Komedija u jednom inu

Preveo s engleskog Borivoj Gerzi

Uloge:

GLUMAC
PISAC
DEVOJKA (DORIS)
Sluavkin glas
Vudijev glas
TRIHINOZIS
APTA
BURSITIS
OVEK (u publici)
LORENCO MILER
ENA (u publici)
DIJABETIS
FILIPIDES (rob, igra ga DIJABETIS)
HEPATITIS
DRUGI GRKI ROB
GOSPODAR
BOB
VENDI
STRAAR
ENA (na sceni)

KRALJ
DOKTOR
BLAN D' BUA
PISMONOA
STENLI
DRUGI OVEK (u publici)
DRUGA ENA (u publici)
GRUO MARKS (ne govori)
GRKI HOR
(Woody Alen, "God", komad je premijerno izveden u Njujorku 1975. Imao je veliki
uspeh.)
Poetak
Scena: Atina. Oko 500. godine pre Hrista. Dna nervozna Grka u sreditu praznog
amfiteatra. Sumrak. Jedan je Glumac; drugi, Pisac. Obojica su duboko zamiljeni i
rastreseni. Njih bi trebalo da igraju dvojica neobuzdanih lakrdijaa.
GLUMAC: Nita... ama ba nita...
PISAC: ta?
GLUMAC: Bsemislen je. Prazan.
PISAC: Kraj.
GLUMAC: Naravno. O emu raspravljamo? Rasnravljamo o kraju.
PISAC: Vei to raspravljamo o kraju.
GLUMAC: Jer je beznadean.
PISAC: Priznajem da je nezadovoljavajui.
GLUMAC: Nezadovoljavajui!? Nije ak ni verovatan. Kad pie komad, tos je u
tome da pone od kraja. Nae dobar i jak kraj i onda pie unazad.
PISAC: Probao sam. Dobio sam komad bez poetka.
GLUMAC: To je apsurdno.
PISAC: Apsurdno? ta je apsurdno?

GLUMAC: Svaki komad mora da ima poetak, sredinu i kraj.

PISAC: Zato?
GLUMAC (poverljivo) Zato to sve u prirodi ima poetak, sredinu i kraj.
PISAC: A ta je sa krugom?
GLUMAC (razmilja): U redu... Krug nema poetka, sredine ni kraja, ali, najzad, ni oni
nisu mnogo zabavni.
PISAC: Dijabetise, smisli kraj. Premijera je za tri dana.
GLUMAC: A, ne. Neu da glumim u ovoj papazjaniji. Ja sam na glasu kao glumac,
imam svoje oboavaoce... Moja publika oekuje da me vidi u prikladnom vozilu.
PISAC Samo da te podeetim, ti si glumac koji nema posla i koji gladuje, kome sam ja
velikoduno dopustio da se pojavi u mojoj predstavi pokuavajui da potpomognem
tvoj povratak na scenu.
GLUMAC: Gladujem, tano... Bez posla, moda... U oekivanju povratka na scenu,
mogue - ali pijanica?
PISAC: Nisam rekao da si pijanica.
GLUMAC: Da, ali ja sam i pijanica.
PISAC (u naletu iznenadnog nadahnua) ta ako lik koji tumai u nastupu
mahnitosti trgne no iz odee i sumanuto ga zabada u sopstvene oi sve dok ne
oslepi?
GLUMAC: Daaa, izvrsna ideja. Jesi li danas neto jeo?
PISAC: ta joj fali?
GLUMAC: Depresivna je. Publika e samo baciti pogled na to i...
PISAC: Znam - proizvesti onaj smean zvuk usnama.
GLUMAC: To se zove zvidanjs.
PISAC: Ali samo jednom hou da pobedim na takmienju! Jednom, pre no to mi
doe kraj, hou da moja predstava dobije prvu nagradu. I to ne zato to mi je stalo
do besplatnog ampanjca... - u pitanju je ast.
GLUMAC (iznenada nadahnug): ta ako bi kralj odjednom promeino miljenje? To nije
loa ideja.
PISAC: On to nikada ne bi uinio.

GLUMAC (navlaei ga): A ako bi ga kraljica nagovorila?

PISAC: Ne bi. Ona je kuka.
GLUMAC: Ali ako bi se trojanska vojska predala?
PISAC: Ona bi se borila do smrti.
GLUMAC: A kad bi Agamemnon prekrio svoje obeanje?
PISAC: To nije u njegovoj prirodi.
GLUMAC: Ali ja bih iznenada mogao da izvadim oruje i pruim otpor.
PISAC: To je protivno tvom karakteru. Ti si kukavica - nevani bedni rob sa
inteligencijom crva. Zato sam ti inae dao ulogu?
GLUMAC: Samo sam ti dao est moguih Zavretaka!
PISAC: Ne zna se koji je loiji.
GLUMAC: Tvoj komad je lo.
PISAC: Ljudeka bia se tako ne ponaaju. To nije u njihovoj prirodi.
GLUMAC: ta to znai - njihova priroda? Stvarno smo zaglavili s tim beznadenim
krajem.
PISAC: Sve dok je ovek razumna ivotinja, ja, kao dramski pisac, ne mogu dozvoliti
da moj lik na sceni radi ono to u stvarnom ivotu nikad ne bi uradio.
GLUMAC: Mogu li da te podeetim da mi ne postojimo u stvarnom ivotu.
PISAC: ta hoe da kae?
GLUMAC: Shvata li da smo mi likovi u komadu koji se trenutno daje u jednom od
brodvejskih pozorita? Nemoj da besni na mene, nisam ga ja pisao.
PISAC: Mi smo likovi u jednom komadu i uskoro emo videti moj komad... koji je
komad u komadu. A oni nas gledaju.
GLUMAC: Da. Veoma metafiziki, zar ne?
PISAC: Ne samo da je metafiziki, nego je glupo!
GLUMAC: Zar bi radije bio jedan od njih?
PISAC (gleda u publiku): Naravno da ne bih. Samo ih pogledaj.
GLUMAC: Onda nastavimo sa komadom!

PISAC (mrmlja): Platili su da uu.

