz straha, a neki zbog visokog
uvaavanja vrednosti nenasilja po svaku cenu.
Nasrtaj Maksin Keni na Dejvida Skota, ubicu, bio je neto drugo.
To je bila osveta koja nije mogla da sprei ubistvo njenog deteta. Mi
njen postupak razumemo ali veina nas to ne bi uinila. Roditelji se u
sudnici svakoga dana suoavaju s osobama koje su ubile njihovu decu
e m o c ije
169
i ne tee za odmazdom. No nije lako da ne oseamo simpatiju prema

Maksin Keni, da ne oseamo da je uradila ispravnu stvar; povreenost
je bila toliko velika, gubitak tako teak. A ovek koji je silovao i ubio
njenu voljenu ker sedeo je tu i smejao joj se u lice! Da li je bilo ko
siguran da ne bi postupio isto kao ona da se nalazio u njenoj koi?
Pre nego sam sreo Maksin i Dona Kenija, napisao sam da je
mrnja uvek destruktivna, ali sada vie nisam siguran daje tako. Da
li zbilja treba od sebe da oekujemo da ne oseamo mrnju, da ne
elimo da povredimo nekoga ko nam je silovao dete, ko joj je, pre
nego je umrla, naneo sedam uboda dok je pokuavala da se odbrani,
kao to se vidi po ranama na njenim akama? Zar to to je Maksin
nastavila da mrzi Dejvida Skota, nije imalo korisnu ulogu u njenom
ivotu, zar nije bilo melem za njene rane? Maksin izgleda nije ogre
zla u mrnji, svoj ivot vodila je produktivno, ali je i dalje oseala
mrnju prema Dejvidu Skotu.
U veini sluajeva naa ljutnja nije odgovor na neku teku pro
vokaciju. No snana i ak nasilna ljutnja moe da se javi i kada se
drugima ini da je provokacija bila slaba. Moe da se radi o nesla
ganju, izazovu, uvredi ili maloj osujeenosti. Moemo nekada
namerno da ne kontroliemo svoju ljutnju, da za trenutak ne brine
mo o posledicama ili da ne mislimo na njih.
Psiholog Kerol Tavris,94 koja je o ljutnji napisala celu jednu
knjigu, smatra da ispoljavanje ljutnje - to preporuuju ostali psi
holozi - stvara obino jo vei problem. Paljivim pregledom istra
ivanja ona zakljuuje da nas potisnuta ljutnja ni na koji predvid
ljiv ili konsistentan nain ne ini depresivnim, ne izaziva ir ili
povien krvni pritisak, neumerenost u jelu ili srani udar.... Poti
snuta ljutnja nema izgleda da izazove medicinske posledice ukoliko
oseamo da imamo kontrolu nad situacijom koja izaziva ljutnju, ako
ljutnju tumaimo kao znak negodovanja koje treba da se ispravi, a
ne kao emociju koju treba preko volje da titimo, i ako oseamo
posveenost radu i ljudima u naim ivotima..95
Ispoljavanje ljutnje ima svoju cenu.96 Ljutiti postupci i ljutite
rei mogu da pokvare vezu, privremeno ili zauvek, i esto dovode
170
Pol E kman
do odmazde u ljutnji. ak i bez ljutih postupaka ili ljutih rei, na

ljutiti izraz lica ili ton glasa, signalizuju meti da smo ljuti. Ako ta
osoba zatim odgovori ljutito, ili prezrivo, nama postaje tee da odr
imo vlastitiu kontrolu i da izbegnemo tuu. Ljutiti ljudi nisu omi
ljeni. Naeno je da ljutita deca ne nailaze na odobravanje kod druge
dece,97 a ljutiti odrasli se opaaju kao socijalno neprivlani.98
Lino mislim da nam je obino bolje ako ne odigramo svoju
ljutnju ili ako se trudimo da postupimo na konstruktivan nain, na
nain kojim ne napadamo osobu na koju smo ljuti. Svako ko je ljut
treba da razmotri, to esto ne ini, da li s onim to ga ljuti moe
najbolje da izae na kraj pomou izraavanja ljutnje. Mada ponekad
to moe da bude sluaj, postoje i brojni sluajevi kada je bolje da
saekamo s prigovorom dok nas ljutnja ne proe. Ima trenutaka,
meutim, kada nas nije briga da li emo da pogoramo stvari, kada
nas budua veza s metom nae ljutnje ne zanima.
Kada je ljutnja snana, u poetku moemo da ne znamo ili ak
da ne elimo da znamo, da smo postali ljuti. Ovde ne mislim na
propust da se bude pom an prem a svojim emocionalnim oseanjima.
Ne radi se o tome da nismo u stanju da ustuknemo jedan korak da
vidimo da li elimo da nastavimo da postupamo na osnovu svoje
ljutnje. Pre e biti da nismo ak ni svesni da li smo ljuti, iako izgo
varamo ljutite rei i uputamo se u ljutite postupke.
Nije nimalo jasno zato i kako se to deava. Da li mi ne znamo
da smo ljuti zato to bi znanje o tome znailo da bi osudili sebe
same? Da li je kod nekih ljudi vea verovatnoa da ne budu svesni
da su ljuti nego kod nekih drugih? Da li je takva nesvesnost ea
kod ljutnje nego kod drugih emocija? Da li postoji nivo ljutnje koji,
kada se dostigne, uvek znai da e ljutita osoba morati da postane
svesna da je ljuta, ili moda i to varira od osobe do osobe? Da li je
tee da se bude pom an prema svojim emocionalnim oseanjima
kada smo ljuti, uplaeni ili dok patimo? Naalost, nema naunih
istraivanja koja su se bavila ovim pitanjima.
Glavna korist od svesnosti i pom nosti naih oseanja ljutnje
jeste prilika da reguliemo i potisnemo svoje reakcije, da prevred-
e m o c ije
171
nujemo situaciju i da planiramo postupke koji e najverovatnije da

uklone izvor nae ljutnje. Ako naa oseanja nisu svesna i prosto se
odigravaju, onda nita od toga ne moemo da inimo. Nesvesni, bez
mogunosti da na kratko sagledamo ta se spremamo da uradimo
ili da izgovorimo, vie smo skloni da radimo ili izgovaramo ono
zbog ega emo posle zaaliti. ak i ako smo svesni svoje ljutnje, ali
nismo u stanju da budemo pom ni prema svojim oseanjima ljutnje,
ako ne ustuknemo jedan korak i ne zastanemo da vidimo ta se
dogaa, neemo biti u stanju da vrimo bilo kakav izbor svojih
postupaka.
Obino nesvesnost nae ljutnje ne traje dugo. Drugi koji vide i
uju nau ljutnju to mogu i da nam kau, mi moemo daje ujemo
u svom glasu, ili moemo sami da zakljuimo na osnovu toga kako
razmiljamo i ta nameravamo. Takvo znanje ne garantuje kontrolu,
ali uvodi njenu mogunost. Kod nekih ljudi moe da koristi staro
pravilo da se izbroji do deset pre nego se neto uradi, dok je kod
drugih moda potrebno da se povuku iz situacije, makar privreme
no, da bi svojoj ljutnji dozvolili da se staloi.
Postoji jedan naroiti oblik odgovaranja na ljutnju koji izaziva
neprilike u intimnim vezama. Moj kolega, Don Gotman, u svojim
studijama o srenim i nesrenim brakovima naiao je na neto to
je nazvao podizanje zida /stonewalling/.99 ee kod mukaraca
nego kod ena, re je o hladnom povlaenju iz interakcije, pri emu
onaj ko podie zid ne eli da odgovara na partnerove emocije. Po
pravilu, podizanje zida je odgovor na ljutnju ili prigovor druge oso
be, pri emu se onaj ko podie zid povlai jer nije u stanju da se bavi
svojim i oseanjima branog druga. Umesto toga, veza bi pretrpela
manju tetu kada bi on pokazao da uje albe supruge, da uvia da
je ona ljuta i da hoe o tome da razgovara, ali kasnije, kada bude
mogao bolje da se kontrolie.
Teoretiar emocija, Riard Lazarus, opisao je veoma teku teh
niku vladanja ljutnjom, teku jer cilj nije kontrola ve deaktivacija
ljutnje: Ukoliko su na brani drug, ili ljubavnik, ili ljubavnica,
uspeli da nas uvrede neime to su rekli ili uradili, umesto da uzvra
172
Pol E kman
timo ne bi li povratili povreeno samopotovanje, mogli bismo da

uvidimo da oni, budui pod velikim stresom, realno ne mogu da se
smatraju odgovornima; oni, praktino, sebe nisu mogli da kontroliu, i najbolje bi bilo da se pretpostavi kako njihova osnovna namera nije bila zla. Ovakvo reprocenjivanje tuih namera omoguava
da se saosea s voljenom osobom u njenoj nevolji i da joj se oprosti
izliv besa..100 Lazarus priznaje da je to lake rei nego uiniti.
Njegova svetost, Dalaj Lama101, opisao je isti pristup, u kome
se pravi razlika izmeu napadakog postupka i poinioca tog
postupka. Pokuavamo da razumemo zato je neko postupio napa
daki i pokuavamo s njim da saoseamo, pitajui se ta gaje to ui
nilo ljutim. To ne znai da tu osobu neemo obavestiti da smo neza
dovoljni njenim ponaanjem. No naa ljutnja je vie usmerena na
postupak nego na osobu; mi hoemo da joj pomognemo da ne
postupa na takav nain. Ima ljudi koji moda ne ele da im se pomo
gne. Nasilnik, na primer, moda eli da bude dominantan; svirepa
osoba moda uiva u nanoenju povreda. Takve ljude moe da zau
stavi jedino ljuitnja usmerena na osobu, a ne samo na postupak.
Ono to istiu Lazarus i Dalaj Lama, svako ponaosob, moglo
bi da bude ostvarivo jedino ako druga osoba nije namerno i svesno
zlonamerna. Pa ak i tada, kada nemamo posla sa zlonamernom
ljutnjom, nae vlastitio emocionalno stanje utie na to kako moe
mo da odgovorimo. Bie lake da se umesto na poinioca ljutimo
na postupak kada naa ljutnja nije jaka, kada raste polako i kada
smo u potpunosti svesni da smo ljuti. Na trenutak je potrebno zau
stavljanje; a uzavrela, brza i snana ljutnja to ne doputa uvek. Naro
ito bi teko bilo da vladamo svojim postupcima u toku refraktornog perioda, kada su nam nedostupne inform acije koje nisu
konsistentne s naom ljutnjom. Takav nain pristupanja ljutnji nije
uvek mogu no, ukoliko se uvebava, moe, bar ponekad, da posta
ne mogu.
Pre nekoliko meseci na sastanku sam prisustvovao takvoj kon
struktivnoj ljutnji. Petorica nas planirali smo neki istraivaki pro
jekt. Don je prigovorio naim planovima, govorei nam da smo
e m o c ije
173
naivni, da otkrivamo mlaku vodu i da smo, prema tome, slabi nau

nici. Ralf mu je odgovorio, navodei ta smo sve uzeli u obzir, i mi
smo nastavili diskusiju. Don nas je ponovo prekinuo, ponavljajui
jo upornije ono to je ranije rekao, kao da nije uo Ralfov odgovor.
Pokuali smo da nastavimo ne odgovarajui mu direktno, ali on
nam to nije dozvolio. Onda je intervenisao Ralf, rekavi Donu da
smo ga uli, da se ne slaemo s njim i da mu ne moemo dozvoliti
da nas vie ometa. Moe da ostane ukoliko e da uti ili ako e da
pomae, a ako ne moe, onda treba da ode. Paljivo sam sluao
Ralfov glas i posmatrao njegovo lice. Video sam i uo vrstinu, sna
gu i odlunost, moda samo trag nestrpljenja i ljutnje. Nije postojao
napad na Dona, nije pomenuto da je poeo da galami, to inae
jeste bio sluaj. Ne napadnut, Don se nije branio i posle nekoliko
minuta je napustio sobu i to, kako bi se po njegovom kasnijem
ponaanju moglo rei, bez ikakve ozlojeenosti. Ralf mi je kasnije,
kada sam ga pitao, rekao da je oseao blagu ljutnju. Rekao je da nije
planirao ta e da kae; prosto je tako ispalo. Inae, Ralfova ua
struka je uenje dece u ovladavanju ljutnjom.
Svima nama je tee da kontroliemo svoju ljutnju kada smo u
razdraljivom raspoloenju. Tada se naljutimo zbog stvari koje nam
inae ne bi smetale. Kao da traimo priliku da se naljutimo. Kada smo
razdraljivi, neto to bi nas samo nerviralo sada nas vie ljuti, dok
neto to bi nas samo umereno ljutilo sada u nama izaziva bes. Ljutnja
koja se osea u razdraljivom raspoloenju due traje i tee se kontrolie. Niko ne zna kako da izae iz takvog raspoloenja; ponekad moe
da pomogne zaokupljanje aktivnostima u kojima istinski uivamo, ali
ne uvek. Moj savet je da izbegavate ljude kada ste razdraljivi, ukoliko
moete da prepoznate da ste u razdraljivom raspoloenju. To esto
ne bude oigledno sve do prvog izliva ljutnje, kada shvatimo da je do
njega dolo zato to se oseamo razdraljivo.
Toliko naglaavanje vanosti vladanja ljutnjom , u ovom
poglavlju, stvara utisak da ljutnja nije korisna ili adaptivna. Ili je
ljutnja, moda, bila adaptivna za nae pretke, koji su bili lovci ili
sakupljai, ali ne i za nas. Takvo razmiljanje previa brojne, vrlo
174
Pol E kman
korisne funkcije ljutnje. Ljutnja moe da nas motivie da prekinemo

ili da promenimo bilo ta to ini da se ljutimo. Ljutnja zbog neprav
de motivie postupke koji dovode do promene.
Prosto amortizovanje ljutnje druge osobe, ili ne odgovaranje
na nju, nije korisno. Napadna osoba mora da sazna da smo nezadovljni onim to ona ini, ukoliko elimo da prestane to da radi.
Objasniu to jo jednim primerom. Metju i njegov brat, Martin,
imaju razliite talente i vetine i obojca su nezadovoljni poslom koji
obavljaju. Sreu Sema, koji ima kontakte u poslovnom svetu i koji
bi njima obojci mogao da pomogne da nau bolji posao. Metju vodi
re tokom razgovora, prekida Martina, ne doputajui mu ravno
pravno uee u razgovoru. Martin oseti da je uskraen i postaje
ljut. Kae, Hej, ne budi alav; treba i ja da razgovaram sa Semom..
Ako je to izgovorio s ljutnjom u glasu ili na licu, moda je ostavio
lo utisak na Sema. Iako je, moda, zaustavio Metjua, to je moglo da
ga kota, jer korienje rei a lav predstavlja uvredu. Metju bi mogao
da uzvrati podrugljivom primednom i onda obojica gube Semovu
pomo.
Ako Martin postane svestan svoje ljutnje pre nego progovori,
ako moe da prepozna da, iako Metju nije fer, njegov motiv nije da
povredi Martina, mogao bi drugaije da postupi. Mogao je da se
obrati Semu, Puno si uo o Metjuovim interesovanjima, no ja ne
elim da propustim ovu priliku, da te ne upoznam s mojom situaci
jom .. Kasnije bi mogao da kae da razume koliko je za Metjua bio
vaan taj sastanak ali da smatra da je pretila opasnost da Metju sve
vreme iskoristi za sebe, zaboravljajui da i njemu, Martinu, treba
deo vremena. Ako Martin ovo moe da kae u vedroj formi, uz malo
humora, vei su izgledi da e Metju iz toga da izvue pouku. Ukoli
ko bezobzirnost i nepotenost nisu tipini za Metjua, Martin bi
mogao da izabere da to ni ne pomene. A ko jesu tipini, onda bi
Martin svakako mogao da poeli da istakne koliko Metju nije bio
fer. Ako Martin to kae s ljutnjom, Metju bi moda razumeo koliko
je to ozbiljno, ali bi to moglo i da izazove ljutitu odbranu i ne bi
dolo ni do kakvog napretka.
e m o c ije
175
Deo poruke koju treba da dobijemo od svoje vlastite ljutnje

jeste ta je to to me ini ljutim?. To ne mora uvek da bude oi
gledno, moe da ne bude to to mislimo; svi smo doiveli da se, kao
rezultat frustracije, brecamo na deurnog krivca, na nekoga ko
nas nije povredio. Takva pomerena ljutnja moe da se javi i kada nas
je druga osoba razljutila ali mi prema toj osobi ne moemo da poka
emo ljutnju i umesto toga se obruimo na nekog prema kome je
manje opasno da se ljutimo.
Ljutnja nam govori da neto treba da se menja. Ako emo tu pra
menu da izvedemo najdirektnije, onda moramo da znamo izvor svoje
ljutnje. Da li je re o ometanju neega to pokuavamo da radimo, da li
je pretnja povreivanjem, povreda dostojanstva, odbijanje, ljutnja dru
ge osobe ili pogrean postupak? Da li je nae opaanje bilo tano, ili
smo moda bili u razdraljivom raspoloenju? Moemo li stvarno bilo
ta da uradimo da umanjimo ili da eliminiemo negodovanje, i da li
izraavanje i odigravanje nae ljutnje eliminie njen uzrok?
Iako se ljutnja i strah esto javljaju u istim situacijama, u odgo
vorima na iste pretnje, ljutnja moe da koristi u smanjivanju straha
i davanju energije za izvoenje radnji za savladavanje pretnje. O
ljutnji se razmiljalo kao o alternativi za depresiju, svaljivanje krivi
ce na druge umestro na sebe, ali nije sigurno da je tako, jer ljutnja
takoe moe da se javi zajedno sa depresijom.102
Ljutnja obavetava druge o tekoi. Kao i sve emocije, ljutnja ima
signal, moan signal i na licu i u glasu. Ako je izvor nae ljutnje druga
osoba, na ljutiti izraz govori toj osobi daje to to ona ini neprihvat
ljivo. Nama moe da koristi ako drugi to znaju., ali ne uvek, naravno.
No priroda nas nije opremila prekidaem za iskljuivanje bilo koje
nae emocije u prilikama u kojima poelimo da je nemamo.
Kao to neki uivaju u tuzi, ima ih koji uivaju u ljutnji.103 Tra
e dobru svau; neprijateljski povici i verbalni napadi uzbudljivi su
i ispunjavajui. Neki ak uivaju u fizikoj borbi do padanja u
nesvest. Intimnost moe da se uspostavi ili da se obnovi nakon razmene estokih pogrda. Kod nekih branih parova seks postaje
uzbudljiviji i strastveniji posle ogorene svae ili ak i tue. Obrnij-,
176
Pol E kman
to, postoje ljudi na koje doivljaj ljutnje deluje krajnje toksino i

uinili bi sve samo da se nikada ne razljute.
I kao to za svaku emociju postoji raspoloenje natopljeno tom
emocijom, i poremeaj te emocije, tako postoji i crta linosti u kojoj
ta emocija ima centralnu ulogu. Za ljutnju, ta crta je neprijateljstvo.
Moje istraivanje o neprijateljstvu usredsreeno je na znake nepri
jateljstva i njegove posledice po zdravlje.
U prvoj studiji,104 moje kolege i ja teili smo da utvrdimo da li
postoji znak na izrazu lica koji oznaava da li je neka osoba tip li
nosti A ili B. Ta distinkcija, danas manje popularna nego u vreme
ovog istraivanja, pre petnaest godina, trebalo je da prepozna one
ije agresivne, neprijateljske i nestrpljive osobine od njih ine kan
didate za koronarno arterijske bolesti (A-ove). Nasuprot tome,
B-ovi su blae prirode. Novija istraivanja pokazala su da bi nepri
jateljstvo moglo da bude najvaniji faktor rizika. Neprijateljski ljudi
verovatno bi trebalo da pokazuju vie ljutnje i to smo hteli da proverimo u ovoj studiji.
Ispitali smo izraze lica srednjeg sloja menadera velikih preduzea, koje su strunjaci ve bili razvrstali na A-ove ili B-ove. Svi su
podvrgnuti blago provokativnom intervjuu, u kome je ispitiva
pomalo izazivao ispitanike. Tehniari su koristili tehniku za merenje pokreta lica, koju smo razvili moj kolega Voli Fresen i ja - kodni
sistem facijalnih pokreta (KSFP) /Facial Action Coding System
(FACS)/. Kao to sam objasnio u 1. poglavlju, ova tehnika ne meri
emocije direktno; umesto toga, ona objektivno belei skorove svih
pokreta miia lica. Analizom rezultata nali smo odreen izraz koji
ee pokazuju A-ovi nego B-ovi - delimian izraz ljutnje, koji smo
nazvali sevanje oima /glare/ (prikazan na strani 177), gde su samo
sputene obrve i podignuti gornji kapci.
Radilo se samo o sevanju oima, ne i o potpunom izrazu ljutnje,
verovatno zato to su A-ovi nastojali da umanje svaki znak svoje ljutnje.
Ovi poslovni ljudi su bili prevejani; znali su daje trebalo da se trude da
ne deluju ljutito. Druga je mogunost da su bili samo iznervirani tako
da se, budui slaba, njihova ljutnja nije registrovala na elom licu.
e m o c ije
177
SEVANJE OIMA
Glavno ogranienje ove studije - to to nismo znali ta se dea
valo u srcima ovih ljudi dok bi sevali oima - bilo je otklonjeno u
naoj narednoj studiji. Moj bivi student, Erika Rozenberg /Rosenberg/, i ja, ispitivali smo pacijente koji su ve imali dijagnostifikovano kardiovaskularno oboljenje. Bili su izloeni riziku od, takozva
nih, ishem ijskih epizoda, kad srce za izvesno vreme ne dobija
dovoljno kiseonika. Dok se to deava, veina ljudi osea bol, anginu,
koji im govori da odmah prekinu da rade bilo ta to rade u tome
trenutku jer e inae dobiti srani napad. Pacijenti koje smo mi ispi
tivali imali su tihu ishemiju, bez bola, bez upozorenja ako njihovo
srce ne dobija dovoljno kiseonika.
U ovoj saradnikoj studiji105 sa istraivakom grupom Dejmsa Blumentala, sa Djuk univerziteta, pacijenti su opet bili snimani
tokom blago provokativnih intervjua. Ovoga puta je neprekidno
merena ishemija pomou video ureaja koji je, pritisnut na njihove
grudi, prikazivao sliku njihovog srca u toku razgovora. Merili smo
njihove izraze lica u trajanju od dva minuta dok su odgovarali na
pitanja o tome kako vladaju ljutnjom u svom ivotu.
Oni koji su postajali ishemini na svome licu su prikazivali pot
pun ili delimian izraz ljutnje mnogo ee nego pacijenti koji nisu
postajali ishemini. Prikazivanje ljutnje na njihovim licima dok su
govorili o prolim frustracijama ukazuje da oni nisu samo govorili o
178
Pol E kman
ljutnji; oni su svoju ljutnju ponovo proivljavali. A ljutnja, kao to zna

mo iz jednog drugog istraivanja, ubrzava srani puls i podie krvni
pritisak. Kao da trite uz stepenice; to je neto to ne bi trebalo da se radi
ako imate kardiovaskularno oboljenje, i to i nisu svi radili. Oni koji nisu
postajali ljuti imali su mnogo vee izglede da ne postanu ishemini.
Pre nego objasnim ta mislimo zato smo dobili takve rezultate,
dozvolite mi da razjasnim da ova studija nije pokazala da je ljutnja
uzrok sranog oboljevanja. U drugom istraivanju106 je naeno da su
ili crta linosti neprijateljstva, ili emocija ljutnje (pri emu nije sigurno
koje od to dvoje), jedan od faktora rizika za dobijanje sranog obolje
nja, ali to nije ono to smo mi istraivali. Umesto toga, mi smo pronali
da kod ljudi koji ve imaju srano oboljenje, ljutnja poveava rizik da
postanu ishemini, to ih dovodi u povieni rizik da doive srani
napad. A sada pogledajmo zbog ega ovi ljudi postaju ljuti dok govore
o tome kako su u prolosti bili ljuti, i zato je to opasno po njih
Svi mi govorimo o emocijama koje ne doivljavamo u trenutku
dok o njima govorimo. Nekome priamo kako smo bili tuni, kako
smo bili ljuti, od ega smo se uplaili, i slino. Ponekad, u toku opi
sivanja prolog emocionalnog doivljaja ponemo iznova da doiv
ljavamo emociju. Verujem da se to deavalo ljudima koji su postajali
ishemini. Oni o doivljajima ljutnje nisu mogli da govore a da ne
ponu ponovo da se ljute, da svoju ljutnju ponovo preivljavaju.
Naalost, ovo je opasno po ljude sa kardiovaskularnim bolestima.
Zato se to nekima dogaa, a nekima ne? Zato neki ljudi iznova
doivljavaju prola doivljavanja ljutnje, a drugi ne? Verovatno da
kod onih koji imaju netrpeljivu narav ljutnja moe lako da se ispro
vocira, da eka prvu priliku da izbije. To da seanje na ljutnju restituie oseanja koja su bila oseana, predstavlja istovremeno i obeleje i manifestaciju netrpeljive linosti.
Nastranu neprijateljski ljudi, svakome od nas moe da se dogo
di da ponovo proivljava prola emocionalna doivljavanja koja
zapoinjemo mislei da emo samo da ih opisujemo. Mislim da se
to deava ukoliko taj dogaaj ostane nedovren. Uzmimo, na pri
mer, da se ena naljuti na mua jer je opet zakasnio na veeru a nije
e m o c ije
179
joj se javio da kasni. Ako se ta svaa zavrila bez eninog oseanja

da joj je zamerka zadovoljena (ukoliko se on nije izvinio, ili nije
objasnio zato nije mogao da se javi, ili nije obeao da se to nee
ponoviti), onda je verovatno da e kasnije ona ponovo da proivlja
va to iskustvo. Misli da iznova pokree to pitanje jer e sada o njemu
moi da govori smireno, moe da joj se dogodi da ljutnja ponovo
izbije. To moe da se dogodi ak i ako je dati dogaaj bio razreen,
ukoliko postoji istorija drugih, nerazreenih, ljutitih dogaaja koji
gomilaju osujeenost koja eka da se uje.
Ne elim da kaem da opisivanje prolog iskustva ljutnje nije
mogue a da se ponovo ne bude ljut. Mogue je, ukoliko ne postoji
zaostali posao i ukoliko je odreeni dogaaj bio razreen. ak je
mogue, dok govorimo o prolom emocionalnom dogaaju, da upotrebimo deo izraza ljutnje da bismo ilustrovali kako smo se oseali. Na
primer, mogao bih svojoj eni da ispriam kako sam u toku dana bio
fruistriran i ljut, dok sam pokuavao da se raspravim sa Slubom unu
tranjih prihoda, a oni su me prebacivali od jedne do druge glasovne
poruke. Recimo da sam na kraju uspeo svoju ljutnju da izrazim pred
slubenikom koji je najzad bio podigao slualicu, i od koga sam dobio
veoma ljubazno izvinjenje. Mogao sam ak na svome licu i da poka
em neki element ljutnje - neto to zovem referencijalni izraz.107
Referencijalni izraz odnosi se na emociju koju ne oseamo u
tom trenutku; to je skoro kao da izgovorate re ljutnja, samo uz
korienje lica. Izraz dodue mora da bude donekle transformisan
tako da se osoba koja gleda izraz ne bi zabunila i pomislila da prva
osoba sada osea ljutnju. To se obino radi tako to samo delimino
koristimo izraze i to vrlo kratko. Izraz referencijalne ljutnje moe da
ukljui samo podignute gornje kapke, ili samo stisnute usne, ili
samo sputene obrve. Ako je upotrebljeno vie od jednog elementa,
to ne samo da moe da zbuni osobu koja gleda izraz, nego moe i da
uspostavi samu ljutnju. Kao to ste mogli da vidite prilikom pravlje
nja izraza, opisanog u prethodnom poglavlju, ukoliko na svom licu
napravite sve miine pokrete neke emocije, onda, uglavnom, ta
emocija pone i da se deava.
180
Pol Ekman
Nasilje
Kao to za svaku emociju postoji njoj srodno raspoloenje koje
je natopljeno tom emocijom, tako isto za svaku emociju postoji i
srodno psihopatoloko stanje, u kome ta emocija ima vanu ulogu.
Uobiajena fraza, em ocionalni porem eaj, upravo to i potvruje.
Kod tuge i patnje poremeaj se pokazuje kao depresija. U depresiji
dolazi do izlivanja emocija, depresivni ljudi ne mogu da reguliu
svoju tugu ili patnju, i one nadiru i ometaju sve aspekte njihovih
ivota. Poremeaj u kome ljutnja, na slian nain, izmie kontroli i
predstavlja smetnju u ivotu neke osobe, manifestuje se kod onih
ljudi koji pokazuju odreene oblike nasilja.
Nema saglasnosti o tome ta ini nasilje. Neki naunici sma
traju da verbalni napadi, uvrede i izrugivanje, predstavljaju oblike
nasilja, tako da se u njihovim istraivanjima ne ispituju posebno
ljudi koji se uputaju u strogo verbalne napade, a posebno oni koji
izvre fiziki napad. Slino tome, postoje agresivna ponaanja koja
ne ukljuuju fiziko nasilje, kao to su arogantnost ili dominacija, a
mnogi istraivai ne prave razliku izmeu agresivnosti, s jedne stra
ne, i fizikog nasilja ili verbalnog zlostavljanja, s druge. Pored toga,
ima onih koji inei nasilje unitavaju imovinu, lome stolice, ae,
itd. Ne znamo da li se sve to deava iz istih razloga, na primer, zbog
istog odgoja ili posredstvom iste modane aktivnosti. Ako bi bilo
tako, mogli bismo da oekujemo od ljudi koji su verbalno nasilni da
budu i agresivni i fiziki nasilni, meutim, iako ima i takvih slua
jeva, postoje, takoe, ljudi koji pokazuju iskljuivo samo jednu vrstu
nasilja. To ukazuje da bi u naem istraivanju nasilja ovde trebali da
ispitujemo svako zasebno, one koji se uputaju iskljuivo u verbalno
nasilje, one koji pokazuju samo visoko agresivna, ali ne i zlostavljajua, ponaanja (to, priznajem, nije uvek lako da se razlikuje), i one
koji pokazuju fiziko nasilje. Samo tako moemo da odredimo da li
su uzroci isti, i da li se radi samo o prelaznim oblicima.
ak i kada se ograniimo samo na fiziko nasilje, i dalje ostaje
mnogo tipova koje treba uzeti u obzir, a od kojih bi samo neki mogli
e m o c ije
181
da budu znaci emocionalnog poremeaja. Neke nasilnike postupke

drutvena zajednica smatra socijalno korisnim. S izuzetkom pacifi
sta, svi veruju da je rat ponekad opravdan. Postoje i prilike u kojima
je opravdano i individualno nasilje. Kada policijski snajperista ubije
osobu koja je ugroavala ivote dece, drei ih kao taoce, malo je
onih koji bi zamerili zbog nasilnitva snajperiste, pogotovu ako je
upucani ve ubio jedno ili vie dece. Mogue opravdavanje ubistva
ne ograniava se samo na policiju; veina bi se sloila da pojedinac
sme da bude nasilan ako je to potrebno za spas ivota lanova poro
dice, ili ak i stranaca. I nasilje koje ne spreava najgore akte nasilja,
nego je motivisano osvetom ili odmazdom, nailazi na razumevanje
ali ne i na puno odobravanje.
U jednom razgovoru o ovim idejama sa mojom prijateljicom i
koleginicom, evolucionim filozofom, Helenom Kronin,108 ona je
ukazala da su u svim kulturama i u svim istorijskim periodima za
koje znamo, postojali odreeni oblici nasilja za koje se smatralo da
su opravdani. Neverstvo, sumnja da postoji prevara i pretnja da ete
biti odbijeni od seksualnog partnera, prestavljaju najee uzroke
ubistava, pri emu mukarci ubijaju ene mnogo ee nego to ene
ubijaju mukarce. Kroninova, zajedno s drugim evolucionim misli
ocima, to pripisuje, skoro neizbenoj, nesigurnosti mukarca u to
da li je stvarni otac bilo kog potomka. U skladu s ovim gleditem,
jedna od najveih studija o ubistvu pokazuje da se u jednom od est
reenih ubistava radilo o ubistvu branog druga, pri emu su ene
inile tri etvrtine rtava. Na moje iznenaenje, ubistva suprunika
bila su jednako rasprostranjena meu venanim bez obzira na tra
janje braka, i bez obzira na drutvene i ekonomske razlike.109
Ubistvo efa iz osvete zbog nekorektnog odnosa, takoe ee
poine mukarci nego ene, jer je, u poreenju sa enama, kod mu
karaca mnogo vea vanost statusne hijerarhije. Da se ne bismo pre
vie udaljavali od nae teme - od nasilja koje je proizvod emocional
nog poremeaja - dopustite jo samo da kaem da evoluciono
miljenje moe da pomogne u razumevanju zato se dogaaju odre
eni oblici nasilja, ko je poinilac tih nasilnikih akata i kako je mogu
182
Pol E kman
e da zajednica moe da odobrava takve akte. Takvi oblici nasilja, iako

mogu da budu za aljenje, ili ak zakonski kanjivi, verovatno nee
biti rezultat emocionalnog poremeaja ukoliko pripadaju vrsti nasilja
koje je u toku nae evolucije imalo adaptivnu vrednost.
Glavna razlika izmeu inova nasilja jeste da li su s predumi
ljajem ili su impulsivni. Obe vrste mogu da budu normalne, ak i
drutveno odobrene. Recimo daje neko zarobljen i da, znajui daje
njegov tiranin ve ubio jednog od svojih zarobljenika, paljivo pla
nira napad na svog potencijalnog ubicu. To jeste nasilje s predumi
ljajem, ali nije patoloko i nailazi na drutveno odobravanje. Mo
da je manje oigledno da i impulsivno nasilje moe da bude
drutveno odobreno, ali i ono moe da bude na mestu. Kada je moja
erka Eva tek bila prohodala, esto je istravala na ulicu bez gledanja
da li nailazi neki auto. esto sam je upozoravao zbog toga, ali je ona,
mislim, na to poela da gleda kao na igru, kao nain da se tata stvar
no iznervira. Jednoga dana sam uspeo da je izvuem na trotoar
samo zahvaljujui stvarno brzoj reakciji. Bez razmiljanja, postupa
jui po impulsu, udario sam je i proderao se na nju. To je jedini put
da sam je udario. I mada dosta ljudi moda nee odobriti moj nasil
niki in, ona vie nikada nije istrala na sredinu ulice. Vie od 90
posto roditelja navode da su fiziki kanjavali svoju malu decu.110
Naveo sam sluajeve normalnog predumiljajnog i normalnog
impulsivnog nasilja, ali postoje i njihove abnormalne varijante. Ubice, silovatelji i muitelji, svoje akcije mogu paljivo da planiraju,
birajui rtvu i vreme i nain izvrenja. Takoe, postoje i impulsivni
batinai suprunika, koji udaraju bez upozorenja i bez planiranja.
Istraivanja linosti111 i studije o aktivnostima mozga112, oboje,
nalaze razlike izmeu predumiljaj nog i impulsivnog nasilja. Jasno
je da ih oboje treba uzeti u obzir, iako neka istraivanja ne uspevaju
da prave tu razliku. Vano je da se ima u vidu da li je nasilje impul
sivno ili predumiljajno, ali to nije i dovoljno da bi moglo da se izoluje abnormalno nasilje.
Nuan inilac je da takvo nasilje takoe bude i antidrutveno drutvo ga osporava - ali to ne mora uvek da ukljuuje i mentalni
e m o c ije
183
poremeaj. Neki su smatrali da antidrutveno ponaanje poinjeno u

grupi u toku puberteta, ne bi trebalo da se smatra za mentalni pore
meaj, a stvarno ima i dokaza da mnogi od onih koji su pokazivali
takvo ponaanje, ne nastavljaju da budu nasilni u odraslom dobu.113
Sama antidrutvenost ne mora da bude znak bilo kakve mentalne
bolesti, ak i kada se javlja u odraslom dobu. Instrumentalno nasilje,
kao to je nasilje poinjeno radi sticanja novca, iako je protivzakonito,
ne mora da bude znak onoga to se naziva antisocijalni poremeaj li
nosti, ukoliko osoba dolazi iz potkulture gde se takvo ponaanje podr
ava. Verujem da je antidrutvenost nasilja nuna ali ne i dovoljna za
prepoznavanje nasilja kao proizvoda emocionalnog poremeaja. Ja
bih dodao i ne-uvek-lako-ispunjiv zahtev da nasilje nema drutvenu
podrku (ime se iskljuuje nasilje ulinih bandi), i da mora da bude
ili neprovocirano ili neproporcionalno u odnosu na provokaciju
Antidrutveno nasilje koje je rezultat emocionalnog poreme
aja moe da bude hronino ili da se svodi na jedan izolovani inci
dent u ivotu. Nasilna osoba kasnije moe da osea stvarno aljenje,
ili nikakvo aljenje. Nasilna osoba moe da postupa hladnokrvno,
ili u aru ljutnje ili besa. Meta nasilja moe biti paljivo odabrana,
ili sluajna. Nasilje moe da ukljuuje muenje, ili ne. Bojim se da
istraivanje treba da uzme u obzir sve ove inioce u nameri da vidi
da li postoje razliiti faktori rizika i razliiti uzroci za takve brojne
razliite oblike antidrutvenog nasilja. Naalost to do sada nije bio
sluaj, to se vidi i iz prirunika o psihijatrijskim dijagnostikim
kriterijumima, DSM-IV, gde se za Povremeni eksplozivni poreme
aj /Intermittent Explosive Disorder (IED)/navodi da ukljuuje
nekoliko odvojenih epizoda neuspenog odupiranja agresivnim
impulsima, koje su zavravale ozbiljnim napadakim aktima ili uni
tavanjem imovine; stepen ekspresivnosti u toku ovih epizoda je u
velikoj disproporciji u odnosu na prethodei psihosocijalni stres....
Agresivne epizode jedinka moe da opisuje kao posednutost ili
kao nastup, pri emu je eksplozivnom ponaanju prethodio oseaj
napetosti ili uzbuenja, a sledilo je oseanje olakanja.114 Iako
pohvaljujem ovakvu definiciju jednog tipa nasilja - hronino,
184
Pol E kman
ozbiljno, predimenzionisano u odnosu na provokaciju - smatram

da je pogreno ako se zajedno meaju nasilje prema ljudima i uni
tavanje imovine, bez dokaza da oboje nastaju iz istih uzroka. Nema
naina da se to proveri ukoliko se oboje trpaju u istu vreu.
Iako istraivanja o nasilju najee ne prave tako fine razlike,
kakve ja zagovaram, postoje dokazi koji ukazuju na viestrukost
uzroka nasilja. Stresno okruenje u ranom detinjstvu, loe roditeljstvo, povreda glave ili genetski inioci, za sve njih je naeno da ima
ju veze s mnogim vrstama nasilja.115Rano je da se kae ta je od toga
najvanije za koju vrstu nasilja. I kada se, najzad, te distinkcije i
budu povukle, verovatno da e se otkriti vie nego jedan uzrok. Na
primer, ak i da se ograniimo samo na izuavanje hroninog, antisocijalnog, fizikog nasilja, koje ne ukljuuje muenje i svodi se na
jedan brutalan akt koji ini jedna razgnevljena osoba, uz malu pro
vokaciju, impulsivno, protiv odabrane mete, uz naknadno kajanje,
najverovatnije da neemo nai samo jedan uzrok.
Prepoznavanje ljutnje u nama

A sada pogledajmo kakav je oseaj ljutnje iznutra. Potrebno je
da ljutnju oseate upravo sada, da biste mogli da poredite svoja ose
anja s onim to se saznalo o oseajima ljutnje. Ne mogu prosto da
oekujem da bi gledanje fotografija Maksine Keni ili tue u Kanadi, u
vama prosto probudilo oseanja ljutnje. To je vana razlika izmeu
ljutnje i tuge/patnje. ak i nepokretna slika patnje potpunog stranca
izaziva nau brigu, dok s ljutnjom nije takav sluaj; da bi se ona osetila
fotografija nije dovoljna. Kada biste bili na licu mesta, i kada bi ta
ljutnja bila uperena protiv vas, vi biste osetili strah ili ljutnju, ali samo
gledanje fotografija nije dovoljno. Paralelno s tim, kada vidimo neko
ga dok trpi bol ili muku, ne moramo da znamo uzrok da bismo s njim
brino saoseali; ali kada vidimo ljutnju, onda moramo da znamo
izvor ljutnje pre nego ponemo da saoseamo s ljutitom osobom.116
Evo dva puta koji nam omoguavaju da doivimo ljutnju: jedan
je seanje, a drugi pravljenje izraza lica.
e m o c ije
185
Pokuajte da se setite trenutka iz svog ivota kada ste bili toliko

ljuti da zamalo nekoga niste udarili (ili,moda, jeste). Ako se to nije
nikada dogodilo, onda pokuajte da se setite kada ste bili toliko ljuti
da vam je glas postao puno glasniji i da ste rekli neto zbog ega ste
posle alili. Budui da ovek retko kada izolovano doivljava samo
ljutnju, moda ste oseali da se plaite (od neke druge osobe ili od
gubljenja kontrole) ili ste oseali gaenje (prema drugoj osobi ili
prema sebi zbog gubljenja kontrole). Mogli ste da imate i pozitivno
oseanje, kao likovanje /trijumf/. Za sada pokuajte da se usredsredite na trenutke kada ste samo oseali da ste ljuti, i zatim pokuajte
ponovo da doivite ta oseanja. Moe da pomogne ako vizualizujete
prizor koga ste se setili. Kada ta oseanja zaponu, postite ih da
rastu to vie moete. Poto istekne oko pola minuta, opustute se i
razmotrite ta ste osetili.
Da bi se koncentrisali na oseaj ljutnje na vaem licu, vredi
pokuati i da se urade pokreti opisani u sledeoj vebi. tavie, ako
zadatak seanja nije urodio oseajima ljutnje, ostaj mogunost da
to postignete pravljenjem grimase.
Podraavajte facijalne pokrete ljutnje. (Sluite se ogledalom da
proverite da li pravite sve miine pokrete.)
Spojite obrve i povucite ih nadole: proverite da li su unutra
nji uglovi nadole, prema nosu.
Dok drite tako sputene obrve pokuajte irom da otvorite
oi, tako da vai gornji kapci upiru u sputene obrve, stvara
jui snano uprt pogled.
Poto se uverite da dobro izvodite pokrete obrvama i kapci
ma, opustite gornji deo lica i usredsredite se na donji deo.
vrsto stisnite i zategnite usne; nemojte da ih skupljate, samo
ih stisnite.
Poto se uverite da dobro pravite pokrete donjeg dela lica,
dodajte i gornje lice, skupite i spustite obrve podiui gornje
kapke ne bi li proizveli uprt pogled.
186
Pol E kman
Ljutiti oseaji ukljuuju oseanja pritiska, napetosti i vreline.

