Univerzitet u novom sadu

Fakultet tehnikih nauka

Departman Za Proizvodno Mainstvo
Prof. dr Dragia Viloti

Maine za obradu deformisanjem

II deo

Hidrauline prese i ekii

(Pomoni materijal za pripremu ispita)

Novi Sad, decembar, 2013.

4. HIDRAULINE PRESE
4.1. UVOD, NAIN FUNKCIONISANJA, OSNOVNE OSOBINE
Hidrauline prese su maine statikog dejstva u kojih se potencijalna energija tenosti pod
pritiskom pretvara u mehaniki rad. Njihova glavna karakteristika je sila, ijim dostizanjem
prestaje proces deformisanja. Nominalna sila maine definisana je nominalnim pritiskom
radne tenosti (P) i povrinom cilindra (A):
(1)

Fn P A

Brzina pritiskivaa hidraulinih presa zavisi od protoka tenosti (Q) i poprenog

preseka radnog cilindra (A):
v

Q
A

(2)

Ako se protok ne menja tada je brzina pritskivaa konstantna u odreenoj fazi rada maine
(sl. 4.1). Konstantnost brzine pritiskivaa tokom procesa deformisanja je znaajna prednost u
odnosu na krivajne prese. Promena brzine pritiskivaa po fazama radnog ciklusa je mogua a
ostvaruje se promenom protoka i veliine poprenog preseka cilindra, to je ilustrovano na sl.
??, gde je brzina pritiskivaa u povratnom hodu znatno vea od brzine u radnom hodu prese
zahvaljujui malom poprenom preseku cilindra sa donje strane klipa.

Slika 4.1 Brzina pritiskivaa hidrauline prese

Brzina pritiskivaa kod ovih maina u fazi pribliavanja pritiskivaa i povratnom hodu je do
500mm/s a u radnom hodu je do 200 mm/s i moe se podeavati u skladu sa zahtevima
tehnoloke metode oblikovanja i faze rada (pribliavanje, radni hod, povratni hod).
Hidrauline prese se odlikuju velikim rasponom veliine hoda pritiskivaa i mogunou
funkcionisanja maine uz izvoenje smanjenog hoda (hod pritiskivaa manji je od
maksimalnog), za razliku od krivajnih presa kod kojih se uvek izvode kompletni dvojni
hodovi. Ove osobine hidraulinih presa u nekim sluajevima su od presudnog znaaja kada je
u pitanju izbor maine za zadatu tehnoloku operaciju oblikovanja.

Slika 4.2 ema hidrauline prese

Osnovni sistemi (struktura) hidrauline prese (slika 4.2):
1. Pogonski sistem koji se sastoji iz pumpe i radnog cilindra. Snaga pumpe (N) odreuje se
na osnovu radnog pritiska (P) i protoka radnog fluida (Q): N

PQ

( koeficijent

korisnog dejstva). Pogonski sistem hidraulinih presa moe biti: 1 direktni pumpni
pogon, 2 pumpno-akumulatorski, 3 multiplikatorski, to zavisi od traenih tehnikih
karakteristika, odnosno namene prese. Ugraeni cilindri u prese mogu biti jednostranog ili
dvostranog dejstva. Pumpe koje se koriste kod hidraulinih presa mogu biti: krivajno
klipne i rotaciono klipne, krilne i zupaste.
2. Izvrni deo hidrauline prese je pritiskiva na koji se postavlja pokretni deo alata. Na
nekim presama ulogu izvrnog dela ima sto prese koji je pokretan. Pokretanje pritiskivaa
izvodi se sa jednim ili vie hidraulinih cilindara zavisno od njegovih dimenzija.
3. Sistem upravljanja hidrauline prese obezbeuje ostvarenje svih funkcija i performansi
prese. Sastoji se iz hidraulinih komponenti (ventila) i elektronskih komponenti
(graninika i kontrolera).
4. Sistem za podmazivanje obezbeuje podmazivanje voica pritiskivaa.
5. Nosea struktura hidrauline prese objedinjuje sve delove u jedinstvenu celinu, a moe
biti otvorena i zatvorena.
Na slici 4.2 prikazana je hidraulina presa jednostrukog dejstva s jastukom za izvlaenje, koja
se sastoji iz sledeih sklopova: 1 radni cilindar, 2 pritiskiva, 3 ploa jastuka, 4, 5
cilindri jastuka za izvlaenje, 6 donja traverza (sto prese), 7 stubovi, 8 gornja traverza, 9
zavrtanj za prednaprezanje stubova prese.
Prema broju dejstava hidrauline prese mogu biti a) prese jednostrukog dejstva, b)
prese viestrukog dejstva. Kod presa jednostrukog dejstva poeljno je da se u sto maine
ugradi jastuk za izvlaenje koji poveava opseg primene takve maine.

U pogledu namene hidrauline prese se dele na:

1. Prese za oblikovanje lima koje se koriste za obradu razdvajanjem, savijanjem, dubokim
izvlaenjem, razvlaenjem itd.
2. Prese za zapreminsko oblikovanje koje se koriste za slobodno kovanje, kovanje u
kalupu, ispravljanje i kalibrisanje, istiskivanje cevi i profila, istiskivanje komadnih delova,
utiskivanje gravura itd.
3. Hidrauline prese specijalne namene: prese za hidrostatiku obradu, za izostatiko
presovanje praha, prese za montau itd.
4. Hidrauline prese za nemetale, na primer za gumu, plastiku, drvo, papir, tekstil, kou i dr.
Radni ciklus hidrauline prese
Priblini radni ciklus hidrauline prese prikazan je na slici 4.3 i definie osnovne vremenske
komponente:
t c t z t1 t 2 t 3 t 4

Slika 4.3. Priblini radni ciklus hidrauline prese

a) dijagram hoda pritiskivaa, b) dijagram brzine pritiskivaa
tz vreme potrebno za vaenje obratka i ubacivanje pripremka u alat
t1 vreme pribliavanja,
t2 vreme obrade,
t3 vreme zadravanja obratka pod optereenjem
t4 vreme povratka u poetni (gornji) poloaj
Broj radnih ciklusa u jedinici vremena:
5

nc

60
[min 1 ]
tc

Komponente vremena t1, t2 i t4 se izraunavaju na osnovu odgovarajueg hoda (hi) i brzine

kretanja pritiskivaa (vi): ti hi / vi .
Funkcionisanje hidrauline prese
Faze rada hidrauline prese u skladu s dijagramom radnog ciklusa prikazane su na
slici 4.4 a sastoje se od:
brzog primicanja pritiskivaa, koja se ostvaruje sa niskim pritiskom i velikim
protokom tenosti, koja se preko servo ventila iz rezervoara uvodi u cilindar.
Pri tome mora biti obezbeen odvod tenosti sa donje strane klipa.
faze deformisanja, koja se izvodi sa smanjenom brzinom pritiskivaa (u
odnosu na prethodnu fazu) i poveanim pritiskom fluida, odnosno,
dovoenjem tenosti visokog pritiska iz pumpe preko odgovarajueg ventila.
Pri tome je takoe, obezbeeno odvoenje tenosti sa donje strane klipa.
faze povratnog kretanja, koja se ostvaruje pomou tenosti iz pumpe visokog
pritiska koja se preko odgovarajueg ventila dovodi sa donje strane klipa,
obezbeujui veliku brzinu povratnog kretanja pritiskivaa zbog male povrine
klipa sa donje strane cilindra. Odvod tenosti sa gornje strane delimino se vri
preko ventila pritiska a u veoj koliini preko servo ventila tenost odlazi u
rezervoar niskog pritiska.

a)
b)
c)
Slika 4.4. Faze funkcionisanja hidrauline prese
a)pribliavane, b)deformisanje, c) povratni hod
Na izbor hidrauline prese utiu tehnoloki zahtevi, tj. njihovo usklaivanje s tehnikim
karakteristikama prese u koje spadaju:
1. nominalna sila glavnog dejstva prese
6

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

nominalna sila ostalih dejstava

brzina pritiskivaa: a) pribliavanje, b) deformisanje, c) povratni hod
brzine izvrnih elemenata pomonih dejstava maine (dra lima i izbaciva, ako postoje)
hod pritiskivaa
hod pomonih dejstava
dimenzije pritiskivaa
dimenzije stola maine
karakteristike pumpe (p, q)
snaga maine
gabariti maine
masa prese

Radna tenost
Radna tenost kod hidraulinih presa je komponenta koja je veoma znaajna za
ispravno funkcionisanje ove vrste maina. Radna tenost obezbeuje prenos hidrauline snage
od pumpe do radnog cilindra, podmazuje pokretne delove pumpe i u radnom cilindru,
obezbeuje antikorozionu zatitu povrina pumpe, radnog cilindra upravljakih elemenata i
cevovoda i odvodi toplotu i neistoe iz hidraulinog sistema.
Radna tenost u pogonskim sistemima hidraulinih presa moe biti:
a) voda sa dodatkom emulzije
b) mineralno ulje
Pogonski sistemi modernih hidraulinih presa koriste mineralno ulje ije karakteristike
su odreene standardima pojedinih zemalja, kao na primer DIN 51524 deo 2 (u naoj
zemlji hidraulina ulja na mineralnoj bazi definisana su standardom JUS ISO 67434/1991) prema kojem hidraulino ulje mora da ispunjava sledee zahteve:

konstantan nivo viskoznosti u temperaturnom intervalu od 20 do 60 stepeni

celzijusa,
otpornost na temperaturne promene i visoku taku paljenja,
nisku stiljivost (komperisbinost),
nisku sklonost ka stvaranju pene pri strujanju,
nisku apsorpciju vazduha,
dobre mogunosti filtriranja i
nisku cenu.

Hidrauline jedinice projektuju se u skladu sa navedenim standardom. Radni vek

tenosti, izbor radnog pritiska i materijala zaptivki povezan je sa vrstom hidraulinog ulja.
Jedan od problema u hidraulinom sistemu presa je stiljivost radne tenosti koja je
naroito izraena pri visokim pritiscima koji se po pravilu pojavljuju pri radu hidrauline
prese. Kompresibilnost radnog fluida umanjuje tanost izvravanja radnog hoda, odnosno
tanost konanih dimenzija obratka, usporava odziv hidraulinog sistema i mora se uzeti u
obzir pri projektovanju prese. Pri radu prese sa hidraulinim uljem moe oekivati
smanjenje zapremine od 0,7 do 0,8 % za svakih 100 bara pritiska. Visoka stiljivost
hidraulinog ulja oteava postizanje visokog pritiska i stvara probleme kod rastereenja
maine. Izbor hidraulinog ulja kod presa zavisi od vrste pogonskog sistema, zatim od
vrste pumpe i nivoa radnog pritiska ije vrednosti su standardizovane (200, 300, 400, 630,
1000bara).

Viskozitet mineralnog ulja kod hidraulinih presa odnosi se na temperaturu od 400C a

kree se u granicama od ISO VG 22, 32, 46, 68,100 i 150.
Rafinerija nafte Novi Sad za hidrauline prese preporuuje hidraulino ulje HIDROL
HM, ija se viskoznost na 400C kree od 22 do 150 mm2/s (cSt), a taka paljenja je u
intervalu 196 do 2220C.
Maine starije konstrukcije, preteno maine sa pumpno-akumulatorskim i
multiplikatorskim pogonskim sistemom, kao radnu tenost koriste vodu sa dodatkom
emulzije, kako bi se umanjila korozija elemenata pogonskog sistema. Primena vode
obezbeuje nisku viskoznost i smanjene gubitke zbog trenja, mogunost ostvarenja
velikog protoka kroz male poprene preseke cevovoda, eliminie opasnost od paljenja,
ekoloki je ista i cena je vrlo niska.
Mineralno ulje omoguuje gradnju kompaktnih pogonskih sistema, dobro podmazuje
tarue elemente te smanjuje njihovo habanje, ima dobru antikorozionu zatitu i
obezbeuje dugotrajnost elemenata pogonskog i upravljakog sistema prese. Potrebne
osobine mineralnih ulja postiu se dodavanjem aditiva. Radni vek hidraulinog
mineralnog ulja treba da iznosi oko 5000 asova. Prilikom zamene hidraulinog ulja u
pogonskom sistemu prese treba postupiti prema preporuci proizvoaa maine u pogledu
vrste ulja i filtera za preiavanje.
Izbor hidraulinog ulja vri se u fazi projektovanja pogonskog sistema i zavisi od vrste
pumpi ugraenih u pogonski sistem. Za sluaj rotaciono klipnih pumpi preporuuje se ulje
kinematske viskoznosti od 20 do 45 mm2/s (cSt), zupaste pumpe rade sa uljima ija je
viskoznost u granicama od 35 do 50 mm2/s (cSt) dok se za krilne pumpe preporuuje
viskoznost od 30 do 45 mm2/s (cSt).