GLUMAC: Hepatitise, tebi govorim!
PISAC: Znam, problem je u kraju.
GLUMAC: Uvek taj kraj.
PISAC (iznenada, publici): Narode, imate li vi neki savet?
GLUMAC: Prestani da se obraa gledaocima! Krivo mi je to sam ih uopte
pomenuo.
PISAC: udno, zar ne? Mi smo dva drevna Grka u Atini i upravo se spremamo da
vidimo komad koji sam ja napisao i u kome ti igra, a oni su iz Kvinsa ili iz nekog
slinog groznog kraja, i oni nas posmatraju u neijoj tuoj predstavi. ta ako su i oni
likovi iz neke druge predstave? I ako i njih neko gleda? Ili, ta ako nita ne postoji, a
mi smo svi u neijem snu? Ili, to je jo gore, ta ako samo onaj debeli tip treeg
reda postoji?
GLUMAC: Pa o tome je i re. ta ako vaseljena nije razumna, a ljudi nemaju
oformljene karaktere? Onda bismo mogli da promenimo kraj ne obazirui se ni na
kakva utvrena merila. Kapira?
PISAC: Naravno, ne. (Publici) Da li vi kapirate? On je glumac. Jede kod Sardija.
GLUMAC: Likovi u predstavi ne bi imali odreene osobine i mogli bi sami da izaberu
svoje osobine. Ja ne bih morao da budem rob samo zato to si ti tako napisao.
Mogao bih da izaberem da budem heroj.
PISAC: Onda nema predstave.
GLUMAC: Nema predstave? Odlino, biu kod Sardija.
PISAC: Dijabetise, to to predlae je haos!
GLUMAC: Je li sloboda haos?
PISAC: Je li sloboda haos? Hm... To je teko pitanje. (Publici) Je li sloboda haos? Da li
je neko od vas diplomirao filozofiju? (Jedna devojka iz publike odgovori.)
DEVOJKA Ja.
PISAC: Ko je to?
DEVOJKA: U stvari, meni je gimnastika bila glavni predmet, a filozofija pod B.
PISAC: Moete li da se popnete onamo?
GLUMAC: ta to, do avola, radi?

DEVOJKA Ima li nekog znaaja to je to bio Bruklinski univerzitet?

PISAC: Bruklinski univerzitet? Ne, uzeemo bilo ta. (Devojka se popne na scenu.)
GLUMAC: E, stvarno se oseam kao popian!
PISAC: ta te mui?
GLUMAC: Usred predstave smo. Ko je ona?
PISAC: Za pet minuta poinje Atinski dramski festival, a ja nemam kraj za svoj
komad!
GLUMAC: Pa?
PISAC: Postavljena su ozbiljna filozofska pitanja. Da li postojimo? Da li oni postoje?
(Misli pa gledaoce.) Koja je prava priroda ljudskog karaktera?
DEVOJKA: ao. Ja sam Doris Levin.
PISAC: Ja sam Hepatitis, a ovo je Dijabetis. Mi smo drevni Grci.
DORIS: Ja sam iz Velikog grla.
GLUMAC: Skloni je sa scene!
PISAC (Zagleda je, poto je devojka zgodna): Veoma je seksi.
GLUMAC: Kakve to ima veze s ovim?
DORIS: Osnovno filozofsko piganje jeste: Ako u umi padne drvo a u blizini nema
nikoga ko bi to uo - kako znamo da je pad drveta proizveo buku? (Glumac i Pisac
zbunjeno skreu pogled.)
GLUMAC: ta nas to briga? Mi smo na etrdeset petoj ulici.
PISAC: Hoe li da spava sa mnom?
GLUMAC: Ostavi je na miru!
DORIS (Glumcu): Gledaj svoja posla.
PISAC (govori nekome van scene): Moemo li ovde da spustimo zavesu? Samo na
pet minuta... (publici) Samo vi sedite. Bie brzo.
GLUMAC: Ovo je neuveno! ivi apsurd! (Doris) Ima li neku prijateljicu?
DORIS: Naravno. (Okrene se publici.) Dajana, doi gore... U fazonu sam sa dvojicom
Grka. (Nema odgovora.) Stidljiva je.
GLUMAC: E, onda moramo da nastavimo predstavu. Ispriau ono autoru.

PISAC: Ja sam autor!

GLUMAC: Mislim na pravog autora.
PISAC (tiho, Glumcu): Dijabetise, mislim da bih lako uspeo kod nje.
GLUMAC: ta ti to znai, lako bi uspeo? Misli na polno optenje pred svim ovim
ljudima?
PISAC: Spustiu zavseu. Pa i neki od njih to rade. Ne svi, verovatno.
GLUMAC: Idiote, ti si izmiljen, ona je Jevrejka - na ta e vam liiti deca?
PISAC: Ne budi takav, moda emo dovui gore njenu prijateljicu. (Glumac odlazi u
ugao scene da telefonira) Dajana? Ovo je prilika da se upozna sa ___________ (Kae
pravo ime glumca) On je veliki glumac... Mnogo TV reklama.
GLUMAC (telefonira): Dajte mi vezu s gradom.
DORIS: Ne bih elela da vam stvaram neprilike.
PISAC: Nema problema. Izgleda da smo samo izgubili vezu sa stvarnou.
DORIS: Ko zna kakva je zaista prava stvarnost?
PISAC: Tako si u pravu, Doris.
DORIS (filozofski): LJudi tako esto misle da su epali stvarnost, a u stvari je to
najobinija "iluzija".
PISAC: Uveren sam da je moja elja za tobom stvarna.
DORIS: Da li je seks stvaran?
PISAC: ak i da nije, to je jo uvek jedna od najboljih lanih aktivnosti koja oveku
stoji na raspolaganju. (Zgrabi je, ona se otme.)
DORIS: Nemoj. Ne ovde.
PISAC: Zato ne?
DORIS: Ne znam. Takav mi je tekst.
PISAC: Jesi li ikad ranije to radila sa izmiljenim likom?
DORIS: Pa, bio je jedan Italijan.
GLUMAC (dobio je vezu. ujemo kroz filter zabavu na drugom kraju ice) Halo?
SLUAVKIN GLAS: Halo, vila gospodina Alena.

GLUMAC: Halo, mogu li da govorim sa gospodinom Alenom?

SLUAVKIN GLAS: Ko ga trai, molim vas?
GLUMAC: Jedan od likova iz njegovog komada.
SLUAVKA Jedan trenutak. Gospodine Alene, trai vas jedan izmiljeni lik.
GLUMAC (ostalima): Sad emo da vidimo ta e sa vama biti, golupii.
VUDIJEV GLAS: Halo?
GLUMAC: Gospodin Alen?
VUDI: Da.
GLUMAC: Ovde Dijabetis.
VUDI: Ko?
GLUMAC: Dijabetis. Lik koji ste stvorili.
VUDI: Oh, da... Seam se, ti si loe ocrtan lik... veoma jednostran.
GLUMAC: Hvala.
VUDI: Hej - Zar iredetava nije u toku?
GLUMAC: Zbog toga vas i zovsm. Jedna nspoznata devojka se pojavila na sceni i
nee da ode, a Hepatitis se iznenada zagrejao za nju.
VUDI: Kako izgleda?
GLUMAC: Zgodna js, ali joj ovde nije mesto.
VUDI: Plavua?
GLUMAC: Smea... s dugom kosom.
VUDI: Lepe noge?
GLUMAC: Da.
VUDI: Dobre grudi?
GLUMAC: Veoma dobre.
VUDI: Zadrite je, odmah stiem.
GLUMAC: Ona je student filozofije. Ali nema pravih odgovora... Tipian proizvod
kafea Bruklinskog univerziteta.