Puls i disanje se ubrzaju; raste krvni pritisak a lice moe da pocrve
ni. Ukoliko ne izgovarate rei, postoji tendencija da snano ugrizete,
pritiskajui gornje zube na donje, i da isturite bradu. Postoji i impuls
primicanja ka meti liutnje. To su uobiajeni, zajedniki, oseaji koje
osea veina ljudi. Neke od njih moete da oseate jae nego druge.
Sada opet pokuajte da doivite ljutnju (koristei ili seanje ili vebu
pokreta lica, ve prema tome ta vam bolje polazi za rukom), obra
ajui panju da li imate oseaje vreline, pritiska, napetosti i
grienja.
Prepoznavanje ljutnje kod drugih

Vratite se nazad i ponovo pogledajtu prvu fotografiju iz ovog
poglavlja. Obojica ljutitih mukaraca imaju sputene i skupljene
obrve, to ini deo prikaza ljutnje. Mukarac, zdesna, prikazuje i
sevanje oima kao znak ljutnje. Na oba ljutita lica eljust je vrsto
stisnuta i vide se zubi. Kod ljutnje, usne zauzimaju dva razliita
poloaja. Usne mogu da budu razdvojene, kao ovde, u kvadratnom
ili pravouganom obliku; ili mogu da budu vrsto stisnute, jedna uz
drugu.
U Papui Novoj Gvineji, kada sam traio da mi pokau kako bi
izgledalo njihovo lice kada bi se spremali da nekoga udare, ljudi su
vrsto stiskali usne dok su rukama pravili pokret zamahivanja seki
ram. arls Darvin, pre vie od jednog veka, zapazio je da uvek vr
sto stiskamo usne prilikom nekog snanog fizikog naprezanja.
Kada sam Novogvinejce pitao da mi pokau kako bi izgledalo nji
hovo lice kada bi kontrolisali svoju ljutnju, oni bi razdvojili usne,
kao kada govore ili se spremaju da progovore. Kod Amerikanaca,
pripadnika srednje klase, naao sam obrnut obrazac: oni su vrsto
stiskali usne pri kontrolisanoj ljutnji a otvarali su ih pri nekontrolisanoj. Za ove Amerikance, srednje klase, nekontrolisana ljutnja je
znaila povreivanje recima, a ne pesnicama, te su kod kontrolisane
ljutnje usne bile stisnute da bi se spreilo ovakvo povreivanje.
e m o c iie
187
Dvojica kanadskih mukaraca, s fotografije, prikazuju ljutnju

otvorenih usta, upravo u trenutku poto je jedan od njih udario
policajca. Bojim se da su, trenutak pre toga, zapravo, dok je udarao
policajca, njegove usne bile vrsto stisnute.
Jedna od najvanijih naznaka ljutnje teko se opaa na fotogra
fiji iako je, verovatno, prisutna kod obojice ljutitih mukaraca. Crve
na margina usana u ljutnji postaje ua, usne postaju tanje. To veoma
teko moe da se sprei i moe da odaje ljutnju i kada nema ni jed
nog drugog znaka. Utvrdio sam da je to jedan od najranijih znakova
ljutnje, prisutan jo pre nego neija ljutnja bude svesna. Skoro svi
smo doiveli da je pre nas samih neko drugi primetio da smo ljuti.
Ta osoba je odgovorila na jedva primetan znak na naem licu, ili na
zategnutost u boji glasa ili na podizanje tona. Poto se usne u ljutnji
suavaju postoji mogunost pogrene reakcije prema nekome ko
ima tanke usne, kao da je sumoran, hladan ili netrpeljiv.
Pogledajte jo jednom fotografiju Maksine Keni. Njene obrve su
sputene i skupljene dok oi sevaju. Usne su joj razdvojene a donja
vilica isturena, to je opte poznat znak ljutnje od koga, moda, potie
i savet bokserima, ne daj vilici da te vodi. Ne znam zbog ega je taj
pokret, tako esto, deo izraza ljutnje, ali siguran sam da jeste.
188
P ol E km an
Ovu mladu enu fotografisao sam jednoga dana u selu u kome

se nalazio moj bazni kamp na visoravnima Nove Gvineje. Iako nije
znala ta je to kamera, oigledno da je primetila moje zanimanje za
nju i da joj se to nije dopadalo. Obino bi odgovor na takvu vrstu
zanimanja bio oseaj neprijatnosti, ali ovoga puta to oigledno nije
bio sluaj. Bojim se da sam javno obraajui panju na samo jednu
enu prekrio neko pravilo u tom drutvu i ugrozio nas oboje, ali ne
mogu da budem siguran u to.
Namerno sam pokuavao da kod ovih ljudi izazivam razne emo
cije i da ih snimam fiksiranom filmskom kamerom radi kasnije analize.
Jednoga dana nasrnuo sam na deaka adolescenskog uzrasta, sa gume
nim noem koji sam poneo posebno za tu priliku, ali je on odmah
video da no nije pravi, tako da se na filmu vidi njegovo poetno izne
naenje a zatim radoznalost. Zbog line bezbednosti odluio sam da
vie ne provociram ljutnju tako da nisam video vie ni jedan trenutak
ljutnje meu tim ljudima. Iako su bili miroljubiva kultura, i oni su se
ljutili, ali ne javno ili bar ne u mome prisustvu. Ovo je jedina spontana
fotografija koju imam, na kojoj je neko iz ove kulture koje ljut.
Slika veoma dobro pokazuje sevajui pogled ljutnje, sa sputenim
i skupljenim obrvama. Vide se takoe i stisnute usne. ena sleva poka
zuje samo sputene i skupljene obrve. Samo ovaj izraz, bez sevanja oi
ma, moe da znai puno toga. Njega proizvodi mii za teko, kako ga
je nazvao Darvin. Primetio je, kao i ja, da sve to je teko, mentalno ili
fiziko, izaziva kontrakciju toga miia, sputajui i skupljajui obrve.
Sloenost, zbunjenost, usredsreenost, odlunost - sve to moe da se
pokae ovom miinom radnjom. Javlja se i kada je neko izloen jakom
svetlu, jer se obrve sputaju da poslue kao titnik od sunca.
Nisam mogao da naem novinske fotografije koje pokazuju
jo suzdraniju ljutnju, kakva se esto via u obinom ivotu, pre
nego se ljutnja otme kontroli. Ipak, mogu da postoje snani poka
zatelji ljutnje i uz veoma male promene na licu, kao to pokazuje ova
moja fotografija koju sam sam snimio. Snimio sam je pre dvadeset
godina, pokuavajui da proizvedem izraz ljutnje bez pokretanja
ijedne crte na licu. Usredsredio sam se na stezanje miia, ne dopu-
189
e m o c ije
SUZDRANA LJUTNJA
tajui im da se kontrahuju na nain koji bi bio dovoljan da se povu
e i koa. Prvo sam stegao mii u obrvama, koji ih, kada se kontrahuje, povlai nadole i skuplja. Zatim sam zategao miie koji bi inae
podigli one kapke. Na kraju sam stegao miie u usnama, koji su
doista i suzili usne. To lice nije prijateljsko; moda lii na visoko
kontrolisanu ljutnju, ili samo na izraz napetosti. A sada prelazimo
na slike koje pokazuju teko primetne znake ljutnje.
m
B
NEUTRALNO
190
Pol E km an
Ponimo od onih kapaka i obrva. Na slici A gornji i donji

kapci su zategnuti. To moe da bude suptilan znak kontrolisane ljut
nje, ili moe da bude samo laka napetost. Moe da se pojavi i kada
nema nikakve ljutnje, ukoliko osoba doslovno ili figurativno poku
ava da se fokusira na neto ili se intenzivno koncentrie. Slika C je
komponovana fotografija, napravljena prebacivanjem sputenih i
malo skupljenih obrva sa jedne druge slike (koja ovde nije prikaza
na) na fotografiju B, koja slui za poreenje. Fotografija C moe da
bude i signal za kontrolisanu ljutnju ili za blagu napetost. Moe da
se javi kada se neko osea malo zbunjeno, ako se usredsreuje ili
nalazi da je neto teko.
Slika D prikazuje kombinaciju dva pokreta koje ste videli napred.

Obrve su malo sputene i skupljene, a donji kapci su malo zategnuti.
Zategnuti donji kapci slabiji su nego na slici A. Moete videti da su
stegnuti poreenjem slike D sa neutralnom fotografijom B, uoava
jui kako su donji kapci poeli da odsecaju donji rub mrenjaa. I
dalje je mogue da se radi o zbunjenosti ili koncentraciji, ali je verovatnije daje re o kontrolisanoj ljutnji ili o vrlo blagoj ljutnji.
Slika E prikazuje jednu veoma vanu dodatnu radnju - podi
zanje gornjih kapaka. To je sevaju pogled; sada je skoro nesumnji
vo da se radi o znaku ljutnje, kontrolisane, verovatno. Videli ste to
ranije, u ovom poglavlju, kada sam opisivao svoje istraivanje o tipu
linosti A. Slika F prikazuje snanije izraenu kombinaciju te tri
e m o c ije
191
radnje - sputene obrve, zategnuti donji kapci i podignuti gornji

kapci. To je jasan znak ljutnje.
Sada pogledajmo signale na vilicama i usnama. Kod ljutnje je

donja vilica obino isturena napred, kao na slici G. Ova slika je
napravljena prebacivanjem tog pokreta (sa fotografije koja ovde nije
prikazana) na neutralnu sliku B. Ovakvo isturanje vilice moete da
vidite na slici Maksine Keni, iako je ona jo i podigla gornju a spu
stila svoju donju usnu.
Na slici H, usne su stisnute uz lagano zatezanje donjih kapaka.
To se deava kod veoma male ljutnje, ili ljutnje koja tek zapoinje.
Moe da se javi i kada neko razmilja. Kod nekih ljudi to postane
manir skoro bez ikakvog znaenja. Da nema radnje s donjim kapci
ma, samo stiskanje usana imalo bi vrlo neodreeno znaenje.
192
Po l E kman
Na slici I stisnute su obe usne, kao na slici H, samo to je ovde

donja usna gurnuta navie. To moe da bude kontrolisana ljutnja ili
rezignacija, a neki ljudi to koriste i kao znak razmiljanja, dok, pak,
kod drugih postaje samo est manir. Predsednik Klinton je imao
kao est manir ovaj pokret. Na slici J, zategnuti su uglovi usana i jo
je i donja usna gurnuta navie. Kada stoji sama, kao ovde, ova radnja
je viesmislena; moe imati bilo koje znaenje kao i slika I. Budui
daje pomalo asimetrina, mogla bi da sadri i element prezira. Vie
o preziru bie rei u poglavlju 8.
Iskoristio sam neke fotografije sebe, snimljene gotovo pre tri

deset godina, da pokaem veoma vaan pokret suavanja crvene
ivice usana. Tu radnju prikazuju slike L i M, dok slika K slui za
poreenje, prikazujui moje usne kada su oputene. Na slici M usne
su jo i razdvojene, kao prilikom govora. Ova radnja suavanja usa
na vrlo je pouzdan znak ljutnje; esto je i najraniji, osim ako se ne
radi o kontrolisanoj ljutnji. Veoma teko moe da se sprei.
Poslednji nain da se ljutnja opazi preko usta, videli ste na
kanadskim demonstrantima i na Maksini Keni; gornja usna je podi
gnuta a donja sputena, pri emu su usne suene. Usta imaju etvr
tast izgled.
e m o c ije
193
Upotreba poznavanja izraza

Pogledajmo kako moete da koristite informacije koje moda
primite preko znakova ljutnje prikazanih u ovom poglavlju. Dopusti
te da ponovim reci iz prethodnog poglavlja, jer za ljutnju su jo va
nije nego za tugu ili muku. Izrazi vam govore samo daje emocija iza
zvana, ali ne i ta je izaziva. Kada vidite da je neko ljut, vi ne znate
zbog ega je ljut. Na slikama kanadskih demonstranata i Maksine
Keni razlog je oigledan, no uzmimo da neko prikae ljutit izraz dok
s njim razgovarate. Da li je ljutnja usmerena prema vama? Da li je
zbog neaga to ste vi uradili, sada ili ranije, ili zbog neega to ljutita
osoba misli da nameravate da uradite? Ili je moda ljutnja usmerena
unutra; da nije ljutita osoba moda ljuta na sebe? Jo jedna mogu
nost je da ljutnja bude usmerena na tree lice, na nekoga ko je pomenut u toku razgovora, ili ko nije pomenut ali se javio u seanju.
Samo na osnovu izraza lica to ne moete da znate. To e biti
ponekad oigledno na osnovu toga ta se dogaalo, ta je bilo ree
no ili ta je preutano, to se ve odigralo ili to je verovatno da e
se odigrati. A ponekad to neete znati. Vano je da se zna i samo da
li je osoba ljuta, jer je ljutnja najopasnija emocija po druge ljude, ali
neete uvek biti sigurni da li ste vi meta ljutnje.
Neki od najtananijih znakova ljutnje (fotografije A, C i D)
mogli bi da budu i znaci zbunjenosti ili koncentracije. Ima i izraza
ljutnje kod kojih nije jasno da li je ljutnja mala, ili tek poinje, ili je
kontrolisana (fotografije G, H, I, L i M, kao i moja slika na str. 189).
Na njih u da se vratim kasnije. Pre toga, pogledajmo ta biste vi
mogli da uradite kada vidite izraz koji je potpuno jasan, koji ne
ostavlja sumnju da li je osoba ljuta, kao na fotografijama E i E Kori
stio sam iste primere koje sam opisao na kraju poslednjeg poglavlja
tako da e italac moi da vidi koliko je drugaiji izbor kada primetite ljutnju nego kada primetite tugu ili teskobu. Takoe ete videti
da ono to vi mislite velikim delom zavisi od vae veze sa osobom
koja pokazuje ljutnju, bilo da ste toj osobi nadreani ili podreeni,
prijatelj, ljubavnik, roditelj ili potomak.
194
Pol E km an
Veina emocionalnih izraza traju oko dve sekunde; neki svega

pola sekunde a neki i svih etiri, no veoma retko izlaze van tog opse
ga. Trajanje izraza obino je povezano sa snagom izraza. Tako,
dugotrajaniji izraz obino signalizuje i jae oseanje. Postoje, dodu
e, izuzeci. Vrlo kratak, intenzivan izraz (fotografije E i F) sugerie
da osoba prikriva emociju; to prikrivanje moe da bude rezultat
svesnog nastojanja ili nesvesno voenog potiskivanja. Veoma kratak
izraz ne govori nam da li osoba svesno ili nesvesno menja izraz lica,
jedino to nam govori je da je emocija prikrivena. Dugotrajan, pri
guen izraz (fotografije G, H, I, L, M i moja fotografija na str. 189)
znak je svesno kontrolisane emocije. Ako bi se jedan od tih izraza
prikazao u trajanju od svega pola, ili jedne sekunde, verovatnije je
da bi se radilo o oseanju blage ljutnje, ili ljutnje koja tek poinje, a
ne o kontrolisanoj ljutnji. Ovo to sam rekao o odnosu izmeu tra
janja izraza i snage emocije, da li je emocija kontrolisana ili je slaba,
vai za sve emocije, a ne samo za ljutnju.
Recimo da nekom svom podreenom saoptite da nije unapreen, i da ta osoba pokae jasan izraz ljutnje. Ako pokazuje izraz kao
na E ili F, ili neki jo snaniji izraz, onda je verovatno da zna da je
ljuta, naroito ako se izraz zadrao na licu due od delia sekunde.
Budui da ste vi upravo saoptili lou vest, verovatno je da ste vi i
meta ljutnje, ali nije nuno. Moda je osoba ljuta na sebe zato to je
propustila da uini sve to je neophodno za dobijanje unapreenja.
Pre nego pone da govori, vi ne znate da li misli da odluka nije bila
potena; moete to da ne znate ak i kada odgovori, jer je mogla da
odlui da joj nije u interesu, bar ne tada, da vam kae ta osea. Ako
tu osobu ne poznajete dobro, nemojte da polazite od pretpostavke
da ona preduzima takav uzmak da bi razmotrila da li eli da nastavi
sa svojom ljutnjom, odnosno da bi uspostavila ono to ja nazivam
emocionalnom pomnou; jer ta sposobnost nije razvijena kod
veine ljudi. Pa ta onda da inite?
Mogli biste da ignoriete to pokazivanje ljutnje, da se ponaate
kao da se nije dogodilo, vodei pri tome rauna te ete sledee da
kaete i kako ete to da kaete. Ne poelite uvek pa ak nije to ni est
e m o c ije
195
sluaj da se suprotstavite nekome ko je ljut otprilike recima, Zato

si ljut na mene?, ili ak jo blae, Da li si ljut?. Takve primedbe su
poziv nekome da kae neto zlobno, ili da ljutito postupi, a to nije
uvek u vaem interesu ili u interesu ljute osobe. Ne znai da ospora
vanja i uvrede treba da se ignoriu, ali je bolje da se njima pozabavi
mo poto proe ljutnja. Neto bolja varijanta pitanja Zato si ljut
na mene? bila bi da se kae, Moja odluka te verovatno ljuti, i ao
mi je zbog toga. Reci, da li bih mogao da uradim neto da pomo
gnem.. U takvom odgovoru vi priznajete njegovu ljutnju, umesto
daje osporavate, i pokazujete svoje zanimanje time to traite nain
da pomognete uprkos vaoj nepoeljnoj odluci.
Vraajui se prethodnom primeru, recimo da vaa erka, tinej
derka, prikae takav isti izraz kada joj kaete da te veeri ne moe
da ide u posetu kod svoje prijateljice, zato to je potrebno da uva
svog mlaeg brata dok vi i suprug idete na iznenada sazvan sastanak
stambene zajednice. Da li se to ona ljuti na vas zato to ste joj omeli
planove? Najverovatnije, no moda se ljuti i na sebe zato to je toliko
zapela oko toga. Kako ete da odgovorite, zavisi od prirode vaeg
odnosa sa erkom, od njene i vae linosti i od ranijih vaih odnosa.
Verujem ipak da postoji, uglavnom, vie razloga da se pozabavite
njenom ljutnjom, nego kada se radi o nekoj situaciji na poslu. To ne
znai da bi trebalo da komentariete o njenoj ljutnji ili da joj ospo
ravate pravo da se ljuti. Ba obrnuto, mogli biste da saoseate s nje
nom frustracijom i detaljnije da joj objasnite zato je taj sastanak
vaan i kako, budui da vam nije javljeno ranije, niste imali drugo
reenje. Ako je to posledica, onda je njena ljutnja odradila svoj
posao. Skrenula vam je panju na ugroavanje, stavila vam je do
znanja kolika je vanost tog ugroavanja i navela vas je da odgovo
rite objanjavanjem okolnosti. Mogli biste da idete i dalje, da obe
ate da ete to da joj nadoknadite na neki drugi nain.
Uvek kada vidite izraz emocije koju osoba istovremeno ne
izraava i recima, vi na odreen nain uzimate informaciju koju ta
osoba nije potvrdila, za koju nije preuzela odgovornost. Podreeni,
iz primera sa posla, moda se trudio, najvie to je mogao, da kon-
196
Pol E km an
trolie svoju ljutnju. Neete mu nita olakati ako mu se suprotsta

vite. Moda u okruenju na poslu ne elite direktno da se bavite
ljutnjom svog podreenog, pogotovu to je to neko ko nije unapreen. Naravno, to je mogao da bude neko za koga se jo nadate da e
da napreduje tako da moe da bude neke koristi od bavljenja njego
vim oseanjima, ali to moda hoete da ostavite za kasnije. Sledeeg
dana mogli biste da kaete, Znam da je vest bila loa, i razumem
ako ste razoarani. Imao sam utisak da vas je to pogodilo i pitam se
da li bi pomoglo da popriamo o tome..
Druga mogunoost je da se kae, Voleo bih da popriamo,
sada ili kasnije, o tome kako se osea zbog ovoga.. I ovde, time to
ne upotrebljavate naziv ljutnja, umanjujete ansu da akter ispolji
ljutnju na nain zbog koga bi kasnije mogao da zaali, ali mu dajete
priliku i da govori o svojim zamerkama kada bude spreman za to.
Ukoliko znate da je vaa erka neko ko tekom mukom suzdrava
ljutnju, mogli biste da koristite neku varijantu ovakvog odgovora,
preputajui njoj da bira vreme kada bude elela da govori o tome.
Parovi, takoe, mogu da ele da konstatuju ljutnju ali i da razgovor
o njoj odloe za neki termin kada e biti manje bojazni da e ljutnja
izazvati teke rei, ljutita odbrusivanja ili defanzivnost.
esto mislimo da znamo zato se neko naljutio na nas, no naa
verzija zamerke ne mora da se poklapa s verzijom druge osobe. I
pored toga to izbegavanje onoga to nekoga ljuti dovodi do ozlojeenosti, do nagomilavanja osujeenosti, samo u retkim prilikama
bi trebali time da se bavimo dok smo oboje, ili jedno od nas, u aru
svoje ljutnje. Ako je stvar toliko hitna da mora trenutno da se raspra
vi i ne moe da se odloi do nekog smirenijeg trenutka, onda je va
no da obe strane bar pokuaju da budu sigurne da su prole refraktorni period. Inae, rasprava je osuena samo da doliva ulje na
vatru, bez usredsreivanja na problem i nain kako da se rei.
Moe da bude vano da se prepozna i razmotri koliko drugaija
moe da bude situacija kada se u gornjim primerima obrne odnos
moi. Recimo da ste vi podreeni ko je upravo saznao da nije dobio
unapreenje i da je vaa efovica, dok vam je to saoptavala, napra
e m o c ije
197
vila ljutiti izraz lica. Verovatno da je na vas ljuta, ali mogla bi da bude
ljuta i na sebe zbog neprijatne obaveze da saopti tako lou vest, ili na
nekog drugog sa posla. U svakom sluaju, u veini organizacija
podreeni ne uivaju pravo da komentariu ljutnju nadreenog. Naj
vie to biste imali pravo da kaete, poto izrazite svoje razoaranje,
jeste otprilike, Nadam se da ete moi da mi kaete, kada vam to
bude odgovaralo, da li sam uinio neto to nije nailo na odobrava
nje, vae lino ili organizacije.. Ovde je ideja da se ne pomene ljutnja,
kao naziv, ali da se primi k znanju i da se iskae zabrinutost zbog
mogue povratne sprege, tako to efovici olakavate da priu o tome
odloi za vreme kada vie ne bude oseala ljutnju.
Sve to sam predloio da inite kada primetite izraz ljutnje vai
i za izraze kod kojih nije sigurno da li se radi o izrazu blage ljutnje,
kontrolisane ljutnje ili ljutnje koja upravo poinje (fotografije G, H,
i I). Jedina je razlika, ako imate razloga da verujete da se radi o ljut
nji koja tek poinje, recimo da su samo suene usne, kao na slikama
L i M, to tada imate dobru priliku da razmotrite da li moda postoji
neto to biste mogli da uradite ili da kaete, to bi prekinulo ljutnju
pre nego ojaa.
Izraz prikazan na fotografiji C, sputene i skupljene obrve,
zasluuje koju re vie. Videli ste drugaiju verziju ove radnje kod
ene koja sedi levo od Novogvinejke koja upire pogled u mene. Iako
to moe da bude i znak veoma blage ljutnje, izraz moe da se javi i
u mnogim situacijama kada je neto teko, recimo dok neko podie
teak predmet, ili dok pokuava da rei teak matematiki zadatak.
Moe da se pojavi, praktino, uz bilo kakvo savladavanje tekoe.
Ako dok govorite druga osoba, na trenutak, prikae ovaj izraz, to
moe biti znak da ne razume sasvim dobro ta govorite, ili da mora
da se napree da bi pratila vau priu. Vama to moe biti koristan
signal da ono o emu govorite treba da objasnite na drugi nain.
Ne mogu da pobrojim ta sve treba da se uzme u obzir kada
uoite izraz ljutnje. Moji primeri trebali bi samo da ukau na mno
gobrojnost mogunosti, i na neke odgovore o kojima biste mogli da
razmislite. Koji e od njih biti primenljivi zavisi od toga ko su akteri
198
Pol E km an
i kakva je specifina situacija. Priznajem da se veina onoga to

predlaem kao odgovor kada primetite ljutnju druge osobe, ne
zasniva vrsto na istraivanjima. Osporio sam ideje koje su prevla
davale ranijih godina, da se treba boriti poteno, ali da ne treba
izbegavati borbu. Moje iskustvo pokazuje da su to prevelika oeki
vanja za veinu ljudi i da to nije nuno i najbolji i najsigurniji nain
da se bavite onim to izaziva ljutnju. Osporavanje mora da se ima u
vidu, ali ne treba, kako ja mislim, da se pokree u aru ljutnje.
7-
Iznenaenost i strah
Iznenaenost je najkratkotrajnija od svih emocija - moe da
potraje najvie nekoliko sekundi. Iznenaenost prolazi u trenutku
dok shvatamo ta se deava, odnosno spaja sa sa strahom, zabavlja
njem, olakanjem, ljutnjom, gaenjem i tako dalje, zavisno od toga
ta nas je iznenadilo. Moe se desiti i da ne usledi nikakva emocija,
ukoliko utvrdimo da je iznenauju dogaaj bio bez znaaja. Izne
naenost retko moe da se vidi na fotografiji. Poto je neoekivana,
a doivljaj kratak, fotograf je retko kada spreman da je fotografie,
a i kada je spreman, moe da ne bude dovoljno brz da je uhvati
nakon to se dogodi neto iznenaujue. Novinske fotografije obi
no prikazuju repriziranu, ili poziranu iznenaenost.
200
Pol E km an
Fotograf Njujork posta, Lu Lajote /Liotta/, dao je sledee

objanjenje o tome kako mu je polo za rukom da napravi ovu,
kasnije nagraenu, fotografiju dvojice iznenaenih ljudi:
Dobio sam poziv da odem do zgrade gde je neka ena izvodila
promotivnu akrobaciju. Kasnio sam; kada sam doao ve su je bili
podigli do vrha zgrade dok se ona zubima drala za ue. Stavio sam
teleobjektiv na kameru i mogao sam da vidim da joj se lice gri. Telo
joj se okretalo kao igra. Video sam kad je popustila stisak i pratio
sam je nanie - kao kada snimate konjske trke ili neku drugu akciju.
Napravio sam jedan snimak.
Sreom, ena sa te fotografije je preivela, mada je pri padu s visi
ne od 35 stopa na daani pod polomila sve glenjeve na rukama i
nogama i povredila kimu. Meutim, nas zanima emocija koju su osetila dvojica momaka okrenutih prema kameri. Okida za iznenaenost
moe da bude samo neoekivan i nagao dogaaj, kao to je ovde bio
sluaj. Kada se neki neoekivani dogaaj odvija polako, iznenaenost
izostaje. Dakle, mora da bude nagao, a mi moramo da smo nepripremljeni. Mukarci koji su ugledali akrobatkinju u padu nisu bili upozo
reni i nisu unapred imali nikakvu predstavu o tome ta e da se desi.
Pre vie godina, kada sam prvi put uio studente medicine
kako da razumeju i prepoznaju emocije, pokuavao sam da na sva
kom asu izazovem neku drugu emociju. Ne bi li ih iznenadio, jed
nom sam doveo igraicu trbunog plesa, koja se pojavila iza zastora,
cupkajui i udarajui u daire. Ona ne bi predstavljala iznenaenje
daje nastupila u nonom klubu, ali na predavanju na medicinskom
fakultetu bila je van konteksta i njeno iznenadno i buno pojavlji
vanje izazvalo je iznenaenost.
Kada smo iznenaeni, nemamo mnogo vremena da svesno
mobiliemo svoje napore kako bismo upravljali svojim ponaanjem.
To retko predstavlja problem. Problem nastaje ako smo u situaciji u
kojoj ne bismo smeli da budemo iznenaeni. Na primer, ako smo
tvrdili da o neemu znamo sve to je mogue da se zna, a potom
reagujemo s iznenaenou kada se odjednom otkrije neko svojstvo
za koje bismo morali da znamo, onda moe biti oigledno da smo
e m o c ije
201
tvrdili da znamo vie nego to uistinu znamo. Ako neki student na

asu lano ustvrdi daje proitao svu zadatu literaturu, njegova izne
naenost koja se javlja kada nastavnik u tim tekstovima otkrije
neto sasvim neoekivano moe da oda njegovu la.
Neki izuavaoci emocija smatraju da iznenaenost nije emo
cija jer, kako kau, nije ni prijatna ni neprijatna, a, po njihovom
miljenju, sve emocije moraju da budu jedno od ta dva. Ja se ne sla
em; mislim da veina ljudi iznenaenost osea kao neku emociju.
U tih nekoliko trenutaka, pre nego to shvatimo ta se deava, pre
nego to usledi druga emocija ili emocije izostanu, sama iznenae
nost moe da se osea kao dobra ili kao loa. Neki ljudi ne vole da
budu iznenaeni, ak ni kada je dogaaj pozitivan. Oni govore lju
dima da paze da ih nikako ne iznenade. Drugi pak vole da budu
iznenaeni; namerno ostavljaju mnoge stvari neisplanirane kako bi
mogli esto da doive neto neoekivano. Oni tee doivljajima u
kojima ima izgleda da e biti iznenaeni.
Moja vlastita sumnja u defmisanje iznenaenosti kao emocije,
proistie iz injenice da je trajanje iznenaenosti ogranieno.* Izne
naenost ne moe da traje due od nekoliko sekundi, to nije sluaj
ni sa jednom drugom emocijom. One mogu da budu vrlo kratke, ali
mogu i da traju mnogo due. Strah, koji esto usledi nakon iznenae
* Drugi razlog da se zapitam da li je iznenaenost emocija jeste nemogunost, kao
to se govori u prvom poglavlju, da utvrdim da li Novogvinejci, koje sam posmatrao, mogu da je razlikuju od straha. Kada sam im ispriao priu o strahu, bili su
jednako skloni da pokau na fotografije koje prikazuju iznenaenost ili strah. Kada
sam im ispriao priu o iznenaenju, od svih fotografija najee bi pokazivali na
fotografiju lica sa izrazom iznenaenosti. U drugoj studiji mi bismo im ispriali
prie i traili da emocije iz pria pokau na svojim licima - da poziraju emocije.
Zatim smo te njihove poze pokazali amerikim studentima. Amerikanci su pre
poznavali izraze za ljutnju, gaenje, tugu i sreu, ali kada bismo im pokazali poze
Novogvinejaca bilo za strah ili za iznenaenost, oni su ih jednako brkali u oba
sluaja. Nemam pravo objanjenje zato je dolazilo do tih problema. No, injenica
da se taj problem jeste javio, kao i da se ponovo u vezi sa iznenaenosti javio kada
je moj kolega Karl Hajder ponovio te zadatke s drugom grupom Novogvinejaca,
dovodi u sumnju postojanje stvarne razlike izmeu straha i iznenaenosti.
202
P ol E km an
nosti, moe da bude ekstremno kratak, ali moe i da potraje vrlo

dugo. Kada je trebalo da nekoliko dana ekam na rezultate biopsije da
saznam da li imam rak i, ako imam, koliko je bolest uznapredovala,
imao sam produene periode straha. Nisam se plaio sve vreme
tokom etiri dana, koliko sam ekao, ali su se u talasima ponavljali
periodi u kojima sam oseao strah mnogo sekundi a ponekad i po
nekoliko minuta. Biopsija je, sreom, bila negativna. Zatim sam osetio olakanje, prijatnu emociju o kojoj govorim u 9. poglavlju.
Mislim da ukljuivanje iznenaenosti u nau raspravu o emo
cijama ima smisla, ali uz napomenu o njenoj naroitoj karakteristici
- fiksiranom, ogranienom trajanju. Svaka emocija o kojoj smo do
sada govorili takoe je imala neke svoje jedinstvene karakteristike.
Tuga-patnja jedinstvena je zbog najmanje dva obeleja: (i) postoje
dve strane ove emocije koje se esto smenjuju - rezignacija tuge i
mahnitost patnje; (ii) ova emocija moe da traje due nego ostale
emocije. Ljutnja se razlikuje od drugih emocija po tome to zahva
ljujui svom potencijalu za nasilje predstavlja najveu opasnost za
drugog. A videemo i da prezir, gaenje i mnoge vrste prijatnosti
imaju osobine koje ne dele ni sa jednom drugom emocijom. U tom
smislu, svaka emocija je posebna pria.
I dok iznenaenost jeste emocija, trecanje nije, iako mnogi
ljudi ne prave razliku izmeu te dve rei. Oni ne izgledaju isto; izraz
trecanja je direktno suprotan izrazu iznenaenosti. Da bih trecnuo neupozorene subjekte moga istraivanja, ispalio bih lani metak
iz pitolja.117 Takorei trenutno, njihove oi bi se vrsto zatvorile
(kod iznenaenosti one su irom otvorene), obrve bi se spustile
(kod iznenaenosti se obrve podiu), a njihove usne bi se razvukle
i stegnule (kod iznenaenosti donja vilica pada i usta se otvaraju).
Kod svih drugih emocionalnih izraza najekstremniji izraz i umeren
izraz imaju slinosti i razlikuju se samo po intenzitetu miinih kon
trakcija. Bes je intenzivniji izraz nego ljutnja, uasnutost je intenziv
nija nego strah itd. Razlika izmeu izraza trecanja i iznenaenosti
ukazuje na to da trecanje nije prosto neko ekstremnije stanje
iznenaenosti.
e m o c ije
203
trecanje ima jo tri osobenosti po kojima se razlikuje od izne

naenosti. Prvo, trajanje je jo vie ogranieno nego kod iznenaeno
sti - izraz se uvek pojavljuje ve u prvoj etvrtini sekunde i prestaje za
pola sekunde. Toliko je kratak da e vam neije trecanje promai
ukoliko trepnete u tom trenutku. Kod emocija, meutim, trajanje nije
fiksirano. Drugo, upozorenje da ih eka trecanje veoma snanom
bukom kod veine ljudi dovodi do umanjivanja reakcije, ali ne i do
njenog eliminisanja. Nasuprot tome, vi ne moete da budete iznena
eni ukoliko znate ta e da se dogodi. Tree, niko nije u stanju da
zakoi reakciju trecanja, ak ni kada mu se najavi tano vreme pojav
ljivanja snane buke. Veina ljudi, pogotovo ako se pripreme unapred,
moe da zakoi skoro sve, osim najtananijih znakova neke emocije.
trecanje je i stoga, pre fiziki refleks, a ne emocija.
Tekst uz izvanrednu fotografiju na str. 203 glasi, Maja meseca u
Surabaji, na Istonoj Javi izvrnuo se vojni kamion koji je prevozio vie
od stotinu omladinaca - navijaa fudbalskog kluba Persebaja, koji su
koristili besplatan prevoz do kue i mahali zastavama slavei pobedu
svog tima. Kamion - jedan od 24 koliko ih je stavio na raspolaganje voj
ni komandant - prevrnuo se zbog preoptereenosti, i to ve posle prvog
204
Pol E km an
kilometra. Veina putnika je prola bez povreda, ali je njih 12 moralo

biti zadrano u bolnici zbog lakih povreda. Na licima ove omladine
vidi se strah, najjasnije na vozau. Daje fotografija bila snimljena trenu
tak ranije, na njihovim licima bismo mogli da vidimo iznenaenost,
osim ukoliko kamion nije poinjao da se naginje veoma usporeno.
Od svih emocija strah je najvie istraivan, verovatno zato to moe
lako da se izazove kod bilo koje ivotinje, ukljuujui i pacova (koji su
istraivaima omiljena vrsta, jer su jeftini i jednostavni za uvanje). Pretnja povreivanjem, fizikim ili psiholokim, karakterie sve okidae za
strah, njihove teme i varijacije. Tema je opasnost od fizike povrede a
varijacija moe biti bilo ta za ta nauimo da moe da nas povredi na
bilo kakav nain, bilo da je re o fizikim ili psiholokim pretnjama. Kao
to fiziko sputavanje predstavlja uroeni okida ljutnje, tako postoje i
uroeni okidai straha: neto to brzo vitla kroz prostor i preti da nas
udari ako se ne sagnemo; naglo izmicanje oslonca tako da propadnemo
kroz prostor. Pretnja fizikim bolom je uroeni okida straha, iako je u
trenutku dok traje bol mogue da se ne osea strah.
Prizor zmija mogao bi da bude jo jedan uroeni, univerzalni
okida. Setite se Omanovih studija, o kojima govorim u 1. poglavlju,
koje pokazuju da smo bioloki pripremljeni da se vie plaimo zmijolikih oblika nego pitolja ili noeva. Pa ipak, znatan broj ljudi kao
da se ne plai zmija; sasvim suprotno, oni uivaju u fizikom kon
taktu ak i sa otrovnicama. U iskuenju sam da za jo jedan uroeni
okida predloim stajanje na velikoj visini pri emu jedan pogrean
korak moe da dovede do pada. Oduvek sam se uasavao od takve
situacije, ali ima dosta ljudi za koje to ne predstavlja okida straha.
Moda uroeni izaziva straha nije svakome dat. Uvek postoji
izvestan broj ljudi koji ne pokazuju neto to vidimo skoro kod svih
ostalih, bilo da je razlika u drai koja izaziva neku emociju ili u
nekom, inae sasvim uobiajenom, emocionalnom odgovoru. Poje
dinci se razlikuju u skoro svakom aspektu ljudskog ponaanja, pa ni
emocije nisu izuzetak.
Moemo da nauimo da se uplaimo takorei od svega. Bez
sumnje postoje ljudi koji se plae onoga to, zapravo, ne predstavlja
e m o c ije
205
nikakvu opasnost, kao to se dete plai mraka. Odrasli, dakle, isto

kao deca, mogu da imaju neosnovane strahove. Na primer, prikai njanje elektroda nekome na grudi radi merenja rada srca (elektrokar
diogram, ili EKG) moe da uplai ljude koji ne znaju da aparat samo
meri, ali ne izaziva elektrinu aktivnost. Ljudi koji misle da e dobiti
strujni udar doivee stvaran, mada neosnovan, strah. Potrebna je
visoko razvijena sposobnost saoseanja da biste nekoga ko se plai
neega od ega se vi ne plaite mogli da potujete, da oseate simpati
ju prema takvoj osobi i daje strpljivo razuveravate. Umesto toga, vei
na nas odbacuje takve strahove. Ne moramo da oseamo strah druge
osobe da bismo ga prihvatili i da bismo njoj pomogli da taj strah pre
vlada. Dobre bolniarke razumeju strah svojih pacijenata; sposobne
da posmatraju iz njihove perspektive mogu i da ih razuvere.
Kada smo uplaeni, moemo da inimo svata ili nita, zavisno
od toga ta smo u prolosti nauili o tome ta moe da nas zatiti u
takvoj situaciji. Na osnovu studija o ivotinjama, kao i na osnovu
onoga to smo nauili iz istraivanja o tome kako su ljudi spremni
da telesno reaguju, ini se da evolucija podrava dve sasvim razliite
radnje - sakrivanje i bekstvo. U trenucima straha krv odlazi u velike
none miie, pripremajui nas za beg.118 To ne znai da emo stvar
no da beimo. Evolucija nas je samo pripremila da uradimo ono to
je bilo najadaptivnije tokom istorije nae vrste.
Kad se suoe s opasnou, recimo s moguim napadaem
mnoge ivotinje se prvo skamene, verovatno zato to tako smanjuju
verovatnou da budu primeene. To sam video dok sam jednom
prilikom prilazio grupi majmuna u velikom kavezu. U pokuaju da
izbegnu da budu opaeni, veina njih se skamenila kada sam se pri
makao. Kada sam se pribliio, toliko daje postalo sasvim oigledno
u kog majmuna gledam - taj majmun je pobegao.
Ukoliko se ne skamenimo ili ne beimo, sledei najverovatniji
odgovor je da se naljutimo na ono ta to nas je ugroavalo.119Nije neo
bino da se doive brza smenjivanja straha i ljutnje. Nema pouzdanog
naunog dokaza za to da li smo sposobni da istovremeno doivimo dve
emocije, ali to moda i nema praktian znaaj. Strah i ljutnja (ili bilo koje
206
Pol E km an
druge emocije) mogu da se smenjuju toliko brzo da se oseanja spoje.