Stepen korisnog dejstva hidraulinih presa

Stepen korisnog dejstva hidrauline prese odreen je odnosom korisne i ukupne
energije jednog radnog ciklusa:

Wk
p cev ak cil
W1 W2

gde je:

Wk - koristan rad
W1 - uloen rad u radnom hodu
W2 - uloen rad u povratnom hodu
p - stepen korisnog dejstva pumpe
cev - stepen korisnog dejstva cevovoda
ak - stepen korisnog dejstva akumulatora
cil - stepen korisnog dejstva cilindra
Pri odreivanju ukupnog stepena korisnog dejstva nije potrebno uzimati u obzir energetiku
povratnog hoda jer su gubici energije u ovom delu ciklusa relativno mali i mogu se zanemariti
pa je efektivni koeficijent korisnog dejstva cilindra definisan izrazom:
W
Wk
ec k
Wu W1 W2
Gubici energije u radnom hodu prese definiu se odnosom odgovarajuih energetskih
komponenti, tj. stepenom korisnog dejstva cilindra:

ec1

Wc1 Wk

h v m
W1 W1

Wc1 korisna energija cilindra u radnom hodu

W1 uloena energija cilindra pri radnom hodu
h hidraulini stepen korisnog dejstva
v volumetrijski (zapreminski) stepen korisnog dejstva
m mehaniki stepen korisnog dejstva

4.2. VRSTE HIDRAULINIH PRESA

Hidrauline prese imaju iroku primenu u preradi metala i nemetala. Zbog odreenih
tehnikih karakteristika, pre svega nominalne sile i hoda pritiskivaa, ove maine esto
preuzimaju mesto krivajnim presama. Tako, naprimer, istiskivanje dugakih profila jedino je
mogue izvesti na horizontalnoj hidraulinoj presi.
Podelu hidraulikih presa mogue je izvriti prema razliitim kriterijumima i
karakteristikama. U pogledu broja dejstava isto kao i kod krivajnih presa, hidrauline prese
mogu biti: jednostrukog i viestrukog (dvostrukog i trostrukog) dejstva. S obzirom na oblik
nosee strukture hidrauline prese mogu biti izgraene sa otvorenom ili zatvorenom noseom
strukturom, koja moe biti jo vertikalna i horizontalna. Pogon hidraulinih presa moe biti
gornji i donji. Broj hidrocilindara kod ovih maina moe biti razliit jednocilindrine i
viecilindrine. S obzirom na broj radnih pozicija hidrauline prese, takoe mogu biti
jednopozicione i viepozicione.
Osnovne tehnike karakteristike hidraulinih presa proistiu iz tehnolokih zahteva
pojedinih metoda obrade, te se otuda podela hidraulinih presa moe izvriti na sledei nain:
1.
2.
3.
4.

Hidrauline prese za obradu lima

Hidrauline prese za zapreminsko deformisanje
Hidrauline prese specijalne namene
Hidrauline prese za nemetale

4.2.1. HIDRAULINE PRESE ZA OBRADU LIMA

U ovu grupu spadaju slede vrste presa:

Univerzalne hidrauline prese

Hidrauline prese za razdvajanje lima
Hidrauline prese za fino razdvajanje
Prese za seckanje lima
Hidrauline prese za savijanje
Hidrauline prese za oblikovanje viepozicionim alatom
Hidrauline prese za duboko izvlaenje
Viepozicione hidrauline prese
Hidrauline probne prese

4.2.1.1. UNIVERZALNE HIDRAULINE PRESE

Univerzalne hidrauline prese imaju visok nivo fleksibilnosti, a koriste se za operacije
razdvajanja i oblikovanja lima (savijanje, duboko izvlaenje, plitko utiskivanje, ispravljanje,
kalibrisanje itd.), u jednopozicionim i viepozicionim alatima. Pogodne su za izradu manjih i
srednje velikih delova. Hidrauline univerzalne prese u odnosu na mehanike univerzalne
prese imaju manji broj hodova (prosek je 12 hodova za hidrauline, a 17 za mehanike). Ove
maine imaju povoljniji dijagram brzine u zavisnosti od hoda u odnosu na krivajne prese,
odnosno, dijagram koji se moe programirati u skladu sa fazama radnog ciklusa.

Slika 4.5- Univerzalna hidraulina presa

Slika 4.6.- Univerzalna presa Mller Weingarten

1-stubovi pres, 2-pritiskiva, 3-voice pritiskivaa podmazivane uljem, 4- graninik hoda
pritiskivaa, sa centralnim sistemom podeavanja, 5-ploa stola, 6-jastuk za izvalaenje, 7PC kontrolno-upravljaki sistem, 8-pogonski sistem sa aksijalno-klipnom pumpom
10

Hidrauline prese univerzalne namene po pravilu su opremljene jastukom za izvlaenje

(slika 4.5) to omoguuje izvoenje operacija izvlaenja. Nosea struktura maine na slici je
zatvorena prednapregnuta a pogonski cilindri su smeteni na gornjoj traverzi. Jastuk za
izvlaenje je smeten u stolu prese i sastoji se od dva brza cilindra i centralnog cilindra za
obezbeenje sile draa.
Na slici 4.6 je prikazana univerzalna presa Mller Weingarten, koja moe biti
opremljena razliitim nivoima pomone opreme, kao na primer, amortizerom pritiskivaa,
sistemom za obezbeenje paralelnosti kretanja pritiskivaa, draem lima u stolu i
pritiskivau prese, ureajem za brzu zamenu alata itd. Nominalna sila ovih maina se kree od
1000 kN do 12.500 kN, broj hodova u minutu iznosi 10-35
4.2.1.2. HIDRAULINE PRESE ZA RAZDVAJANJE LIMA
1. Konvencionalno razdvajanje
Kada je u pitanju konvencionalno razdvajanje lima (probijanje i prosecanje) uobiajeno
je da se za tu svrhu koriste mehanike (krivajne) prese, pre svega zbog svoje brzohodosti.
Meutim, u odreenim sluajevima kod operacija razdvajanja prednost imaju hidrauline
prese, to je posebno izraeno kod razdvajanja lima velike debljine, kada sila premauje
vrednost od 2,5 MN. U tu svrhu mogu se upotrebiti i univerzalne hidrauline prese (slika 4.7).
Poseban problem kod operacija razdvajanja jeste naglo rastereenje pri kraju razdvajanja koje
moe dovesti do vibracija obradnog sistema, a taj problem se kod hidraulinih presa reava
ugradnjom specijalnih amortizera. Upotrebom specijalnog pogonskog sistema sa malim
radnim hodom broj hodova kod hidrauline prese moe biti i preko 300 min-1.

Slika 4.7. - Univerzalna presa primenjena za razdvajanje (Wanzke A-SPS 120)

11

Za izvoenje operacija razdvajanja koriste se jednostubne hidrauline prese, na primer presa

tip HST 2500, firme Hengstebeck Co Maschinenbau (slika 4.8), ija je nominalna sila
2500kN, i radni hod 40 mm, to omoguuje izradu delova od lima debljine 0,5 do 4 mm. Ova
maina namenjena je pre svega za probe alata za razdvajanje. Presa Typ HST 2500 je maina
namenjena za operacije probijanja i prosecanja lima. Matrica alata je ugraena u ploi stola a
ig sa draem je postavljen na kraju klipnjae. Na gornjem delu prese nalazi se skida lima.

Slika 4.8 - Hidraulina presa za probijanje i prosecanje

Hengstebeck & Eich GmbH & Co., Maschinenbau

Slika 4.9- Radni prostor prese HST 2500

12

Na slici 4.10 je prikazana linija za isecanje pripremaka za izradu fijoka metalnog

nametaja. Liniju ine ureaj za odmotavanje trake iz bunta mase do 5000 kg, maina za
ispravljanje lima, hidraulina presa za isecanje pripremaka HPV250 (Wanzke, Nemaka) i
ureaj za paletiranje delova. Nominalna sila maine je 2.500 kN, a broj hodova se kree od 10
do 50 u minutu. Na ovoj liniji obrauju se limovi debljine 1-1,5 mm i irine do 800 mm.

Slika 4.10 - Linija za isecanje pripremaka Wanzke, Nemaka

2. Hidrauline prese za fino razdvajanje
Za operacije finog razdvajanja presovanjem osim mehaniko-hidrauline prese, koriste
se i isto hidrauline prese trostrukog dejstva (slika 4.12). Kod ove maine u stolu prese
smeten je glavni cilindar i cilindar za protivdejstvo, dok se u gornjem delu prese (traverza)
nalazi pogonski cilindar konturnog zuba. Osim toga, u stolu prese se nalaze cilindri za brzo
podizanje donje polovine alata, to omoguuje skraenje radnog ciklusa. Ovi cilindri se
napajaju pomou akumulatora, dok se glavno i ostala dejstva napajaju pomou pumpe.

Slika 4.11- Kvalitet povrine finog i klasinog razdvajanja

13

Slika 4.12- ema hidrauline prese za fino razdvajanje presovanjem

Slika 4.13- Hidraulina presa za FRP, Feintool vajcarska

14

HFA3200plus

HFA4500plus

HFA7000plus

Total force kN

2000-3200

3000-4500

4675-7000

Ram stroke mm

180

230

230

Tool installation height mm

330-410

330-410

330-410

Workclamping area, top mm

630x630

800x800

900x900

Workclamping area, bottom mm

640x900

810x1000

910x1260

Maina serije HFA je snabdevena automatskim dodavaem trake sa valjcima, ureajem

za podmazivanje trake specijalnim uljem i makazama za seenje otpada. Maine su
opremljene specijalnim sistemom zatite alata od preoptereenja i sistemom zatite operatera
od povreda.
Hidrauline prese za FRP proizvode se sa nominalnom silom od 2.500 14.000 KN.
Koriste se za obradu lima debljine preko 12 mm. Prednost im je mogunost ostvarivanja
potrebne sile razdvajanja nezavisno od poloaja pritiskivaa.

Slika 4.14- Delovi automobila proizvedeni finim razdvajanjem

HIDRAULINE PRESE ZA SECKANJE
Razdvajanje tankih limova parcijalnim zahvatom izvodi se na specijalnim automatskim
mainama sa hidraulinim pogonom i potpunom numerikom kontrolom procesa (sl. 4.15).
Osnovni alat predstavlja ig i matrica krunog oblika malih dimenzija, koji izvode veliki broj

15

hodova u jedinici vremena (preko 2000 min-1), koji omoguuju isecanje pravolinijskih i
krivolinijskih kontura u limu. Osim toga, maina je snabdevena velikim brojem standardnih
alata koji omoguuje probijanje i prosecanje otvora razliitih oblika i dimenzija (slika 4.18).

Slika 4.15- Maina za seckanje Trumpf model 2020

Na istoj maini mogu se izvoditi i operacije savijanja i reljefnog oblikovanja pomou alata, sl.
4.19. Zamena alata je automatska a pomeranje lima u horizontalnoj ravni (X-Y) izvodi se vrlo
precizno i sa velikom brzinom. Radi poveanja veka trajanja alata isti su prevueni sa TiCN
prevlakom.

Slika 4.16- Alat u zahvatu

Slika 4.17-Hidraulina glava za

razdvajanje

Na slicije prikazan izgled maine za inkrementalnu obradu TRUMPF tip 2020 koja ima
sledea tehnike karakteristike:
maksimalna radna povrina 2540 mm x 1270 mm
maksimalna sila 180 kN
16

maksimalna debljina lima 6,4 mm

maksimalni broj hodova pri probijanju/markiranju 900/2200
Broj alata 19, magacin linearn

Osnovni tipovi alata za ovu vrstu maina su alati za probijanje otvora razliitih oblika i
dimenzija, alat za prosecanje, alat za utiskivanje i alt za savijanje (slika 4.18 i 4.19)

a)

b)

Slika 4.18- Alati za Trumpf maine

a) za probijanje otvora razliitog oblika i dimenzija b) za prosecanje lima

a)

b)

Slika 4.19- Alati za oblikovanje na Trumpf mainama

a) alati sa tokiem b) alat za savijanje
4.2.1.3. HIDRAULINE PRESE ZA SAVIJANJE
Hidrauline prese se veoma uspeno koriste za razliite postupke savijanja, tj. za:
1. izradu komada manjih dimenzija u specijalnom alatu
2. izradu tankozidih profila velike duine
3. savijanje velikih delova vee debljine (ploe)
Kod savijanja pojedinanih delova manjih dimenzija racionalna je upotreba specijalnog
alata i univerzalne hidrauline prese ili hidrauline prese koja osim glavnog ima i dopunsko
dejstvo (pogon izbacivaa).

17

Za izradu profila od tankog lima vee duine (6 m i vie) primenjuju se hidrauline

abkant prese. Standardna hidraulina abkant presa primenjuje se za pojedinanu i
maloserijsku proizvodnju razliitih profila. Ova maina ima krutu otvorenu noseu strukturu,
a pokretanje pritiskivaa izvodi se pomou dva hidraulina cilindra koji se direktno napajaju
pumpom. Duina pritiskivaa prese kree se od 2 6 m, a u specijalnim sluajevima i do
10m. Jedan komplet alata omoguuje izradu profila razliitog poprenog preseka.

Slika 4.20- Princip numerikog upravljanja kod abkant prese

Slika 4.21- Kontrolni panel CNC Sistema upravljanja

18

Savremene abkant prese grade se sa numerikom kontrolom pojedinih osa (slika 4.20):
CNC upravljanje graninikom (x osa)
CNC upravljanje hodom pritiskivaa (y osa)
CNC upravljanje uzdunim graninikom (z osa)
Broj upravljakih osa abkant prese zavisi od stepena automatizacije maine i moe biti od 3
do 6.