VUDI: udno, upotrebio sam istu reenicu u "Odsviraj to ponovo, Sem" da bih opisao
jednu devojku.
GLUMAC: Nadam se da se tada publika vie smejala.
VUDI: Daj mi je.
GLUMAC: Na telefon?
VUDI: Naravno.
GLUMAC (Doris): Za tebe.
DORIS (apue): Gledala sam ga u filmovima. Otkai ga.
GLUMAC: On je napisao ovaj komad.
DORIS: Pretenciozan je.
GLUMAC (u telefon): Nee da razgovara s vama. Kae da je va komad pretenciozan.
VUDI: Oh, Isuse. U redu, pozovi me ponovo da mi kae kako se predstava zavrila.
GLUMAC: Dobro. (Spusti slualicu, Zatim se trgne shvativi ta je autor rekao.)
DORIS: Mogu li da uestvujem u vaoj predstavi?
GLUMAC: Ne shvatam. Da li si ti glumica ili devojka koja igra glumicu?
DORIS: Uvek sam elela da budem glumica. Majka se nadala da u postati
bolniarka. Tata je hteo da se dobro udam.
GLUMAC: Pa od ega onda ivi?
DORIS: Radim za kompaniju koja za kineske restorane pravi tanjire sa varljivo
dubokim dnom. (Iza kulisa se pojavljuje jedan Grk.)
TRIHINOZIS: Dijabetise, Hepatitise, to sam ja, Trihinozis. (Improvizujs pozdrav)
Upravo sam diskutovao sa Sokratom na Akropolju. Dokazao je da ne postojim, i sad
sam neraspoloen. Takoe, iri se glas da vam je potreban kraj za predstavu. Mislim
da imam pravu stvar.
PISAC: Stvarno?
TRIHINOZIS: Ko je ova?
DORIS: Doris Levin.
TRIHINOZIS: Niste valjda iz Velikog grla?
DORIS: Da.

TRIHINOZIS: Poznajete li Rapaportove?

DORIS: Majrona Rapaporta?
TRIHINOZIS (klima glavom): Obojica smo radili za Liberalnu stranku.
DORIS: Kakva sluajnost.
TRIHINOZIS: Bili ste ljubavnica gradonaelnika Lindzija?
DORIS: Ja sam htela - on nije.
PISAC: Kakav je kraj?
TRIHINOZIS: Zgodniji ste nego to sam vas zamiljao.
DORIS: Zaista?
TRIHINOZIS: Hteo bih da odmah spavam sa vama.
DORIS: Noas je moja no. (Trihinozis je strasno uhvati za ruku.) Molim vas. Ja sam
devica. Je li to moj tekst? (apta, sa knjigom, proviri kroz kulise; na sebi ima
dsmper.)
APTA: "Molim vas. Ja sam devica." Da. (Odlazi.)
PISAC: Reci ve jednom kakav je taj prokleti kraj?
TRIHINOZIS: A? Aha! (vikne van scene) Momci! (Nekoliko Grka iskotrljaju sloeno
napravljenu mainu)
PISAC: ta je ovo, majku mu?
TRIHINOZIS: Zavretak za tvoju predstavu.
GLUMAC: Nerazumem.
TRIHINOZIS: Ova maina, koju sam est meseci pravio u zetovoj radnji, predstavlja
reenje.
PISAC: Kako?
TRIHINOZIS: U finalnoj sceni - kad sve izgleda crno, i kad je Dijabetis, ponizni rob, u
najbeznadenijem poloaju...
GLUMAC: Da?
TRIHINOZIS: Zevs, otac bogova, silazi dramatino sa svojih visina i bacajui
gromove na sve strane, donosi spasenje zahvalnoj ali nemonoj grupi smrtnika.
DORIS: Deus ex machina.

TRIHINOZIS: Hej - to je izvrsno ime za ovu stvar!

DORIS: Moj otac radi za Vestinghaus.
PISAC: Jo uvek ne kapiram.
TRIHINOZIS: Saekaj da vidi ovu stvar u akciji. Zevs dolee na njoj. Zgrnuu
ogromnu lovu sa ovim izumom. Sofokle je kaparisao jedan. Euripid hoe dva.
PISAC: Ali to menja smisao komada.
TRIHINOZIS: Nita ne govori dok ne vidi kako radi. Bursitise, ulazi u svoju leteu
napravu.
BURSITIS: Ja?
TRIHINOZIS: Uskai kad ti kaem. Neete verovati.
BURSITIS: Plai me ta sprava.
TRIHINOZIS: ali se... Napred, idiote, napraviemo dobar nosao. Uinie on to. Ha,
ha...
BURSITIS: Ne volim visine.
TRIHINOZIS: Upadaj unutra! Pouri. Hajde! Oblai Zevsovu odeu! Proba. (Odlazi dok
Bursitis protestvuje)
BURSITIS: Hou da pozovem svoga menadera.
PISAC: Ali kae da bog dolazi na kraju i sve spasava.
GLUMAC: To mi se svia! Tako gledaoci nisu uzalud dali pare!
DORIS: U pravu je. To je kao u holivudskim filmovima sa biblijskim temama.
PISAC (odlazi do sredine scene, pomalo preterano dramatino) Ali ako bog sve
snasava, ovek nije odgovoran za svoje postupke.
GLUMAC: Posle se udi zato te vie ne zovu na zabave...
DORIS: Ali, bez boga, vaseljena je besmislena. ivot je besmislen. Mi smo
besmisleni. (Grobna tiina) Imam iznenadnu i neodoljivu potrebu da me neko povali.
PISAC: Sada ja nisam raspoloen.
DORIS: Zaista? Ima li dobrovoljaca u publici?
GLUMAC: Dosta! (Gledaocima) Ona se ali, narode.
PISAC: Utuen sam.

GLUMAC: ta te mui?
PISAC: Ne znam da li verujem u boga.
DORIS (gledaocima) Ja to sasvim ozbiljno.
GLUMAC: Ako bog ne postoji, ko je stvorio vaseljenu?
PISAC: Jo nisam siguran.
GLUMAC: Kako to misli, jo uvek nisi siguran!? Kada e znati?
DORIS: Hoe li neko od vas tamo da spava sa mnom?
OVEK (iz publike, ustaje): Ja u da spavam sa tom devojkom ako nee niko drugi.
DORIS: Hoete li, gospodine?
OVEK: Da niste svi vi poludeli? Tako lepa devojka? Zar meu vama nema nijednog
pravog mukarca? Vi ste gomila njujorkih levo orijentisanih jevrejskih
intelektualaca, salonske komunjare... (Iza kulisa se pojavljujs Lorenco Milsr. Obuen
je savremeno)
LORENCO: Sedite... sedite kad vam kaem.
OVEK: Dobro, dobro.
PISAC: Ko ste vi?
LORENCO: Lorenco Miler. Ja sam stvorio ovu publiku. Ja sam pisac.
PISAC: ta hoete da kaete?
LORENCO: Napisao sam: "Velika grupa ljudi iz Bruklina, Kvinsa, Menhetna i Long
Ajlenda dolazi u 'Zlatno pozorite' i posmatra predstavu." I evo ih.
DORIS: (pokazuje na publiku): Hoe ge da kaete da su i oni izmiljeni? (Lorenco
potvrdi.) Ne mogu da urade ono to ele?
LORENCO: Samo misle da mogu, ali uvek ine ono to se od njih oekuje. (Iznenada
iz publike ustaje jedna ena, veoma je ljuta.)
ENA: Ja nisam izmiljena!
LORENCO: ao mi je, gospoo, ali jeste.
ENA: Ali ja imam sina u harvardskoj poslovnoj koli.
LORENCO: Ja sam stvorio vaeg sina; on je izmiljen. Ne samo da je izmiljen, on je i
homoseksualac.