Ako osoba koja nam preti izgleda snana, vei su izgledi da osetimo
strah a ne ljutnju; no mi i dalje moemo, na trenutke, ili poto pobegnemo, da budemo ljuti na osobu od koje nam je pretila opasnost. Takoe,
moemo da budemo ljuti na sebe zbog toga to smo se uplaili ukoliko
smatramo da bi trebalo da smo u stanju da se bez straha izborimo sa
situacijom. Iz istog razloga moemo prema sebi da osetimo i gaenje.
Ponekad smo nemoni da uinimo bilo ta pred licem velike
opasnosti - voza kamiona sa slike iz Surabaje naao se u takvoj situ
aciji. Za razliku od ljudi koji sede na kamionu, koji su mogli da se
usredsrede na to kako e da skoe, on nita nije mogao da uradi iako
je pretila velika opasnost. Meutim, ukolikojesmo u stanju da se izbo
rimo sa neposrednom, ozbiljnom opasnou, to odgovara situaciji u
kojoj su se nali ljudi na kamionu, dogaa se neto vrlo zanimljivo.
Neprijatni oseaji i misli koje karakteriu strah mogu da se ne doive
i umesto toga moemo da budemo svesni neposrednog zadatka pre
vladavanja opasnosti i da se na taj zadatak usredsredimo.
Na primer, kada sam prvi put otiao na Papua Novu Gvineju,
1967. godine, morao sam za poslednju etapu da iznajmim mali jednomotorni avion da me prebaci do sletne staze, odakle se dalje ilo
peice do sela u kome je trebalo da ivim. Iako sam do tada ve puno
puta leteo u raznim delovima sveta, i dalje sam se pomalo plaio lete
nja, taman toliko da ne mogu da se opustim, kamoli da zaspim, ak i
na dugim letovima. Brinulo me je to sam morao da uzmem jedno motorni avion, ali nije bilo drugog izbora; tamo gde sam iao nije bilo
puteva. Poto smo uzleteli, osamnaestogodinji pilot, inae domoro
dac, pored koga sam sedeo u avionu dvosedu, obavestio me je da su
ga ljudi sa zemlje putem radija obavestili da su prilikom uzletanja sa
aviona otpali tokovi. Poto bi avion prilikom udara mogao da se
zapali, rekao mi je da se pripremimo za iskakanje. Objasnio mi je da
treba malo da odkrinem vrata kako se prilikom prinudnog sletanja
ne bi zaglavila i onemoguila mi da izaem. Rekao mi je i da pazim
da se vrata ne otvore irom jer bi tada mogao da ispadnem. Da li
uopte treba rei da na seditima nije bilo pojaseva.
e m o c ije
207
Dok smo kruili iznad poljske piste, pripremajui se da sletimo, nisam imao neprijatne oseaje i nisam se plaio mogue propa
sti. Umesto toga, mislio sam kako je zapanjujue da sam stigao toli
ko daleko, da sam putovao vie od dva dana i da sada, kada sam na
manje od jednog sata do odredita, ipak neu uspeti. Nekoliko
minuta pre prinudnog sletanja situacija mi je izgledala smena, a ne
strana. Gledao sam dok su se vatrogasci okupljali oko piste da
pozdrave na povratak; dok smo strugali po zemlji, stegao sam vr
sto ruicu od vrata, drei ih odkrinuta ali ne dajui im da se otvore
irom. A onda - sve je bilo gotovo. Nije bilo vatre; smrt i povrede su
izbegnuti. Kroz petnaest minuta istovario sam svoju opremu iz te
ko oteenog aviona, prebacio je u drugi avion i poleteo. Odjednom,
osetio sam zabrinutost da bi ova scena mogla da se ponovi, doslov
no, i da se ovoga puta ne bih izvukao.
Nakon iskustva s prinudnim sletanjem razgovarao sam s drugim
ljudima koji nisu doiveli neprijatne oseaje i misli iako su bili u veli
koj opasnosti. Ono po emu su se nai doivljaji razlikovali od opa
snih situacija u kojima se osetio strah bilo je postojanje mogunosti
izvesnog injenja da se prevlada opasnost. Ako je takva mogunost
postojala bilo je mogue i da se ne oseti strah. Ako nije postojala, ako
je ovek samo mogao da eka da vidi da li e da preivi, onda je bilo
verovatno da e osetiti strah. Da nisam morao da se koncentriem na
to da avionska vrata drim samo malo odkrinuta, da budem napre
gnut i spreman da iskoim, mislim da bih za vreme prinudnog sleta
nja bio prestravljen. Najvie izgleda da nas obuzme veliki strah ima
kada smo nemoni bilo ta da uinimo, a najmanje dok smo usredsreeni na uklanjanje neposredne opasnosti.
Novijim istraivanjem pronaena su tri naina na koji se razli
kuje strah zavisno od toga da li je pretnja neposredna ili pred
stojea.* Prvo, razliite pretnje dovode do razliitog ponaanja:
* Termin anksioznost istraivai koriste u razliitom smislu - odgovor na predsto
jeu opasnost, crta linosti ili emocionalni poremeaj. Ja, meutim, termin anksi
oznost uvam za opis raspoloenja.
208
P ol E kman
neposredna pretnja obino dovodi do radnje (skamenjivanje ili beg)

koja se bavi pretnjom, dok briga zbog predstojee pretnje dovodi do
pojaane panje i miine napetosti. Drugo, odgovor na neposrednu
pretnju esto je analgetian, smanjuje se oseaj bola, dok briga zbog
predstojee pretnje uveava bol. I na kraju, postoje odreeni dokazi
da neposredna pretnja i predstojea pretnja angauju razliite oblasti
modane aktivnosti.120
Panika stoji u izrazitom kontrastu prema neijem odgovoru na
neposrednu pretnju. Pisanje ovog poglavlja bilo je prekinuto kada
sam morao da idem na operaciju abdomena radi odstranjivanja dela
debelog creva. Nisam oseao strah sve do dana zakazivanja opera
cije. Meutim, tokom pet dana od zakazivanja do same operacije
doiveo sam seriju napada panike. Oseao sam ekstreman strah,
disao sam isprekidano, bilo mi je hladno i postao sam potpuno pre
okupiran dogaajem od koga sam strepeo. Kao to sam spomenuo
u poglavlju 5, ja sam pre trideset godina imao jednu ozbiljnu ope
raciju i zbog lekarske greke sam doiveo veoma jak bol, koji nije bio
ublaavan lekovima, tako da sam imao razloga da zazirem od
ponovnog ulaska u operacionu salu. Napadi panike trajali su od
desetak minuta pa do nekoliko sati. Meutim, tog dana kada sam
otiao u bolnicu radi operacije nisam oseao ni paniku ni strah sada sam inio neto u vezi sa svim tim.
Familija stranih iskustava moe da se razvrstava prema tri
inioca. To su:
jaina - koliko je teka povreda od koje postoji opasnost,
vreme - da lije povreda neposredna ili predstojea,
prevladavanje - da li postoje radnje ije preduzimanje moe
da smanji ili da eliminie pretnju?
Naalost, nijedno istraivanje nije istovremeno razmatralo sva
tri inioca, pa se teko moe tano znati koji tip doivljaja straha je
izuavan. Izvesne odrednice daju novinske fotografije straha. One
esto otkrivaju jainu pretnje, da li je neposredna ili predstojea, te
da li prua mogunost prevladavanja. Na fotografiji sa kamionom
moemo da pretpostavimo da voza osea strah - opasnost je velika
e m o c ije
209
a on ne moe da se bori jer je zarobljen u kabini bez mogunosti da

iskoi. Izraz lica vozaa odgovara onome to ja prepoznajem kao
univerzalni izraz straha. Neki od putnika koji su u toku prevladava
nja opasnosti, koji su usred skoka ili se pripremaju za skok, nemaju
takav izraz, ve imaju napregnuto koncentrisan pogled, po mom
miljenju karakteristian za prevladavanje neposredne pretnje.
Fotografije ljudi koji oekuju pretnju pokazuju izraz slian onom
koji ima uplaeni voza kamiona, ali manje intenzivan.
Kada oseamo bilo koji tip straha, kada smo svesni svoje uplaenosti, izvesno vreme bie nam teko da oseamo neto drugo ili
da mislimo o bilo emu drugom. Na um i naa panja usredsreeni
su na pretnju. Kada postoji neposredna pretnja mi se fokusiramo na
njeno eliminisanje, ukoliko je ono mogue, sve dok je ne eliminiemo. Ako pak uvidimo da je to nemogue, u nama se moe javiti
strah. Oekivanje opasnosti od povreivanja takoe moe da monopolizuje nau svesnost na dui period, mada takva oseanja mogu
da budu epizodna, da se vraaju s vremena na vreme, da nam pre
kidaju druge misli, kao to se meni dogaalo tokom onih dana dok
sam ekao na rezultate biopsije. Napadi panike su uvek epizodni;
kada bi nesmanjenom estinom trajali neprekidno danima, iskustvo
bi moglo da bude do te mere razorno da bi uspaniena osoba umrla
od iscrpljenosti.
Neposredna pretnja povreivanjem usredsreuje nau panju
na preovladavanje opasnosti, mobilie nas da je prevladamo. Ako
opaamo predstojeu pretnju, naa briga zbog mogueg deavanja
moe da nas zatiti, da nas upozori i uini prisebnijima. Nai izrazi
lica koje imamo kada smo zbog predstojeeg povreivanja zabrinuti
ili, ako je opasnost velika, prestravljeni, obavetava druge da se opa
snost pribliava, upozorava ih da izbegnu povreivanje ili ih poziva
da pomognu u savladavanju pretnje. Ako izgledamo zabrinuti ili
preplaeni kada nas neko napada ili se priprema da nas napadne, to
moe da uini da se napada povue, zadovoljan jer neemo dalje
nastaviti s onim to ga je provociralo. (Naravno, ishod ne mora uvek
da bude takav. Napada koji trai laku rtvu izraz prestraenosti
210
Pol E kman
moe da protumai kao znak da se neemo braniti i da emo biti lak

plen.) Znaci nae panike trebalo bi da druge motiviu da nam
pomognu i da nas ohrabre.
Sr straha je u mogunosti da se doivi bol, fiziki ili psiholoki,
no sam bol jo niko od teoretiara i istraivaa emocija ne svrstava u
emocije. Moda se neko pita zato bol nije emocija? On svakako moe
da bude veoma snano oseanje koje usredsreuje nau panju.
Odgovor Silvana Tomkinsa na to pitanje, napisan pre etrdeset godi
na, jo uvek valja. Bolje, kaa on, isuvie specifian da bi bio emocija.
Bez obzira na vrstu bola mi uvek tano znamo gde nas boli. Ali gde su
u naem telu locirani ljutnja, strah, strepnja, prestravljenost ili tuga/
patnja? Kao to je sluaj sa erotinim oseanjima, kada oseamo bol,
mi bez greke znamo gde ga oseamo (osim ako se ne radi o reflek
snom bolu). Ako poseemo prst, mi se ne hvatamo za lakat da ublai
mo bol; isto tako dobro znamo koje delove tela elimo da stimuliemo
kada smo seksualno uzbueni. I bol i seks su izuzetno vani i u vezi s
njima oseamo mnoge emocije, ali oni sami nisu emocije.
Kada smo u ovom poglavlju govorili o iznenaenosti, pomenuo sam da postoje ljudi koji uivaju u tome da budu iznenaeni.
Svaka od takozvanih negativnih emocija moe da bude pozitivna jer
odreeni ljudi uivaju u njihovom doivljavanju. (Zbog toga mislim
daje pogreno ako se emocije dele samo na pozitivne ili negativne,
kao to ine mnogi teoretiari emocija.)
Neki ljudi stvarno izgledaju kao da uivaju u svom strahu.
Romani i filmovi koji plae ljude su veoma popularni. Sedeo sam u
bioskopskim salama okrenut leima prema platnu da bih posmatrao
lica gledalaca i video sam zabrinutost, ponekad i prestravljenost,
zajedno s prijatnou. U naem istraivanju ljudima sam putao stra
ne filmske scene dok bi sedeli sami u sobi, pri emu su izrazi njihovih
lica bili snimani skrivenom video-kamerom. Kod ljudi koji su poka
zali uplaen izraz registrovani su i odreeni fizioloki znaci stanja
uplaenosti - ubrzan puls i naviranje krvi u velike none miie.121
Neko bi mogao rei da ovi ljudi nisu stvarno u opasnosti i da
znaju da nee biti povreeni. Meutim, ima ljudi koji trae doivljaj
e m o c ije
211
iz prve ruke, koji uivaju u sportovima u kojima stavljaju ivot na

kocku. Ne znam da li pri tome oni uivaju u strahu ili u uzbuenju
koje esto prati preuzimanje takvih rizika, ili pak u kasnijem oseanju olakanja i ponosa na postignue.
Ima i ljudi koji su suta suprotnost, za koje su oseanja uplaenosti toliko toksina da preduzimaju izvanredne napore kako bi
izbegli da ih osete. Isto vai za svaku emociju - postoje ljudi koji
uivaju u njenom doivljavanju i, suprotno tome, oni koji ne pod
nose da ih osete, kao to postoji i veliki broj ljudi koji ne ude da
emociju doive, ali za koje njeno doivljavanje, u veini sluajeva,
nije izrazito toksino.
Svaka od emocija koje smo do sada razmatrali ima ulogu u
nekom dugotrajnijem raspoloenju, onome koje moe da potraje i
vie sati. Kada smo due vreme tuni, mi smo u sumornom raspo
loenju. Kada se lako ljutimo, kada traimo razlog da se naljutimo,
nalazimo se u razdraljivom raspoloenju. Ja koristim termin ank
sioznost za raspoloenje u kome se oseamo zabrinuti ali ne znamo
zato se tako oseamo; ne moemo da ukaemo na okida. Iako se
oseamo kao da smo u opasnosti, ne znamo ta da inimo u vezi s
tim jer ne moemo da prepoznamo pretnju.
Kao to sumorno raspoloenje ide uz melanholinu linost i
depresiju povezanu s tugom i patnjom, i kao to razdraljivo raspolo
enje ide uz neprijateljski nastrojenu linost i patoloko nasilnitvo
povezano s ljutnjom, tako uz anksiozno raspoloenje idu stidljive i
plaljive linosti i brojni poremeaji o kojima e ovde biti rei. Kau,
na primer, da ekstremna stidljivost karakterie oko 15% populacije.122
Takvi su ljudi preokupirani brigom da nee umeti da se snau u dru
tvenoj situaciji; oni izbegavaju drutvene kontakte i sebe nedovoljno
cene, imaju poviene hormone stresa i ubrzan puls. Takoe, imaju
povean rizik od sranih oboljenja.123 Derom Kegan /Kagan/, ista
knuti istraiva, nalazi da roditelji tipino razlikuju tri crte povezane
sa strahom: decu koja izbegavaju ljude nazivaju stidljivom, onu koja
izbegavaju nepoznate situacije - plaljivom, a onu koja izbegavaju
nepoznatu hranu - izbirljivom.124 Mnogi istraivai, meutim, razli
212
P ol E kman
kuju dva tipa stidljivosti: zbunjenu stidljivost onih koji se dvoume da

li da priu ili da izbegnu strance i nepoznate situacije i uplaenu stid
ljivost onih koji izbegavaju strance i nove situacije.125
Postoji vei broj emocionalnih poremeaja u kojima strah igra
glavnu ulogu.126 Fobije su najoiglednije i, verovatno, najbolje prou
ene. Njih obeleava strah od interpersonalnih dogaaja ili situacija,
od smrti, povrede, bolesti, krvi, ivotinja, velikih guvi, zatvorenog
prostora itd. to se tie postraumatskog stresa (PTSD) /posttraumatic
stress disorder/, smatra se da nastaje kada nakon izlaganja ekstremnoj
opasnosti usledi uporno ponovno preivljavanje traumatinog doga
aja i izbegavanje dogaaja povezanih sa traumom. PTSD obino
prate poremeaji sna i panje, kao i napadi ljutnje. Napadi panike, koji
se ponavljaju, predstavljaju jo jedan emocionalni poremeaj koji
ukljuuje zabrinutost i prestraenost. Oni se esto deavaju bez vid
ljivog povoda i mogu da dovedu do ozbiljnog umanjenja sposobnosti.
Patoloka anksioznost je pak jo jedan emocionalni poremeaj koji se
razlikuje od normalnih anksioznih raspoloenja, i to po tome to je
uestaliji, uporniji i intenzivniji, i moe da ometa i najosnovnije ivot
ne aktivnosti, kao to su rad i spavanje.
Prepoznavanje straha u nama

U poglavlju o tuzi ukazao sam da bi gledanje slike Beti irli
moglo u gledaocu da proizvede tuna oseanja. Ne mislim da se to
deava i kada gledamo ljude koji iskazuju ljutnju; takoe ne mislim
da se to deava kada gledamo ljude koji pokazuju strah. No, hajde
da to i proverimo. Gledajte izraz vozaa kamiona i ako to pone da
proizvodi bilo kakve oseaje, pustite ih da rastu. Ako ne, onda poku
ajte sebe da zamislite u njegovoj koi, pa ako to pone da proizvodi
oseaje, pustite ih da rastu.
Ako gledanje slike nije delovalo, pokuajte da se setite vremena
u vaem ivotu kada je postojala intenzivna, neposredna opasnost,
i kada nije postojalo nita to biste mogli da uinite da umanjite
pretnju. Recimo da ste putnik u avionu i vremenski uslovi se pogor
e m o c ije
213
aju i ponete da propadate kroz vazdune depove. Dok se priseate iskustva, pustite oseaje da rastu.
Ako pokuaj sa priseanjem na scenu iz vae prolosti nije
uspeo, pokuajte sledeu vebu.
Podraavajte pokrete izraza straha na licu. (Moete da koristite
ogledalo kako biste proveravali da li izvodite pravilne pokrete.)
Gornje one kapke podignite to vie i, ako moete, malo
zategnite donje kapke; ukoliko zatezanje donjih kapaka ome
ta vae podizanje gornjih kapaka, onda se usredsredite samo
na podizanje gornjih kapaka.
Pustite da vam se obesi donja vilica, a usne zategnite horizon
talno ka uima; usta treba da vam izgledaju kao usta vozaa
kamiona sa slike.
Ako vam to ne poe za rukom posle nekoliko pokuaja, onda
samo obesite donju vilicu i odustanite od horizontalnog zate
zanja usana.
Sa to vie podignutim gornjim kapcima, uprite pogled pravo
napred, podignite obrve to vie moete; pokuajte istovre
meno da skupite obrve; ako ne moete da drite podignute i
skupljene obrve, onda samo drite podignute obrve i gornje
kapke.
Obratite panju na oseaj u licu, u stomaku, u rukama i noga
ma. Takoe, obratite panju na disanje i da li su vam lice i ake
hladni ili vreli.
Moda ete osetiti da vam ake postaju hladnije, da poinjete
dublje i bre da diete, da poinjete da se preznojavate i, moda, da
oseate drhtanje i stezanje miia u rukama i nogama. Moda osetite i da vaa glava, ili telo, poinje da se pomera unazad u stolici.
Kada ste uplaeni, obino znate da ste uplaeni, ali moda niste
toliko dobro upoznati s oseajima koji prate laku zabrinutost, kada
opasnost tek predstoji i nije velika. (Verujem da su ti oseaji slini
uplaenosti /terror/, samo mnogo slabiji. No, do sada nije uraeno
214
P ol E kman
nijedno istraivanje koje bi imalo za cilj da se vidi nisu li zabrinutost

i uplaenost /worry and terror/ moda asocirani uz razliita subjek
tivna iskustva.)
Pokuajmo sada da evociramo oseaje koji vas obuzimaju dok
ste zabrinuti. Setite se situacije u kojoj ste oekivali da se dogodi
neto pozleujue, ne ba katastrofa, ali, u svakom sluaju, neto to
biste vie voleli da izbegnete. Moda ste se brinuli zbog vaenja
umnjaka ili zbog kolonoskopije. To moe da bude i situacija u kojoj
ste se brinuli da li e va izvetaj dobiti dobre ocene, kakve oekuje
te, ili o tome kako ste uradili zavrni ispit iz matematike. Kada imate
neko takvo iskustvo na umu - setite se da je ono u budunosti, da
ga vi oekujete i da u tom trenutku ne moete nita da uinite da
spreite moguno pozleivanje - opet se usredsredite na oseaje
koje imate u licu i telu. Oni bi trebalo da su mnogo slabija verzija
oseanja uplaenosti.
Prepoznavanje straha kod drugih

Kada se ova fotografija pojavila u Lajfu 1973. godine, ispod
nje je pisalo: Pad u nemilost. Njujork, svetsko prvenstvo odrano
e m o c ije
215
na stadionu Sij, prolog maja. Oi izbeene, osam tokova i deset

prstiju paraju vazduh, Bomba iz San Francisko beja, arli OKonel,
zauzima poloaj od kojeg najvie zazire svaki neustraivi uesnik
roler derbija. Na njega je otpozadi i prijateljski upravo naleteo Bili
Grol iz Njujorkih poglavica. OKonelu i njegovom timu ostalo je
samo da se vajkaju zbog poraza.
Izraz uasa na OKonelovom licu isti je kao i izraz na licu voza
a kamiona, samo to se kod OKonela bolje vidi. Njegovi gornji
kapci podignuti su do kraja, obrve su podignute i skupljene, usne su
horizontalno razvuene prema uima a brada je povuena unazad.
Kada je objavljena u Lajfu, ispod ove fotografije je pisalo:

Dalas, 24. novembar 1963. Trenutak istorijskog ina osvete - Dek
Rubi puca u Kenedijevog ubicu, Lija Harvija Osvalda.
Detektiv J. R. Livli /Levelle/, mukarac s leve strane, upravo je
zauo pucanj. Na svom licu pokazuje i strah i ljutnju. Obrve su mu
povuene nanie i skupljene, te su podignuti gornji kapci pritisnuti,
216
Pol E kman
dakle stvoreno je ono to sam u 6. poglavlju nazvao sevanjem jasan izraz ljutnje. Donja polovina lica i poloaj glave pokazuju
strah. Usne su horizontalno razvuene unazad, brada je povuena
unazad, a glava je nagnuta unazad, odmaknuta od pucnja. Pokuajte
da pokrijete donju polovinu njegovog lica tako da moete da vidite
samo ljutnju na gornjem delu. Zatim, obrnuto, pokrijte gornji deo
lica tako da vidite samo strah na donjem delu.
To to osea trenutan strah, moda uas, kada ugleda revolver,
ima smisla jer on ne zna da lije sledea meta. (Po bolnom izrazu na
Osvaldovom licu znamo da je hitac ve ispaljen i da se Livlijeva
reakcija trzanja na prasak ve odigrala.) Detektiv Livli treba i da
bude ljut na ubicu Rubija jer Livlijev posao je bio da sprei takav
napad na Osvalda. U prethodnom delu teksta pomenuo sam da u
trenutku ugroenosti nije retkost da se bude i ljut i uplaen, kao u
ovom sluaju.
Pogledajmo sada slike koje prikazuju suptilne znake straha i
iznenaenosti na licu.
C
NEUTRALNO
Oi su kljune i kod izraavanja iznenaenosti i u izrazu straha

ali i za njihovo meusobno razlikovanje. Na fotografiji A gornji kap
ci su podignuti samo neznatno u odnosu na neutralnu sliku B. To bi
mogao da bude znak iznenaenosti, ali je verovatnije da je to prosto
znak naprezanja panje ili zainteresovanosti. Na slici C, gornji kapci
su vie podignuti i sada je vrlo verovatno u pitanju iznenaenost,
e m o c ije
217
zabrinutost ili strah, u zavisnosti ta se deava na ostalom delu lica.

(Nijedna od Evinih fotografija ne prikazuje izraz uasa, koji bi,
verujem, bio sama krajnost izraza koje prikazuju voza kamiona i
trka na rolerima.)
Da je izraz ogranien samo na oi, kao to je na slici C, sadraj
signalisanog zavisio bi od duine trajanja izraza. Ako bi prikazano
irenje oiju potrajalo samo par sekundi, to bi pre bio znak iznena
enosti nego zabrinutosti ili straha.
Trebalo bi da je na prvi pogled jasno da sada Eva svojim oima

pokazuje strah. Iako se obino govori o izrazu u oima, zapravo se
ne misli na samu onu jabuicu, ve na ono to moemo da vidimo
od nje, to nije zaklonjeno pomicanjem kapaka. Ovde donji kapci
govore daje re o strahu, a ne o iznenaenosti ili napregnutoj panji.
Kada zategnuti donji kapci prate podignute gornje kapke, a ostatak
lica je bezizraajan, skoro uvek se radi o strahu. Od slike D do slike
F prikazano je stepenasto pojaavanje straha. Gornji kapci sve su
vie podignuti. Na slici F su gornji kapci podignuti do kraja, to jest,
najvie to je Eva mogla da postigne svesnom namerom. To bi moglo
da se dogodi kada bi se oseao uas, ne i prilikom uplaenosti ili
zabrinutosti, ali bi to bio visoko kontrolisani uas, kada se osoba,
koja izrazom izraava oseanja, veoma trudi da ne otkrije kako se
osea.
218
Po l E km an
Pogledajmo sada kako obrve izraavaju iznenaenost i strah.

Kada su obrve prosto podignute, kao na slici G, taj znak je dvosmi
slen. Taj pokret je najee znak naglaavanja, akcentovanja neke rei
u toku govora. Ako je to sluaj, istovremeno e doi i do podizanja
glasa prilikom izgovora te rei. Izraz na slici G mogao bi da bude i
znak upitnosti, dat pred kraj upitnog iskaza. Setite se da sam u pret
hodnom odeljku pominjao da sputanje i skupljanje obrva, kao to
pokazuje slika D na strani 217 takoe moe da bude i znak upitnosti.
Neka naa istraivanja su pokazala da ako osoba zna odgovor na pita
nje koje postavlja i ako koristi pokret obrvama, onda je verovatnije da
e taj pokret biti kao na slici G; ako osoba ne zna odgovor na pitanje
koje postavlja, pokret e vie liiti na sputanje i skupljanje obrva pri
kazano u 6. poglavlju. Obrve podignute kao na slici G mogu da budu
i znak usklika ili znak neverice, posebno ako je osoba koja ga poka
zuje slualac govora nekog drugog. U retkim sluajevima e tako
podignute obrve, bez podignutih kapaka, biti znak iznenaenosti.
Izgled obrva na slici H, meutim, vrlo je pouzdan znak zabri
nutosti ili uplaenosti; naime kada je izraz takav moemo biti goto
vo sigurni da se strah osetio. Ipak, ne postoji nijedan izraz lica za
koji moemo da budemo sigurni da e se pojaviti uvek kada se oseti
odreena emocija; strah moe da se oseti a da pri tom obrve ne
budu podignute i skupljene ka na slici H. Ponekad, naravno, odsu
stvo tog izraza moe da bude posledica napora da se izraz sprei; ali
ak i kada se ne ini napor da se izraz kontrolie, svi ljudi ne poka
219
e m o c ije
zuju sve znake neke emocije kada je osete. Jo uvek ne moemo da

objasnimo zato dolazi do toga; ne znamo ak ni da li bi osoba koja
je neizraajna za strah bila neizraajna i za druge emocije, no to je
problem na kome trenutno radim. Meutim, izraz kakv vidimo na
slici H samo bi u retkim sluajevima mogao da se pokae ukoliko se
nije osetio strah.
Obino bi gornji kapci bili podignuti a donji zategnuti i pratile

bi ih uplaene obrve, kao na slici J. Uporedite fotografiju I sa foto
grafijom J; na prvoj su obrve samo malo podignute, manje nego na
fotografiji G, a oi su razrogaene zbog podignutih gornjih kapaka.
Poreenje pokazuje vanost kapaka i obrva za razlikovanje straha i
iznenaenosti. Znamo da fotografija I prikazuje iznenaenost, a ne
strah, zato to donji kapci nisu zategnuti, a obrve nisu skupljene
iako su podignute; ta oba znaka vidljiva su na slici J.
220
Pol E kman
Pogledajmo sada znake za iznenaenost i za strah na donjem

delu lica. Kada je re o iznenaenosti, donja vilica se obesi, kao na
slici K, dok su u stanju straha usne zategnute unazad, ka oima, kao
na slici L. (Slika L je komponovana fotografija jer Eva nije nikako
mogla da usnama napravi ovaj pokret straha a da pri tome ne zate
gne i donje kapke.)
Videli ste da obrve i kapci, sami, mogu da izraavaju strah, kao

na fotografiji J, ili iznenaenost, kao na fotografiji I. Ove emocije
mogu da se pokau i bez pokreta obrva, samo kapcima u spoju s
pokretima usta. Fotografija M prikazuje iznenaenost, a fotografija
N zabrinutost ili uplaenost; u oba sluaja izostali su pokreti obrva
ma, inae karakteristini za te emocije.
O
Slika O pokazuje koliko su za signalisanje straha vani podi
gnuti gornji kapci. Iako donji kapci nisu zategnuti, a obrve i usta su
e m o c ije
221
u poloaju kakav se obino vidi kod iznenaenosti, na ovoj slici su

gornji kapci toliko podignuti da stvaraju utisak uplaenosti. (I ovo
je, takoe, komponovana fotografija - obrve su preuzete sa slike G
i zalepljene preko jedne druge fotografije.)
Budui da se iznenaenost i strah esto meaju, sledei par sli
ka prikazuje jo jedan kontrast ova dva izraza, data, na obe fotogra
fije, vrlo snano, preko cele povrine lica; P prikazuje iznenaenost,
a Q strah.

Pogledajmo sada kako moete da koristite informaciju o stra
hu koju ste oitali sa izraza druge osobe. (Ne bavim se iznenaenou jer mislim da u veini sluajeva nije bitno kako se reaguje na
iznenaenost druge osobe, osim ako se ne radi o ranije pominjanom scenariju u kome je osoba iznenaena neim za ta je trebalo
- ili je navodno trebalo - da zna.127) Veinom u koristiti iste situa
cije koje su opisane i u prethodnim poglavljima jer elim da ista
knem razliitost naina na koje moemo da koristimo saznanje da
se druga osoba uplaila, u odnosu na saznanje daje tuna ili ljuta.
U prethodna dva poglavlja napominjao sam da kad pretpo
stavljamo da znamo ta proizvodi emocionalni izraz treba da bude
mo obazrivi. Emocionalni izrazi ne govore nam o svojim uzrocima;
obino, ali ne i uvek, o njima moemo da zakljuujemo iz situacio-
222
Pol E km an
nog konteksta u kome se pokazuju. U 3. poglavlju opisao sam ono

to zovem Otelovom grekom* - pretpostavljanje da nam je poznat
uzrok emocije bez uzimanja u obzir mogunosti da je uzrok neto
sasvim drugo. Nae emocionalno stanje, nai stavovi i oekivanja,
ono u ta elimo da verujemo, kao i ono u ta ne elimo da verujemo
- sve to moe da utie na nae tumaenje izraza ili, tanije reeno,
sve to uticae na nas da mislimo da je odreeni znak prouzrokovao
emociju koju prikazuje izraz. Uzimanje u obzir situacije u kojoj se
izraz pokazuje moe pomoi da se smanji broj mogunosti, ali ni
tada ne moete da budete sigurni. Otelu od toga nije bilo koristi.
Ako drite na umu da emocionalni izrazi ne otkrivaju svoje uzroke
i da moda ono za ta verujete da jeste uzrok zapravo to i nije, onda
biste moda mogli da izbegnete Otelovu greku.
Uzmimo izraze prikazane na fotografijama D, E, F, H, I, L i N.
Svaki od njih mogao bi da bude znak zabrinutosti, ali vi, na osnovu
izraza, ne znate da li je pretnja neposredna ili se oekuje. Takoe ne
znate koliko je bilo snano oseanje straha, jer takvi izrazi mogu da
se pojave uz emocije razliite snage, uz blage, ali i uz umerene, pa ak
i uz snaniju emociju ukoliko je prati pokuaj kontrolisanja izraza.
Recimo da ste vi pretpostavljeni koji radniku saoptava lou
vest - da nee dobiti unapreenje i da je umesto njega unapreen
neko drugi. Ukoliko radnik pokae bilo koji od izraza sa slike i pre
nego mu saoptite vest, to ukazuje da on predvia neuspeh. Ako se
na radnikovom licu ti izrazi mogu videti tokom prenoenja infor
macije ili nakon to je uo informaciju, to ukazuje da se on brine
kako e izostanak unapreenja da utie na njegovu budunost. Ako
opazite njegov strah, ne bih vam preporuio da ga pominjete, ali to
opaanje moglo bi ipak da predstavlja razlog da ga uveravate da za
njega ipak postoji budunost u toj radnoj organizaciji, pod uslovom
da mu budunost nije stvarno ugroena, ili da ga pitate o njegovim
* Ako se seate, Otelo je ubio svoju enu zato to nije razumeo da strah da vam se
nee verovati izgleda isto kao i strah da ete biti kanjeni zato to ste uhvaeni u
preljubi. Otelo je ovu greku poinio zbog svoje ljubomore.
e m o c ije
223
daljnim planovima. Mogue je, meutim, da njegov strah nema

nikakve veze s neuspehom - izostankom unapreenja, ve da se
radi o njegovoj anticipaciji da ete da otkrijete neto drugo, to bi
po njega bilo tetno. Moda je uzeo bolovanje da bi otiao na odmor,
pa se boji da ste to otkrili; moda je proneverio novac. Ili se, moda,
brine zbog predstojeeg lekarskog pregleda i misli mu se kreu u
tom pravcu. Najkonzervativniji nain na koji moete da reagujete
jeste da kaete: Da li u vezi s ovom situacijom ima jo neto o emu
bi eleo sa mnom da razgovara? A mogli biste da idete dalje, pa da
kaete: Oseam da bismo o ovome morali jo da razgovaramo.
A sad, da obrnemo situaciju: vi ste radnik a na licu vae pret
postavljene ugledate jedan od onih zabrinutih, ili uplaenih izraza
neposredno pre nego to vam saopti da niste unapreeni. Da li je
zabrinuta zbog vae reakcije? Da li iskazuje saoseajnost zbog onoga
to biste vi mogli da oseate, ili svoje razumevanje ako ste zabrinuti
za svoju budunost? Ili joj je na pamet palo moda neto sasvim
drugo, ega se upravo setila? To ne moete da znate na osnovu
samog izraza, ali znajui za ove mogunosti barem znate da prema
vama nije odbojna, to bi signalizovao izraz prezira /contempt/ (o
emu se govori u sledeem poglavlju), ili ljuta.
Ako na licu vae dvanaestogodinje erke ugledate takav izraz
zabrinutosti, odnosno uplaenosti, kada je zapitate kako je toga
dana bilo u koli, ili na licu prijatelja kada ga zapitate ta ima novo,
onda va odnos sa njima daje osnova da budete vie neposredni. Vi
neete znati da li je njihov strah reakcija prema vama ili se u njiho
vim ivotima dogodilo, ili se sprema da se dogodi, neto za njih
zabrinjavajue. Moj bi predlog bio da kaete: Oseam da te neto
mui; da li ikako mogu da pomognem?
Ako vaa supruga napravi zabrinut izraz kada je zapitate gde je
bila posle podne, kada se na poslu nije javljala na telefon, nemojte
odmah da pomislite da je neto zgreila. Ako vam je to prolo kroz
glavu, mogue je da ste preterano sumnjiavi (osim ako ne postoji
ustaljena praksa neverstava, pri emu se postavlja pitanje ta vi tu
jo uvek radite?). Supruga bi mogla da bude uplaena zbog toga to
224
Pol E kman
oekujete bezrazlone izlive ljubomore i nabeivanje. Moda je ila

na lekarski pregled i ima razloga za zabrinutost jer jo uvek ne zna
rezultate. Kao to sam ve rekao, emocije nam ne govore nita o
svom okidau. Ako se izraz ne uklapa u situaciju ili u ono to se
izgovara, onda je opravdano da se zapitamo ta se dogaa i da li se
tie i nas. Moda bi najbolje bilo da se pridravate moga saveta kako
da se obratite svom detetu, i da svoju suprugu zapitate da li je neto
mui.
Gaenje i prezir
Gledao me je dok sam jeo neku konzervu koju sam iz Amerike bio
poneo u to zabaeno selo na visoravnima Papue Nove Gvineje, gde ivi
forejski narod. Kada sam video kako me posmatra i kakav izraz mu je
preao preko lica, brzo sam bacio viljuku i zgrabio kameru, koju sam
uvek nosio oko vrata. (Na sreu, Forejci tada jo nisu znali ta je to
kamera, a ve su navikli da ja taj neobian predmet esto drim ispred
oka, tako da ovek nije osetio da je ugroen i nije se okrenuo pre nego
sam nainio snimak.) Osim to se prikazuje jedan od klasinih izraza
gaenja, pria koja prati ovu sliku naglaava da jedenje odvratne tvari
lako izaziva gaenje. ovek kome se zgadilo nije jeo odvratnu hranu;
samo gledanje mene dok jedem neto to je njemu delovalo odvratno
bilo je dovoljno da proizvede njegova oseanja.*
Evo kako sam pre trideset godina opisao gaenje:
... oseanje odvratnosti. Ukus neega to biste radije da ispljunete, ak i pomisao da pojedete neto tako bljutavo moe da
izazove gaenje. Miris koji biste radije da izbacite iz nosne
* Tokom godina sakupio sam na desetine novinskih fotografija koje sve prikazuju
po neku emociju. Nisam imao tekoa da doem do novinskih fotografija koje su
nastale spontano, osim kad je re o fotografijama koje su zabeleile gaenje - nemam
nijednu takvu fotografiju. Firma za pretraivanje komercijalnih fotografija, koju sam
angaovao, mogla je da nae samo pozirane snimke gaenja. Nije ni udo, budui da
odvratne scene nisu privlane. Mora da novinski urednici i njihovi oglaivai smatra
ju da takve fotografije ne bi poveale potranju za njihovim proizvodima.
226
Po l E kman
upljine ili od koga biste da se odmaknete takoe dovodi do

gaenja. I opet, ak i sama pomisao koliko odvratno neto
moe da mirie dovodi do gaenja. Prizor neega za ta mislite
da bi moglo da ima odvratan ukus ili miris moe da vas natera
na gaenje. Takoe mogu da vam se zgade i zvuci ako su u vezi
s nekim gnusnim dogaajem. Gaenje moe da izazove i dodir,
oseaj neega neprijatnog, na primer neega sluzavog.
Ono to moe da izazove gaenje nisu samo ukusi, mirisi i dodiri,
misli o njima, prizori ili zvuci koji asociraju na njih, nego su to i
postupci i izgled ljudi, pa ak i ideje. Ljudi mogu da izgledaju
neprijatno; gledati ih moe da bude muno. Neki ljudi doive
gaenje kada vide deformisanu, osakaenu ili runu osobu. Gae
nje moe da izaziva i neka ranjena osoba, ija se rana vidi. Prizor
krvi ili posmatranje hirurke intervencije izaziva gaenje kod
nekih ljudi. Neki ljudski postupci takoe su gadni: moe da vas
revoltira neije postupanje. Osoba koja mui psa ili maku moe
da bude predmet gaenja. Odvratna moe da bude i osoba koja se
uputa u neto to drugi smatraju seksualnom perverzijom. Gae
nje se moe osetiti i prema onima ija filozofija, odnosno nain
postupanja prema ljudima, predstavlja omalovaavanje.128
e m o c ije
227
Od tada su moje opservacije potvrene i proirene serijom

istraivanja koje je sproveo praktino jedini naunik koji je vei
deo svog rada posvetio prouavanju gaenja. Psiholog Pol Rozin,
veliki ljubitelj dobrog zalogaja, veruje da je sutina ili, mojim
recima, tema gaenja u oseaju oralnog unoenja neega to se
smatra neprijatnim i kontaminirajuim. Meutim, zbog velikih
meukulturnih razlika razliite namirnice smatraju se odvrat
nim. Fotografija Novogvinejca moe to da ilustruje: ovek je zga
en prizorom i mirisom hrane koje ja smatram veoma privla
nim. Razlike postoje i u okviru istih kultura. Moja supruga voli
ive ostrige, dok su one meni odvratne. U nekim delovima Kine
psi se smatraju sonom poslasticom, a za veinu Zapadnjaka to
je neto najodvratnije. Postoje, meutim, i univerzalni okidai
gaenja.
Rozin je naao da su telesni produkti - fekalije, izbljuvak, urin,
lajm i krv, najjai univerzalni okidai. Slavni ameriki psiholog
Gordon Olport je 1955. godine za gaenje predloio misaoni
eksperiment, eksperiment koji izvodite u mislima da biste proverili
da li se deava to to on tvrdi. Prvo pomislite da ste progutali plju
vaku, ili je stvarno progutajte. Zatim zamislite daje pljunete u au
i da sadraj popijete! Ono to se inilo prirodnim i mojim, odjed
nom postaje odvratno i tue.129 Rozin je ovaj eksperiment i izveo traio je od ljudi da ispiju au vode u koju su prethodno pljunuli i
naao je da Olport ima pravo. I pored toga to je pljuvaka u vodi
bila njihova, trenutak pre nalazila se u njihovim ustima, ljudi radije
nisu ispijali tu vodu. Rozin zakljuuje da nam produkt, poto jed
nom napusti nae telo, postaje odvratan.
Kao zasebna emocija, gaenje se javlja tek na uzrastu izmeu
etvrte i osme godine. Mogue je da neto ne prija, da se odbija zato
to je neukusno, ali gaenje se pre navedenog uzrasta jo ne javlja.
Rozin je pitao decu i odrasle da dodirnu ili da pojedu okoladu koja
je po obliku liila na psei izmet. Deca ispod ovog uzrasta nisu ima
la nikakve tekoe da se poslue, dok je veina odraslih odbila. Sli-
228
P ol E km an
no tome, ako sterilisanog skakavca ubacite u mleko ili voni sok,

mala deca e i dalje biti spremna da ih popiju.*
Deca i adolescenti imaju fascinaciju gaenjem. Rozin nas podsea da prodavnice sitnica prodaju verne imitacije izbljuvaka, lajma,
slina i izmeta, i da ih kupuju mahom deaci. Postoji itav knjievni
rod viceva koji se bave gaenjem. Meu adolescentima popularni TV
junaci Bivis i Bathed /Zuba i Dupeglavac/ i, meu mlaim uzrastom
Keptan Anderpants i Garbid Pajl Kids /Kapetan Gae i Deca iz kante
za ubre/ uglavnom zapadaju u situacije koje izazivaju gaenje.
Vilijem Miler, profesor prava, u svojoj oaravajuoj knjizi Ana
tomija gaenja /T he Anatomy ofD isgust/ primeuje da fascinacija
gaenjem nije karakteristina samo za decu. /Gaenje/... ima pri
vlanost, fascinaciju koja se ogleda u tekoi da odvratimo pogled
od krvavog prizora neke nesree,... ili u privlanosti filmova stra
ve.130 ... Nae sopstvene bale, izmet i mokraa izgledaju nam zaga
ujui i odvratni, /ali smo i/... oarani i ljubopitljivi u vezi s njima
... mi zagledamo te svoje tvorevine mnogo ee nego to priznaje
mo ... koliko je samo uobiajeno da ljudi provere sadraj u svojim
maramicama poto istresu nos.131 Velika gledanost vulgarnih fil
mova, kao to je Postoji neto u vezi s Meri /Theres Something About
/, ne duguje se samo tinejderima.
Rozin pravi razliku izmeu primarnog gaenja I ore disgustl i
onoga to naziva interpersonalno gaenje.132 On navodi etiri grupe
nauenih interpersonalnih okidaa: udnovato, bolesno, zlosreno i
* Rozin tu razliku objanjava time da mlaa deca nemaju kognitivne sposobnosti
neophodne za gaenje - sposobnost, na primer, da prepoznaju da se pojava razlikuje
od stvarnosti, kao u sluaju pseeg izmeta i okolade. To je u skladu i s njegovim
gleditem da ivotinje ne oseaju gaenje. Meni nije ilo u glavu da je tako funda
mentalan nain reagovanja prema svetu osobina iskljuivo ljudi, pa sam se obratio
strunjaku za ponaanje ivotinja Fransu de Valu /Waal/. Poslao mi je sledei odgo
vor: Emocije moraju da se jave i kod drugih primata. Gaenje je prvobitno moralo
da ima veze s odbijanjem hrane, a primati su, naravno, u stanju da to ine. to se tie
specifinih izraza, to je tee pitanje. Za sada pitanje, izgleda, ostaje otvoreno jer niko
nije odreeno ispitivao da li se jedinstveni izraz za odbijanje hrane javlja i kod drugih
primata i, ako se javlja, da li se pokazuje i kao odgovor na socijalne povrede.
e m o c ije
229
nemoralno. Moje istraivanje koje sam vrio zajedno sa Morinom