Slika 4.22- Abkant presa Trumpf model 3120

Za smanjenje elastinih deformacija pritiskivaa prese primenjuju se novi pogonski sistemi sa
etiri hidraulina cilindra (slika 4.23)

Slika 4.23- Pogon sa etiri cilindra patent kompanije Trumpf

19

Slika 4.24- Hidraulina abkant presa Trumpf sa robotom za manipulaciju obratkom

Zatita od povreda pri radu sa abkant presom izvodi se na razne naine, a jedan od njih koji
primenjuje trumpf je laserski sistem (slika 4.25)

Slika 4.25- ema zatitnog sistema Trumpf

Slika 4.26- Sistem za odravanje paralelnosti kretanja pritiskivaa kod abkant prese

20

Jedan od problema pri radu hidrauline abkant prese je odravanje paralelnosti kretanja
iga u odnosu na donji deo alata matricu.
Ako se od maine zahteva via tanost onda se mora poveati krutost nosee strukture
ili uvesti kontrolno regulacioni sistem. Jedno od reenja za odravanje paralelnosti alata
prikazano je na slici 4.26, koje je zasnovano na praenju pomeranja krajeva pritiskivaa i
aktiviranju dodatne koliine tenosti u odgovarajui cilindar.
Posebnu grupu presa za savijanje i druge vrste oblikovanja debelih limova, predstavljaju
hidrauline prese koje svoju osnovnu primenu nalaze u tekoj mainogradnji, npr.
brodogradnji (sl. 4.27 i 4.28). Ove maine grade se kao prese jednostrukog i viestrukog
dejstva. Nosea struktura moe biti otvorena ili zatvorena. Karakterie je veliki radni prostor u
koji se postavljaju jednostavni alati.

Slika 4.27- Presa za savijanje jednostrukog dejstva

Slika 4.28- Presa za savijanje trostrukog dejstva

21

Slika 4.29- Delovi oblikovani na presama HKO i HKC

Na sl.4.27 je prikazana hidraulina presa za savijanje Litostroj tip HKO-1,
jednostrukog dejstva koja se gradi sa nominalnom silom do 1 MN, a na slici 4.28 presa
trostrukog dejstva, koja se gradi sa silom nominalnog dejstva od 4 10 MN.
4.2.1.4. HIDRAULINE PRESE ZA OBLIKOVANJE VIEPOZICIONIM
ALATOM
Delovi od lima manjih dimenzija sloenog oblika, koji zahtevaju primenu razliitih
operacija obrade (razdvajanje, savijanje, duboko izvlaenje i dr.) uspeno se oblikuju na
univerzalnim ili specijalnim za tu namenu hidraulinim presama. Na slici 4.30 je prikazana
jedna takva presa nemakog proizvoaa Wanzke tip HPV / F450, koja je postavljena u
proizvodnu liniju. Nominalna sila prese je 3500 kN, a odmota trake ima nosivost od 5000kg.
Na presi se oblikuju delovi od lima debljine od 2 do 8 mm, irine do 300 mm. Broj hodova
prese je do 50 u minutu. Presi prethodi maina za ispravljanje lima i precizni dodava
trake. Maina je numeriki upravljana. Transport obratka izvodi se pomou trake koju pomera
dodava.

Slika 4.30- Linija za oblikovanje elemenata arke pomou viepozicionog alata

22

Slika 4.31- Viepozicioni alat za razdvajane i savijanje

Slika 4.32- Delovi oblikovani viepozicionim alatom na hidraulinoj presi Wanzke

23

4.2.1.5. HIDRAULINE PRESE ZA DUBOKO IZVLAENJE

Hidrauline prese vrlo esto se koriste za izvoenje operacija dubokog izvlaenja, ak i
u autoindustriji, uprkos injenici da su sporije od mehanikih presa i da imaju veu cenu.
Takoe treba napomenuti da hidrauline prese nisu pogodne za integrisanje u
automatske linije kao to je to sluaj sa mehanikim presama, ali ima i takvih reenja.
Glavna prednost hidraulinih presa za duboko izvlaenje u odnosu na mehanike je
potpuna kontrola brzine deformisanja u svakoj fazi radnog ciklusa (pribliavanje, kontakt
alata sa materijalom, izvlaenje, povratni hod). Sledea prednost hidraulinih presa jeste
nemogunost preoptereenja u toku deformisanja, kao i mogunost izvoenja dubokog
izvlaenja u bilo kom delu radnog hoda maine. Takoe, kod hidraulinih presa sa vie
dejstava jednostavna je kontrola i upravljanje sa draem lima i izbacivaem.
Za duboko izvlaenje koriste se:
a) hidrauline prese jednostrukog dejstva sa jastukom za izvlaenje (sl.4.33)
b) hidrauline prese dvostrukog dejstva
c) hidrauline prese trostrukog dejstva.
Kod hidraulinih presa viestrukog dejstva mogue su razliite kombinacije upotrebe
pojedinih dejstava za izvoenje razliitih faza deformisanja.

Slika 4.33- Hidraulina presa jednostrukog dejstva sa jastukom za izvlaenje

24

Slika 4.34- Presa za oblikovanje sudopera, Schuler serija SH do 16 MN

Slika4.35- Hidraulini jastuk prese

Schuler SH

Slika4.36- Panel sistema upravljanja

Tehnike karakteristike presa Schuler serija SH

25

Slika 4.37- Principijelna ema hidrauline prese dvostrukog dejstva za duboko

izvlaenje
4.2.1.6. VIEPOZICIONE HIDRAULINE PRESE
Analogno mehanikim viepozicionim presama, postoje i hidrauline viepozicione
prese koje imaju slinu namenu, ali se pre svega koriste za vieoperaciono duboko izvlaenje
(ema, sl. 4.38). Na sl.4.40 prikazana je jedna viepoziciona hidraulina presa sa elektronskim
grajferom za unutranji meuoperacioni transport obradaka. Presa je namenjena za
vieoperaciono duboko izvlaenje to podrazumeva da svaka pozicija raspolae sa sopstvenim
draem lima. Isecanje pripremka iz trake izvodi se pomou alata koji se nalazi van radnog
prostora maine (bono sa leve strane).

Slika 4.38- ema viepozicione hidrauline presa

26

Alat za reverzibilno duboko izvlaenje na ovoj presi prikazan je na slici 4.41, u kojem
se osim izvlaenja obavlja i operacija opsecanja.

Slika 4.39 - Viepozicioni alat za izradu kuita manometra (WANZKE)

Slika 4.40- Viepoziciona presa Schuler

Nominalna sila do 42 MN, broj pozicija 11, korak transportera 700 mm,
broj hodova 10-28 /min.

27

Slika 4.41- Alat sa reverzibilnim izvlaenjem na viepozicionoj presi (Schuler)

Hidrauline viepozicione prese koriste se i u auto industriji za oblikovanje delova
velikih dimenzija (slika 4.42 i 4.43), uz primenu razliizih sistema transporta radnog komada
(mehaniki, sa poprenom letvom, elektronski)

Slika 4.42- Transporter sa mehanikim grajferom

28

Slika 4.43- ema viepozicione prese za auto industriju Schuler

Range of application
Bed dimensions
(l x w)
Press capacity
Drive
Material feeding
Part transport

manufacturing of structural and outer skin components

1.7 x 1.3 m 7.2 x 3.1 m
5,000 32,000 kN
hydraulic drive
coil line or blankloader
two or three axis transfer
Tehniki podaci viepozicione prese Schuler

4.2.1.7. HIDRAULINE PROBNE PRESE (Tryout prese)

Ova vrsta hidraulinih presa koristi se za probu alata, na primer, za oblikovanje delova od
lima velikih dimenzija, koji se koriste u auto industriji

Slika 4.44- Probne prese Mller Weingarten

29

Probna presa mora da simulira uslove rada krivajne prese sa sloenim krivajnim
mehanizmom (laktasti, link, multi-link, i dr.), koje se koriste za izradu karoserije
automobila. To podrazumeva da hidraulina presa ima snaan i brz pogonski sistem sa
adekvatnim upravljakim sistemom. Maina takoe ima i odgovarajui dra lima sa
dejstvom u vie taaka. Cilj ispitivanja alata na probnoj presi je da se u potpunosti ovlada
tehnologijom kako bi vreme zastoja u procesu proizvodnje svelo na minimum.
Na donjem dijagramu (sl. 4.45) je prikazana simulacija hoda krivajne prese pomou
pogonskog sistema probne prese (Mller Weingarten). Na ovoj presi moe se simulirati rad
multi-point draa lima kao proces predubrzavanja draa lima.

Slika 4.45- Dijagram hoda probne prese (Mller Weingarten)

Slika 4.46 - Probna presa Mller Weingarten

Nominalna sila do 30MN, irina stola do 5500mm,

Slika 4.47- Probna presa

dvostrukog dejstva, Schuler

30

Pogonski sistem probne prese je pumpno-akumulatorski, koji zahvaljujui adekvatnom

sistemu upravljanja moe da simulira kretanje pritiskivaa krivajne prese, odnosno dijagram
brzine krivajne prese sa sloenim pogonskim sistemom. Na maini takoe postoji kontrola
paralelnosti kretanja pritiskivaa i precizna kontrola veliine hoda.
4.2.1.8. AUTOMATSKE LINIJE ZA OBRADU LIMA
Alternativa velikim mehanikim presama za izradu delova karoserije automobila su
automatske linije sa hidraulinim presama za izradu istih delova.

Slika 4.48- Automatska linija hidraulinih presa za izradu delova karoserije

Broj presa 5, dimenzije pripremka 3600x1830mm, ukupna sila svih presa 54000 kN, broj
hodova 14/min., duina linije 38 m, irina linije 10,5 m, masa linije 2800 tona
Zavisno od koncepta linija hidraulinih presa se obino sastoji od jedne vodee
hidrauline prese i nekoliko sekundarnih presa, obino celokupna linija se sastoji od 4, 5 ili 6
presa zavisno od sloenosti delova koji se oblikuju. Vodea presa je sloenija od sekundarnih
presa i po pravilu to je presa dvostrukog dejstva (sa pogonom draa lima). Sekundarne prese
su jednostrukog dejstva.
Transport obratka kod ovih linija se izvodi primenom razliitih sistema: dodava
pripremka, klasian linearni grajfer, roboti, transporter sa poprenim grajferom itd. Izmeu
presa obino postoje pomoni prihvatni ureaji jer je direktan transport sa prese na presu

31

praktino nemogu. Na meupozicijama mogue je i okretanje radnog komada za 180 stepeni

radi pripreme poloaja za narednu operaciju.
Meutim, novi koncept automatskih linija upravo je baziran na direktnom transferu
radnog komada sa prese na presu.

Slika 4.49- Funkcionalna ema linije hidraulinih presa

1-donoenje pripremaka, 2-utovar pripremka, 3-dodavanje pripremka, 4-oblikovanje i
opsecanje, 5-transporter-dodava, 6-operacija izvlaenja, konvejer gotovih delova

Slika 4.50- Transport obratka u automatskoj liniji sa meuskladitem

4.2.2. HIDRAULINE PRESE ZA ZAPREMINSKO DEFORMISANJE

Hidrauline prese imaju posebnu vanost za odreene operacije zapreminskog
deformisanja. Neke tehnoloke operacije mogue je uspeno izvesti iskljuivo na hidraulinim
presama, kao naprimer, slobodno kovanje delova velikih dimenzija, istiskivanje dugakih
profila, precizno utiskivanje i kalibrisanje itd. Pri tome posebno dolaze do izraaja tehnike
karakteristike hidraulinih presa u odnosu na mehanike, koje se ogledaju u mogunosti
kontrole brzine deformisanja, veliine hoda i veliine deformacione sile.
32

Hidrauline prese za zapreminsko deformisanje se dela na:

prese za hladno oblikovanje
prese za toplo oblikovanje

4.2.2.1. PRESE ZA HLADNO OBLIKOVANJE

U kategoriju hidraulinih presa za hladno zapreminsko deformisanje spadaju:
Prese za hladno istiskivanje
Prese za hladno utiskivanje
Prese za ispravljanje
Prese za kalibrisanje

4.2.2.1.1. PRESE ZA HLADNO ISTISKIVANJE

Karakteristike procesa istiskivanja su visoki pritisci, odnosno velika sila oblikovanja,
potrebna dodatna dejstva za izbacivanje i skidanje obratka. Radi toga su maine za hladno
istiskivanje po pravilu prese trostrukog dejstva, kompaktne konstrukcije i visoke krutosti.
Oblikovanje hladnim istiskivanjem sloenijih obradaka izvodi se u vie operacija, odnosno na
viepozicionim mainama (za serije vee od 1,8 miliona komada godinje). Hidrauline prese
se uspeno koriste za oblikovanje dugakih delova tipa osovine ili vratila, mase do 15 kg.
Deformacija nosee strukture hidrauline prese ne odraava se znaajnije na tanost obratka.
ak je tanost obratka via kod ovih maine nego kod mehanikih presa, a takoe i radni vek
alata.

Slika 4.51- Hidraulina presa za istiskivanje

Lasko tip KFP

Slika 4.52- delovi izraeni

istiskivanjem na presi KFP

33

Na sl.4.51 prikazana je jednopoziciona hidraulina presa za istiskivanje, Lasco tip KFP

koja se proizvodi sa nominalnom silom od 2,5 do 15 MN. Hod pritiskivaa je od 500 do
1200mm, povrina stola od 600x600 do 1400x1500 mm, brzina pritiskivaa u fazi
pribliavanja oko 500mm/s, a u radnom hodu od 45 do 67 mm/s.
Za vieoperaciono istiskivanje Schuler je razvio posebnu familiju hidraulinih transfer presa
MH serije sa tri, etiri ili pet radnih pozicija (sl. 4.53). Nominalna sila ovih maina kree se
od 2MN do 100MN. Svaka radna pozicija ima ugraene izbacivae u pritiskivau i u stolu
prese. Transport obratka izvodi troosni transporter. Zavisno od veliine serije proces
oblikovanja moe biti potpuno ili delimino automatizovan. Na ovim mainama izrauju se
dugaki delovi tipa pogonskih vratila automobila.