OVEK: Pokazau vam koliko sam ja izmiljen. Odlazim sa ove predstave i uzeu
nazad svoj novac. Ovaj komad je glup. U stvari, uopte nije nikakav komad. Kad
doem u pozorite, hou da vidim neto sa priom - sa poetkom, sredinom i krajem
a ne ovakvo sranje. Laku no. (LJutito izlazi kroz prolaz sa strane.)
LORENCO: (publici) Zar nije veliki lik? Napravio sam ga veoma ljutitog. Kasnije se
pokajao i izvrio samoubistvo. (Zauje se pucanj.) Ne jo!
OVEK: (pojavljuje se s pitoljem koji se dimi): ao mi je, izgleda da sam pourio?
LORENCO: Gubi se!
OVEK: Biu kod Sardija. (Odlazi.)
LORENCO: (publici, obraa se raznim gledaocima koji nisu glumci) Kako se vi zovete,
gospodine? Aha, aha. (Improvizuje u zavisnosti od toga ta gledaoci odgovore.)
Odakle ste? Zar nije simpatian? Veliki lik. Moram ih podeetiti da ga obuku drukije.
Kasnije e ona ena napustiti svoga mua zbog ovog tipa. Nije vam lako da
poverujete, Znam. Oh, pogledajte ovog tipa. On e kasnije silovati ovu gospou.
PISAC: Uasno je biti izmiljen. Tako smo svi ogranieni.
LORENCO: Samo ogranienou pisca. Vi ste imali tu nesreu da vas je napisao Vudi
Alen. Zamislite da vas je napisao ekspir.
PISAC: Neu to da prihvatim. Ja sam slobodan ovek i nije mi iotreban nikakav letei
bog koji spasava moj komad. Ja sam dobar pisac.
DORIS: Ali ti hoe da pobedi na Atinskom dramskom festivalu, zar ne?
PISAC: (iznenada, dramatino) Da. Hou da budem besmrtan. Neu da samo umrem
i da budem zaboravljen. Hou da moja dela ive dugo posle nestanka mog fizikog
oblija. elim da budua pokolenja znaju da sam postojao! Samo da ne budem
besmislena takica zakovitlana u beskraj! Hvala vam, dame i gosiodo. Prihvatam
ovu nagradu "Toni" i zahvaljujem se Dejvidu Meriku...
DORIS: Ba me briga ta drugi kau, ja sam stvarna.
LORENCO: Ne bih rekao.
DORIS: Mislim, dakle jesam. Ili jo bolje, oseam doivljavam orgazam.
LORENCO: Je li?
DORIS: Sve vreme.
LORENCO: Zaista?
DORIS: Veoma esto.

LORENCO: Da?
DORIS: Uglavnom, da.
LORENCO: Da?
DORIS: Najmanje u pedeset odsto sluajeva.
LORENCO: Nije valjda?
DORIS: Jeste! Sa izvesnim mukarcima...
LORENCO: Ne mogu da verujem.
DORIS: Ne obavezno u toku koitusa. Obino za vreme oralnog...
LORENCO: Aha.
DORIS: Naravno, ponekad se samo pretvaram. Meu nikoga da povredim.
LORENCO: Da li si ti ikada doivela orgazam?
DORIS: Ne ba. Nisam.
LORENCO: Zato to niko od nas nije stvaran.
PISAC: Ali ako nismo stvarni, ne moemo ni da umremo.
LORENCO: Tano. Sve dok pisac ne odlui da nas ubije.
PISAC: Zato bi on uinio tako neto? (Iza kulisa se pojavljuje Blan d' Bua.)
BLAN: Zato, srce, to to zadovoljava neto to se zove njihovo - estetsko oseanje.
(Svi se okrenu k njoj.)
PISAC: Ko ste vi?
BLAN: Blan. Blan d' Bua. To Znai "bela uma". Nemojte da ustajete, molim vas samo sam u prolazu.
DORIS: ta vi ovde radite?
BLAN: Traim utoite. Da - u ovom starom pozoritu... Nisam mogla da odolim,
prislukivala sam va razgovor. Mogu li dobiti koka-kolu sa malo burbona?
(Pojavljuje se Glumac. Nismo primetili kada je nestao.)
GLUMAC: Moe li oranada?
PISAC: Gde si ti, bre, bio?

GLUMAC: Otiao sam do ve-cea.

PISAC: Usred predstave?
GLUMAC: Koje predstave? (Blan) Objasni te mu, molim vas, da smo svi ogranieni.
BLAN: Bojim se da je to suta istina. Uasna istina. Zato sam i napustila svoj
komad. Pobegla. Oh, ne Zbog toga to gospodin Tenesi Vilijams nije veliki pisac, ali
srce - ubacio me je usred komara. Poslednje ega se seam, odvodila su me dva
stranca, jedan je drao ludaku koulju. im sam se nala izvan kue Stenlija
Kovalskog, otrgla sam im se i pobegla. Moram da uem u neki drugi komad, u
komad u kome postoji bog... negde gde u najzad moi da se odmorim. Zbog toga
me morate primiti u vau predstavu i dozvoliti Zevsu, mladom i lepom Zevsu, da
trijumfuje sa svojim gromovima.
PISAC: Bio si u ve-ceu?
TRIHINOZIS (ulazi): Spremni za probu?
BLAN: Proba? Divno.
TRIHIIOZIS (Zove nekog iza scene) Spremni, tamo? Dobro. Evo, kraj predstave. Za
roba sve izgleda beznadeno. On nema vie nikakvog izlaza. On se moli. Poni.
GLUMAC: Oh, Zevse. Veliki boe. Mi smo zbunjeni i bespomopi smrtnici. Molim te,
budi milostiv i promeni nae ivote. (Nita se ne dogaa.) Ovaj... Veliki Zevse...
TRIHINOZIS: Napred, momci. Za ime boga.
GLUMAC: Oh, veliki boe.
(Iznenada se zauje grom i pone zaslepljujue sevanje munja. Efekat je divan: Zevs
se sputa, velianstveno bacajui gromove.)
BURSITIS (u ulozi Zevsa) Ja sam Zevs, bog bogova! udotvorac! Stvoritelj vaseljene.
Donosim svima spasenje!
DORIS: ekajte samo da Vestinghaus ovo vidi!
TRIHINOZIS: Pa, Hepatitise, kako ti se ini?
PISAC: Svia mi se! Bolje je nego to sam oekivao. Dramatiio je, bletavo.
Pobediu na festivalu! Ja sam pobednik.Tako je religiozno. Gledaj, sav sam se
najeio. Doris! (Zgrabi je.)
DORIS: Ne sad.
(Gotovo svi izlaze, osvetljenje se menja.)

PISAC: Moram odmah da dopiem nekoliko stvari.