OSalivenom /OSullivan/ donekle ide u prilog Rozinovoj podeli. Pitali
smo studente da zamisle najintenzivniji doivljaj gaenja koji bi neko
bilo gde na svetu ikada mogao da ima i da ga zapiu. Rozinova tema
oralne kontaminacije nala se na spisku (na primer, da vas silom nateraju da pojedete tui izbljuvak), ali svega u 11% sluajeva. Najee
pominjani okida za ekstremno gaenje (naveden u 62% sluajeva) bilo
je moralno neprihvatljivo ponaanje. Kao ekstremna reakcija bilo je, na
primer, navedeno oseanje koje je obuzelo amerike vojnike kada su
otkrili zverstva poinjena u nacistikim koncentracionim logorima.
Skoro polovina odgovora koji su kao okida naveli moralno neprihvat
ljivo ponaanje ticala se odvratnih seksualnih postupaka, na primer da
vidite da neko ima snoaj s malim detetom. Poslednja grupa primera,
koji se pominju u 18% sluajeva, bila je fizika odvratnost koja se nije
ticala hrane, na primer ona koja se javlja kada naiete na le koji vrvi od
crva.133 Nai rezultati pokazali su da je za odrasle karakteristinije inter
personalno gaenje, naroito prema moralno neprihvatljivom, nego
primarno gaenje, ono koje je vezano za oralno unoenje.
Ranije sam rekao da za Rozina primarno gaenje predstavlja
emocionalnu temu, pa ukoliko je u pravu kada tvrdi da su etiri interpersonalna oblika gaenja - na udnovato, na bolesno, na zlosreno
i na nemoralno - naueni, to bi znailo da su oni varijacije na temu.
Meni, meutim, izgleda mogue da su ova etiri interpersonalna obli
ka gaenja takoe i teme koje su prisutne u svakoj kulturi, pri emu
se uenjem unose jedino posebnosti koje variraju od pojedinca do
pojedinca, od jedne do druge drutvene grupe i od jedne do druge
kulture. Na primer, svako moe da reaguje gaenjem na nemoralnu
osobu, ali e shvatanje o tome ta je nemoralno da se razlikuje. ta je
udnovato a ta normalno, ta je zlosreno - takoe e se razlikovati
od okolnosti do okolnosti. Mogue je, meutim, da to ne vai i za
bolesno. Oni na kojima su vidljive teke deformacije, rane iz kojih
curi gnoj, i slino, verovatno e biti odvratni u svakoj kulturi.
Miler smatra da sve kulture lake ukljuuju stvari i postupke u
domen odvratnog nego to ih iskljuuju. To se tano poklapa s idejama
230
Pol E kman
o kojima se govori u poglavljima 2,3 i 4, gde tvrdim da je baza podata

ka za emocionalno uzbunjivanje kod ljudi otvorena, a ne zatvorena. Te
baze podataka, zajedno s programima koji vode nae odgovore na nae
razne emocije, nisu prazne u trenutku naeg roenja; evolucija je pro
pisala instrukcije kako da odgovaramo, kao i pragove osetljivosti /sensitivities/ na ono na ta odgovaramo. Kao to istie Miler, te baze teko
mogu da se menjaju, ali poto su otvorene, moemo da upoznamo
nove okidae i nauimo nove emocionalne odgovore.
Iako se i Japanci i Amerikanci gade telesnih izluevina i njihovog
oralnog unoenja, Rozin nalazi razlike u njihovom socijalnom gae
nju. Osoba koja se ne uklapa u drutveno ureenje ili koja nekorektno
kritikuje druge izazvala je gaenje kod Japanaca, dok su se Amerikan
cima gadili ljudi koji postupaju brutalno ili su rasisti. Meutim, neka
socijalna gaenja ostaju ista u svim kulturama. Rozin je naao da se
politiari u raznim kulturama podjednako gade ljudima!
Osim etiri vrste interpersonalnog gaenja koje je opisao Rozin,
rezultati psiholog Dona Gotmana /Gottman/, Erike Vudin /Woo
din/ i Roberta Levensona ukazuju na jo jedan tip gaenja, koji sam
nazvao smuenost /fed-up disgust/. Njihovo istraivanje zasluuje
posebnu panju jer su to jedini naunici koji su tano izmerili izraz
emocije u toku jedne od emocionalno najbremenitijih i najvanijih
drutvenih interakcija u ivotu - one izmeu mua i ene.*
Zaudo, izrazi gaenja supruge prema suprugu, tokom razgovora
u kome su pokuavali da razree sukob, predskazivali su koliko e vre
mena u naredne etiri godine provesti razdvojeni.134 Gotman je naao
da se izrazi gaenja supruge obino pojavljuju kao reakcija na muevljevo povlaenje (podizanje zida, koje sam opisao u 6. poglavlju), kada
on ne eli da obraa panju na njena oseanja. Kolokvijalno reeno, ona
je sita svega i sve joj se smuilo. Zapazite kako se ovde dobro uklapa
metafora sa uzimanjem hrane. Kada se smuite roenoj eni, ne treba
* Nasuprot njima, veina naunika koji se bave emocijama ispituju ljude koji su sami
ili su ukljueni u neki trivijalan susret, i umesto da posmatraju ta ljudi stvarno ine,
oni svoje subjekte pitaju ta zamiljaju ili ta se seaju da su oseali.
e m o c ije
231
da udi ako budunost bude mrana. (O Gotmanovim nalazima e u

ovom poglavlju jo govoriti kada bude bilo rei o preziru.)
Miler iznosi vrlo zanimljivo zapaanje: da u bliskim odnosima
imamo snien prag osetljivosti prema onome to inae smatramo
odvratnim. Glavni primer je ... menjanje pelena, brisanje ispovra
ane hrane, ostali oblici nege bolesnih i onemoalih srodnika....
Roditelji e se starati bez obzira na sve; uklanjae izmet, rizikovae
da im se nae na akama ili na odei; podnee ako se po njima vri
nuda.... Prevazilaenje odvratnosti prema kontaminirajuim supstancama predstavlja zatitni znak za kvalitet bezuslovnosti hrani teljske ljubavi roditelja.135
Ista vrsta suspenzije gaenja postoji i meu seksualnim partne
rima. Opet u citirati Milera: Tui jezik u vaim ustima moe da bude
znak intimnosti upravo zato to moe da bude i odvratno napasnitvo.
... Dobrovoljan seks znai uzajamno prekoraenje granica odbrane od
odvratnosti.... Seks je samo jedan oblik prekoraenja granica, koji
ukljuuje jednu vrstu nagosti. Postoje i druge vrste svlaenja, prikazi
vanja i saznanja, na kojima se zasnivaju intenzivne intimnosti, inti
mnosti dugotrajnog i bliskog kontakta ljubavi. Pomislite o deljenju i
otkrivanju vaih sumnji, briga i bojazni; o priznavanju vaih oekiva
nja, ispovedanja o manama i neuspesima; o doputanju da vam se vide
irevi, slabosti i potrebe.... Prijatelje ili intimuse moemo da defmiemo kao osobe kojima doputamo da se privijaju uz nas kako bismo,
zauzvrat, i mi mogli da se privijamo uz njih, pri emu obe strane
podrazumevaju daje takvo privijanje privilegija intimnosti - da nema
nje nae dostojanstvo i gaenje onemoguili bi g a ... /Lj/ubav... dru
gome daje privilegiju da nas vidi na naine koji bi nas, bez intervencije
ljubavi, pred drugima inae sramotili i izazivali gaenje*.136
* Moj izdava mi je ukazao na postojanje razlike izmeu suspenzije gaenja kod
roditelja i kod ljubavnika. Koliko ja vidim, bebine pelene su uvek odvratne, ak i kada
je to vaa beba; roditelji prevazilaze svoje gaenje da bi mogli da neguju dete, ali oni
i dalje oseaju gaenje. U seksu je, meutim, drugaije; jezik prave osobe u neijim
ustima nije nimalo odvratan - upravo suprotno. Dakle, u prvom sluaju gaenje se
prevazilazi, a u drugom se transformie u neto sasvim drugo.
232
Pol E km an
Miler, koji ima izvanredan uvid, ukazuje na socijalnu funkciju

gaenja, koja se na drugi nain ne bi videla. Suspenzija gaenja uspo
stavlja intimnost i predstavlja znak linog obavezivanja. To prihvatanje neega to bi drugima delovalo sramno, uputanje u fizike aktiv
nosti koje bi s nekim drugim bile odvratne (ne samo seks, pomislite
da istite izbljuvak nekoga nepoznatog umesto nekoga koga volite) ne
mora da bude samo znak ljubavi ve i sredstvo za jaanje ljubavi.
Druga veoma vana funkcija gaenja jeste da nas udalji od
onoga to je odvratno. Oigledno je korisno da ne jedemo neto
trulo, a socijalno gaenje nas na slian nain udaljava od neega to
se smatra nepodobnim. Miler smatra da nam moralna osuda omo
guava beskompromisnost prema odvratnim osobama ili postupci
ma. Strunjak za pravo Marta Nusbaum /Nussbaum/ pie da se u
veini drutava ui da odreene grupe ljudi treba da se izbegavaju
zbog njihove fizike odvratnosti.137 Naalost, to moe da bude opa
sno jer dehumanizuje ljude za koje naemo da su odvratni i na taj
nain se omoguava da se sa onima prema kojima se osea gaenje
ne postupa kao da su ljudi.
esto su odreeni postupci smatrani nezakonitim zato to vreaju (zgraaju) javni moral, kao na primer deja pornografija ili
skarednost. Nusbaumova smatra da zakoni ne bi trebalo da se zasni
vaju na onome za ta neko smatra da je odvratno i predlae da za
osnovu zakonske osude umesto odvratnosti /disgust/ treba da kori
stimo zgroenost /outrage/. /Zgroenost/... je moralno oseanje
koje je daleko blie pravnoj osudi i daleko je pouzdanije nego
odvratnost. Ono sadri rasuivanje koje moe javno da se zastupa,
pri emu se ne pravi problematian korak - tretiranje kriminalca
kao da je insekt ili glista, kao neko ko je izopten iz nae moralne
zajednice. Umesto toga, ono ga vrsto ukljuuje u moralnu zajedni
cu i njegove postupke osuuje na osnovu morala.138
Podseajui nas da emocionalno stanje osobe u vreme izvre
nja krivinog dela moe da se uzima kao olakavajua okolnost,
Nusbaumova dodaje da gaenje ne spada u tu vrstu emocija.
(N)eko ubistvo nije gore od drugog zato to je vie odvratno. ,..139
e m o c ije
233
Razuman odgovor na odvratnost, kae ona, jeste da se udaljite sa

toga mesta, a ne da ubijete osobu koja vam se gadi - na primer,
homoseksualca koji vam se udvara. (Sam o)... oseanje da vam se
neko gadi, da vam se od njega prevru creva, nije dovoljan razlog za
nasilno ponaanje prema toj osobi.140
Oni koji opravdavaju najgore degradacije drugih ljudi esto se
prema svojim rtvama odnose kao prema ivotinjama (i to nesimpa
tinim); ponekad se o rtvama govori kao o neivoj odvratnoj tvari,
kao to je ubre ili ljam. Bojim se da bi se indignacijom ili zgroenou mogao da se opravda i pokolj, pa ak i muenje, ali bez postavlja
nja barijere izmeu sebe i drugog, koju postavlja gaenje. (Nusbaumova se, naravno, usredsreuje na korienje em ocija radi
opravdavanja zakona a ne postupaka, bilo da su legalni ili ne.) ovek
bi pomislio da jednu od prepreka ili konica koja moe da uspori
nasilje, predstavljaju prizor i zvuk patnje rtava, njihovi krici i krv.
Meutim, nije uvek tako, moda zato to dokazi njihove patnje rtve
ine odvratnima. ak i ako o nekome u poetku ne mislimo da je
odvratan, prizor krvi te osobe, ta deformacija njenog tela kao rezultat
povrede ili muenja, umesto zabrinutosti mogu da izazovu gaenje.
Na samom poetku mog meukulturnog istraivanja izraza
naao sam da su filmovi o ljudima koji su patili - film o ritualnom
obrezivanju uroenika i film o operaciji oka - izazivali izraze gae
nja kod veine studenata koje sam ispitivao u Japanu i Americi.
Putao sam i druge nastavne filmove iz medicine: jedan je prikazi
vao zasecanje mesa uz obilno krvarenje, kao deo operacije, a drugi
je prikazivao oveka s opekotinama treeg stepena koji stoji dok mu
sa tela ljute izgorelu kou. Opet je veina ljudi pokazala i prijavila
gaenje. Oba filma su podjednako pogodna za korienje jer izazi
vaju istu emociju; zato i spadaju meu najee koriene filmske
stimulacije u istraivanju emocija.
Meutim, jedan broj ljudi - manjina (njih oko 20%) tokom
filma je pokazivao sasvim drugaiju reakciju na prizor patnje druge
osobe. Umesto da pokau gaenje, oni su reagovali tugom i bolom,
kao da su se identifikovali sa rtvom.
234
Pol E km an
Izgleda da nas je priroda stvorila takve da se pobunimo na

prizor unutranjosti tela druge osobe, posebno ako ima krvi. Ta
reakcija gaenja je suspendovana ako osoba koja krvari nije stranac
ve je neko s kime smo intimni ili u bliskom srodstvu. Tada smo
motivisani da umanjimo patnju, umesto da pobegnemo od nje.
Zamislivo je da bi odvratnost prema fizikim znacima patnje ili
bolesti mogla da bude od koristi za smanjenje zaraza, ali ta ista
odvratnost umanjuje nae sposobnosti da se uivljavamo i saoseamo, koje su od velikog znaaja za izgradnju drutva.
Ni uivljavanje ni saoseanje nisu emocije: to su nae reakcije
na emocije druge osobe. Dok pri kognitivnom uivljavanju mi pre
poznajemo ta druga osoba osea, pri em ocionalnom uivljavanju
mi oseamo ta ta druga osoba osea. Saoseajno uivljavanje podrazumeva nau elju da pomognemo drugoj osobi da razrei svoju
situaciju i svoje emocije. Bez kognitivnog uivljavanja ne moe da
se postigne nijedan od dva preostala oblika uivljavanja, dok saose
ajno uivljavanje ne zahteva i emocionalno uivljavanje.*141
Preziranje se razlikuje od gaenja ali meu njima ipak postoji
srodnost. Nisam uspeo da pronaem nijednu novinsku fotografiju
da bih ilustrovao tu emociju; kao i gaenje, ona se retko prikazuje u
novinama i asopisima. Slika H, koja se nalazi pri kraju ovog poglav
lja, daje jedan primer.
* Upotreba ovih termina kod tibetanskih budista je razliita, ali znaenje je srodno.
Izraz koji oni koriste za nau sposobnost uivljavanja moe, prema Dalaj Lami, da se
prevede kao nesposobnost da se podnese prizor patnje drugoga. Stvar nije u tome
da se ovek skloni od takvog prizora. Upravo suprotno: To je ono to nas tera... da se
trgnemo pred prizorom pozleivanja drugog, da patimo kada smo suoeni s patnjom
drugoga. Budistika upotreba izraza saoseanje /compassion/ ukljuuje mnogo vie
nego to mi podrazumevamo pod ovom rei u engleskom jeziku. Objanjenje bi nas
isuvie udaljilo od gaenja, ali treba rei da budisti na uivljavanje i na saoseanje
gledaju kao na ljudske moi koje ne treba da se ue, ali treba da se neguju da bi izbile
u prvi plan. To po meni znai da ako elimo da sve ljude smatramo svojim srodni
cima, da suspendujemo gaenje pred krvavim prizorima patnje i unakaenostima
izazvanim bolestima, onda na tome moramo dosta da radimo jer sama priroda ovaj
posao nije uinila lakim.
e m o c ije
235
Pre mnogo godina opisao sam razliku izmeu prezira i gaenja

na sledei nain.
Prezir se doivljava samo prema ljudima ili njihovim postupci
ma, ali ne i prema oseajima ukusa, mirisa ili dodira. Ako ugazimo
u psei izmet, to moe da izazove gaenje, ali nikada i prezir; pomi
sao da jedete mozak teleta moe da bude odvratna, ali nee izazvati
prezir. Meutim, mogli biste da osetite prezir prema ljudima koji
jedu takve odvratne stvari jer u preziru postoji element omalovaa
vanja predmeta prezira. Kada vam se neke osobe ne dopadaju ili vam
se ne dopadaju njihovi postupci, oseate se (najee moralno) supe
riorni u odnosu na njih. Njihov prestup degradira, ali nije neophod
no da se odmiete od njih, kao kada se gadite.142
Naalost, kada je re o istraivanju prezira, ne postoji neki Pol
Rozin, neko ko bi se usredsredio na tu emociju. Miler je dao interesan
tno zapaanje - pored toga to se oseamo superiorni u odnosu na
drugu osobu dok oseamo prezir, i oni koji zauzimaju podreen polo
aj mogu da oseaju prezir prema svojim nadreenima. Pomislite na
prezir koji tinejderi oseaju prema odraslima, ene prema mukarci
ma, sluge prema gospodarima, radnici prema efovima,... crnci prema
belcima, neobrazovani prema obrazovanima. ,..143 Prezir prema gore...
omoguava onome dole da polae pravo na superiornost u odnosu na
neko pojedinano svojstvo.... Osobe koje su dole znaju da su dole u
oima drugih znaju da ih ti drugi na neki nain preziru. ,..144
Da bi se stekla neka predstava o vanosti prezira, potrebno je
da se pogleda ovaj izvanredan skup nalaza iz studije Gotmana i dru
gih, o branoj interakciji. ene iji su muevi pokazivali prezir:
oseale su da nemaju oduka /flooded/,
smatrale su da su njihovi problemi nereivi,
smatrale su da su njihovi brani problemi teki i
esto su se razboljevale u toku naredne etiri godine.
injenica da muevljevi izrazi gaenja ili ljutnje nisu davali
ovakve nalaze podvlai vanost izdvajanja prezira kao zasebne emo
cije (budui da ta distinkcija nije opteprihvaena meu istraiva
ima emocija).
236
Pol E km an
Prezir i gaenje, kao i sve druge emocije koje smo razmotrili,

mogu da variraju po intenzitetu. Pretpostavljam da kada je re o
gaenju kraj skale ima mnogo vei opseg nego to je to sluaj kod
prezira, da maksimalan prezir po snazi nije ni blizu maksimalnom
gaenju.
Gaenje je nedvosmisleno negativna emocija; ona ne prija iako
postoji, kao to smo pomenuli ranije, neoekivano velika fascinacija
jednom tako neprijatnom emocijom. Kada je gaenje intenzivno,
sigurno je da se ne dovodi u pitanje neprijatnost oseaja koji dovode
do munine. Manje sam ubeen u negativnost prezira; u stvari,
verujem da je veini ljudi prijatno da preziru. Naknadno moe da
nam bude neprijatno zato to smo se tako oseali, ali ono to u sebi
doivljavamo dok oseamo prezir vie je prijatno nego neprijatno.
To ne znai da se radi o emociji koja deluje blagotvorno na druge
ljude; Gotmanovi razultati pokazuju da nije tako. Ali oseaji u toku
doivljavanja prezira nisu inherentno neprijatni. Teko je rei da li
prezir ima jo neku funkciju osim da pokazuje da se neko osea
superiorno, da ne mora da se prilagoava ili da prihvata. Prezir izra
ava mo ili status. Oni koji nisu sigurni u svoj status umeju ee
da pokazuju prezir da bi potvrdili svoju superiornost nad
drugima.
Prezir esto prati ljutnja, i to blai oblik ljutnje, kao to je iznerviranost //, ali moe da se oseti i bez ljutnje. Ljutnja moe
i da se smenjuje s gaenjem, ako je zgaena osoba ljuta zato to je
naterana da osea gaenje.
Nemamo rei kojima bismo opisali raspoloenja povezana s
gaenjem ili prezirom ali to ne znai da ne doivljavamo takva ras
poloenja, mi samo nemamo lak nain da na njih ukaemo. Predoseam da takva raspoloenja postoje, ali mi nije poznato da postoji
neka teorija ili da su vrena istraivanja u vezi s njima.
Pogledajmo sada da li postoje emocionalni poremeaji koji
dovode do gaenja ili prezira. U lanku pod naslovom Gaenje zaboravljena emocija u psihijatriji psihijatri Meri L. Filips /Philips/,
Karl Sinior /Senior/, Tom Fei /Fahy/ i A. S. Dejvid /David/ govore
e m o c ije
237
da gaenje, iako mu se ne pridaje vana uloga meu psihijatrijskim

poremeajima, ipak ima vanu ulogu u prilinom broju njih.145
Smetnje gaenja su esto osnova za opsesivno-kompulzivne pore
meaje u kojima se manifestuju kroz opsesivne misli o prljavtini i
uprljanosti i kroz potrebu za prekomernim pranjem. Fobije od ivo
tinja mogu da se zasnivaju na gaenju, socijalne fobije, kada se oso
ba plai ponienja, mogu da ukljuuju gaenje prema sebi, a i fobije
od krvi ukljuuju poremeaj u gaenju. Ljudi koji imaju neki pore
meaj u ishrani, kao to su anoreksija i bulimija, imaju snana ose
anja gaenja prema vlastitim delovima tela, seksualnosti i odree
nim vrstama hrane. Za sada, meutim, niko ne pominje da postoje
neki psihijatrijski poremeaji koji ukljuuju prezir.
Prepoznavanje gaenja i prezira u sebi

Pogledajmo sada unutranje oseaje koje doivljavamo kada se
neega gadimo i kada nekog preziremo. Trebalo bi da oseaji gae
nja mogu lako da se doive prostim zamiljanjem neke od tema
oralnog unoenja ili nekog moralno neprihvatljivog postupka.
Obratite panju na oseaj u grlu, poput poetka lakog davljenja.
Oseaji u gornjoj usni i nozdrvama su pojaani, odnosno ti delovi
lica postaju veoma osetljivi, vie ih oseate. Posle oputanja poku
ajte da ponovo doivite gaenje, ali to je mogue blae, ponovo se
usredsreujui na oseaje u grlu, u nozdrvama i gornjoj usni.
Mnogo je tee da se prepoznaju oseaji koji prate prezir. Mislite
na neije postupke koji vas nisu ozlojedili, ali koji su uinili da pre
ma toj osobi oseate prezir. Moda je to neko ko uskae preko reda,
ko je plagijator, ko se razmee vezama u visokom drutvu. Proverite
da ne oseate ljutnju ili gaenje, ve samo prezir. Zapazite: kao da
hoete da podignete bradu, kao kada nekoga gledate preko svoga
nosa. Osetite zatezanje u jednom od uglova vaih usana.
238
Pol E kman
Prepoznavanje gaenja i prezira kod drugih

Sada da vidimo kako se ove dve emocije pokazuju na licu.
Pogledajte ponovo izraz lica Novogvinejca sa slike date na poetku
ovog poglavlja. Gornja usna je podignuta do . Podignuta je i
donja usna, i blago je isturena. Nabor koji polazi iznad nozdrva i
protee se nanie do iznad uglova usana vrlo je dubok i ima oblik
obrnutog slova U /latininog/. Spoljni zidovi nozdrva su podignuti,
a sa strane i u sedlu nosa pojavljuju se bore. Podizanje obraza i spu
tanje obrva stvara bore u obliku svraje noge. Sve su to znaci ekstre
mnog gaenja.
Evine fotografije prikazuju neto suptilnije varijante gaenja,
kao i primere preziranja. Postoje dva veoma razliita izraza lica koji
signaliu gaenje - nabiranje nosa i podignuta gornja usna, koji se
esto pojavljuju zajedno. Radi poreenja, ukljuio sam i sliku A,
koja prikazuje neutralan izraz.
K
A
NEUTRALNO
Pozabavimo se prvo nabiranjem nosa kao znakom gaenja.

Slika B prikazuje najblae mogue nabiranje nosa; slika C prikazuje
istu radnju samo jau; slika D prikazuje jako nabiranje nosa. Zapa
zite da jako nabiranje nosa, kakvo vidimo na slici D, prati sputanje
obrva, to neke ljude navodi na pomisao daje prikazana ljutnja. No,
ukoliko bolje pogledate, videete da gornji kapci nisu podignuti i da
obrve nisu spojene. (Uporedite sa fotografijom E u poglavlju 6.)
239
e m o c ije
Ovo je gaenje, a ne ljutnja. Na ovim fotografijama gaenja obrazi

su podignuti tako da su donji kapci gurnuti navie, ali ovde su bitne
promene na nosu, ustima i obrazima, a ne na oima. Miii onih
kapaka su oputeni, a ne stegnuti.
Sada emo da pogledamo gaenje koje signalie podignuta

gornja usna. Na fotografiji E vidi se blago podignuta gornja usna, a
vie podignuta na fotografiji F. Na slici G takoe se vidi podignuta
usna, ali samo na jednoj strani lica. Kada je, kao ovde, izraz neurav
noteen, to moe da bude signal gaenja, ali i preziranja.
Uporedite fotografiju G slikom prezira - fotografijom H. Na

slici H takoe je zabeleena radnja na samo jednoj strani lica, ali
radnja potpuno drugaija. Ugao usne je zategnut i lako podignut.
Ovo je jasan izraz preziranja. Fotografija I prikazuje istu radnju kao
240
Po l E km an
fotografija G, ali je gornja usna podignuta vie zbog ega su se usne

na jednoj strani malo razdvojile. Na slici I, kao i G, izgled usana
moe da signalie i gaenje i preziranje.
Slika J prikazuje meavinu ili spoj dve emocije u jednom izra

zu. Nos je nabran - znak gaenja, obrve nisu samo sputene nego
su i spojene, a gornji kapci su podignuti - znaci ljutnje. Podignuti
gornji kapci nisu mnogo uoljivi zato to su obrve mnogo sputene;
uporeivanje fotografije J s neutralnom fotografijom A, ili ak i s
fotografijom C - koja ukljuuje samo promene na obrazima, obr
vama i nosu - trebalo bi da razjasni sledee: kad su gornji kapci
podignuti a donji zategnuti - to je znak ljutnje.
Stisnute usne, jo jedan znak ljutnje, esto moe da prati izraz

prikazan na fotografiji J i na komponovanoj fotografiji K, na kojoj
241
e m o c ije
su stisnute usne dodate izrazu prikazanom na slici}. Druga mogua

meavina emocija - prezira i prijatnosti, prikazana je na slici L. Izraz
kombinuje stisnut ugao usana sa malim osmehom, stvarajuji izgled
samozadovoljnog prezira.
Pre nego to pogledamo kako moete da iskoristite informaciju

da neko osea gaenje ili prezir, setite se da je mogue da osoba koja
izraava gaenje moda to gaenje ne osea prema vama; moda je
gaenje usmereno prema njoj samoj ili se ta osoba moda setila nekog
prolog odvratnog iskustva. to se tie prezira, zamislivo je da osoba
koja izraava prezir tu emociju moda osea prema svojim postupci
ma i mislima, no do sada ja nisam naiao na takav sluaj.
Poto je ljutnja emocija koja se najee brka s gaenjem, a
reakcije ljutnje tokom vremena mogu da preu u gaenje, naglasiu
razlike izmeu vaeg mogueg reagovanja kada uoavate znake
gaenja ili preziranja, i vaeg reagovanja prilikom uoavanja ljutnje.
Recimo da ste svom podreenom saoptili da nee biti unapreen;
on reaguje tako to pokae nesumnjivu reakciju gaenja, kakva je
data na fotografiji D, jasnu reakciju preziranja, kao na slici H, ili
jedan od jasnih izraza ljutnje prikazanih u 6. poglavlju. Budui da
ste upravo saoptili lou vest, verovatno je da ste vi predmet gaenja,
preziranja ili ljutnje, ali morate da imate u vidu i mogunost da va
podreeni reaguje na neto drugo.
Ukoliko podreeni pokazuje gaenje, ono se verovatno odnosi
na vas ili na situaciju - organizaciju posla - i ukazuje, jae nego
242
Pol E kman
ljutnja, na to da je osoba nezainteresovana da ponovo pokua da

dobije unapreenje. Po njegovom miljenju ne samo da je vaa
odluka bila pogrena; poinili ste vie od greke - ne unapredivi ga
vi ste postupili nemoralno i, to se njega tie, sve to smrdi. Ukoliko
pokazuje preziranje, to znai da on na neki nain misli da je bolji od
vas. Moda se osea superiorno u odnosu na vas: vie zna o poslu,
o kompaniji i o tipu posla koji obavlja; bolje se oblai i tako dalje.
Meutim, mogue je da se njegova superiornost odnosi na neto to
nije u vezi s radnim mestom.
U poglavlju o ljutnji predloio sam da se u ovoj situaciji ne
suprotstavljate direktno ljutnji; umesto toga mogli biste, na primer,
da kaete: Moja odluka vas je sigurno naljutila i meni je ao zbog
toga. Recite mi da li bih mogao da uinim neto drugo to bi moglo
da pomogne. Ukoliko ste pak ugledali zgaenost, mogli biste da
pokuate neto drugo: Razumem ako vas je moja odluka uznemi
rila. Da li ima jo neto to bih mogao da vam objasnim ili to bismo
mogli da razmotrimo u vezi s vaom budunou?. Predlaem da
podreenom direktno ne kaete da pretpostavljate da on osea
odvratnost prema vama, jer je veini ljudi to teko da prizna ak i
kada znaju da to oseaju. Ali jo uvek moe da pomogne ukoliko mu
pruite priliku da govori o svojim oseanjima, pogotovo ako elite
da ga zadrite u firmi. Prezir koji podreeni osea mogao bi da bude
vrsta koju sam ranije opisao kao prezir prema gore (podreena
osoba pokuava da ustvrdi da zapravo nije nemona ili inferiorna).
Moda bi valjalo da se u to ne dira i da kaete da biste o buduim
opcijama voleli da razgovarate neki drugi put.
Ukoliko bi facijalni signali (govorimo i dalje o istoj situaciji)
bili suptilniji, ako bi prikazivali izraz sa fotografije B a ne sa D, ili sa
fotografije G a ne sa I, i ukoliko bi to bili prvi odgovori prikazani
nakon to saoptite lou vest, tada biste imali malo vie manevar
skog prostora. Kada su izrazi tako blagi, emocija je ili potisnuta ili
je tek u zaetku. Ako se pojavi neposredno kao odgovor na lou vest,
mislim da emocionalna reakcija verovatno tek zapoinje i za vas bi
moda bio korisniji direktniji pristup. Na primer, mogli biste da
e m o c ije
243
kaete: Imam utisak da ovo teko prihvatate jer smatrate da je na

neki nain neopravdano. Da li moemo o tome da razgovaramo?
Mogli biste i da ne dajete nikakav komentar, da saekate i vidite da
li e oseanje da postane jae, ili pak da kaete neto drugo kako
biste pokuali da smanjite oseanja gaenja te osobe. Istraivanja
nisu raena, ali moja su oekivanja da e nalazi Gotmanove grupe
o braku da vae i ovde - kada osoba koja je donekle u podreenom
poloaju pone da iskazuje gaenje ili prezir prema nadreenom,
radni odnos verovatno nee potrajati jo dugo.
Pogledajmo jo jednu situaciju o kojoj sam govorio u poglavlju
6. Na licu vae erke, tinejderke, ugledate iste te izraze kada joj
kaete da noas ne moe da spava kod prijateljice jer mora da uva
mlaeg brata dok vi sa suprugom budete na hitno sazvan om sastan
ku mesne zajednice. U odeljku o ljutnji izneo sam miljenje da ima
vie razloga da se bavite njenom ljutnjom nego ljutnjom svog slu
benika koji je saznao da nee biti unapreen. To ne znai da bi tre
balo da komentariete njenu ljutnju ili da osporavate njeno pravo da
se ljuti. Upravo suprotno, mogli biste da saoseate s njom frustriranou i da joj objasnite zato je sastanak toliko vaan i zato morate
da joj nameete svoju volju.
Ukoliko vaa erka pokae i gaenje, mislim da i to ne bi tre
balo da ignoriete. Da li je sita svega ili osea da ste vi na neki nain
moralno iskvareni? Kao prvo, morate da procenite da li je pravo
vreme za razgovor ili treba da pustite da vam se oseanja jo iskri staliu. Ako se odluite da ekate, uvajte se iskuenja da ne ekate
unedogled. Vrlo direktan nain bavljenja njenim gaenjem bio bi
da kaete, Misli kao da sam nepoten prema tebi, ili: Da li ti je
muka to mora da ima veze sa mnom?. Pokuajte, ako moete, da
se ne branite i dopustite joj da kae sve to osea. Zatim pokuajte
smireno, bez osornosti, da objasnite svoja oseanja i postupke.
Ako vaa erka pokae preziranje kada uje da ne moe da ide
kod drugarice i da mora da ostane kod kue dok vi idete na sasta
nak, mislim da je bolje ne praviti pitanje oko toga. Vrlo je mogue
da se radi o preziru prema gore, o adolescentskom afirmisanju, tra
244
Pol E km an
enju potvrde da su jednako dobri ili ak i bolji od roditelja. Moda

ete nekada i poeleti da se time bavite, ali to nije neophodno.
Navodei mogue reakcije vae erke pretpostavljao sam da je
njen izraz bio potpuno nedvosmislen (npr. fotografija D, a ne B).
Ako se pak radi o suptilnijoj reakciji gaenja, prezira ili ljutnje,
mogue je da ona moda jo ne zna kako se osea ili da emocija
upravo zapoinje. Ukoliko moete da budete otvoreni i da prihvatate, bie vam lake da pratite sugestije iz gornjih odeljaka. Samo
vodite rauna da je ne dovodite u poloaj da se brani. Onim to
kaete stavite joj do znanja da ono zbog ega se tako osea prihvatate kao razlog i da elite o tome da razgovarate da biste videli ta
zajedno moete da uinite da bi se to rede tako oseala.
Verovatno ste uoili da sam prema ovom scenariju od roditelja
napravio dobrog momka: sastanak je sazvan iznenada i niste mogli
da napravite drugi aranman; ne traite od nje da se rtvuje samo
da biste sebi ugodili. Naravno, to nee uvek biti sluaj, i reakcije
vaeg deteta, bilo da se radi o ljutnji, gaenju ili preziru, mogu da
vas navedu na preispitivanje - da li ste poteni, bezobzirni ili sebi
ni. Ako otkrijete da ste postupili sebino, i ako to moete da prizna
te, onda i njoj objasnite ta se dogodilo i zahvalite joj. Imate sjajnu
priliku daje nauite kako da negativne emocije, kao to su ljutnja ili
gaenje iskoristi na pozitivan nain.
9-
Prijatne em ocije
Loreta Stirm i njena deca strpljivo su ekali na betonskoj pisti
pred hangarom vazduhoplovne baze Trejvis, dok je grupa demobilisanih vazduhoplovaca izlazila iz aviona koji ih je vratio u Ameriku.
Poto je bio vii oficir, potpukovnik Robert Stirm, upravo puten iz
zarobljenikog logora u Severnom Vijetnamu, morao je da odri
krai govor pre nego to e se nai u okrilju porodice. Porodica je i
dalje morala da eka. Sal Veder, fotograf koji je za ovu fotografiju
dobio Pulicerovu nagradu, zapisao je: Kada je zavrio govor, osvr
nuo se i ugledao svoju porodicu, koja mu je pohrlila u susret, rai
renih ruku i s osmesima koji su odavali pravu eksploziju radosti.146
Za emociju koju prikazuje ova slika radost je prikladnija re nego
reiprijatnost ili srea, jer oznaava vei intenzitet*. Meutim, kao
i te rei, i re radost ne govori nam tano koje emocije su se osetile.
Verujem da ih je bilo desetak, da su sve opte i da se sve meu
sobno razlikuju, kao to se jedna od druge razlikuju tuga, ljutnja,
strah, gaenje i prezir. Kao to postoji skup izdvojenih emocija u
ijem oseanju obino ne uivamo, tako postoji i skup izdvojenih
emocija u ijem oseanju uivamo. Problem s recima prijatnost i
srea je u tome to nisu dovoljno specifine; one podrazumevaju
jedno duhovno stanje i oseanje, na isti nain kao to izrazi uznemi* U ovom sluaju, na primer, prevodim kao radost, a happiness kao srea, meu
tim, stvarno ne vidim da bi naa re radost mogla da se odnosi na neko intenzivnije
oseanje nego re srea. Ne mogu ak ni da budem siguran da ovakva kvantitativna
gradacija postoji i izmeu engleskih rei i happiness.
246
Pol E kman
ren i negativan ne otkrivaju da li je neko tuan, ljut ili zgaen. Engle

ski jezik nema posebne reci za sve prijatne emocije koje opisujem u
ovom poglavlju, tako da sam rei pozajmljivao iz drugih jezika da
bih oznaio neke od najvanijih prijatnih emocija koje oseamo.
Jo uvek ne znamo puno o veini prijatnih emocija. Skoro sva
istraivanja emocija, ukljuujui i moje, bila su usredsreena na
uznemirujue emocije. Na emocije se obraala panja ukoliko su
nama i drugima stvarale probleme. Rezultat toga je da vie znamo
o mentalnim poremeajima nego o mentalnom zdravlju. Sada se to
menja. Stavlja se nov naglasak na prijatne, takozvane pozitivne
emocije,147 to e svakako rezultirati boljim upoznavanjem i razumevanjem tih naih emocija. Verujem da od toga moemo imati
velike koristi s obzirom na njihovu kljunu pokretaku ulogu u veli
kom delu naeg ivota.
Krenimo od ulnih prijatnosti. Ima stvari koje su prijatne na
dodir, a moe da prija i da budemo dodirnuti, naroito ako je dodir
od nekoga do koga nam ie stalo i ako je uinjem s panjom i oseajno.
Postoje prizori prijatni za gledanje, kao zalazak sunca. Postoje i pri
jatni zvuci - morski talasi, ubor potoka, vetar u kronjama i brojne
vrste muzike. Ukuse i mirise jednim delom smo obradili kada je bilo
e m o c ije
247
rei o gaenju. Slatke stvari, meutim, imaju prijatan ukus za veinu

ljudi, dok se sposobnost uivanja u kiselim, gorkim ili ljutim ukusima
izgleda stie s vremenom. Miris trulei je neprijatan veini ljudi, no
neki visoko cenjeni sirevi imaju miris koji je veini ljudi odvratan.
Oekujem da bi za svaku od pet ulnih prijatnosti trebalo da postoji
po jedna univerzalna tema i mnogo nauenih varijacija.
Ostaje otvoreno pitanje da li su ulne prijatnosti samo razliite
putanje koje vode do istog emocionalnog iskustva i, shodno tome,
da li one, sve zajedno, predstavljaju jednu emociju, ili je svaka od
njih pet posebna emocija - vizuelna, taktilna, olfaktorna, auditorna
i gustatorna prijatnost. Istraivanje e jednoga dana razreiti ovo
pitanje tako to e da odredi da li se svaka od ovih ulnih prijatnosti
razlikuje prema subjektivnim oseajima, signalima koji se pokazuju
drugima, kao i po fiziolokim promenama koje ih karakteriu. Ja u,
za sada, da ih smatram za pet razliitih emocija jer predoseam da
e jedno takvo istraivanje pokazati da se razlikuju, i to ne samo
prema ulnom organu koji je ukljuen.
Moj mentor Silvan Tomkins smatrao je da ulne prijatnosti
nisu emocije. Smatrao je da neka emocija moe da bude izazvana
praktino bilo ime, dok su ove prijatnosti ograniene na pojedina
an ulni izvor. Po mom miljenju, to nije uverljivo jer u okviru bilo
kog od ovih ulnih izvora, recimo zvuka, postoje mnogi okidai.
Iako ih ima i univerzalnih, veliki broj njih to nije budui da znaaj
no razliiti ukusi, prizori, mirisi, dodiri i zvuci proizvode prijatnost
ne samo u razliitim kulturama nego i u okviru iste kulture.
Psiholozi Barbara Frederikson /Frederickson/ i Kristina Branigan /Beannigan/ takoe su bile miljenja da ulne prijatnosti ne
treba da se smatraju emocijama, ali su one navodile druge razlo
ge.148 Po njihovom miljenju, ulne prijatnosti nam se jednostavno
deavaju bez potrebe za naom procenom, a ukoliko nema procene
nema ni emocije. Ja se, meutim, ne slaem jer mnoge optepriznate negativne emocije mogu da se izazovu neposrednim ulnim
dogaajima. Da li prijatnost koju veina ljudi automatski oseti kada
gleda zalazak sunca ukljuuje manje procene nego automatski strah
248
P ol E kman
koji veina automatski oseti kada im se izmakne stolica na kojoj

sede ili kada im se u punoj brzini pribliava auto dok prelaze ulicu?
Mislim da ne. tavie, veina onoga to nam prua ulnu prijatnost,
bilo putem vida, sluha, ukusa ili mirisa i, u manjoj meri, dodira,
zapravo su naueni okidai, koji esto ukljuuju obimno procenjivanje. Na primer, prijatnost koja se osea prilikom gledanja Pikasove apstraktne slike povezana je s procesom procenjivanja. ulne
prijatnosti predstavljaju uivanje i ne vidim nijedan razlog zato se
ne bi smatrale emocijama.
Jedna od najjednostavnijih prijatnih emocija je zabavljanje.
Veina nas voli da se zabavlja neim to nam je smeno; neki od nas
su i vrlo zabavni i sipaju ale kao iz rukava. Veliki deo industrije
zabave posveen je izazivanju ove emocije, tako da s lakoom moe
mo da biramo kada elimo da smo zabavljeni. Zabava moe da bude
u rasponu od blage do krajnje intenzivne, s praskanjem u smeh i,
ak, sa suzama.149
Kada se ini da je sve potaman, kada ne oseamo da treba bilo
ta da inimo,* oseamo se zadovoljni, ili, narodski reeno, podi
gnemo sve etiri uvis. Nisam siguran da li postoji izraz lica koji
izraava zadovoljstvo; moda je mogue da dolazi do oputanja facijalnih miia. Verovatnije je da se zadovoljstvo uje u glasu. Kasnije
u da objasnim kako se razlike meu ovim prijatnim emocijama
signaliu vie glasom nego licem.
Kada je re o uzbuenosti, ona se javlja kao odgovor na novitet
ili na izazov. Tomkins je smatrao d aje uzbuenost najintenzivniji
oblik emocije interesovanja, no interesovanje je pre svega cerebral
no, misaono stanje, a ne emocija. Meutim, istina je da neto to
pone prosto kao interesantno moe da postane uzbudljivo, naro
ito kada se promene dese brzo ili kada su izazovne, neoekivane ili
nove. Nije lako da se odredi univerzalan okida ili tema za uzbue
nost. Sve ono to mi pada na pamet - skijaki spust, zvezda padalica
* Ne mislim na raspoloenje tokom koga neko satima osea oputenost, smirenost
i zadovoljstvo, kakvo je opisano na str. 50-51.
e m o c ije
249
- verovatno je nekim ljudima zastraujue. Mislim da esto postoji

bliska veza izmeu uzbuenosti i straha, ak i kada je strah samo
navodan i kada ga ne izaziva aktualna opasnost. Uzbuenost ima
svoj jedinstven ukus, drugaiji nego bilo koja druga prijatna emo
cija. Iako moe da se oseti sama, esto se stapa s jednom ili vie
drugih prijatnih emocija. Uzbuenost moe da se stapa i sa izlivima
ljutnje, kao bes, ili straha, kao prestravljenost.
esto praeno uzdahom (dubokim udisajem i izdisajem),
olakanje je emocija koju osetimo kada se povue neto to nas je
snano pobuivalo. Osetimo olakanje kada saznamo da tumor nije
bio maligan, kada naemo dete koje nam se na nekoliko minuta
izgubilo u trnom centru, kada saznamo da smo proli test za koji
smo mislili da smo ga slabo uradili. Olakanje moe da usledi i
nakon pozitivno vrednovanih doivljaja, na primer, olakanje posle
seksualne napetosti i uzbuenosti, odnosno nakon orgazma, pone
kad pomeano s olakanjem koje se oseti ukoliko je postojala zebnja
zbog impotencije ili frigidnosti. Strah je est prethodnik olakanja,
ali do olakanja ne dolazi ukoliko ne postoji dobro razreenje u vezi
s neim to nas plai. Trenuci teskobe mogu da prethode olakanju
koje nastaje kada nas neko razuveri ili utei zbog naeg gubitka.
Olakanju mogu da prethode, takoe, i trenuci intenzivne prijatnosti. Olakanje je neobino po tome to nije samostojna emocija; za
razliku od drugih emocija, njoj uvek mora neposredno da prethodi
neka druga emocija.
uenje je jo jedna prijatna emocija.* Iako o njoj znamo veo
ma malo, mene je jedan doivljaj intenzivnog uenja od pre petna
est godina naveo da uenje predloim za posebnu emociju.150 U
roku od pet minuta, koliko sam bio sa Riardom enerom /Schech/, otkrio sam brojne ivotne koincidencije, zapravo, isuvie brojne
da bi se razumele: Obojica smo odrasli u Njuarku, u Nju Dersiju.
* Ranije sam koristio izraz strahopotovanje (awe) za ono to sada nazivam uenje
(wonder). Izmenu sam napravio nakon to mije Klaudija Sorsbi (Sorsby) ukazala
da prema O ksfordskom reniku engleskog je z ik a re aw e (strahopotovanje) ima
snanu komponentu straha i uasa, dok w onder (uenje) to nema.
250
Po l E km an
Obojica smo ili u istu osnovnu kolu, ali se nismo susreli jer ie Riard
bio jednu godinu iza mene. Obojica smo se preselili u isto predgrae
i na potpuno istu adresu! ak i sada, dok ovo piem, poinjem da
oseam zauenost koju sam tada osetio. Riardovi roditelji su kupili
nau kuu od moga oca kada mi je umrla majka, a Riardova soba je
bila ona u kojoj sam ja spavao pre njega!
Karakteristine odrednice uenja su njegova nesvakidanjost
i oseanje zaprepaenosti neim neshvatljivim. Za razliku od vei
ne drugih koji su pisali o zauenostima smatram da je vano da se
ona odvoji od straha, iako te dve emocije mogu da se stapaju ako
nam preti neto strahovito i teko shvatljivo ili u potpunosti neo
bjanjivo. To je snano, u sutini, prijatno stanje. Skoro sve to je
neverovatno, neshvatljivo i zadivljujue, moe da bude izvor zau
enosti. Ne razumemo ta je, ili kako je mogue, ali nas ne plai,
izuzev ako ne ugroava nau bezbednost, kada prie oseamo i
strah. Kao to su nedavno rekli Daer Keltner i Donatan Hejd
/Haidt/, u okviru svoje teorije o strahopotovanju law el (re koju
oni, kao i drugi, koriste da oznae kombinaciju uenja i straha),
radi se o objektima teko razumljivim za um ,..151 Mogue je da
uenje nije bilo retkost u ranijim danima nae istorije, kada su lju
di daleko manje razumeli svet oko sebe. Praktino, naunih istrai
vanja o uenju nije ni bilo; zamislite koliko bi teko bilo da izazo
vete uenje u laboratorijskim uslovima, koji bi omoguili precizno
merenje.
Darvin je pisao o jeenju koje se javlja prilikom uenja, to i
jeste jedan od najjaih fizikih oseaja koji prati ovu emociju. Na
osnovu linog iskustva, mislim da se pri okidanju uenja javlja i
peckanje u ramenima i zadnjoj strani vrata. Moe doi i do promene
disanja, ne do uzdaha olakanja, ve do dubokog udisanja i izdisanja. Moe da se javi i odmahivanje glavom u neverici. Niko jo ne
zna da li za uenje postoji jasan signal na licu, u glasu ili u pokreti
ma tela.
Kada se divimo nekim ljudima ili ih doivljavamo kao osobe
koje nadahnjuju odnosno kao harizmatine osobe, u nama se stva
Ra z o t k ju v e h b FM ociie.
251
raju oseanja koja su, dodue, srodna uenju ali se, po meni, ipak
razlikuju. Divljenje ne stvara iste unutranje oseaje kao uenje jeenje, promene u disanju, uzdisanje i mahanje glavom. Mi osea
mo privlanost nadahnjujuih ljudi, elimo da ih sledimo, ali kad
oseamo uenje, stojimo mirno i nemamo nagon za akcijom. Setite se reakcije ljudi u filmu Bliski susreti tree vrste kada ugledaju
svetlost svemirskog broda.
Ekstaza ili blaenstvo - stanje samoprevazilazeeg raskida,
koje neki postiu u meditaciji, neki kroz doivljaj prirode, a neki,
opet, u seksu sa voljenom osobom, moe da se smatra za jo jednu
prijatnu emociju. Slino kao uzbuenost i uenje, i ekstaza pred
stavlja snaan doivljaj, neto to ne moe da se doivljava u malim
dozama, samo malo.152
Denifer Kaprijati, na slici, na str. 251, upravo je osvojila teni
ski ampionat Fren open. Postigla je neto izvanredno, neto veli
ko, pogotovu to je pobedu u profesionalnom tenisu ostvarila vra
tivi se posle nekoliko godina odsustvovanja zbog linih problema.
Koja je prava re za to? Mogli bismo rei da se osea sjajno, zado
voljno, sreno, no ti izrazi pokrivaju prevelik broj prijatnih emocija.
252
P ol E kman
Ona se suoila s izazovom i dobro obavila posao. To je mnogo vie

od oseanja zadovoljenja, to je vrsta ponosa, ali i ta re podrazumeva suvie toga. Osoba se napregla da postigne neto to je teko
postii i oseanje da je to uinila, da je uspela, veoma je prijatno i
potpuno jedinstveno. Ostali ne moraju da znaju o vaem postignu
u, sami uivate u njemu. Italijanski psiholog Izabela Poi /Poggi/
ovu emociju, za koju u engleskom ne postoji naziv, prepoznaje kao
fjero.15i
Poza koju je zauzela Kaprijatijeva esto se moe videti kod
sportista koji su pobedili u tekom meu, iako sport nije jedini iza
zov koji moe da pokrene fjero. Ja oseam fjero kada pronaem
reenje za neki teak intelektualni problem. Ne postoji publika od
koje elim da izmamim ovacije. Fjero, kao vrlo prijatno oseanje
javlja se u trenutku kada postignemo neto veliko i ostvarimo cilj
koji je za nas predstavljao veliki izazov. Trijumf ne bi bio prava re
za tu emociju, jer podrazumeva pobedu na takmienju, a to je samo
jedan meu kontekstima u kojima e se osetiti fjero.
Verujem da je ova emocija distinktivna; razlikuje se od ulnih
prijatnosti, od olakanja i od zabave. Uzbuenost moe da prethodi
fjeru, kada poinjemo suoavanje s izazovom, ali fiero nije ni uzbu
enost. Fjero je posebna vrsta emocije. Zaista, dok se ponos tradi
cionalno stavlja na elo liste sedam smrtnih grehova, elja da se
doivi fjero imala je kljunu ulogu tokom cele istorije oveanstva,
predstavljajui dodatnu motivaciju za injenje velikih napora i
postizanje velikih dostignua.*154
Kako se oseate kad ujete da su vam sin ili erka primljeni na
najbolji koled, da su sjajno recitovali na priredbi, osvojili izviaku
medalju ili postigli neto drugo to je vano? Mogli bismo rei da
smo ponosni, ali to nije dovoljno odreeno za obrazac fizikih oseaja koje se u roditeljima javljaju kada njihovo dete ostvari neto
* Psiholog Michael Lewis upotrebljava rep on os /prie/ za ono to ja nazivamo/ero,
pravei razliku izmeu ponosa i oholosti /hubrisl, ali i napominje da mnogi ne raz
likuju fjero ponos od oholog ponosa, oseanja satisfakcije ili od oseanja koje nas
obuzima kad znamo da smo efikasni.
e m o c ije
253
vano, to moda i prevazie same roditelje. Na jidiu, meutim,

postoji posebna re ba za takvo iskustvo: nakhas Inachesl. Pisac
Leo Rosten definie nakhas kao isijavanje zadovoljstva-plus-ponosa koje samo moe da prui dete svojim roditeljima: ja sam takav
nakhas doiveo.155 Srodna re na jidiu je kvel Ikvelll, koju Rosten
ovako definie: ,,Odisati-neizmernim-ponosom-i-zadovoljstvom,
najee zbog uspeha deteta ili unuka; biti toliko ponosan i srean
da vam lete dugmad.156 Nakhas je emocija, dok je kveljenje izraz
te emocije. Moja erka smatra da bi i deca mogla da oseaju nakhas
povodom uspeha svojih roditelja. Od njenog uvida dobio sam nak
has i tako se sada kveljim.
Nakhas osigurava da e roditelji uestvovati u odrastanju svoje
dece tako to e im pomagati da ostvare uspeh. Naalost, neki rodi
telji ne oseaju nakhas kada ih njihova deca prevaziu po svojoj
uspenosti. Takvi zavidljivi roditelji esto se nadmeu sa svojom
decom, to moe da bude veoma tetno i za roditelja i za dete. Ova
kvu vrstu nadmetanja esto sam viao i u akademskom svetu izmeu mentora i studenata. Zato su nju pozvali na konferenciju?
Ja sam strunjak, a ona je bila moj student. Nastavnik, kao i rodi
telj, mora da osea nakhas da bi student nauio da osea fjero i da
pomou fjera bude motivisan za jo vee uspehe u oekivanju kveljenja svog mentora. Ovi primeri ukazuju na to da postoji zanimljiva
mogunost da ima prijatnih emocija koje neki ljudi nikada ne doive. Naravno, do toga moe doi ukoliko neki fiziki hendikep blo
kira odreenu ulnu prijatnost, ali mogue je da postoje i psiholoki
hendikepi koji blokiraju sposobnost doivljavanja nekih prijatnih
emocija.
Antropolog Donatan Hejd /Haidt/ predloio je da se u prijat
ne emocije uvrsti i ono to on naziva ushienost /lvation/. On je
opisuje kao toplo uzdiue oseanje koje ljudi doive kada vide
neoekivane inove ljudske dobrote, ljubaznosti i saoseajnosti.157
Kada se oseamo ushieni, i sami postajemo motivisani da budemo
bolji, da se uputamo u neke altruistike postupke. Uopte ne sum
njam da ono to je Hejd prepoznao i imenovao zaista postoji, ali
254
Pol E kman
nisam siguran da li to ispunjava uslove da bi se smatralo za emociju.