Tehniki podaci:
nominalna sila 9 MN
maksimalni hod pritiskivaa 550
mm
Svetli otvor prese 1550 mm
Dimenzije stola prese 1300x1000
mm
Sila izbacivaa u stolu prese 500
kN
Sila jednog izbacivaa u
pritiskivau 100 kN
Broj izbacivaa u pritiskivau 3

Slika 4.53- Tropoziciona hidraulina presa Schuler

Slika 4.54 - Viepoziciona hidraulina presa za hladno istiskivanje

U procesima zapreminskog deformisanja, na hidraulinim i krivajnim presama, za
automatizovani transport materijala i obratka najvie se koriste grajferni sistemi i roboti. U
nastavku su prikazana neka od reenja ovih ureaja.
34

Na slici 4.55 prikazana je varijanta dodavanja pripremka i transporta obratka u obliku

peurke
pomou grajfernog mehanizma. Orijentacija pripremka ostvaruje se pomou
profilisanih ina (kanala) a donji komad u kanalu se zadrava pomou draa i izbacuje u
transportni ureaj delovanjem izbacivaa. Izbaeni komad prihvata grajfer transportera i
prenosi ga do prve pozicije. Meuoperacioni transport na ostalim pozicijama se izvodi na isti
nain izbaene komade iz matrice prihvataju grajferi i prenose ih do sledee radne pozicije,
potom ih otputaju, a pogonske ine sa grajferima se vraaju u poetnu poziciju. Kretanje
grajfera izvodi se pomou paralelnih ina koje pogon dobijaju od vratila, pomou zupanika i
bregastih ploa, ili na neki drugi nain.

Slika 4.55- Ureaji za dodavanje pripremka i meuoperacioni transport

Kretanje grajfera moe biti u ravni - 2D gajfer ili u prostoru, kada je re o 3D
grajfernom sistemu. S obzirom na vrstu pogona grajferi mogu biti mehaniki, pneumatski,
hidraulini i elektrini.

4.2.2.1.2. PRESE ZA HLADNO UTISKIVANJE

Hladno utiskivanje (sl.4.56) je proces zapreminskog deformisanja kod koga se ig odreenog
oblika utiskuje malom brzinom u pripremak, koji je obino od alatnog elika oaren na
minimalnu tvrdou.
Proces se izvodi u uslovima visokog pritiska to uslovljava visoka mehanika svojstva iga.
Ovaj postupak primenjuje se za izradu upljina u alatima za kovanje, livenje, zatim alatima za
oblikovanje plastike itd. Ovim postupkom dobijaju se gravure izuzetnog kvaliteta sa boljim
mehanikim svojstvima u odnosu na alternativne postupke izrade: rezanje struganje,
glodanje, bruenje, elektro-erozija, livenje itd.

35

a)

b)

Slika 4.56- Hladno utiskivanje: a) ema procesa; b) igovi i utisnute gravure

Slika 4.57- Hidraulina presa za utiskivanje

Hladno utiskivanje se izvodi na hidraulinim presama koje moraju zadovoljavati sledee
zahteve:
1. visoka krutost nosee strukture i drugih sklopova maine
2. mala brzina kretanja pritiskivaa u radnom hodu (0 0,3 mm/s)
3. mogunost regulacije brzine pritiskivaa u pojedinim fazama rada (pribliavanje,
radni hod, povratni hod)
4. mogunost postizanja velike sile
5. podeavanje zadavanje dubine utiskivanja.
Ove zahteve ispunjavaju hidrauline prese koje proizvodi Sack and Kiesseldbach iz
Nemake (sl.4.57), a grade se sa nominalnom silom od 1,6 200 MN. Radni hod svih presa je
od 160 400 mm. Brzina pritiskivaa u fazi pribliavanja i u povratnom hodu je oko 6,5
mm/s, a u radnom hodu od 0 0,3 mm/s. Nosea struktura je zatvorena livena, pogonski
sistem je direktni pumpni. Maina je snabdevena ureajem za mernje hoda tanosti 0,01 mm i
ureajem za ogranienje hoda i pritiska tenosti, odnosno, sile.

36

4.2.2.1.3. PRESE ZA ISPRAVLAJANJE

Operacija ispravljanja primenjuje se kod dugakih delova tipa osovine nakon izrade
kovanjem, livenjem ili posle termike obrade, kada dolazi do znaajnijeg odstupanja ose
vratila od idealne ose. Ispravljanje se primenjuje i na delove prizmatinog oblika, na delove
od cevi i prstenaste delove (zupanici, sinhroni, leajevi i slino). Postupak ispravljanja izvodi
se na hidraulinim presama koje su opremljene specijanim mernim sistemom za odreivanje
veliine odstupanja geometrije obratka od idealnog oblika.

a)

b)

Slika 4.58- Hidraulina presa za ispravljanje vratila (Galdabini Italija)

Slika 4.59- Presa za ispravljanje zupanika Galdabini

Savremene prese za ispravljanje opremljene su softverom za proraun optereenja u
zavisnosti od veliine odstupanja oblika obratka. Na slici 4.58 a) je prikazana hidraulina
presa sa ureajem za ispravljanje kolenastih vratila sa nominalnom silom od 1MN, a na sl.

37

4.58b) presa za ispravljanje ravnih vratila. Maine su opremljene automatskim sistemom za

manipulaciju sa obratkom. Na slici 4.59 je prikazan postupak ispravljanja zupanika.

4.2.2.1.4. PRESE ZA KALIBRISANJE

Delovi dobijeni hladnim i toplim oblikovanjem, kao i sinterovani delovi podleu
operaciji kalibrisanja radi finiiranja dimenzija obratka i smanjenja dodataka za obradu.
Kalibrisanje se izvodi u hladnom, toplom i polutoplom stanju.
Sastavni deo automatske linije za sinterovanje se hidraulina presa za kalibrisanje
Lasco tip KP (slika 4.60). Klaibrisaje sinterovanih delova izvodi se u toplom stanju
odmah nakon sinterovanja. Nakon ove operacije nije potrebna nikakva dodatna obrada pa
delovi dobijeni ovim postupkom odgovaraju standardu near net shape tehnologiji
oblikovanja.

a)

b)

Slika 4.60- Hidraulina presa za kalibrisanje Lasco serije KP (a) i tipini delovi koji se
kalibriu nakon sinterovanja (b)

Tehniki podaci za KP prese:

nominalana sila od 2 do 10 MN
hod pritiskivaa 350 mm kod svih presa
razmak voica pritiskivaa 750 do 1100mm
povrina pritiskivaa od 700x700 do 1000x800 mm
brzina pritiskivaa u praznom hodu (pribliavanje i povrtani hod) do 300mm/s
brzina pritiskivaa u radnom hodu 10 do 14 mm/s
snaga elektromotora od 30 do 55 kW

38

4.2.2.2. HIDRAULINE PRESE ZA TOPLO OBLIKOVANJE

Ovoj grupi hidraulinih presa pripadaju:
Prese za slobodno kovanje
Prese za kovanje u kalupu
Viepozicione prese za kovanje
Horizontalne prese za istiskivanje profila
4.2.2.2.1. HIDRAULINE PRESE ZA SLOBODNO KOVANJE
Slobodno kovanje tekih obradaka izvodi se iskljuivo na snanim hidraulinim
presama pomou jednostavnih - univerzalnih alata. Pripremak za ovu obradu je ingot, slab ili
neki drugi primarni proizvod, a delovi dobijeni ovim kovanjem su najee vratila za turbine,
kolenasta vratila brodskih motora, teki otkivci za potrebe mainogradnje, diskovi, prstenovi i
sl.

Slika 4.61- Slobodno kovanje otkovaka velikih dimenzija

Slika 4.62- Presa za slobodno kovanje

39

Masa otkivaka dobijenih ovim postupkom kree se i do nekoliko desetina tona (npr.
turbinsko vratilo mase preko 200 t koje se kuje na hidraulinoj presi od 75 MN). Kovanje
takvog vratila traje 7 sati, zagrevanje (12 puta) 205 sati i transport 7 sati.
Transport i okretanje tekih otkivaka kod slobodnog kovanja izvodi se pomou specijalnog
manipulatora koji se kree po inama (sl.4.61).
Upravljanje manipulatorm moe biti spregnuto sa radom hidrauline prese. Na sl.4.62
prikazana je hidraulina presa za slobodno kovanje od 25 MN firme Japan Steel Works, koja
proizvodi ovakve tipove presa sa nominalnom silom od 3 do 80 MN za kovanje otkivaka
mase od 300 kg do 120 t. Ova firma takoe proizvodi i odgovarajue manipulatore.
4.2.2.2.2. HIDRAULINE PRESE ZA KOVANJE U KALUPU
Za kovanje u kalupu takoe se mogu koristiti hidrauline prese sa direktnim pumpnim i
pumpno-akumulatorskim pogonskim sistemom. Prese za kovanje starije konstrukcije sa
nominalnom silom veom od 50 MN graene su sa multiplikatorskim pogonskim sistemom.

Slika 4.63- Hidraulina prese za kovanje Lasco a) tip VPE b) tip VPZ

Slika 4.64-Delovi oblikovani na presama Lasco serije VP

40

Ove maine primenjuju se za kovanje u kalupu delova od elika i od obojenih metala i

njihovih legura.
Za kovanje u kalupu kompanija Lasco preporuuje hidrauline prese serije VP
(VP/VPA/VPE ) koje se grade sa nominalnom silom od 2,5 MN pa do 50 MN. Zavisno od
tehnolokih zahteva ove prese se grade sa direktnim pumpnim ili pumpno-akumulatorskim
pogonskim sistemom. Transport pripremka i otkovka kod ovih maina moe biti manuelni ili
automatizovani (mehaniki transporter ili transport pomou robota).
Zbog izuzetno visoke krutosti nosee strukture prese i dugakih voica maine su vrlo
precizne ak i pri ekscentrinom optereenju. Po potrebi maine mogu biti opremljene
razliitim dodatni sistemima, kao na primer, sistemom za brzu zamenu alata, izbacivaima u
stolu i pritiskivau prese, i razliitim nivoima sistema upravljanja obino programabilni
elktronsko-hidraulini sistem. Brzina pritiskivaa se moe menjati (programirati) u skladu sa
fazama radnog ciklusa. Ove maine grade se kao jednopozicione i viepozicione.
4.2.2.2.3. VIEPOZICIONE KOVAKE PRESE
Za izradu sloenih otkovaka kovanjem u kalupu primenjuju se viepozicione
hidrauline kovake prese. Pored osnovnih tehnikih zahteva u pogledu sile, hoda i radnog
prostora, kod ovih maina mora biti obezbeen transport zagrejanog obratka izmeu radnih
pozicija. Taj problem razliiti proizvoai reavaju na sledei nain:
manuelni transport
transport pomou specijalnog manipulatora
upotrebom robota
Nain premetanja obratka izmeu operacija zavisi od veliine serije, a znaajno utie
na cenu maine.

Slika 4.65- Hidraulina presa za kovanje Mller Weingarten tip ZE

41

Na slici 4.65 je prikazana hidraulina presa Mller Weingarten tip ZE koje se grade sa
nominalnom silom do 50 MN. Ovaj tip maina koristi se kovanje delova od aluminijuma
(delovi asije automobila) kao i za kovanje delova od elika, na primer, kolenasto vratilo
motora, klipnjaa, pogonska vratila automobila itd.
Na slici 4.66 je prikazana automatska linija za kovanje sa hidraulinom presom Mller
Weingarten tip ZE kao osnovnom jedinicom za kovanje i robotom za dodavanje pripremaka.

Slika 4.66 - Presa ZE u automatskoj liniji za kovanje (Mller Weingarten)

4.2.2.2.4. HORIZONTALNA PRESA ZA TOPLO ISTISKIVANJE PROFILA

Oblikovanje cevi i profila istiskivanjem u toplom stanju izvodi se na horizontalnim
hidraulinim presama. Osnovna prednost ovih maina u odnosu na vertikalne prese je
manipulacija sa pripremkom i obratkom u horizontalnoj ravni. Poloaj ove prese
omoguuje lako povezivanje sa drugim presama u liniji.
Na sl. 4.67 prikazana je horizontalna presa kompanije Lola iz eleznika. Nominalna
sila ovih maina se kree od 1,6 10 MN. Brzina pritiskivaa u radnom hodu se kree od 1,8
3,5 mm/s, a u hodu pribliavanja i povratnom hodu 20 45 mm/s.
Osnovni elementi maine prema slici 4.67 su:
1 prednja traverza sa hidraulinim cilindrom i pritiskivaem
2 zadnja traverza
3 pokretna traverza sa ili bez pogona
4 ankeri (stubovi)
5 distantni prstenovi koji omoguavaju podeavanje radnog prostora
6 vertikalno podesiv pokretni oslonac
Pri obradi istiskivanjem pripremak se postavlja na oslonac (6) a pomou iga, koji je
smeten na pritiskiva prese, vri se oblikovanje profila koji ima znaajnu duinu i prolazi
kroz otvor na zadnjoj traverzi.