TRIHINOZIS: Iznajmiu ti svoju boju mainu za 26,5 dolara na sat.
PISAC (Lorencu) Hoete li da najavite moju predstavu?
LORENCO: Naravno, samo ti idi. (Svi izlaze. Lorenco se okrene publici. Dok govori,
grki hor izlazi i seda u pozadini amfiteatra. Obueni su u belo, naravno.) Dobro
vee, i dobro doli na Atinski dramski festival. (uje se aplauz) Veeras ete videti
jednu izvrsnu predstavu. Nov komad Hepatitisa sa Rodosa koji se zove "Rob".
(Aplauz) Igraju: Dijabetis kao rob, Bursitis kao Zevs, Blan d' Bua, i Doris Levin iz
Velikog grla. (Aplauz) Predstavu je omoguio Jagnjei restoran Grigorija Landoza,
odmah preko puta Partenona. Nemojte mnogo da izvoljevate kad birate restoran u
kome ete veerati. Isprobajte Jagnjei restoran Grigorija Landoza. Setite se, i
Homeru se sviao - a bio je slep. (Odlazi. Dijabetis, koji sad igra Filipidesa, pojavljuje
se sa jo jednim grkim robom. Zauje se hor)
HOR: Zakunite se, Grci, i poujte priu o Filipidesu - robu tako mudrom, tako
strastvenom, tako upletenom u slavu Grke.
DIJABETIS: Mene jedino zanima ta emo da radimo sa ovako velikim konjem?
PRIJATELJ: Ali oni nam ga dabe daju.
DIJABETIS: Pa ta? Kome on treba? To je veliki drveni konj... ta, bre, da radimo s
njim? Nije ak ni lep. Zabelei moje rei, Kratinus - kao grki dravnik, nikad ne bih
verovao Trojancima. Primetio si da oni nikad nemaju slobodan dan?
PRIJATELJ: Jesi li uo za Kiklopa? Dobio je infekciju srednjeg oka?
GLAS SPOLJA: Filipidese! Gde je taj rob?
DIJABETIS: Dolazim, gosiodaru!
GOSPODAR (ulazi) Filipidese - tu li si. Posao eka. Treba da se obere groe, moje
koije treba popraviti, treba nam voda iz bunara - a ti se smuca okolo.
DIJABETIS: Nisam se smucao, gospodaru, raspravljao sam o politici.
GOSPODAR: Rob koji raspravlja o politici! Ha, ha!
HOR: Ha, ha... Dobar fazon.
DIJABETIS: Izvinjavam se, gospodaru.
GOSPODAR: Ti i nova hebrejska robinja da ste odmah oistili kuu. Oekujem goste.
A onda nastavite sa ostalim poslovima.
DIJABETIS: Nova Hebrejka?

GOSPODAR: Doris Levin.

DORIS: Zvali ste?
GOSPODAR: Sredite kuu. Na posao. Pourite.
HOR: Jadni Filipides. Rob. I kao i svi robovi, ezne za jednom stvari.
DIJABETIS: Da bude vii.
HOR: Da bude slobodan.
DIJABETIS: Ne elim da budem slobodan.
HOR: Ne eli?
DIJABETIS: Ovako mi odgovara. Znam ta se od mene oekuje. O meni drugi vode
brigu. Ne moram da pravim nikakav izbor. Roen sam kao rob i umreu kao rob.
Nemam briga.
HOR: Uaa...Uaa...
DIJABETIS: Ah, ta vi znate, horski momci. (Poljubi Doris, ona se odmakne.)
DORIS: Nemoj.
DIJABETIS: Zato? Doris, zna da je moje srce puno ljubavi ili, kako bi vi Hebreji to
rekli - imam jednu stvar za tebe.
DORIS: Nee ii.
DIJABETIS: Zato?
DORIS: Zato to ti voli da bude rob, a ja to mrzim. Ja elim svoju slobodu. elim da
putujem i piem knjige, da ivim u Parizu, moda i da osnujem enski asopis.
DIJABETIS: Po emu je sloboda tako velika stvar? Opa je opasna. Znati svoje mesto,
to je bezbedno. Zar ne vidi, Doris, vlade se smenjuju svake nedelje, politike voe
ubijaju jedni druge, gradovi su opljakani, ljudi izmueni. Kada izbije rat, ta misli ko gine? Slobodni ljudi. Ali, mi smo bezbedni, zato to bez obzira na to ko je na
vlasti, svima njima je potreban neko ko e da dirini. (Zgrabi je)
DORIS: Nemoj. Dokle god sam robinja, ne mogu da uivam u seksu.
DIJABETIS: Zato se ne bi malo pretvarala?
DORIS: Zaboravi.
HOR: A onda je jednoga dana sudbina umeala svoje prste.

(Ulazi Sudbina, jedan par obuen kao ameriki turisti. Nose havajske koulje; Bob
ima fotografski aparat oko vrata.)
BOB: ao, mi smo Sudbina, Bob i Vendi Sudbina. Potreban nam je neko da odnese
hitnu poruku kralju.
DIJABETIS: Kralju?
BOB: Uinio bi veliku uslugu oveanstvu.
DIJABETIS: Zaista?
VENDI: Da, ali to je opasan zadatak, i zato, iako si rob, moe da kae "ne".
DIJABETIS: Ne.
BOB: Ali to e ti pruiti priliku da vidi dvor u punom sjaju.
VENDI: A nagrada je tvoja sloboda.
DIJABETIS: Moja sloboda? Pa, voleo bih da mogu da vam pomognem, adi ostavio
sam peenje u rerni.
DORIS: Ja to mogu da uinim.
BOB: Suvie je opaspo za enu.
DIJABETIS: Ona veoma brzo gri.
DORIS: Filipidese, kako moe da odbije?
DIJABETIS: Kada je ovek kukavica, izvesne stvari mu ne padaju teko.
VENDI: Mi te molimo - preklinjemo...
BOB: Sudbina oveije vrste visi o koncu.
VENDI: Poveaemo nagradu. Sloboda za tebe i jednu osobu po tvom izboru.
BOB: I komplet srebrnog posua za mladence.
DORIS: Filipidese, to je naa ansa.
HOR: Napred, gluperdo.
DIJABETIS: Opasan zadatak posle koga sledi sloboda? Muka mi je.
VENDI (prui mu koverat) Odnesi ovu poruku kralju.
DIJABETIS: Zato je vi ne odnesete?

BOB: Odlazimo za NJujork kroz nekoliko asova.