Nije emocija sve to doivljavamo; tu su i misli, stavovi i vrednosti.
Riard i Bernis Lazarus opisuju zahvalnost /gratitude/ kao '
nekog altruistikog poklona koji donosi dobrobit.158 Oni
istiu da kada neko za nas uradi neto lepo i kada je to dobroinstvo
od koga taj neko nema koristi, onda je verovatno da emo da osea
mo zahvalnost. Meutim, mogli bismo i da se oseamo neugodno
zbog toga to nam se ukazuje panja, ili da budemo ozlojeeni jer
se oseamo kao njihovi dunici, ili ak i da se naljutimo ako osetimo
daje ta osoba, koja je bila tako ljubazna prema nama, to uinila zato
to je smatrala da smo bili u velikoj nematini.
Zaista, zahvalnost je jedna sloena emocija jer je njeno pojav
ljivanje teko predvidljivo. Oekujem da postoje velike kulturne
razlike u vezi sa drutvenim situacijama u kojima se doivljava
zahvalnost (na pitanje kada treba dati napojnicu, na primer, dobiete veoma razliite odgovore u Sjedinjenim Dravama i, recimo, u
Japanu). U Sjedinjenim Dravama, kada ljudi prosto obavljaju svoj
posao, oni e esto rei da ne oekuju da im se zahvaljuje; ako je
bolniarka samo bolniarka i dok prua izvanrednu negu i najteem
bolesniku, moglo bi da se kae da ona ne oekuje zahvalnost, ili da
joj ona nije potrebna. Moje je iskustvo, meutim, suprotno; izraz
zahvalnosti esto se ceni upravo u takvim situacijama.
Ne verujem da postoji univerzalan signal zahvalnosti. Jedino
to mi pada na pamet je laki naklon glavom, ali ovaj pokret moe da
signalie neto sasvim drugo, na primer, potvrivanje. Takoe ne
verujem da postoji jedinstven fizioloki obrazac oseaja koji karakterie zahvalnost. To ne znai da sumnjam u postojanje zahvalnosti,
pitam se samo da li treba da je strpamo u istu vreu sa zabavom,
olakanjem, ulnim prijatnostima itd.
Oseanje koje doivite kada shvatite daje va najgori neprija
telj teko propatio takoe moe da bude prijatno, ali na jedan dru
gaiji nain, o kome jo nismo govorili. Na nemakom se to zove
Schadenfreude. Za razliku od drugih prijatnih emocija, adenfrojde
mnogi ne odobravaju, bar kad je re o zapadnjakim drutvima
e m o c ije
255
(nije mi poznat stav ostalih drutava prema ovoj emociji).159 Od nas

se ne oekuje da se naslaujemo svojim uspesima, niti da uivamo
u nesrei svojih rivala. Da li bi naslaivanje trebalo da se smatra za
zasebnu prijatnu emociju? Verovatno da ne; isuvie lii na fjero,
samo to se prikazuje pred drugima.
Da li zaista ima esnaest prijatnih emocija? Da li pet ulnih
prijatnosti, kao i zabava, zadovoljnost, uzbuenost, olakanje, zau
enost (oaranost), ekstaza, fjero, nakhas, ushienost, zahvalnost i
adenfrojde zasluuju status zasebnih emocija? Na to moe da odgo
vori samo istraivanje koje ispituje kada se one javljaju, kako se
signaliu i kakva ih unutranja deavanja prate. Za sada smatram da
bi trebalo da istraimo svaku od njih. Neki mogu da kau da ukoliko
nemamo re za neku emociju, onda ona ne moe ni da se kvalifikuje
za zasebnu emociju. Naravno da ne treba da budemo toliko ograni
eni, pa da insistiramo da re mora da bude engleska! Smatram da
nije bitno da re postoji u svim jezicima, mada oekujem da emocije
budu imenovane barem u nekom jeziku. Rei nisu emocije; one su
predstavljanje emocija. Ne moramo da se brinemo da e nas nae
rei navesti na pogrenu predstavu o emocijama. Nain na koji kori
stimo rei ponekad je zbunjuju. Koristio sam re zabavljanje za
prijatnu emociju koja se javlja kao odgovor na neto smeno, obino
na neku alu, ali i na druge stvari koje, takoe, imaju humoristiki
kvalitet. Pogledajmo, recimo, kako se oseamo u zabavnom parku.
Tamo obino nema puno ala, iako e nam biti zabavno ukoliko
tamo nastupaju i komiari. Kue smeha i tobogani pre e izazvati
uzbuenost, strah i olakanje nego zabavu. Mogli bismo pomalo da
osetimo i fjero nakon nekog uzbudljivog doivljaja. Ako oborimo
flae ili pogodimo metu na vaarskom strelitu, opet moemo da
osetimo fjero. Ukoliko naa deca pobede u takvim igrama, mogli
bismo da osetimo i nakhas. Svi ti doivljaji nudili bi mogunosti za
razne vrste ulnih prijatnosti. U skladu sa tim kako ja koristim rei,
zabavni park bi pre trebalo da se zove park za uivanje.
Prijatne emocije pokreu nae ivote; ine da radimo stvari
koje su, sve u svemu, dobre za nas. Ohrabruju nas da se poduhvata-
256
Pol E km an
mo aktivnosti koje su neophodne za opstanak nae vrste - da stu

pamo u polne odnose i da gajimo decu. To je daleko od hedonizma
jer altruistiki inovi, dobroinstva i stvaranje predivnih stvari
mogu da budu naueni izvori fjera, uzbuenja, zabave, ulnih prijatnosti... u stvari, skoro svih prijatnih emocija. Potraga za uiva
njem ne mora da bude usamljenika ili sebina. Zapravo, verujem
da je upravo suprotno, da je ivot nezanimljiv bez prijateljstva, bez
postignua, bez prijatnosti ulnog kontakta s drugima.
Slaem se kao i Tomkins, smatram daje potraga za uivanjem
primaran motiv u naim ivotima. Ali za kojim prijatnim emocija
ma tragamo najvie? Svako od nas moe da doivi sve prijatne emo
cije, pod uslovom da nismo lieni ula, ali je veina nas specijalizovana, udei za nekima od njih vie nego za drugima. Ljudi svoje
ivote organizuju tako da maksimalno doivljavaju neke od tih pri
jatnosti. Ja sam sklon da ulaem napor ne bi li doiveo fjero, nakhas
i neke od ulnih prijatnosti; kada sam bio mlai, bio sam vie usredsreen na uzbuenost nego na nakhas (budui da jo nisam imao
decu). Verujem da bismo u toku ivota mogli po nekoliko puta da
menjamo fokus, ali i to treba da potvrdi istraivanje.
Potraga za zadovoljnou za mene je oduvek bilo neto prize
mno, ali imam prijatelje kojima je to glavni cilj, koji tragaju za tre
nucima smirenosti i staloenosti. Poznajem ljude koji namerno
ulaze u opasne situacije i uveavaju njihove pretnje ne bi li doiveli
uzbuenje, fjero ili olakanje. A ima i onih kojima je najvanija
zabava, bilo sopstvena bilo za druge, i to je centralna taka njihove
linosti. Altruistini ljudi, koji esto biraju da rade u humanitarnim
organizacijama, moda ude za ushienjem i zahvalnou, a moda
i za .
Vratite se nazad i ponovo pogledajte susret porodice Stirm.
Pokuajmo da prepoznamo koju prijatnu emociju je oseala erka
dok je rairenih ruku trala da zagrli oca. Postoji uzbuenost, kao i
anticipacija ulnih prijatnosti koje e se javiti uskoro kada ga zagrli
i ponovo oseti njegov dobro poznati dodir i miris. Verovatno da je
pre nekoliko trenutaka osetila olakanje, kada je videla da joj se otac
e m o c ije
257
stvarno vratio kui i da nije ranjen. Moda je postojao i trenutak

uenja zbog njegovog neshvatljivog povratka nakon pet godina
odsustvovanja, to je bio dug period u ivotu ove mlade devojke.
Ponovni susret s osobom kojoj ste duboko privreni moe da
predstavlja univerzalnu temu za prijatne emocije. Na Novoj Gvineji
su susreti suseda iz prijateljskih sela za mene bili najbolja prilika da
snimam spontanu prijatnost. Seo bih na ivicu staze, skoro potpuno
zaklonjen rastinjem, i s kamerom na gotovs ekao da se prijatelji
sretnu. Susreti ojaavaju veze meu ljudima. Odsutnost stvarno
moe da raznei srce; oseate se dobro kada ponovo vidite ljude do
kojih vam je stalo.
Jo jedna univerzalna tema jesu seksualni odnosi, u kojima
mogu da se osete mnoge prijatne emocije. Oigledno se javljaju
brojne ulne prijatnosti, a uz to jo i uzbuenost na poetku i olak
anje nakon klimaksa. Pouda i seksualna elja su nabijeni erotskim
iekivanjem, iekivanjem ulnih prijatnosti, i uzbuenou zbog
mogunosti da se dobije ono to se eli.
I studenti i studentkinje su roenje eljenog deteta pominjali
ee nego to sam oekivao kada sam ih, u okviru jednog neobjav
ljenog istraivanja, zamolio da opiu najsreniji dogaaj koji mogu
da zamisle da bi iko na svetu ikada mogao da doivi. Uzbuenost,
uenje, olakanje, fjero i, moda, zahvalnost verovatno su za ljude
najvanije prijatne emocije.
Biti u drutvu voljene osobe jo je jedna univerzalna tema.
Roditeljska ljubav i romantina ljubav podrazumevaju dugorono
posveivanje i snanu privrenost prema odreenoj osobi. Nijedna
ni druga ljubav, meutim, nisu emocije. Emocije mogu da budu vrlo
kratke, dok je ljubav dugotrajna. Meutim, iako romantina ljubav
moe da traje ceo ivot, esto ne biva tako. Roditeljska ljubav je
mnogo ee doivotna posveenost, mada postoje izuzeci kada se
roditelji odreknu dece. Ljubav moe da znai i kratak, trenutan nalet
ekstremnog zadovoljstva i vezivanja za voljenu osobu.160 To je neto
to sam ranije opisao kao ekstazu ili blaenstvo, i za to moe da se
kae da je emocija.
258
Pol E km an
U vezama u okviru porodine ljubavi takoe esto oseamo

mnoge prijatne emocije, ali njih ponekad prate i one manje prijatne.
Moemo da budemo ljuti na one koje volimo zgaeni zbog njihovih
postupaka, moemo da se u njih razoaramo, a esto oseamo i
oajanje i muku ako voljena osoba bude ozbiljno povreena ili ako
umre. Verujem da roditelji nikada ne mogu da prestanu da brinu za
sigurnost i dobrobit svoje dece, mada se brinu vie dok su deca mla
a. Kontakt sa svojom decom, stvaran, u seanju, ili zamiljan, moe
da izazove mnoge prijatne emocije: ulne prijatnosti, nakhas, tre
nutke zadovoljnosti ili uzbuenosti, olakanje kada ona ili on izbegnu opasnost i, svakako, ponekad i zabavu.
U romantinoj ljubavi ovek moe da osea sve vrste manje
prijatnih emocija, ali, nadamo se, ne toliko esto kao prijatne emo
cije. Cesto se oseaju gaenje i prezir, to znai da je veza zapala u
tekoe. Romantine veze meusobno se razlikuju po tome koje se
prijatne emocije u njima najee javljaju.161 Neki parovi zajedno,
udruenim naporom tragaju za fjerom nalazai posebnu satisfakciju
u onome to postiu jedno za drugo. Drugi se vie usredsreuju na
uzbuenje, ili na zadovoljnost, da pomenemo samo par primera.
Iako smatram da su teme koje sam pomenuo opte, one su ipak
razraene kroz naa doivljavanja. Pored toga, naue se i vrlo brojne
varijacije tih tema i one koje postaju glavni izvori raznih prijatnih
emocija.
Postoje i raspoloenja povezana s nekim prijatnim emocijama,
posebno s uzbuenjem, zadovoljnou i zabavljanjem. Jedno tako ras
poloenje moe da traje due, po nekoliko sati, i tada je ovek u stanju
u kome vrlo lako oseti emocije povezane s tim raspoloenjem.
Na poetku ovog poglavlja rekao sam da nam re srea nita ne
govori o vrsti sree koja se javlja. Dodatna nejasnoa je to srea
moe da se odnosi i na neto sasvim drugo, to jest na ukupan oseaj
subjektivnog zadovoljstva neke osobe. Psiholog Ed Dener /Diener/,
vodei istraiva u prouavanju subjektivnog zadovoljstva /subjec
tive well-being/, taj oseaj definie kao procenu ljudi o njihovim
ivotima. Subjektivno zadovoljstvo je primarno mereno odgovori
e m o c ije
259
ma ljudi na postavljena pitanja. Takvi su, na primer odgovori: U

mome ivotu veina toga je blizu mojem idealu, ili sledei Do sada
sam dobijao sve vane stvari koje sam eleo u ivotu. Izgleda da na
zadovoljstvo utie veliki broj razliitih inilaca, na primer: zadovolj
stvo u odreenim domenima, kao to je posao; takoe, zadovoljstvo
jedne osobe zavisi od toga koliko esto ona doivljava prijatne emo
cije, a koliko esto one manje prijatne.
Subjektivno zadovoljstvo je pomou upitnika nairoko istrai
vano irom sveta. Graa je preobimna i da biste stekli bar neki utisak
0 tim nalazima pomenuu samo daje naena univerzalna pozitivna
korelacija sa kupovnom moi. Postoji i kulturalna razlika - pokazalo
se da je samopotovanje vie povezano sa subjektivnim zadovoljstvom
u zapadnjakim kulturama nego to je to sluaj u drugim. Meu svim
kulturama sa zadovoljstvom je povezano i ostvarenje bliske veze.162
Postoji, takoe, i skup crta linosti koje su povezane s prijat
nim emocijama. Ljudi koji su, prema rezultatima testa linosti veo
ma ekstrovertni i emocionalno stabilni izjavljuju da su sreniji.163
Istraivanje o tome kako takve crte linosti vode do vee sree nije
uzelo u obzir razliite tipove prijatnosti kako ih ja razlikujem, ali
ipak daje mogue objanjenje o tome kako ekstrovertnost neke oso
be tu osobu predodreuje da bude srenija. Ekstrovertne osobe
mogu da budu manje osetljive na odbijanje ili na kaznu ili da budu
vie sklone pravljenju pozitivnih poreenja izmeu sebe i drugih.
Mogue je i da se ekstrovertni ljudi uklapaju u ameriku kulturu
bolje nego introvertni.164
Ljudi se razlikuju i po svojim uobiajenim nivoima optimizma
1veselosti i to je, ini se, jedno trajno obeleje, a ne reakcija na odre
enu situaciju ili dogaaj. Kristofer Piterson /Peterson/, jedan od
eksperata u ovoj oblasti, smatra da je optimizam odrden stav pre
ma izgledima da se doive prijatne emocije.165 Iako svi izgledi nisu
naroito optimistini, za pojedinca je dobro da ima takvo gledite sree se kod ljudi koji su u svom ivotu imali vie radosti, veu
istrajnost i via postignua. Znaajno je da brojne studije pokazuju
da su optimistini ljudi boljeg zdravlja i da ive due!166 Prema
260
Pol E kman
Pitersonovom miljenju mogue je da je neiji ivotni optimizam

bioloki data tendencija, u koju kultura upisuje drutveno prihvat
ljiv sadraj, ona dovodi do poeljnih ishoda zato to stvara opte
stanje poletnosti i gipkosti.167 Piterson se, takoe, i pita, Kakav je
oseaj optimizma? Da li je to srea, radost, hipomanija /mentalni
poremeaj koji prati egzaltirano raspoloenje/, ili je prosto re o
zadovolj nosti?168
U prethodnim poglavljima opisao sam kako preobilnost odre
enih uznemirujuih emocija - strah, ljutnja i tuga bili su najoigledniji primeri - predstavlja znak emocionalnog poremeaja. Potpun
izostanak prijatnih emocija - nesposobnost da se osete fjero, nakhas,
ulne prijatnosti itd. - u psihijatriji se naziva anhedonija. Preterano,
neprestano uzbuenje, ponekad pomeano sa blaenstvom i fjerom,
ini sastavni deo emocionalnog poremeaja manije.
Prepoznavanje prijatnih emocija kod drugih

ak i ako se slike date u ovom poglavlju samo povrno pogle
daju, bie oigledno da je osmeh glavni facijalni signal prijatnih
emocija. Zabavljanje, fjero, nakhas, zadovoljnost, uzbuenje, ulne
prijatnosti, olakanje, uenje, adenfrojde, ekstaza i, moda, ushi
enost i zahvalnost - svaka od ovih emocija praena je osmehivanjem. Ti osmesi mogu da se razlikuju po jaini, brzini pojavljivanja,
duini ostajanja na licu i brzini nestajanja.
Budui da je osmeh zajedniki izraz svih ovih prijatnih, meu
sobno razliitih emocija, kako onda da znamo ta tano neko osea?
Noviji rad, koji sam pomenuo u 4. poglavlju, ide u prilog mome nasluivanju169 da glas, a ne lice, alje signale pomou kojih se prijatne
emocije meusobno razlikuju. Engleski psiholozi Sofi Skot /Scott/ i
Endrju Kalder /Calder/ identifikovali su razliite vokalne signale za
zadovoljnost, olakanje, ulnu prijatnost dodira i fjero. Utvrdili su da
su ove emocije signalisane glasom tako to su imitirali svaki glasovni
zvuk i nalazili da su ljudi koji su ih sluali bez tekoa prepoznavali na
koju emociju se odnosio svaki glas. Oni jo uvek nisu tano opisali ta
e m o c ije
261
to u zvuku glasa signalise svaku od tih prijatnih emocija. Oekujem

da nau vokalne signale i za druge emocije.
Osmesi mogu da budu konfuzni - ne samo zato to se javljaju
uz svaku od prijatnih emocija nego i zato to se ljudi smee i kada
ne oseaju neku prijatnost, u sluaju utivosti, na primer. Ipak
postoji jedna razlika izmeu osmeha koji prati oseanje prijatnosti
i osmeha koji nije u vezi s prijatnou. Ta razlika je tanana, a nae
istraivanje koje smo sproveli sa psihologom Markom Frankom
sugerie daje veina ljudi i ne uoi.170 Ako ne znate ta treba da gle
date, biete u krivu, u zabuni, ili ete zakljuiti kako osmesi, u stvari,
i nisu mnogo pouzdani. To, meutim, nije tano; osmesi nam,
dodue istanano, ali nedvosmisleno govore da li potiu od prijat
nosti, ili ne.
Pre vie od sto godina slavni francuski psiholog Dien de Bulonj
/Duchenne/ otkrio je po emu se razlikuje osmeh prijatnosti od svih
drugih osmeha.171 On je prouavao kako svaki pojedinaan mii lica
menja izgled ljudi tako to je strujom nadraivao razliite delove lica
i fotografisao nastalo miino grenje. (Prilikom izvoenja nije se
DIENOV OSMEH
262
P ol E kman
mnogo obazirao na proceduru eksperimenta jer ga je vrio na oveku

koji nije oseao bol na licu.) Kada je Dien pogledao fotografiju osmeha koji je izazvalo aktiviranje onoga to je nazvao zygomatic m ajor
/veliki jagodini/ mii - koji ide od jagodine kosti pod odreenim
uglom do ugla usana, podiui uglove usana navie pod uglom i stva
rajui osmeh - primetio je da ovek nije izgledao srean. Kao dobar
eksperimentator, Dien je oveku ispriao alu i fotografisao njegovu
reakciju. Poreenje je pokazalo da je kod prave prijatnosti, kakva se
prikazuje u reakciji na alu, osmeh praen aktiviranjem miia koji
okruuju oko. Uporedite i sami sliku na kojoj ovek ima elektrode na
licu (sleva) i sliku bez elektroda, na kojoj se smeje na alu (zdesna).
Dien je zapisao: Emocija iskrene radosti izraava se na licu
kombinovanom kontrakcijom miia zigomatic m ajor i orbicularis
oculi. Prvi slua volju, dok se drugi ukljuuje u igru jedino uz pomo
blaenih emocija due /ne zaboravite daje ovo pisano 1862. godine/;
... lana radost, obmanjivaki smeh, ne mogu da dovedu do kontrak
cije ovog drugog m iia.... Mii oko oka se ne povinuje volji; on se
ukljuuje u igru samo putem iskrenog oseanja, pozitivne emocije.
Njegova neaktivnost tokom osmehivanja odaje lanog prijatelja.172
Nae istraivanje173 potvrdilo je Dienovu tvrdnju da niko
voljno ne moe da stee mii orbicularis oculi (on se ne povinuje
volji), iako se teko voljno stezanje odnosi samo na jedan deo tog
miia. Ovaj mii ima dva dela - unutranji deo, koji se zatee kap
ke i kou neposredno ispod njih, i spoljanji deo, koji se protee oko
one duplje, povlaei nanie obrve i kou ispod obrva, a navie
kou ispod oka i obraze. Dien je bio u pravu u vezi sa spoljanjim
delom ovog miia - vrlo su retki ljudi koji mogu voljno da steu taj
deo (otprilike svaki deseti od naih ispitanika).
Unutranji deo miia, stea onih kapaka, moe da kontrolie
svako tako da odsustvo njegovog stezanja ne moe da odaje lanog
prijatelja. Glumci koji izgledaju uverljivo, kao da stvarno uivaju, ili
pripadaju malobrojnoj grupi onih koji mogu da steu spoljanji deo
ovog miia ili, to je najverovatnije, prizivaju seanja koja proizvode
emociju, a ona zatim proizvodi istinski nevoljni izraz.
e m o c ije
263
Iako je arls Darvin navodio Diena i koristio neke od njego

vih fotografija da bi ilustrovao razliku izmeu osmeha, naunici koji
su narednih stotinu godina izuavali facijalne ekspresije ignorisali
su Dienovo otkrie.174 Moji saradnici i ja smo pre dvadeset godina
ponovo potegli Dienovo otkrie175 i od tada smo, mi i ostali, poka
zali njegovu vanost. Na primer, kada se desetomesenom detetu
priblii nepoznata osoba, bebin osmeh ne ukljuuje mii oko oka;
oni orbitalni mii, meutim, jeste ukljuen u osmeh kada se majka
priblii detetu.*176 Kada se suprunici koji su u srenom braku sret
nu pred kraj daha, njihov osmeh ukljuuje mii oko oka, za razliku
od osmeha koji prilikom susreta jedno drugom upuuju suprunici
iz manje srenih brakova.177 Ljudi koji su govorei o nedavnoj smrti
branog druga uspevali da prikau osmehe koji su ukljuivali mii
oko oka, pokazivali su manje tuge posle dve godine.178 (Nije re o
tome da oni uivaju u smrti branog druga, ve da mogu da se sete
prijatnih doivljaja i da ih za trenutak ponovo doive.) ene koje su
na fotografijama u kolskim godinjacima pokazivale osmehe koji
su ukljuivali mii oko oka manje su jadikovale i uopte su bile u
boljem emocionalnom i fizikom stanju trideset godina kasnije.179
Uglavnom, ljudi na ijem licu se esto moe videti osmeh koji uklju
uje mii oko oka prijavljuju da se oseaju sreniji, imaju nii krvni
pritisak, a njihov brani drug i prijatelji za njih govore da su sreni.180 Mi smo takoe, u naem istraivanju, nali da osmehivanje
koje ukljuuje i oni mii i usne aktivie iste oblasti mozga (levi
temporalni i frontalni rgion) kao i spontana prijatnost, dok osme
hivanje samo usnama to ne ini.181
Predloio sam da se Dienu u ast osmeh istinske prijatnosti,
u koji je ukljuen i spoljanji deo miia koji okruuje oko, po nje
mu nazove Dienov osmeh.
* Iako ne oekujem da desetomesene bebe mogu da lau upuujui ne-dienovski

osmeh neznancu, one na tom uzrastu ipak jesu u stanju da upuuju socijalni osmeh,
vrstu osmeha koji celog ivota upuujemo pri prvom susretu s nekim strancem.
264
Pol E km an
I
A
Na prvi pogled moe da izgleda kao da je jedina razlika izmeu

fotografija A i B to to su na fotografiji B oi ue, ali ako paljivo
uporedite ove dve fotografije, videete brojne razlike. Na slici B, koja
prikazuje pravu prijatnost sa Dienovim osmehom, obrazi su vii a
njihova kontura se izmenila, dok su se obrve malo spustile. Sve je to
zbog radnje spoljanjeg dela miia koji okruuje oko.
Kada je osmeh veoma irok, postoji samo jedan trag na osnovu
kojeg se moe znati da li je re o osmehu prijatnosti ili ne. irok
osmeh, kao na slici C, gura obraze navie, nabira kou ispod oka,
suava otvor oka i ak stvara nabore u obliku svraije noge - i sve to
bez ikakvog ukljuivanja miia koji okruuje oko.
Za razliku od fotografije C, fotografija D prikazuje delovanje
miia koji okruuju oko - obrva i preklop onog pokrivaa (koa
izmeu kapka i obrve) povueni su nanie. Osmeh na slici D je irok
osmeh prijatnosti, dok je onaj na slici C vrlo irok osmeh koji nije u
vezi sa oseanjem prijatnosti. Fotografija C je montirana fotografija,
dobijena prelepljivanjem dela fotografije D, od donjih kapaka nani
e, preko neutralne fotografije E. Ljudska bia ne mogu da proizvedu izraz prikazan na fotografiji F. Trebalo bi da vam je udan - toli
ko irok osmeh proizveo bi sve promene na obrazima i oima kakve
265
e m o c ije
% y1*'
C
4
j
?
D
vidite na slici D. Ovu montau sam napravio da bih naglasio inje

nicu da sm irok osmeh ne menja samo izgled usana ve i obraza i
koe ispod oiju.
Ima raznih vrsta osmeha koji nisu u vezi sa prijatnim oseanji
ma. Neki od njih, kao osmeh iz utivosti, ukljuuju samo nasmejane
usne. Isto vai i za osmehe koji se koriste da pokau da se slualac
E
NEUTRALNO
266
Pol E km an
slae ili da razume sagovornika. Neki besprijatni osmesi osim

nasmejanih usana iziskuju i druge facijalne radnje.
Novogvinejac sa slike bio je ugledan stariji lan seoske zajed
nice. Njegov neodluan, oprezan osmeh signalise da nema loe
namere, ali da jo nije siguran ta bi moglo da usledi. Za ljude iz
njegovog sela ja sam predstavljao vrlo nepredvidljivu osobu, koja
radi zauujue i neobine stvari - pali ibice, svetli baterijskom
lampom, puta muziku iz kutije. Seljanin je suoen s takvim udima
i s mojom atraktivnou kao izvorom zapanjenosti, uzbuenja i
zabavnosti, ali on ne moe da zna kada bih mogao da ga acnem ili
da ga prestravim. Razdvojene nasmejane usne i prekrtene ruke
takoe izraavaju oklevanje.
NEODLUAN OSMEH
aoke su upuivane celoga dana. Predsednik Ronald Regan
konano je zavrio svoj govor pred Nacionalnim udruenjem za
napredak crnakog naroda /NAACP/. Predsednica udruenja Mar
garet Bu Vilson potkaila ga je nekoliko puta, podseajui da se
nije pojavio na njihovoj konvenciji u vreme predsednike kampa
e m o c ije
267
nje. Takoe je izazvala ovacije delegata kada se unapred ogradila:

NAACP nuno ne deli gledita koja e ovde biti izneta. Nakon
govora predsednik je zagrlio Vilsonovu - savrena prilika za ono to
se moe nazvati ojaeni /miserable/ osmeh ili osmeh stisni zube i
pregrmi /grin-and-bear-it/.182 Taj osmeh priznaje neprijatne emo
cije; pokazuje da ste dobar sportista, da moete da primite kritiku s
osmehom. On ne predstavlja pokuaj da se prikrije emocija, ve je
vidljiv komentar injenice da ste ojaeni. Takav osmeh znai da
osoba koja ga pokazuje ne namerava, bar za neko vreme, da se mno
go buni zbog svoga jada.
OSMEH STISNI ZUBE I PREGRMI

Uoite da, osim to se iroko osmehuje, bivi predsednik Regan
je i stisnuo usne; a po naborima na njegovoj bradi moemo da
zakljuimo da je donju usnu gurnuo navie. Na osnovu fotografije
ne moemo da kaemo da li je ukljueno i delovanje miia koji
okruuje oko; mogue je i da je neprilika u kojoj se naao Regan
njemu pruila prijatnost. Ojaeni osmesi obino se javljaju kada
nije prisutna prava prijatnost, ali ni to nije nemogue.
268
Pol E km an
VLADANJE EMOCIJOM POMOU OSMEHA

Poto je podneo ostavku, na licu biveg predsednika Riarda
Niksona video se ovaj izraz prilikom ganutljivog opratanja s onima
koji su sluili u njegovom predsednikovanju, samo trenutak pre nego
to e poslednji put da izae iz Bele kue. Niko ne bi da dovodi u pita
nje Niksonovu nesrenost u tom trenutku, ali trag osmeha pokazuje
da e da izdri, da e savladati svoje aljenje i verovatnu beznadenost.
Usne su vrlo blago sputene, to je znak tuge. Meutim, ovaj izraz bio
bi intenzivniji da on u isto vreme nije pokuavao da se osmehne. U
oima nema iskriavosti, znaka koji kod osmeha prijatnosti esto
nastaje kao rezultat delovanja miia orbicularis oculi. Usne bi blago
stisnute - bivi predsednik pokuavao je da kontrolie svoje emocije.
Sada pogledajmo preostale slike, koje prikazuju meavine pri
jatnosti i drugih emocija.
e m o c ije
269
Svaka od slika na str. 268 prikazuje pomeane osmehe. Kom

binacija sputanja obrva i osmehivanja, koja se vidi na fotografiji G,
retko se sree. To nije ljutit osmeh, jer usne nisu suene i stegnute,
a gornji kapci nisu podignuti. Nisam siguran ta bi ovaj osmeh
mogao da signalie jer se prilikom svog istraivanja nisam nijed
nom susreo s njim. Osmeh na fotografiji H je mnogo lake protu
maiti jer, zahvaljujui podizanju gornje usne, jasno prikazuje gae
nje; osmeh izrazu dodaje malo oklevanja, ali se ne radi o sluaju da
neko zapravo uiva u svome gaenju. Izraz prikazan na slici I meavina je prijatnosti i prezira, to je izraz uobraenosti. Ovu sliku ste
ve videli u prethodnom poglavlju - o gaenju i preziru.

U prethodnim poglavljima govorio sam o tome kako da se u
raznim vrstama odnosa koristi znanje koje dobijate na osnovu sup
tilnih izraza lica. To ovde neu da inim jer su retki sluajevi da
problem nastane zato to ste osetili da neko doivljava ovu ili onu
vrstu prijatnosti. esto nije vano ak ni da li na neijem licu vidite
Dienov osmeh, stvarnu prijatnost, ili samo utiv ili, ak, laan
osmeh. Ako vam ef ispria alu koju ne smatrate naroito smenom, vi ete se ipak nasmejati i sva je prilika da ef nee paljivo da
analizira va izraz kako bi se uverio da li vam se stvarno dopala nje
gova ala. Vano je da uinite napor da izgleda kao da ste i sami ui
vali. Meutim, mogu postojati situacije kada vam je zaista vano da
li druga osoba stvarno uiva ili ne, a taka u koju treba da pogledate,
pogaate, jeste preklop onog prekrivaa neposredno ispod obrva.
Lai i em ocije
Ideja da bi emocije mogle da koriste u procenjivanju istinitosti
nije moja. Pitanje se postavilo pre skoro etrdeset godina, kada sam
po prvi put na mom univerzitetu predavao klasi specijalizanata iz
psihijatrije. Iako im je bilo zanimljivo da sluaju o mome istraiva
nju koje je ukazivalo na to da su em ocionalni izrazi univerzalni
(opisano u 1. poglavlju), ono to su stvarno eleli bilo je uputstvo za
donoenje kritine odluke s kojom se suoavaju u bolnici: Radi se o
tome da nisu bili sigurni da li pacijent koji je primljen zbog akutne
depresije govori istinu kada trai dozvolu za jednodnevni odlazak
kui, tvrdei da se osea mnogo bolje i da vie ne pomilja na samoubistvo. Da li je mogue da pacijent lae ne bi li se oslobodio bolni
kog nadzora i sebi oduzeo ivot? To se dogaalo. Ako pacijent pak
govori istinu i stvarno se osea bolje, dan proveden kod kue bio bi
vaan korak na putu vraanja u normalan ivot.
Nisam imao predstavu kakav odgovor bih mogao da prona
em. Da li postoji neki znak u izrazu lica ili u gestovima koji nam
govori daje neka emocija izvetaena, da nije stvarna? Da li bi, osim
nekog uvebanog glumca, iko mogao voljno da stvori izraz koji
izgleda izvorno iako to nije? Da li je ovek sposoban da svesno pri
kriva znake svojih oseanja, naroito ako se radi o snano doivlje
nim emocijama? Da li postoji neki nain da se ispod lane maske
vidi prava emocija?
Poeo sam detaljnim istraivanjem jednog od filmova iz moje
filmoteke (bilo je to pre ere videa, kada je zvuni film bio jedini
272
P ol Ekm an
medij za snimanje izraza i gestova). Tokom prethodne godine sni

mao sam intervjue s psihijatrijskim pacijentima kada su prvi put
prim ani u bolnicu, zatim kada bi osoblje smatralo da im se stanje
znaajno poboljalo i, na kraju, nedelju dana pre nego to e biti
otputeni. Osoblje mi je reklo da je jedna pacijentkinja priznala da
je lagala tokom intervjua u srednjem periodu svoje hospitalizacije:
tvrdila je tada da vie nije depresivna i traila dozvolu za odsustvo
tokom vikenda. Nekoliko dana pre odobrenog odsustva priznala je
da je nameravala da sebi oduzme ivot kada izae iz bolnice. Sre
om, imao sam film sa intervjuom tokom kojeg je lagala.
Meri je (ime je izmiljeno) bila etrdesetogodinjakinja koja je
iza sebe imala tri umalo fatalna pokuaja samoubistva pre nego to
je hospitalizovana. Kada sam prvi put gledao snimak intervjua iz
srednjeg perioda hospitalizacije, nisam video dokaze d aje lagala o
svojim emocijama; puno se osmehivala, govorila je optimistino i
izgledala je veselo. Ja bih joj poverovao; kao to su i lekari.
Zato smo moj saradnik u istraivanju, Voli Fresen i ja postavili
jedan komplikovani, viebrzinski, filmski projektor da bismo poje
dinano istraili svaki gest i izraz lica pacijentkinje, sliicu po slii
cu, kako vrlo usporeno, tako i ubrzano. Trebalo nam je vie od sto
sati da pregledamo dvanaestominutni film, ali isplatilo se.
U jednom trenutku tokom intervjua, lekar je pitao Meri o nje
nim planovima za budunost. Pre nego to je odgovorila na pitanje,
u kratkotrajnoj pauzi, videli smo da joj je preko lica preao izraz
intenzivne strepnje. Nalazio se samo na dve sliice od dvadeset eti
ri - 1/12 sekunde - i odm ah bio sakriven osmehom. Putali smo ga
puno puta; nije bilo sumnje u ono to je pokazivao. Na zaustavlje-nom snimku njena istinska emocija bila je krajnje jasna, a zatim
svesno prikrivena. Poto smo otkrili ta treba da gledamo prilikom
usporene projekcije, na tom filmu nali smo jo dva, veoma brza
izraza strepnje.
Ove veoma brze pokrete lica, u trajanju od 1/25 do 1/5 sekun
de, Fresen i ja smo nazvali mikroizrazima, primeujui da su pred
stavljali neverbalno curenje informacije o stvarnim oseanjima neke
e m o c ije
273
osobe.183 Kasnije smo saznali da su psiholozi Ernst Hagard /Haggard/ i Kenet Ajzaks /Isaacs/ otkrili mikroizraze tri godine pre nas,
ali su smatrali da su ovi izrazi nevidljivi u realnom vrem enu i da
predstavljaju znake potisnute, a ne nam erno suzbijene emocije.184
Mi smo utvrdili da mikroizrazi mogu da se vide i bez usporene pro
jekcije, ukoliko znate ta treba da gledate; tada jo nismo znali koli
ko e biti lako da ljudi naue da ih uoavaju.
Nastavili smo da istraujemo nam erno suzbijene i potisnute
emocije.185 Radei na tome tokom proteklih nekoliko decenija jasno
smo pokazali da mikroizrazi mogu da se jave ili kada postoji nam er
no skrivanje, kao kod Meri, ili kada osoba ne zna kako se osea, to
jest, kada je emocija potisnuta, kao to su tvrdili Hagard i Ajzaks.
Treba rei da nema razlike izmeu mikroizraza koji su rezultat suz
bijenih emocija i onih koji su rezultat potisnutih emocija. Sam
mikroizraz ne govori nam kakva emocija stoji iza njega; to mora da
se odredi na osnovu konteksta u kome se izraz javlja, a esto iziskuje
postavljanje dodatnih pitanja.
Ovo je dobra prilika da objasnim ta podrazumevam pod kon
tekstom. Jedan te isti mikroizraz moe da ima sasvim razliito zna
enje u razliitim kontekstima.
U najirem znaenju kontekst se odnosi na prirodu razgovora.
Da li se radi o prvom sastanku, neobaveznom razgovoru, form al
nom intervjuu, sasluavanju (kada osoba zna daje pod sumnjom za
neku krivicu)?
Drugi aspekt konteksta je istorijat veze. ta je provejavalo ranije
tokom tog razgovora? Kakva je bila priroda prethodnih kontakata izme
u osobe o kojoj se donosi procena i onoga ko tu procenu vri? I ta sva
ko od njih oekuje i eli - kako da ubudue izgleda njihov odnos?
Trei aspekt konteksta je imanje reci. Da li se mikroizraz javio dok
je osoba o kojoj se donosi procena govorila ili dok je sluala?
Najzad, etvrti aspekt je podudarnost. Da lije emocija prikazana
u mikroizrazu u saglasju sa sadrajem onoga to ta osoba istovreme
no govori, s bojom njenog glasa, njenim gestovima i dranjem tela ili
svemu tome protivrei? Ako je mikroizraz prikazan dok osoba slua,
274
Pol E km an
da li je u saglasju sa onim o emu tada govori onaj ko vri procenu,