42

Slika 4.67- Horizontalna hidraulina presa HPDH-1 Lola-eleznik

Na sl.4.68 prikazana je specijalna hidraulina presa horizontalne izvedbe (Schuler)
koja ima jedan pokretni pritiskiva i dva alata iga, i dva kompleta matrica koje su smetene
na nepokretnim traverzama (levo i desno). Pritiskiva pokreu dva para hidrocilindara
plunerskog tipa. Na radnim pozicijama naizmenino se odvijaju procesi oblikovanja koji
mogu biti identini ili razliiti. Ovakav tip horizontalnih presa koristi se za operacije
istiskivanja i dubokog izvlaenja u toplom i hladnom stanju.

Slika 4.68- Horizontalna hidraulina presa Schuler

43

4.3. ELEMENTI KONSTRUKCIJE HIDRAULINIH PRESA

Projektovanje hidrauline prese je sloen zadatak koji zahteva veliko iskustvo u ovoj
oblasti kao i dobro poznavanje tehnolokih metoda za koje je maina namenjena. Generalno,
moe se rei da koncepciju hidrauline prese, kao i svake druge maine za obradu
deformisanjem, odreuje namena maine, zatim asortiman gotovih komponenti
(agregata) na tritu i prizvodne (tehnoloke) mogunosti proizvoaa maine. Kada je u
pitanju namena maine posebno je znaajno imati u vidu vrstu obrade koja e se na maini
izvoditi, jer tehniko tehnoloke osobine maine upravo zavise od predviene vrste obrade.
Tako na primer, hidrauline prese koje se koriste za zapreminsko deformisanje moraju imati
viu krutost zbog velikih sila koje nastaju pri operacijama istiskivanja, kovanja, utiskivanja i
dr. Ove maine po pravilu imaju manji prostor za smetaj alata a hod pritiskivaa zavisi od
visine obratka. Nasuprot tome, maine za oblikovanje delova od lima imaju vei prostor za
alat, hodovi pritiskivaa su vei, dok su sile u procesu manje pa je potrebna i manja krutost
nosee strukture. Performanse pogonskog sistema takoe zavise od vrste tehnoloke
operacije koja e se na maini izvoditi. Dok, s jedne strane kod veine operacija obrade
deformisanjem postoji zahtev za skraenjem radnog ciklusa, odnosno ubrzavanjem svih faza
rada maine, na suprot tome kod operacije hladnog utiskivanja postoji zahtev da se proces
odvija sa izuzetno malom brzinom (0-0,3 mm/s), to se mora respektovati i paljivo analizirati
za svaku mainu.
Polazni podaci pri projektovanju hidrauline prese svakako proizlaze iz tehnolokih
zahteva operacija koje e se na maini izvoditi, ali se pri tome mora voditi rauna da
projektovana maina mora biti ekonomina, pouzdana u radu, jednostavna za odravanje i ne
sme ugroavati posluioca niti ivotnu sredinu.
Kao to je ranije navedeno, strukturu hidrauline prese ini:
nosea struktura
pogonski sistem
izvrni deo
sistem upravljanja
sistem podmazivanja i
pomoni sistemi.
U nastavku su prikazani detalji pojedinih elemenata konstrukcije hidrauline prese.
4.3.1. NOSEA STRUKTURUA
Nosea struktura hidrauline prese odreuje optu fizionomiju maine i ima sledee
zadatke:
povezuje sve elemente maine u jedinstvenu celinu,
uravnoteuje (ponitava) optereenja iz procesa obrade deformisanjem i drugih
izvora (prednaprezanje, gravitacija ...)
dovodi u sklad kretanje izvrnog dela maine, tj. kretanje pokretnog dela alata u
odnosu na nepokretni deo,
obezbeuje potreban radni prostor maine.
Konstrukciju nosee strukture, kao i celokupnu konstrukciju maine, kao to je ve reeno
odreuje namena hidrauline prese i tehniko-tehnoloki parametri. Nosea struktura
hidrauline prese je slina sa telom krivajnih presa. Razlika postoji zbog razlike u elementima
pogonskog sistema krivajnih i hidraulinih presa.

44

Konstrukcione izvedbe nosee strukture

Nosea struktura hidrauline prese u osnovnoj izvedbi moe biti otvorena i zatvorena.
Otvorena nosea struktura (sl. 4.69) obezbeuje bolji pristup radnom prostoru, laku
manipulaciju sa materijalom i alatom, ali po pravilu ima niu krutost i manju tanost u
odnosu na zatvorenu noseu strukturu. Ovakve maine koriste se za rad sa jednopozicionim
alatom a grade sa nominalnom silom do 2,5 MN.
Zatvorena nosea struktura (sl. 4.70) ima viu krutost i smanjene mogunosti za
manipulaciju sa materijalom i alatom. Prese sa silom preko 4 MN po pravilu se grade sa
zatvorenom noseom strukturom. Ovakve maine imaju dobro voenje pritiskivaa pa se
koriste za rad sa velikim jednopozicionim i viepozicionim alatima. Takoe, se ovakve
maine grade i kao viepozicione transfer prese sa ugraenim ureajem za transport
materijala.
S obzirom na broj stubova, nosea struktura moe biti jednostubna i viestubna
(dvostubna, etvorostubna ..). Poveanje broja stubova, u principu, poveava krutost maine.

Slika 4.69-Otvorena nosea struktura

Slika 4.70- Zatvorena nosea struktura

Prema poloaju nosea struktura moe biti vertikalna, horizontalna i nagnuta, to zavisi od
tehnoloke namene maine. Veina maina ima vertikalnu konstrukciju, dok se na primer
hidrauline prese za istiskivanje profila iskljuivo grade sa horizontalnom orjentacijom
nosee strukture i radnog cilindra.
Prema nainu gradnje nosea struktura moe biti jednodelan (livena) i viedelna koja
se izrauje zavarivanjem ili pomou zavrtanjske veze. Po pravilu, maine manjih dimenzija
imaju livenu noseu strukturu dok se u sluaju velikih maina nosea struktura gradi iz
delova.
Stubovi nosee strukture mogu biti puni (krunog preseka) i uplji kutijasti,
krunog, kvadratnog i pravougaonog porenog preseka.
45

U pogledu optreenja nosee strukture, ona moe biti prednapregnuta (sl. 4.71) ili bez
prednaprezanja. Svrha prednaprezanja je poveanje nosivosti nosee strukture.

Slika 4.71 - Nosea struktura prese:

a) monoblok (jednodelna) b) viedelna prednapregnuta
Otvorena nosea struktura sastoji se od vertikalnog stuba konzole i stola maine, a
zatvorena nosea struktura se sastoji od stubova i traverzi (gornja i donja traverza). Donja
traverza ujedno je i sto maine.
Osim toga svaka nosea struktura prese ima i pomone elemente kao to su: voice
pritiskivaa, postolje na koje se postavlja maina, stope za povezivanje sa fundamentom,
elemente za prenoenje maine (kuka itd.)
Voice pritiskivaa obezbeuju pravilno kretanje pritiskivaa i precizan poloaj pokretnog
dela alata odnosu na nepokretni. Preko voica se u sluaju pojave ekscentrinog ukupnog
optereenja, deo optereenja prenosi na stubove nosee strukture. Poveanjem ekscentriciteta
napadne take sila poveava se udeo optereenja koje se preko voica prenosi na stubove.
Primer konstrukcije voica prese prikazan je na slici 4.72 . Vodei elementi voica izrauju
se od bronze a u poslednje vreme i od plastike. Za dug vek voica veoma je vana efikasnost
sistema za podmazivanje. Dobro voenje omoguuju voice sa valjiima koji se kotrljaju po
kaljenoj letvi. I kod ove konstrukcije potrebno je obezbediti podmazivanje leaja (zatvoreni
leajevi) letvi.
Konstrukcija voica kod presa za toplo oblikovanje mora biti takva da absorbuje promenu
dimenzija pritiskivaa usled promene temperature.

46

Slika 4.72- Voenje pritiskivaa prese

Optereenje nosee strukture
Optereenje nosee strukture moe biti statiko i dinamiko zavisno od vrste i namene
maine, mada se u veini sluajeva moe smatrati da je statiko zbog sporohodosti
pritiskivaa.
Optereenje nosee strukture je posledica sila od procesa deformisanja, zatim nastaje
od inercijalnih sila, prednaprezanja nosee strukture i usled teine ugraenih elemenata.
Optereenje nosee strukture moe jo biti simetrino (centrino) i ekscentrino.
Poveanje ekscentriciteta delovanja ukupne sile izaziva dopunske sile i momente u
elementima nosee strukture i poveava ukupno naprezanje. Pri eksploataciji maine treba
teiti centrinom optereenju to se postie pravilnim pozicioniranjem alata na maini.
Optereenje se na stubove nosee strukture prenosi preko pritiskivaa (ili stola prese) i
traverzi (gornje i donje). Optereenje merodavno za proraun nosee strukture je nominalno
optereenje (Fn).
Proraun nosee strukture
Algoritam prorauna nosee strukture zavisi od vrste optereenja (statiko ili dinamiko),
odnosno uslova rada maine.

Slika 4.73-Analiza optereenja nosee strukture metodom konanih elemenata, Schuler

47

Uobiajeno je da se proraun nosee strukture hidraulinih presa izvodi za statike uslove.

Pri tome se posebno razmatra sluaj otvorene nosee strukture, kao statiki odreenog rama i
posebno varijanta zatvorene nosee strukture, koja predstavlja statiki ne odreen ram.
to se tie metoda prorauna u literaturi se mogu pronai metode klasinog prorauna
otvorene i zatvorene nosee strukture, koje praktino prelaze u istorijska reenja pred
metodom konanih elemenata, koja i u ovom segmentu preuzima vodeu ulogu.
4.3.2. POGONSKI SISTEM HIDRAULINIH PRESA
Pogonski sistem savremenih hidraulinih presa moe biti:
Direktni pumpni
Pumpno-akumulatorski
Kod presa starijih konstrukcija primenjivan je i multiplikatorski pogonski sistem, koji kod
savremenih maina vie nije prisutan.
a) Direktni pumpni pogon
Direktni pumpni pogon koristi se kod hidraulinih presa sa relativno malim silama i dugim
radnim hodovima, tj. u procesima kod kojih je odnos radnog vremena (tr) prema ukupnom
ciklusu (tc) vei od 0,6. ema hidrauline prese sa direktnim pumpnim pogonom prikazana je
na slici 4.74.
5
6

3
2
1

Slika 4.74- Direktni pumpni pogon

1. Rezervoar, 2-pumpa promenljivog hoda, 3-regulator hoda pumpe, 4- Ventil sigurnosti,
5- Razvodnik 4/3, 6-hidraulina presa
Radna hidraulina tenost se usisava iz rezervoara (1) pomou pumpe (2) i preko razvodnog
ventila (5) potiskuje u radni cilindar prese (6). Sila pri kretanju klipa na dole iznosi
F1 p A1 , a u povratnom hodu je F2 p A2 . Brzina pritiskivaa u radnom i povratnom
hodu, uz pretpostavku konstantnog protoka tenosti (Q) iznosi: v1 Q / A1 i v2 Q / A2 .
Kako je A1 A2 to je brzina pritiskivaa u povratnom hodu vea od brzine u radnom hodu.
Osobina direktnog pumpnog pogna je ta da u svakom trenutku proizvodi pritisak
dovoljan da savlada otpore deformisanja i potrebnu koliinu energije. Meutim, s obzirom na
maksimalne mogunosti prese u pogledu energije W Fn Sn , sledi da je kod ovog pogona
prisutna nedovoljna iskorienost instalisane pogonske snage pumpe, odnosno elektromotora.

48

Da bise to popravilo u pogonskom sistemu se primenjuju pumpe sa promenljivom p-Q

karakteristikom. Snaga pumpe kod ovog pogona priblino je jednaka snazi elektromotora, tj.:
N p N em p Q .

Slika 4.74 b - Dijagram sile i stepena iskorienja snage pumpe [8]

a) Pumpa ima konstantan kapacitet a u toku deformisanja potreban je rad koji odgovara
povrini ispod krive. Meutim, snaga pumpe se odreuje na osnovu maksimalnog pritiska i
protoka N max Q p . Pa se vidi da je rafirani deo rada ne iskorien, tj. ne koriste se
maksimalne performanse pumpe.
b) Pogonski sistem sa trostepenom pumpom ija nominalna snaga iznosi:
N pm p a Qa pb Qb p c Qc const .
gde : p a p b pc
Q a Qb Q c

Pri porastu sile raste i pritisak pa se drugi sklop pumpe ukljuuje pri pritiscima veim od
p a uz smanjeje protoka Qb , a pri dostizanju pritiska pb ukljuuje se i trei sklop pumpe sas
protokom Qc . Na taj nain se reim rada hidrauline prese sa konstantnom snagom elektro
motora pribliava radu idealne pumpe.
c) Pogonski sistem sa dve pumpe koje pokree isti elektromotor. Pumpe zadovoljavaju
uslov

N pm p1 Q1 Q2 p 2 Q2
Do vrednosti pritiska p1 rade pbe pumpe sa protokom (Q1 Q2 ) , a posle toga prva pumpa
se iskljuuje a druga radi sa pararmetrima p 2 ,Q2 .
b) Pumpno-akumulatorski pogonski sistem
Kod hidraulinih presa sa ovom vrstom pogona, akumulator (5) puni se tenou pod
pritiskom za vreme pauze i praznog hoda, koja se koristi u radnom delu hoda. Maksimalni
pritisak u akumulatoru jednak je maksimalnom pritisku pumpe (p). Na taj nain poveava se
ukupna snaga prese koja iznosi: N max p (Q Q A ) , gde je QA - protok akumulatora. Pri
pranjenju akumulatora sniava se pritisak, a dozvoljeni pad pritiska iznosi 10-20 procenata
nominalnog pritiska.