DORIS: Filipidese, kae da me voli.
DIJABETIS: Volim te.
HOR: Hajde, Filipidese, predstava tone.
DIJABETIS: Odluke, odluke... (Telefon zvoni, on se javi) Halo?
VUDIJEV GLAS: Hoe li odneti tu prokletu poruku kralju? Svi bismo eleli da se ovo
ve jednom zavri.
DIJABETIS (prekine vezu): U iniu to. Ali samo zato to me je Vudi zamolio.
HOR (peva): "Siroti profesor Higins..."
DIJABETIS: To nije iz ove predstave, idioti!
DORIS: elim ti sreu, Filipidesu.
BOB: Bie ti zaista potrebna.
DIJABETIS: ta hoe da kae?
VENDI: Bob je veliki aljivdija.
DORIS: Kada budemo slobodni, moi emo da vodimo ljubav, i moda u jednom
zaista moi da uivam u tome.
HEPATITIS (bane na scenu): Ponekad malo trave dobro doe pre nego to...
GLUMAC: Ti si pisac!
HEPATITIS: Nisam mogao da odolim. (Odlazi.)
DORIS: Polazi! DIJABETIS: Polazim!
HOR: I tako je Filipides krenuo na put, nosei vanu poruku kralju Edipu.
DIJABETIS: Kralju Edipu?
HOR: Da. DIJABETIS: ujem da on ivi s majkom.
(Dok rob baulja scenom, duvaju vetrovi i sevaju munje.)
HOR: Preko dubokih planina, kroz visoke doline.
DIJABETIS: Visokih planina i duboke doline. Gde li smo samo nali ovaj hor?
HOR: Preputen na milost i nemilost furija.

DIJABETIS: Furije veeraju sa sudbinama. Otili su u Kinesku etvrt. U "Hongov

restoran debelih rezanaca".
HEPATITIS (ulazi): Kod Sem Voa je bolje.
DIJABETIS: Ali kod njega se uvek eka na red.
HOR: Ne, ako potrai Lija. Uvek e ti pronai mesto, samo ako mu da napojnicu.
(Hepatitis odlazi)
DIJABETIS (ponosno): Do jue sam bio piljivi rob koji se nikad nije pomerao sa
gospodarevog praga. Danas kralju nosim poruku, lino kralju. Vidim svet. Uskoro u
biti slobodan ovek. Iznenada se preda mnom otvaraju ljudske mogunosti. I zato
imam neodoljivu potrebu da povraam. Oh, pa... (Vetar)
HOR: Dani postaju nedelje, nedelje meseci. Jo se Filipides bori.
DIJABETIS: Moete li da iskljuite tu prokletu mainu za vetar?
HOR: Jadni Filipides, smrtnik.
DIJABETIS: Umoran sam. Iznuren. Bolestan. Ne mogu vie. Ruka mi drhti... (Hor
poinjs da pevui usporenu verziju "Diksija".) Svuda oko mene ljudi umiru, rat i
beda, brat protiv brata; Jug, sa bogatom tradicijom; Sever, uglavnom
industrijalizovan. Predsednik Linkoln alje vojsku Unije da uniti plantae. Stari rodni
kraj. Pamuk - plovi niz reku... (Hepatitis ulazi i bulji u njega.) Boe, boe, gospoice
Eva. Ah, ne mogu da preem preko leda. To je general Boregar i Robert E. Li... Ah!
(spazi Hepatitisa koji bulji u njega) Ja - Ja... Zaneo sam se malo. (Hepatitis ga epa
za guu i odvue u stranu.)
HEPATITIS: Dolazi ovamo! ta to, bre, radi!?
DIJABETIS: Gde je dvor? Tumaram okolo ve danima! Kakvo je ovo mesto!? Gde je,
majku mu, taj prokleti dvor? U Bensonherstu?
HEPATITIS: Ti si na dvoru, i prestani da unitava moju predstavu! Straa! Hajde
sada, ispravi se. (Ulazi snaan straar.)
STRAAR: Ko si ti?
DIJABETIS: Filipides.
STRAAR: ta trai na dvoru?
DIJABETIS: Dvoru? Stigao sam?
STRAAR: Da. Ovo je kraljevska palata. Najdivnija graevina u itavoj Grkoj,
mermerna, velianstvena, i nema nikakvih tekoa oko iznajmljivanja.

DIJABETIS: Nosim poruku za kralja.

STRAAR: Ah, da. On te oekuje.
DIJABETIS: Grlo mi je suvo i danima nita nisam okusio.
STRAAR: Pozvau kralja.
DIJABETIS: A kako bi bilo da mi donese jedan hamburger?
STRAAR: Doveu kralja i doneu hamburger. Kako eli da bude peen?
DIJABETIS: Srednje.
STRAAR (vadi notes i zapisuje) Jedan srednje peen. Uz to ide i povre.
DIJABETIS: ta imate?
STRAAR: Da vidimo, dapas... argarepu ili peeni krompir.
DIJABETIS: Uzeu peeni krompir.
STRAAR: Kafu?
DIJABETIS: Moe. I peenu leptir-manu - ako imate - i kralja.
STRAAR: Dobro. (Odlazei) Jedan ham i obinu kafu. (Sudbine prolazs, fotografiu.)
BOB: Kako ti se svia dvor?
DIJABETIS: Oboavam ga.
BOB (doda eni fogografski aparat) Fotografii nas zajedno. (Ona to uini.)
DIJABETIS: Mislio sam da se vas dvoje vraate u NJujork.
VENDI: Pa zna kakva je sudbina.
BOB: Nepouzdana. Ne uzbuuj se.
DIJABETIS (nagne se da pomirie cvetna Bobovom reveru) Lep cvet. (Iz cveta mu u
oi prsne voda; Sudbine se smeju.)
BOB: Izvini, nisam mogao da odolim. (Prui mu ruku. Dijabetis se rukuje. Zgranut je
poto mu je drvena aka ostala u ruci.)
DIJABETIS: Ahhh! (Sudbins odlaze smejui se.)
VENDI: On voli da se ali sa ljudima.
DIJABETIS (Horu): Znali ste da e me nasamariti.

HOR: Vrisak je.

DIJABETIS: Zato me niste upozorili?
HOR: Ne volimo da se meamo.
DIJABETIS: Ne volite da se meate? Znate, jedpa ena je izbodena noem u metrou,
dok je esnaest ljudi stajalo i gledalo.
HOR: itali smo o tome u "Novostima", i to je bilo na autobuskoj stanici.
DIJABETIS: Da je samo jedna osoba imala petlju da joj pomogne, moda bi ena
danas bila ovde. (Ulazi ena sa noem u grudima.)
ENA: Ovde sam.
DIJABETIS: Moj dugaki jezik.
ENA itavog ivoga radim na Aveniji De Kalb. itam "Post", a est huligana okorelih narkomana - epaju me i bace me na zemlju.
HOR: Nije ih bilo est, nego tri.
ENA: Tri, est, imali su noevs, hteli su moj novac.
DIJABETIS: Trebalo je da im ga date. ENA: I dala sam im. Nastavili su da me bodu.
HOR: To je NJujork. Da im novac, a oni te i dalje bodu.
DIJABETIS: NJujork? Tako je svuda. etao sam sa Sokratom centrom Atine, kad dva
momka iz Sparte skoie sa Akropolja i zatraie nam pare.
ENA: I ta se dogodilo?
DIJABETIS: Sokrat im je jednostavnom logikom dokazivao da je zlo samo
nepoznavanjs istine.
EIA: I?
DIJABETIS: Razbili su mu nos.
ENA: Samo se nadam da je vaa poruka za kralja dobra vest.
DIJABETIS: Nadam se, za njegovo dobro.
ENA: Za vae dobro.
DIJABETIS: Tano i - kako to mislite, za moje dobro?
HOR (podrugljivo): Ha, ha, ha! (Svstlost postaje zloslutna.)