kao i sa onim to osoba o kojoj se donosi procena potom kae?
Iako sva ova etiri aspekta konteksta moraju da se imaju u vidu
i pri procenjivanju norm alnih izraza lica, odnosno, makroizraza
emocija, oni su posebno znaajni za prouavanje mikroizraza. Takoe, ovi aspekti moraju se imati u vidu pri ocenjivanju znakova emo
cije prisutnih u glasu, dranju tela i drugim kognitivno zasnovanim
tragovima /znakovima/ varanja.
Veina ljudi ne prim eti mikroizraze kada se pojave u toku raz
govora, kada, tako kratkotrajni, treba da se izbore za nau panju
pored rei, tona glasa, i gestova. Mikroizrazi se previaju i zbog nae
este zaokupljenosti razmiljanjem ta sledee da kaemo, umesto
da paljivo motrimo na pojavu mikroizraza kod sagovornika. ak i
kada sam ljudima prikazivao mikroizraze izdvojene iz konteksta sa iskljuenim zvukom, kada nisu morali da misle ta da odgovore
- veina njih, budui da su neuvebani, propustila je da uoi veinu
tih izraza. Budui da smo isprva tako slabi u opaanju mikroizraza,
kada sam prvi put pokuao da ljude uim kako da ih uoe, bio sam
iznenaen brzinom kojom su uili. Nakon samo jednog sata obuke
ljudi bi znaajno unapredili svoju sposobnost uoavanja mikroizra
za. Verujem da kljuni elementi koji omoguavaju tako brzo uenje
jesu neposredna povratna sprega sa tanim prosuivanjem, ponav
ljanje postupka i vizuelno poreenje izraza koji se najee m eu
sobno meaju, naroito ljutnja i gaenje, strah i iznenaenost.
Ali svi bihevioralni znakovi /tragovi/ varanja nisu nuno emo
cionalni. Oni mogu da nastanu ili kao posledica miljenja (kognicije) ili oseanja (emocije). Budui da je ovo knjiga o emocijama,
ulogu oseanja opisujem podrobnije, ali vano je da se zna neto i o
ulozi miljenja kako bi se dobila cela slika o procenjivanju istinitosti.
Emocije utiu na miljenje (snana emocija kao to je strah moe da
otea jasno razmiljanje), a i miljenje utie na emocije (misli o
posledicama hvatanja u lai ili o neubedljivosti uveliavaju strah).
Najoigledniji kognitivni znaci neijeg mogueg laganja jesu
protivrenosti u objanjavanju te osobe o tome ta je radila ili ta
e m o c ije
275
planira da radi mada se neke protivrenosti javljaju i u istinitim

objanjavanjima pa morate biti oprezni kada na osnovu protivre
nosti u koje neka osoba upada procenjujete da li govori istinu. Neko
sloeno objanjenje ljudi retko kada ispriaju dva puta na isti nain;
zaboravljaju pojedinosti pa ih izostavljaju, a kasnije ih opet dodaju,
naizgled padajui u protivrenost.
Drugi oigledan znak da neto nije kako treba, dakle koristan
znak, jeste oklevanje u davanju odgovora na pitanje za koji biste
oekivali da ga brzo dobijete od nekoga ko govori istinu. Na primer,
ako me supruga pita ta je radio moj auto parkiran ispred hotela
Sent Ridis jue u dva po podne, ja bi trebalo da znam odgovor.
Oklevanje podgreva sumnju da sam bio u nekoj teti i da, budui da
nisam mislio da u biti otkriven, nisam ni spremio neki izgovor. S
druge strane, pitanje ko e se kandidovati za predsednika kroz neko
liko godina moglo bi kod mene da izazove puno oklevanja jer nisam
politiki ekspert i nisam puno razmiljao o moguem odgovoru na
to pitanje, meutim to oklevanje ne bi stvaralo podozrenje.
Pre nego to protum aite bilo koje ponaanje, morate, osim
oklevanja, da uzmete u obzir jo dve stvari koje su indikativne za
mogue laganje. Kao prvo, vane su promette u ponaanju, naroito
one koje se javljaju prilikom promene teme razgovora. Na primer,
ukoliko sam uvek neodluan dok govorim ili dok pokuavam da se
setim prolih dogaaja, moje oklevanje ne bi trebalo da se smatra
znakom varanja, izuzev ukoliko se ono ne razlikuje znaajno od
mog ranijeg oklevanja tokom razgovora. Ukoliko se oklevanje zna
ajno povea, to bi moglo da znai da pokuavam na licu mesta da
izmislim priu da bih neto prikrio; ako se pak znaajno smanji, to
bi moglo da znai da sam uvebavao odgovor. Kao drugo, ak i zna
ajno oklevanje u trenutku kad treba da se odgovori na pitanje na
koje bi odgovor trebalo da bude lak moe da bude posledica nekog
potpuno nevinog procesa. ak i ako nisam dvolian, mogao bih da
oklevam da odgovorim dok razmiljam da li je moja supruga sum
njiava i zbog ega bi mogla da bude takva; mogao bih ak i da
pokuavam da odluim da li da joj to zamerim.
276
Pol Ekman
Poto protivrenosti i oklevanja mogu da ukazuju na razm i

ljanje o neemu to nema veze s varanjem, ja sve takve bihevioralne
znakove radije nazivam vrelim takama nego signalima laganja one oznaavaju trenutak kada treba da potraite jo informacija. Pre
nego to moete da zakljuite da je promena u neijem ponaanju
dokaz laganja, potrebno je da se iskljue druga objanjenja za neije
ponaanje.
Samo je Pinokio davao oigledan signal uvek kada je lagao. Mi
ostali, u najboljem, im am o vrele take. ak i da sam prikazao
m ikroizraz straha kada me je supruga upitala za parkiran auto
ispred Sent Ridisa, bila bi to samo vrela taka. Moda sam mogao
da se bojim da li e supruga da mi poveruje, ili sam mogao da se
brinem za na brak ako ona toliko sumnja u mene. Mogao bih ak i
da prikrivam svoj strah jer ne elim da ona zna da postavljam takva
pitanja u vezi s njom i u vezi s naim brakom, ak i ako nisam nita
zgreio. Samo je jedna od mogunosti da se bojim da nisam uhva
en u preljubi i da pokuavam da prikrijem svoj strah da me ona ne
bi otkrila. S obzirom na to da je re samo o vreloj taki, za moju
suprugu bi bilo mudro da postavi jo pitanja i dobije jo informacija
kako bi razjasnila ta je izazvalo emociju koja se prikriva.
Brojni znaci prisustva razm iljanja potaknutih u trenutku
otkrivaju se u glasu i gestovima neke osobe. Postoje odreene rupe
u seanju, koje se obino ne pojavljuju kada neko govori istinu. S
druge strane, neko ko lae moe izuzetno dobro da se sea detalja.
Don Din /Dean/, savetnik predsednika u Niksonovo vreme, u svo
joj knjizi opisuje s koliko panje je pripremao detaljno izlaganje o
razvoju dogaaja smatrajui da e brojni detalji uiniti da izlaganje
deluje verodostojnije.186 Da su oni koji su uli to izlaganje bili upo
znati s istraivanjem memorije, imali bi upravo suprotan utisak jer
je toliko detaljno seanje na dogaaje koji nisu bili beleeni u vreme
dogaanja vrlo neuobiajeno.
U svojoj knjizi Prepoznavanje lai /TellingLies/ opisujem vrele
take i bavim se pitanjima zbog ega ljudi lau, i kada je najtee, a
kada najlake da se razlikuje istinitost od glum e.187 Moj kolega
e m o c ije
277
Don Jil /Yuille/ sproveo je impresivno istraivanje o vrelim takama sa kognitivnom osnovom.188
Ako neko lae o svojim emocijama kako se osea u nekom tre
nutku - kao kada je Meri lagala o svom mentalnom stanju - la se
obino sastoji od jedne od dve mogue komponente: prikrivene
emocije i izmiljene prie, odnosno maske. Dva su razloga za javlja
nje maske. Prvo, zato to je emocije lake sakriti pom ou nekog
izraza nego pomou bezizraajnog, praznog lica. Zatim, situacija
koja motivie la esto iziskuje ne samo prikrivanje (u prim eru sa
Meri, strepnje) nego i vetako nametanje (maskirajue veselosti,
u istom prim eru). Osmeh je najea maska zato to je pozitivan
nastup poeljan u veini drutvenih situacija, isto kao i prikrivanje
neprijatnih oseanja. Meutim, bilo koja emocija moe da se prikri
va tako to se stavlja maska neke druge, na primer, ljutnja se moe
koristiti za maskiranje straha, kao to se pominje u poglavlju 6.
Izrazi lica mogu na razne naine da odaju da su nameteni. Jedan
je asimetrija - nameteni izrazi su manje simetrini nego spontani,
pravi izrazi. Taje razlika, meutim, obino mala i bez obuke se teko
uoava. Asimetrinost moe da se meri pomou kodovnog sistema
facijalnih radnji (KSFR).
Kao to sam pomenuo u 9. poglavlju, veliki francuski neurolog
Dien de Bolonj prvi je zastupao miljenje da odsustvo emocionalno
zasnovanih miinih pokreta, koje veina ljudi ne moe da izvodi
voljno, demaskira lanog prijatelja.189 Odsustvo takvih nevoljnih
pokreta govori da izraz nije pravi i da je verovatno nameten. Kada je
re o osmehu, nameteni se od pravog razlikuje po odsustvu pokreta
u spoljnjem delu miia koji okruuje oko (orbicularis oculipars late
ralis, na latinskom, ili AU6 po KSFR-u). Ukoliko se radi o malom ili
umerenom osmehu, uoavanje odsustva tih pokreta je lako jer tada
nema ni svraije noge, a ni obrazi nisu podignuti miinom rad
njom koja suava oni otvor /radnja kiljenja, prim. prev./. (Uporedite
jo jednom slike A i B na str. 264.) S druge strane, namerno napravljen
iroki osmeh proizvee sve ove znake, oteavajui uoavanje nametenosti, tako da morate potraiti mnogo tananiji znak: neznatnu
278
Pol Ekman
sputenost obrva i koe izmeu obrva i gornjeg kapka, koja se naziva

preklop onog prekrivaa. (Uoite jo jednom razlike izmeu slika C
i D na str. 266.) Ova razlika se teko prepoznaje, pa najee bivamo
uspeno zavarani irokim, nametenim osmesima. Zbog toga se mo
da kao maska najee i koristi irok osmeh.
Druge emocije kao svoje zatitne znakove imaju druge miine
pokrete koji su teki za voljno izvoenje. Nametenost tuge ili strep
nje mogla bi da se prepoznaje po tome to ne ukljuuje podignute
unutranje uglove obrva (to je prikazano na slikama I i J, na str.
151). Nameten izraz straha verovatno nee ukljuivati podignute i
skupljene obrve (prikazano na slici H, str. 218). Nametena ljutnja
verovatno nee da ukljuuje zategnute crvene ivice usana (prikaza
no na slikama L i M, na str. 192). M eutim, za izraz gaenja ne
postoji facijalna radnja koja je teka za voljno izvoenje, tako da kod
njega ne postoji nita to bi svojim odsustvom izazivalo sumnju.
Trei nain na koji ponekad moe da se prepozna nametenost
jeste vremenska usklaenost izraza. Izrazi koji se vrlo naglo pojave
ili vrlo naglo povuku, trebalo bi da izazovu podozrenje, izuzev uko
liko kontekst razgovora ne opravdava takve nagle emocionalne pre
laze. Na slian nain i izrazi koji se postepeno pojavljuju ili poste
peno blede m oraju da se uklapaju u tok razgovora da bi im ali
verodostojnost. (To je pitanje kontekstualne podudarnosti, o emu
je ranije bilo rei.)
Kada neko lae o svojim emocijama, osim to se moe uoiti
nam etenost izraza, m ogu da se pojave i m ikroizrazi kojima se
razotkriva prikrivena emocija, odnosno da doe do curenja stvarno
oseane emocije koja se probija kroz masku. Na primer, kada osmeh
nema dejstvo na gornji kapak, obrve i elo, emocije koje su maski
rane osmehom i dalje mogu da se otkrivaju na gornjem delu lica. Na
nekoliko slika moete da vidite ove mikroizraze gornjeg dela lica, i
to: za strah (slika J, str. 219), ljutnju (slika E, str. 190), iznenaenost
(slika I, str. 219) i tugu (slika S, str. 153).
Do sada sam se usredsreivao na to kako mogu da se detektuju
prikrivene ili nametene emocije. Naravno, mnoge lai se ne tiu ose-
e m o c ije
279
anja ve radnji, planova, misli ili vrednosti. ak i takve lai mogu da

proizvode detektibilne vrele take ukoliko osoba osea neto zbog
toga to se uputa u la. Tri emocije koje ljudi najee doivljavaju
dok lau jesu strah, krivica i, pomalo neoekivano, naslada.
Strah da vas ne uhvate je najea emocija koja se osea pri
uputanju u la. Ali strah nastaje samo kada je ulog veliki, to jest,
kada laov veruje da su i mogui dobitak i kazna, koju m ora da
izbegne, visoki. ak se ni tada nee svi laovi plaiti da e biti uhva
eni u lai. Ako onaj ko je na meti neije lai ima reputaciju lakoverne osobe odnosno ako je laov ve vie puta zaredom jednoj osobi,
ili nekome ko joj je veoma slian, uspeno proturio odreenu la,
mali su izgledi da e laov da osea ili da pokazuje strah.
Krivica je jo jedna emocija koja moe da se doivi tokom odre
enih vrsta laganja. Malo je verovatno da e se ona javiti ukoliko je la
odobrena, kao to je la policijskog insajdera, pijuna ubaenog u
drugu zemlju ili prodavca koji je eksplicite ohrabrivan da pogreno
predstavlja neki proizvod. Kada laganje nije odobreno ili kada nije
jasno da li postoji obavezanost na istinu, moe da nastane oseaj kri
vice zbog laganja, posebno kada meta laova ne moe jednostavno da
se predstavi kao da je zla ili nepotena i kada laov i njegova, ili njena,
meta dele iste vrednosti i ne oekuju prekidanje svog prijateljstva.
Pri uputanju u la moe da se javi i emocija koju zovem nasla
da u egaenju /dupingdelight/. Nju definiem kao isto zadovoljstvo
koje se osea zbog rizikovanja i hrabrosti da se ostvaruje kontrola
nad drugom osobom. U nasladu u egaenju verovatno su um ota
ni i prezir, uzbuenost i prijatnost. Ovo naslaivanje se teko skriva
i esto dovodi do hvalisanja koje e da oda la. To se najee doga
a kada se onaj ko je meta laova smatra osobom koju je teko pre
variti i kada su prisutni i drugi, koji su na strani laova i koji znaju
da je laganje u toku.
Prilikom uputanja u ozbiljno laganje, kada su posledice i po
laova i po metu vane, mogu da se osete i druge emocije, ne samo
ove tri. Iz raznih razloga laov moe da bude ljut na svoju metu, ali ja
smatram daje neophodno da se ljutnja prikrije ako la treba da uspe.
280
Pol Ekm an
Laov moe da osea i gaenje prema svojoj meti, ali takoe moe
zato to se uputa u laganje, ljutnju i gaenje da osea prema sebi.
Pre nego to nastavimo, vano je da opiemo tri vana upozo
renja. Ve sam objasnio da ne postoje znakovi samog laganja, ve
samo vrele take. Emocije koje se ne uklapaju u kontekst mogu da
budu vrele take, ali i ne m oraju - mogu da se jave zbog raznih
razloga, ne samo zbog laganja. Na strani 100 naglasio sam da nam
emocionalni signali ne govore o tome ta je dovelo do njih. U opa
snosti smo da poinimo Otelovu greku, da ishitreno zakljuimo da
je uzrok emocije koju opaamo laganje, ne uzimajui u obzir i druge
inioce koji su mogli da deklaniraju okinu emociju. I pored isku
enja da se donese takav sud, moramo da toleriemo nedoum icu
dok ne prikupimo vie informacija kako bismo bili sigurni da uzrok
vrele take nije neki drugi okida.
U stvari, u situacijama kada jedna osoba zna daje predmet prosu
ivanja, njen procenjiva ponekad moe da povea verovatnou da ta
osoba pokae strah da ne bude uhvaena u lai; no procenjiva, isto
tako, moe i da smanji verovatnou da se osoba koja govori istinu uplai
da joj se nee poverovati. Kada smo kolega Mark Frank i ja postavljali
eksperimente u kojima su subjekti ili lagali ili govorili istinu - ponekad
0 svojim politikim uverenjima, a ponekad o tome da li su uzeli novac
koji nije bio njihov - upravo smo to i uinili.190 Pre nego to u sa
subjektima da ponem intervju, podigao bih knjigu Prepoznavanje lai
1rekao im da sam ja njen autor. Rekao bih im da sam ekspert i da u da
ih uhvatim ako budu lagali (da bih kod onih koji se spremaju na laganje
poveao strah od toga da e biti otkriveni), ali i da u znati ako govore
istinu (da bih kod onih koji nameravaju da govore istinu umanjio strah
da im se nee poverovati). ak i da niste ekspert, moete pokuati da
umanjite strah nevinog da mu se nee poverovati, tako to naglasite da
nemate nikakva predubeenja i da ete paljivo i detaljno da procenjujete sve to bude rekao i sve eventualne nove injenice.
Otelovu greku najlake je razumeti u kontekstu straha, jer nevi
ni ljudi mogu lako, ponekad opravdano, da se plae da im se nee
verovati. Meutim, Otelova greka moe da se odnosi na bilo koju
e m o c ije
281
emociju. Krivicu moe da pokae osoba koja ne lae, ali je sklona

oseanju krivice. To moe da se dogodi kada se u takvu osobu sum
nja. Krivicu moe da pokrene i neto povezano s temom o kojoj se
govori, ali to ne mora da ima veze s laganjem o toj temi. Uzmite slu
aj narednika u vojsci koji prvi nailazi na golo telo svoje prve susetke,
atraktivne supruge kolege narednika. U toku sasluanja on porie da
je poinilac ubistva, ali tri puta pada na poligrafskom testu. Oslobo
en je sumnje kada su fiziki dokazi primorali pravog ubicu da prizna
zloin. Zato onda narednik nije proao poligraf? On je stalno imao
seksualne fantazije o svojoj susetki i kada je video njeno nago telo
osetio je izvesno seksualno uzbuenje i pored toga to je bila mrtva.
Zbog tih oseanja je oseao veliku krivicu. Uvek kada su ga pitali o
njenoj smrti i pronalasku tela, u njemu se javljalo oseanje krivice i ta
emocija je bila razlog da ne proe poligrafski test. Oseanje krivice,
kao i svaka emocija, moe da ima razliite uzroke.
Iako mislim da je vrlo retka pojava da nevino osumnjiena
osoba pokazuje egako naslaivanje, to se ipak deava. Nedavno
me je policija jedne zemlje konsultovala u sluaju tinejdera osum
njienog za ubistvo bive devojke. Na video-zapisu intervjua videlo
se da je pokazivao mnoge izraze preziranja i druge znakove egakog naslaivanja. Ali, osim toga, nije bilo drugih znakova koji bi
ukazivali na to da je lagao, i ja sam prosudio da emocionalni znako
vi pokazani tokom intervjua nisu bili dovoljno konkluzivni. Momak
je bio mlad, buntovan, uivalac narkotika, koji je moda samo izra
avao svoja oseanja superiornosti i prezira prema policiji, osoba
koja je mogla da uiva poigravajui se sa islednicima, drei ih u
nedoumici da li je kriv ili nije.
U svim takvim situacijama emocije nam ne govore nita o
svom izvoru, a vrele take nisu dokaz laganja. Emocija prikrivena u
mikroizrazu ili normalan izraz lica koji protivrei izgovorenim reci
ma, glasu ili gestu osobe znae da treba da potraim o dodatno
objanjenje; i to je sve. Nije zgoreg da ponovimo: vrele take obeleavaju mom ente u kojima treba da se utvruje jo toga da bismo
napravili tanu procenu istinitosti.
282
Pol Ekman
Budui da mikroizrazi traju veoma kratko - tek jedan treptaj,

da upotrebim izraz koji je ponovo uinio popularnim Malkolm
Gledvel /Gladwell/ u svojoj interesantnoj knjizi - oni mogu da promaknu. U Treptaju Gledvel navodi mnoge primere o tome kako se
utisci formiraju - i donose sudovi - trenutno, na osnovu veoma
tankog iseka ponaanja, i kao primer za to navodi mikroizraze.191
Ali veina ljudi ne opaa mikroizraze, osim ako se ne uvebavaju za
to. Da sve bude jo sloenije, znanje o tome da se odigrava prikriva
nje emocije nije dovoljno da bi se znalo o kojoj emociji je re, naro
ito prilikom davanja tane procene o tome da li neko vara ili je
poten. Da bi se doneo takav sud potrebne su due epizode ponaa
nja - koje otkrivaju kontekst.
I poslednje upozorenje: svako ko suzbija ili potiskuje neku
emociju ne mora i da pokazuje mikroizraz u vezi s njom. U naem
istraivanju mikroizraze smo pronali otprilike kod polovine ljudi
koji su svesno lagali. Prisustvo mikroizraza neto znai (emocija
postoji i sakriva se), ali njegovo odsustvo nam ne govori da li osoba
skriva ili ne skriva neku emociju. Jo uvek ne znamo zato neki ljudi
stvaraju mikroizraze dok prikrivaju emocije, dok drugi to ne ine.
ire gledano, nismo pronali nijednu promenu ponaanja koja
se javlja uvek i kod svakoga ko lae. Zbog toga lovci na lai moraju
da paze na sve aspekte ponaanja, kao i zbog toga to ne moe nika
da unapred da se zna koliko e neka informacija biti vana. Takva
vest uvek sneveseli televizijske i novinske reportere koji se razoa
raju zato to ne mogu da im navedem neki siguran znak da li neko
lae. Takav znak ne postoji. Svako ko kae da postoji apsolutno
pouzdan znak da neko lae - ili je arlatan ili ivi u zabludi.
Ja, pre svega, ne elim da stvaram utisak da se veina lai otkri
va zahvaljujui m ikroizrazim a i drugim znacima em ocionalnog
ponaanja. Ponekad prepoznavanje lai nema nikakve veze s pona
anjem laova. Da neko lae moe da se sazna tako to se nae neo
borivi dokaz iz drugog izvora, kao to je pouzdan svedok oevidac
ili neki fiziki dokaz. Ponekad laov ne moe da odoli hvalisanju, pa
poverava svoju tajnu nekom nepouzdanom izvoru koji ga potom
e m o c ije
283
prijavi. Ozloglaeni pijun Don Voker prodao je Sovjetskom Save

zu tajnu o tome kako su Sjedinjene Drave proizvodile beumne
propelere za svoje nuklearne podmornice. Sve do njegove pijunske
operacije, ovi propeleri davali su ogromnu taktiku prednost Sjedi
njenim Dravama: Sovjeti nisu mogli da znaju gde se skrivaju ame
rike podmornice, dok su buni propeleri Amerikancima otkrivali
poloaj sovjetskih podmornica. Voker nije pao na poligrafu ili na
sasluanju pred nekim prekaljenim islednikom. On se svojoj bivoj
supruzi pohvalio koliko je para dobio od Sovjeta, prenebregnuvi
injenicu da joj duguje viemesenu alimentaciju! Naravno da gaje
ona prijavila.
Ponekad sve zavisi od procene ponaanja. Na primer, krivina
gonjenja se zavravaju suenjem (umesto nagodbom oko dobrovolj
nog priznanja) onda kada ne postoje neosporni dokazi da li je neko
kriv ili ne. Odluku o verodostojnosti donose lanovi porote koji procenjuju koji svedok govori istinu na osnovu toga ta govori i kako to
govori. lanovi porote uglavnom nisu ni u kakvom odnosu sa svedocima, a nemaju ni mnogo vremena da posmatraju kako se s pram e
nom teme menja i ponaanje. Porotnici retko dobijaju priliku da
postave dopunska pitanja ukoliko zapaze vrelu taku; to je preputeno
advokatima i sudijama. A i svedoci znaju daje istinitost njihovih iska
za predmet procene i da su ulozi ponekada vrlo visoki.
Uprkos tome, postoje okolnosti kada je od vitalne vanosti da
im am o osobu uvebanu za prepoznavanje em ocionalnih vrelih
taaka varanja. Aerodromsko osoblje i slubenici za izdavanje viza
i za imigraciju vie puta su ispitivali otmiare pre nego to su oni
arili otete avione u Pentagon i Kule bliznakinje 11. septembra. Da
su bile primeene bar neke od njihovih lai, katastrofa koja se zbila
tog dana mogla je da bude delimino, ako ne i u potpunosti, spreena. To se zamalo i dogodilo. Jedan od aerodromskih skrinera kasnije
je prijavio daje posumnjao u jednog od otmiara koji se, po njego
vom miljenju, neobino ponaao. Meutim, znanja koja je stekao
na obuci nisu bila dovoljna da bi na osnovu svoje sumnje delovao
tako da otmiara zadri radi daljeg ispitivanja i provere podataka.
284
P ol Ek m an
Veina pripadnika policije ili slube nacionalne bezbednosti

trenutno ili ne prolaze nikakvu obuku za voenje sasluanja, ili ih
pogreno ue da postoje nepogreivi znaci za otkrivanje osoba koje
lau. to je jo gore, kada se pouzdaju u neki nepouzdan znak, retko
kada dobiju povratnu informaciju koja bi im govorila da su doneli
pogrean sud, a ako to i otkriju, to bude s tolikim zakanjenjem da
vie ne mogu da se sete ta ih je navelo na netaan sud.
Veina onih koji se obuavaju za procenjivanje istinitosti kljukani su informacijama koje se ne zasnivaju na naunim dokazima
- ponekad i informacijama za koje su naune studije utvrdile da su
pogrene. U nekom eksperimentu jedna nezavisna laboratorija obu
avala je ljude u prepoznavanju istih znakova laganja kao i jedna od
kompanija koje trenutno obuavaju policiju - i to ona koja obuava
najvie policajaca od svih organizacija u Sjedinjenim Dravama - i
utvrdila je da su posle obuke ljudi postajali manje uspeni u procenjivanju istinitosti!192
Sa psiholozima M arkom Frankom /Frank/ i Donom Jilom
/Yuille/ (koji je za rei i memoriju ono to sam ja za facijalne izraze
i gestove), kao i sa penzionisanim policijskim detektivom za ubistva
i profajlerom, Donom Jarbrauom /Yarbrough/, razvio sam nov p ri
stup obuavanju ljudi za procenjivanje istinitosti, koji se zasniva na
naunim dokazima i radu na terenu. U obuku smo ukljuivali samo
informacije koje su bile dokazane naunim istraivanjima i ekspe
rim entima (od kojih su mnogi izvoeni u naim laboratorij ama) i
koje su nam saoptavane kao policijsko iskustvo (policajaci koji su
s nama radili na razvoju nastavnog programa opaali su ih u stvar
nom svetu). Iako vie volimo da obuka traje tri dana, jer nam tada
ostaje vremena za vebu i povratnu informaciju, uzeli smo u obzir
injenicu da je posao m nogih koje obuavamo takav da im ne
dozvoljava trodnevno odsustvo, pa smo obuku sabili u dva duga
dana. Obuavali smo policijske islednike u Sjedinjenim Dravama,
Velikoj Britaniji i Kanadi. Svesni toga da bi policajci, po prirodi
sumnjiavi, mogli da izraze sumnju u to da neki akademiar moe
da im ponudi ita upotrebljivo, odluili smo da predavanja na naim
e m o c ije
285
kursevima za procenjivanje istinitosti uvek zajedno dre naunik

koji je radio istraivanja ponaanja i laganja i neko ko ima dugogo
dinje policijsko iskustvo. Tokom obuke sluaoci bi otkrivali da su
u stanju da primete ponaanje koje ranije nisu mogli da razumeju
ili su ga pogreno tumaili.
Jo uvek ne znamo ko uspeva da naui najvie - oni koji su u
poetku bili najgori u procenjivanju istinitosti, ili oni koji su bili
najbolji - da li svi uznapreduju. Takoe ne znamo koliko dugo traje
poboljanje i da lije neophodan kurs za obnavljanje. Sreom, ini se
da vlada SAD namerava da finansira istraivanje koje bi dalo odgo
vore na ova pitanja.
Obuavali smo i pripadnike protivobavetajne i vojne obavetajne slube. Vojni obavetajci su ispitivali one na koje su nailazili
tokom vojnih operacija, kakva je bila u Iraku, a za koje se sumnjalo
da imaju zle namere prema Sjedinjenim Dravama. I dok se podi
zala velika praina zbog islednika koji su koristili nehumane i suro
ve metode ispitivanja, odnosno zlostavljanje, malo ljudi zna da smo
mi obuavali jednu grupu vojnih obavetajaca da koriste nenasilne
metode prilikom procenjivanja istinitosti. Ti oficiri su kasnije prekomandovani u zatvor Abu Graib, posle otkria o tamonjim kontroverznim sasluavanjima, odakle su izvestili o korisnosti nae
obuke u uslovima tako nategnute atmosfere.
Kontrapijunaa je neto sasvim drugo - usmerena je na pre
poznavanje ljudi koji svesno ili nesvesno odaju informacije stranim
vladama. Veina onih na koje se motri i ne zna da je predmet procene. Sve do donoenja odluke o hapenju ili deportovanju osum
njieni ne zna da je bio nadziran. Neki, za koje se smatra da su pi
juni, godinama dobijaju pogrene informacije ili se prosto dre pod
prismotrom. Kontraobavetajac ne otkriva svoj identitet, ali i pored
toga nalazi naine da vodi neformalne, ponekad i este razgovore sa
osumnjienim. U takvim situacijama mi procenjivae ne obuava
mo kako da prikrivaju svoj identitet ili svoje ciljeve (to jest, kako da
maskiraju vlastite vrele take), ve kako da u procenjivanju osum
njienog primene nae informacije o procenjivanju istinitosti.
286
Pol Ekman
Pre nekoliko godina Institut slube za strance (FSI) /Foreign

Service Institute/ Ministarstva spoljnih poslova SAD uputio nam je
molbu da pomognemo u obuci novog personala iji e prvi posao
biti voenje razgovora s podnosiocima zahteva za turistiku vizu
radi posete SAD. Jedan cilj te obuke jeste da se iznau naini za
prepoznavanje onih koji lau kada govore da planiraju samo posetu
za vreme praznika ili tokom nekog kraeg perioda, a zapravo nameravaju da ostanu kao ilegalni radnici. Drugi cilj, jeste da se prepo
znaju mnogo gore namere, odnosno oni koji vercuju narkotike ili
novac ili pak nameravaju da se bave terorizmom.
Da bismo napravili program za FSI poslali smo dvolane timove,
koje su sainjavali po jedan naunik i policajac, u tri grada - Toronto,
Kairo i Meksiko da posmatraju kako novi slubenici inostranih poslo
va obavljaju razgovore za davanje viza. Zbog velikog broja ljudi koje
je trebalo da procene, slibenici su imali najvie tri minuta po razgo
voru da odlue da li da prihvate ili odbace neiji zahtev ili da osobu
upute na detaljnije ispitivanje. U Meksiko Sitiju, gde sam ja otiao,
dnevno je obavljano oko hiljadu takvih razgovora.
Kada sam uo da razgovori traju samo po tri minuta, prvo sam
pomislio da nije mogue da se osoblje instituta obui u bilo emu
to bi oni mogli korisno da prim ene u tako kratkom vremenu. Ali
posmatrajui intervjue u Meksiko Sitiju i pregledajui video-snimke
intervjua iz Toronta postalo mi je jasno da na rad moe da nae
primenu. Puno toga se moe desiti za tri m inuta ako su postavljena
pitanja prodorna i iziskuju odgovore koji se ne svode samo na da
ili ne, i ako procenjiva pom no vreba vrele take.
FSI takoe koristi znanja steena na naoj obuci u prepozna
vanju vrelih taaka i kada Amerikanci dolaze u neku ambasadu ili
konzulat radi dobijanja saveta, produenja pasoa, aranmana za
voenje usvojenog deteta i slino. Na primer, jedan od slubenika
slube inostranih poslova, koga smo mi obuili, tokom intervjua s
jednim Amerikancem u inostranstvu primetio je da se lice podno
sioca zahteva za trenutak ukoilo u klasinom mikroizrazu gaenja,
kada je pitan o svom navodnom rodnom gradu. To je bilo dovoljno
e m o c ije
287
da izazove sum nju vicekonzula, koji je sproveo dalju proveru i

otkrio da se pravi nosilac identiteta koji je koristio podnosilac zah
teva nalazi u zatvoru u Floridi. Podnosilac je bio graanin SAD tra
en zbog pljake i silovanja u jednoj drugoj zemlji. Ve nekoliko
godina je bio u bekstvu i ve mu je izdavan paso na laan identitet.
Uhapsila ga je holandska policija.
Aerodromsko obezbeenje koje treba da prepoznaje one sa
zlim namerama ima jo sloeniji posao jer broj potencijalno proble
matinih ini samo siuan deo osnovne grupe. Dva miliona ljudi
ulazi svakoga dana na aerodrome u SAD i veruje se da njih preko
99% ne predstavljaju problem. Pronalaenje terorista meu njima
podsea na poslovino traganje za iglom u plastu sena, s tim da
previanje igle ovde moe da dovede do ogromne tete. Prosto,
nije mogue obaviti razgovor sa svakom osobom koja ue na neki
ameriki aerodrom. Izraelsko obezbeenje moe da ima takav pri
stup jer dnevno svega pedeset hiljada ljudi prolazi kroz jedini m eu
narodni aerodrom u toj zemlji, ali SAD ne mogu da intervjuiu svih
dva miliona putnika svakoga dana.
Posmatranje ponaanja je jo jedan metod koji doprinosi efika
snosti aerodromskog obezbeenja, uz kontrolu karata, skeniranje
prtljaga i pretraivanje spiskova sumnjivih lica. Program koji je razvi
la Uprava zabezbednost saobraaja (TSA) /Transport Security Admi
nistration/, i koji sada ukljuuje i nau obuku u procenjivanju istini
tosti, naziva se SPOT, Screeening Passengers by Observational
Techniques /Pregled putnika pomou tehnika posmatranja/. (Radili
smo i najednom ekvivalentnom programu za britanske aerodrome.)
SPOT ne sprovode ljudi koji vam pretrauju runi prtljag ili trae da
izujete cipele. Oni koji taj program sprovode stoje po strani i posmatraju svaku osobu kako bi uoili ako se neto ne uklapa, traei ljude
koji se u redu ponaaju znatno drugaije nego ostali. Moe da se radi
o mikroizrazu ili o nekom od brojnih drugih ponaanja sa spiska za
proveru. Ako se pokae odreeni broj sumnjivih znakova, SPOT slu
benik e prii osobi i postaviti joj nekoliko pitanja dok ona stoji u
redu. U veini sluajeva otkrie se da postoji nevino objanjenje za
288
Pol Ekman
neobino ponaanje te osobe. Na primer, ispostavi se da osoba koja

pokazuje brojne znake zabrinutosti pokuava da se priseti je li isklju
ila ringlu pre nego je izala iz kue. U nekim sluajevima ljudi se pri
vode radi dodatnog ispitivanja i tada se u velikom broju pokazuje da
se radi o kriminalcima sa poternice, krijumarima droge ili novca,
ilegalnim imigrantima ili o teroristima.
Procenjivanje istinitosti vano je i za bezbednost poslovnih
korporacija. Ono omoguava prepoznavanje onih koji smeraju da
kompaniji nanesu tetu uputajui se u industrijsku pijunau. Nau
obuku upravo poinjemo da primenjujemo i u ovoj oblasti.
Postoje i korisne primene za lekare i bolniare. Na primer, zdrav
stveni radnici mogli bi bolje da procene da li pacijent stvarno osea
tegobe ili samo pokuava da naplati odtetu, kao i da li trai operaciju
za sebe ili za svoju decu zbog nepostojeih problema (radi se o neo
binom Minhauzen sindromu u svoje ili u tue ime*). ei je sluaj
da pacijenti, bez zle namere, prikrivaju svoje strahove, kao to su sum
nje u predloenu terapiju ili u kompetentnost onoga ko prua zdrav
stvene usluge, zato to im je neprijatno ili zato to se boje da ne budu
odbijeni. Pacijenti mogu i da oseaju krivicu i da svesno lau da se
pridravaju propisane terapije i da uzimaju propisane lekove. I stid
zbog neke bolesti ili zbog gubitka samostalnosti usled bolesti moe da
bude motiv za prikrivanje ozbiljnosti simptoma. Za sada, zdravstveni
radnici, ukljuujui i one sa Medicinskog fakuleta na klinici Majo,
ele obuku ogranienu na razumevanje emocija, ali jednoga dana i
oni e moda imati koristi od procenjivanja istinitosti.
Veina italaca nee eleti, ili nee moi, da pohaa nae kurseve iz procenjivanja istinitosti. Meutim, postoji jedan deo obuke
koji moe da se savlada i bez kursa. Poto sam ustanovio da su oni
koje sam obuavao mogli brzo da naue da uoavaju mikroizraze,
napravio sam interaktivni CD za samouke, Micro Expression Trai* Minhauzen sindromom naziva se pojava samoizazivanja lanih simptoma bolesti,
ponekad i ozbiljnih povreda, kod sebe ili kod svoje dece radi zadobijanja panje
(prim. prev.).
e m o c ije
289
ning Tool (METT). Otprilike posle jednog sata korienja MTT zna
ajno poveava neiju sposobnost uoavanja mikroizraza.
M ikroizrazi uvek su rezultat prikrivanja - bilo nam ernog ili
kao posledica represije - dakle, vi koristite informaciju koja vam
nije bila namenjena, a i to morate uvek imati na umu. Paljivo treba
da razmotrite kako tu informaciju koristite, da to znanje ne postane
destruktivno prema vama ili prema nekom drugom. Nemojte um i
ljati da znate ta je uzrok emocije koju ste uoili. Mikroizraz ljutnje
ne znai da je ta osoba ljuta na vas. Osoba moe biti ljuta i na sebe
ili moe da se sea nekog ranijeg dogaaja kada je oseala ljutnju.
Prvo to treba razreiti jeste prema kome je emocija usmerena.
U poglavljima 5 ,6 ,7 i 8 dati su prim eri onoga o emu treba da
se vodi rauna u porodici, na radnom mestu, ili sa prijateljem, pri
likom korienja saznanja koja ste stekli na osnovu mikro i teko
prim etnih izraza svake emocije. elim da dam neke opte smernice
koje vae za svaku emocionalnu infomaciju koju izvuete iz nekog
suptilnog izraza ili mikroizraza.
esto je najbolje da nita ne govorite o onome to ste videli.
Umesto toga, otvorite oi za razne mogunosti. Mogli biste i da
kaete: Da li bi eleo da kae jo neto o tome kako se osea?
Naredni korak mogao bi da bude: Imao sam utisak da si oseao
neto vie od onog to si rekao. Meutim, moete da budete jo
odreeniji, pitajui za emociju koju ste uoili. Kako ete reagovati
zavisi od prirode vaeg odnosa, njegovog istorijata i nameravane
budunosti, kao i od onoga to znate o toj osobi.
Moda neete uvek imati pravo na komentar, makar i izdaleka,
o emociji koju ste otkrili. Iako verujem da veze uglavnom bolje
funkcioniu kada ljudi razumeju kako se drugi osea i uvaavaju to,
ne mora uvek da bude tako. Budite oprezni - ne inite da se drugi
osea kao da nema privatnost.
ZAKLJUAK
ivljenje
s em ocijama
Svi doivljavamo iste emocije, ali doivljavamo ih razlii
to. Nain na koji ja doivljavam ljutnju, na primer, nije u svakom
pogledu isti kao nain na koji ljutnju doivljava moja supruga. Nas
dvoje to znamo jer smo zajedno vie od dvadeset godina, ali ne
bismo znali tano da kaemo u emu se te razlike ogledaju. Kao i
veina ljudi, nemamo okvir u kome bismo ispitivali u emu se nai
izrazi razlikuju, a u emu su moda isti. Znamo da za svoju ljutnju
nemamo sve iste specifine okidae i da se ja bre naljutim od nje,
i to je otprilike sve to moemo da kaemo. Kada nae razlike dou
do izraaja, tada smo, zato to smo ljuti oboje ili samo jedno od nas,
isuvie poneti trenutkom da bismo prepoznavali i druge naine po
kojima se razlikujemo u doivljavanju ljutnje. Ipak, kada smo ljuti,
oseamo i neke aspekte doivljaja koji su nam zajedniki - ono to
nas ljuti obino je neto to nas spreava u nekom injenju, pokazu
jemo prilino sline izraze lica, glas nam postaje slino napet, srca
nam bre kucaju, ake se ugreju. Nae individualne razlike ostaju na
marginama ovih univerzalija neke emocije.
Prikladno je da o individualnim razlikama doivljavanja em o
cija govorim ba u poslednjem poglavlju ove knjige jer se ono to
imam da kaem zasniva upravo na istraivanju kojim se bavim tre
nutno i na kome ve nepunu deceniju radim zajedno sa prijateljem
292
P ol Ekm an
i kolegom Robertom Levensonom. Dok se najpoznatiji deo moga

rada odnosi na opte elemente emocija, ja sada istraujem upravo
suprotno - ta je jedinstveno za emocionalni doivljaj svakog poje
dinca. Individualne razlike jesu bile zastupljene u mojoj studiji o
univerzalijama, kao to su zastupljene, praktino, i u bilo kojoj d ru
goj studiji o emocijama, ali zbog tolike snage dokaza u prilog uni
verzalijama individualne razlike mogle su da ostanu po strani.
Pitanje univerzalija me je privlailo zbog njegove izuzetne istorije, koja je ukljuivala nesaglasnost meu slavnim linostima. Poto
sam taj spor razreio na za mene zadovoljavajui nain, privuklo me
je istraivanje individualnih razlika kao nain da produbim razumevanje sopstvenog ivota i ivota svoje porodice i prijatelja. Ne
pokuavam da otkrijem zato postoje razlike u tome kako doivlja
vamo emocije. Prvi korak jeste da prepoznamo te razlike, da vidimo
u emu se sastoje, da ustanovimo osnovu za individualne emocio
nalne profile, odnosno jedinstvene naine na koje doivljavamo
svaku emociju. Mene udi da neka od tih najosnovnijih pitanja o
tome kako se pojedinci razlikuju u emocionalnom doivljavanju do
sada nisu ni postavljana, dakle, na njih svakako nije odgovoreno.
Znamo da se ljudi razlikuju prema jaini doivljavanja pojedi
nanih emocija. Za neke je tipina veoma snana ljutnja kao odgo
vor, dok je kod drugih ljutnja blaga ili umerena (i to ne samo zato
to svesno kontroliu svoju ljutnju). Neki se naljute mnogo bre
nego ostali, ljutnja nekih ljudi traje dugo, dok drugi imaju veoma
kratke izlive ljutnje. Kada ljutnja pone da poputa, moe da nesta
ne brzo ili da opada vrlo sporo. Na osnovu posmatranja ova etiri
naina na koje moe da se razlikuje emocionalno doivljavanje brzina emocionalnog nastupa, snaga emocionalnog odgovora, tra
janje emocionalnog odgovora i vreme potrebno za oporavak i vra
anje na osnovno stanje - moe da se postavi m nogo zanimljivih
pitanja. Da li se svako ko se brzo naljuti brzo i odljuti, ili brz nastup
moe da prati spor povraaj? Ako imate brz nastup, da li to znai da
ete imati vrlo jak odgovor ljutnje, ili moete da imate brz nastup i
slabu ljutnju, ljutnju niskog intenziteta? Ako je ljutnja veoma jaka,
e m o c ije
293
da li to obino znai da e biti kratkotrajna, da e ii u vrlo kratkim