49

Slika 4.75- Pumpno-akumulatorski pogonski sistem

1. Rezervoar, 2. Pumpa sa motorom, 3. Ventil sigurnosti, 4. Nepovratni ventil, 5. Hidraulini
akumulator, 6. Razvodnik 4/3, 7. Podesivi ventil protoka , 8. Cilindar prese

Slika 4.76- Hidraulini akumulator

Konstrukcija akumulatora moe biti razliita, a na slici 4.76 su prikazana dva reenja. Svaki
akumulator se sastoji od dve komore komora za radnu tenost i komora za gas pod
pritiskom. Ove komore su razdvojene na primer, gumenom membranom.

50

Pumpe hidraulinih presa

Izbor pumpe u pogonskom sistemu hidrauline prese povezan je sa vrstom prese, pritiskom,
protokom i vrstom radne tenosti u hidraulinom sistemu. U hidraulinim presama koriste se
sledee vrste pumpi:
1) Krivajno-klipne
2) Rotaciono-klipne
3) Zupaste i
4) Krilne pumpe
Krivajno-klipne pumpe (slika 4.77) primenjuju se za rad sa vodom i emulzijom u velikim
hidraulinim sistemima. Odlikuje ih neravnomernost protoka, koja se smanjuje poveanjem
broja cilindara.

a)

b)

Slika 4.77- Krivajno-klipna pumpa

a) ema pumpe i dijagram neravnomernosti protoka
b) krivajno-klipna trocilindarska pumpa
Rotaciono-klipne pumpe koriste se u uljnoj hidraulici a mogu biti radijalne i aksijalne. I jedna
i druga mogu se graditi sa konstantnim i promenljivim hodom klipa, odnosno sa P-Q
regulacijom.
Ove pumpe su veoma kompaktne konstrukcije i pouzdane u radu. Dominiraju u savremenim
hidraulinim sistemima

51

Slika 4.78- ema aksijalno-klipne pumpe

Slika 4.79- Aksijalna klipna pumpa sa promenljivim hodom

52

Slika 4.80- ema Radijalno-klipne pumpe

Slika 4.81- Radijalno-klipna pumpa promenljivog hoda

1: Pogonsko vratilo, 2: Disk spojnica, 3: Nosa klipa, 4: Kontrolna osovinica, 5: Klip
6: Pritisne voice, 7: Vodei prsten, 8,9: Potisni prsteni, 10,11: Podeavajui klipovi
Zupaste pumpe su najjednostavnije pumpe i danas najjeftinije pumpe koje se koriste u
uljnoj hidraulici. Pouzdane su u radu a koriste se za pritiske od 50 do 70 bara i rade sa brojem
obrtaja do 1500 u minutu. Nedostatak im je buka pri radu.
Krilne pumpe - odlikuje miran i tih rad. Kod njih je mogua regulacija protoka promenom
ekscentriciteta rotora. Rade sa pritiscima do 100 bara. Osetljive su na hidraulini udar koji
moe dovesti do loma krilaca.

53

Slika 4.82- Zupasta pumpa

Slika 4.83- Pumpa sa krilcima 1: Kuite, 2: Rotor, 3: Vratilo, 4: Lopatica

a: Pumpa se ekscentrino postavljenim rotorom;
b: Pumpa sa ovalnim statorom

Slika 4.84- ematski simboli za pumpe konstantnog i promenljivog hoda

54

4.3.3. SISTEM UPRAVLJANJA HIDRAULINIH PRESA

Sistemi upravljanja savremenih maina za obradu deformisanjem bazirani su na
informacionim tehnologijama uz odgovarajui hardver i softver. Ovi sistemi su daleko
savreniji od klasinih sistema upravljanja koji su bazirani na mehanikim, pneumatskim,
hidraulinim i elektronskim komponentama. Savremeni sistemi upravljanja mehanikim i
hidraulinim presama, doprineli su stvaranju novih generacija maina, koje imaju daleko bolje
tehnike karakteristike u odnosu na klasine prese. Uvoenje servo pogonskog sistema u
kombinaciji sa CNC upravljanjem, omoguuje realizaciju najpovoljnijeg naina kretanja
pritiskivaa tokom odreene obrade. Novi sistemi upravljanja koji su spregnuti sa
mnogobrojnim regulacionim krugovima maine (na primer, odravanje pritiska u
hidraulinom i pneumatskom sistemu, odravanje temperature ulja, odravanje paralelnosti
kretanja pritiskivaa itd.), takoe su doprineli podizanju kvaliteta presa.
Zahvaljujui primeni informacionih tehnologija kod presa je proiren krug
upravljakih funkcija maine, koji se kod klasine krivajne prese svodi na upravljanje
spojnicom i konicom, odnosno, hidraulinim ventilima kod hidrauline prese. CNC sistem
upravljanja, pored upravljanja pogonom maine, omoguuje upravljanje drugim funkcijama
prese, na primer, upravljanje sistemom za dodavanje pripremka, sistemom za transport
obratka, sistemom za zamenu i stezanje alata, zatitnim sistemima maine i operatera itd.
Funkcije sistema upravljana prese su praenje signala sa kontrolnih elemenata i
senzora postavljenih na maini, njihova obrada i izdavanje komandi aktuatorima [13].
Generisanje komande koja se prenosi na aktuator zavisi od izabranog operativnog moda
i zadatih parametara (set-up), zatim od podataka o automatskoj zameni alata,
automatskom radu maine i podataka o drugim sistemima koji se prate na maini.
Sistem upravljanja maine za obradu deformisanjem ine sledee komponente:
Operativno-vizuelni sistem (kontrolna tabla)
Upravljaki sistem (centralni ili decentralizovan)
Senzori i aktuatori prese
Vizuelizacija procesa
predstavlja sofisticirani nain praenja rada maine,
proizvodne linije ili cele fabrike.

Slika 4.85- Kontrolna tabla sa monitorom za vizuelizaciju

55

Vizuelizacija procesa rada maine i posluivanje maine (komandovanje mainom) izvodi se

preko kontrolne table, koja moe biti izvedena kao jednostavna jedinica sa tasterima i
signalnim lampicama, ili kao industrijski kompjuter sa monitorima visoke rezolucije.
Jedna od glavnih funkcija sistema za upravljane i vizuelizaciju je pomo operateru pri
postavljanju poetnih upravljakih podataka, prikazivanje trenutnog statusa maine, pruanje
informacija o moguim akcijama na maini, kao i prikazivanje informacija o eventualnim
tekoama u radu i njihovim uzrocima. Na osnovu informacija prikazanih na monitoru
komandno-kontrolnog ureaja, operater donosi odluku o daljem toku rada maine.
Informacioni sistem ugraen u sistem za vizuelizaciju, omoguuje korisniku intervenisanje na
maini u sluaju nastalih problema.
Zavisno od tipa prese, sistem upravljanja prati i regulie rad sledeih funkcija,
odnosno sistema maine:
1. Dodavanje materijala
2. Glavni pogonski sistem
3. Pritiskiva prese (kretanje, zatita od preoptereenja, kompenzacija teine, sistem za
vezivanje alata, podeavanje visine itd.)
4. Jastuk za izvlaenje ili dra lima (pomeranje, podizanje/sputanje, blokiranje)
5. Sistem za transport obratka
6. Hidraulini i pneumatski sistem i sistem za podmazivanje i hlaenje
7. Sistem zatite maine
8. Posebne funkcije, zamena alata itd.
Osnovu sistema upravljanja presa ine programabilno logini kontroleri (PLC) koji
su povezani sa senzorima i aktuatorima pomou input/output modula. Komunikacioni sistem
je povezan sa PLCom i obezbeuje razmenu podataka sa displejom i sa eksternim sistemima.
Meutim, ovakvi sistemi upravljanja imaju odreene nedostatke, izmeu ostalog
komplikovan nain programiranja (programski jezik asembler), tekoe u razumevanju
programa, zahtevi za skupim dodatnim ureajima i drugo. Radi toga su razvijeni sistemi
upravljanja bazirani na industrijskim kompjuterima, koji raspolau boljim grafikim
interfejsom, naprednijim sistemom programiranja (object orjented programing) i mogu da
koriste napredne alate za programiranje. Osim toga, moderni sistemi upravljanja zahtevaju
umreavanje maina i razmenu podataka relevantnih za upravljanje i podataka o procesu
proizvodnje, dijagnostici i odravanju sistema. Sve ove zahteve, praktino ispunjavaju
industrijski kompjuteri, koji su po ceni hardvera i softvera pristupani i koji su postali
standard savremenih sistema upravljanja presa i drugih maina za obradu deformisanjem.
Na platformi industrijskih kompjutera pojedini proizvoai maina su razvili
sopstvene sisteme upravljanja koji uzimaju u obzir specifinosti maine i tehnolokog
procesa koji se na njoj izvodi. Tako, na primer, Mller Wingarten je za prese namenjene za
kovanje, razvio specijalni sistem upravljanja FCS (Forging Control System), za univerzalne
prese Beutler Nova razvijen je upravljaki sustem CCS (Compact Control System),
kompanija Schuler za veinu svojih presa koristi ABI-Plus sistem upravljanja, kompanija
Lasco za svoje maine koristi tzv. decentralizovane upravljake sisteme heart i brain, itd.
EMA SISTEMA UPRAVLJANJA SAVREMENE HIDRAULINE PRESE
PRIKAZANA JE NA SLICI 4.86, IJI GLAVNI ELEMENTI SU:
Industrijski kompjuter (PC)
PLC kontroleri
Senzori
Aktuatori (Hidraulini upravljaki blok)

56

Slika 4.86- Sistem upravljanja hidrauline prese

Slika 4.87- Hidraulina ema prese

Izvravanje komandi upravljakog sistema kod hidraulinih presa ostvaruje se
usmeravanjem hidrauline tenosti u odreenom pravcu i smeru, zatim regulacijom
pritiska i regulacijom protoka. Ove funkcije se ostvaruju pomou ventila koji mogu biti:
1) Razvodni ventili, iji je zadatak usmeravanje tenosti u odreenom smeru
2) Ventili pritiska, koji reguliu pritisak u hidraulinoj instalaciji
3) Ventili protoka koji reguliu protok, odnosno brzinu strujanja hidrauline
tenosti.
57

Razvodni ventili
Directional control valves
Wegeventile

Ventili koji reguliu tok fluida pod pritiskom

poetak, zavretak toka , kao i njegov pravac.
Sigurnosni ventili
Pressure valve
Druckbegrenzugsventile

Ventil koji ograniava veliinu pritiska u

jednom hidraulinom sistemu i na taj nain deluje
kao sigurnosni ventil.
Priguni ventil
Flow control valve
Drosselventile

Ventil koji ima funkciju priguivanja protoka i pritiska.

Nepovratni ventil
Reverse flow control valve
Rckschlagventil

Ovaj ventil dozvoljava protok fluida samo u jednom smeru.

Pregled hidraulinih komponenti i njihovih simbola dat je u narednoj tabeli.

58

59

5.

EKII
5.1 UVOD, PRINCIP RADA I PODELA

ekii su maine dinamikog dejstva, u kojih se kinetika energija pokretne mase

(malja) pretvara u rad potreban za izvoenje procesa deformisanja - kovanja.
Podela ekia zasnovana je prema razliitim kriterijumima. Prema osnovnim konstrukcionim
karakteristikama ekii se dele na
1. ekii s nakovnjem (slika 5.1a)
2. ekii bez nakovnja protivudarni ekii (slika 5.1b)

Slika 5.1 Osnovne vrste ekia

a) eki s nakovnjem, b) eki bez nakovnja

Slika 5.2 - Vrste ekia - nain pokretanja malja

60

S obzirom na nain ubrzavanja malja postoje:

1. Slobodnopadajui ekii (slika 5.3) kod kojih raspoloivu energiju (Wr) predstavlja
potencijalna energija (Ep) koja se pretvara u kinetiku, odnosno deformacioni rad:
Wr E p m g H

Slika 5.3 - ema slobodnopadajueg ekia

Slika 5.4 - Sistem podizanja malja slobodnopadajueg ekia

2. ekii dvojnog dejstva (ekii sa nadpritiskom, tj. s prinudnim ubrzavanjem malja) kod
kojih se postiu vee brzine malja u trenutku kovanja, to se ostvaruje dejstvom aktivne
sile koju obezbeuju, zavisno od pogonskog sistema ekia, parovazduni cilindar,
hidraulini cilindar, opruga itd.