DIJABETIS: Svetlost se menja... ta je to? ta e se dogoditi ako je vest loa?

ENA: U drevnim vremenima, kad bi glasnik doneo kralju poruku, ako bi vest bila
dobra, glasnik bi dobijao nagradu.
HOR: Propusnice za Louovu diskoteku pa Osamdeset estoj ulici.
ENA: Ali, ako bi vest bila loa...
DIJABETIS: Ne govorite mi.
ENA: Kralj bi glasnika kaznio smru.
DIJABETIS: Jesmo li mi u drevnim vremenima?
ENA: Pa zar ne vidite kako ste obueni?
DIJABETIS: Shvatam ta mislite. Hepatitise!
ENA: Ponekad bi glasniku odrubili glavu... ako bi kralj bio raspoloen da oprosti.
DIJABETIS: Ako bi bio raspoloen da oprosti, odrubili bi glavu?
HOR: Ako bi vest bila zaista loa.
ENA: Tada bi glasnika pekli do smrti.
HOR: Na slaboj vatri.
DIJABETIS: Toliko je vremena prolo otkako sam bio peen na slaboj vatri, ne seam
se da li mi se svidelo ili nije.
HOR: Veruj nam na re - nee ti se dopasti.
DIJABETIS: Gde je Doris Levin? Ako mi samo padne aka ta hebrejska robinja iz
Velikog grla...
ENA: Ona vam ne moe pomoi, mnogo je daleko.
DIJABETIS: Doris! Gde si, do avola?
DORIS (u publici) ta hoe?
DIJABETIS: ta radi tamo?
DORIS: Dosadilo mi je da budem u predstavi.
DIJABETIS: ta to znai, dosadilo ti je? Dolazi ovamo! Do gue sam u nevolji zbog
tebe!

DORIS (prilazi) ao mi je, Filipidese, kako sam mogla da znam ta se deavalo u

staroj istoriji? Ja sam studirala filozofiju.
DIJABETIS: Ako je vest loa, umreu.
DORIS: ula sam.
DIJABETIS: Pa je li to tvoje shvatanje slobode?
DORIS: Manje-vie.
DIJABETIS: Manje-vie? Tome su te uili ma Bruklinskom univerzitetu?
DORIS: Hej, ovee, skini mi se s vrata.
DIJABETIS: Ako su novosti loe, gotov sam. Samo trenutak! Vest! Poruka. Ovde je!
(Spetljao se, revre depove, na kraju izvadi poruku iz koverte. ita) Nagradu za
najbolju sporednu ulogu dobio je _______ (Kae ime glumca koji igra Hepatitisa.)
HEPATITIS (bane pa scenu) Prihvatam onu nagradu "Toni" i zahvaljujem se Dejvidu
Meriku.
GLUMAC: Gubi se, proitao sam pogrenu poruku! (Izvadi pravu.)
ENA: Brzo, kralj dolazi.
DIJABETIS: Vidi, nosi li moj sendvi.
DORIS: Brzo, Filipidese!
DIJABETIS (ita): Poruka je jedna re.
DORIS: Da?
DIJABETIS: Kako zna?
DORIS: Znam ta?
DIJABETIS: Da poruka glasi "da".
HOR: Je li to dobro ili loe?
DIJABETIS: Da? Da je potvrdno? Zar ne? (Proverava.) Da!
DORIS: ta ako je pitaee bilo ima li kraljica gonoreju?
DIJABETIS: Shvatam ta misli.
HOR: NJegovo velianstvo, kralj! (Fanfare, pompezni ulazak kralja.)
DIJABETIS: Velianstvo, ima li kraljica gonoreju?

KRALJ: Ko je naruio ovaj hamburger?

DIJABETIS: Ja, velianstvo. Je li to argarepa? Jer ja sam naruio peeni krompir.
KRALJ: Ponestalo nam je krompira.
DIJABETIS: Onda vratite. Idem u restoran preko puta.
HOR: Poruka. (Dijabetis pokuava da ih uutka.) Poruku, on ima poruku.
KRALJ: Ponizni robe, ima li poruku za mene?
DIJABETIS: Ponizni kralju, ovaj... da, u stvari...
KRALJ: Dobro.
DIJABETIS: Moe li mi rei pitanje?
KRALJ: Prvo poruka.
DIJABETIS: Ne, prvo ti.
KRALJ: Ne, ti.
DIJABETIS: Ne, ti.
KRALJ: Ne, ti.
HOR: Nateraj Filipidesa da kae prvi.
KRALJ: NJega?
HOR: Da.
KRALJ: Pa kako mogu?
HOR: onjo! Ti si kralj.
KRALJ: Pa da, ja sam kralj. Kakva je poruka? (Straar isue ma.)
DIJABETIS: Poruka glasi... dd - nn - (pokuava da se doseti pre nego to izgovori) ne
daa - moda moda.
HOR: Lae.
KRALJ: Poruka, robe. (Straar stavi ma Dijabetisu pod grlo.)
DIJABETIS: To je jedna rs, gospodaru.
KRALJ: Jedna re?
DIJABETIS: Zananjujue, Zar ne, jer za iste pare dozvoljsmo je etrnaest rei.

KRALJ: Odgovor od samo jedne rei ma moje pitanje nad pitanjima. Postoji li bog?
DIJABETIS: To je pitanje?
KRALJ: To je jedino pitanje.
DIJABETIS (pogleda u Doris, sa olakanjem) Onda, ja sam pomosam to nam mogu
predati poruku. Re je "da".
KRALJ: Da?
DIJABETIS: Da.
HOR: Da.
DORIS: Da.
DIJABETIS: Vi ste na redu.
ENA (vrskajui): Daaa. (Dijabetis baci na nju ljutit pogled.)
DORIS: Zar to nije divno?
DIJABETIS: Znam ma ta mislite, mala nagrada za vaeg odanog glasnika, ali naa
sloboda je vie nego dovoljna - s druge strane, ako ba hoete da pokaete svoju
zahvalnost, mislim da su dijamanti sasvim prikladni.
KRALJ (otbiljno) Ako postoji bog, meni e sigurno biti sueno zbog mojih grehova.
DIJABETIS: Molim?
KRALJ: Sueno zbog mojih grehova, mojih zloina. Uasnih zloina, ja sam propao.
Poruka koju si mi doneo osuuje me zauvek.
DIJABETIS: Jesam li rekao "da". Mislio sam "ne".
STRAAR (dograbi koverat i proita poruku): Poruka glasi "da", velianstvo.
KRALJ: Ovo je najgora mogua vest.
DIJABETIS (padne na kolena) Velianstvo, nisam ja kriv. Ja sam samo jedan ponizni
glasnik. Ja nisam stvorio tu poruku. Samo sam je preneo. To je kao gonoreja njenog
velianstva.
KRALJ: Rastrgnue te divlji konji.
DIJABETIS: Znao sam da ete razumeti.
DORIS: Ali on je samo glasnik. Nije u redu da ga rastrgnu divlji konji. Obino ih
peete na slaboj vatri.