naletima, ili moe da traje dugo?
Podaci iju sam analizu upravo zavrio i pripremio za objavlji
vanje pruili su mi neke odgovore na ova pitanja. Zanimljivo je da
se deavaju sve mogue kombinacije. Uzmimo odnos izmeu snage
i brzine odgovora. Oekivao sam da oni koji odgovaraju brzo vei
nom odgovaraju i snano, ali je m eu njima bio podjednak broj i
onih sa slabim odgovorom. Oni sa usporenim odgovorom bili su
podeljeni podjednako na one sa slabim i one sa snanim odgovori
ma. Isto vai i za odnos izmeu duine odgovora (koliko emocija
traje) i snage odgovora. Mislio sam da e jaem odgovoru biti
potrebno vie vremena da bi se zavrio. Nije bilo tako: ljudi s jakim
odgovorom delili su se na one iji odgovor traje kratko i one iji
odgovor traje dugo. Na ovom istraivanju radimo i dalje, postavlja
jui nova pitanja o razliitostima meu pojedincima.
Uestalost emocionalnih epizoda je drugo kljuno svojstvo za
razumevanje emocionalnog profila pojedinca. Moete biti neko ko se
naljuti polako, ko se nikada ne razbesni, ija ljutnja traje umereno dugo
i potom odmah iezne, ali takve epizode moda imate samo nekoliko
puta godinje, a moda i nekoliko puta nedeljno. Koliko dobro moe
mo da kontroliemo ono to radimo, govorimo ili oseamo tokom
neke emocionalne epizode takoe je vaan element emocionalnog
profila svakog pojedinca. Drugi aspekt je koliko jasno drugima signaliemo ono to oseamo. Neki ljudi pokazuju veoma suptilne znake
svojih oseanja, ak i kada ne pokuavaju da ih kontroliu. Drugi imaju
veoma jake, jasne facijalne i vokalne emocionalne izraze, ak i kada
pokuavaju da kontroliu te izraze. Na kraju, za svaku nau emociju
postoje i dogaaji u vidu okidaa, koji je najlake izazivaju.
Da li e ono to utvrdim o o nekoj emociji, recimo o ljutnji,
takoe da vai za strah ili tugu? Da li e neko da ima isti profil - brzo
nastajanje, umerena jaina, dugo trajanje, brzo oporavljanje, esto
deavanje, lako kontrolisanje i jasno signalisanje - i za ljutnju, i za
strah i za tugu? Na jednom drugom nivou moemo da se pitamo:
Ako neko ima jake facijalne ili vokalne emocionalne signale, da li
294
Pol Ekman
njih prate i jake promene u autonomnom nervnom sistemu, ili ta

dva sistema emocionalnog reagovanja nisu povezana? ini se da su
odgovori na ova pitanja potvrdni za onaj deo emocionalnog profila
koji smo bili u stanju da ispitamo: snaga neijih odgovora meusob
no je slina kada je re o ljutnji, strahu, tuzi i gaenju, a jaina pri
kazana u izrazima slina je jaini reakcije autonom nog nervnog
sistema. Potrebno je jo mnogo rada da se ovi nalazi replikuju i da
se ispitaju ostali aspekti emocionalnog profila.193
Ako vas zanima da sastavite sopstveni emocionalni profil ili,
moda, profil osobe s kojom ste u intimnoj vezi, potrebne instrumen
te za to moete da pronaete na veb-stranici: paulekman.com.
A sada da opiem zajednike osobine koje su naene kod emo
cija. Povezivanjem ideja koje su se pojavljivale u prvim poglavljima
dolazimo do sledeih bitnih karakteristika neke emocije:
Postoji neko oseanje, skup oseaja koje doivljavamo i koji
su esto svesni.
Emocionalna epizoda moe da bude kratka, nekad traje svega
nekoliko sekundi, a nekad mnogo due. Ako traje satima, re
je o raspoloenju a ne o emociji.
Emocija se tie neega to je vano za tu osobu.
Emocije doivljavamo kako nam se zalome, a ne po izboru.
Proces procenjivanja, tokom kojeg neprekidno m otrim o
traei ono to za nas moe da bude znaajno, najee je
automatski. Nae procenjivanje je nesvesno, izuzev ako ne
potraje.
Postoji refraktorni period, koji u prvi mah filtrira informacije i
znanje uskladiteno u seanju, dozvoljavajui nam pristup samo
onome to podrava emociju koju oseamo. Refraktorni period
moe da traje svega par sekundi, ali i mnogo due od toga.
Svesnost emocije ne moe da pone pre nego to se dovri
poetna procena, a naknadna procena situacije pre svesnosti
emocije koja je nastupila.
Pored brojnih kulturalno nauenih varijacija, koje odraavaju
nae individualno iskustvo, postoje i opte emocionalne teme
e m o c ije
295
koje odraavaju nau evolutivnu istoriju. Drugim recima,

postajemo emotivni kako u vezi sa onim to je bilo relevan
tno za nae pretke, tako i u vezi sa onim za ta sami nalazimo
da nam je vano u ivotu.
elja za doivljavanjem ili nedoivljavanjem neke emocije
umnogome motivie nae ponaanje.
Delotvoran signal - jasan, brz i univerzalan - obavetava
druge o tome kako se osea subjekt emocije.
Nameteni emocionalni izrazi mogu, uz dosta muke, da se
prepoznaju na osnovu poveane asim etrinosti, odsustva
specifinih miinih pokreta koji su tipini za izvorne izraze
ali teko mogu da se izvode voljno, kao i na osnovu vremen
ske neusklaenosti - neusklaenosti izmeu izraza i onoga
to odgovara recima koje se izgovaraju.
Emociju maskiranu osmehom moe da odaje izgled gornjih
kapaka, obrva i ela.
Ne mogu da zavrim, a da ne kaem neto vie o krivici, sra
moti i neugodnosti.*194 Ove emocije nemaju jedinstvene facijalne
izraze. Krivica i sramota teko mogu da se razlikuju od tuge, izuzev
po m ogunosti da glava bude okrenuta u stranu. Nepostojanje
posebnog signala za krivicu i sramotu, meutim, ima smisla jer oso
ba, dok ih osea, ne eli da drugi znaju ta osea, pa se signal, m o
da, zato nije ni razvio. Neugodnost je sloenija. Crvenilo ne moe
da bude signal neugodnosti budui da ne moe da se uoava kod
tam noputih ljudi. Daer Keltner je pokazao da ne postoji samo
jedan, trenutan izraz za neugodnost, kao to postoji za ljutnju, strah,
gaenje, prezir, tugu ili prijatnost. Umesto toga, neugodnost se pri
kazuje nizom izraza tokom vremena.195 Moda je neugodnost dola
kasno u naoj evolutivnoj istoriji i jo nije prolo dovoljno vremena
da bi se razvio neki delotvoran signal.
* arls Darvin je 1872. godine tvrdio, verujem s pravom, da neugodnost nastaje
zbog obraanja panje na sebe, naroito na svoju pojavu.
296
P ol E kman
Zavist je jo jedna emocija koja ispunjava veinu napred nave

denih karakteristika. Meutim, za nju, izgleda, ne postoji signal.196
Ljubom oru ne sm atram em ocijom ve em otivnom scenom ili
zapletom, u kome postoje tri aktera: jedan koji se boji da ne izgubi
panju drugog, taj drugi i rival. Moemo neto da kaemo o tome
ta moe da osea svako od tih lica u okviru tog zapleta, ali to nije
fiksirano. Rival moe da osea krivicu, stid, strah, ljutnju ili prezir,
ve prema okolnostima; osoba koja strepi da ne prestane da zanima
drugu osobu moe da osea ljutnju, strah, tugu ili gaenje, dok
osoba od koje se trai panja moe biti obuzeta velikim brojem
raznih emocija.
ak i ako nemaju jasne i delotvorne signale, ne sumnjam da su
neugodnost, krivica, sramota i zavist takoe emocije. Ipak, odluio
sam da im ne posveujem posebna poglavlja jer nisam vrio svoja
ispitivanja tih emocija.
Opisao sam mnoge emocije koje ispunjavaju nae ivote, obja
njavajui uobiajene okidae za svaku od njih, kada i zbog ega su
korisne za nas, kako da prepoznamo najistananije izraze tih em o
cija kod drugih i kako da saznanje koje moemo da napabirimo iz
takvih tananih izraza koristimo na radnom mestu, u porodinom
ivotu i prijateljevanju. Prva poglavlja bavila su se najteim proble
m im a koje u svom em ocionalnom ivotu doivljava veina nas.
Objasnio sam zato je tako teko da menjamo ono oko ega posta
jemo emocionalni. Nije nemogue, ali je teko. Potrebno je da pre
poznamo vlastite vrele okidae i da razumemo koji faktori odreuju
koliki e nam biti izgledi da ih oslabimo. Jednako teko, ali ne i
nemogue, jeste menjanje naeg postupanja za vrem e dok smo
emocionalni, kako nae emotivno ponaanje ne bi povreivalo ni
druge a ni nas same. Ovde je klju u razvijanju odreene vrste svesnosti, koju sam nazvao pomnost /attentiveness/, tako da moemo
dovoljno rano da uvidimo da postajemo emocionalni. Vebe koje
sam razvio a koje slue da postanemo svesniji fizikih oseaja koje
doivljavamo tokom svake emocije, kao i drugi pristupi koje sam
pomenuo, mogu pomoi da postanemo pomni.
e m o c ije
297
Kada sam pre vie decenija poeo da istraujem emocije, nije

bilo ni aka nas - na svetu - koji smo radili takva istraivanja. Sada
nas je sigurno na hiljade. Upravo je objavljen prirunik, ima preko
etrdeset poglavlja, u svakom se opisuje razliit skup nalaza i pitanja
o emocijama, raspoloenjim a i em ocionalnim crtam a.197 Ovde
nisam pokuao da pokrijem sve ono to je poznato, nego sam sejao ono za ta mislim da je najrelevantnije za razum evanje i
poboljavanje emocionalnog ivota, i o emu najvie znam. U sledeoj deceniji bie mnogo novih nalaza i bie potrebno da se oni
dodaju ovome to sam napisao.
Pogovor
elja mi je da podelim jo neke misli o jednoj od emocionalnih
vetina o kojima sam govorio na poetku ove knjige, o pomnosti svesnoj svesnosti - postajanja emocionalnim/nom.
Priroda nam ne pomae u postizanju svesne svesnosti /conscious
awareness/- potpune svesti o prvim trenucima buenja neke emocije,
a kamoli nainu na koji o svetu oko nas automatski donosimo prae
ne koje dovode do naih emocija. Veina ljudi gotovo nikada ne biva
svesna procesa automatske procene koji inicira neku emocionalnu
epizodu. Den Goleman je to nazivao sveu procenjivanja /appraisal
awareness/.198Ali napornim radom, razvijajui vetine koje nam pri
roda nije dala i nije nam olakala da ih steknemo, neki ljudi mogu da
razviju svest o impulsu - da postanu svesni emocijom podstaknutog
impulsa u fazi pre injenja radnji. Ne verujem da su emocije evoluisale na nain koji bi pospeivao svest o impulsu. Kao da emocionalni
sistem ne eli da mu se mea na svesni um.
Pre vie od etrdeset pet godina Frenk Gorman, moj supervizor za psihoterapiju, govorio mi je da bi moj cilj trebalo da bude da
svojim pacijentima pomognem da poveaju razmak izmeu im pul
sa i radnje. Budisti govore o uoavanju iskre (koja se javlja prilikom
iniciranja neke emocije) pre plamena (pod ime podrazumevaju
emocionalno ponaanje kojim se emocija odigrava). Od nas ne tra
e da uoavamo procenu koja dovodi do iskre. Zapadnjako i budistiko gledanje su u tome podudarni.
300
Pol Ekman
Svest o impulsu predstavlja visok standard. Ne verujem da sva

ko moe da ga dostigne, a malo je verovatno i da oni koji ga dostiu
to mogu uvek da urade.199 Ali, trud koji uloimo u razvijanje te
svesnosti doprinee postizanju neega to je dostino za veinu nas
- svesti o emocionalnom ponaanju, ili uoavanja sopstvenog emo
cionalnog stanja kada ono ve pone da obino biva izraavano
recima i radnjama. Ako moete da postanete svesni svoga ponaa
nja kada ono poinje da biva voeno emocijom, onda moete p ri
sebno da razmatrate da li vaa emocionalna reakcija odgovara situ
aciji u kojoj se nalazite i, ako odgovara, da li je odgovarajue snana
i da li se manifestuje na najkonstruktivniji nain.
Poto smatram da je to veoma vano, voleo bih da ovde sumi
ram naine na koje se moe poveati svest o emocionalnom ponaa
nju i, kod nekih ljudi, ponekad, svest o impulsu-.
Radite vebe za podizanje svesti o fizikim prom enam a u
vaem telu prilikom narastanja neke emocije, tako da vam te
prom ene signaliu da li postajete emotivni. (Ove vebe se
navode u okviru 5,6, 7. i 8. poglavlja.)
Da li biste prepoznali kada j e verovatno da ete postati emotiv
ni, pogotovo emotivni tako da posle zaalite, vodite dnevnik o
nepovoljnim emocionalnim epizodama. To e vam omoguiti
da predvidite vrele okidae pre nego to se susretnete s njima i
da ponete da ih hladite, i da pritom vodite rauna da ne
importujete neka scenarija iz ranijih emocionalnih iskustava.
(Opirnije o ovome pogledajte na str. 82-94.)
Uite da uoavate emocionalne reakcije osobe s kojom raz
govarate tako da njenu reakciju koristite da vas obavesti o
vaim povienim emocijama.
Voleo bih da pom enem i jedan kom plem entaran pristup,
meditaciju iste svesti /mindfulness mditation/. U samoj knjizi o
tome nisam puno govorio jer su dokazi o tome da meditacija zaista
poboljava emocionalni ivot tek odskora poeli da se prikupljaju.
Rezultati obeavaju, ali je isuvie rano da se tano kae do kakvih
poboljanja dolazi, da li je meditacija korisna za sve ljude i koliko su
e m o c ije
301
trajna poboljanja. Osim toga, ja ranije nisam mogao da razumem

kako bi svesno usredsredivanje na disanje moglo da koristi emoci
onalnom ivotu.
Kao grom iz vedra neba, samo nekoliko nedelja pre pisanja
ovog pogovora, sinulo mi je objanjenje. Sama praksa uenja da se
panja usredsredi na neki automatski proces koji ne zahteva svestan
nadzor razvija sposobnost da se obraa panja i na druge automat
ske procese. Diemo bez razmiljanja, bez svesnog usmerenja panje
na svaki udisaj i izdisaj. Priroda od nas ne zahteva da obraamo
panju na disanje. Kada pokuamo da obratim o panju na svaki
udisaj, otkrivamo da nam ve nakon jednog minuta, ako ne i pre,
postaje vrlo teko da spreimo svoje misli da nam ne odvrate panju.
Uenje usmeravanja panje na disanje zahteva svakodnevno vebanje tokom koga razvijamo nove nervne putanje koje e da omogue
to usmeravanje. Sutina je u tome to se ove vetine transferiu i na
druge automatske procese - doprinosei razvijanju svesti o emocio
nalnom ponaanju i, eventualno, kod nekih pojedinaca, svesti o
impulsu. O ovom svom objanjenju zatraio sam miljenje poznatih
eksperata za meditaciju kao i eksperata i za emocije i mozak, po
njima, ono ima smisla.200
Preporuujem da se pokua sa meditacijom iste svesti da se
vidi da li kod vas deluje. Kao to sam rekao, to nee biti lako i vero
vatno nee doneti mnogo koristi vaem emocionalnom ivotu uko
liko ne vebate redovno. U telefonskom im eniku svakog velikog
grada nai ete pregrt kola za meditaciju, od kojih su mnoge
besplatne. Postoje razne vrste meditacije; vi, meutim, treba da tra
ite mindfulness mditation. Postoje i brojne knjige koje e vam
pomoi da uite sami.201
Osvrnimo se sada na poveanje svesti o oseanjima drugih.
U 10. poglavlju opisao sam mikroizraze koji mogu da razotkri
ju prikrivane emocije, ali nisam nita rekao o suptilnim promenama
izraza lica, koje su opisane u poglavljima 5-8. Ako znate ta treba
da traite, onda, ponekad, moete da saznate ta neko ko pokazuje
suptilne izraze osea i pre nego to on shvati da postaje emotivan.
302
Po l E k m a n
Ponekad se suptilni izrazi pojavljuju na licima ljudi kada oni znaju

tano kako se oseaju ali to ne ele da pokau. Suptilni izrazi su sve
to moe da procuri kada ti ljudi nastoje da cenzuriu svoje
izraze.202
Test u dodatku i Evine fotografije od 5. do 8. poglavlja prika
zuju sve suptilne izraze koje sam otkrio. Novi CD koji sam objavio
- Subtle Expression Training Tool (SETT) - na neki nain oiv
ljava ove fotografije tako to se brzo smenjuju pred vaim oima. to
vie vebate rezultati su sve bolji.
Moj CD koji sadri pom agala za uoavanje i m ikroizraza
(METT) /Micro Expression Training Tool/ i suptilnih izraza (SETT)
/Subtle Expression Training Tool/, koristilo je na hiljade ljudi razli
itih profesija. Upravo sam zavrio poboljane verzije ovih vebi.
(Informacija i veb-sajt za ovaj CD dati su na zadnjoj stranici ove
knjige.) METT2 prikazuje osamdeset etvoro razliitih ljudi, od
kojih su pola ene a pola mukarci, iz est razliitih etnikih grupa.
SETT2, pored brojnih slika koje se pojavljuju u ovoj knjizi, ukljuu
je slike mukaraca i ena iz est etnikih grupa.
Vetine se teko stiu; neke zahtevaju stalno vebanje da bi se
odravale, na primer vetine sticanja svesnosti koje sam upravo opi
sao. Neke su kao voenja bicikla, kada ih nauite, ne moete ih zabo
raviti, ne morate stalno da vebate. Mislim da vetine koje se stiu
pomou METT i SETT pomagala spadaju u ovu drugu vrstu. Uvebavanje je neko vreme korisno, ali ubrzo postaje izlino - vae oko
bude trajno naueno.
Ali bez znanja, vetine nisu dovoljne. Da biste poboljali svoj
emocionalni ivot, morate pojedinano da razumete svaku emociju:
njenu priu, univerzalne teme koje tu emociju okidaju, neke od naj
eih varijacija tih tema, funkciju te emocije - ta ona ini za nas,
u kakvoj je vezi sa raspoloenjima i kada i kako moe da bude uklju
ena u emocionalne poremeaje, kao to je objanjeno u poglavlji
ma 5 - 9. Uz ovako brz rast istraivanja emocija za nekoliko godina
bie jo toga. Drite prikljuak.
DODATAK
Test tumaenje lica

Predlaem da ovaj test uradite pre nego to proitate ovu knji
gu, pre nego to vidite slike iz 5 ,6 ,7 ,8 . i 9. poglavlja, ali i nakon to
budete im ali vrem ena da ih prouite. Ako vam je ovo prvi p u t da
radite ovaj test, naroito ako jo niste ni zavirili u knjigu, on d a
nem ojte da pogledate fotografije na narednim stranicam a dok ne
proitate ovaj uvod koji vas upuuje kako da izvuete m aksim um iz
testa.
Zbog ega treba da se testirate? Zar svi ve ne znam o da tu m a
imo izraze lica? Zar m oje istraivanje ne pokazuje d a je to uroena
sposobnost? D ok sam uveren da ne m oram o da uim o kako da pra
vim o izraze lica koji pokazuju emocije (oni su ugraeni naom evo
lucijom i sp o n tan o se javljaju prilikom b u en ja neke em ocije),
m anje je izvesno da li i sposobnost za raspoznavanje tih signala
funkcionie pom ou p reth o d n o ugraenih instrukcija ili se stie
uenjem u ranom ivotnom dobu. Moe da postoji i m euteren, na
kom e je m igue da rano iskustvo oteti ili uniti ugraene instruk
cije. Iako ne m oem o tano da znam o ta izaziva ove nedostatke,
ipak znam o da su zaputena i zlostavljana deca m anje uspena u
raspoznavanju razliitih izraza lica.203
Sreom, veina ljudi je im ala detinjstvo u kom e nisu bili zapu
teni ili zlostavljani tako da m ogu da prepoznaju em ocionalne izra
ze na licu i u glasu ako su izrazi snani a osoba koja ih pokazuje ne
pokuava da um anji ili da prikrije znake emocije. Ipak, to se ne
deava esto. Moje istraivanje204 je pokazalo da veina ljudi izgleda
304
Pol Ekman
ne koristi inform acije sadrane u suptilnijim izrazim a, prikazanim

u ovoj knjizi. Pri m nogim razgovorima, m eutim suptilni izrazi jav
ljaju se m nogo ee nego potpuni i intenzivni. O sim toga, suptilni
izrazi su esto i najvaniji jer m ogu da nam kau ono to recim a jo
uvek nije kazano ili to nikada niti nee biti reeno.
Kada em ocija tek poinje da se doivljava i kada nije snana,
ona moe da se prikae u vrlo maglovitom izrazu, pri emu su miii
sam o m alo stegnuti, ili m oe da se registruje kao parcijalan izraz,
prisutan sam o u jed n o m delu lica, a ne preko celog lica, kao kod
punog izraza. (Zapazite da u poetku svog doivljavanja sve emocije
ne m oraju da im aju nizak intenzitet; m ogue je da neka em ocija
bude odm ah vrlo jaka.) Kada ljudi pokuavaju da udeavaju svoje
em ocionalne izraze tako to um anjuju znakove koji se javljaju, to
m oe da dovede do maglovitog ili parcijalnog izraza. Kada vidim o
m aglovit ili parcijalan izraz, m oem o da pretpostavim o da izraz ili
tek nastaje ili da je udeavan da izgleda slabiji.
Ako pokuavam o da potpuno elim iniem o znak ove emocije,
to m oe da dovede i do mikroizraza -izraz se pokazuje na trenutak,
obino ne due od petine sekunde. M ikroizrazi se javljaju kada oso
ba svesno pokuava da sakrije sve znake o tom e kako se osea (oso
ba zna kako se osea ali ne eli da vi to znate). M ikroizrazi m ogu da
se jave i kada se inhibicija izraza odigrava izvan svesnosti, kada oso
ba nije svesna kako se osea.
M ikroizrazi m ogu da budu vrlo kratki puni izrazi ili pak vrlo
kratki parcijalni i/ili m agloviti izrazi. Za prepoznavanje je najtea
kom binacija sve tri vrste izraza u jednom izrazu - m ikro (vrlo k rat
ki), parcijalan (registruje se sam o u jednoj oblasti) i maglovit (bez
m nogo stezanja miia). Ali i to m oete da nauite.
Uputstva za test
Trebae vam list papira na linije, s redovim a obeleenim od 1
do 14. Na vrhu papira napiite sledee rei: ljutnja, strah, tuga, gae
nje, prezir, iznenaenost, prijatnost. To su m ogui izbori za izraze
R a z o tk r iv e n e
em o c ije
305
na svakoj od 14 fotografija na narednim stranicam a. U redu pod

brojem neke fotografije m oete da napiete bilo koju re ukoliko
sm atrate da nijedna ponuena re ne odgovara onom e to ste videli.
Takoe e vam trebati i papirna traka da vam poslui za obeleavanje stranice u knjizi.
Svaku fotografiju treba da pogledate sam o deli sekunde, tako
da lii n a m ikroizraz. Kasnije ete im ati prilik u da ih pogledate
due, da vidite da li ete tada biti uspeniji.
Lice koje gledate treba da bude iste veliine kao u stvarnosti,
odnosno, veliine lica norm alne osobe. Poto je fotografija m anja,
treba d a je drite na udaljenosti duine ruku tako da za vau retinu
bude iste veliine kao kada bi ta osoba bila na udaljenosti uobiaje
noj prilikom razgovora.
Vano je da uvek pogledate samo po jednu sliku. Svaku sliku
pogledajte to je krae m ogue i odm ah zatvorite knjigu. (Pre toga
um etnite traku tako da se lake vratite na to m esto.) esto neete
znati koju emociju je slika prikazala, ali nem ojte ponovo da gledate.
Oslonite se na predoseaj, upotrebite intuiciju ili nagaajte, ako tre
ba, jer je m ogue da ste izraz prepoznali - setite se da su oni univer
zalni i urezani - a da to niste ni shvatili. Zapiite jedan od naziva za
em ocije koje ste nabrojali na vrhu stranice, ili neku drugu re za
koju mislite da vie odgovara. Postupak ne prekidajte dok ne pogle
date svih etrnaest slika.
Potom m oete da iskoristite d ru g u priliku da gledate slike,
ovog puta m alo due. Dobro bi bilo da napravite pauzu od nekoliko
m inuta i da upotrebite nov list papira, da bi vam se m anje m eali
utisci nastali prilikom prvog gledanja slika. Kada budete sprem ni,
uzm ite knjigu, ispruite ruke i gledajte sam o po jednu sliku sam o
je d n u sekundu (m oete u sebi polako da izgovorite dvadeset
jedan), a onda zapiite svoje tum aenje lica koje ste videli. M oda
se pitate zato sam o jed n a sekunda, jer izrazi esto traju due od
toga. Nali smo da u toku razgovora veina izraza traje izm eu 0,5
i 2,5 sekundi. I dok m nogi izrazi traju due od 1 sekunde, oni se
esto bore za vau panju u konkurenciji sa recima, glasom i pokre-
306
P ol Ekman
tim a tela druge osobe, kao i sa vaim m islim a o tom e ta ta osoba

govori i radi, da spom enem o samo ove remetioce.
Poto ste to dva puta uradili, ako vas ne m rzi, mogli biste jo
jednom da preete test, bez vrem enskog ogranienja.
Kada budete sprem ni da pogledate odgovore, otvorite knjigu
na 305. stranici.
FOTOGRAFIJA 1
FOTOGRAFIJA 2
FOTOGRAFIJA 3
FOTOGRAFIJA 4
FOTOGRAFIJA 6
FOTOGRAFIJA 7
F O T O G R A F IJA S
FOTOGRAFIJA 9
FOTOGRAFIJA 10
S **
V
FOTOGRAFIJA 11
FO T O G R A F IJA 12
FOTOGRAFI |A 13
FOTOGRAFIJA 14
em o c ije
321
Tumaenje izraza - Odgovori

Fotografija 1
Blaga tuga. Ako ste se setili neke srodne rei, kao to je seta ili
potitenost, to bi bilo tano, takoe. Izraz se prikazuje sputenim
gornjim kapcima. Um or ili pospanost bili bi isto tani odgovori i to
ne zbog srodnosti rei nego zato to sputeni kapci kakve vidim o
kod Eve m ogu da se jave i kad je neko um oran ili tuan; ipak, kada
gornji kapci ponu da se sputaju od um ora m ogli biste da vidite i
da oi izlaze iz fokusa, a ponekad i zevanje ili klaenje glave. O zna
cima za tugu videti detaljnije u poglavlju 5.
Fotografija 2
Gaenje. Prihvatljive su i srodne rei, ali ne iz familije ljutnje, kao

to su iznerviranost i razdraenost. Oitava se u blagom stezanju
m iia koje nabira nos i suava oi. Vie o razlikovanju gaenja i
ljutnje videti u poglavlju 8.
Fotografija 3
Blaga tuga, jo jednom , ovoga puta izraena blagim povlaenjem

uglova usana nadole. Uporedite poloaj usana na ovoj slici i na slici
1, na kojoj su usne oputene. Tuga moe da se izrazi izgledom usana
ili kapaka ili i usana i kapaka, kao to je objanjeno u odeljku 5.
Fotografija 4
Blaga prijatnost; odgovara i svaka druga re iz tog skupa - zadovolj

stvo, biti dobro. U poredi usne na ovoj slici sa usnam a na slici 1.
Spoljanji izgled prijatnosti opisan je u poglavlju 9.
Fotografija 5
Uspeno kontrolisana ili vrlo blaga ljutnja (iznerviranost) - ili reenost. Ne m oete biti sigurni kada su jedini znak blago stisnute i
suene usne. Ne bi valjalo da vam ovaj znak prom akne, m akar bio i
322
Pol Ekman
dvosmislen, jer ako ga uoite u stvarnom ivotu verovatno ete moi

da zakljuite da se radi o ljutnji ili o reenosti, i to na osnovu toga
kada je bio prikazan i ta ste vi ili neko drugi bili rekli. To bi m ogao
da bude jedan od najranijih znakova ljutnje, koji vas uzbunjuje pre
nego stvari stignu do take bez povratka; ovaj znak se ponekad javi
i pre nego to druga osoba shvati da poinje da se ljuti. O znacim a
ljutnje videti vie u poglavlju 6.
Fotografija 6
Blag ili uspeno kontrolisan strah. Najea greka je tum aenje
ovog izraza kao izraza gaenja. Z nak straha su blago razvuene
usne. Ponekad ovaj blag izraz straha osoba m oe da pokae dok
opisuje vrem e kada se bojala ili misli o tom vrem enu, ali koja u tom
asu ne osea strah. O strahu se govori u poglavlju 7.
Fotografija 7
Jo jednom gaenje; ovog puta, meutim nije izraeno oima ili nosem,
ve se prepoznaje po blago podignutoj gornjoj usni. Ovaj izraz moe da se
opie i kao omalovaavanje. O gaenju se opirnije govori u poglavlju 8.
Fotografija 8
Uznem irena, nesrena, potitena, zbunjena... Postoje razne m ogu
nosti, ali sve se odnose na tem u ljutnje zbog prepreke na putu do
cilja. M oe ak da se radi o dobro kontrolisanoj ljutnji. Sputene
obrve i napeti donji kapci signalizuju ljutnju. Vie o tanom raspo
znavanju pojedinih em ocija vidi u poglavlju 6.
Fotografija 9
M askiran izraz ljutnje. O soba izgleda sreno jer se osm ehuje, ali
obrve ne odgovaraju prijatnoj emociji. To m oe da bude ili pokuaj
m askiranja ljutnje (emocije koju izraavaju obrve) pom ou osmehivanja, m eavina ljutnje i prijatnosti ili zabava zbog zbunjenosti i
nedoum ice. O brve na ovoj slici iste su kao na slici 8, ali je pokret
m alo jai. Vie o ljutnji m oe se proitati u poglavlju 6.
Ra z o t k r iv e n e
em o c ije
323
Fotografija 10
Strah ili iznenaenost - ili samo napeta panja. Teko je biti siguran
kada se znak svodi sam o na podignute gornje kapke. Ako je re o
strah u ili iznenaenosti, verovatno je da se radilo o m aglovitom
oseaju ili o dobroj kontroli jaih oseanja. Strah i iznenaenost
objanjavaju se u poglavlju 7.
Fotografija 11
Kontrolisana ljutnja, sam poetak vrlo blage iznerviranosti, ili te
koa u fokusiranju na neto (doslovno ili figurativno). Kada su znak
napeti oni kapci, onda u prepoznavanju neije em ocije m oe da
nam pom ogne kontekst. Vie o ljutnji u poglavlju 6.
Fotografija 12
Briga, oprez ili kontrolisani strah. Ovakav izgled obrva predstavlja
jedan od najpouzdanijih znakova ovih oseanja. U poglavlju 7 se
pokazuje razlika u odnosu na izgled obrva kod iznenaenosti.
Fotografija 13
Kontrolisana ljutnja ili iznerviranost. Z nak je isturena vilica, kao i
blago napeti donji kapci. Puni dijapazon izraza ljutnje navodi se u
poglavlju 6.
Fotografija 14
Prezir, samozadovoljstvo, omalovaavanje. Ovaj skup srodnih em o
cija signalizuje se zatezanjem jednog ugla usana. Vie o preziru i o
tom e po emu se razlikuje od gaenja videti u poglavlju 8.
Nemojte brinuti zbog broja pogreaka. Veina ljudi koji nakrat
ko pogledaju ove fotografije ne pogodi vie od pet izraza. ak i posle
dueg posm atranja, veina ne pogodi vie od deset. Nije ih lako
pogoditi sve jer su parcijalni, neznatni i ponekad ukljuuju meavinu dve emocije. Prepoznavanje em ocija trebalo bi da se pobolja
nakon to ste proitali objanjenja o tom e kako se svaka em ocija
324
Pol Ekman
registruje n a licu i poto pogledate jo m nogo d rugih fotografija

suptilnih izraza koje e vam pom oi da postanete svesniji ovih facijalnih signala.
Setite se da sam na poetku ovog poglavlja objasnio da postoje
tri tipa suptilnih izraza - parcijalni, magloviti i mikroizrazi. Ako ste
u stanju da uhvatite parcijalne ili m aglovite em ocionalne izraze
poput onih u testu, ili m ikroizraze koji nakratko blesnu preko lica,
vano je da im ate na u m u da vi ne znate zato je izraz prikazan na
takav nain. Postoji nekoliko m ogunosti:
Maglovit izraz
poetak emocije
slaba emocija
smanjena emocija
neuspeo pokuaj prikrivanja emocije
Parcijalan izraz
slaba emocija
smanjena emocija
neuspeo pokuaj prikrivanja emocije
Mikroizraz
nam erno suzbijanje emocije

nesvesno suzbijanje emocije
Uz tolike m ogunosti m oda izgleda da neete m oi efikasno

da iskoristite inform aciju koju im ate. N o svesno prepoznavanje
emocije koju neko osea ini veliki korak u poboljanju kom unika
cije. U nekim sluajevim a na osnovu konteksta i parcijalnog ili
maglovitog izraza m oete da kaete da li emocija druge osobe u p ra
vo zapoinje; vaa reakcija u toku refraktornog perioda, o em u
govorim u 3. poglavlju, m oe m nogo da znai. Ponekad, zapravo,
m oete da znate kako se neka osoba osea i pre nego to ona to zna,
posebno ako je signal m ikroizraz koji je rezultat suzbijanja. M oete
b iti u stanju i da prepoznajete da li postoji m ogunost da neko
pokuava da um anji ili prik rije izraze, i to m oe da utie na va
odgovor na ono to ta osoba govori ili ini. Sve boljim upoznava
njem porodica emocija koje su opisane u poglavljima 5-9, i veba-
em o c ije
325
njem prepoznavanja nejasnih i parcijalnih izraza, otkriete da ove

m one inform acije m oete da prim enjujete u prijateljstvu, na ra d
nom m estu i u porodinom ivotu.
Ako elite da poruite CD za uvebavanje prepoznavanja svih sup
tilnih izraza prikazanih u ovoj knjizi, idite na emotionsrevaealed.com.
Na tom veb-sajtu se nudi jo jedan CD, za uenje prepoznavanja vrlo
kratkih m ikroizraza. Na poslednjoj stranici ove knjige dato je vie
inform acija o CD -u za uvebavanje prepoznavanja svih suptilnih
izraza (SETT2) i m ikroizraza (METT2).
e m o c ije
327
Napomene
1 Ekman, P. & Friesen, W. V., 1969, The repertoire of nonverbal behavior: Catgo
ries, origins, usage, and coding. Semiotica, 1: 49 -9 8 ; Ekman, P. & Friesen, W. V.,
1974, Nonverbal behaviour and psychopathology, U R. J. Friedman & M. N. Katz
(eds.), The Psychology o f Depresion: Contem porary Theory an d Research, Washin
gton, D. C., J. Winston. V. strane 203-232.
2 Ostajem veliki dunik Kerol Emons, koja je pisala svakom od nas i predloila na
susret zbog zajednikih interesovanja.
3 Ekman, P., Sorensen, E. R. & Friesen, W. V., 1969, Pan-cultural elementrs in
facial displays of motions, Science, 164 (3875): 86-88.
4 Izard, C, 1971, The Face o f Emotion, New York: Appleton-Century-Crofts.
5 Birdwhistell, R. L., 1970, Kinesics and. Context. Philadelphia, University of Penn
sylvania Press.
6 Pravila prikazivanja prvi put sam dao zajedno s Volasom V. Fresenom u lanku
The repertoire of nonverbal behaviour u Semiotica, 1969. Manje razraena ver
zija ove ideje moe se nai i ranije, u tekstovima Ota Klajnberga i drugih, ali za to
nisam znao u vreme kada sam pisao. Kleinberg, O. 1940, Social Psychology, New
York, Holt.
7 Ekman, P., 1972, Universals and cultural diffrences in facial expressions of mo
tion. U J. Cole (ed.), N ebraska Symposium on M otivation, 1971, Lincoln, Neb.,
University of Nebraska Press, videti strane 207-283.
8 Johnson, H. G., Ekman, P. & Freisen, W. V., 1975, Communicative body movements: American emblems, Semiotica, 15 (4), 335-353.
9 Pridruili su mi se kolega Voli Fresen, moja tadanja supruga Dajana Rasel i
Nevil Hofman sa suprugom. U vreme mog prvog putovanja na Novu Gvineju,
1967. godine, Nevil je upravo zavravao dvogodinje stairanje kao australijski
doktor u bolnici u oblasnoj stanici gde su dolazili seljaci tek ako bi bili teko bole
sni. Bio je omiljen i iroko poznat. On i njegova ena takoe su veoma dobro
govorili pidin.
10 Ekman, P., Friesen, W. V., OSullivan, M., Chan, A., Diacoyanni-Tarlatzis, I.,
Heider, K., Krause, R., LeCompte, W. A., Pitcairn, T., Ricci-Bitti, P. E., Scherer, K.
R., Tomita, M. & Tzavaras, A, 1987, Universals and cultural diffrences in the
judgments of facial expressions of emotion, Journal o f Personality and social Psyc
hology, 53: 712-717. Ekman, P., 1999, Facial expressions. U T. Dalgeleish & T.
Powere (eds.), The H andbook o f Cognition an d Emotion, Sussex, U. K., John Wiley
& Sons, v. str. 301-320.
328
Pol E kman
11 Karl je tada bio oenjen bivom cimerkom (Elenor Ro /Rosch/) moje tadanje
supruge Dijane te je posredstvom svoje supruge od moje supruge uo za moje
tvrdnje.
12 Ekman, R, Universale and cultural diffrences in facial expressions of motion.
13 Wierzbicka, A., 1999, Emotions Across Languages and Cultures-.Diversity and Universals, Paris, Cambridge University Press.
14 Thomson, J., 1941, Development of facial expresion o f motion in blind and
seeing children, Archives o f Psychology, 37; Fulcher, J. S., 1942, Voluntary facial
expression in blind and seeing children, Archives o f Psychology, 38; Eibl-Eibesfeldt,
1,1970, Ethology, the Biology ofB ehaviou r, New York, Holt, Reinhart and Winston;
Galatgi, D., Scherer, K. R. & Ricci-Bitti, P. E., 1997, Voluntary facial expresion of
motion: Comparing congenitally blind with normally sighted encoders, Journal
o f Personality and Social Psychology, 73; 1363-1379.
15 Ekman, P. & Friesen, W. V., 1978, F acial Action Coding System: A Technique fo r
the M easurem ent o f Facial M ovements, Palo Alto, Calif., Consulting Psychologists
Press. Drugo elektronsko izdanje objavljeno je 2002. godine. Ekman, P. & Rose
nberg, E. L., 1997, W hat the Face Reveals: Basic an d Applied Studies o f Spontaneous
Expression Using the Facial Action Coding System (FACS), New York, Oxford Uni
versity Press; Cohn, J. F., Zlochower, A., Lein, J. & Kanade, T., 1999, Automated
face analysis by feature point tracking has high concurrent validity with manual
FACS coding, Psychophysiology, 36: 35-43; Bartlett, M. S., Viola, P. A., Sejnowski,
T. J., Golomb B. A., Larsen, J., Hager, J. C. & Ekman, P., 1996, Classifying facial
action. U D. Touretzky, M. Mozer, & M. Hasselmo (eds.), Advances in Neural Infor
mation Processing Systems 8, Cambridge, Mass., M IT Press, v, str. 823-829.
16 Vie o tome u: Levenson, R. W., Ekman, P., Heider, K. & Friesen, W. V., 1992,
Emotion and autonomie nervous system activity in the Minangkabau o f West
Szumatra, Journal o f Personality an d Social Psychology, 6 2 :9 7 2 -9 8 8 ; Levenson, R.
W., Carstensen, L. L., Friesen, W. V. & Ekman, P., 1991, Emotion, Physiology, and
expresion in old age, Psychology an d Aging, 6: 28-35. Levenson, R. W., Ekman, P.
& Friesen, W. V., 1990, Voluntary facial action generates emotion-specific autono
mie nervous system activity Psychophysiology, 27: 363-384; Ekman, P., Levenson,
R. W. & Friesen, W. V., 1983, Autonomie nervous system activity distinguishes
between motions, Science, 221:1208-1210. Ekman, P. 8c Davidson, R., 1994, The
Nature o f Em otion: Fundam ental Questions, New York; Oxford University Press;
Ekman, P. & Davidson, R. J., 1993, Voluntary similing changes regional brain acti
vity. Psychological Science, 4: 342-345; Davidson, R. J., Ekman, P., Saron, C., Senulis, J. & Friesen, W. V., 1990, Emotional expression and brain physiology I: Approach/withdrawal and cerebral asymetry, Journal o f Personality an d Social Psychology,
58: 330-341; Ekman, P., Davidson, R. J. & Friesen, W. V., 1990, Emotional expre-
e m o c ije
329
ssion and brain physiology II: The duchenne smile, Jou rn al o f Personality an d
Social Psychology, 58: 342-353.
17 Ekman, P., 1985,. Telling Lies: Clues to Deceit in the M arketplace, Marriage, and
Politics. New York, W. W. Norton. Tree izdanje izalo je 2002. Ecoff, N. L., Ekman,
P., Mage, J. J. 8c Frank, M. G., 2000, Lie Dtection and language loss, Nature, 405:
139; Frank, M. G. & Ekman, P. (priloeno), Appearing Truthful generalizes across
different deception situations; Bugental, D. B., Shennum, W., Frank, M. G. 8c
Ekman, P., 2000, ,,True lies: Childrens abuse history and power attributions as
influences on deception dtection. U V. Manusov 8c J. H. Harvey (eds.), Atributin,
Communication Behaviour, an d Close Relationships, Cambridge, Cambridge Uni
versity Press, v. str. 248-265. Ekman, P., OSullivan, M. 8c Frank, M., 1999, A few
can catch a liar, Psychological Science, 10: 263-266. Ekman, P., 1997, Lying and
Deception. U N. L. Stein, P. A. Ornstein, B. Tversky, 8c C. Brainerd (eds.), M em ory
forE veryday and Em otional Events. Hillsdale, N. J.: Lorens Erlbaum Associates. V.
str. 333-347. Frank, M. G. 8c Ekman, P. 1997, The ability to detect deceit generali
zes across different types of high stake lies. Journal o f Personality an d Social Psyc
hology, 72: 1429-1439.
18 Uesnici sastanka bili su: Riard Dejvidson, Pol Ekman, Oven Flanegen, Denijel
Golemen, Mark Grinberg, Tampten Jinpa, Metju Riard, Deni Cai, Francisko
Varela i B. Alan Valas.
19 Na pozivu za uee na ovom sastanku zahvaljujem fondaciji Majnd lajf, poi
menino Adamu Englu, Riard u Dejvidsonu i Danu Golemenu.
20 LeDoux, J. E 1996, The Em otional Brain: The Mysterious U nderpinningof E m o
tional Life, New York, Simon and Schuster; Panssepp, J., 1998, The Foundations o f
Human and Animal Emotions, New York, Oxford University Press; Damasio A. R.,
1994, D escartesError: Emotion, Reason an d the Human Brain, New York, Putnam;
Rolls, E. T., 1999, The Brain an d Emotion, New York, Oxford University Press.
21 Za razliku od psihologa koji se bave drugim oblastima, oni koji prouavaju emo
cije priznaju vanost automatskih procesa, mada se nekolicina teoretiara emocija
i dalje dri shvatanja da mi svesno odluujem o kada emo da postanem o
emocionalni.
22 Goldie, P., 2000., The Emotion, Oxford, Oxford University Press, v. str. 47.
23 Boucher, J. D. 8c Brandt, M. H., 1981, Judgment o f motion: American and
Malay antecedents, Journal o f Cross-Cultural Psychology, 12: 2 7 2 - 283.
24 Scherer, K. R., Wallbott, H. Ci. 8c Summerfield, A. B. (eds.), 1986, Experiencing
Emotion: A Cross-cultural Study. Cambridge, Cambridge University Press.
25 Richardson, P. J. 8c Boyd, R., 2002, Culture is part of human biology: Why the
superorganic concept serves the human science badly. U M. Goodman 8c A. S.
330
Pol E km an
Morrat (eds.), Probing Human Origins, Cambridge, Mass: American Academy of