61

Slika 5.5 - ema ekia dvojnog dejstva

1-sto ekia, 2-voice malja, 3-telo ekia, 4-malj, 5-ulazni ventil, 6- ventil, 7-izlazni
ventil, 8- radni cilindar sa klipom i klipnjaom
U ovom sluaju kinetika energija predstavlja raspoloivu energiju maine:
Wr E k

mv 2
p1 A1 p2 A 2 H
2

3. Protivudarni ekii (slika 5.6), kod kojih raspoloiva energija iznosi

Wr

m1v12 m 2 v 22

2
2

Slika 5.6 - ema protivudarnog ekia

Nosea struktura ekia (slika 5.7) moe biti:
1. otvorena nosea jednostubna Slika 5.7 I)
2. zatvorena dvostubna, koja moe biti
viedelna (slika 5.7 II)
sa stubovima i traverzom iz jednog dela (slika 5.7 II-b)
jednodelna - stubovi nakovanj i traverza u jednom bloku (slika 5.7 II-c

62

Slika 5.7 - Nosea struktura ekia: I) otvorena, II) zatvorena

S obzirom na vrstu pogonskog sistema, ekii mogu biti
1. parovazduni
2. vazduni
3. mehaniki (eki s remenom, eki s lancem, eki s daskom, poluni ekii)
4. hidraulini
Poetak u razvoju ekia kao maina za kovanje povezan je s razvojem slobodnopadajuih
ekia u kojih se potencijalna energija pretvara u mehaniki rad. Podizanje malja kod ovih
ekia na potrebnu visinu vri se pomou razliitih mehanizama (slika 5.4), kao na primer,
pomou mehanizma s daskom, s remenom, s lancem itd. Ovi ekii imaju manju raspoloivu
energiju u odnosu na ekie s prinudnim ubrzanjem malja.
Od klasinih ekia koji se danas primenjuju u veini kovanica najvaniji su
parovazduni ekii, vazduni i hidraulini ekii. Znaajnu primenu, zbog svoje
efikasnosti, imaju i protivudarni ekii.
Tehnike karakteristike ekia
ekii se biraju na osnovu podataka dobijenih projektovanjem tehnolokog postupka
kovanja. Osnovne tehnike karakteristike ekia:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

nominalna (raspoloiva) energija

masa malja
broj hodova malja u jedinici vremena
maksimalni hod malja
povrina ela malja
povrina stola
nominalni pritisak radnog fluida
asovna potronja radnog fluida (kod parovazdunog ekia)
masa nakovnja
gabariti ekia
ukupna masa ekia

63

5.2. PAROVAZDUNI EKI

Paro-vazduni ekii koriste se za kovanje u kalupu najsloenijih otkovaka, a takoe i za
slobodno kovanje. Za sada raspolu sa najveom korisnom (nominalnom) energijom ( do
1000kJ) i velikim brojem hodova u jedinici vremena. Dele se na:
ekie za slobodno kovanje
ekie za kovanje u kalupu
protivudarne
U pogledu nosee strukture, parovazduni ekii se dele na vertikalne i horizontalne,
jednostubne, dvostubne, arkadnog (lunog) i mostovskog tipa. Radni cilindar ovih ekia
moe biti prostog dejstva (slobodnopadajui ekii) i dvojnog dejstva.
5.2.1. ekii za slobodno kovanje
Ovi ekii se koriste za oblikovanje slobodnim kovanjem velikih delova. Na slici 5.8
su prikazane dve varijante ekia za slobodno kovanje. Pokretna masa ovih ekia se kree do
10 tona. Raspoloiva energija ekia lunog tipa se kree od 25 do 80 kJ, a mostovskih od 80
do 1180 kJ. Kod ovi ekia stubovi nosee strukture su oslonjeni na temelj i nisu povezani sa
nakovnjem, pa zbog toga ove maine imaju manju krutost i manju tanost. Voenje malja
obezbeeno je pomou klipa i cilindra ili sa voicama na stubovima nosee strukture.

a)

b)
Slika 5.8 - ekii za slobodno kovanje
a) eki lunog tipa, b) eki mostovskog tipa.

Slika 5.9 - eki za slobodno kovanje

64

5.2.2. ekii za kovanje u kalupu

Ovi ekii se koriste za kovanje u otvorenom kalupu. Stubovi nosee strukture su
spojeni sa nakovnjem, to obezbeuje bolju krutost i tanost maine. Radi ublaavanja uticaja
udara pri radu ekia, elementi ekia su meusobno spojeni zavrtanjskim vezama u kojima
su integrisanje opruge.

Slika 5.10 - Parovazduni eki dvojnog dejstva za kovanje u kalupu

Uobiajene konstrukcije ovih ekia se grade sa pokretnom masom od 630 do 25.000 kg, ali
postoje i ekii sa pokretnom masom od 50 tona pa i vie. Raspoloiva energija ovih ekia se
kree u rasponu od 16 do 630 kJ, hod malja od 1000 do 1600mm, masa nakovnja od 12,5 do
500 tona (GOST 7024-65)
Parovazduni eki (slika 5.10) ) sastoji se iz radnog cilindra (1), klipa (2), klipnjae (3),
malja (4), nakovnja (5), nosee strukture (6) i razvodnog mehanizma (7)

a)

b)

c)

Slika 5.11 - Upravljaki mehanizam parovazdunog ekia

a) manuelno upravljanje, b) automatsko upravljanje, c) kombinovano upravljanje
65

Ovaj eki kao radni fluid moe da koristi vodenu paru ili vazduh pod pritiskom. Pri
radu sa vodenom parom vea je raspoloiva (efektivna) energija, dok je pri radu sa vazduhom
vei koeficijent korisnog dejstva maine.

Slika 5.12 - Parovazduni eki Huta Zygmunt MPM 3150B, Poljska (1985)
Nominalna energija 36 kJ, broj hodova 110/min., maksimalni hod 800 mm,
masa nakovnja 24 t, ukupna masa 35 t, potronja vodene pare 650 kg/as
Uvoenje radnog fluida u radni cilindar s donje odnosno s gornje strane izvodi se pomou
razvodnika. Dovoenjem radnog fluida s donje strane klipa podie se malj, a dovoenjem
fluida u gornji deo cilindra ubrzava se malj nadole. Zbog velike mase malja i njegove velike
brzine, ostvaruje se velika raspoloiva energija, koja se preko kalupa prenosi na otkivak. Zbog
udarnog dejstva malja postiu se ogromne sile (procenjena vrednost oko 1000 G1, G1 - teina
malja), pa se po pravilu parovazduni ekii koriste za kovanje najkomplikovanijih otkivaka.
Masa nakovnja je bitan parametar parovazdunog ekia i od nje zavisi stepen korisnog
dejstva maine. Odnos mase nakovnja (m2) prema pokretnoj masi (m1) kod ovih ekia kree
se u rasponu od 20 do 25. Kod ekia za slobodno kovanje taj odnos je od 10 do 15.
5.2.3. Protivudarni paro-vazduni ekii
Protivudarni ekii su u osnovi parovazduni ekii. Pokretanje maljeva ovih ekia moe biti
zavisno (povezano) ili nezavisno. Kod ekia s meusobno povezanim maljevima, prenos
pogona na donji malj moe biti mehaniki (sl. 5.13a) i hidraulini (sl. 5.13b). Kod ekia s
mehanikim prenosom, paket elinih traka prebaenih preko rolni pokazao se efikasnim i
pouzdanim u radu. Provazduni ekii ove vrste proizvodili su se sa efektivnom energijom do
500kJ. Kod ekia sa hidraulinim prenosom, pokretanje donjeg malja ostvaruje se pomou
sredinjeg klipa na koji deluje tenost pod pritiskom koji se stvara dejstvom spoljanjih
klipova to su povezani s gornjim maljem. Nominalna energija ovih ekia kree se od 200 do
1000kJ.
ekii s nezavisnim pogonom (sl. 5.13c) ostvaruju visoke vrednosti raspoloive energije i
veliki broj hodova u jedinici vremena. Zajednika karakteristika svih protivudarnih ekia je
to se kod njih udarno optereenje ne prenosi na tlo pa su i njihovi fundamenti mnogo manje
mase i jednostavnije konstrukcije.

66

Slika 5.13 Protivudarni parovazduni ekii

a) s mehanikim prenosom kretanja, b) s hidraulinim prenosom,
c) eki s nezavisnim pogonom impaktor eki
Na slici 5.15 je prikazan protivudarni eki sa pneumatskim pogonom gornjeg malja i
hidraulinim prenosom kretanja na donji malj koji danas proizvodi kompanija Beche.
Robusna nosea struktura ekia i dugake voice i CNC sistem upravljanja, obezbeuju
visoku tanost otkivaka. Protivudarni eki Beche (slika 5.14) gradi se sa raspoloivom
energijom od 63 do 800kJ.

Slika 5.14 - Protivudarni vazduni eki Beche

5.3. VAZDUNI EKII
Pneumatski ekii imaju manju raspoloivu energiju u poreenju s parovazdunim. Koriste se
uglavnom za operacije slobodnog kovanja, a mogu se koristiti i za kovanje u kalupu manjih i
jednostavnijih otkovaka. Grade se s masom malja od 100 do 3000 kg.
67

Slika 5.15 - Pneumatski eki dvojnog dejstava

a) voice malja, b) telo ekia,
b) c) kalupi za kovanje

Slika 5.16 - Izgled pneumatskog

ekia

Pokretanje malja kod pneumatskog ekia izvodi se vazduhom pod pritiskom iz kompresora
koji predstavlja sastavni deo ekia (sl. 5.15). Pri kretanju klipa kompresora nadole vri se
podizanje malja, a pri pokretanju klipa kompresora nagore, ubrzava se malj nadole. Broj
hodova malja odgovara broju hodova klipa kompresora u jedinici vremena. Ranije su se
pneumatski ekii gradili i kao slobodnopadajui.

5.4. HIDRAULINI EKII

Hidraulini ekii grade se kao slobodnopadajui i kao ekii dvojnog dejstva. Po
performansama polako se pribliavaju parovazdunim ekiima, meutim po stepenu
korisnog dejstva oni su ispred ostalih ekia. Kod parovazdunog ekia stepen korisnog
dejstva kree se i od 0,1 do 0,3, dok kod hidraulinog ekia iznosi i do 0,75.
Hidraulini ekii koriste se za kovanje u kalupu, a podizanje i ubrzavanje malja obavlja se
pomou hidrocilindra i odgovarajueg agregata. Osnovni problem ovih ekia jeste problem
brzog pranjenja radnog cilindra s donje strane klipa pri kretanju malja nadole. Odreena
poboljanja su postignuta primenom specijalnih ventila.
Hidraulini ekii s obzirom na nain dejstva mogu biti:
slobodnopadajui (starije verzije)
dvojnog dejstva
protivudarni.
Konstrukciona ema hidraulinog ekia dvojnog dejstva prikazana je na slici 5.17. Pogon se
ostvaruje pomou pumpno-akumulatorkog pogonskog sistema. U radnom hodu pokretanje
malja na dole izvodi se pomou hidrauline tenosti iz akumulatora i obeju pumpi. U

68

povratnom hodu potrebna je manja koliina tenosti pod niim pritiskom. Pumpe pogonskog
sistema su klipno-aksijalne.

Slika 5.17 - Hidraulini eki dvojnog dejstva

Slika 5.18 - Pogonski sistem hidraulinog ekia dvojnog dejstva

ema hidraulinog protivudarnog ekia sa hidraulinim prenosom kretanja na donji
malj (Lasco) ptikazana je na slici 5.19. Pogon gornjeg malja je slian pogonu hidraulinog
ekia dvojnog dejstva.

69

Slika 5.19 - Hidraulini protivudarni eki

Na slici 5.20 je prikazan hidraulini eki Lasko serija HO-U, koji se gradi sa raspoloivom
energijom od 10 do 125 kJ, i ostvaruje od 110 do 75 hodova u minutu. Snaga pogonskih
elektromotora kree se od 30 do 2x132 kW. Ovaj eki se koristi za kovanje u otvorenom
kalupu.

Slika 5.20 - Hidraulini eki Lasco HO-U

70

Protivudarni hidraulini ekii predstavljaju noviju verziju ekia sa hidraulinim

pogonom, koji imaju znatno veu raspoloivu energiju u odnosu na hidrauline ekie
dvojnog dejstva. Na slici 5.22 je prikazan protivudarni hidraulini eki Lasco tip GH, koji se
gradi sa raspoloivom energijom od 63 do 400 kJ, maksimalnim hodom gornjeg malja od 430
do 550 mm i maksimalnim hodom donjeg malja od 100 do 150 mm. eki pokreu
elektromotori snage od 2x45 do 2x145 kW. Masa donjeg malja je od 4 do 5 puta vea u
odnosu na masu gornjeg malja, brzina gornjeg malja je oko 6m/s a donjeg od 1,2 do 1,5 m/s.
Donji malj lei na vazdunom jastuku a pogon dobija od dva plunera koji su povezani sa
gornjim maljem.

Slika 5.21 KontrolnA tabla Lasco ekia

Slika 5.22 - Protivudrani hidraulini eki, Lasco GH 2500

71

Slika 5.23 - Otkivci oblikovani na hidrulinim ekiima Lasco

Upravljanje hidraulinim ekiima Lasco je CNC a posluivanje moe biti manuelno, sa CNC
manipulatorom i pomou robota. Na slici 5.24 je prikazana automatska linija za kovanje
prednje osovine kamiona.