KRALJ: Predobro za ovog oloa!

DIJABETIS: Kad meteorolog predvidi kiu, ubijate li meteorologa?
KRALJ: Da.
DIJABETIS: Shvatam. U redu. Imam posla sa izofreniarem.
KRALJ: Uhvati ga. (Straar izvri nareenje.)
DIJABETIS: Samo trenutak, velianstvo. Jedia re u moju odbranu.
KRALJ: Da?
DIJABETIS: Ovo je samo predstava.
KRALJ: Tako svi kau. (Straaru) Daj mi ma. elim za sebe zadovoljstvo ovog
ubistva.
DORIS: Ne, ne - oh, zato sam nas upetljala u ovo?
HOR: Ne brini, mlada si, nai e nekog drugog.
DORIS: To je istina.
KRALJ (die ma): Umri!
DIJABETIS: Oh, Zevse - boe bogova, pojavi se sa svojim gromovima i spasi me. (Svi
gledaju gore; nita se ne dogaa, neprijatan trenutak.) Oh, Zevse... Oh, Zevse!!!
KRALJ: A sada - umri!
DIJABETIS: Oh, Zevse - gde je, do avola, taj Zevs!
HEPATITIS (ulazi i gleda gore) Za ime boje, napred sa mainom! Sputajte ga!
TRIHINOZIS (ulazi sa druge strane): Pokvarila se.
DIJABETIS (ponavlja lagvort): Oh, veliki Zevse!
HOR: Svakome oveku je isto sueno.
E1BA Ja neu samo da stojim ovde i da dozvolim da ga izbodu kao to su mene
izboli u metrou!
KRALJ: Dri je. (Straar je uhvati i izbode je maem.)
ENA Toje ve drugi putove nedelje! Kukin sine.
DIJABETIS: Oh, veliki Zevse! Boe, pomozi mi!

(Efekat. Zevs se veoma nespretno sputa, trzajui se, sve dok ne vidimo da ga je
ica za sputanjs zadavila. Svi gledaju zabezeknuti.)
TRIHIPOZIS: Neto nije u redu s mainom! Ne radi.
HOR: Najzad, dolazak boga! (Ali on je, bez sumnje, mrtav.)
DIJABETIS: Boe... Boe? Boe? Boe, jesi li dobro? Ima li ovde neki doktor?
DOKTOR (iz publike) Ja sam doktor.
TRIHINOZIS: Maina je zajebala.
HEPATITIS: Pssst. Gubi se. Unitava predstavu.
DIJABETIS: Bog je mrtav.
DOKTOR: Jeste li ga pokrili?
HEPATITIS: Imirovizujte.
DIJABETIS: ta?
HEPATITIS: Improvizujte kraj.
TRIHINOZIS: Neko je povukao pogrenu polugu.
DORIS: Vrat mu je slomljen.
KRALJ (pokuava da nastavi predstavu): Ovaj... e, pa glasnie... vidi ta si uradio.
(Vitla maem.)
DIJABETIS (otme mu ma): Daj ga ovamo.
KRALJ: ta to radi, majku ti!
DIJABETIS: Da me ubije, a? Doris, doi ovamo.
KRALJ: Filipidese, ta to radi?
STRAAR: Hepatitise, unitava nam kraj.
HOR: ta to radi, Filipidese? Kralj treba tebe da ubije.
DIJABETIS: Ko kae? Gde to pie? Ne - ja biram da ubijem kralja. (Ubode kralja, ali je
ma laan.)
KRALJ: Ostavi me na miru... On je lud... Stani!... Golica me.
DOKTOR (pipa puls bogu koji je nepokretan) On je, bez sumnje, mrtav. Bolje da ga
odnesemo.

HOR: Mi ne elimo da se meamo. (Odlaze, iznose boga.)

DIJABETIS: Rob odluuje da bude heroj! (Ubode lanim maem Straara.)
STRAAR: ta to, bre, radi?
DORIS: Volim te, Filipidese. (On je poljubi.) Molim te, nisam raspoloena.
HEPATITIS: Moja predstava... moja predstava! (Horu) Kuda idete?
KRALJ: Idem u agenciju Viljema Morisa da pozovem svog menadera Sola Mikina.
On e znati ta da uradi.
HEPATITIS: Ovo je veoma ozbiljan komad sa porukom! Ako stvar propadne, publika
nikad nee shvatiti poruku.
ENA: Pozorite je za zabavu. Postoji jedna stara izreka - ako eli da poalje
poruku, uradi to preko PTT-a.
PISMONOA PTT-a (ulazi na biciklu): Imam telegram Za publiku. To je autorova
poruka.
DIJABETIS: Ko je on?
PISMONOA (sie sa bicikla, peva): "Jutros ti je ranom zorom svanuo tvoj
roendan..."
HEPATITIS: To je pogrena poruka!
PISMONOA (ita telegram): Izvinjavam se, evo ovde je. Bog je mrtav. Stop.
Preputeni ste sami sebi. Potpis. Bilijarski klub "Moskovic"?
DIJABETIS: Naravno, sve je mogue. Ja sam sada heroj.
DORIS: Ja samo znam da u sada doiveti orgazam. Znam.
PISMONOA (nastavi da ita) Doris Levin moe doiveti orgazam. Stop. Ako hoe.
Stop. (Navali na nju)
DORIS: Stop. (U pozadini se pojavljuje jedan grubijan.)
STENLI: Stela! Stela!
HEPATITIS: Stvarnost vie ne postoji! Apsolutno nikakva.
(Gruo Marks juri preko scene gonei Blan. Ustaje ovek iz publike.)
OVEK: Ako je sve mogue, ja ne idem kui u Forest Hils! Dosta mi je dirinenja u
Vol Stritu! Muka mi je od Long Ajlend voza! (epa neku enu iz publiks. Strgne joj
koulju, pojuri za njom kroz prolaz. To moe biti razvodnica.)

HEPATITIS: Moja predstava... (Likovi su napustili scenu. Ostaju dva lika s poetka
komada, Pisac i Glumac - Hepatitis i Dijabetis.) Moja predstava...
DIJABETIS: Bila je to dobra predstava. Jedino je nedostajao kraj.
HEPATITIS: Ali ta je sve to znailo?
DIJABETIS: Nita... ama ba nita...
HEPATITIS: ta?
DIJABETIS: Besmislen je. Prazan.
HEPATITIS: Kraj.
DIJABETIS: Iaravno. O emu raspravljamo? Raspravljamo o kraju.
HEPATITIS: Veito raspravljamo o kraju.
DIJABETIS: Jer je beznadean.
HEPATITIS: Priznajem da je nezadovoljavajui.
DIJABETIS: Nezadovoljavajui!? Nije ak ni verovatan. (Osvetljenje postaje sve
slabije.) Kad pie komad, tos je u tome da pone od kraja. Nae dobar i jak kraj,
a onda pie unazad.
HEPATITIS: Probao sam. Dobio sam komad bez poetka.
DIJABETIS: To je apsurdno.
HEPATITIS: Apsurdno? ta je apsurdno?

(Zamraenje)