Arts and Sciences.
26 Ekman, P. & Friesen, W. V., 1975, Unmasking the Face: A Guide to Recognizing
Emotions fro m Facial Clues. Upper Saddle River, N. J Prentice Hall.
27 Lazarus, R., 1991, Emotion an d Adaptation, New York, Oxford.
28 Ovo je izraz Magde Arnold. Arnold, M. (ed.), 1970, Feelings an d Emotions, New
York, Academic Press, v. 12. poglavlje.
29 Levenson, R. W., Ekman, P., Heider, K. & Friesen, W. V., 1992, Emotion and
autonomie nervous system activity in the Minangkabau of West Sumatra, Journal
o f Personality and Social Psychology, 62: 972-988; Levenson, R. W., Carstensen, L.
L., Friesen, W. V. & Ekman, P., 1991, Emotion, physiology, and expresion in old
age, Psychology and Aging, 6: 28 -3 5 ; Levenson, R. E., Ekman, P. & Friesen, W. V.,
1990, Voluntary facial action generates emotion-specific autonomie nervous
system activity, Psychophysiology, 27: 363-384; Ekman, P., Levenson, R. W. & Fri
esen, W. V., 1983, Autonomie nervous system activity distinguishes between mo
tions, Scinece, 221: 1208-1210; Ax, A. F., 1953, The physiological differetiation
between fear and anger in humans, Psychosomatic Medicine, 15: 433-442.
30 Frijda, Lazarus i erer prihvataju ovo gledite. V. Scherer, K. R., Schoor, A. &
Jonstone, T., 2001, A ppraisal Processes in Emotion, New York, Oxford University
Press.
31 Ohman, A., 1993, Fear and anxiety as emotional phenomena: Clinical phenomenology, evolutionary perspectives, and information processing. U M. Lewis &
J. Haviland (eds.), The H andbook o f Emotions, New York, The Guilford Press. V. str.
511-536.
32 Napominjem da naunici nisu jednoglasni u prihvatanju Omanovog tumaenja.
Dobar pregled suprotnih tumaenja v. u Mineka, S. & Cook, M., 1993, Mechanisms involved in the observational conditioning of fear, Jou rn al o f Experim ental
Psychology, 122: 3-38.
33 Darwin, C., 1998, The Expression o f the Emotions in Man an d Animais, 3rd diti
on, New York, Oxford University Press, str. 43.
34 U tekstovima Tobeja i Kosmidesa naglaen je upravo ovaj momenat. Cosmides,
L. & Tooby, J., 2000, Evolutionary psychology and the motions. U M. Lewis i J.
M. Haciland-Jones (eds.), The H an dbook o f Emotions, 2nd dition, New York, The
Guilford Press. V. str. 91-115.
35 To je veoma slino pojmu i delovanju afektivne memorije Magde Arnold, ali
ona nije naglasila da uskladiteno nije naueno nego je dato.
36 Mayr, E., 1974, Behavior programs and evolutionary strategies, Am erican Scientist, 62: 650-659.
e m o c ije
331
37 F rij da, N. H., 1986, The Emotions, Cambridge, Cambridge University Press. V.
str. 277.
38 Zahvaljujem Filu ejveru /Shaver/ na podseanju na Toma efa /Scheff/, koji se
ovim pitanjem nairoko bavi u svojoj knjizi Catharsis in Healing, Ritual, an d Dra
m a, Berkeley, Calif., Consulting Psychologists Press.
39 Na to mi je skrenuo panju Niko Frijda.
40 Ekman, P. & Friesen, W. V., 1978, Facial Action Coding System: A Technique fo r
the M easurem ent o f Facial M ovement, Palo Alto, Calif., Consulting Psychologist
Press.
41 Levenson et al., Emotion and autonomie nervous system activity in the Minangkabau o f West Sumatra; Levenson et al., Emotion, physiology, and expresion in
old age; Levenson, Ekman & Friesen, Voluntary facial action generates emotionspecific autonomie nervous system activity; Ekman, Levenson & Friesen, Auto
nomie nervous system activity distinguishes between motions.
42 Ekman, P. & Davidson, R., 1994, The Nature o f Emotion: Fundamental Questions,
New York, Oxford University Press. Detaljnije o ovome videti u sledeim lancima:
Ekman, P. & Davidson, R. J., 1993, Voluntary smiling changes regional brain acti
vity, Psychological Science, 4: 342-345. Davidson, R. J., Ekman, P., Saron, C., Senulis, J. & Friesen, W. V., 1990, Emotional expression and brain physiology I: Approach/withdrawal and cerebtral asymetry, Jo u rn a l o f P erson ality a n d S ocial
Psychology, 58: 330-341 ; Ekman, P., Davidson, R. J. & Friesen, W. V., 1990, Emo
tional expression and brain physiology II: The Duchenne smile, Journal o f Perso
nality and Social Psychology, 58: 342-353.
43 Zahvaljujem Peteru Goldiju to mi je skrenuo panju na ovaj primer, koji opisuje
Dejvid Hjum.
44 Moja razmiljanja o tom pitanju izotrio je razgovor o mojim idejama o destruktiv
nim emocijama na sastanku sa Njegovom svetou, Dalaj Lamom, u martu 2000. godine.
O ovom sastanku videti referentnu knjigu Danijela Golemana, 2003, Destructive
Emotions: How Can We Overcome Them?, New York, Bantam Books. Posebno sam
zahvalan Alanu Valasu /Wallace/ zbog problema koje je uoio u mojoj ranijoj
formulaciji.
45 LeDoux, J. E., 1996, The Emotional Brain: The Mysterious Underpinnings o f E m o
tional Life, New York, Simon and Schuster. V. str. 204.
46 Ibid. V. str. 146.
47 LeDoux napominje da ovaj izraz prvi uvodi Donald Heb u svojoj knjizi The
organization ofB ehaviour, 1949, New York, John Wiley & Sons.
48 Davidson, R. J. (u pripremi), Affective style, psychopathology and resilience:
Brain mechanisms and plasticity", American Psychologist.
332
Po l E km an
49 Ekman, P. & Davidson, R. (eds.), 1994, The Nature o f Em otion: Fundam ental
Questions, New York, Oxford University Press.
50 Lazarus, R., 1991, Emotion an d Adaptation, New York, Oxford University Press;
Gross, J. J., 1988, Antecedent - and response-focused motion rgulation: Diver
gent consquences for experience, expression and physiology, Journal o f Persona
lity an d Social Psychology, 74: 224-237. Gross, J. J., 1998, The emerging field of
motion rgulation: An integrative review, R eview o f G en eral Psychology, 2:
271-299.
51 Vie o ovoj tehnici videti u Gross, The emerging field of emotional rgulation.
52 Segal, Z. V., Williams, J. M. G. 8c Teasdale, J. D., 2002, M indfulness-based Cognitive T h erapyfor Depresion: A New A pproach to Preventing Relaps, New York, The
Guilford Press.
53 O brojnim, razliitim pogledima na raspoloenje i emociju videti u 2. poglavlju
u Ekman, P. i Davidson, R. J. (eds.), 1994, The Nature o f Emotion.
54 Zahvaljujem Dini Birs / Beers/, koja mi je to pomenula.
55 O tome videti u Peter Goldi, The Emotions, 2000, New York, Oxford University
Press, str. 113.
56 Ekman, P., 1985, TellingLies: Clues to Deceit in the M arketplace, M ariage, an d
Politics, New York, W. W. Norton. Tree izdanje je objavljeno 2002. godine.
57 Gottman J. M. & Levenson R. W., 1999, How stable is marital interaction over
time?, Family Processes, 3 8 :159-165.
58 O Otelovoj greci u kontekstu sumnje na la, videti moju knjigu TellingLies.
59 Scherer, K., Johnstone, T. & Klasmeyer G. (u pripremi), Vocal Expression of
Emotion. U R. Davidson, H. Goldsmith & K. R. Scherer (eds.), H andbook o f Affec
tive Science, New York, Oxford University Press.
60 Ekman, P., OSullivan, M. & Frank, M., 1999, A few can catch a liar, Psychological Science, 10: 263-266; Ekman, P. & OSullivan, M., 1991, Who can catch a
liar?, Am erican Psychologist, 46: 913-20.
61 Banse, R. & Scherer, K. R., 1996, Acoustic profiles in vocal motion expresion,
Journal o f Personality and Social Psychology, 70: 614-636.
62 Opisi radnji, koje daje Frijda, koje karakteriu svaku emociju ukljuuju jo puno
toga to ovde nije pomenuto. Verujem da su jedino ovi rudimentarni, poetni
pokreti dranja tela oni koji su ugraeni, automatski i univerzalni.
63 Levenson, R. W., Ekman,P., Heider, K. & Friesen, W. V., 1992, Emotion and
autonomie nervous system activity in the Minangkabau of West Sumatra, Journal
o f Personality and Social Psychology, 62: 972-988; Levenson, R. W., Carstensen, L.
L., Friesen, W. V. & Ekman, P., 1991, Emotion, physiology, and expresion in old
e m o c ije
333
age. Psychology and Aging, 6: 28-35. Levenson, R. W., Ekman, P. & Friesen, W. V.,
1990, Voluintary facial action generates em otion-specific autonomie nervous
system activity, Psychophysiology, 27: 363-384; Ekman, P., Levenson, R. W. & Fri
esen, W. V., 1983, Autonomie nervous system activity distinguishes between mo
tions, Science, 221:1208-1210.
64 Stein, N. L., Ornstein, P. A., Tversky, B. & Brained, C. (eds.), 1997, M em ory fo r
Everyday Em otional Events. Mathaw, N. J.: Lawrence Erlbaum Associates.
65 Davidson, R. J., Jackson, D. C. & Kalin, N. H., 2000, Emotion, plasticity, context
and rgulations. Perspectives from affective nauroscience, Psychological Bulletin,
126: 890-906.
66 Gros opisuje regulaciju na prednjem kraju, ali se on ne usredsreuje na ovu
nehotinu, skoro trenutnu, regulaciju, koju predlae Dejvidson. Umesto toga on se
bavi vie smiljeno nametnutim nastojanjima da se reinterpretira ono to se odi
grava. Gross, J. J., 1998, Antecedent - and response-focused motion rgulation:
Divergent consquences for experience, expression and physiology. Jou rn al o f
Personality an d Social Psychology, 74: 224-237; Gross, J. J., 1998, The emerging
field of motion rgulation: An integrative review, Review o f General Psychology,
2 :2 7 1 -2 9 9 .
67 Greenberg, M. T. & Snell, J. L., 1997, Brain development and emotional develo
pment: The rle of teaching in organizing the frontal lobe. U P. Salovey & D. J.
Sluyter (eds.), E m otional Development and Em otional Intelligence, New York, Basic
Books.
68 Zajonc, R. B., 2001, Emotion. U D. T. Gilbert, S. T. Fisk, & G. Lindzey. (eds.),
The H an dbook o f Social Psychology, Vol. 1. 4th dition, Boston, McGraw-Hill. V.
str. 591-632.
69 Danas je popularnije da se koriste konekcionistiki modeli. Nije da se ne slaem
s takvim formulacijama, ali one su tee razumljive i, za ovu svrhu, mislim da je
korisnija metafora s kompjuterskim programom i instrukcijama.
70 Mayr, E., 1974, Behaviour programs and evolutionary strategies, A m erican
Scientist, 62: 650-659.
71 Ne smatram da je sve ovo oigledno ve prvog dana u ivotu, ali se slaem s
nalazima Linde Kamras i Harijet Oster, da se pojavljuje postepeno, tokom razvoja
deteta. Camras, L., Oster, H., Campos, J., Miyake, K. & Bradshaw, D., 1992, Japa
nese and American infants responses to arm restraint, Developm ental Psychology,
2 8:578-582. Takode, Rosenstein, D. & Oster, H., 1988, Differential facial respon
ses to fourbasic tastes in newborn, Child Development, 59: 1555-1568.
72 Heim, C., Newport, D. J., Heit, S., Graham, Y. P., Wilcox, M., Bonsall, R., Miller,
A. H. & Nemeroff, C. B., 2000, Pituitary-adrenal and automatic responses to strre-
334
P ol E kman
ss in women after sexual and physical abuses in childhood. Journal o fth e American
M edical Association, 284: 592-597.
73 Wallace, A., 1993, Tibetan Buddhism , fr o m the G round Up, Boston, Wisdom
Publications. V. str. 103.
74 Ibid. V. str. 132.
75 Nigro, G. & Neisser, ., 1983, Point ofview in personal memories, Cognitive
t
76 Langer, E., 2002, Well-Being, Mindfulness versus Positive Evaluation. U C. R.
Snyder & S. J. Lopez (eds.), The H andbook o f Positive Psychology, New York, Oxford
University Press.
77 Wyner, H. (neobjavljeno), The Defining Characteristics of the Healthy Human
Mind.
78 Zahvalan sam Denu Golemanu, koji je predloio tu terminologiju i uinio da
moje razmiljanje bude jasnije.
79 Goldie, The Emotions. V. str. 65.
80 Schooler, J. W., 2001, Discovering memories of abuse in light of meta-awareness, Journal o f Aggresion, M altreatment an d Trauma, 4 : 105-136.
81 Umesto p a tn ja /agony, prim, prev./, koristili smo r e i j a d /distress, prim, prev./, ali
su kasnija istraivanja pokazala da jad obuhvata vie od patnje - postoji i element
straha. Ekman, P. & Friesen, W. V., 1975, Unmasking the Face: A Guide to Recognizing Emotions from Facial Clues, Upper Saddle River, N. J.: Prentice Hall.
82Rynearson, E. K., 1981, Suicide internalized: An existential sequestrum, A m e
rican Journal o f Psychiatry, 138: 84-87.
83 Vingershoets, A. J. J. M., Cornelius, R. R., Van Heck, G. L. & Becht, M. C., 2000, Adult
crying: A model and review of the literature, Review o f General Psychology, 4:354.
84 Ekman, P., Matsumoto, D. & Friesen, W. V., 1997, Facial expresion in affective
disorders, U P. Ekman & E. L. Rosenberg (eds.), W hat the Face Reveals: Basic and
Applied Studies o f Spontaneous Expression Using tjhe Facial Action Coding System
(FACS), New York, Oxford University Press. Moja prva odobrena sredstva za istra
ivanje bila su namenjena prouavanju pacijenata s mentalnim poremeajima, ali
u to vreme nisam imao naina da merim njihovo facijalno ponaanje, tako da sam
se ograniavao samo na pokrete tela. Rezultati o kojima ovde govorim dobijeni su
dvadeset godina kasnije, nakon to smo razvili Kodovni sistem za facijalne radnje,
opisan u 1. poglavlju. Sredinom ezdesetih godina prolog veka, pod uticajem Sil
vana Tomkinsa, i uz finansijsku podrku za meukulturno istraivanje, prekinuo
sam prouavanje psihijatrijskih pacijenata i, umesto na emocionalne poremeaje,
usredsredio sam se na same emocije. U vreme kada sam napustio studiju o m en
talnim bolesnicima, nismo imali ni alat a ni osnovno znanje o emocijama da bismo
e m o c ije
335
istraivali pacijente s tekim poremeajima. Sreom, taj posao sada obavlja vei
broj istraivaa sluei se naim Kodovnim sistemom i drugim alatima za merenje
facijalnih i vokalnih izraza pacijenata; brojni primeri su navedeni u W hat the Face
Reveals.
85 Sternberg, C. R., & Campus, J. J., 1990, The development of anger exprsions in
infancy. U N. L. Stein, B. Leventhal, & T. Trabasso (eds.), Psychological and Biological
Approaches to Emotions, Hillside, N. J.: Lawrence Erlbaum Associates. V str. 247-282.
86 Berkowitz, L., 1969, The frustration-aggresion hypothesis revisited, U L. Berkowitz (ed.), Roots ofAggresion, New York, Atherton Press. V. str. 1-28.
87 Moja erka Eva pitala je njegovu svetost Dalaj Lamu zato se ljutimo na one koje
volimo, i on je ponudio to objanjenje.
88 Zanimljiva diskusija o isplativosti s evolucionistike pozicije. McGuire, M. &
Troisi, A 1990, Anger: An evolutionary view. U R. Plutchik & H. Kellerman
(eds.), Emotion, Psychopathology an d Psychotherapy, New York, Academic Press.
89 Dozefa Kamposa /Campos/, sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, i Marka
Ginberga /Greenberg/, sa Pensilvanijskog dravnog univerziteta, u linom razgo
voru, 2000. godine.
90 Holden, C., 2000, The violence of the lambs, Science, 289: 580-581.
91 Konner, M., 2001, The Tangled Wing: Biological Constraints on the Human Spirit.
2nd dition, New York, Henry Holt. V. poglavlje 9.
92 O uticaju genetskog naslea i okoline na agresivno ponaanje videti Plomin, R.,
Nitz, K. & Rowe, D. C., 1990, Behavioral genetics and aggressive behaviour in
childhood. U M. Lewis 8c S. Miller (eds.), H andbook o f Developm ental Psychopat
hology, New York, Plenum. V. takode, Miles, D. R. & Carey, G., 1997, Genetic and
environmental architecture of human aggression, Journal o f Personality an d Social
93 Dalaj Lama, u naem linom razgovoru, 2001. Vidi i Goleman, D 2003, Destruc
tive Emotions: How Can We Overcome Them?, New York, Touchstone Books.
94 Tavris, C. 1989. Anger: The Misunderstud Emotion, New York: Touchstone Books.
95 Ibid. V. str. 125-127.
96 McGuire i Troisi, Anger.
97Lemerise, E. 8c Dodge, K., 2000, The development o f anger and hostile interac
tions. U M. Lewis 8c J. Haviland-Jones (eds.), H andbook o f Emotions. 2nd ditions,
New York, The Guilfors Press, V. str. 594-606.
98 McGuire i Troisi, Anger.
99 Gottman, J. M. 8c Levenson, R. W., 1999, How stable is marital interaction over
time?, Family Processes, 38:159-165.
336
Pol E kman
100 Lazarus, R., 1991, Emotion and Adaptation, New York, Oxford University Press.
101 Goleman, Destructive Emotions.
102 V. Izard, C., 1972, Patterns o f Emotions. San Diego, Calif., Academic Press. O
depresiji i ljutnji videti Harmon-Jones, E. Individual diffrences in anterior brain
activity and anger: Examining the rles o f attitude toward anger and depression
(u pripremi).
103 Harmon-Jones, Individual diffrences.
104 Chesney, M. A., Ekman, P., Friesen, W. V., Black, G. W. & Hecker, M. H. L., 1990,
Type A behaviour pattern: Facial behaviour and speesh components, Psychosom aticM edicine, 53: 307-319.
105 Rosenberg, E. L., Ekman, P., Jiang, W., Babyak, M., Coleman, R. E., Hanson, M.,
OConnor, C., Waugh, R. & Blumenthal, J. A., 2001, Linkages between facial
expressions o f motion in transient myocardial ischemia, Em otion, 1: 107-115;
Rosenberg, E. L., Ekman, P. & Blumenthal, J. A., 1998, Facial expression and the
affective component of cynical hostility, Health Psychology, 17: 376-380.
106 Barefoot, J. C., Dahlstrom, W. G. & Williams, R. B ., 1983, Hostility, CHD
incidence, and total mortality : A 25-year follow-up study o f 225 physicians, Psychosom atic M edicine, 45: 5 9 -6 3 ; Williams, R. B ., Haney, L. T., Lee, K., Kong, Y.,
Blumenthal, J. & Whalen, R ., 1980, Type A behaviour, hostility, and coronary
atherosclerosis, P sychosom atic M edicine, 42: 5 3 9 -5 4 9 ; Ironson, B ., Taylor, C.
B ., Boltwood, M., Bartzokis, T., Dennis, C., Chesney, M., Spitzer, S. & Segall, G.
M., 1992, Effects o f anger on left ventricular ejection fraction in coronary artery
disease, A m erican Jo u r n a l o f C a rd iolo g y , 70: 2 8 1 -2 8 5 ; Mittleman, M. A.,
Maclure, M., Sherwood, J. B ., Mulry, R. P., Tofler, G. H., Jacobs, S. C., Friedman,
R ., Benson, H. & Mller, J. E., 1995, Triggering o f acute myocardial onset by
episodes: Dterminants o f myocardial infarction onset study investigators, Cir
culation, 92: 1720-1725; Rosenberg, Linkages.
107 Ekman, P., 1979, About brows: Emotional and conversational signais. U M.
von Cranach, K. Foppa, W. Lepenies, & D. Ploog (eds.), H um an Ethology, New
York, Cambridge University Press. V. str. 169-248.
108 Videti odlinu knjigu Helene Kronin, The Ant an d the P eacock: Altruism an d
Sexual Selection fro m Darwin to Today, 1991, New York, Cambridge University
Press.
109 Izvetaj Kanadske kazneno-popravne slube /Correctional Service of Canada
report/, prema navodima Gayla Swihart, John Yuille, & Stephan Porter u The Rle
o f State-Dependent M em ory in Red-Outs.
e m o c ije
337
110 Navodi Laure Helmut /Helmuth/ o nalazima sociologa Mareja trausa /Straus/,
Univerzitet Nju Hemir, u Helmuth, L 2000, Has Americas tide of violence receded for good?, Science, 289: 585.
111 Davidson, R. Putnam, K. M. & Larson, C. L., 2000, Dysfunction in the neural
circularity o f motion rgulation - a possible prlud to violence, Science, 289:
591-594.
112 Raine, A., 1970, Antisocial Behaviour in psychophysiology: A biosocial perceptual and prefrontal dysfunction hypothesis, U D. M. Stoff, J. Breiling, & J. D.
Maser (eds.), The H andbook o f Antisocial Behaviour, New York, John Wiley & Sons,
V. str. 289-303.
113 Videti razmatranje Majkla Rutera /Michael Rutter/ o nalazima drugih istraivaa
o delinkvenciji na poetku i tokom adolescencije u uvodu njegove knjige Genetics o f
Criminal an d Antisocial Behaviour, 1996, New York, John Wiley & Sons.
114 American Psychiatric Association, 1994, Intermittent explosive disorder, U
Diagnostic an d Statistical M anual o f M ental Disorders: DSM-IV, Washington, D. C.,
American Psychiatric Association. V. 627-630.
115 Pregledni prikazi o mnogim od ovih pitanja dati su u posebnom odeljku izdanja
asopisa Science, od 28. 06. 2000. /289(28): 569-594/. O drugaijim pristupima
antidrutvenom ponaanju videti Stoff, D. M., Breiling, J. & Maser, J. D., 1997, The
H an dbook o f Antisocial Behaviour, New York, John Wiley & Sons.
116 Videti zanimljiv lanak Pitera Goldija /Peter Goldie/, Compassion: A natural
moral motion. U pripremi za Deutsche Zeitschrift fu r Philosophie.
117 Ekman, P., Friesen, W. V. 8c Simons, R. C., 1985, Is the startle reaction an mo
tion?, Journal o f Personality an d Social Psychology, 49(5): 1416-1426.
118 Levenson, R. W., Ekman, P., Heider, K. & Friesen. W. V., 1992, Emotion and
autonomie nervous system activity in the Minangkabau ofW est S u m a tr a Jo u rn al
o f P ersonality an d S ocial P sychology, 62: 97 2 -9 8 8 ; Levenson, R. W., Carstensen,
L. L., Friesen, W. V. & Ekman, P., 1991, Emotion, psychology, and expression in
old age, P sychology andA ging, 6 :2 8 -3 5 ; Levenson, R. W., Ekman, P. & Friesen,
W. V., 1990, Voluntary facial action generates emotion-specifc autinomic ner
vous system activity, P sychophysiology, 27: 3 6 3 -3 8 4 ; Ekman, P., Levenson, R.
W. & Friesen, W. V., 1983, Autonomie nervous system activity distginguishes
between motions, Scien ce, 221: 1208-1210.
119 Tako bi predviala teorija psihologa Leonarda Berkovica, po kojoj averzivni
dogaaji mogu da rezultuju bilo ljutnjom bilo strahom, zavisno od situacije, pret
hodnog uenja i naslednih dispozicija. Berkowitz, L., 1999, Disgust: The body and
338
Pol E kman
soul motion. U T. Dalglish & M. J. Power (eds.), H an d b ook o f Cognition an d

Emotion, Chichester, U. K., John Wiley & Sons. V. str. 429-446.
120 Ovde se oslanjam na studiju o strahu i anksioznosti Rudija i Migera, mada se u
opisu njihovih nalaza i nalaza drugih, koje oni navode, koristim svojom termino
logijom. Rhudy, J. L. & Meagher, M. W., 2000, Fear and anxiety: Divergent effects
on human pain thresholds, Pain, 84: 65-75.
121 Ibid.
122 Schmidt, L. A. & Fox, N. A., 1999, Conceptual, biological and behavioral dis
tinctions among different categories o f shy children. U L. A. Schmidt & J. Suculkin
(eds.), Extrem e Fear, Shyness, an d Social Phobia: Origins, Biological M echanisms,
and Clinical Outcomes, New York, Oxford University Press. V. str. 47-66.
123 Ibid.
124 Kagan, J., 1999, The concept of behavioral inhibition. U ibid. V. str. 3-13.
125 Crozier, W. R., 1999, Individual diffrences in childhood shyness: Distinguishing fearful and self-conscious shyness. Schmidt & Fox, Conceptual, biological
and behavioral distinctions. V. str. 14-29 i 47-66.
126 Ovde se puno oslanjam na Omanovo poglavlje. Ohman, A., 2000, Fear and
anxiety: Evolutionary, cognitive, and clinical perspectives. U M. Lewis & J. Haviland-Jones (eds.), The H andbook o f Emotions, 2nd dition, New York, The Guilford
Press. V. str. 573-593.
127 Videti moj komentar u Ekman, P., 1985, TellingLies, New York, W. W. Norton.
Tree izdanje je objavljeno 2001.
128 Ekman, P. & Friesen, W. V., 1975, Unmasking the Face: A Guide to Recgnizing
Emotions fro m Facial Clues, Upper Saddle River, N. J., Preutice Hall. V. str. 66-67.
129 Kako se navodi u Miller, W. I., 1997, The Anatomy ofDisgust, Cambridge, Mass.,
Harvard University Press. V. str. 97.
130 Ibid. V. str. 22.
131 Ibid. V. str. 118.
132 Rozin, P., Haidt, J. & McCauley, C. R., 1999, Disgust: The body and soul mo
tion. U T, Dalglish & M. J. Power (eds.), H andbook o f Cognition an d Emotion, Chi
chester, U. K., John Wiley & Sons. V. str. 435.
133 Zbir procenata ne iznosi 100 zato to su postojali neki neklasifikovani odgovori.
134Gottman, J. M. & Levenson, R. W., 1999, How stable is martial interaction over
time?, Fam ily Processes, 38: 159-165; Gottman, J., Woodin, E. & Levenson, R.,
2001, Facial expressions during marital conflict, Journal o f Family Com m unica
tion, 1: 37-57.
135 Miller, The Anatomy ofDisgust. V. str. 133-134.
e m o c ije
339
136 Ibid. V. str. 137-138.

137 Nussbaum, M. C., 2000, Secret Sewers ofvice: Disgust, bodies and the law, U
S. Bandes (ed.), The Passions o f Law, New York, New York University Press. V. str.
19-62.
138 Ibid. V. str. 44.
139 Ibid. V. str. 47.
140 Ibid.
141 Levenson, R. W. & Reuf, A. M., 1997, Physiological aspects o f emotional
knowledge and rapport. U W. J. Icles (ed.), E m pathie Accuracy, New York, The
Guilfored Press. V. str. 44-47.
142 Ekman, P & Friesen, W. V., 1975, Unmasking the Face. V. str. 67.
143 Miller, T heA natom y o f Disgust, V. str. 207.
144 Ibid. V. str. 221.
145 Philips, M. L., Senior, C., Fahy, T. & David, A. S., 1998, Disgust - the forgotten
motion of psychiatry, British Journal o f Psychology, 172: 373-375.
146 Buell, H. (ed.)., 1999, Moments, New York, Black Dog and Leventhal. V. str. 108.
147 Na primer, v. Synder, C. R. & Lopez, S. J. (eds.), 2002, The H andbook o f Positive
Psychology, New York, Oxford University Press. Primedbe na ovaj rad videti u R.
Lazarus, Does the positivity movement have legs?, P sychological Inquiry, u
pripremi.
148 Frederickson, B. L. & Brannigan, C., 2001, Positive motions. U T. J. Mayne &
G. A. Bonanno (eds.), Emotions: Current Issues an d Future Deirections, New York,
The Guilford Press. V. str. 123-151.
149 O humoru v. Ruch. W. & Ekman, P., 2001, The expressive pattern of laughter.
U A. W. Kasznik (ed.). Emotion, Qualia, and Consciousness. Tokyo, Word Scientific
Publisher. V. str. 426-443. Takoe videti Bachorowski, J. & Owren, M. J., 2001, Not
all laughs are alike: Voiced but not voiced laughter readily elicits positive affect,
Psychological Science, 12: 252-257.
150 Ekman, P., 1992, An argument for basic motions, Cognition an d Emotion, 6:
169-200.
151 Keltner, D. & Haidt, J. (u pripremi), Aspproaching awe, a moral, aesthetic, and
spiritual motion, Cognition an d Emotion.
152 Zahvaljujui Polu Kofmanu /Paul Kaufman/, koji je uoio da sam ovu emociju
bio izostavio.
153 Konsultovao sam se s jo jednim italijanskim strunjakom za emocije, Pio Ricci
Bitti-jem, koji je potvrdio da fje r o verovatno jeste najbolja re za ono to sam opi
340
Pol E km an
sao, iako je on pomenuo alternativu, rc appagato. Izabrao sam fjero jer mi se ini
da zvuk te rei bolje odgovara doivljaju. No sama re nije vana; vano je da se
specifikuje jo jedan drugaiji tip prijatnosti.
154 Lewis, M. 2000. Self-conscious motions. U M. Lewis & J. Haviland-Jones
(eds.), The H andbook o f Emotions. 2nd dition. New York: The Guilford Press.
155 Rosten, L., 1968, The Joys o f Yiddish, New York, Pocket Books. V. str. 257.
156 Ibid.
157 Haidt, J., 2000, The positive motion of lvation, Prvention and Treatment, 3.
158 Lazarus, R. & Lazarus, B. N., 2001, The motion o f gratitude. Tekst proitan
na sastanku American Psychological Association, San Francisco, Calif.
159 Smith, R. H., Turner, T. J., Garonzik, R., Leach, C. W., Vuch-Druskat, V. &
Weston, C. M., 1996, Envy and Schadenfreude, Personality an d Social Psychology
Bulletin, 2 2 :1 5 8 -1 6 8 ; Brigham, N. L., Kelso, K. A., Jackson, M. A. & Smith, R. H.,
1997, The rles of invidious comparison and deservingness in sympathy and Scha
denfreude, Basic and Applied Social Psychology, 19: 363-380.
160 Zahvaljujem Deni Bir //, koja mi je na to skrenula panju.
161 Vrlo zanimljiv pristup ljubavi v. u Solomon, R. C., 1988, A bout Love, New York,
Simon & Schuster. Noviji prikaz istraivanja o romantinoj ljubavi, u kome se sma
tra da je re o emociji, v. u Hatfield, E & Rapson, R. J., 2000, The funds, friends,
and faith of happy people, A m erican Psychologist, 55: 56-67.
162 V. sledee lanke: Diener, E., 2000, Subjective well-being: The science o f happiness and a proposai for national index, Am erican Psychologist, 55: 34-43; Myer,
D. G., 2000, The funds, friends, and faith ofhappy people, A m erican Psychologist,
55: 56-67.
163 Prikaz o ovom istraivanju i slinim istraivanjima vidi u Averill, J. R. 8c More,
T. A., 2000, Happiness. U Lewis i Haviland-Jones, The H an dbook o f Emotions. V.
str. 663-676.
164 Ibid.
165 Peterson, C., 2000, The future o f optimism, A m erican P sychologist, 55:
44-55.
166 Noviji prikaz o skoranjim nalazima v. kod Danner, D. D., Snowdon, D. A. 8c
Friesen, W. V., 2001, Positive motions in early life and longevity: Findings from
the nun study, Journal o f Personality an d Social Psychology, 80:804-813.
167 Peterson, The future o f optimism.
168 Ibid. V. str. 49.
169 Ekman, P., 1992, An argument for basic motions, Cognition an d Em otion, 6:
169-200.
e m o c ije
341
170 Frank, M. G., Ekman, P. & Friesen, W. V., 1993, Behavioral markers and recognizability o f smile of enjoyment, Journal o f Personality an d Social Psychology, 64:
83-93; Frank, M. G. & Ekman, P., 1993, Not all smiles are equal; The differentia
tion between enjoymnet and non-enjoyment smiles, Humor, 6 :9 -2 6 .
171 Duchenne de Boulogne, G. B 1990, The Mechanism o f Human Facial Expresion,
prevodilac i prireiva A. Cuthbertson, New York, Cambridge University Press
(originalno izdanje 1862).
172 Ibid. V. str. 72.
173 Ekman, P., Roper, G. & Hager, J. C., 1980, Deliberate facial movement, Child
Developm ent, 51: 886-891.
174 Darvin C., 1998, The Expresion ofth e Emotions in M an an d Animais, 3rd dition,
New York, Oxford University Press.
175 Ekman, P. & Friesen, W. V., 1982, Feit, false and miserable smiles, Journal o f
N onverbal Behavior, 6(4): 238-52.
176 Fox, N. A. & Davidson, R. J., 1987, Electroencephalogram asymetry in respon
se to the approach of a stranger and maternai sparation in 10-month-old children,
Developm ental Psychology, 23: 233-240.
177 John Gottman, University o f Washington, Seatle, 2000. U linom razgovoru.
178 Keltner, D. & Bonanno, G. A., 1997, A study o f laughter and dissociation: Dis
tinct correlates af laughter and smiling during bereavement, Journal o f Personality
an d Social Psychology, 4: 687-702.
179 Harker, L. & Keltner, D., 2001, Expressions o f positive motion in womens
College yearbook pictures and their relationship to personality and life outcome
across adulthood, Journal o f Personality an d Social Psychology, 8 0 :112-124.
180 Konow, James D. & Early, Joseph E., kako se navodi u The New York Times-u, od
19. 05. 2001, str. 17.
181 Ekman, P., Davidson, R. J. & Friesen, W. V., 1990, Emotional expresion and
brain physiology II: The Duchenne smile, Journal o f Personality an d Social Psyc
hology, 58: 342-353.
182 Ekman, P., 1985, TellingLies: Clues to Deceit in the M arketplace, M arriage, an d
Politics, New York, W. W. Norton. V. str. 153.
183 Ekman, P. i Friesen, W. F., Nonverbal Leakage and Clues to Decepetion. Psychiatry, 1969, 32, 88-105.
184 Haggard, Ernest A. I Isaacs, Kenneth S., 1966, Micro-momentary Facial Expre
ssions as Indicators o f Ego Mechanisms in Psychotherapy. U Louis A. Gottschalt
& Arthur H. Auerbach (prireivai), M ethods o f Research in Psychotherapy, New
York, Appleton-Century-Crofts.
342
P ol E km an
iss Dugujem zahvalnost doktoru medicine Mardiju J. Horovicu, koji nam je omo
guio da pregledamo intervjue pacijenata koji su im ali potisnute odreene
emocije.
186 Dean, John, 1976, Blind A m bition, New York, Simon & Shuster.
187 Ekman, P., 1985, TellingLies: Clues to Deceit in the M arketplace, M arriage, an d
Politics, New York, W. W. Norton. Tree izdanje, 2002.
188 Porter, S., Yuille, J. C. i Birt, A. 2001. The Discrimination o f Deceptive, Mista
ken, and Truthful Witness Testimony. U R. Roesch, R. R. Corrado, R. Dempster
(prireivai), Psychology in the Courts: International Advances in Knowledge, New
York, Routledge.
189 Duchenne de Boulogne, G. B., 1990, TheM echanism o f Human Facial Expresion.
Preveo i priredio A. Cuthberston, New York, Cambridge University Press (godina
originalnog izdanja 1862).
190 Mark Frank, PhD, Associate Professor, Communications Department, State
University of New York, Buffalo.
191 Gladwell, Malcolm, 2005, Blink; The Power ofT hin kin g Without Thinking, New
York, Little, Brown.
192 Kassin, S. M. & Fong. C. T., 1999, Im Innocent!: Effects o f Training on Judgements o f Truth and Deception in the Interrogation Room. Low & Human B ehavi
our, 23: 499-516.
193 Drugi radovi o onome to nazivam emocionalni profili: Hemenover, S. H. U pri
premi. Individual diffrences in mood course and mood change: Studies in affective
chronometry. Journal o f Personality an d Social Psychology; Davidson, R. J. 1998.
Affective style and affective disorders, Cognition and Emotion, 12:307-330.
194 Vie o sramoti v. u Scheff, T., 2000, Shame and the social bond. Sociological
Theory, 18:8 4 -9 8 ; takoe u Smith, R., 2002, The rle of public exposure in moral
and nonmoral shame and guilt, Journal o f Personality an d Social Psychology, 83(1):
1 3 8 -1 5 9 .0 neugodnosti v. Rowland, S. &Miller, I., 1992, The nature and severity
o f self-reported embarrassing circumstances, Personality an d Social Psychology
Bulletin, 18(2): 190-198.
195 Keltner, D., 1995, Signs o f appeasement: Evidence for the distinct displays of
embarrassment, amusement, and shame, Journal o f Personality and Social Psycholo
gy, 68:441-454. Videti moje osporavanje ovih nalaza u Ekman, P., 1997, Conclusion:
What we have learned by measuring facial behaviour, P. Ekman & E. L. Rosenberg
(eds.), What the Face Reveals, New York, Oxford Univesrsity Press. V. str. 469-495.
196 Vie o zavisti v. uSalovey, P. (ed.), 1991, The Psychology ofjealosy an d Envy, New
York, The Guilford Press. V. i 10. poglavlje izvanredne knjige Ben Zeev, A., 2000,
The Subtlety o f Emotions, Cambridge, Mess., M IT Press.
e m o c ije
343
197 Davidson, R. J., Scherer, K. R. & Goldsmith, H. H., 2003, H andbook o f Affective
Sciences, New York, Oxford University Press.
198 Goleman, D., 2003, Destructive Emotions: How Can We O vercome Them?, New
York, Bantam Books.
199 Praktino da i ne postoje istraivanja o ovome. Ovo to govorim zasnivam na
razgovorima s ljudima koji, po m ojoj linoj oceni, imaju svesti o impulsu. Oni
izjavljuju da im to ne polazi uvek za rukom.
200 Razgovarao sam sa Riardom J. Dejvidsonom, profesorom univerziteta u
Viskonsinu, i sa njegovom svetou Dalaj Lamom.
201 Bennet-Goleman, T. & the Dalai Lama., 2002, E m otion al A lchem y: How the
M ind Can H eal the Heart, New York: Three Rivers Press; Wallace, A. & Quirolo, L.
(eds.), 2001, Budhism with an Attitude, Ithaca, N. Y., Snow Lion Publications;
Kabat-Zinn, J., 1995, W herever You Go There You Are: Mindfulness M editation in
Everyday Life, New York, Hyperion.
202 Ekman, P., 1985, TellingLies: Clueas to Deceit in the M erketplace, M arriage, an d
Politics, New York, W. W. Norton. Tree Nortonovo izdanje objavljeno je 2002.
203 Bugental, D. B., Shennum, W., Frank, M. & Ekman, P., 2000, True Lies:
Childrens abuse history and power attributions as influences on deception dtec
tion. U V. Manusov & J. H. Harvey (eds.), Attributum, Comm unication Behaviour,
and Close Realtionships, Cambridge, Cambridge University Press. V. str. 248-265.
204 Ekman, P., OSullivan, M. & Frank, M., 1999, A few can catch a liar. Psycholo
g ical Science, 10: 263-266; Ekman, P. & OSullivan, M., 1991, Who can catch a
liar?, American Psychologist, 46: 913-20.

Pol Ekman Razotkrivene Emocije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pol Ekman Razotkrivene Emocije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pol Ekman

vanu temu u ljudskim ivotima, zvanina akademska psihologija

nagradu Amerikog udruenja psihologa. Autor je ili prireiva

3 Ekman, P., Razotkrivene em ocije, 2011, str. 296.

Znaaj emocija - pozitivan i negativan uticaj

Zahvaljujui istraivanjima Ekmana, ali i mnogih drugih psiho

ukoi, kada zaujemo eksploziju ili udarac groma svako od nas e

uroena emocionalna reakcija. Osim ovih uroenih okidaa, posto

ine nas opreznim pre uputanja u aktivnosti koje bi u doslovnom,

Izraavanje, razumevanje i socijalna kontrola emocija

i nekada je bilo bioloki svrsishodno. Darvin je pokazao da su odre

tnim uticajem (filmova, televizije) naeg, zapadnog naina izraa

pravila emocionalnog ponaanja, kako pokazuju Ekmanovi ekspe

Primarne emocije: vrste, okidai, izraavanje i uloga

manifestuje kao maksimalno podignute obrve, irom otvorene oi,

ruku, stisnute pesnice), glasu (podignut ton) i mimici lica (namr

radije da ispljunete, ak i pomisao da pojedete neto tako bljutavo,

Ekman u ovoj knjizi razrauje zanimljivu ideju da su primarne

Otkrivanje lanih emocionalnih izraza

utvrdile da su pogrene. Tako, recimo, oklevanje u odgovoru, nije

Druga, biranje ponaanja dok ste emotivni, tako da svoje

svake nae emocije? Moemo li da uklonimo odreeni okida? Ako

znamo da su opte, da su deo iskustava svih ljudskih bia. Zbunje

Na poetku svojih istraivanja, pred kraj 50-ih godina 20. veka,

da su facijalne ekspresije uroene i univerzalne za sve vrste, ali nije

delovanju. Nasuprot tome, simboliki gestovi - kao to su potvrdna i

tumae. Forejci, meutim, nisu imali takav problem; fotografije su

dvojicu ljudi koji su svirali na instrum entim a a onda sam snimio

U vezi sa najee isprianom priom za strah postojao je pro

Na Novu Gvineju vratio sam se krajem 1968. godine, s mojim

svi su gledali filmove, govorili su engleski, i pohaali su misionarsku

Nae rezultate objavio sam na godinjoj nacionalnoj antropo

/KSFP/ (Facial Action Coding System /FACS/) - koga sada koriste na

cijama s Njegovom svetou, Dalaj Lamom. Bilo je jo estoro d ru

videli, jer ona samo pokazuje koji delovi modane strukture su

da e da naleti na vas. Va svesni duh bio je usredsreen na neki zanimljiv

Kada je emocija snana i kada otpoinje naglo, kao u primeru

Skoro svako ko istrauje emocije danas se slae s ovim to sam

kvu vrstu informisanja naziva postracionalizacija.22 To ne znai da

uvek e da izazove strah. No, moja supruga se plai mieva, a mene

Psiholog Riard Lazarus je kasnije izaao sa slinim predlogom.27

sticanja univerzalnih tema. Izloiu dve mogunosti i objasniu

krvi (ovi nalazi se opisuju u 4. poglavlju). Takvi rezultati istraivanja

to je ono to okida nae emocije. Mi se raamo spremni, sa klicom

rezultate? Kada bi obrnuto bilo tano, ljudi bi i na druge opasne

Uveren sam da je jedna od najistaknutijih osobina emocije to

ovaj uklapa u stavku koja se ve nalazi u bazi podataka emocionalne

u kruni tok ili kada skreemo. Tada ne moemo da razgovaramo,

Moemo da postanemo emocionalni i dok se priseamo neke

oseanja i, kod nekih ljudi, ak i izraza lica. Ovo ne treba da udi,

verovatno odati drugima tako da na brani drug moe da se razljuti

s velikim nabojem. Takoe moemo da posmatramo ta ini emo

provede pomaui nam da proverimo nau suludu ideju da prosto

Opisao sam devet puteva kojima dolazimo do naih emocija,

znamo, informacijama koje bi nam stajale na dohvat ruke da nismo

govorili joj da ne preuveliava stvari, ona bi scnario dominiraju

Da li bismo zaista hteli da eliminiemo te motivacije? Bez

Bez uputanja u tehnike pojedinosti Le Duovog istraivanja

Na nervni sistem ne omoguava lako menjanje onoga to nas

pobuuje i zatitni odgovor pritiskanja pedale aktivira samo kada

kada se predsednik mog fakultetskog odseka vozi na posao, nailazi na

je bio nauen ranije u ivotu. To je delom i zato to je sposobnost

deset godina moje istraivanje je bilo usredsreeno na ta pitanja. (U