Slika 5.24 - Savremena automatska linija Lasco za kovanje prednje osovine kamiona:
1-dodava pripremka, 2-rotaciona gasna pe, 3-manipulator za dodavanje zagrejanog
pripremka iz pei do prese, 4-Hidraulina presa VPA 250, 5-manipulator Ma 100, 6manipulator I, 7-manipulator II, 8-protivudarni hidraulini eki GH 4000 (400kJ), 9hidraulina presa VP 1600 (16000kN)
5.5. MEHANIKI EKII
Mehaniki ekii spadaju u najstarije maine za kovanje i preteno pripadaju grupi slobodno
padajuih ekia, sa izuzetkom ekia sa oprugom koji pripada ekiima dvojnog dejstva.
Najznaajniji tipovi mehanikih ekia su:
a) eki sa daskom
b) eki sa kaiem
c) eki sa lancem
d) eki sa oprugom

72

eki sa daskom spada u kategoriju slobodnopadajuih ekia, kod kojih se malj mase m1
podie u krajnji gornji poloaj pomou daske i valjaka. Masa malja se kree od 500 do
2500kg. Najosetljiviji deo pogonskog sistema je upravo daska iji radni vek je oko 50 radnih
sati.
Efektivna energija ekia jednaka je: Wn Ek E p m1 g H

a)

b)

Slika 5.25 - eki sa daskom: a) dispozicija, b) mehanizam za podizanje malja

eki sa kaiem takoe je slobodno padajui eki kod kojeg se podizanje malja ostvaruje
silom trenja izmeu kaia i valjaka. Masa malja je od 150 do 2000 kg

a)

b)

Slika 5.26 - eki sa kaiem

a) ema mehanizma za podizanje malja, b)dispozicija ekia
eki sa lancem takoe je slobodnopadajui u kojeg se podizanje malja ostvaruje pomou
lanca koji je sigurniji u odnosu na kai ili dasku. Masa malja se kree od 250 do 7500 kg, a
73

nominalna energija od 2,5 do 100 kJ. Broj hodova se kree od 45-55 (od 80-100). Nosivost
lanca je (3,5-4) G1.

Slika 5.27 - eki sa lancem

eki sa oprugom - je maina za kovanje dvojnog dejstva. Pokretanje malja izvodi se
pomou paketa lisnatih opruga i krivajnog mehanizma (slika 5.28). Pri podizanju malja ka
gornjoj mrtvoj taki usled inercije pokretne mase opruga se savija i akumulira energiju koju
predaje pri kretanju malja na dole.

Slika 5.28 - eki sa oprugom

74

Ukupna energija ekia sa oprugom sastoji se iz tri komponente:

Wn W1 W2 W3
W1- kinetika energija krutog polunog sistema
W2- potencijalna energija malja podignutog na odreenu visinu
W3-potencijalna energija opruge
Masa malja ovog ekia se kree od 20 do 200 kg a broj hodova od 125 do 300 /min. eki sa
oprugom koristi se za otkivanje otrice poljoprivrednih maina (raonik pluga, klinovi drljae i
sl.) i runih alata. Veoma su pouzdani u radu.

6. FUNDAMENTI
Fundament ekia predstavlja osnovu na koju se postavlja eki i nakovanj. Pri radu ekia
fundament prima jaka udarna optereenja to izaziva njegovo pomeranje i vibracije. Od
konstrukcije fundamenta u mnogome zavisi pravilan rad ekia a takoe i nivo buke u
pogonu.
Fundamenti mogu biti potporni koji su namenjeni za statika i slaba dinamika optereenja i
udarni fundamenti koji su namenjeni za prijem jakih udarnih i dinamikih optereenja.
Udarni fundamenti se dele na fundamenti krute konstrukcije i vibroizolovane.
Potporni fundament predstavlja armirani betonski blok za koji se uvruje eki. Koristi
se kod protivudarnih ekia (ekii sa pokretnim nakovnjem) gde nema jakih udara i
vibracija. Na samom fundamentu su uliveni ankeri za vezivanje ekia . Ako grunt (zemlja)
nije kvalitetna fundament se osigurava elinim ipkama koje se pobijaju u zemlju.
Udarni fundamenti
Udarni fundamenti se primenjuju za prijem udarnih optereenja kod svih ekia sa
nakovnjem. Izrauju se ili kao jednodelni , gde se zajedno sa ekiem postavlja i nakovanj ili
kao viedelni. Udarni fundament je armirani betonski blok odreene mase i povrine
oslanjanja. Gradi se kao jednodelni i viedelni. Ako u pogonu postoji vie ekia fundamenti
mogu biti objedinjeni i meusobno spojeni u linijsku konfiguraciju. Nakovanj ekia
postavlja se na drveni jastuk ili jastuk od gume kako bi se ublailo udarno optereenje.

Slika 5.29 - Udarni fundament - kruti

75

Povrina stope fundamenta prema Ziminu odreuje se prema izrazu:

F f a f m1

af=(0,33-1,33) m2/kN mase malja za ekie za kovanje u kalupu dvojnog dejstva

af=(0,25-0,9) m2/kN mase malja za ekie za kovanje u kalupu prostog dejstva
af=(0,3-1,1) m2/kN mase malja za ekie za kovanje u kalupu dvojnog dejstva
af=(0,2-0,75) m2/kN mase malja za ekie za kovanje u kalupu prostog dejstva
Masa fundamenta odreuje se prema izrazu:
M f k f m1

kf = 48
kf = 34
kf = 33
kf = 25

za ekie za kovanje u kalupu dvojnog dejstva

za ekie za kovanje u kalupu prostog dejstva
za ekie za slobodno kovanje dvojnog dejstva
za ekie za slobodno kovanje prostog dejstva

Vibroizolovani fundamenti
Primenjuju se kod ekia dvojnog dejstva i u stanju su da prigue udarna optereenja i
vibracije. Starija konstrukcija vibroizolovanog fundamenta se sastojala od betonskog bloka i
amortizera.
Novije aktuelne konstrukcije vibroizolovanih fundamenata i absorbera udara prikazane su
na slici 5.30 i 5.31.

a)

b)

c)

Slika 5.30 -Vrste fundamenata ekia i absorbera udara

a) kruti fundament, b) vibroizolovani fundament, c) eki postavljen na priguivae

76

Slika 5.31 - eki postavljen direktno na elastino-viskozni amortizer

7. LITERATURA
1. Lange K.: Handbook f Metal Forming, McGraw-Hill, Inc., ISBN 0-07-036285-8,
1985.
2. Altan T., Ngaile G., Schen G.: Forging - Fundametals and Applications, ASM
International, Materials Park, Ohio, 2005.
3. Mkelt H.: Die Mechanischen Pressen, Carl Hanser, Verlag Mnchen, 1961.
4. Oehler G.: Die Hydraulischen Pressen, Carl Hanser, Verlag Mnchen, 1962.
5. Mller E.: Hydraulische Pressen, Springer - Verlag, Berlin/Gttingen/Heidelberg,
1959.
6. Mller E.: Hydraulic Forging Pressees, Springer - Verlag, Berlin/ Heidelberg, 1968.
7. Spur G., Stferle T.: Handbuch der Fertigunkstechnik, Umformen, Band 2/1, ISBN 3446-12533-7, Carl Hanser Verlag Mnchen, Wien, 1983.
8. Spur G., Stferle T.: Handbuch der Fertigunkstechnik, Umformen, Band 2/2, ISNB 3446-13805-6, Carl Hanser Verlag Mnchen, Wien, 1984.
9. Spur G., Stferle T.: Handbuch der Fertigunkstechnik, Umformen und Zerteilen, Band
2/3, ISBN 3-446-13947-8, Carl Hanser Verlag Mnchen, Wien, 1985.
10. Schuler: Metal forming handbook, CD Springer-Velag Berlin, Heidelberg, 1998.
11. Gube G.: Schmiedehmmer, Berechnung und Konstruktion, VEB Verlag Technik,
Berlin, 1960.
12. Tschaetsch H.: Metal Forming Practice Processes Machines Tools, IBN-10 3540-33216-6, Springer, Berlin, 2005.
13. Mller Weingarten: Form Folows Technology Products and Technology, CD 1,
2007.
14. Mller Weingarten: Form Folows Technology Products and Technology, CD 2,
2007.
77

15. . . . .: , , , IV-4:,
, , , 2005.
16. Popovi P., Temeljkovski D.: Maine za obradu deformisanjem I i II deo, Univerzitet
u Niu, Mainski fakultet, Ni, 1991.
17. Planak M., Viloti D.: Tehnologija plastinog deformisanja, Univerzitet u Novom
sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003.
18. P. Groche, D. Fritsche, E. A. Tekkaya, J. M. Allwood, G. Hirt, R. Neugebauer:
Incremental Bulk Metal Forming, Annals of the CIRP Vol. 56/2/2007, pp. 635-656.
19. Klocke F., Knig W.: Fertigungsverfahren 4 - Umformen, Springer Berlin Heidelberg
New York, 2006.
20. Neugebauer R.: Intelligent Machine Systems for Forming Processes, Frauhofer
Institut, Werkczeugmaschinen und Umformtechnik, Chemnitz
21. Wenzel L.: Innovative Excenter-Schmidepressen, Schmide-Journal, pp 27-29, Mrz,
2001.
22. Viloti D., Planak M., Kuzman K., Milutinovi M., Movrin D., Skakun P., Luanin
O.: Application of Net Shape and Near-Net Shape Forming Technologies in
Manufacture of Roller Bearing Components and Cardan Shafts, Journal for
Technology of Plasticity, ISSN 0354-3870, Vol. 32, pp. 87-104, FTN, Novi Sad,
2007.
23. Katalozi kompanije Lasco Umformtechnik GmbH, Coburg, Germany, 2007.
24. Katalozi firme Schuler Pressen gmbh&co.kg., Gpingen, Germany, 2007.
25. Katalozi kompanije Mller Weingarten AG, Weingarten, Germany, 2007.
26. www.mueller-weingarten.de (septembar 2007.)
27. www.schuler.co. (jul 2008.)
28. www.lasco.com (jul 2008.)
29. www.komatsusanki.co.jp/en (jul 2008.)
30. www.hatebur.com (jul 2008.)
31. www.galdabini.it (jul 2008.)
32. www.enomt.co.jp (jul 2008.)
33. www.bruderer-presses.com (jul 2008.)
34. www.aida-global.com (jul 2008.)
35. www.strecon.dk (jul 2008.)
36. www.oilgear.com/.../industries/forge/index.php (jul 2008.)
37. www.nichidai.jp/english/whats/netshape.html (jul 2008.)
38. www.kuka.com (jul 2008.)
39. www.serapid.fr (jul 2008.)
40. www.gudel.com (jul 2008.)

78

SADRAJ
4. HIDRAULINE PRESE ................................................................................................ 83
4.1. Uvod, nain funkcionisanja, osnovne osobine ............................................................... 83
4.2. Vrste hidraulinih presa ................................................................................................. 89
4.2.1. Hidrauline prese za obradu lima ................................................................................ 89
4.2.1.1. Univerzalne hidrauline prese .................................................................................. 90
4.2.1.2. Hidrauline prese za razdvajanje lima .................................................................... 91
4.2.1.3. Hidrauline prese za savijanje .................................................................................. 97
4.2.1.4. Hidrauline prese za oblikovanje viepozicionim alatom ........................................ 102
4.2.1.5. Hidrauline prese za duboko izvlaenje ................................................................... 104
4.2.1.6. Viepozicione hidrauline prese............................................................................... 106
4.2.1.7. Hidrauline probne prese (tryout prese) ................................................................... 109
4.2.1.8. Automatske linije za obradu lima............................................................................. 111
4.2.2. Hidrauline prese za zapreminsko deformisanje ......................................................... 112
4.2.2.1. Prese za hladno oblikovanje .................................................................................... 113
4.2.2.1.1. Prese za hladno istiskivanje................................................................................... 113
4.2.2.1.2. Prese za hladno utiskivanje .................................................................................. 115
4.2.2.1.3. Prese za ispravljanje .............................................................................................. 117
4.2.2.1.4. Prese za kalibrisanje ............................................................................................. 118
4.2.2.2. Hidrauline prese za toplo oblikovanje ................................................................... 119
4.2.2.2.1. Hidrauline prese za slobodno kovanje ................................................................ 119
4.2.2.2.2. Hidrauline prese za kovanje u kalupu ................................................................ 120
4.2.2.2.3. Viepozicione kovake prese ................................................................................ 121
4.2.2.2.4. Horizontalna presa za toplo istiskivanje profila .................................................... 122
4.3. Elementi konstrukcije hidraulinih presa ....................................................................... 124
4.3.2. Pogonski sistem hidraulinih presa ............................................................................. 128
4.3.3. Sistem upravljanja kod savremenih maina za obradu deformisanjem................... 134
5.0 EKII .......................................................................................................................... 139
5.1.Uvod, princip rada i podela ekia .................................................................................. 139
5.2. Parovazduni eki ......................................................................................................... 143
5.2.1. ekii za slobodno kovanje......................................................................................... 143
5.2.2. ekii za kovanje u kalupu ......................................................................................... 144
5.2.3. Protivudarni paro-vazduni ekii ............................................................................... 145
5.4. Hidraulini ekii ........................................................................................................... 147
5.5. Mehaniki ekii ............................................................................................................ 151
6. FUNDAMENTI ............................................................................................................... 154
7. LITERATURA .................................................................................................................. 156

79